-ВАСКРСЕЊЕМ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа,ВАСКРСЕЊЕМ,📌 ,
анђелима који носе душу, анђелима - карија-
тидама
хришшански религиозни дух је подигао
оне красне манастире по нашим дубодоли-
нама бал
...благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа,
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замис
... и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замис
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
2
Свеска: 304 | Еколошка криза
...откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста иВАСКРСЕЊЕМ 📌 целокупне човечанске
природе оставио свету и човеку као залог
целокупно хришћанско учење је засновано на
посебној улози коју с
...откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста и
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... у истину постојања принципи свејединства човечанства и света у хришћанству нису супротстављени, већ јединствени у једном извору, а то је божија љубав којом су и свет и човек створени то је једини закон који држи свет у постојању, а знаке постојања овог закона бог је откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста и васкрсењем целокупне човечанске природе оставио свету и човеку као залог целокупно хришћанско учење је засновано на посебној улози коју свет има за човека старање о свету је био први задатак човечанства који адам није испунио то старање је садржало у себи однос човека са самим собом, свим што га окружује и богом и након што је човек по први пут себично посегао за светом, опет је преко света добио могућност исправног односа са собом и богом светом је бог човека поучавао и спасавао, у свету му се откривао, светом је дао могућност човеку да му приступи имајући исте материјалне принципе као свет човек само преко света и општи са богом принцип божије љубави, као гаранта постојања, огледа се у чињеници да је бог свет заволео толико да је у тај исти свет дошао као човек и тиме им открио закон истинитог постојања зато је хришћанство инсистирало на законитостима материјалности христа, и није прихватило простор своје молитве у који нису унесене законитости света монашко одбацивање света и одлазак у пустињу нису буквално одбацивање света као непотребног и сувишног, већ неисправног односа са њим показујући тиме да је овај свет једини свет у коме човек за време свог боравка на њему може да одговори на божију љубав хришћани откривају јединство света засновано на љубави када у оваквом свету живе по његовом преображеном закону, када природа не потире човека већ га спасава и чува спознају света и свог истинитог односа са светом хришћани стичу кроз литургијску катихезу светог писма, ту се открива сврха света у животу људи као и сврха човека у животу света, њихови међусобни односи, везе, законитости и коначан циљ, према коме се откривају и сви узроци природних законитости управо објављујући на литургији благослов царства божијег прве молбе хришћани узносе за свет и управо плодовима света хришћани благодаре богу за љубав коју је свету и човеку исказао тако нам се свет открива као простор богослужбеног приступа којим се исказује и остварује истинита и једина права брига за свет хришћани немају неки други свет ван овог у коме живе, већ уносећи овај свет у свој однос са богом, износе у тај исти свет закон његовог вечног постојања не прихватајући екологију као могућност решења проблема света и односа човека са светом, хришћанство не одбацује одговорност за њега из перспективе хришћана, одговорност за овај свет је одговор на божији позив који пре свега објављује љубав у том одговору - твоје од твојих теби приносећи, због свега и за све сакривени је знак закона вечног и најбољег постојања света и човека православни мисионар l 23 драгана мандић тема броја за живот свијета свијет од самог свога стварања носи на себи печат свога творца који га је назначио да постане рај, мјесто и вријеме сусрета бога и човјека, дар љубави божије човјеку и човјеков љубавни принос богу бог се не мири се смрћу коју људска злоупотреба уводи у свијет, него шаље сина свога јединородног да живот свој положи за живот свијета, да би сви који умиру у адаму били оживљени у сину његовом христос долази у овај свијет чинећи га храмом и обитавалиштем божијим логос постаје тијело и постаје један од нас осветивши нас својим присуством у свему једнак нама, осим гријеха, он нам показује на шта је човјек призван: да буде свештеник твари и да свијет споји са богом њему се покорава сва твар јер га препознаје као свога спаситеља он исцјељује људе, изгони демоне, хода по води, стишава олују и вјетар себе за друге на крсту син божији предаје себе за друге, бог умире за човјека и човјек за бога, и остварује живот као савршену тајну љубави васкрсе- ње христово васпоставља нови живот, обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему васкрсава не само човјечност, него и читав космос, јер његова људска природа рекапитулира читав створени свијет човјек је микрокосмос у 24 l6/2008 макрокосмосу син божији га васкрсава и вазноси на небо до самог престола бога оца једино човјек егоист нема слуха за ову стварност он не чује вапаје свијета који страда, он је егоцентрични немилосрдни потрошач који иза себе оставља пустош и незамисливе и неразградиве количине смећа он је онај сити који гладнога не разумије, онај објесни који има потребу да све потчини себи, зао господар у зао час у очима овог човјека природа је нецивилизована дивљина, а ближњи бесконачно удаљени даљњи, његов роб или средство, преко кога прелази хитро, лактајући се и крчећи пут својим неутаживим амбицијама свијет је само сировина коју треба претворити у производ уновчен маркетиншком обманом и медијском хајком на несретног потрошача потрошач ће пак, разочаран нескладом између рајске рекламе и паклене стварности (и испражњеног џепа), оно за чим му је срце до малочас жудило одбацити у канту за смеће, пуну трулежи и изневјерених нада гордост живљења и похота очију стари потрошачки гријеси потреба да се конзумира и посједује све око себе, да се свијет отме из руке божије и да се овлада њиме скривање од својих страхова овај човјек се скрива у тврђаву својих небодера, иза тешких застора свога сљепила, удише издувне гасове својих омиљених машина, четује са виртуелним пријатељима, једе своју пластичну храну из пластеника, облачи своју најновију синтетичку креацију, пије своју чаробну пилулу за спавање и тоне у сан на смрт а у сну кошмар и врисак са смислом у ријетким тренуцима свијести он сазива међународне конференције, доноси законе, оснива инспекције, уплаћује донације, расправља и истражује „могућности одрживог развоја“ покушава да санира посљедице, слијеп за узроке и неспособан да се мијења човјек заправо жели да живи по старом, али без посљедица, предузима неке „акције“, спорадично и на махове, али без суштинских резултата савремено човјечанство, или бар његов освијешћени дио, постало је свјесно еколошког проблема као горућег питања садашњице грана на којој сједимо пуца под нама, али ипак, упркос свим људским напорима, нема одговора, јер га унутар палог свијета не може ни бити оваква људска настојања имају за резултат само привремено одлагање катаклизме и куповање времена кључ пакла у коме се налазимо увијек је у нашим рукама сваки проблем, па и еколошки проблем, на крају се своди на питање злоупотребе људске слободе човјек је круна творевине човјек увијек има само два избора: за заједницу са богом и са ближњим, и сарадњу са богом на плану спасења свеукупне творевине, православни мисионар l 25 или раскид са богом и ближњим, пут егоизма и самодовољности који читав свијет сурвава у ништавило и смрт пут живота и освећења или пут деструкције и зла човјек је круна творевине кроз њега се сва природа изражава од њега све зависи господ творац и сведржитељ свијет даје у руке човјеку човјек је спаситељ или непријатељ – природа то непогрјешиво препознаје спаситељу се предаје и покорава, а непријатељу супротставља и чека да се јаве истински синови божији (рим 8, 19) светитељи су људи који кроте и дивље људе и дивље звијери у њиховом присуству предокушамо ону рајску стварност у којој ће бити могућ суживот вука и јагњета у њима се огледа милост божија за сваку душу напаћену, за сваку твар они сву твар приводе престолу сина божијег коме ће се поклонити небо и земља, људи и анђели, и све што дише похвалиће господа господ овај свијет свој љубљени ствара за живот вјечни, благосиља га и потврђује као добар веома човјек пак, самога себе, своје ближње и сву твар приноси господу, оличену у хљебу и вину, и узноси је на наднебесни умни жртвеник у литургији се молимо за благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских, за оне који су у тамницама и болницама, за све којима је милост и помоћ потребна; молимо се да отац ниспошаље на нас и на све што му предложисмо духа свога светога, животодавца, који нас освећује и обнавља, чини живим и новим он чини да ми многи постанемо једно са христом, удови тијела његовог, народ његов и да хљеб и вино постану тијело и крв христова, храна и лијек бесмртности, која нас чини заједничарима и учесницима божанског живота само у васкрслом господу свијет и човјек налазе своје коначно исцјељење и спасење, и разрјешење сваког проблема и свијет и човјек су већ спасени у господу па ипак, потребан је увијек мој лични подвиг који ће и мене укључити у ову стварност потребно је преумљење моје слободе, корјенити заокрет мога бића, љубавни напор изласка из сопственог пакла самодовољности и исцјељење неутаживе глади за животом храном бесмртности пут исцјељења човјека егоиста и потрошача представља пост, добровољно одрицање од самоугађања и идолопоклонства самоме себи добровољно ограничење сопствене слободе зарад живота других чување ближњих од себе припитомљавање оних даљњих распињање за живот свијета излазак из ушушканог склоништа и суочавање са свијетом који у злу лежи, али није зао самилост према створењима божијим и према свој творевини скидање мрене гријеха са очију и виђење творевине божије као добре и лијепе, као одбљеска славе свога творца откривење човјека као иконе божије саздане за слободу и љубав, за заједницу и стваралаштво, за радост и богослужење за спасење свијета 26 l6/2008 свештеник александар миловановић тема броја стварајући небо и земљу, сав видљиви и невидљиви свет, бог пројављује и објављује себе као љубав, јер из љубави ни из чега ствара све врхунац божије љубави огледа се у стварању човека, као круне шестодневног стварања, човека као иконе - слике божије: „и створи бог човека по обличју својему, по обличју божијем створи га“ (1 мој 1,27) човек је, дакле, боголико створење, јер је створен по лику божијем, али је боголико биће и по своме назначењу које му је од бога дато то назначење (задатак) огледа се у првој заповести коју је бог дао човеку: „рађајте се и множите се, и напуните земљи, и владајте њом“ (1 мој 1,28) шта значе речи господње владајте њом? да ли их треба схватати у људском смислу владања и господарења - поробљавања? да ли је бог заиста стварао свет и природу да би је човек поробљавао и злоупотребљавао, што је последњих деценија тако очигледно? и где су границе те људске експлоатације и узурпације творевине божије? речи господње владајте њом свакако треба дословно схватити, јер је бог заиста сва створења и сву твар препустио човеку на располагање, на употребу ради његове користи и напретка тако, по божијем допуштењу, ми користимо и биљке и животиње за нашу храну и узимамо из природе све оне елементе који су нам потребни и који служе за добробит човечанства међутим, ту долазимо до камена спотицања целог људског рода! природа се најчешће не посматра и не доживљава као божија творевина, као врт божији који нам је дат на употребу и располагање, већ као нешто наше или пак ничије, са чиме можемо да радимо шта хоћемо а нашим прохтевима и хировима нема краја зато данас и имамо тако суморне и забрињавајуће прогнозе o томе шта нас све може задесити у наредним годинама и деценијама већ смо сведоци глобалног загревање и са њиме повезаног пораста нивоа мора, оштећеног озонског омотача, све чешћих и погубнијих поплава, урагана, земљотреса на хиљаде људи сваке године настрада од природних неприлика и катастрофа многи ће се сигурно запитати - зашто бог то дозвољава? одговор је врло једноставан - човек је господар земље, њему је препуштено управљање целом творевином! све што је бог створио, створено је добрим (1 мојс1,31), што значи да не можемо у богу тражити кривца за разноразне промене и поремећаје у природи сигурно да он може „интервенисати“ и спречити много тога, човек - устројитељили разоритељ творевине божије? православни мисионар l 27 свештеник александар миловановић тема броја али то није богу својствено он би тада био тиранин који се у све меша и све одређује, а ми бисмо били само пасивне фигуре препуштене његовој милости то није нити може бити наш бог! па рекли смо да је он љубав и његова се љубав огледа управо у томе што човеку даје слободу и могућност да бира, да прихвати или не прихвати и њега и све што од њега долази, па и то како ће живети „свој“ живот и уређивати „свој“ свет природа почива на законима и поретку који је господ установио, па тако имамо физичке законе, биолошке законе, хемијске законе и процесе који су стални и непроменљиви ми те законе откривамо, истражујемо и користимо, али их изнад свега морамо поштовати, јер се њима одржава и функционише сва твар нарушавањем, пак, ових природних (божијих) закона, човек ремети природне процесе и као резултат имамо све оне појаве о којима смо говорили свесно или несвесно, онај који је требао да управља и уређује божију творевину и да је приноси творцу, јер је спона између бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47
... у истину постојања принципи свејединства човечанства и света у хришћанству нису супротстављени, већ јединствени у једном извору, а то је божија љубав којом су и свет и човек створени то је једини закон који држи свет у постојању, а знаке постојања овог закона бог је откривао човеку постепено да би га коначно објавио са крста и васкрсењем целокупне човечанске природе оставио свету и човеку као залог целокупно хришћанско учење је засновано на посебној улози коју свет има за човека старање о свету је био први задатак човечанства који адам није испунио то старање је садржало у себи однос човека са самим собом, свим што га окружује и богом и након што је човек по први пут себично посегао за светом, опет је преко света добио могућност исправног односа са собом и богом светом је бог човека поучавао и спасавао, у свету му се откривао, светом је дао могућност човеку да му приступи имајући исте материјалне принципе као свет човек само преко света и општи са богом принцип божије љубави, као гаранта постојања, огледа се у чињеници да је бог свет заволео толико да је у тај исти свет дошао као човек и тиме им открио закон истинитог постојања зато је хришћанство инсистирало на законитостима материјалности христа, и није прихватило простор своје молитве у који нису унесене законитости света монашко одбацивање света и одлазак у пустињу нису буквално одбацивање света као непотребног и сувишног, већ неисправног односа са њим показујући тиме да је овај свет једини свет у коме човек за време свог боравка на њему може да одговори на божију љубав хришћани откривају јединство света засновано на љубави када у оваквом свету живе по његовом преображеном закону, када природа не потире човека већ га спасава и чува спознају света и свог истинитог односа са светом хришћани стичу кроз литургијску катихезу светог писма, ту се открива сврха света у животу људи као и сврха човека у животу света, њихови међусобни односи, везе, законитости и коначан циљ, према коме се откривају и сви узроци природних законитости управо објављујући на литургији благослов царства божијег прве молбе хришћани узносе за свет и управо плодовима света хришћани благодаре богу за љубав коју је свету и човеку исказао тако нам се свет открива као простор богослужбеног приступа којим се исказује и остварује истинита и једина права брига за свет хришћани немају неки други свет ван овог у коме живе, већ уносећи овај свет у свој однос са богом, износе у тај исти свет закон његовог вечног постојања не прихватајући екологију као могућност решења проблема света и односа човека са светом, хришћанство не одбацује одговорност за њега из перспективе хришћана, одговорност за овај свет је одговор на божији позив који пре свега објављује љубав у том одговору - твоје од твојих теби приносећи, због свега и за све сакривени је знак закона вечног и најбољег постојања света и човека православни мисионар l 23 драгана мандић тема броја за живот свијета свијет од самог свога стварања носи на себи печат свога творца који га је назначио да постане рај, мјесто и вријеме сусрета бога и човјека, дар љубави божије човјеку и човјеков љубавни принос богу бог се не мири се смрћу коју људска злоупотреба уводи у свијет, него шаље сина свога јединородног да живот свој положи за живот свијета, да би сви који умиру у адаму били оживљени у сину његовом христос долази у овај свијет чинећи га храмом и обитавалиштем божијим логос постаје тијело и постаје један од нас осветивши нас својим присуством у свему једнак нама, осим гријеха, он нам показује на шта је човјек призван: да буде свештеник твари и да свијет споји са богом њему се покорава сва твар јер га препознаје као свога спаситеља он исцјељује људе, изгони демоне, хода по води, стишава олују и вјетар себе за друге на крсту син божији предаје себе за друге, бог умире за човјека и човјек за бога, и остварује живот као савршену тајну љубави васкрсе- ње христово васпоставља нови живот, обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему васкрсава не само човјечност, него и читав космос, јер његова људска природа рекапитулира читав створени свијет човјек је микрокосмос у 24 l6/2008 макрокосмосу син божији га васкрсава и вазноси на небо до самог престола бога оца једино човјек егоист нема слуха за ову стварност он не чује вапаје свијета који страда, он је егоцентрични немилосрдни потрошач који иза себе оставља пустош и незамисливе и неразградиве количине смећа он је онај сити који гладнога не разумије, онај објесни који има потребу да све потчини себи, зао господар у зао час у очима овог човјека природа је нецивилизована дивљина, а ближњи бесконачно удаљени даљњи, његов роб или средство, преко кога прелази хитро, лактајући се и крчећи пут својим неутаживим амбицијама свијет је само сировина коју треба претворити у производ уновчен маркетиншком обманом и медијском хајком на несретног потрошача потрошач ће пак, разочаран нескладом између рајске рекламе и паклене стварности (и испражњеног џепа), оно за чим му је срце до малочас жудило одбацити у канту за смеће, пуну трулежи и изневјерених нада гордост живљења и похота очију стари потрошачки гријеси потреба да се конзумира и посједује све око себе, да се свијет отме из руке божије и да се овлада њиме скривање од својих страхова овај човјек се скрива у тврђаву својих небодера, иза тешких застора свога сљепила, удише издувне гасове својих омиљених машина, четује са виртуелним пријатељима, једе своју пластичну храну из пластеника, облачи своју најновију синтетичку креацију, пије своју чаробну пилулу за спавање и тоне у сан на смрт а у сну кошмар и врисак са смислом у ријетким тренуцима свијести он сазива међународне конференције, доноси законе, оснива инспекције, уплаћује донације, расправља и истражује „могућности одрживог развоја“ покушава да санира посљедице, слијеп за узроке и неспособан да се мијења човјек заправо жели да живи по старом, али без посљедица, предузима неке „акције“, спорадично и на махове, али без суштинских резултата савремено човјечанство, или бар његов освијешћени дио, постало је свјесно еколошког проблема као горућег питања садашњице грана на којој сједимо пуца под нама, али ипак, упркос свим људским напорима, нема одговора, јер га унутар палог свијета не може ни бити оваква људска настојања имају за резултат само привремено одлагање катаклизме и куповање времена кључ пакла у коме се налазимо увијек је у нашим рукама сваки проблем, па и еколошки проблем, на крају се своди на питање злоупотребе људске слободе човјек је круна творевине човјек увијек има само два избора: за заједницу са богом и са ближњим, и сарадњу са богом на плану спасења свеукупне творевине, православни мисионар l 25 или раскид са богом и ближњим, пут егоизма и самодовољности који читав свијет сурвава у ништавило и смрт пут живота и освећења или пут деструкције и зла човјек је круна творевине кроз њега се сва природа изражава од њега све зависи господ творац и сведржитељ свијет даје у руке човјеку човјек је спаситељ или непријатељ – природа то непогрјешиво препознаје спаситељу се предаје и покорава, а непријатељу супротставља и чека да се јаве истински синови божији (рим 8, 19) светитељи су људи који кроте и дивље људе и дивље звијери у њиховом присуству предокушамо ону рајску стварност у којој ће бити могућ суживот вука и јагњета у њима се огледа милост божија за сваку душу напаћену, за сваку твар они сву твар приводе престолу сина божијег коме ће се поклонити небо и земља, људи и анђели, и све што дише похвалиће господа господ овај свијет свој љубљени ствара за живот вјечни, благосиља га и потврђује као добар веома човјек пак, самога себе, своје ближње и сву твар приноси господу, оличену у хљебу и вину, и узноси је на наднебесни умни жртвеник у литургији се молимо за благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских, за оне који су у тамницама и болницама, за све којима је милост и помоћ потребна; молимо се да отац ниспошаље на нас и на све што му предложисмо духа свога светога, животодавца, који нас освећује и обнавља, чини живим и новим он чини да ми многи постанемо једно са христом, удови тијела његовог, народ његов и да хљеб и вино постану тијело и крв христова, храна и лијек бесмртности, која нас чини заједничарима и учесницима божанског живота само у васкрслом господу свијет и човјек налазе своје коначно исцјељење и спасење, и разрјешење сваког проблема и свијет и човјек су већ спасени у господу па ипак, потребан је увијек мој лични подвиг који ће и мене укључити у ову стварност потребно је преумљење моје слободе, корјенити заокрет мога бића, љубавни напор изласка из сопственог пакла самодовољности и исцјељење неутаживе глади за животом храном бесмртности пут исцјељења човјека егоиста и потрошача представља пост, добровољно одрицање од самоугађања и идолопоклонства самоме себи добровољно ограничење сопствене слободе зарад живота других чување ближњих од себе припитомљавање оних даљњих распињање за живот свијета излазак из ушушканог склоништа и суочавање са свијетом који у злу лежи, али није зао самилост према створењима божијим и према свој творевини скидање мрене гријеха са очију и виђење творевине божије као добре и лијепе, као одбљеска славе свога творца откривење човјека као иконе божије саздане за слободу и љубав, за заједницу и стваралаштво, за радост и богослужење за спасење свијета 26 l6/2008 свештеник александар миловановић тема броја стварајући небо и земљу, сав видљиви и невидљиви свет, бог пројављује и објављује себе као љубав, јер из љубави ни из чега ствара све врхунац божије љубави огледа се у стварању човека, као круне шестодневног стварања, човека као иконе - слике божије: „и створи бог човека по обличју својему, по обличју божијем створи га“ (1 мој 1,27) човек је, дакле, боголико створење, јер је створен по лику божијем, али је боголико биће и по своме назначењу које му је од бога дато то назначење (задатак) огледа се у првој заповести коју је бог дао човеку: „рађајте се и множите се, и напуните земљи, и владајте њом“ (1 мој 1,28) шта значе речи господње владајте њом? да ли их треба схватати у људском смислу владања и господарења - поробљавања? да ли је бог заиста стварао свет и природу да би је човек поробљавао и злоупотребљавао, што је последњих деценија тако очигледно? и где су границе те људске експлоатације и узурпације творевине божије? речи господње владајте њом свакако треба дословно схватити, јер је бог заиста сва створења и сву твар препустио човеку на располагање, на употребу ради његове користи и напретка тако, по божијем допуштењу, ми користимо и биљке и животиње за нашу храну и узимамо из природе све оне елементе који су нам потребни и који служе за добробит човечанства међутим, ту долазимо до камена спотицања целог људског рода! природа се најчешће не посматра и не доживљава као божија творевина, као врт божији који нам је дат на употребу и располагање, већ као нешто наше или пак ничије, са чиме можемо да радимо шта хоћемо а нашим прохтевима и хировима нема краја зато данас и имамо тако суморне и забрињавајуће прогнозе o томе шта нас све може задесити у наредним годинама и деценијама већ смо сведоци глобалног загревање и са њиме повезаног пораста нивоа мора, оштећеног озонског омотача, све чешћих и погубнијих поплава, урагана, земљотреса на хиљаде људи сваке године настрада од природних неприлика и катастрофа многи ће се сигурно запитати - зашто бог то дозвољава? одговор је врло једноставан - човек је господар земље, њему је препуштено управљање целом творевином! све што је бог створио, створено је добрим (1 мојс1,31), што значи да не можемо у богу тражити кривца за разноразне промене и поремећаје у природи сигурно да он може „интервенисати“ и спречити много тога, човек - устројитељили разоритељ творевине божије? православни мисионар l 27 свештеник александар миловановић тема броја али то није богу својствено он би тада био тиранин који се у све меша и све одређује, а ми бисмо били само пасивне фигуре препуштене његовој милости то није нити може бити наш бог! па рекли смо да је он љубав и његова се љубав огледа управо у томе што човеку даје слободу и могућност да бира, да прихвати или не прихвати и њега и све што од њега долази, па и то како ће живети „свој“ живот и уређивати „свој“ свет природа почива на законима и поретку који је господ установио, па тако имамо физичке законе, биолошке законе, хемијске законе и процесе који су стални и непроменљиви ми те законе откривамо, истражујемо и користимо, али их изнад свега морамо поштовати, јер се њима одржава и функционише сва твар нарушавањем, пак, ових природних (божијих) закона, човек ремети природне процесе и као резултат имамо све оне појаве о којима смо говорили свесно или несвесно, онај који је требао да управља и уређује божију творевину и да је приноси творцу, јер је спона између бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
3
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својимВАСКРСЕЊЕМ 📌 испунио „закон и
пророке“, оживотворио јеванђеље показавши његову
суштину, а то је живот, и то не ма какав, већ живот веч-
ни, живо
...његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својим
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... су им вести о његовом васкрсењу, али уза- луд – неверје и страх су стварали мук у душама ученика господњих све док се он сам није појавио међу њима рекавши: „мир вам“ тада су поверовали да је устао из мртвих и да ће мора пресушити, планине се у прах пре- творити, а његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својим васкрсењем испунио „закон и пророке“, оживотворио јеванђеље показавши његову суштину, а то је живот, и то не ма какав, већ живот веч- ни, живот у загрљају божијем смрт поставља високи зид који нико од нас не може прескочити сам, али христовим васкрсењем из мртвих покидани су ланци којима нас је смрт везивала и оста- вљена нам је стаза којом можемо ходати са надом у бесмртност та нада, та шанса коју нам је господ дао улива снагу посусталим апостолима, петра претвора у праву стену цркве, а све остале апостоле у истините сведоке највећег чуда у историји родила се црква, живи сведок божијег присуства, у којој се смрћу не укида чланство, у којој човек наставља да буде чланом преселивши се у небески, нови јеруса- лим тако смрт више нема власти над онима који су поверовали у христа и који су, како ап павле каже, „у христу уснули“ – заспали када ово знамо, пред нама је један јасан избор крупна одлука, која је збир наших свакодневних, „ситних“ опредељивања јесмо ли са христом или нисмо, хоћемо ли са њим или нећемо нажалост, многи људи немају довољно храбрости да се ухвате у борбу са проблемом смрти, па – живећи про- лазним животом – одлажу ту борбу надајући се не знам чему њима би више одговарало кад бога не би било јер не би било доказа њихове пролазности и мимоилажења са животом ово време поста нам служи да неке своје одлуке доведемо у питање да промислимо са које смо ми стра- не христове са десне, где нас чека блаженство и вечни покој, мир, или са леве, где стоје они христу непознати, своме животу странци тако запитани не смемо бити дуго да нам се дани не би у запитаности пребројали, мора- мо делати а највећа дела која можемо учинити јесу дела којима сведочимо љубав међуљудску, као и љубав божију љубав која човеку другом говори да нам је бли- жњи ближњи нам је по христу, по лику божијем који носи у себи – као и ми и не само да је христоносац без опасности, већ је у сталној опасности да упрља тај лик – као и ми таквога ближњег волимо јер му љубављу својом помажемо да носи христа – да се радује радошћу тихом, која почива на вери у христово васкрсење и у наше усиновљење богу, оцу небеском имати заједницу са ближњима и однос љубави, то је залог нашег васкрсења, као што је и христов однос са оцем и духом био залог његовог васкрсења кроз христова страдања тај је однос стално био на испиту христос се стално опредељивао за „вољу оца“ насупрот страху, болу и свима другим атрибутима про- лазности пуна потврда лојалности и оданости у љубави богу оцу запечаћена је христовом невином крвљу, његовим страдањем на крсту то је и печат љубави божије према свима нама људима у тој крви читамо љубав која нам је пуним доказом потврђена та љубав није фиктивна, зависна од нечега, већ стварна и истинска све што је у жртви и страдању запечаћено, искрено је и истинско јер страдање је мерило истинитости као што је жртва мерило љубави 7 свештеник владимир марковић реч пастира ових дана се с тугом у срцима сећамо бројних страдања нашег православног народа на косову и метохији мартовски погроми становништва, рушење и паље- ње цркава и манастира божијих, бомбардовање цивила и многа друга злодела и против човека и против бога сведоче о истинитости и светињи земље и људи та све- тиња почива на жељи једног народа да својим рукотво- ринама ослика величину божију да на сваком метру своје земље прослави бога избор који је начинио кнез лазар у име читавог народа био је избор да страда одрекао се територије, препустио је времену да своме народу омеђи територију на небу надвремену земљу, непролазну и вечну осветио је творевину божију она- ко како нас бог позива да преобразимо и осветимо све око себе што нам је дато позваност на бригу и старање о божијој творевини и наш одговор који може бити израз одговорности и под- вига или израз наше незаинтересованости свакако опредељује и наше место и егзистенцију уопште то није да кажемо није нас брига за земљу, за села, за овоземаљска мере- ња, интересује нас само живот вечни не може- мо јер се само преко земље стиже до неба ако изгубимо земљу својим немаром и небригом, својим погрешним изборима и допуштењем злу да се зацари и овлада, онда ћемо и у земљи и у нама самима убити свако добро прошло је скоро пет стотина година од лазара да се срби вра- те на своју свету земљу нека овај пут прође и више, али нека срби не одступе од „царевог завета“ да би то тако било, мораће сваки србин на плећима сво- јим да понесе крст свој, своје бреме терета, па уз голготу није тај пут за свакога исти јер не креће свако од почетка, али свако мора да, пре свега, нађе своју голготу да би учествовао у васкрсењу без тога крста о раменима заувек ћемо себе одредити на страни оних који су стигли до голготе, али не да би састрадавали у болу и муци спаситеља, већ да би дови- кивали: „ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти веровати“ или ћемо бити неопредељени и неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура- дио је то само тад, а остало је упамћено за вечност срам- ни чин судије каже да по питању истине нема компроми- са једино можемо да покушавамо да правимо компро- мис, али то се зове грех, промашај истине, а ми – ни као народ ни као појединци – за промашаје и покушаје више немамо времена стога радост васкрсења христовог, као и свеопштег васкрсења природе, треба да нам буде пут за лично и национално буђење да бисмо из године у годину, из поста у пост, били све млађи у пролећној радости рађања живота по лику животодавца l православни мисионар l 8 l2/2009 свештеник: угрин в поповић живот у христу свет око нас – природни, односно животињски– јесте неутралан, морално недефинисан својим односом према њему, човек га боји белим или црним чинећи га, собом, добрим или злим непо- требно је говорити о томе да је адам овај свет сво- јим избором учинио долином плача њиме га пре- вевши из стања хармоније у реалност погибије једном речју – од едема је направио пакао (сартр) околности палог постојања учиниле су да остали живи свет пређе са позиције мира у стање против- стављености императив стомака је, као нусефекат пада, засенио било какав покушај потребе да се са путање преживљавања (ловац – плен начина) скре- не на узану стазу (потребе за смислом начина) отва- рајући се, тим заокретом, другачијим могућностима односа поменути ланац исхране је досегао врхунац сви- репости, која је оличена у реалности да одређене животиње све време свога живота проведу у специ- јалним боксевима – мало већим но оне саме што су – бивајући максимално експлоатисане своје живо- те скончавају у кланици или као материјал за тутка- ло такав однос према живом створу показује тугу палог постојања, али суштински говори о човеку, односно о ономе шта је постао једноставно, човеко- во поимање сопственог живота се рефлектује на његово деловање које се, опет, дотиче целокупне природе „све што дише нека хвали господа“ – јесте показатељ потребе за складом, али и за диригентом који ће руководити том дивном филхармонијом и који ће давати штимунг песми радости, песми над песмама хвале за сам живот и лепоту постојања но, како су се побркали појмови и како диригент више није свестан нота те арије љубави, то ни оркестар није више у стању да производи милозвучне тонове, већ се све изокренуло и сваким даном, недељом, годином, веком, миленијумом све више личи, и све више јесте рапсодија ужаса, водвиљ бола али, вратимо се диригенту где је то запело; који се то појам заборавио или погрешно протумачио исква- ривши тиме склад мелодије, компактност филхар- моније? на првом месту, заборавило се да је живот дар, као и целокупна творевина која окружије човека и која му је на услузи, односно којом он господари – началствује то је веома битан сегмент човековог узрастања јер целокупно деловање човечије зависи управо од тог става и, ако је став другачији, одно- сно ако се живот не доживи као дар, онда ни околи- на није ту ради обостраног напредовања на путу ка вечности, заједништву са творцем, већ се претвара у опасност која се мора или укротити или уништи- ти није за зачудити податак да су многи пустињаци и отшелници били у хармоничном односу са дивљим зверима које су, колико год биле опасне по живот човека палог постојања, толико биле питоме и укро- свет око нас православни мисионар l 9 свештеник: угрин в поповић живот у христу ћене од стране људи који су најпре укротили себе свешћу о животу као дару, те о свом назначењу као првосвештеника творевине и, заиста, целокупна реалност света који нас окружује мења се ако сам живот схватимо као дар, као израз безрезервне љубави којом нас је бог из непостојања превео у постојање не би ли радост живота имали сви, и све преко човека који, опет, својим односом према богу омогућава вечно битије како себи тако и свету око себе размишљајући на такав начин, човек веома брзо увиђа неопходност другачијег односа са приро- дом, чији је део, једну врсту размене која, да би била трајна, односно, да би уопште и била, мора имати ослонац свог постојања у односу са нетварним – нествореним како би размена и прожимање једне такве заједнице (створено – нестворено) омогућили непролазност и створеној, дакле, пролазној матери- ји само по себи се разуме да је то могуће једино у односу са богом, заједништву са њим како је адам пао баш из разлога јер је одабрао да црпи могућност постојања искључиво из односа са материјом, дакле из сопствених сила, тим начином обезвредивши постојање саме твари актуелизујући смрт тако што ју је удаљио од извора постојања прекинувши зајед- ничарење створено – нестворено начина, тако је други адам човеку омогућио поновну могућност одабира заједнице са богом – као претпоставке постојања управо у тој могућности, односно реали- зацији исте, открива се сва величанственост живота као дара, човековог назначења као првосвештеника творевине који је има привести вечном добром битију (св максим исповедник) – заједници са 10 l2/2009 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења света тајна крштења представља својеврстан улазак у цркву – њоме почиње хришћански живот крштењем се човек облачи у христа, што потврђују и речи апостола павла из једне од његових посланица, а које су ушле и у сам чин ове свете тајне: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ у апостолском одељку који читамо на крштењу апостол павле хришћанима у риму обја- шњава смисао ове свете тајне: „сви ми који се крстимо у исуса христа, у смрт његову се крстимо тако се са њим погребосмо кроз крштење у смрт да би, као што христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов-
... су им вести о његовом васкрсењу, али уза- луд – неверје и страх су стварали мук у душама ученика господњих све док се он сам није појавио међу њима рекавши: „мир вам“ тада су поверовали да је устао из мртвих и да ће мора пресушити, планине се у прах пре- творити, а његова слава неће проћи и, заиста, христос је донео мир и својим васкрсењем испунио „закон и пророке“, оживотворио јеванђеље показавши његову суштину, а то је живот, и то не ма какав, већ живот веч- ни, живот у загрљају божијем смрт поставља високи зид који нико од нас не може прескочити сам, али христовим васкрсењем из мртвих покидани су ланци којима нас је смрт везивала и оста- вљена нам је стаза којом можемо ходати са надом у бесмртност та нада, та шанса коју нам је господ дао улива снагу посусталим апостолима, петра претвора у праву стену цркве, а све остале апостоле у истините сведоке највећег чуда у историји родила се црква, живи сведок божијег присуства, у којој се смрћу не укида чланство, у којој човек наставља да буде чланом преселивши се у небески, нови јеруса- лим тако смрт више нема власти над онима који су поверовали у христа и који су, како ап павле каже, „у христу уснули“ – заспали када ово знамо, пред нама је један јасан избор крупна одлука, која је збир наших свакодневних, „ситних“ опредељивања јесмо ли са христом или нисмо, хоћемо ли са њим или нећемо нажалост, многи људи немају довољно храбрости да се ухвате у борбу са проблемом смрти, па – живећи про- лазним животом – одлажу ту борбу надајући се не знам чему њима би више одговарало кад бога не би било јер не би било доказа њихове пролазности и мимоилажења са животом ово време поста нам служи да неке своје одлуке доведемо у питање да промислимо са које смо ми стра- не христове са десне, где нас чека блаженство и вечни покој, мир, или са леве, где стоје они христу непознати, своме животу странци тако запитани не смемо бити дуго да нам се дани не би у запитаности пребројали, мора- мо делати а највећа дела која можемо учинити јесу дела којима сведочимо љубав међуљудску, као и љубав божију љубав која човеку другом говори да нам је бли- жњи ближњи нам је по христу, по лику божијем који носи у себи – као и ми и не само да је христоносац без опасности, већ је у сталној опасности да упрља тај лик – као и ми таквога ближњег волимо јер му љубављу својом помажемо да носи христа – да се радује радошћу тихом, која почива на вери у христово васкрсење и у наше усиновљење богу, оцу небеском имати заједницу са ближњима и однос љубави, то је залог нашег васкрсења, као што је и христов однос са оцем и духом био залог његовог васкрсења кроз христова страдања тај је однос стално био на испиту христос се стално опредељивао за „вољу оца“ насупрот страху, болу и свима другим атрибутима про- лазности пуна потврда лојалности и оданости у љубави богу оцу запечаћена је христовом невином крвљу, његовим страдањем на крсту то је и печат љубави божије према свима нама људима у тој крви читамо љубав која нам је пуним доказом потврђена та љубав није фиктивна, зависна од нечега, већ стварна и истинска све што је у жртви и страдању запечаћено, искрено је и истинско јер страдање је мерило истинитости као што је жртва мерило љубави 7 свештеник владимир марковић реч пастира ових дана се с тугом у срцима сећамо бројних страдања нашег православног народа на косову и метохији мартовски погроми становништва, рушење и паље- ње цркава и манастира божијих, бомбардовање цивила и многа друга злодела и против човека и против бога сведоче о истинитости и светињи земље и људи та све- тиња почива на жељи једног народа да својим рукотво- ринама ослика величину божију да на сваком метру своје земље прослави бога избор који је начинио кнез лазар у име читавог народа био је избор да страда одрекао се територије, препустио је времену да своме народу омеђи територију на небу надвремену земљу, непролазну и вечну осветио је творевину божију она- ко како нас бог позива да преобразимо и осветимо све око себе што нам је дато позваност на бригу и старање о божијој творевини и наш одговор који може бити израз одговорности и под- вига или израз наше незаинтересованости свакако опредељује и наше место и егзистенцију уопште то није да кажемо није нас брига за земљу, за села, за овоземаљска мере- ња, интересује нас само живот вечни не може- мо јер се само преко земље стиже до неба ако изгубимо земљу својим немаром и небригом, својим погрешним изборима и допуштењем злу да се зацари и овлада, онда ћемо и у земљи и у нама самима убити свако добро прошло је скоро пет стотина година од лазара да се срби вра- те на своју свету земљу нека овај пут прође и више, али нека срби не одступе од „царевог завета“ да би то тако било, мораће сваки србин на плећима сво- јим да понесе крст свој, своје бреме терета, па уз голготу није тај пут за свакога исти јер не креће свако од почетка, али свако мора да, пре свега, нађе своју голготу да би учествовао у васкрсењу без тога крста о раменима заувек ћемо себе одредити на страни оних који су стигли до голготе, али не да би састрадавали у болу и муци спаситеља, већ да би дови- кивали: „ако си заиста син божији, сиђи сада са крста, па ћемо ти веровати“ или ћемо бити неопредељени и неутрални као пилат, који је опрао руке од кривице ура- дио је то само тад, а остало је упамћено за вечност срам- ни чин судије каже да по питању истине нема компроми- са једино можемо да покушавамо да правимо компро- мис, али то се зове грех, промашај истине, а ми – ни као народ ни као појединци – за промашаје и покушаје више немамо времена стога радост васкрсења христовог, као и свеопштег васкрсења природе, треба да нам буде пут за лично и национално буђење да бисмо из године у годину, из поста у пост, били све млађи у пролећној радости рађања живота по лику животодавца l православни мисионар l 8 l2/2009 свештеник: угрин в поповић живот у христу свет око нас – природни, односно животињски– јесте неутралан, морално недефинисан својим односом према њему, човек га боји белим или црним чинећи га, собом, добрим или злим непо- требно је говорити о томе да је адам овај свет сво- јим избором учинио долином плача њиме га пре- вевши из стања хармоније у реалност погибије једном речју – од едема је направио пакао (сартр) околности палог постојања учиниле су да остали живи свет пређе са позиције мира у стање против- стављености императив стомака је, као нусефекат пада, засенио било какав покушај потребе да се са путање преживљавања (ловац – плен начина) скре- не на узану стазу (потребе за смислом начина) отва- рајући се, тим заокретом, другачијим могућностима односа поменути ланац исхране је досегао врхунац сви- репости, која је оличена у реалности да одређене животиње све време свога живота проведу у специ- јалним боксевима – мало већим но оне саме што су – бивајући максимално експлоатисане своје живо- те скончавају у кланици или као материјал за тутка- ло такав однос према живом створу показује тугу палог постојања, али суштински говори о човеку, односно о ономе шта је постао једноставно, човеко- во поимање сопственог живота се рефлектује на његово деловање које се, опет, дотиче целокупне природе „све што дише нека хвали господа“ – јесте показатељ потребе за складом, али и за диригентом који ће руководити том дивном филхармонијом и који ће давати штимунг песми радости, песми над песмама хвале за сам живот и лепоту постојања но, како су се побркали појмови и како диригент више није свестан нота те арије љубави, то ни оркестар није више у стању да производи милозвучне тонове, већ се све изокренуло и сваким даном, недељом, годином, веком, миленијумом све више личи, и све више јесте рапсодија ужаса, водвиљ бола али, вратимо се диригенту где је то запело; који се то појам заборавио или погрешно протумачио исква- ривши тиме склад мелодије, компактност филхар- моније? на првом месту, заборавило се да је живот дар, као и целокупна творевина која окружије човека и која му је на услузи, односно којом он господари – началствује то је веома битан сегмент човековог узрастања јер целокупно деловање човечије зависи управо од тог става и, ако је став другачији, одно- сно ако се живот не доживи као дар, онда ни околи- на није ту ради обостраног напредовања на путу ка вечности, заједништву са творцем, већ се претвара у опасност која се мора или укротити или уништи- ти није за зачудити податак да су многи пустињаци и отшелници били у хармоничном односу са дивљим зверима које су, колико год биле опасне по живот човека палог постојања, толико биле питоме и укро- свет око нас православни мисионар l 9 свештеник: угрин в поповић живот у христу ћене од стране људи који су најпре укротили себе свешћу о животу као дару, те о свом назначењу као првосвештеника творевине и, заиста, целокупна реалност света који нас окружује мења се ако сам живот схватимо као дар, као израз безрезервне љубави којом нас је бог из непостојања превео у постојање не би ли радост живота имали сви, и све преко човека који, опет, својим односом према богу омогућава вечно битије како себи тако и свету око себе размишљајући на такав начин, човек веома брзо увиђа неопходност другачијег односа са приро- дом, чији је део, једну врсту размене која, да би била трајна, односно, да би уопште и била, мора имати ослонац свог постојања у односу са нетварним – нествореним како би размена и прожимање једне такве заједнице (створено – нестворено) омогућили непролазност и створеној, дакле, пролазној матери- ји само по себи се разуме да је то могуће једино у односу са богом, заједништву са њим како је адам пао баш из разлога јер је одабрао да црпи могућност постојања искључиво из односа са материјом, дакле из сопствених сила, тим начином обезвредивши постојање саме твари актуелизујући смрт тако што ју је удаљио од извора постојања прекинувши зајед- ничарење створено – нестворено начина, тако је други адам човеку омогућио поновну могућност одабира заједнице са богом – као претпоставке постојања управо у тој могућности, односно реали- зацији исте, открива се сва величанственост живота као дара, човековог назначења као првосвештеника творевине који је има привести вечном добром битију (св максим исповедник) – заједници са 10 l2/2009 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења света тајна крштења представља својеврстан улазак у цркву – њоме почиње хришћански живот крштењем се човек облачи у христа, што потврђују и речи апостола павла из једне од његових посланица, а које су ушле и у сам чин ове свете тајне: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ у апостолском одељку који читамо на крштењу апостол павле хришћанима у риму обја- шњава смисао ове свете тајне: „сви ми који се крстимо у исуса христа, у смрт његову се крстимо тако се са њим погребосмо кроз крштење у смрт да би, као што христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов-
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
1. 26587 / ...лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је ВАСКРСЕЊЕМ господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво...
1. 26587 / ...лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је ВАСКРСЕЊЕМ господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво...
4
Свеска: 312 | Црквени празници
...онога који је вас стекао својом смрћу и који је својимВАСКРСЕЊЕМ 📌 сава-
скрсао нашу природу
св григорије палама
ако у празничне дане треба остављати
светске послове и занимања, онда се
...онога који је вас стекао својом смрћу и који је својим
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
| Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... је тога дана васкрсао из мртвих и тиме најавио и потврдио свеопште васкр- сење из мртвих – и то је свети дан (изл 20,10–11) у који се немој прихватати никаквог светског посла, осим неопход- ног, и свима који су под тобом и са тобом омогући мир како би сте заједно просла- вљали онога који је вас стекао својом смрћу и који је својим васкрсењем сава- скрсао нашу природу св григорије палама ако у празничне дане треба остављати светске послове и занимања, онда се тим пре треба чувати дела која нису дозвоље- на на обичним данима за празнике телу треба дати неку олак- шицу и празник по нечему треба да се разликује од обичних дана нека празнује и тело, а не само дух св теофан затворник празник није испразност, него празно- вање, то јест радосно ликовање духа због свести о великим милостима божијим св теофан затворник сав живот цркве – то је непрекидно служење богу, зато је сваки дан у цркви – празник, јер сваки дан је богослужење и успомена на свете пр јустин ћелијски ко празнује чистим срцем, тај празнује с анђелима св филарет московски март/април 2010 l православни мисионар l 7 приредио: тајноводитељ 8 l православни мисионар l 2/2010 постоји ли тајна у нашим мислима људски ум незадрживо броди ка крајњим границама метафизич- ких истина: доспели смо тик до истине живота упознајући днк-структу- ру сваког живог бића, у акцелератору церн трага се за „божијом честицом“ као извором свега материјалног; односи масе, енергије и брзине више нису непо- знанице чак се и медицина упиње да открије тајну старења, односно обновљи- вости ћелија и ткива (матичне ћелије) и тако реши можда највећи изазов за чове- ка – како допрети до вечног живота не личи ли то на пружање руку ка плоду „дрветa живота“ (1 мој 3, 22) премда храбри људски ум са особитим дерзновенијем напада многе тајне, једна му стално измиче, а то је тајна ума, тајна мисли шта је мисао? како настаје? каква је њена структура, бит, природа? где и у чему пронаћи извор људских мисли? постоји ли нека (за сада) недокучива и скривена веза између људи која повезује њихове мисли (емоције)? да ли су наше мисли повезане са трансценденталним нивоима и инстанцама? ако јесу, да ли то значи да су и те трансценденталне инстан- це мисаоне приоде? његошевски речено – човјек човјеку тајна је највећа много је таквих питања, а мало одгово- ра када би неког ученог психолога упита- ли шта су мисли, он би или слегао рамени- ма и поштено признао да не зна или би причао приче нудећи некакав квазиодго- вор савременој психологији не треба мада није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуицији, интроспекцији и, надасве, на благодатним даровима светога духа виктор вицановић духовне поуке замерити што није успела да дефинише базичне појмове психичког живота, то није пошло за руком ни старијим наукама попут физике, која још увек не зна струк- туралну природу електрицитета или гра- витације постоје, једноставно, примарне категорије или појмови који се не могу свести ни на шта базичније од њих самих отац тадеј ипак, изазов је присутан постојали су и још увек постоје покушаји да се сазнајно нападну ови примарни појмови један такав покушај препознајемо у уче- њу оца тадеја мада (на срећу?) није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуици- ји, интроспекцији и, надасве, на благодат- ним даровима светога духа његов про- рочки дар, прозорљивост и способност виђења скривеног и тајновитог то недво- смислено потврђују попут својих узора међу светим оцима, св исака сиријског и св теофана затворника, и отац тадеј је био велики психолог – не академски, већ опитни и духовни једино је као такав и могао да се упусти у трагање за оним што превазилази голу емпирију и задире у над- искуствено особеност учења старца тадеја се огледа у томе што је, као ретко који духовник, инсистирао на томе да човек мора бити свестан свијих мисли, мора да их препозна у квалитету и садржају које оне носе од мисли све зависи већ је добро позаната очева реченица: „каквим се мислима бавимо, такав нам је живот“ поставља се питање како је то могуће како наше мисли утичу на наш живот? каква је то сила у нашим мислима која тако моћно утиче на наш живот? отац је одговорио и на та питања: „у нашим мислима је божанска енергија“ то значи да мисли нису само психолошки (епи)феномен, само пуки догађај који се у делићу секунде одиграва на екрану свести, већ да оне поседују своју унутрашњу енер- гију, свој квалитет и садржај оне усмера- вају живот, утичу на околности и, штави- ше, стварају „енергетско“ поље око човека утичући, тако, на његову околину тако смо дошли до треће кључне старчеве речени- це: „ми својим мислима допри- носимо хармонији или дисхармонији у космосу“ ова реченица је веома слична поруци св серафима саровског: „стекни свој унутрашњи мир, и хиљаде људи око тебе ће се спасити“ све ово упућује на закључак да су мисли, речено језиком физике, енергетски феномен – да поседују силу и енергетско поље, да – психолошким речником казано – имају квалитет и спе- цифичан садржај и да – теолошки закључено – представљју реципроч- ну везу са божанским, небеским и трансцендентним март/април 2010 l православни мисионар l 9 старац тадеј фото: горан вељковић 10 l православни мисионар l 2/2010 духовне поуке старца тадеја је, као духовника, највише занимала последња, теолошка димензија сматрао је да човек својим мислима одре- ђује однос према богу божије присуство или удаљеност зависе од наших мисли ево како то отац објашњава: „кад имамо мирне, тихе и благе мисли, које праштају свакој души сваку увреду, ево нам мир божански и радост и тишина; а кад се прогневимо за увреде које нам чине, ево нам у нама пакао, све се у нама пореме- ти“ величина и значај учења оца тадеја огле- дају се у томе што је у трагању за истином нашег духовног живота ишао дубље и даље, није остао на површини констатују- ћи само садржаје и феномене нашег пси- хичког и / или духовног живота – како то чини већина психолога или философа – већ је трагао за дубинском и суштинском повезаношћу мисли са богом, добротом, миром, истином, срцем, другим чове- ком, тако је откривао њихову природу и улазио у њихову суштину с друге стране, у књизи тајна имамо сличан покушај да се нешто више сазна о мислима књига је стекла велику популар- ност многи православни читаоци су у основним идејама ове књиге препознали управо оно чему је учио отац тадеј одмах би требало рећи да – уз све сличности – постоје битне разлике као прво, контекст из кога потичу идеје и тумачења ове књиге потпуно је различит од учења оца тадеја – књига тајна припада new age духовности, што значи да је еклектична и да претенду- је да целокупно људско искуство свих кул- тура обједини под једну формулу или принцип она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба веровати у „тајну“ закон привлачности по овој књизи, велика тајна живота се крије у „закону привлачности“ овај „закон“ каже да све што човек помисли из универзума, попут магнета, привлачи одређени садржај – ако су нам мисли добре, осећања ће бити у сагласју са мислима, и то што желимо – оствариће се свемир је пријатељски настројен жели да нам удовољи на нама је да из небеског каталога само пожелимо дату ствар, а свемир ће одговорити на свој начин не треба да питамо како то пре- пустимо свемиру на нама је само да желимо, да имамо позитивна осећања према томе шта желимо и да то што жели- мо јасно замислимо (визуализирамо) консеквенца закона привлачности је сâм наш живот или – како је то буда рекао – ми смо последица властитих мисли премда књига тајна изгледа као неко забавно и бајковито штиво, из ње се могу извући и озбиљни закључци да наведемо само неке: мисао је енергија поседује своју фре- квенцију и „магнетну“ привлачност мисао се емитује и пројектује ка тран- сцендентном одакле, реципрочно, добија одговор од квалитета и садржаја мисли зависе дешавања и догађаји који чине наш живот отац тадеј би прихватио ове закључке оно што не би прихватио јесу контекст из кога књига долази и њен овоземаљски и утилитарни циљ – како лакше и лепше живети његово учење је имало превас- ходно сотериолошку димензију – како пронаћи пут ка богу тај пут, по очевом тумачењу, почиње од мисли m мисао је енергија поседује своју фреквенцију и „магнетну“ привлачност март/април 2010 l православни мисионар l 11 великосе у малом препознаје свештеник угрин в поповић јер ко не љуби брата својега, бога не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, нека и брата својега љуби пошто не може другачије, веома је опа- сно помислити да може бити другачије, зато свети јован богослов, ширећи раз- мишљање у овом правцу, закључује да је онај који помисли да је другачије могуће лицемеран према другима и лажљив пред собом како је могуће волети онога кога не видите – наставља свети јован бого- слов – кога немате пред собом, ако прези- рете онога кога видите и имате пред собом ако додамо и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, сам бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ниједна задршка, нити један противаргумент изнесеног јеванђел- ског закључивања но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умире- мо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра, овај став ипак није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим хри- стовим – љуби бога свога и љуби брата свога теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 2/2010 реч пастира како саме заповести имају холограмски карактер, то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да – ако само једну прекршимо – грешимо у односу на целокупно законодавсто не може неко да каже да је праведан јер је испоштовао већину заповести, да однос према закону божијем сведе на проценте и да мисли да се, ако држи 90%, подразу- мева и оних 10% шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу, али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и – како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено) – то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много више у односу на 10% има ли сми- сла ако би то тако значило!!! има ли сми- сла тако резоновати?! да ли је такав резон последица описа- ног статистичког поимања религиозности или је он нусефекат једног неразмишља- ња, неинтересовања за сопствени духов- ни развитак? сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек који је иоле загазио стазом духов- ног напредовања и неће и не може сагле- дати однос бога и човека призмом стати- стичког податка такав човек ни догађаје у свету и неће и не може тумачити логи- ком статистичке грешке с обзиром на то да је први корак ка мудрости управо страх божији, који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности или врлин- ске довољности, тако да сâм концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи смисао, док се сâм човек остварује у односу на окружујућу реал- ност импулсом скрушености, којим раз- вија свест о личној одговорности схва- тивши да – ако жели да промени свет – најпре мора да промени, преуми себе он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант-реше- ња као последице тренутног стања духа или магновене одлуке, већ да је то про- цес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере христовог раста пошто представља узрастање којим се у време- ну изражавамо опредељујући се за без- времено и вечно вратимо се првој могућности, застани- мо над чињеницом њене распрострање- ности, запитајмо се запитајмо се како је могуће клеветати брата свога, а не схвата- ти да (тако) себе клевећемо; како је могу- човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба већ циљ, огледало у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност март/април 2010 l православни мисионар l 13 ће да дозвољавамо да нам свето писмо, па и сам господ бог служе за оправдава- ње сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа, служећи се њиме крајње једнострано са жељом не да некога просветимо, већ да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, сопствени доживљај, откуд толика смелост! како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо! поготово ако знамо да су се дословно све одлуке које су се тица- ле догме и канона саборски доноси- ле или потврђивале и да другачије не да није могло, већ – није смело нити сада сме! огледало божије елементарно познавање правосла- вља, али и лепог понашања, сваком омогућава да ту реалност којом црква живи – зна да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, ста- тистички податак, објекат задовоље- ња наших потреба већ циљ, огледа- ло у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре осмога дана у свој живот и свој дом да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да се цео свет, читав космос, он сâм, поништава онога трена када тај дру- ги ишчезне, оде, зато песник и каже да су све праве љубави тужне, а баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отва- рајући се христу и бивајући са њим, њиме црква и јесте заједница, христос јер смрт не мора д
... је тога дана васкрсао из мртвих и тиме најавио и потврдио свеопште васкр- сење из мртвих – и то је свети дан (изл 20,10–11) у који се немој прихватати никаквог светског посла, осим неопход- ног, и свима који су под тобом и са тобом омогући мир како би сте заједно просла- вљали онога који је вас стекао својом смрћу и који је својим васкрсењем сава- скрсао нашу природу св григорије палама ако у празничне дане треба остављати светске послове и занимања, онда се тим пре треба чувати дела која нису дозвоље- на на обичним данима за празнике телу треба дати неку олак- шицу и празник по нечему треба да се разликује од обичних дана нека празнује и тело, а не само дух св теофан затворник празник није испразност, него празно- вање, то јест радосно ликовање духа због свести о великим милостима божијим св теофан затворник сав живот цркве – то је непрекидно служење богу, зато је сваки дан у цркви – празник, јер сваки дан је богослужење и успомена на свете пр јустин ћелијски ко празнује чистим срцем, тај празнује с анђелима св филарет московски март/април 2010 l православни мисионар l 7 приредио: тајноводитељ 8 l православни мисионар l 2/2010 постоји ли тајна у нашим мислима људски ум незадрживо броди ка крајњим границама метафизич- ких истина: доспели смо тик до истине живота упознајући днк-структу- ру сваког живог бића, у акцелератору церн трага се за „божијом честицом“ као извором свега материјалног; односи масе, енергије и брзине више нису непо- знанице чак се и медицина упиње да открије тајну старења, односно обновљи- вости ћелија и ткива (матичне ћелије) и тако реши можда највећи изазов за чове- ка – како допрети до вечног живота не личи ли то на пружање руку ка плоду „дрветa живота“ (1 мој 3, 22) премда храбри људски ум са особитим дерзновенијем напада многе тајне, једна му стално измиче, а то је тајна ума, тајна мисли шта је мисао? како настаје? каква је њена структура, бит, природа? где и у чему пронаћи извор људских мисли? постоји ли нека (за сада) недокучива и скривена веза између људи која повезује њихове мисли (емоције)? да ли су наше мисли повезане са трансценденталним нивоима и инстанцама? ако јесу, да ли то значи да су и те трансценденталне инстан- це мисаоне приоде? његошевски речено – човјек човјеку тајна је највећа много је таквих питања, а мало одгово- ра када би неког ученог психолога упита- ли шта су мисли, он би или слегао рамени- ма и поштено признао да не зна или би причао приче нудећи некакав квазиодго- вор савременој психологији не треба мада није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуицији, интроспекцији и, надасве, на благодатним даровима светога духа виктор вицановић духовне поуке замерити што није успела да дефинише базичне појмове психичког живота, то није пошло за руком ни старијим наукама попут физике, која још увек не зна струк- туралну природу електрицитета или гра- витације постоје, једноставно, примарне категорије или појмови који се не могу свести ни на шта базичније од њих самих отац тадеј ипак, изазов је присутан постојали су и још увек постоје покушаји да се сазнајно нападну ови примарни појмови један такав покушај препознајемо у уче- њу оца тадеја мада (на срећу?) није имао академско образовање, отац тадеј је свој гносеолошки апарат заснивао на интуици- ји, интроспекцији и, надасве, на благодат- ним даровима светога духа његов про- рочки дар, прозорљивост и способност виђења скривеног и тајновитог то недво- смислено потврђују попут својих узора међу светим оцима, св исака сиријског и св теофана затворника, и отац тадеј је био велики психолог – не академски, већ опитни и духовни једино је као такав и могао да се упусти у трагање за оним што превазилази голу емпирију и задире у над- искуствено особеност учења старца тадеја се огледа у томе што је, као ретко који духовник, инсистирао на томе да човек мора бити свестан свијих мисли, мора да их препозна у квалитету и садржају које оне носе од мисли све зависи већ је добро позаната очева реченица: „каквим се мислима бавимо, такав нам је живот“ поставља се питање како је то могуће како наше мисли утичу на наш живот? каква је то сила у нашим мислима која тако моћно утиче на наш живот? отац је одговорио и на та питања: „у нашим мислима је божанска енергија“ то значи да мисли нису само психолошки (епи)феномен, само пуки догађај који се у делићу секунде одиграва на екрану свести, већ да оне поседују своју унутрашњу енер- гију, свој квалитет и садржај оне усмера- вају живот, утичу на околности и, штави- ше, стварају „енергетско“ поље око човека утичући, тако, на његову околину тако смо дошли до треће кључне старчеве речени- це: „ми својим мислима допри- носимо хармонији или дисхармонији у космосу“ ова реченица је веома слична поруци св серафима саровског: „стекни свој унутрашњи мир, и хиљаде људи око тебе ће се спасити“ све ово упућује на закључак да су мисли, речено језиком физике, енергетски феномен – да поседују силу и енергетско поље, да – психолошким речником казано – имају квалитет и спе- цифичан садржај и да – теолошки закључено – представљју реципроч- ну везу са божанским, небеским и трансцендентним март/април 2010 l православни мисионар l 9 старац тадеј фото: горан вељковић 10 l православни мисионар l 2/2010 духовне поуке старца тадеја је, као духовника, највише занимала последња, теолошка димензија сматрао је да човек својим мислима одре- ђује однос према богу божије присуство или удаљеност зависе од наших мисли ево како то отац објашњава: „кад имамо мирне, тихе и благе мисли, које праштају свакој души сваку увреду, ево нам мир божански и радост и тишина; а кад се прогневимо за увреде које нам чине, ево нам у нама пакао, све се у нама пореме- ти“ величина и значај учења оца тадеја огле- дају се у томе што је у трагању за истином нашег духовног живота ишао дубље и даље, није остао на површини констатују- ћи само садржаје и феномене нашег пси- хичког и / или духовног живота – како то чини већина психолога или философа – већ је трагао за дубинском и суштинском повезаношћу мисли са богом, добротом, миром, истином, срцем, другим чове- ком, тако је откривао њихову природу и улазио у њихову суштину с друге стране, у књизи тајна имамо сличан покушај да се нешто више сазна о мислима књига је стекла велику популар- ност многи православни читаоци су у основним идејама ове књиге препознали управо оно чему је учио отац тадеј одмах би требало рећи да – уз све сличности – постоје битне разлике као прво, контекст из кога потичу идеје и тумачења ове књиге потпуно је различит од учења оца тадеја – књига тајна припада new age духовности, што значи да је еклектична и да претенду- је да целокупно људско искуство свих кул- тура обједини под једну формулу или принцип она не садржи ниједну религио- зну поруку – сем оне да треба веровати у „тајну“ закон привлачности по овој књизи, велика тајна живота се крије у „закону привлачности“ овај „закон“ каже да све што човек помисли из универзума, попут магнета, привлачи одређени садржај – ако су нам мисли добре, осећања ће бити у сагласју са мислима, и то што желимо – оствариће се свемир је пријатељски настројен жели да нам удовољи на нама је да из небеског каталога само пожелимо дату ствар, а свемир ће одговорити на свој начин не треба да питамо како то пре- пустимо свемиру на нама је само да желимо, да имамо позитивна осећања према томе шта желимо и да то што жели- мо јасно замислимо (визуализирамо) консеквенца закона привлачности је сâм наш живот или – како је то буда рекао – ми смо последица властитих мисли премда књига тајна изгледа као неко забавно и бајковито штиво, из ње се могу извући и озбиљни закључци да наведемо само неке: мисао је енергија поседује своју фре- квенцију и „магнетну“ привлачност мисао се емитује и пројектује ка тран- сцендентном одакле, реципрочно, добија одговор од квалитета и садржаја мисли зависе дешавања и догађаји који чине наш живот отац тадеј би прихватио ове закључке оно што не би прихватио јесу контекст из кога књига долази и њен овоземаљски и утилитарни циљ – како лакше и лепше живети његово учење је имало превас- ходно сотериолошку димензију – како пронаћи пут ка богу тај пут, по очевом тумачењу, почиње од мисли m мисао је енергија поседује своју фреквенцију и „магнетну“ привлачност март/април 2010 l православни мисионар l 11 великосе у малом препознаје свештеник угрин в поповић јер ко не љуби брата својега, бога не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, нека и брата својега љуби пошто не може другачије, веома је опа- сно помислити да може бити другачије, зато свети јован богослов, ширећи раз- мишљање у овом правцу, закључује да је онај који помисли да је другачије могуће лицемеран према другима и лажљив пред собом како је могуће волети онога кога не видите – наставља свети јован бого- слов – кога немате пред собом, ако прези- рете онога кога видите и имате пред собом ако додамо и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, сам бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ниједна задршка, нити један противаргумент изнесеног јеванђел- ског закључивања но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умире- мо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра, овај став ипак није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим хри- стовим – љуби бога свога и љуби брата свога теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 2/2010 реч пастира како саме заповести имају холограмски карактер, то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да – ако само једну прекршимо – грешимо у односу на целокупно законодавсто не може неко да каже да је праведан јер је испоштовао већину заповести, да однос према закону божијем сведе на проценте и да мисли да се, ако држи 90%, подразу- мева и оних 10% шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу, али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и – како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено) – то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много више у односу на 10% има ли сми- сла ако би то тако значило!!! има ли сми- сла тако резоновати?! да ли је такав резон последица описа- ног статистичког поимања религиозности или је он нусефекат једног неразмишља- ња, неинтересовања за сопствени духов- ни развитак? сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек који је иоле загазио стазом духов- ног напредовања и неће и не може сагле- дати однос бога и човека призмом стати- стичког податка такав човек ни догађаје у свету и неће и не може тумачити логи- ком статистичке грешке с обзиром на то да је први корак ка мудрости управо страх божији, који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности или врлин- ске довољности, тако да сâм концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи смисао, док се сâм човек остварује у односу на окружујућу реал- ност импулсом скрушености, којим раз- вија свест о личној одговорности схва- тивши да – ако жели да промени свет – најпре мора да промени, преуми себе он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант-реше- ња као последице тренутног стања духа или магновене одлуке, већ да је то про- цес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере христовог раста пошто представља узрастање којим се у време- ну изражавамо опредељујући се за без- времено и вечно вратимо се првој могућности, застани- мо над чињеницом њене распрострање- ности, запитајмо се запитајмо се како је могуће клеветати брата свога, а не схвата- ти да (тако) себе клевећемо; како је могу- човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба већ циљ, огледало у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност март/април 2010 l православни мисионар l 13 ће да дозвољавамо да нам свето писмо, па и сам господ бог служе за оправдава- ње сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа, служећи се њиме крајње једнострано са жељом не да некога просветимо, већ да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, сопствени доживљај, откуд толика смелост! како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо! поготово ако знамо да су се дословно све одлуке које су се тица- ле догме и канона саборски доноси- ле или потврђивале и да другачије не да није могло, већ – није смело нити сада сме! огледало божије елементарно познавање правосла- вља, али и лепог понашања, сваком омогућава да ту реалност којом црква живи – зна да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, ста- тистички податак, објекат задовоље- ња наших потреба већ циљ, огледа- ло у коме препознајемо бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре осмога дана у свој живот и свој дом да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да се цео свет, читав космос, он сâм, поништава онога трена када тај дру- ги ишчезне, оде, зато песник и каже да су све праве љубави тужне, а баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отва- рајући се христу и бивајући са њим, њиме црква и јесте заједница, христос јер смрт не мора д
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
5
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмоВАСКРСЕЊЕМ,📌 , на пример, др јозе-
фа менгела (анђела смрти) исправили
само један несрећан случај, тј смрт? да
ли би његово васкрсење аутоматск
...човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
6
Свеска: 318 | Црква и глобализација
...крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што јеВАСКРСЕЊЕМ
📌
својим победу над смрћу даровао сваком
човеку оваплоћење и васкрсење господ-
ње су отуд два централна и највећа хри-
шћанска празника:
...крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је
МЕТА инфо: Р:21596 К:178131 Д:98
| Свеска 318 |
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... вест – јер кроз очовечење бога логоса дође спасење свему свету радосна вест је и све што је чинио док је као човек на земљи живео: болесне исце- љивао, слепима враћао вид, демоне изго- нио радосна вест је, штавише, што је примио на себе грехе света и поднео смрт на крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је васкрсењем својим победу над смрћу даровао сваком човеку оваплоћење и васкрсење господ- ње су отуд два централна и највећа хри- шћанска празника: први отуда што син божији постајући човек и примајући у себе човечију природу, подиже је и преса- здава; или – што се каже – „обожује“ је „бог постаде човек да би човек могао да постане бог“, каже свети атанасије вели- ки (о оваплоћењу бога логоса) или: „да будемо синови божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а васкрсење је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већом катастрофом човековом, и то кроз предавање себе целога христу „сами себе и једни друге, и сав живот свој хри- сту богу предајмо“, каже свештеник на св литургији а народ верни одговара: „теби, господе!“ шира од небеса а почетак за сву ову васкршњу радост, и за све оне неописиве тренутке чуда божи- јих која се пред очима људи очитују док христос ходи међу људима, и сâм будући једнак њима по телу – почетак за све ово благо спасења које нам се припрема има- мо у догађају о којем приповеда св апо- стол лука у првој глави свога еванђеља (лк, 1, 26-38 ; управо овај одељак се чита у литургији на празник благовести) апо- стол нам казује да „посла бог ангела гаврила у град назарет“ к девојци марији „испрошеној за мужа по имену јосиф из дома давидова“ анђео јој казује речи: „ра- дуј се, благодатна! господ је с тобом: бла- гословена си ти међу женама“ – речи које су ушле у црквену химну „богородице дје- во“ али се она уплаши од ових речи а како и не би кад „од лица господњег уздрхти сва земља“ (пс 113, 7), све „уздрх- ти од гласа грома господњег“ (пс 103, 7)? а он јој на то одговори: „не бој се, нашла си милост у бога и ево затруднећеш, и родити сина, и наденути му име исус: он ће бити велики, и назваће се син свеви- шњега“ марија се још колеба, јер она је заветована девственица и „не позна мужа“ но, анђео јој ту збуњеност одагна- ва речима: „у бога је све могуће“, и обја- шњава јој да ће зачети од духа светога утроба пресвете богородице тако постаје „сместилиште несместивог“, а она се показује „широм од небеса, носе- ћи свога творца“ (богородични тропар 1 гласа) она „рађа предвечног бога“ (кондак божићни) у човечијем телу, али остаје навек дјева „пре рађања дјева, и у рађању дјева, и после рађања опет остајеш дјева“, кличе песник (богоро- дични тропар 7 гласа) на оваквом месту дотичу се светови: онај у коме живимо уроњени у разумско схватање и логичко поимање, у природне законе, и онај у коме силом христовом надилази- мо законе створеног света – свет разума и свет вере „недостижан је начин рађа- ња“, каже песник на једном месту, „јер бог где хоће, побеђује законе природе“ (догматик 7 гласа) она је изнад свих људи, владичица, царица небеска она је „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“ (химна „достој- но јест“), и заступница рода људског, којој притичемо у својим молитвама, да их принесе сину свом и богу нашем тешко је исказива лепота начина на који црквена богослужбена поезија опе- вава ове надумне тајне: тајну безгре- шног зачећа и тајну негубљења девстве- ности рађањем, и како их упоређује са старозаветним догађајима, као „прасли- кама“ (архетиповима) онога што се има- ло збити, и што налази своје испуњење у новом завету, управо у овим трима тајнама „од вајкада скривена и ангели- ма непозната тајна тобом, богородице, свима на земљи јави се“ мојсије као „разделитељ воде“ архетип је за гаврила, служитеља и навеститеља чуда, а сав догађај зачећа и рађања пореди се са преласком јеврејског народа преко црве- ног мора: „по дну мора неуквашено про- ђе израиљ, а сада христа без мужа роди дјева море по проласку израиљевом остаде непроходно, а непорочна по рођењу емануиловом остаде неповређе- на“ извор за ову поезију, и уопште, први и основни извор познања садржаја наше вере јесте свето предање њега сачиња- ва и све оно што није ушло у садржај св писма: оно је „подскуп“ предања свето предање је најопштији (и целокупни) извор садржаја наше вере њега чине сва она казивања и сва знања о христу и вери у христа која су се усмено преноси- ла од најранијих времена цркве, од којих су само нека убрзо записана као св писмо новог завета, а друга сачувана у литургијској свести и богослужбеној пракси цркве (ово је језгро предања), и у учењу отаца цркве (ово је интерпрета- ција и „разрада“, у складу са насталим потребама цркве) „од таме ка светлости“ апостол павле напомиње да су наша тела „храм духа светога“: „не знате ли 6 l православни мисионар l 2/2011 празници цркве син дрводеље син божији, господ наш исус хри- стос, се јавља на земљи, али не на начин на који јеврејска заједница то очекује: не као цар, нити као херој- ослободитељ од туђинске власти, него као „нишчи“, син дрводеље и тихе, неупадљиве девојке, који ће поживети међу простим, „малим“ светом, међу њима проповедати спа- сење свему народу, ослобођење од окова смрти, васкрсење и царство небеско – живот будућега века и, дати живот свој „за живот света“, бити попљуван и распет, и васкрсну- ти у трећи дан март/април 2011 l православни мисионар l 7 да су тела ваша храм духа светога који живи у вама, којега имате од бога, и нисте своји? јер, купљени сте скупо прославите, дакле, бога у телима својим и у душама својим, што је божије!“ (1кор 6, 19-20) енергија духа светога обитава у човеку већ од зачећа, али печат и пуноћа дара духа светога задо- бија се тек на крштењу дарови духа могу и наставити да се задобијају и умножавају, у зависности од тога како човек настави да живи и да се односи према дарованом му животу и слободи нас свагда вуче тежња наше природе, у складу са општим законима природе, ка „максималној ентропији“, ка „губљењу себе“ или контроле над собом у препу- штању стихијском и тзв „подсвесном“ (тј бесловесном, животињском) докле човек зауздава ово у себи, дотле иде „од таме ка светлости“ на мукотрпном путу борбе са мрачним безданом греха (и склоности ка греху) у себи, и са сваком новоосвојеном врлином добија нову благодат духа, нови „умножени талант“ (=талент ; уп мт 25, 14-30 и лк 19, 12-26), којим очишћујемо и украшавамо овај наш „храм духа светога“ – наше тело колика је светиња овога „храма“ (и колика може да буде), говори управо пример пресвете богородице, која је примила у себе бога логоса, постала „сместилиште несместивог“, родила богочовјека и опет, остала заувек дев- ствена колика је тајна светиње људског тела, да се у њега усељава бог! а пошто је човеково тело еквивалентно човеко- вом модусу постојања, и не може се бит- није човеково одвојити од самога тела (не живимо „у телу“, но живимо „те- лом“), то онда исто питање: колико је безмерно достојанство дато човеку шта можемо учинити – а шта уистину чини- мо – са својом слободом, која је вели- чанствен потенцијал, али и страшно оружје? слушкиња господња дакле, бог одабире девојку марију, да се кроз њу испуни домострој спасења људског рода, сав божији наум и проми- шљање о обновљењу (обожењу) човечи- је природе до „мере раста пуноће хри- стове“ (еф 4, 13) али, овде јој оставља места за слободу, за тај највећи (али и најстрашнији) дар који бог даје човеку кад га ствара како ће га она употреби- ти? она је могла и не сложити се са божијом вољом могла је рећи ’не’ и заискати од ангела да је разреши таквог благослова (али и такве одговорности) могла је чак посумњати у остваривост таквог нечувеног чуда али оставимо се овога „шта би било кад би било“: богу је све могуће, па би и у таквом случају наставио да промишља о спасењу људ- ском нашао би зацело неку другу при- лику и личност кроз коју би се оствари- ла ова божанска намера но, погледајмо шта чини пресвета богородица „ево слушкиње господње“, речи су њезине и још: „нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38) колика је лепота и тајна садржана у овоме! колико је кро- тости и просте, детиње вере у таквим икона богоматере из 6 века, манастир свете катарине на синају 8 l православни мисионар l 2/2011 речима! то је потпуна покорност вољи божијој, стављање божије воље испред своје и сагласје (симфонија) са њом то је оно што и син њезин чини у гетси- манији пред своје страдање и крсну смрт: „оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ тако и праотац јеврејског народа, авраам, „поверова богу“ кад му бог обећа потомство (премда он и жена му беху стари) „и то му се урачуна у праведност“ све ово су манифестације потпуног прихвата- ња воље божије и несумњања у њену остваривост то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м достојевски: „не долази вера од чуда, него чудо се рађа из вере“ (браћа карамазови) о томе нема података у св писму због тога се окренимо опет предању по предању, када је марија навршила три године, довели су је њени родитељи јоаким и ана из назарета у јерусалим, да је предају богу на службу у храму, према ранијем обећању своме ту пре- света дјева остаде пуних девет година, заједно са другим девојкама које су попут ње дариване на службу у храму, бавећи се рукодељем и помажући у раду и пребивајући у молитви можда је већ овим делима, већом усрдношћу у раду и молитви од других, задобила наклоност божију „прегаоцу бог даје махове“, вели његош вредноме се отварају путеви божији овде смо опет на пољу односа човека према свом (да- том му) животу, делању и борби за спасење од бога су нам дати „талан- ти“, дата нам је и слобода – шта ћемо са њима учинити? „од кад је века, царство божије се на силу (муком) осваја, и само борбени га задобијају“ хоћемо ли творити вољу божију и испуњавати реч христову? хоћемо ли носити крст свој? или ћемо лењство- вати и вајкати се (као онај слуга што је закопао талант)? или пак роптати и нека ми буде по речи твојој у тренутку изговарања онога „нека ми буде по речи твојој“ (= по вољи
... вест – јер кроз очовечење бога логоса дође спасење свему свету радосна вест је и све што је чинио док је као човек на земљи живео: болесне исце- љивао, слепима враћао вид, демоне изго- нио радосна вест је, штавише, што је примио на себе грехе света и поднео смрт на крсту, да искупи пали човечији род а радост је понајвећа што је васкрсењем својим победу над смрћу даровао сваком човеку оваплоћење и васкрсење господ- ње су отуд два централна и највећа хри- шћанска празника: први отуда што син божији постајући човек и примајући у себе човечију природу, подиже је и преса- здава; или – што се каже – „обожује“ је „бог постаде човек да би човек могао да постане бог“, каже свети атанасије вели- ки (о оваплоћењу бога логоса) или: „да будемо синови божији, по вољи његовој“ (ап павле, еф 1, 5; уп и: рим 8, 16, гал 4, 5-7) а васкрсење је слава највећег залога који нам христос даје у људску природу: могућност победе над смрћу, над том нај- већом катастрофом човековом, и то кроз предавање себе целога христу „сами себе и једни друге, и сав живот свој хри- сту богу предајмо“, каже свештеник на св литургији а народ верни одговара: „теби, господе!“ шира од небеса а почетак за сву ову васкршњу радост, и за све оне неописиве тренутке чуда божи- јих која се пред очима људи очитују док христос ходи међу људима, и сâм будући једнак њима по телу – почетак за све ово благо спасења које нам се припрема има- мо у догађају о којем приповеда св апо- стол лука у првој глави свога еванђеља (лк, 1, 26-38 ; управо овај одељак се чита у литургији на празник благовести) апо- стол нам казује да „посла бог ангела гаврила у град назарет“ к девојци марији „испрошеној за мужа по имену јосиф из дома давидова“ анђео јој казује речи: „ра- дуј се, благодатна! господ је с тобом: бла- гословена си ти међу женама“ – речи које су ушле у црквену химну „богородице дје- во“ али се она уплаши од ових речи а како и не би кад „од лица господњег уздрхти сва земља“ (пс 113, 7), све „уздрх- ти од гласа грома господњег“ (пс 103, 7)? а он јој на то одговори: „не бој се, нашла си милост у бога и ево затруднећеш, и родити сина, и наденути му име исус: он ће бити велики, и назваће се син свеви- шњега“ марија се још колеба, јер она је заветована девственица и „не позна мужа“ но, анђео јој ту збуњеност одагна- ва речима: „у бога је све могуће“, и обја- шњава јој да ће зачети од духа светога утроба пресвете богородице тако постаје „сместилиште несместивог“, а она се показује „широм од небеса, носе- ћи свога творца“ (богородични тропар 1 гласа) она „рађа предвечног бога“ (кондак божићни) у човечијем телу, али остаје навек дјева „пре рађања дјева, и у рађању дјева, и после рађања опет остајеш дјева“, кличе песник (богоро- дични тропар 7 гласа) на оваквом месту дотичу се светови: онај у коме живимо уроњени у разумско схватање и логичко поимање, у природне законе, и онај у коме силом христовом надилази- мо законе створеног света – свет разума и свет вере „недостижан је начин рађа- ња“, каже песник на једном месту, „јер бог где хоће, побеђује законе природе“ (догматик 7 гласа) она је изнад свих људи, владичица, царица небеска она је „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“ (химна „достој- но јест“), и заступница рода људског, којој притичемо у својим молитвама, да их принесе сину свом и богу нашем тешко је исказива лепота начина на који црквена богослужбена поезија опе- вава ове надумне тајне: тајну безгре- шног зачећа и тајну негубљења девстве- ности рађањем, и како их упоређује са старозаветним догађајима, као „прасли- кама“ (архетиповима) онога што се има- ло збити, и што налази своје испуњење у новом завету, управо у овим трима тајнама „од вајкада скривена и ангели- ма непозната тајна тобом, богородице, свима на земљи јави се“ мојсије као „разделитељ воде“ архетип је за гаврила, служитеља и навеститеља чуда, а сав догађај зачећа и рађања пореди се са преласком јеврејског народа преко црве- ног мора: „по дну мора неуквашено про- ђе израиљ, а сада христа без мужа роди дјева море по проласку израиљевом остаде непроходно, а непорочна по рођењу емануиловом остаде неповређе- на“ извор за ову поезију, и уопште, први и основни извор познања садржаја наше вере јесте свето предање њега сачиња- ва и све оно што није ушло у садржај св писма: оно је „подскуп“ предања свето предање је најопштији (и целокупни) извор садржаја наше вере њега чине сва она казивања и сва знања о христу и вери у христа која су се усмено преноси- ла од најранијих времена цркве, од којих су само нека убрзо записана као св писмо новог завета, а друга сачувана у литургијској свести и богослужбеној пракси цркве (ово је језгро предања), и у учењу отаца цркве (ово је интерпрета- ција и „разрада“, у складу са насталим потребама цркве) „од таме ка светлости“ апостол павле напомиње да су наша тела „храм духа светога“: „не знате ли 6 l православни мисионар l 2/2011 празници цркве син дрводеље син божији, господ наш исус хри- стос, се јавља на земљи, али не на начин на који јеврејска заједница то очекује: не као цар, нити као херој- ослободитељ од туђинске власти, него као „нишчи“, син дрводеље и тихе, неупадљиве девојке, који ће поживети међу простим, „малим“ светом, међу њима проповедати спа- сење свему народу, ослобођење од окова смрти, васкрсење и царство небеско – живот будућега века и, дати живот свој „за живот света“, бити попљуван и распет, и васкрсну- ти у трећи дан март/април 2011 l православни мисионар l 7 да су тела ваша храм духа светога који живи у вама, којега имате од бога, и нисте своји? јер, купљени сте скупо прославите, дакле, бога у телима својим и у душама својим, што је божије!“ (1кор 6, 19-20) енергија духа светога обитава у човеку већ од зачећа, али печат и пуноћа дара духа светога задо- бија се тек на крштењу дарови духа могу и наставити да се задобијају и умножавају, у зависности од тога како човек настави да живи и да се односи према дарованом му животу и слободи нас свагда вуче тежња наше природе, у складу са општим законима природе, ка „максималној ентропији“, ка „губљењу себе“ или контроле над собом у препу- штању стихијском и тзв „подсвесном“ (тј бесловесном, животињском) докле човек зауздава ово у себи, дотле иде „од таме ка светлости“ на мукотрпном путу борбе са мрачним безданом греха (и склоности ка греху) у себи, и са сваком новоосвојеном врлином добија нову благодат духа, нови „умножени талант“ (=талент ; уп мт 25, 14-30 и лк 19, 12-26), којим очишћујемо и украшавамо овај наш „храм духа светога“ – наше тело колика је светиња овога „храма“ (и колика може да буде), говори управо пример пресвете богородице, која је примила у себе бога логоса, постала „сместилиште несместивог“, родила богочовјека и опет, остала заувек дев- ствена колика је тајна светиње људског тела, да се у њега усељава бог! а пошто је човеково тело еквивалентно човеко- вом модусу постојања, и не може се бит- није човеково одвојити од самога тела (не живимо „у телу“, но живимо „те- лом“), то онда исто питање: колико је безмерно достојанство дато човеку шта можемо учинити – а шта уистину чини- мо – са својом слободом, која је вели- чанствен потенцијал, али и страшно оружје? слушкиња господња дакле, бог одабире девојку марију, да се кроз њу испуни домострој спасења људског рода, сав божији наум и проми- шљање о обновљењу (обожењу) човечи- је природе до „мере раста пуноће хри- стове“ (еф 4, 13) али, овде јој оставља места за слободу, за тај највећи (али и најстрашнији) дар који бог даје човеку кад га ствара како ће га она употреби- ти? она је могла и не сложити се са божијом вољом могла је рећи ’не’ и заискати од ангела да је разреши таквог благослова (али и такве одговорности) могла је чак посумњати у остваривост таквог нечувеног чуда али оставимо се овога „шта би било кад би било“: богу је све могуће, па би и у таквом случају наставио да промишља о спасењу људ- ском нашао би зацело неку другу при- лику и личност кроз коју би се оствари- ла ова божанска намера но, погледајмо шта чини пресвета богородица „ево слушкиње господње“, речи су њезине и још: „нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38) колика је лепота и тајна садржана у овоме! колико је кро- тости и просте, детиње вере у таквим икона богоматере из 6 века, манастир свете катарине на синају 8 l православни мисионар l 2/2011 речима! то је потпуна покорност вољи божијој, стављање божије воље испред своје и сагласје (симфонија) са њом то је оно што и син њезин чини у гетси- манији пред своје страдање и крсну смрт: „оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ тако и праотац јеврејског народа, авраам, „поверова богу“ кад му бог обећа потомство (премда он и жена му беху стари) „и то му се урачуна у праведност“ све ово су манифестације потпуног прихвата- ња воље божије и несумњања у њену остваривост то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м достојевски: „не долази вера од чуда, него чудо се рађа из вере“ (браћа карамазови) о томе нема података у св писму због тога се окренимо опет предању по предању, када је марија навршила три године, довели су је њени родитељи јоаким и ана из назарета у јерусалим, да је предају богу на службу у храму, према ранијем обећању своме ту пре- света дјева остаде пуних девет година, заједно са другим девојкама које су попут ње дариване на службу у храму, бавећи се рукодељем и помажући у раду и пребивајући у молитви можда је већ овим делима, већом усрдношћу у раду и молитви од других, задобила наклоност божију „прегаоцу бог даје махове“, вели његош вредноме се отварају путеви божији овде смо опет на пољу односа човека према свом (да- том му) животу, делању и борби за спасење од бога су нам дати „талан- ти“, дата нам је и слобода – шта ћемо са њима учинити? „од кад је века, царство божије се на силу (муком) осваја, и само борбени га задобијају“ хоћемо ли творити вољу божију и испуњавати реч христову? хоћемо ли носити крст свој? или ћемо лењство- вати и вајкати се (као онај слуга што је закопао талант)? или пак роптати и нека ми буде по речи твојој у тренутку изговарања онога „нека ми буде по речи твојој“ (= по вољи
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
7
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већВАСКРСЕЊЕМ 📌 мртвих
проблем смрти није решив ни бесмртно-
шћу људске душе, јер душа није човек већ
део човека хришћанство интересују пет
...постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеа
... света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеа
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
8
Свеска: 322 | Вера и знање
...већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићиВАСКРСЕЊЕМ 📌 кроз
христа који је победио грех и смрт, а не
кроз етичка правила христос је једном
за свагда принео себе на жртвеник р
...већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
| Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... способно да самостално ми- сли, онда и не егзистира, и тиме не може да чини грех св апостол павле поручује: „као што кроз једног човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, по- што сви сагрешише“ (рим 5, 12) није грех дело и карактеристика једног поје- динца, већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи васкрсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила христос је једном за свагда принео себе на жртвеник ра- ди људског рода, обоживши човечанску природу, ради заједнице човека и бога та заједница се остварује у цркви, на светој евхаристији, јер по речима св максима исповедника: „све то она приводи у јед- но у тајни која се савршава на божанском жртвенику и онај који је благоразумно и мудро смогао снаге да уђе у ову тајну која се у цркви врши, тај је уистину душу сво- ју учинио црквом божијом и божанском“ (мистагогија; pg 91, 681d) грех јесте онтолошки проблем и једино се може превазићи у заједници са богом управо у есхатону почива једина истини- тост, где категорије времена и простора више не могу да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим васкрсењем аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може превазићи вас- крсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила платон, сенека и аристотел – средњовековна илустрација хришћанска етика новембар/децембар 2011 25 да је бог заиста љубав и да жели да свако људско створење осети ње- гову милост, најбоље нам све- дочи молитва која се чита осуђеном на смрт, која гласи овако: „свемилостиви, сведобри, свеблаги господе исусе хри- сте, сине божји, спаситељу наш, ти си благоизволео, из љубави према грешном човеку, да будеш осуђен на смрт, да спа- сења нашег ради будеш распет и да на крсту дух свој праведни предаш богу и оцу молим те, свеблаги господару, погледај милосрђем својим на овог слугу твог који је судом људским осуђен на смрт; опрости му кривицу смртну, улиј му истинско покајање у срце, да те у овај предсмртни час, као нека- да благоразумни разбојник, и он исповеди као бога и спаситеља свог, и удостоји се ми- лости твоје о оче, и господе, дуготрпељи- ви и многомилостиви, не осуди праведним судом својим овог осуђеног грешника (име); опрости му грехе његове, а овом смртном казном избави га од вечне смрти, која је припремљена непо- кајаним грешницима, да би те он прославио са свима покајаним и тобом спасеним грешницима, јер си ти једини безгрешан, и те- би приличи слава, част и обожавање, са беспо- четним твојим оцем, и пресветим и животвор- ним духом, свагда, сада и увек и у векове“ као што видимо, чак и осуђенику који је заслужио праведну смрт даје се могућност покајања у његовим по- следњим тренуцима жи- вота поучени оваквим изливом љубави, свеште- ници (алекса илић, никола крупежевић, милош влајковић и здравко пауновић) из цркве светих апостола петра и павла из историје спц свештеници из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру, на крају 19 века, бринули су се, са пуно љубави и пожртвовања, за духовно здравље робијаша који су били на одслужењу казне у оближњем затвору робијаши за певницом ђакон мр ненад идризовић житије светог николе, које је у затвору у карановцу 1865 године на српски превео осуђеник маринко радовановић, штампано у београду 1866 г 26 3/2011 у топчидеру, на крају 19 века, поред свих својих парохијских обавеза, бри- нули су се, са пуно љубави и пожр- твовања, за духовно здравље робија- ша, који су били на одслужењу казне у оближњем затвору записи робијаша у богослужбеним књигама цркве св апостола петра и павла у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчи- деру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбени живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђе- ни за разне кривичне преступе, уби- ства, разбојништва и друга кривична дела они су сваке недеље и празника имали обавезу да присуствују бого- служењу у цркви свештеници ове цркве су се трудили да их што боље науче пи- смености, а оне који су имали таленат за певање учили су црквеном појању они који су певали за певницом хтели су да оставе неки траг о себи, па због тога на скоро сваком минеју има њихових записа и потписа навешћемо само неке од многих записа, како би видели каквих је све било осуђе- ника који су дошли у сукоб са законом и који су на издржавању робије научили нешто добро и корисно при овој цркви као први пример навешћемо два записа из минеја за октобар (штампаном у мо- скви за време владавине руског импера- тора александра павловића 13 децембра 1824 године), које је написао појац ди- митрије михајловић први запис налази се на првом листу минеја, изнад вињете и гласи: „15 и 16 окт 1890 пао је први велики снег, мећава“ други запис налази се на крају овог минеја, на непагинираном листу: „и краљевски српски државни курс отпочет 3 августа 1883 год и трајао је до 8 октобра 1888 год слушаоци: 1 алекса јакшић; 2 стеван банковић; 3 мијаило јеремић; 4 светозар јовановић; 5 риста бојановић; 6 младен филипо- вић; 7 јоца душановић; 8 обрад ча- каревић; 9 коста којчиновић; 10 сава драгановић; 11 димитрије поповић; 12 димитрије милосављевић; 13 никола обрадовић; 14 димитрије гавриловић; 15 јосиф поповић; 16 светозар кекић; 17 мијаило мркшић; 18 мијаило ран- чић; 19 сима алексић; 20 милан анто- новић; 21 милић раниловић; 22 свето- зар милићевић; 23 миливоје марковић“ у првом запису видимо да је пре 90 година била необично јака зима, која је почела половином октобра други запис христос – пастир добри из историје спц новембар/децембар 2011 27 нам сведочи да је осамдесетих година 19 века у топчидеру основан први краљев- ско-српски курс, који је трајао 5 година слушаоци су били осуђеници, већином малолетници, који су издржавали казну у топчидеру, и били у обавези да редовно долазе на богослужење у цркву један од главних појаца био је димитрије михај- ловић (од 1894 до 1899 године) родом је био из мирова (тимочки округ), а као малолетник осуђен je на десет година ро- бије он каже да се црквеном појању учио код свештеника николе крупежевића међу осуђеницима било је и богосло- ва, као што су били јован филиповић и милутин бошковић из записа јована филиповића (био је појац од 1889 до 1895 године) који се налази у минеју за фебруар (1824), види се да је свршени бо- гослов, родом из лисовића (подунавски округ), осуђен, као малолетник, на 16 го- дина робије за убиство био је у сложном друштву са славним певачима, наводећи њихова имена: милић обрадовић, гаври- ло вучковић, никола младеновић и јован филиповић – „ох! како су красно и лепо певали, нека им је славно име њино“, и још каже „да је учио и певао код свеште- ника милоша влајковића, здравка пауно- вића и николе крупежевића“ поред овог сложног певачког друштва, постојало је и друго чланови овог дру- штва били су главни појци од 1894 до 1895 године њихова имена (јован м филиповић, љубомир м благојевић, јеврем б ристић, милутин ивановић, светозар милићевић, димитрије михај- ловић и милић раниловић) су записана у минеју за март за милутина бошкови- ћа пише да је свршени богослов и бивши појац, осуђен 5 септембра 1890 на годину дана затвора у минеју за март налазимо и запис који сведочи да су постојале блиске пријатељ- ске везе између осуђеника: „богић сарић, из високе, срез ариљски, окр ужички, осуђен на 10 година, и његов верни друг коста филиповић благо оном кога су вољели (мисли на затворску управу), а тешко оном кога су мрзели састали се 1897, а растали се 1901 год“ по другом запису у минеју за јуни, пише да су њих двојица били најбољи ђаци свештеника николе крупежевића из ових пар наведених записа види се да су свештеници ове цркве били неу- морни и врло активни у вршењу своје пастирске дужности према робијаши- ма преко ових свештеника робијаши су осетили љубав божију која им је пружа- ла сваку утеху у затворским ћелијама, са надом да ће после одслужене казне бити бољи људи аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбе- ни живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђени за разне кривичне преступе, убиства, разбојништва и друга кривична дела 28 3/2011 „сиромашни и невољни су заиста сиромашни и у нево- љи и ми их примамо зарад христове љубави, не зато што ћемо примити награду, већ зато што нас покреће пламена христова саможр- твена љубав“1 монахиња марија двадесетих и тридесе- тих година париз је био један од градова са великим бројем руских емиграната који су отишли из своје отаџбине склањајући се од бољшевичког терора нова, емигрантска средина за мно- ге је представљала додатни проблем париз је био велики и непознати град са безброј незапослених људи, без стана, хране, одеће многи од њих су утеху тражили у алкохолу и другим пороцима у таквим условима формирала се православна организација која је за циљ имала помоћ људима у невољи реч је о „православном делу“, које је са благословом митрополита евлогија настало 1935 године у паризу, као израз делатног хришћанског служења иницијативу за хришћанско-социјал- ним радом унутар руске емигрантске сре- дине, као и ван ње, покренуо је отац лев жиле, француз који је прешао у право- славље он је сматрао да тадашњи „руски 1 многоцено зрно бисера, сергеј хекел, манастир вра- ћевшница 2008, стр 81 студентски хришћански покрет“ не треба да се бави само теоријским и интелек- туалним темама, већ да се у оквиру њега формира установа која треба да буде нека врста „социјалног монаштва“, прожета духом жртвене љубави за ближњег назив „православно дело“ је дато на предлог философа николаја берђајева, а име је требало да одражава делатност право- славља удружење је добило подршку и од протојереја сергеја булгакова, истори- чара георгија федотова, а међу чланови- ма су били и георгије јура скобцов (син марије скобцове), професор на сорбони, црква и друштво љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љубављу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православно дело“ „православно дело“ у паризу владимир марјановић јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски новембар/децембар 2011 29 константин мочуљски, фјодор пајнов и многи други несумњиво је да је кључну улогу у делатности удружења имала несе- бична и пожртвована монахиња марија скобцова, која је била и председник „пра- вославног дела“ у десетом броју часописа „нови град“, који је тридесетих година прошлог века излазио у паризу, са циљем да обавести читаоце о настанку „право- славног дела“, изашао је текст монахиње марије са речима: „ми не мислимо да будемо добротворно друштво: ми зајед- но изграђујемо живот посветили смо се малим стварима јер желимо да своју веру сведочимо и у ситницама да ли моје речи звуче сањалачки и наив- но? можда али ако се загледате у себе и нађете своју душу осиротелу, дођите код нас и дајте нам шансу да је испунимо љуба- вљу за друге, исте такве душе, од ко- јих је свака несум- њива и прекрасна икона божија“ 2 љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љуба- вљу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православ- но дело“ активност „православног дела“ огледала се у помоћи руским болесницима, бескућницима и сиромашнима „дело“ је у поседу имало мушке и женске домове за незбринуте, кантину у којој се храна могла набавити по врло ниским ценама (тј сво- јеврсну врсту народне кухиње), јефтино и приступачно преноћиште, али је организо- вало и посете болницама, као и болесници- 2 „нови град“, париз, 1935, бр 10, стр 115, у: много- цено зрно бисера, сергеј хекел, манастир враћевшница 2008, стр 79 ма у њиховим домовима постојао је и тзв „дом одмора“ за особе оболеле од тубер- кулозе рад удружења се није сводио само на хуманитарну праксу, већ и на духовну и културно-просветну, попут организовања литургија тамо где их није било; недељних школа; разноврсних предавања и дискуси- ја значајна материјална средства стизала су од „лиге народа“ и енглеских фондова током другог светског рата и окупације француске, рад „православног дела“ је по- стао још израженији с обзиром на то да је број невољника растао монахиња марија је у склоништима лурмел и ноази пружала уточиште јевреји- ма који су бежали пред нацистичким прогоном, а о димитрије клепи- нин им је издавао крштенице у то време овакви по- ступци су били веома ризични убрзо су домови за незбринуте које је „православно дело“ формирало постали сумњиви немачким окупационим властима врло че- сте посете гестапоа и претресања на крају су резултовали да се у току 1943 године „православно дело“ расформира, под оп- тужбом за субверзивну делатност и скри- вање јевреја немци су монахињу марију, њеног сина јуру скобцова, оца димитрија клепинина и иљу фондаминског одвели у концентрационе логоре, где су пострадали то је био пример жртвене љубави према ближњима, истинско православно дело данас, када постоје покушаји да се акту- елизује и обнови харитативни рад цркве у савременом друштву, пример „православ- ног дела“ подсећа нас да радећи на малим стварима можемо учинити много потреб- на је само љубав према христу из које про- излази љубав према ближњем мати марија са мати евдокијом и мати лубов – villa de saxe, 1935 године јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски 30 3/2011 као икона оца, христос је по своме недостижном смирењу био најбољи пример многим богољубивим душама таквима је чежња за вечним добрима превазилазила све неосноване „природне“ страхове, јер су плату знали, јер су знали где је покој душама њиховим (ср мт 11, 29) света екатерина, кћи цара консте и мајке хришћанке, поред своје изразите физичке лепоте, имала је мноштво дарова, таланата, пошто до своје осамнаесте године уђе у бит многим светским наукама, а обдарену и мудрошћу, прелепу екатерину многи пожелеше за супругу од духовног оца њене мајке сазнаје за свог будућег женика и са иконом богородичином и малим христом у својој одаји искрено и дуго се молила да види светло лице богомладенца господ је скривао лице од ње и рекао да она уопште није лепа и да се врати код старца ради следећег послушања старац јој тада рече да се крсти и поново помоли богородици у храму тада господ, као знак обручења због њене чистоте и девствености, стави прстен на њену десну руку али, ако злоба има око, оно је увек једно, и уз то увек слепо, говорио је свети ава јустин нови света екатерина би љуто мучена од цара максимина, али је анђео крепио све време, а за време мучења посетио је и сам христос својом храброшћу и неустрашивошћу исповедања праве вере многе је преобратила и призвала на прави, вечни пут, поред многих и царицу максиминову августу василису, као некада свети ђорђе царицу александру, жену свога мучитеља цара диоклецијана из родне александрије света земља манастир св екатерине на синају хаџи драган б поповић на месту где је купина горела не сагоревајући и где се бог јавио мојсију налази се једна од највећих православних светиња – манастир свете екатерине света екатарина синајска, са царских двери из манастира свете екатарине новембар/децембар 2011 31 посечено тело свете анђели божији су чудесно пренели на највиши врх синајских планина, који се по њој прозва врх свете екатерине на месту где је купина горела не сагоревајући, и где се мојсију сам бог огласио – казујући да се пророк изује јер стоји на светој земљи (2 мој 3, 5-6), благочестива мајка цара константина, августа јелена 337 г зида прелепи параклис посвећен дјеви марији, који је данас владичанска резиденција цар јустинијан је подигао велику цркву, такође посвећену богомајци, и комплекс оградио зидинама, које су до данас под једним кровом касније је у част царице теодоре саграђена још једна црква, и она се посвећује чудесном преображењу господњем када су часне мошти свете екатерине у 8 веку пронађене на највишем врху синаја, ова црква преображења се посвећује светој екатерини и у њу се преносе мошти, десна шака са прстеном и накитом и глава са круном угоднице божије ту је и мојсијев бунар, као и једна од најзначајнијих хришћанских библиотека, са великим бројем древних списа овде је до 1859 г чуван примерак чувеног превода светог писма старог завета са старојеврејског и арамејског на грчки језик – септуагинте на пергаменту, тзв кодекс синаитикус овде се чувају и добромирово јеванђеље из 12 века и псалми српске редакције из 13 века света екатерина синајска се прославља 24 новембра/7 децембра она је заштитница девственика, али и свих који јој се са усрђем помоле само истинита вера побуђује на ревност и одолева свим налетима овог живота смирен човек је та необорива тврђава јер као што пастир мирној овци може безбедно ошишати руно, тако господ нашим смирењем сажиже невесташтво наших грехова на велику суботу, бог је сатро силу ђаволску и разрушио царство таме од тада ђаво је беспомоћан и не може оборити човека нажалост, понуђеном шареном удицом греха, човек добровољно поробљава себе и бива уловљен за смрт одрекнимо се тих дела за смрт, јер је душа над телом; дух над душом; а живот над смрћу не плашимо се чинити добра (1 јн 4,18), јер страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (рим 8,18) света екатерина је управо сведок да све наше земаљске истине и разлози нису сигуран сведок нашег постојања за вечност, ако христом нису посведочене јер љубав је, ма колико изгледала нестварна ипак најсигурнији пут аутор је вероучитељ у архиепископији беорадско-карловачкој и водич у свету земљу 32 3/2011 тема броја: вера и знање новембар/децембар 2011 33 предмет веровања и предмет знања често се морају раздвајати нарочито ако се под знањем подразумева оно што је рационално, очигледно, егзактно када људи постављају питање како се тачно може знати оно у шта се верује, они тада показују да не познају праву природу вере верује се баш зато што се не може знати поуздано када бисмо умом могли потпуно да обухватимо оно у шта верујемо, више не би било потребе за вером она постоји тамо где се човек више руководи интуицијом него разумом вера почиње тамо где престају разум и логика то не значи да је она против разума већ да разум има своја ограничења и да се њиме не може све досегнути постати свестан тих граница представља један од битних предуслова религиозности однос знања и вере проблем односа знања и вере често се, како кроз историју, тако и данас, постављао у контексту научног истраживања неки противници религије сматрају да је вера неспојива са научним знањем те да једно искључује друго овакав став показује непознавање не само вере већ и науке сфера божанског не може бити предмет научног истраживања када би се бог могао експериментално доказати, више не би био бог немали број научника је кроз повест исповедао своју религиозност њихова вера није била израз поштовања према магловито замишљеној традицији већ сведочанство о дубоком поимању и доживљају смисла света и живота, смисла који се темељи у трансцендентном а таква вера, по њиховом сопственом признању, била је инспирација и подстицај за научно проучавање света вера и знање се, дакле, не морају поклапати, али могу ићи руку под руку важно је само да се не мешају тј да се разумски критеријуми не намећу религиозним убеђењима разум не може бити врховни арбитар у питањима која постављају дух и свест јер је ужи од њих океан се не може преточити у чашу непојмљиво и неисказиво људи су одувек настојали да свој инстинкт за веровањем некако уобличе павле карастојковић тајна и загонетка загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног тема броја 34 3/2011 и што је могуће прецизније артикулишу показивало се да је то клизав терен природно је да разум тежи да осмисли свако искуство, поготово религиозно и у томе он свакако има значајну улогу на том путу је много постигнуто у историји људске мисли али увек се мора имати у виду да се у област непојмљивог и неисказивог продире искључиво вером и да рационално промишљање ту није од велике помоћи погрешан однос знања и веровања најизразитије се огледа на примеру гностицизма, како оног древног тако и савременог – у свим својим различитим облицима постоји и такозвано духовно знање, које није исто што и рационално добијено знање тј оно до којег се долази математичким прорачунима, мерењима и експерименталним испитивањима духовно знање не одговара захтевима разума, чак може ићи и против њих то је знање које се темељи на духовном искуству које је изнад било какве умне извесности вера је ризик, неизвесност научно сазнање увек тежи извесности, нужности, општеобавезујућим схемама наука жели да учврсти стабилне основе људског и космичког битисања, али се тешко може нешто поуздано на том плану изградити научне теорије и хипотезе смењују једна другу, а једино што константно опстаје јесте чудо постојања света и човека квалитет односа између двоје или више људи мери се степеном поверења које постоји међу њима управо такав однос и бог очекује од људи поверење упркос свим опипљивим очигледностима које човеку могу да заклоне лик бога из простог разлога што је поверење увек дубоко лично (а знамо да је личност највећа вредност у хришћанству), док су умска изоштреност и апстрактна спекулација, чак и ако су генијалне, врло често безличне јер су свеопште, нужне, обавезујуће бог не жели да се њему долази путем неког механизма већ подвигом личне вере, љубави и стваралаштва питање релације знања и вере може се формулисати и успостављањем разлике између загонетке и тајне загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног загонетком се баве егзактне науке, а тајном, поред религије и уметности, бави се свако ко није изгубио дар непосредног опажања мистерије твари, као и тронутости пред чудом живота и онога који га је створио аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој новембар/децембар 2011 35 тема броја синтеза наслеђа и савремености је путоказ који богословље дугује оваплоћеном богу логосу богочежњива неопатристичка стремљења која миомиром аутентичне духовности обележавају xx и xxi век корачају по траговима распетога и васкрслога богочовека то значи да плодови овога прегнућа нису новотарија модернизма, већ верност ономе за кога пророк надахнуто сведочи да је „увијек исти, и године твоје неће минути“ (јевр 1, 12), а који је дао нелажно обећање: „ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека амин“ (мт 28, 20) ношени на крилима овог покровитељског завета учитељи и оци свете цркве су без страха гледали у очи свим изазовима и опасностима са којима су се сусретали њихова богословска изградња цркве је била прожета настројењем да се свима буде све то је обавезивало и на верност сопственом времену са свим историјским студенима пред којима је дрхтао тадашњи човек загледани у ходнике времена ми им на томе благодаримо и молитвено их призивамо неки учине и корак више постајући баштиници духа светог они се враћају оцима идући истовремено у сусрет страдалном човеку и целокупној твари данашњице стазама ове богоподобне парадоксалности упутио се и архимандрит јустин (поповић), хаџија вечности по урвинама трагичног осећања света на крсту времена и вечности дарован је од христа господа светитељским венцем победе који нас подсећа да сведоци истине неће бити свети јустин ћелијски нови прилози за стари проблем гносеологије авва јустин је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана александар р јевтић 36 3/2011 заборављени један од клинова којим је разапињан овај новопрослављени авва био је и стари проблем гносеологије (теорије сазнања) веран подвигу сведочења, он је приложио значајан труд на подручју односа разума и вере сматрамо да актуелност питања овог односа траје до данас и зато га се заједно са светим јустином ћелијским овде дотичемо тема докторског рада јеромонаха јустина (поповића) била је: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском одбрањена на православном богословском факултету у атини 1926 године, она је била наговештај смера богословствовања будућег великог авве ћелијског тај смер ће у клими радикалног рационализма и материјалистичког емпиризма која је испуњавала простор европске интелектуалне сцене представљати аутентичан контекстуални приступ проблему одређеног времена у њему не постоји непреображени емоционални набој осуде нити тежња за некритичким одбацивањем разматрајући однос разума и вере, свети јустин је наступао не као непријатељ разума, већ као брат који тугује због застрањења браће своје ипак, то га није спречило да истину каже јасно као некада пустињак јордански, тако је у xx веку гласом вапијућег у пустињи ћелијској проговорио свети јустин сазнање и мисаони грех не плашећи се да буде погрешно протумачен он је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана познање у односу љубави између бога и човека нарушено је кроз неверство човека и пристајање на заводљиву понуду коју му је сатана свети јустин ћелијски рођен је 1894 г у врању, од оца спиридона и мајке анастасије крштен је на празник благовести, и добио је име благоје одгајан је у побожности после завршене богословије светог саве у београду и повлачења са српском војском преко албаније одлучује да се замонаши (1916) наставио је богословско образовање у русији, енглеској и грчкој стекао је широко образовање био је професор у карловачкој, призренској и битољској богословији, као и на православном богословском факултету у београду године 1930–31 је боравио у православној мисији на подручју прикарпатских крајева од времена после другог светског рата служио је службу богу као архимандрит манастира ћелије код ваљева ту се и упокојио у господу на празник благовести 1979 године написао је велики број чланака и књига званично је канонизован 2010 године новембар/децембар 2011 37 тема броја понудио лукавство сатане се пројавило кроз метод деконструкције божијег добронамерног упозорења адаму (пост 2, 17) у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт човеков пристанак је свети макарије египатски, а са њим и авва јустин, назвао блудом са ђаволом утемељен на мисаоном саглашавању са ласкавом понудом, овај грех је првенствено мисаоне природе важност проблема гносеологије у аскетском кључу је очигледна жеља да се без подвига дође до постајања боговима се пројавила као леност и гордост уместо да се човек као син божији зацари на сапрестољу благодати, сатана је, по речима светог јустина, сео на престо ума човековог без подлегања опасности недостатка холистичке перспективе антропологије, авва јустин истиче важност умне делатности у томе он следује не само класичним античким философима, већ првенствено аскетском отачком предању које је држало правац на коме ће у xiv веку бити пројављена велика благодат умно-срдачног богословља светог григорија паламе и осталих освештаних исихаста управо у отачком односу према средњовековној схоластици проналазимо нит којом ће ћелијски исихаста плести дивни ћилим критике апсолутизације разума не потцењује се вредност ума, али се указује на опасности које доноси његова самоизолација, а тиме и фрагментализација до свођења на раван разума како један савремени књижевник рече: „разум је постао када је разорен ум“ дезинтеграција личности заснована на гносеолошком промашају човека довела је до живота заснованог на сопственој природи то не значи ништа друго до смрт, јер је природа из небића следујући аргументацији светог атанасија великог, свети јустин себичност човека изједначава са самоубиственом тежњом стање у коме важи закон самоидентитета (ја = ја), представља закопавање бунара воде живе и изрицање самопресуде усахнућа и смрти позивањем на оца павла флоренског и његово дело стуб и тврђава истине, авва јустин указује на предукус пакла који се крије иза живота заснованог на оваквој логици терминолошки осврти (стање невиђења које стоји у основи термина „ад“) представљају додатно сведочанство у прилог овоме стање умишљености и егоцентричности се јавља као болест која се преузимањем генијалног израза из канона светог андреја критског назива „самоидол“ пројекцијом тако свети јустин говори о болести познања која се дијагностикује као последица логике: „je pense donc je suis; je pense donc je suis et le diable est“ (= мислим дакле постојим; мислим дакле постојим и ђаво постоји) спасење у христу поред описане дезинтеграције личности пројављене као самоизолованост, свети јустин указује и на реинтеграцију личности у христу личност богочовека је лек за све болести антропологије које врхуне у смрти у њему се човеку пружа могућност спасења од пропадања у јаму коју је у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт 38 3/2011 сам ископао кроз оваплоћење он је показао безгранично човекољубље своје, а кроз васкрсење власт над оковима смрти без васкрсења, по речима светог јустина, сваки би људски прогрес био бесмислен, а боље би било бити тигар у џунгли или лав у пустињи него човек у свету у величанственом есеју између две философије, одлучније од символа вере достојевског, потресније од поуке о држању ума у аду и неочајавања старца силуана, авва јустин ће заблаговестити: „ја бих радије пристао да будем у паклу у коме је христос (опростите парадокс!) него ли у рају који је без христа“ ипак, улога човека није потцењена у подвигу обожења користећи се термином свете врлине, ћелијски подвижник је указао на човекову одговорност према светотајинском животу у цркви богочовека кроз аскетски опит на лествици етичке тријаде вере, наде и љубави, у складу са богословљем светог апостола павла и других отаца цркве, он је подвукао важност етоса антрополошке динамике која се спушта у загрљај светотројичне љубави вера није апстракција, већ искуство радости тог загрљаја она је „једино гносеолошко око које може одмерити бескрајну тајну распетог христа и видети јасно да је он у истини божја премудрост и божја сила“ (из: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском) дакле, вера не искључује разум она га узводи на висине са којих је он отпао кроз самоизолацију од бога јасно је да холистичка перспектива о којој се у новије време доста говори и пише није страна светом јустину његово богословље нуди димензију бескрајног потенцијала како разума, тако и вере радост васкрсења и јесте радост целовитости човека и творевине, спасених од смрти и распадања као резултата интелектуалног и сваког редукционизма антропологије ум и преумљење на први поглед делује необично да свети јустин ћелијски истиче непроцењиву важност људског ума, а истовремено одбацује концепцију човекобоштва која је глорификовала умне способности решење ове недоумице се налази у чињеници да оно што се често сматра умним способностима није изворни богопросвећени ум (νοϋς), већ ум деградиран у разум (διανοία) да би се задобило целовито и нормално умно деловање потребно је проћи кроз подвиг покајања, тј преумљења (μετανοία) терминолошка сродност појмова ума, разума и покајања у вези је са истином о њиховом односу непокајан човек не може бити уман, већ само разуман – а тиме и потенцијални зликовац по угледу на сатану који га је спустио на ниво разумности у јединству свете цркве као тела христовог стиче се искуство гносеолошко-богочовечанског метода од живљења у „празноумљу своме“ (еф 4, 17) човек бива спасен за постојање у благодати стања философије по христу (уп кол 2, 8) заједница у „мисли која је и у христу исусу“ (фил 2, 5) је сигурност не само за појединца, већ и за друштво које се без ње претвара у крваво игралиште похлепе и најразноврснијих свирепости, о којима можемо свакодневно да чујемо, гледамо и читамо многи од злочинаца су разумни, али ипак нису добри неопходно је замислити се над питањем: да ли је боље бити добар и глуп, или разуман и зао? блаженопочивши патријарх српски павле је сматрао да се подвиг хришћанина састоји у избегавању обе крајности, јер је господ исус христос саветовао да будемо мудри као змије, али и безазлени као голубови јасно је да гледано из угла ове поуке нема основа за супротстављање вере и разума новембар/децембар 2011 39 коегзистенција је нешто што је дато, дијалог је, међутим, оно што се тражи тако некако бих одредио односе теологије и егзактне науке у нашем друштву, у нашој епохи оне коегзистирају на различите начине некада се чини да делају на пољима која се не додирују, некада делује као да им се орбите пресецају, а некада као да им се мачеви укрштају међутим, најчешће се чини да се свака креће у свом свету, знајући за постојање друге, али игноришући њен рад, језик, ток и предлоге насупрот датости постојања, дијалог није нешто што је дато, већ је нешто што je задaтo он је покушај једног чудног хемијског експеримента, чији успех уопште није унапред загарантован то је интеракција између моје воље да се отворим ка другоме и моје сумњичавости ка њему дијалог тражи од мене да се не задовољим сликом коју сам већ формирао о ономе преда мном, него да жудим за сазнањем о том истом који је наспрам мене у овоме се налази основни предуслов за дијалог између теологије и науке: да ставимо под знак питања убеђење које имамо о томе шта заиста подразумева „супротно подручје“ тобоже је сигурно да подразумева оно што ми мислимо да подразумева и због чега га, врло вероватно, одбацујемо? не алудирам на то да дијалог неминовно води ка коначној сагласности али он може да рашчисти питање шта је заиста то што прихватам, а шта је то што одбацујем дакле, потребно је центар тежине преместити перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму претпоставке за дијалог теологије и науке превод са јелинског: михаела јагер тема броја 40 3/2011 са фантазије коју имам о другоме на тог другог који се налази наспрам мене укратко, оно што је засигурно потребно јесте успостављање колико је могуће добре спознаје туђег гласа и, макар на минималном нивоу, заједнички језик данас, нпр, не да није задовољавајуће, већ је штавише отужно и непоуздано то да се један теолог задовољава полемичким писанијима епохе у којој су неке теолошке тежње желеле да поразе дарвинизам и обрнуто, неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу у том смислу, перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму као, нпр, да говоримо о важним питањима са једним егзактним научником путем књижевности или са једним теологом путем казанзакиса! стога ћу управо један текст овог великог и контраверзног књижевника овде навести, како бих покушао да откријем неколико претпоставки дијалога егзактне науке и теологије казанзакис описује једну необичну и карактеристично критску сцену једна група пријатеља се забавља уз вино и критску лиру на неком гробљу и разговара о људској души и бесмртности онај који је поставио питање узима лиру у руке и показује осталима сваки њен појединачни део: струне, тело, врх, њене кључеве, лук, итд „ово је“ – каже он – „тело човека: ноге, руке, утроба, глава“ затим почиње да свира, час левентске мелодије, час аманеде (врсте песама карактеристичне за крит, прим прев) „ово је човекова душа“, рече он „музика“ остали га погледаше скептично и закључи победнички: „ако разбијем ову лиру у парампарчад, шта ће бити са њеним звуком? где одлази музика? постоји ли музика без лире? постоји ли душа без ногу, руку, утробе и главе?“ у овом сегменту читалац се може осетити затеченим чини се да је овај обешењак доказао да човек није ништа друго до збир компоненти и да њихово распадање означава крај човека али управо ту, изненадно, казанзакис уводи неочекивани обрт једна од тих адам, ева и змија: мозаик, 12–13 век, сицилија новембар/децембар 2011 41 тема броја званица се појављује и говори му: „ко је свирач лире? то ти мени реци ко држи тај лук и прелази по нашој утроби и свира?“ „бог“, одговори неко од њих, натмурен1 изненадно – у овој сцени лежи у упаду једног другачијег гледишта, ком није постављено прво питање имам утисак да ово друго гледиште може да подсети на тезе православне теологије, које се често игноришу и чије дефинисање би могло да се употреби као основни предуслов за један дијалог 1 многи егзактни научници верују да хришћанство човека сматра дихотоним бићем, прво да је од материјалног и пропадљивог тела, а друго да је од нематеријалне и непропадљиве душе дакле, верују да хришћанство подржава постојање једног елемента унутар човека онтолошки другачијег од тела стога, како биомедицинско и генетско знање иде даље, и како се све више дефинише биолошко-материјална основа многих споменутих психичких функција, тако се све више многима улива осећај да се хришћанска антропологија оповргава у реалности, међутим, ова наглашена, онтолошка дистинкција душе и тела уопште се не тиче православне антропологије истина је да је као таква широко представљена много пута током историје, а свакако током последњих векова али, у суштини она представља идеалистичку, платонистичку, а не хришћанску тезу занимљив је случај патријарха западне теолошке мисли, светог августина (iv-v век), који је достигао ту тачку да душу одреди као самодовољну суштину коју је тело угостило, али нема за њим потребу, чак 1 ν καζαντζάκη, ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу анализу овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη των θρησκευτικών», часопис σύναξη, τχ 71 (1999), стр 97-107 ни као оруђе2 на овом дуалистичком схватању изграђене су велике струје не само западне теологије, већ и философије и антирелигијске критике међутим, за православно богословље не постоји онтолошка разлика између „деловâ“ човека3 целокупно људско постојање (као уосталом и читав космос) припада једној онтолошкој категорији, категорији „тварног“, дакле створеног ниједан „део“ људског постојања нема порекло „друге врсте“ душа се не схвата као нека суштина која долази из неког другог света, другачијег од оног из ког је тело; није „нестворена“ једино нетварно, дакле нестворено постојање и онтолошки „другачије“ од света јесте бог 2 за хришћанство човек јесте биће које је произашло од земаљске материје која је већ постојала пре његовог појављивања стари завет врло хладнокрвно указује 2 π νικόλαος λουδοβίκος, η κλειστή πνευματικότητα και το νόημα τον εαυτόν ο μυστικισμός της ισχύος και η αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ ελληνικά γράμματα, αθήνα 1999, стр 48-49, 52, 328 3 π γ φλωρόφσκυ, δημιουργία και απολύτρωση, εκδ πουρναρά, θεσσαλονίκη 1983, стр 49-88 θανάσης ν παπαθανασίου, «δυτικός και ανατολικός χριστιανισμός», часопис σύναξη, τχ 5 (1983), стр 68-71, 243-275 истог аутора, ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα κριτικές προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ αρμός, αθήνα 1998, стр 103-119 неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу 42 3/2011 на то да материја његовог стварања нити долази изван створеног нити представља део неке божанске суштине, већ је „од праха земаљског“ (1мој 2, 7) зато никаква расправа не може стајати између православног богословља и теорије еволуције међутим, његова специфичност (печат божији на њему, рекли бисмо више теолошки) се налази у нечем другом: не у некаквој посебној суштини унутар њега, већ у његовој могућности да дође у личносну заједницу са другачијим постојањем које се назива бог оно је нешто слично свирачу лире који се не убраја у компоненте лире такође, оно је попут тога да се истина заљубљеног не исцрпљује у његовим суштинама по себи, него лежи у могућности њиховог саслуживања, сусрету са тим другим постојањем (са својим љубљеним или љубљеном) и постајању учесником његовог живота овде се јавља питање слободе, на које би, пошто је и оно изобличено, било добро да се на кратко осврнемо поново ћу се послужити сликовитим приликама казанзакисове сцене, иако је не сматрам потпуним изразом црквених теза (за цркву, нпр, човек је активно лице и посебна личност, а не некакав инструмент/лира у рукама неког бога господара/музичара) стога, ако свирач лире случајно не постоји, онда казанзакис има право: човек се потпуно гаси чим се сломи међутим, ако ван лире постоји свирач, онда лира има перспективу да настави да постоји, не захваљујући неком њеном елементу, већ захваљујући вези са њим, који и даје лири могућност „обнове“ супротно распрострањеном веровању, црква не сматра вечни живот настављањем душе која напушта тело, дакле као да је оно тобоже некакав омотач или затвор вечни живот је онај који ће осванути на крају историје, који ће искрснути из сусрета света и бога и означити обнову света не укидање материје, већ укидање пропадања не укидање тела, него његов преображај и ослобођење од смрти дозволите ми да то кажем и овако: ако бог заиста постоји, и дакако ако постоји тако како га црква „схвата“ (дакле, као постојање коренито другачије од човека и света, као постојање које је живот који не пропада и љубав која не осиромашује), онда се човеку нуди огромна могућност, могућност коју је немогуће да му понуди сам човек или читав свет ако прихвати овај позив божији и постане причасник овог другачијег, божијег, живота, онда ће се људско постојање отворити ка потпуно новим димензијама, моћи ће да се ослободи од задаха смрти не наводим све ово као најприродније ствари како би их прихватили беспоговорно питање вере остаје отворено, за хришћанско богословље свирач лире остаје неизрецив и препознаје се на другачије начине, дакле потпуно је другачији од лире све ово наводим како бих показао да се у једном дијалогу – невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не може се прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог новембар/децембар 2011 43 тема броја може прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог 3 један други предуслов у дијалогу науке и теологије може се тицати критеријума примене научних открића лично, нисам сагласан са паником која се шири међу многим хришћанима пред брзим напретком, и имам утисак да у великој мери ова паника није последица знања о постојећим опасностима, већ напросто несигурности коју осећа онај ко гледа како се мења оно што је познато о свету дакле, питање које се поставља нема везе са сузбијањем научног напретка, нити са носталгијом за пећинским добом оно је у вези са опасношћу од специфичног морализма, од ког је у опасности и научна и теолошка свест то је опасност владајућег схватања „добра“ да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто „добро“ и затим да га остваримо чак и на уштрб слободе даћу један пример могућности пренаталне провере или одређења пола детета ме не брину толико, јер генерално јачају људску интервентност на природу, него зато што засебно храбре родитељски апсолутизам и јачају физиономију деце као „тековина“, а не као засебних личности сећам се ериха фрома који је говорио о три изласка у животу човека: излазак из материце мајке (који се увек деси), излазак, тј одвајање од њених груди (који се такође једног момента догоди) и излазак из њеног загрљаја (до чега, у неким случајевима, никада не дође)4 неуспех трећег изласка се поклапа са катастрофалном параморфозом младе личности у подређеном положају, сенци или под надзором старијег, увек, наравно, за „добро“ детета чини ми се да ова параморфоза вреба многе изборе данашњих заједница, владајуће изборе, што може имати опсег од лоботомије генетског кандидата за злочинца, до сматрања човека кесом резервних делова можда се испоставља да је питање следеће: како ће човек постати учесник и протагониста живота, а не његов посматрач или потрошач? ово значи уступање првенства његовој слободи танасис папатанасиу из часописа φιλοσοφία και παιδεία (τ 17-18, 1999, стр 34-36) 4 έριχ φρομ, το δόγμα του χριστού, εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 218-219 исус христос, победитељ ада 44 3/2011 l можете ли нешто више да нам кажете, са становишта православног учења, о појмовима вера и знање, и његовим методама сазнања, с обзиром на савремене токове теологије, философије, науке и културе? то јест, да ли можемо да кажемо: верујем или знам да постоји бог? – овде бих желео да нагласим две ствари прво, дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости рационалистички ентузијазам, позитивизам и читава модерна од просветитељства па до краја 19 и почетка 20 века, у центар постављају рационалног човека способног да рационално делује, ослобођеног од „религијског мрака“ два светска рата и низ локалних ратова, као и многи увиди из области антропологије, културологије и психологије, показали су да ова антрополошка идеја није спроводива у животној пракси, нити је историјски утемељена религијско у 20 и 21 веку доживљава озбиљну рехабилитацију друго, када говоримо о вери и знању потребно је јасно дефинисати на коју веру и на које знање мислимо мислимо ли на прирoдна знања или знања о натприродном? знање о природи, сва знања до којих човек долази проучавајући свет око себе, без сумње су позитиван развој сетимо се само, на пример, епидемија и глади у средњем веку које су сејале смрт широм европског континента и развој прехрамбене индустрије и медицине у новом веку, који данас омогућавају човеку да унапреди квалитет и квантитет живота с друге стране, говоримо о знању о натприродном тврдити да неко зна да нема бога или да има бога, данас је мало проблематично ми који верујемо, сакупљамо наша знања о вери из нашег предања и личног искуства, и таква знања нам нико не може оспорити слободни смо да их сведочимо свету када, пак, неко данас тврди да зна да нема бога или неке ултимативне реалности, сам себе дисквалификује из озбиљног научног дискурса ако верује да бог не постоји, то је друго данашња дискусија о „стварности“ одвија се у арени интерпретација један од равноправних бораца у тој арени је хришћанска вера и теологија разговор са др предрагом драгутиновићем доцентом на катедри светог писма новога завета православног богословског факултета у београду вера и(ли) знање разговор водила: милана ивковић човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу новембар/децембар 2011 45 тема броја l да ли сматрате да појмове вера и знање можемо да повежемо са речима из старог завета: „па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло“ (1мој 3, 5)? – наведени текст је вишедимензионалан његов акценат није толико на тајновитим речима „познања добра и зла“ колико на акту човековог одбијања да верује богу, и то баш када се од њега тражи нешто мало, готово у виду молбе у контексту егзистенцијалне интерпретације извесно повезивање између вере и знања је могуће: веру, као поверење између човека и бога, замењује знање о добру и злу човек одбија заједницу поверења и чини оно једино што се тражи од њега да не чини овај текст је један од многих библијских текстова који илуструје човекову немоћ да верује библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању 46 3/2011 богу, да пројави веру аврамову (јевр 11, 8), веру праотаца која је маркирала главне странице у историји спасења одбијање (по)вере(ња) у корист знања и познања одводи човека од бога l у какву везу се могу довести еванђељске речи: „ако имате вјере колико зрно горушичино рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20), и „ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (мк 9, 23), са православним учењем о стваралачкој слободи која је изнад сваког „избора“? – не знам на које православно учење о „стваралачкој слободи која је изнад сваког избора“ мислите? уопште нисам сигуран да се о слободи нешто може учити у сваком случају, наведени текстови указују на моћ вере која је у стању не само да поремети природне законе, већ да оспособи човека да све што му његово природно знање сугерише као немогуће, учини могућим овде срећемо типичан мотив библијске вере човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу (пост 3, 5) и као што видите, у библији, вера није првенствено декларативно исповедање вере или неко учење о вери, већ суштинско поверење да је бог ту, да је са нама l како нам је познато наглашавање вере петрове на којој се изграђује црква: „блажен си симоне, сине јонин! јер тијело и крв не открише ти то, него отац мој који је на небесима а и ја теби кажем да си ти петар, и дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости новембар/децембар 2011 47 тема броја на томе камену сазидаћу цркву своју, и врата пакла неће је надвладати и даћу ти кључеве царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, а што раздријешиш на земљи, биће разрдријешено на небесима“ (мт 16, 17–19), можете ли нам саопштити и неколико речи у вези са тим? – вера коју петар исповеда је почетак једног новог поглавља у историји спасења у личности исуса из назарета, петар, заступнички за све апостоле и коначно све хришћане, препознаје обећаног месију да је извор његовог познања „одозго“, од бога, а не „од крви и меса“ још једном показује напетост између знања која човек стиче природним путем и вере која је дар и која се често противи природном познању ако читате даље овај текст, видећете кризу петрове управо исповеђене вере, која „пада“ на његовом људском знању, знању „од крви и меса“, да је немогуће да месија, цар израиљев, пострада на крсту (mт 16, 22–23) још једном се показује напетост између вере и знања све што петар „зна“ о месији не важи његова вера угрожена је његовим знањем библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању l да ли можете нешто да нам кажете о вери и знању из преспективе „химне љубави апостола павла“: „и ако имам дар пророштва, и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам“ (1кор 13, 2) – долазимо до саме суштине овај текст показује основно убеђење хришћанске цркве да свако знање, свака вера, ма колико били узвишени и фасцинантни, без љубави нису ништа господ христос је господ бескомпромисне љубави вера у њега је вера бескомпромисне љубави према њему и људима у којима га срећемо напетост између вере и знања потире се љубављу знања која имамо, вера коју поседујемо стоје или падају на испиту љубави према људима интегрална хришћанска личност сва знања и сву веру ставља у службу љубави према људима то је апостол павле поручио коринћанима, који, као уосталом често и ми, нису били начисто са тим како да пројаве свој нови хришћански идентитет ако желимо да знамо шта је у овоме веку највеће, то је љубав (1кор 13, 13) апостол петар, детаљ са фреске из манастира жиче 48 3/2011 живимо у добу изузетног технолошког и научног напретка без многих врхунских технолошких достигнућа као што су аутомобил, телевизор, радио, компјутер итд просто је незамислив живот човека данашњице иако се човек данашњице често изјашњава као верник и припадник неке од традиционалних религија његов живот је до те мере одређен апаратима „без којих се не може“ да он, уљуљкан у сигурност коју му пружају исти, и не схвата колико му је позитивизам ушао под кожу људи 21 века додуше нису позитивисти у смислу да су филозофске присталице оснивача овог правца огиста конта, него они једноставно имају велико поверење у све оно што званична наука каже како и не би кад су плодови те науке супер-компјутери, васионски бродови, сателити и најсавременији авиони? самоуверени због страховитог напретка науке и продора у најскровитије кутке живог и неживог света, научници пледирају да путем исте, реше чак и она питања која су одвајкада задавала муке људима свих времена и простора наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове достојевски како и када је настао свет, како је постао живот, има ли живота после смрти, постоји ли створитељ – питања су која су одувек интересовала и задавала муке људима од старине до данашњих дана „официјелна“ наука се потрудила да нам и на ова питања да своје одговоре тако да их она често намеће као једине и општеобавезујуће тако имамо теорију о настанку универзума путем великог праска, разне хипотезе о абиогенези које се баве настанком живота, теорију еволуције која се бави генезом живог света, свакојаке хипотезе о старости свемира итд какав став треба да има православни хришћанин према свим тим хипотезама и према савременој науци уопштено? што се теоријског аспекта тиче једно је сигурно – о којој год од горепоменутих и осталих сродних тема желимо да износимо мишљење обавезно је да се добро разумемо у то шта причамо у супротном се може врло лако десити да будемо исмејани од оних који нису верујући, али су упућени у задате теме, а то посредно значи да се исмева хришћанска вера сама по себи зато треба бити опрезан и говорити искључиво о ономе у шта се заиста хришћанско учење и савремена наука протонамесник горан живковић какав став православни хришћанин треба да има према научним хипотезама и према савременој науци уопштено? новембар/децембар 2011 49 тема броја разумемо, уједно бивајући свесни да ниједна од ових хипотеза није савршена, као и да је наука сама по себи ход ка научној истини што се у историји исте доказало много пута такође треба да будемо свесни чињенице да науке често у самом свом називу имају суфикс – „логија“ настао од предивне речи логос којом богонадахнути апостол јован богослов назива друго лице свете тројице – сина божијег зато уз познавање тематике треба увек да будемо свесни чињенице да је бог створитељ невероватно комплексне, логосне васељене и у том смислу да имамо храбрости да управо путем науке сведочимо величанственог бога наука није терен са кога треба да бежимо, већ напротив коме треба да хитамо јер исти недвосмислено говори о логосу, али треба бити добро припремљен за то сведочење што се егзистенцијалне стране тиче, поћи ћемо од максиме великог јована златоустог који каже да је (парафразирано) највећи непријатељ хришћанина конформизам данашњи човек је управо уљуљкан у том обиљу технологије путем које осећа једну тобожњу сигурност, а која га опет утврђује у назови-уверењу да му бог и није потребан јер, ето, све што је потребно има ту, у 21 веку зато некако и не осећа потребу да осети оно једино право покровитељство, а то је покровитељство господа исуса христа наиме, он је често лењ да устане недељом и дође и види оно што се дешава у његовом матичном храму осетивши у пракси то једино право и аутентично покровитељство небеског оца свих људи на жалост он се често задовољава мрвицама, а то је управо та сигурност коју му пружају све могуће савремене технологије, тако да и не размишља о томе да постоји нешто далеко савршеније од тога као и у целој историји човечанства, човека је лако преварити и све оно што се данас дешава око нас нам управо говори о томе ипак, може се рећи да су данас многи засићени чаролијама модерног доба и да се код њих јавља дубока потреба за аутентичним духовним вредностима које управо могу наћи у саборном православљу на православним мисионарима данашњице, нарочито свештеницима, управо је да препознају ту духовну глад и да помогну онима који су духовно гладни да се засите једине хране која доликује човеку као боголиком бићу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 50 3/2011 „знам да ништа не знам“, рекао је сократ, а притом га је пророчиште у делфима назвало најмудријим човеком у грчкој песми на евровизији 1979 године, сократ се назива и „првим христом“, с обзиром да је учио да познати добро, значи бити добар, односно да ћемо, знајући шта је добро, следствено томе и чинити добро гледајући шта се све у историји дешавало пре, а нарочито после њега, тешко би се могли сложити с тим (бар не у потпуности) јер се показало да познавање добра и зла није допринело томе да се зло никад не деси напротив но, тај мудри човек, сократ, тврдио је да ништа не зна сматрао је да све знање које поседује сувише ситно спрам свега што не зна; тиме као да је покушавао самог себе да сачува од гордости, кроз својеврсно аскетско разматрање себе самог, што га на неки начин (заједно са страдањем) и чини првим хришћанином (тј неком античком прасликом христа) кроз историју, а и данас, некако се наметало – споља, рекли бисмо – да су вера и знање у супротности, што је већ на самом почетку – нетачно, будући да не можемо да верујемо ако пре тога не знамо нешто о томе у шта верујемо вера се наставља на знање, и даје нам одговоре на оно на шта егзактне науке не могу, но она, насупрот увреженом мишљењу, нарочито међу људима који се изјашњавају као атеисти (а притом испољавају потребу да причају о вери), не негира знање, ма како да су поједини „представници“ појединих грана хришћанства у свом времену поступали према науци и научницима само хришћанство као такво се не scio me nihil scire оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека миљан танић свети апостол лука, икона из друге половине 17 века, русија новембар/децембар 2011 51 тема броја одриче науке – свети оци су врло добро познавали науку свог времена и користили се њоме, св апостол лука је био лекар (што они који су против медицине изгледа заборављају), а и данас су многи служитељи цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека
... способно да самостално ми- сли, онда и не егзистира, и тиме не може да чини грех св апостол павле поручује: „као што кроз једног човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, по- што сви сагрешише“ (рим 5, 12) није грех дело и карактеристика једног поје- динца, већ је проблем онтологије и једи- но се може превазићи васкрсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила христос је једном за свагда принео себе на жртвеник ра- ди људског рода, обоживши човечанску природу, ради заједнице човека и бога та заједница се остварује у цркви, на светој евхаристији, јер по речима св максима исповедника: „све то она приводи у јед- но у тајни која се савршава на божанском жртвенику и онај који је благоразумно и мудро смогао снаге да уђе у ову тајну која се у цркви врши, тај је уистину душу сво- ју учинио црквом божијом и божанском“ (мистагогија; pg 91, 681d) грех јесте онтолошки проблем и једино се може превазићи у заједници са богом управо у есхатону почива једина истини- тост, где категорије времена и простора више не могу да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим васкрсењем аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може превазићи вас- крсењем кроз христа који је победио грех и смрт, а не кроз етичка правила платон, сенека и аристотел – средњовековна илустрација хришћанска етика новембар/децембар 2011 25 да је бог заиста љубав и да жели да свако људско створење осети ње- гову милост, најбоље нам све- дочи молитва која се чита осуђеном на смрт, која гласи овако: „свемилостиви, сведобри, свеблаги господе исусе хри- сте, сине божји, спаситељу наш, ти си благоизволео, из љубави према грешном човеку, да будеш осуђен на смрт, да спа- сења нашег ради будеш распет и да на крсту дух свој праведни предаш богу и оцу молим те, свеблаги господару, погледај милосрђем својим на овог слугу твог који је судом људским осуђен на смрт; опрости му кривицу смртну, улиј му истинско покајање у срце, да те у овај предсмртни час, као нека- да благоразумни разбојник, и он исповеди као бога и спаситеља свог, и удостоји се ми- лости твоје о оче, и господе, дуготрпељи- ви и многомилостиви, не осуди праведним судом својим овог осуђеног грешника (име); опрости му грехе његове, а овом смртном казном избави га од вечне смрти, која је припремљена непо- кајаним грешницима, да би те он прославио са свима покајаним и тобом спасеним грешницима, јер си ти једини безгрешан, и те- би приличи слава, част и обожавање, са беспо- четним твојим оцем, и пресветим и животвор- ним духом, свагда, сада и увек и у векове“ као што видимо, чак и осуђенику који је заслужио праведну смрт даје се могућност покајања у његовим по- следњим тренуцима жи- вота поучени оваквим изливом љубави, свеште- ници (алекса илић, никола крупежевић, милош влајковић и здравко пауновић) из цркве светих апостола петра и павла из историје спц свештеници из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру, на крају 19 века, бринули су се, са пуно љубави и пожртвовања, за духовно здравље робијаша који су били на одслужењу казне у оближњем затвору робијаши за певницом ђакон мр ненад идризовић житије светог николе, које је у затвору у карановцу 1865 године на српски превео осуђеник маринко радовановић, штампано у београду 1866 г 26 3/2011 у топчидеру, на крају 19 века, поред свих својих парохијских обавеза, бри- нули су се, са пуно љубави и пожр- твовања, за духовно здравље робија- ша, који су били на одслужењу казне у оближњем затвору записи робијаша у богослужбеним књигама цркве св апостола петра и павла у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчи- деру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбени живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђе- ни за разне кривичне преступе, уби- ства, разбојништва и друга кривична дела они су сваке недеље и празника имали обавезу да присуствују бого- служењу у цркви свештеници ове цркве су се трудили да их што боље науче пи- смености, а оне који су имали таленат за певање учили су црквеном појању они који су певали за певницом хтели су да оставе неки траг о себи, па због тога на скоро сваком минеју има њихових записа и потписа навешћемо само неке од многих записа, како би видели каквих је све било осуђе- ника који су дошли у сукоб са законом и који су на издржавању робије научили нешто добро и корисно при овој цркви као први пример навешћемо два записа из минеја за октобар (штампаном у мо- скви за време владавине руског импера- тора александра павловића 13 децембра 1824 године), које је написао појац ди- митрије михајловић први запис налази се на првом листу минеја, изнад вињете и гласи: „15 и 16 окт 1890 пао је први велики снег, мећава“ други запис налази се на крају овог минеја, на непагинираном листу: „и краљевски српски државни курс отпочет 3 августа 1883 год и трајао је до 8 октобра 1888 год слушаоци: 1 алекса јакшић; 2 стеван банковић; 3 мијаило јеремић; 4 светозар јовановић; 5 риста бојановић; 6 младен филипо- вић; 7 јоца душановић; 8 обрад ча- каревић; 9 коста којчиновић; 10 сава драгановић; 11 димитрије поповић; 12 димитрије милосављевић; 13 никола обрадовић; 14 димитрије гавриловић; 15 јосиф поповић; 16 светозар кекић; 17 мијаило мркшић; 18 мијаило ран- чић; 19 сима алексић; 20 милан анто- новић; 21 милић раниловић; 22 свето- зар милићевић; 23 миливоје марковић“ у првом запису видимо да је пре 90 година била необично јака зима, која је почела половином октобра други запис христос – пастир добри из историје спц новембар/децембар 2011 27 нам сведочи да је осамдесетих година 19 века у топчидеру основан први краљев- ско-српски курс, који је трајао 5 година слушаоци су били осуђеници, већином малолетници, који су издржавали казну у топчидеру, и били у обавези да редовно долазе на богослужење у цркву један од главних појаца био је димитрије михај- ловић (од 1894 до 1899 године) родом је био из мирова (тимочки округ), а као малолетник осуђен je на десет година ро- бије он каже да се црквеном појању учио код свештеника николе крупежевића међу осуђеницима било је и богосло- ва, као што су били јован филиповић и милутин бошковић из записа јована филиповића (био је појац од 1889 до 1895 године) који се налази у минеју за фебруар (1824), види се да је свршени бо- гослов, родом из лисовића (подунавски округ), осуђен, као малолетник, на 16 го- дина робије за убиство био је у сложном друштву са славним певачима, наводећи њихова имена: милић обрадовић, гаври- ло вучковић, никола младеновић и јован филиповић – „ох! како су красно и лепо певали, нека им је славно име њино“, и још каже „да је учио и певао код свеште- ника милоша влајковића, здравка пауно- вића и николе крупежевића“ поред овог сложног певачког друштва, постојало је и друго чланови овог дру- штва били су главни појци од 1894 до 1895 године њихова имена (јован м филиповић, љубомир м благојевић, јеврем б ристић, милутин ивановић, светозар милићевић, димитрије михај- ловић и милић раниловић) су записана у минеју за март за милутина бошкови- ћа пише да је свршени богослов и бивши појац, осуђен 5 септембра 1890 на годину дана затвора у минеју за март налазимо и запис који сведочи да су постојале блиске пријатељ- ске везе између осуђеника: „богић сарић, из високе, срез ариљски, окр ужички, осуђен на 10 година, и његов верни друг коста филиповић благо оном кога су вољели (мисли на затворску управу), а тешко оном кога су мрзели састали се 1897, а растали се 1901 год“ по другом запису у минеју за јуни, пише да су њих двојица били најбољи ђаци свештеника николе крупежевића из ових пар наведених записа види се да су свештеници ове цркве били неу- морни и врло активни у вршењу своје пастирске дужности према робијаши- ма преко ових свештеника робијаши су осетили љубав божију која им је пружа- ла сваку утеху у затворским ћелијама, са надом да ће после одслужене казне бити бољи људи аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије у минејима из цркве светих апостола петра и павла у топчидеру налази се велики број записа и потписа (из друге половине 19 века) људи који су стицајем околности били везани за богослужбе- ни живот ове цркве поред записа црквењака, појаца и ученика богословије има и записа робијаша, који су били осуђени за разне кривичне преступе, убиства, разбојништва и друга кривична дела 28 3/2011 „сиромашни и невољни су заиста сиромашни и у нево- љи и ми их примамо зарад христове љубави, не зато што ћемо примити награду, већ зато што нас покреће пламена христова саможр- твена љубав“1 монахиња марија двадесетих и тридесе- тих година париз је био један од градова са великим бројем руских емиграната који су отишли из своје отаџбине склањајући се од бољшевичког терора нова, емигрантска средина за мно- ге је представљала додатни проблем париз је био велики и непознати град са безброј незапослених људи, без стана, хране, одеће многи од њих су утеху тражили у алкохолу и другим пороцима у таквим условима формирала се православна организација која је за циљ имала помоћ људима у невољи реч је о „православном делу“, које је са благословом митрополита евлогија настало 1935 године у паризу, као израз делатног хришћанског служења иницијативу за хришћанско-социјал- ним радом унутар руске емигрантске сре- дине, као и ван ње, покренуо је отац лев жиле, француз који је прешао у право- славље он је сматрао да тадашњи „руски 1 многоцено зрно бисера, сергеј хекел, манастир вра- ћевшница 2008, стр 81 студентски хришћански покрет“ не треба да се бави само теоријским и интелек- туалним темама, већ да се у оквиру њега формира установа која треба да буде нека врста „социјалног монаштва“, прожета духом жртвене љубави за ближњег назив „православно дело“ је дато на предлог философа николаја берђајева, а име је требало да одражава делатност право- славља удружење је добило подршку и од протојереја сергеја булгакова, истори- чара георгија федотова, а међу чланови- ма су били и георгије јура скобцов (син марије скобцове), професор на сорбони, црква и друштво љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љубављу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православно дело“ „православно дело“ у паризу владимир марјановић јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски новембар/децембар 2011 29 константин мочуљски, фјодор пајнов и многи други несумњиво је да је кључну улогу у делатности удружења имала несе- бична и пожртвована монахиња марија скобцова, која је била и председник „пра- вославног дела“ у десетом броју часописа „нови град“, који је тридесетих година прошлог века излазио у паризу, са циљем да обавести читаоце о настанку „право- славног дела“, изашао је текст монахиње марије са речима: „ми не мислимо да будемо добротворно друштво: ми зајед- но изграђујемо живот посветили смо се малим стварима јер желимо да своју веру сведочимо и у ситницама да ли моје речи звуче сањалачки и наив- но? можда али ако се загледате у себе и нађете своју душу осиротелу, дођите код нас и дајте нам шансу да је испунимо љуба- вљу за друге, исте такве душе, од ко- јих је свака несум- њива и прекрасна икона божија“ 2 љубав према конкретном човеку, према ближњем, распламсана ватреном љуба- вљу према христу, била је мотивација за рад људима који су чинили „православ- но дело“ активност „православног дела“ огледала се у помоћи руским болесницима, бескућницима и сиромашнима „дело“ је у поседу имало мушке и женске домове за незбринуте, кантину у којој се храна могла набавити по врло ниским ценама (тј сво- јеврсну врсту народне кухиње), јефтино и приступачно преноћиште, али је организо- вало и посете болницама, као и болесници- 2 „нови град“, париз, 1935, бр 10, стр 115, у: много- цено зрно бисера, сергеј хекел, манастир враћевшница 2008, стр 79 ма у њиховим домовима постојао је и тзв „дом одмора“ за особе оболеле од тубер- кулозе рад удружења се није сводио само на хуманитарну праксу, већ и на духовну и културно-просветну, попут организовања литургија тамо где их није било; недељних школа; разноврсних предавања и дискуси- ја значајна материјална средства стизала су од „лиге народа“ и енглеских фондова током другог светског рата и окупације француске, рад „православног дела“ је по- стао још израженији с обзиром на то да је број невољника растао монахиња марија је у склоништима лурмел и ноази пружала уточиште јевреји- ма који су бежали пред нацистичким прогоном, а о димитрије клепи- нин им је издавао крштенице у то време овакви по- ступци су били веома ризични убрзо су домови за незбринуте које је „православно дело“ формирало постали сумњиви немачким окупационим властима врло че- сте посете гестапоа и претресања на крају су резултовали да се у току 1943 године „православно дело“ расформира, под оп- тужбом за субверзивну делатност и скри- вање јевреја немци су монахињу марију, њеног сина јуру скобцова, оца димитрија клепинина и иљу фондаминског одвели у концентрационе логоре, где су пострадали то је био пример жртвене љубави према ближњима, истинско православно дело данас, када постоје покушаји да се акту- елизује и обнови харитативни рад цркве у савременом друштву, пример „православ- ног дела“ подсећа нас да радећи на малим стварима можемо учинити много потреб- на је само љубав према христу из које про- излази љубав према ближњем мати марија са мати евдокијом и мати лубов – villa de saxe, 1935 године јесен 1939 г, слева надесно: с б пиленко,јура скобцов, а бабаджан,мати марија, г п федотов, о димитрије клепинин, к в мочуљски 30 3/2011 као икона оца, христос је по своме недостижном смирењу био најбољи пример многим богољубивим душама таквима је чежња за вечним добрима превазилазила све неосноване „природне“ страхове, јер су плату знали, јер су знали где је покој душама њиховим (ср мт 11, 29) света екатерина, кћи цара консте и мајке хришћанке, поред своје изразите физичке лепоте, имала је мноштво дарова, таланата, пошто до своје осамнаесте године уђе у бит многим светским наукама, а обдарену и мудрошћу, прелепу екатерину многи пожелеше за супругу од духовног оца њене мајке сазнаје за свог будућег женика и са иконом богородичином и малим христом у својој одаји искрено и дуго се молила да види светло лице богомладенца господ је скривао лице од ње и рекао да она уопште није лепа и да се врати код старца ради следећег послушања старац јој тада рече да се крсти и поново помоли богородици у храму тада господ, као знак обручења због њене чистоте и девствености, стави прстен на њену десну руку али, ако злоба има око, оно је увек једно, и уз то увек слепо, говорио је свети ава јустин нови света екатерина би љуто мучена од цара максимина, али је анђео крепио све време, а за време мучења посетио је и сам христос својом храброшћу и неустрашивошћу исповедања праве вере многе је преобратила и призвала на прави, вечни пут, поред многих и царицу максиминову августу василису, као некада свети ђорђе царицу александру, жену свога мучитеља цара диоклецијана из родне александрије света земља манастир св екатерине на синају хаџи драган б поповић на месту где је купина горела не сагоревајући и где се бог јавио мојсију налази се једна од највећих православних светиња – манастир свете екатерине света екатарина синајска, са царских двери из манастира свете екатарине новембар/децембар 2011 31 посечено тело свете анђели божији су чудесно пренели на највиши врх синајских планина, који се по њој прозва врх свете екатерине на месту где је купина горела не сагоревајући, и где се мојсију сам бог огласио – казујући да се пророк изује јер стоји на светој земљи (2 мој 3, 5-6), благочестива мајка цара константина, августа јелена 337 г зида прелепи параклис посвећен дјеви марији, који је данас владичанска резиденција цар јустинијан је подигао велику цркву, такође посвећену богомајци, и комплекс оградио зидинама, које су до данас под једним кровом касније је у част царице теодоре саграђена још једна црква, и она се посвећује чудесном преображењу господњем када су часне мошти свете екатерине у 8 веку пронађене на највишем врху синаја, ова црква преображења се посвећује светој екатерини и у њу се преносе мошти, десна шака са прстеном и накитом и глава са круном угоднице божије ту је и мојсијев бунар, као и једна од најзначајнијих хришћанских библиотека, са великим бројем древних списа овде је до 1859 г чуван примерак чувеног превода светог писма старог завета са старојеврејског и арамејског на грчки језик – септуагинте на пергаменту, тзв кодекс синаитикус овде се чувају и добромирово јеванђеље из 12 века и псалми српске редакције из 13 века света екатерина синајска се прославља 24 новембра/7 децембра она је заштитница девственика, али и свих који јој се са усрђем помоле само истинита вера побуђује на ревност и одолева свим налетима овог живота смирен човек је та необорива тврђава јер као што пастир мирној овци може безбедно ошишати руно, тако господ нашим смирењем сажиже невесташтво наших грехова на велику суботу, бог је сатро силу ђаволску и разрушио царство таме од тада ђаво је беспомоћан и не може оборити човека нажалост, понуђеном шареном удицом греха, човек добровољно поробљава себе и бива уловљен за смрт одрекнимо се тих дела за смрт, јер је душа над телом; дух над душом; а живот над смрћу не плашимо се чинити добра (1 јн 4,18), јер страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (рим 8,18) света екатерина је управо сведок да све наше земаљске истине и разлози нису сигуран сведок нашег постојања за вечност, ако христом нису посведочене јер љубав је, ма колико изгледала нестварна ипак најсигурнији пут аутор је вероучитељ у архиепископији беорадско-карловачкој и водич у свету земљу 32 3/2011 тема броја: вера и знање новембар/децембар 2011 33 предмет веровања и предмет знања често се морају раздвајати нарочито ако се под знањем подразумева оно што је рационално, очигледно, егзактно када људи постављају питање како се тачно може знати оно у шта се верује, они тада показују да не познају праву природу вере верује се баш зато што се не може знати поуздано када бисмо умом могли потпуно да обухватимо оно у шта верујемо, више не би било потребе за вером она постоји тамо где се човек више руководи интуицијом него разумом вера почиње тамо где престају разум и логика то не значи да је она против разума већ да разум има своја ограничења и да се њиме не може све досегнути постати свестан тих граница представља један од битних предуслова религиозности однос знања и вере проблем односа знања и вере често се, како кроз историју, тако и данас, постављао у контексту научног истраживања неки противници религије сматрају да је вера неспојива са научним знањем те да једно искључује друго овакав став показује непознавање не само вере већ и науке сфера божанског не може бити предмет научног истраживања када би се бог могао експериментално доказати, више не би био бог немали број научника је кроз повест исповедао своју религиозност њихова вера није била израз поштовања према магловито замишљеној традицији већ сведочанство о дубоком поимању и доживљају смисла света и живота, смисла који се темељи у трансцендентном а таква вера, по њиховом сопственом признању, била је инспирација и подстицај за научно проучавање света вера и знање се, дакле, не морају поклапати, али могу ићи руку под руку важно је само да се не мешају тј да се разумски критеријуми не намећу религиозним убеђењима разум не може бити врховни арбитар у питањима која постављају дух и свест јер је ужи од њих океан се не може преточити у чашу непојмљиво и неисказиво људи су одувек настојали да свој инстинкт за веровањем некако уобличе павле карастојковић тајна и загонетка загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног тема броја 34 3/2011 и што је могуће прецизније артикулишу показивало се да је то клизав терен природно је да разум тежи да осмисли свако искуство, поготово религиозно и у томе он свакако има значајну улогу на том путу је много постигнуто у историји људске мисли али увек се мора имати у виду да се у област непојмљивог и неисказивог продире искључиво вером и да рационално промишљање ту није од велике помоћи погрешан однос знања и веровања најизразитије се огледа на примеру гностицизма, како оног древног тако и савременог – у свим својим различитим облицима постоји и такозвано духовно знање, које није исто што и рационално добијено знање тј оно до којег се долази математичким прорачунима, мерењима и експерименталним испитивањима духовно знање не одговара захтевима разума, чак може ићи и против њих то је знање које се темељи на духовном искуству које је изнад било какве умне извесности вера је ризик, неизвесност научно сазнање увек тежи извесности, нужности, општеобавезујућим схемама наука жели да учврсти стабилне основе људског и космичког битисања, али се тешко може нешто поуздано на том плану изградити научне теорије и хипотезе смењују једна другу, а једино што константно опстаје јесте чудо постојања света и човека квалитет односа између двоје или више људи мери се степеном поверења које постоји међу њима управо такав однос и бог очекује од људи поверење упркос свим опипљивим очигледностима које човеку могу да заклоне лик бога из простог разлога што је поверење увек дубоко лично (а знамо да је личност највећа вредност у хришћанству), док су умска изоштреност и апстрактна спекулација, чак и ако су генијалне, врло често безличне јер су свеопште, нужне, обавезујуће бог не жели да се њему долази путем неког механизма већ подвигом личне вере, љубави и стваралаштва питање релације знања и вере може се формулисати и успостављањем разлике између загонетке и тајне загонетка је увек предмет научног истраживања и она представља упитаност пред још неоткривеним принципима функционисања природних закона она се односи на сферу створеног тајна се односи на сферу нествореног, божанског или пак, на уплив бесконачног у област коначног загонетком се баве егзактне науке, а тајном, поред религије и уметности, бави се свако ко није изгубио дар непосредног опажања мистерије твари, као и тронутости пред чудом живота и онога који га је створио аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој новембар/децембар 2011 35 тема броја синтеза наслеђа и савремености је путоказ који богословље дугује оваплоћеном богу логосу богочежњива неопатристичка стремљења која миомиром аутентичне духовности обележавају xx и xxi век корачају по траговима распетога и васкрслога богочовека то значи да плодови овога прегнућа нису новотарија модернизма, већ верност ономе за кога пророк надахнуто сведочи да је „увијек исти, и године твоје неће минути“ (јевр 1, 12), а који је дао нелажно обећање: „ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека амин“ (мт 28, 20) ношени на крилима овог покровитељског завета учитељи и оци свете цркве су без страха гледали у очи свим изазовима и опасностима са којима су се сусретали њихова богословска изградња цркве је била прожета настројењем да се свима буде све то је обавезивало и на верност сопственом времену са свим историјским студенима пред којима је дрхтао тадашњи човек загледани у ходнике времена ми им на томе благодаримо и молитвено их призивамо неки учине и корак више постајући баштиници духа светог они се враћају оцима идући истовремено у сусрет страдалном човеку и целокупној твари данашњице стазама ове богоподобне парадоксалности упутио се и архимандрит јустин (поповић), хаџија вечности по урвинама трагичног осећања света на крсту времена и вечности дарован је од христа господа светитељским венцем победе који нас подсећа да сведоци истине неће бити свети јустин ћелијски нови прилози за стари проблем гносеологије авва јустин је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана александар р јевтић 36 3/2011 заборављени један од клинова којим је разапињан овај новопрослављени авва био је и стари проблем гносеологије (теорије сазнања) веран подвигу сведочења, он је приложио значајан труд на подручју односа разума и вере сматрамо да актуелност питања овог односа траје до данас и зато га се заједно са светим јустином ћелијским овде дотичемо тема докторског рада јеромонаха јустина (поповића) била је: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском одбрањена на православном богословском факултету у атини 1926 године, она је била наговештај смера богословствовања будућег великог авве ћелијског тај смер ће у клими радикалног рационализма и материјалистичког емпиризма која је испуњавала простор европске интелектуалне сцене представљати аутентичан контекстуални приступ проблему одређеног времена у њему не постоји непреображени емоционални набој осуде нити тежња за некритичким одбацивањем разматрајући однос разума и вере, свети јустин је наступао не као непријатељ разума, већ као брат који тугује због застрањења браће своје ипак, то га није спречило да истину каже јасно као некада пустињак јордански, тако је у xx веку гласом вапијућег у пустињи ћелијској проговорио свети јустин сазнање и мисаони грех не плашећи се да буде погрешно протумачен он је указао на то да се корен проблема гносеологије и антропологије налази описан на првим страницама светог писма актери догађаја су: бог, човек и сатана познање у односу љубави између бога и човека нарушено је кроз неверство човека и пристајање на заводљиву понуду коју му је сатана свети јустин ћелијски рођен је 1894 г у врању, од оца спиридона и мајке анастасије крштен је на празник благовести, и добио је име благоје одгајан је у побожности после завршене богословије светог саве у београду и повлачења са српском војском преко албаније одлучује да се замонаши (1916) наставио је богословско образовање у русији, енглеској и грчкој стекао је широко образовање био је професор у карловачкој, призренској и битољској богословији, као и на православном богословском факултету у београду године 1930–31 је боравио у православној мисији на подручју прикарпатских крајева од времена после другог светског рата служио је службу богу као архимандрит манастира ћелије код ваљева ту се и упокојио у господу на празник благовести 1979 године написао је велики број чланака и књига званично је канонизован 2010 године новембар/децембар 2011 37 тема броја понудио лукавство сатане се пројавило кроз метод деконструкције божијег добронамерног упозорења адаму (пост 2, 17) у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт човеков пристанак је свети макарије египатски, а са њим и авва јустин, назвао блудом са ђаволом утемељен на мисаоном саглашавању са ласкавом понудом, овај грех је првенствено мисаоне природе важност проблема гносеологије у аскетском кључу је очигледна жеља да се без подвига дође до постајања боговима се пројавила као леност и гордост уместо да се човек као син божији зацари на сапрестољу благодати, сатана је, по речима светог јустина, сео на престо ума човековог без подлегања опасности недостатка холистичке перспективе антропологије, авва јустин истиче важност умне делатности у томе он следује не само класичним античким философима, већ првенствено аскетском отачком предању које је држало правац на коме ће у xiv веку бити пројављена велика благодат умно-срдачног богословља светог григорија паламе и осталих освештаних исихаста управо у отачком односу према средњовековној схоластици проналазимо нит којом ће ћелијски исихаста плести дивни ћилим критике апсолутизације разума не потцењује се вредност ума, али се указује на опасности које доноси његова самоизолација, а тиме и фрагментализација до свођења на раван разума како један савремени књижевник рече: „разум је постао када је разорен ум“ дезинтеграција личности заснована на гносеолошком промашају човека довела је до живота заснованог на сопственој природи то не значи ништа друго до смрт, јер је природа из небића следујући аргументацији светог атанасија великог, свети јустин себичност човека изједначава са самоубиственом тежњом стање у коме важи закон самоидентитета (ја = ја), представља закопавање бунара воде живе и изрицање самопресуде усахнућа и смрти позивањем на оца павла флоренског и његово дело стуб и тврђава истине, авва јустин указује на предукус пакла који се крије иза живота заснованог на оваквој логици терминолошки осврти (стање невиђења које стоји у основи термина „ад“) представљају додатно сведочанство у прилог овоме стање умишљености и егоцентричности се јавља као болест која се преузимањем генијалног израза из канона светог андреја критског назива „самоидол“ пројекцијом тако свети јустин говори о болести познања која се дијагностикује као последица логике: „je pense donc je suis; je pense donc je suis et le diable est“ (= мислим дакле постојим; мислим дакле постојим и ђаво постоји) спасење у христу поред описане дезинтеграције личности пројављене као самоизолованост, свети јустин указује и на реинтеграцију личности у христу личност богочовека је лек за све болести антропологије које врхуне у смрти у њему се човеку пружа могућност спасења од пропадања у јаму коју је у целофан пријатељства била је умотана демонска лаж која ће ради гносеолошког поседа познања добра и зла и кривотвореног постајања боговима донети грех и смрт 38 3/2011 сам ископао кроз оваплоћење он је показао безгранично човекољубље своје, а кроз васкрсење власт над оковима смрти без васкрсења, по речима светог јустина, сваки би људски прогрес био бесмислен, а боље би било бити тигар у џунгли или лав у пустињи него човек у свету у величанственом есеју између две философије, одлучније од символа вере достојевског, потресније од поуке о држању ума у аду и неочајавања старца силуана, авва јустин ће заблаговестити: „ја бих радије пристао да будем у паклу у коме је христос (опростите парадокс!) него ли у рају који је без христа“ ипак, улога човека није потцењена у подвигу обожења користећи се термином свете врлине, ћелијски подвижник је указао на човекову одговорност према светотајинском животу у цркви богочовека кроз аскетски опит на лествици етичке тријаде вере, наде и љубави, у складу са богословљем светог апостола павла и других отаца цркве, он је подвукао важност етоса антрополошке динамике која се спушта у загрљај светотројичне љубави вера није апстракција, већ искуство радости тог загрљаја она је „једино гносеолошко око које може одмерити бескрајну тајну распетог христа и видети јасно да је он у истини божја премудрост и божја сила“ (из: проблем личности и сазнања по светом макарију египатском) дакле, вера не искључује разум она га узводи на висине са којих је он отпао кроз самоизолацију од бога јасно је да холистичка перспектива о којој се у новије време доста говори и пише није страна светом јустину његово богословље нуди димензију бескрајног потенцијала како разума, тако и вере радост васкрсења и јесте радост целовитости човека и творевине, спасених од смрти и распадања као резултата интелектуалног и сваког редукционизма антропологије ум и преумљење на први поглед делује необично да свети јустин ћелијски истиче непроцењиву важност људског ума, а истовремено одбацује концепцију човекобоштва која је глорификовала умне способности решење ове недоумице се налази у чињеници да оно што се често сматра умним способностима није изворни богопросвећени ум (νοϋς), већ ум деградиран у разум (διανοία) да би се задобило целовито и нормално умно деловање потребно је проћи кроз подвиг покајања, тј преумљења (μετανοία) терминолошка сродност појмова ума, разума и покајања у вези је са истином о њиховом односу непокајан човек не може бити уман, већ само разуман – а тиме и потенцијални зликовац по угледу на сатану који га је спустио на ниво разумности у јединству свете цркве као тела христовог стиче се искуство гносеолошко-богочовечанског метода од живљења у „празноумљу своме“ (еф 4, 17) човек бива спасен за постојање у благодати стања философије по христу (уп кол 2, 8) заједница у „мисли која је и у христу исусу“ (фил 2, 5) је сигурност не само за појединца, већ и за друштво које се без ње претвара у крваво игралиште похлепе и најразноврснијих свирепости, о којима можемо свакодневно да чујемо, гледамо и читамо многи од злочинаца су разумни, али ипак нису добри неопходно је замислити се над питањем: да ли је боље бити добар и глуп, или разуман и зао? блаженопочивши патријарх српски павле је сматрао да се подвиг хришћанина састоји у избегавању обе крајности, јер је господ исус христос саветовао да будемо мудри као змије, али и безазлени као голубови јасно је да гледано из угла ове поуке нема основа за супротстављање вере и разума новембар/децембар 2011 39 коегзистенција је нешто што је дато, дијалог је, међутим, оно што се тражи тако некако бих одредио односе теологије и егзактне науке у нашем друштву, у нашој епохи оне коегзистирају на различите начине некада се чини да делају на пољима која се не додирују, некада делује као да им се орбите пресецају, а некада као да им се мачеви укрштају међутим, најчешће се чини да се свака креће у свом свету, знајући за постојање друге, али игноришући њен рад, језик, ток и предлоге насупрот датости постојања, дијалог није нешто што је дато, већ је нешто што je задaтo он је покушај једног чудног хемијског експеримента, чији успех уопште није унапред загарантован то је интеракција између моје воље да се отворим ка другоме и моје сумњичавости ка њему дијалог тражи од мене да се не задовољим сликом коју сам већ формирао о ономе преда мном, него да жудим за сазнањем о том истом који је наспрам мене у овоме се налази основни предуслов за дијалог између теологије и науке: да ставимо под знак питања убеђење које имамо о томе шта заиста подразумева „супротно подручје“ тобоже је сигурно да подразумева оно што ми мислимо да подразумева и због чега га, врло вероватно, одбацујемо? не алудирам на то да дијалог неминовно води ка коначној сагласности али он може да рашчисти питање шта је заиста то што прихватам, а шта је то што одбацујем дакле, потребно је центар тежине преместити перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму претпоставке за дијалог теологије и науке превод са јелинског: михаела јагер тема броја 40 3/2011 са фантазије коју имам о другоме на тог другог који се налази наспрам мене укратко, оно што је засигурно потребно јесте успостављање колико је могуће добре спознаје туђег гласа и, макар на минималном нивоу, заједнички језик данас, нпр, не да није задовољавајуће, већ је штавише отужно и непоуздано то да се један теолог задовољава полемичким писанијима епохе у којој су неке теолошке тежње желеле да поразе дарвинизам и обрнуто, неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу у том смислу, перспектива дијалога носи у себи један изазов: слушање гласа другачијег од нашег и, можда, једну добровољну неугодност услед довођења под сумњу образаца које смо већ уредили у нашем уму као, нпр, да говоримо о важним питањима са једним егзактним научником путем књижевности или са једним теологом путем казанзакиса! стога ћу управо један текст овог великог и контраверзног књижевника овде навести, како бих покушао да откријем неколико претпоставки дијалога егзактне науке и теологије казанзакис описује једну необичну и карактеристично критску сцену једна група пријатеља се забавља уз вино и критску лиру на неком гробљу и разговара о људској души и бесмртности онај који је поставио питање узима лиру у руке и показује осталима сваки њен појединачни део: струне, тело, врх, њене кључеве, лук, итд „ово је“ – каже он – „тело човека: ноге, руке, утроба, глава“ затим почиње да свира, час левентске мелодије, час аманеде (врсте песама карактеристичне за крит, прим прев) „ово је човекова душа“, рече он „музика“ остали га погледаше скептично и закључи победнички: „ако разбијем ову лиру у парампарчад, шта ће бити са њеним звуком? где одлази музика? постоји ли музика без лире? постоји ли душа без ногу, руку, утробе и главе?“ у овом сегменту читалац се може осетити затеченим чини се да је овај обешењак доказао да човек није ништа друго до збир компоненти и да њихово распадање означава крај човека али управо ту, изненадно, казанзакис уводи неочекивани обрт једна од тих адам, ева и змија: мозаик, 12–13 век, сицилија новембар/децембар 2011 41 тема броја званица се појављује и говори му: „ко је свирач лире? то ти мени реци ко држи тај лук и прелази по нашој утроби и свира?“ „бог“, одговори неко од њих, натмурен1 изненадно – у овој сцени лежи у упаду једног другачијег гледишта, ком није постављено прво питање имам утисак да ово друго гледиште може да подсети на тезе православне теологије, које се често игноришу и чије дефинисање би могло да се употреби као основни предуслов за један дијалог 1 многи егзактни научници верују да хришћанство човека сматра дихотоним бићем, прво да је од материјалног и пропадљивог тела, а друго да је од нематеријалне и непропадљиве душе дакле, верују да хришћанство подржава постојање једног елемента унутар човека онтолошки другачијег од тела стога, како биомедицинско и генетско знање иде даље, и како се све више дефинише биолошко-материјална основа многих споменутих психичких функција, тако се све више многима улива осећај да се хришћанска антропологија оповргава у реалности, међутим, ова наглашена, онтолошка дистинкција душе и тела уопште се не тиче православне антропологије истина је да је као таква широко представљена много пута током историје, а свакако током последњих векова али, у суштини она представља идеалистичку, платонистичку, а не хришћанску тезу занимљив је случај патријарха западне теолошке мисли, светог августина (iv-v век), који је достигао ту тачку да душу одреди као самодовољну суштину коју је тело угостило, али нема за њим потребу, чак 1 ν καζαντζάκη, ο καπετάν μιχάλης, εκδ ε καζαντζάκη, αθήνα 1974, стр 188-189 за ширу анализу овог одломка види θανάση ν παπαθανασίου, «εδώ σε θέλω κάβουρα μερικές προτάσεις για τη διδακτική πράξη των θρησκευτικών», часопис σύναξη, τχ 71 (1999), стр 97-107 ни као оруђе2 на овом дуалистичком схватању изграђене су велике струје не само западне теологије, већ и философије и антирелигијске критике међутим, за православно богословље не постоји онтолошка разлика између „деловâ“ човека3 целокупно људско постојање (као уосталом и читав космос) припада једној онтолошкој категорији, категорији „тварног“, дакле створеног ниједан „део“ људског постојања нема порекло „друге врсте“ душа се не схвата као нека суштина која долази из неког другог света, другачијег од оног из ког је тело; није „нестворена“ једино нетварно, дакле нестворено постојање и онтолошки „другачије“ од света јесте бог 2 за хришћанство човек јесте биће које је произашло од земаљске материје која је већ постојала пре његовог појављивања стари завет врло хладнокрвно указује 2 π νικόλαος λουδοβίκος, η κλειστή πνευματικότητα και το νόημα τον εαυτόν ο μυστικισμός της ισχύος και η αλήθεια φύσεως και προσώπου, εκδ ελληνικά γράμματα, αθήνα 1999, стр 48-49, 52, 328 3 π γ φλωρόφσκυ, δημιουργία και απολύτρωση, εκδ πουρναρά, θεσσαλονίκη 1983, стр 49-88 θανάσης ν παπαθανασίου, «δυτικός και ανατολικός χριστιανισμός», часопис σύναξη, τχ 5 (1983), стр 68-71, 243-275 истог аутора, ανεστιότητα και παραπεμπτικότητα κριτικές προσεγγίσεις στα θεολογικά δρώμενα, εκδ αρμός, αθήνα 1998, стр 103-119 неприхватљиво је и достојно жаљења то да се један научник, доктор, задовољава информацијама о богословљу које су му нудили часови верске наставе у његовом ђачком добу 42 3/2011 на то да материја његовог стварања нити долази изван створеног нити представља део неке божанске суштине, већ је „од праха земаљског“ (1мој 2, 7) зато никаква расправа не може стајати између православног богословља и теорије еволуције међутим, његова специфичност (печат божији на њему, рекли бисмо више теолошки) се налази у нечем другом: не у некаквој посебној суштини унутар њега, већ у његовој могућности да дође у личносну заједницу са другачијим постојањем које се назива бог оно је нешто слично свирачу лире који се не убраја у компоненте лире такође, оно је попут тога да се истина заљубљеног не исцрпљује у његовим суштинама по себи, него лежи у могућности њиховог саслуживања, сусрету са тим другим постојањем (са својим љубљеним или љубљеном) и постајању учесником његовог живота овде се јавља питање слободе, на које би, пошто је и оно изобличено, било добро да се на кратко осврнемо поново ћу се послужити сликовитим приликама казанзакисове сцене, иако је не сматрам потпуним изразом црквених теза (за цркву, нпр, човек је активно лице и посебна личност, а не некакав инструмент/лира у рукама неког бога господара/музичара) стога, ако свирач лире случајно не постоји, онда казанзакис има право: човек се потпуно гаси чим се сломи међутим, ако ван лире постоји свирач, онда лира има перспективу да настави да постоји, не захваљујући неком њеном елементу, већ захваљујући вези са њим, који и даје лири могућност „обнове“ супротно распрострањеном веровању, црква не сматра вечни живот настављањем душе која напушта тело, дакле као да је оно тобоже некакав омотач или затвор вечни живот је онај који ће осванути на крају историје, који ће искрснути из сусрета света и бога и означити обнову света не укидање материје, већ укидање пропадања не укидање тела, него његов преображај и ослобођење од смрти дозволите ми да то кажем и овако: ако бог заиста постоји, и дакако ако постоји тако како га црква „схвата“ (дакле, као постојање коренито другачије од човека и света, као постојање које је живот који не пропада и љубав која не осиромашује), онда се човеку нуди огромна могућност, могућност коју је немогуће да му понуди сам човек или читав свет ако прихвати овај позив божији и постане причасник овог другачијег, божијег, живота, онда ће се људско постојање отворити ка потпуно новим димензијама, моћи ће да се ослободи од задаха смрти не наводим све ово као најприродније ствари како би их прихватили беспоговорно питање вере остаје отворено, за хришћанско богословље свирач лире остаје неизрецив и препознаје се на другачије начине, дакле потпуно је другачији од лире све ово наводим како бих показао да се у једном дијалогу – невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не невезано за лично прихватање или одбацивање вере – не може се прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог новембар/децембар 2011 43 тема броја може прескочити чињеница да гледиште хришћанске теологије потврђује свет, његову целину и материјалност итд и нуди тло за један озбиљан дијалог 3 један други предуслов у дијалогу науке и теологије може се тицати критеријума примене научних открића лично, нисам сагласан са паником која се шири међу многим хришћанима пред брзим напретком, и имам утисак да у великој мери ова паника није последица знања о постојећим опасностима, већ напросто несигурности коју осећа онај ко гледа како се мења оно што је познато о свету дакле, питање које се поставља нема везе са сузбијањем научног напретка, нити са носталгијом за пећинским добом оно је у вези са опасношћу од специфичног морализма, од ког је у опасности и научна и теолошка свест то је опасност владајућег схватања „добра“ да дефинишемо – изаберемо, дакле, нешто „добро“ и затим да га остваримо чак и на уштрб слободе даћу један пример могућности пренаталне провере или одређења пола детета ме не брину толико, јер генерално јачају људску интервентност на природу, него зато што засебно храбре родитељски апсолутизам и јачају физиономију деце као „тековина“, а не као засебних личности сећам се ериха фрома који је говорио о три изласка у животу човека: излазак из материце мајке (који се увек деси), излазак, тј одвајање од њених груди (који се такође једног момента догоди) и излазак из њеног загрљаја (до чега, у неким случајевима, никада не дође)4 неуспех трећег изласка се поклапа са катастрофалном параморфозом младе личности у подређеном положају, сенци или под надзором старијег, увек, наравно, за „добро“ детета чини ми се да ова параморфоза вреба многе изборе данашњих заједница, владајуће изборе, што може имати опсег од лоботомије генетског кандидата за злочинца, до сматрања човека кесом резервних делова можда се испоставља да је питање следеће: како ће човек постати учесник и протагониста живота, а не његов посматрач или потрошач? ово значи уступање првенства његовој слободи танасис папатанасиу из часописа φιλοσοφία και παιδεία (τ 17-18, 1999, стр 34-36) 4 έριχ φρομ, το δόγμα του χριστού, εκδ μπουκουμάνης, αθήνα 1974, стр 218-219 исус христос, победитељ ада 44 3/2011 l можете ли нешто више да нам кажете, са становишта православног учења, о појмовима вера и знање, и његовим методама сазнања, с обзиром на савремене токове теологије, философије, науке и културе? то јест, да ли можемо да кажемо: верујем или знам да постоји бог? – овде бих желео да нагласим две ствари прво, дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости рационалистички ентузијазам, позитивизам и читава модерна од просветитељства па до краја 19 и почетка 20 века, у центар постављају рационалног човека способног да рационално делује, ослобођеног од „религијског мрака“ два светска рата и низ локалних ратова, као и многи увиди из области антропологије, културологије и психологије, показали су да ова антрополошка идеја није спроводива у животној пракси, нити је историјски утемељена религијско у 20 и 21 веку доживљава озбиљну рехабилитацију друго, када говоримо о вери и знању потребно је јасно дефинисати на коју веру и на које знање мислимо мислимо ли на прирoдна знања или знања о натприродном? знање о природи, сва знања до којих човек долази проучавајући свет око себе, без сумње су позитиван развој сетимо се само, на пример, епидемија и глади у средњем веку које су сејале смрт широм европског континента и развој прехрамбене индустрије и медицине у новом веку, који данас омогућавају човеку да унапреди квалитет и квантитет живота с друге стране, говоримо о знању о натприродном тврдити да неко зна да нема бога или да има бога, данас је мало проблематично ми који верујемо, сакупљамо наша знања о вери из нашег предања и личног искуства, и таква знања нам нико не може оспорити слободни смо да их сведочимо свету када, пак, неко данас тврди да зна да нема бога или неке ултимативне реалности, сам себе дисквалификује из озбиљног научног дискурса ако верује да бог не постоји, то је друго данашња дискусија о „стварности“ одвија се у арени интерпретација један од равноправних бораца у тој арени је хришћанска вера и теологија разговор са др предрагом драгутиновићем доцентом на катедри светог писма новога завета православног богословског факултета у београду вера и(ли) знање разговор водила: милана ивковић човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу новембар/децембар 2011 45 тема броја l да ли сматрате да појмове вера и знање можемо да повежемо са речима из старог завета: „па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло“ (1мој 3, 5)? – наведени текст је вишедимензионалан његов акценат није толико на тајновитим речима „познања добра и зла“ колико на акту човековог одбијања да верује богу, и то баш када се од њега тражи нешто мало, готово у виду молбе у контексту егзистенцијалне интерпретације извесно повезивање између вере и знања је могуће: веру, као поверење између човека и бога, замењује знање о добру и злу човек одбија заједницу поверења и чини оно једино што се тражи од њега да не чини овај текст је један од многих библијских текстова који илуструје човекову немоћ да верује библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању 46 3/2011 богу, да пројави веру аврамову (јевр 11, 8), веру праотаца која је маркирала главне странице у историји спасења одбијање (по)вере(ња) у корист знања и познања одводи човека од бога l у какву везу се могу довести еванђељске речи: „ако имате вјере колико зрно горушичино рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20), и „ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (мк 9, 23), са православним учењем о стваралачкој слободи која је изнад сваког „избора“? – не знам на које православно учење о „стваралачкој слободи која је изнад сваког избора“ мислите? уопште нисам сигуран да се о слободи нешто може учити у сваком случају, наведени текстови указују на моћ вере која је у стању не само да поремети природне законе, већ да оспособи човека да све што му његово природно знање сугерише као немогуће, учини могућим овде срећемо типичан мотив библијске вере човек који верује може постати свемогући бог, управо на супротан начин од онога на који је човек хтео да постане бог не верујући богу (пост 3, 5) и као што видите, у библији, вера није првенствено декларативно исповедање вере или неко учење о вери, већ суштинско поверење да је бог ту, да је са нама l како нам је познато наглашавање вере петрове на којој се изграђује црква: „блажен си симоне, сине јонин! јер тијело и крв не открише ти то, него отац мој који је на небесима а и ја теби кажем да си ти петар, и дилема „вера или знање“, која почива на поставци да знање потире веру, а вера искључује знање, ствар је прошлости новембар/децембар 2011 47 тема броја на томе камену сазидаћу цркву своју, и врата пакла неће је надвладати и даћу ти кључеве царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, а што раздријешиш на земљи, биће разрдријешено на небесима“ (мт 16, 17–19), можете ли нам саопштити и неколико речи у вези са тим? – вера коју петар исповеда је почетак једног новог поглавља у историји спасења у личности исуса из назарета, петар, заступнички за све апостоле и коначно све хришћане, препознаје обећаног месију да је извор његовог познања „одозго“, од бога, а не „од крви и меса“ још једном показује напетост између знања која човек стиче природним путем и вере која је дар и која се често противи природном познању ако читате даље овај текст, видећете кризу петрове управо исповеђене вере, која „пада“ на његовом људском знању, знању „од крви и меса“, да је немогуће да месија, цар израиљев, пострада на крсту (mт 16, 22–23) још једном се показује напетост између вере и знања све што петар „зна“ о месији не важи његова вера угрожена је његовим знањем библија читаоцу често указује на потребу надилажења самога себе и сопственога знања, и позива га на беспоговорно предавање божијој вољи, ма колико се она човеку чинила парадоксалном и то јесте парадоксално: коначна извесност је у вери, а не у знању l да ли можете нешто да нам кажете о вери и знању из преспективе „химне љубави апостола павла“: „и ако имам дар пророштва, и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам“ (1кор 13, 2) – долазимо до саме суштине овај текст показује основно убеђење хришћанске цркве да свако знање, свака вера, ма колико били узвишени и фасцинантни, без љубави нису ништа господ христос је господ бескомпромисне љубави вера у њега је вера бескомпромисне љубави према њему и људима у којима га срећемо напетост између вере и знања потире се љубављу знања која имамо, вера коју поседујемо стоје или падају на испиту љубави према људима интегрална хришћанска личност сва знања и сву веру ставља у службу љубави према људима то је апостол павле поручио коринћанима, који, као уосталом често и ми, нису били начисто са тим како да пројаве свој нови хришћански идентитет ако желимо да знамо шта је у овоме веку највеће, то је љубав (1кор 13, 13) апостол петар, детаљ са фреске из манастира жиче 48 3/2011 живимо у добу изузетног технолошког и научног напретка без многих врхунских технолошких достигнућа као што су аутомобил, телевизор, радио, компјутер итд просто је незамислив живот човека данашњице иако се човек данашњице често изјашњава као верник и припадник неке од традиционалних религија његов живот је до те мере одређен апаратима „без којих се не може“ да он, уљуљкан у сигурност коју му пружају исти, и не схвата колико му је позитивизам ушао под кожу људи 21 века додуше нису позитивисти у смислу да су филозофске присталице оснивача овог правца огиста конта, него они једноставно имају велико поверење у све оно што званична наука каже како и не би кад су плодови те науке супер-компјутери, васионски бродови, сателити и најсавременији авиони? самоуверени због страховитог напретка науке и продора у најскровитије кутке живог и неживог света, научници пледирају да путем исте, реше чак и она питања која су одвајкада задавала муке људима свих времена и простора наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове достојевски како и када је настао свет, како је постао живот, има ли живота после смрти, постоји ли створитељ – питања су која су одувек интересовала и задавала муке људима од старине до данашњих дана „официјелна“ наука се потрудила да нам и на ова питања да своје одговоре тако да их она често намеће као једине и општеобавезујуће тако имамо теорију о настанку универзума путем великог праска, разне хипотезе о абиогенези које се баве настанком живота, теорију еволуције која се бави генезом живог света, свакојаке хипотезе о старости свемира итд какав став треба да има православни хришћанин према свим тим хипотезама и према савременој науци уопштено? што се теоријског аспекта тиче једно је сигурно – о којој год од горепоменутих и осталих сродних тема желимо да износимо мишљење обавезно је да се добро разумемо у то шта причамо у супротном се може врло лако десити да будемо исмејани од оних који нису верујући, али су упућени у задате теме, а то посредно значи да се исмева хришћанска вера сама по себи зато треба бити опрезан и говорити искључиво о ономе у шта се заиста хришћанско учење и савремена наука протонамесник горан живковић какав став православни хришћанин треба да има према научним хипотезама и према савременој науци уопштено? новембар/децембар 2011 49 тема броја разумемо, уједно бивајући свесни да ниједна од ових хипотеза није савршена, као и да је наука сама по себи ход ка научној истини што се у историји исте доказало много пута такође треба да будемо свесни чињенице да науке често у самом свом називу имају суфикс – „логија“ настао од предивне речи логос којом богонадахнути апостол јован богослов назива друго лице свете тројице – сина божијег зато уз познавање тематике треба увек да будемо свесни чињенице да је бог створитељ невероватно комплексне, логосне васељене и у том смислу да имамо храбрости да управо путем науке сведочимо величанственог бога наука није терен са кога треба да бежимо, већ напротив коме треба да хитамо јер исти недвосмислено говори о логосу, али треба бити добро припремљен за то сведочење што се егзистенцијалне стране тиче, поћи ћемо од максиме великог јована златоустог који каже да је (парафразирано) највећи непријатељ хришћанина конформизам данашњи човек је управо уљуљкан у том обиљу технологије путем које осећа једну тобожњу сигурност, а која га опет утврђује у назови-уверењу да му бог и није потребан јер, ето, све што је потребно има ту, у 21 веку зато некако и не осећа потребу да осети оно једино право покровитељство, а то је покровитељство господа исуса христа наиме, он је често лењ да устане недељом и дође и види оно што се дешава у његовом матичном храму осетивши у пракси то једино право и аутентично покровитељство небеског оца свих људи на жалост он се често задовољава мрвицама, а то је управо та сигурност коју му пружају све могуће савремене технологије, тако да и не размишља о томе да постоји нешто далеко савршеније од тога као и у целој историји човечанства, човека је лако преварити и све оно што се данас дешава око нас нам управо говори о томе ипак, може се рећи да су данас многи засићени чаролијама модерног доба и да се код њих јавља дубока потреба за аутентичним духовним вредностима које управо могу наћи у саборном православљу на православним мисионарима данашњице, нарочито свештеницима, управо је да препознају ту духовну глад и да помогну онима који су духовно гладни да се засите једине хране која доликује човеку као боголиком бићу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 50 3/2011 „знам да ништа не знам“, рекао је сократ, а притом га је пророчиште у делфима назвало најмудријим човеком у грчкој песми на евровизији 1979 године, сократ се назива и „првим христом“, с обзиром да је учио да познати добро, значи бити добар, односно да ћемо, знајући шта је добро, следствено томе и чинити добро гледајући шта се све у историји дешавало пре, а нарочито после њега, тешко би се могли сложити с тим (бар не у потпуности) јер се показало да познавање добра и зла није допринело томе да се зло никад не деси напротив но, тај мудри човек, сократ, тврдио је да ништа не зна сматрао је да све знање које поседује сувише ситно спрам свега што не зна; тиме као да је покушавао самог себе да сачува од гордости, кроз својеврсно аскетско разматрање себе самог, што га на неки начин (заједно са страдањем) и чини првим хришћанином (тј неком античком прасликом христа) кроз историју, а и данас, некако се наметало – споља, рекли бисмо – да су вера и знање у супротности, што је већ на самом почетку – нетачно, будући да не можемо да верујемо ако пре тога не знамо нешто о томе у шта верујемо вера се наставља на знање, и даје нам одговоре на оно на шта егзактне науке не могу, но она, насупрот увреженом мишљењу, нарочито међу људима који се изјашњавају као атеисти (а притом испољавају потребу да причају о вери), не негира знање, ма како да су поједини „представници“ појединих грана хришћанства у свом времену поступали према науци и научницима само хришћанство као такво се не scio me nihil scire оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека миљан танић свети апостол лука, икона из друге половине 17 века, русија новембар/децембар 2011 51 тема броја одриче науке – свети оци су врло добро познавали науку свог времена и користили се њоме, св апостол лука је био лекар (што они који су против медицине изгледа заборављају), а и данас су многи служитељи цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
1. 109585 / ...да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим ВАСКРСЕЊЕМ аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може пр...
1. 109585 / ...да плаше човека, јер је смрт побеђена и превазиђена христовим ВАСКРСЕЊЕМ аутор је уредник портала и емисије «православни источник» грех је проблем онтологије и једино се може пр...
9
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
...таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својимВАСКРСЕЊЕМ,📌 , развејавши
ту таму заувек управо нам у светлости
ових догађаја бива откључана тајна све-
та и човека свети максим исповед-
ник
...таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим
МЕТА инфо: Р:18730 К:145949 Д:81
| Свеска 331 |
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... створио човека и свет одвајањем од бога, заснованим на егоизму, у обмани коју носи самодо- вољност, човек може себе затворити у врзино коло самоће, растрзаности, и на концу, смрти – преносећи то на сву тво- ревину ради свега овога христос стра- да и васкрсава сишавши у таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим васкрсењем, развејавши ту таму заувек управо нам у светлости ових догађаја бива откључана тајна све- та и човека свети максим исповед- ник пише: ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је по- свећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије (гностички стослови, 66) историјски ток је наше својеврсно рвање (= надметање) са богом – као што је то чинио патријарх јаков, добивши након тог догађаја име израиљ – онај који се бори са богом (пост 32, 24–31) то је наше осмишљавање постојања и испуњење кроз заједницу са богом бог нас позива да сваки аспект свога живота надахнемо и осмислимо кроз и у њему, јер он је логос/смисао свега место и начин на којем се ово збива је- сте света литургија која собом, благо- даћу светога духа, осветљава и уводи у тајну божанске икономије разуме се, ми ту икономију живимо у литургији бог нам неће дати смисленост и оствареност без нашег пристанка, тј без наше сарадње не да не може, већ не жели – јер без нашег учешћа нема ни личног прихватања тог дара живо- та овде долазимо до онога сакривеног иза вредности које хришћанство собом носи: хришћански живот није само мо- рална исправност него најпре дар жи- вота у љубави са богом, као и прихва- тање тог дара слободом слобода уистину јесте достојанство које човека разликује од свих ство- рених бића и не само то, она га чини сличним самоме богу наш бог и цар, добар, предобар и сведобар створио хришћански живот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обликовање себе по лику божијем мај/јун 2013 31 је сва словесна бића и обдарио их до- стојанством слободе једни су, зато, пријатељи његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се сасвим отуђили, а неки су му против- ници иако му ништа не могу (свети јо- ван лествичник, лествица) да бисмо постали пријатељи божији, како то наводи свети јован, потребан је под- виг реч подвиг значи кретање ка, идење напред и навише (еп атанасије јевтић, аскетика) одатле потиче глагол под– визавати (се) – што би значило кретати се ка напред и горе од ове речи се из- води термин у православној теологији – подвижништво то је стално напре- довање и узрастање, настајање по лику божијем и начину његовог живота све ово говори да хришћански жи- вот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обли- ковање себе по лику божијем зато, хришћанске вредности нису само по- лузаборављена традиција или опте- рећење на плећима савременог човека смисао и значење подвига нам откри- ва који је хришћански, а то значи тео- лошки поглед на човека, његов живот, смисао, грешке, искушења и врлине тај поглед јесте конкретно живљење хришћанске вере која је плод сусрета са богом у томе нам се непорециво открива тајна света и човека; трагика греха као отуђења тј промашаја циља; искупљење и спасење у христу овим је обухваћен и ово обухвата хришћан- детаљ из јерусалима тема броја 32 3/2013 ски живот – можемо га слободно на- зивати подвижништво оно је дубока уплетеност у ове стварности, јер оне надахњују наш подвиг, оне су му корен и циљ, док је подвиг управо наш одго- вор на њих срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од на- чина живота старог адама преокрене- мо ка начину живота новог/последњег адама – христа да живимо у подвигу, то је стална заповест божија тада је бог увек пред нама, колико год пута падали и дизали се тако у њему живимо, и крећемо се, и јесмо (дап 17, 28) баш тада, у нама се раскривају све дубине нашег бића које се, сусрећући се са богом, ношене љу- бављу његовом, очишћују, просветљују и пресаздавају према лику онога који нас је саздао (кол 3, 10) у том, и једино у том случају, нико у свету не може рећи да су наше вредности прошлост, да су превазиђене – јер је њихова вредност не од овога света, већ нико други до сам бог, за нас распети и васкрсли, чију светлост носимо, у коју се заодевамо и кроз коју се бог и отац господа нашега исуса христа прославља (уп мт 5, 16) тако испуњавамо заповест христову да будемо со земљи и светлост свету и истинити сведоци божији све до краја земље (дап 1, 8) суд овоме свету се огледа баш у томе да ова светлост јесте оно једино у чему свет себе може огледати хришћани и црква христова ту светлост не смеју да крију, нити да је замагљују ако су так- ви, биће као она бљутава со која се гази (мт 5, 13), која ничему не вреди због тога, узмимо за озбиљно то да пред го- сподом велику и непроцењиву одговор- ност имамо – да свету показујемо исти- ну његовог постојања, царство божије то не можемо без подвига, већ само кроз подвиг он је наш императив и када га испуњавамо (њему нема краја) немој- мо се гордити и сматрати себе већим од било кога, јер заиста ништа више од онога што се од нас тражи нисмо испу- нили, него смо ми непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (лк 17, 10) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од начина живота старог адама преокренемо ка начину живота новог/ последњег адама – христа мај/јун 2013 33 старац јосиф ватопедски православна аскеза је освећење здрава жеља, када ум делује „по природи“, ствара жудњу за богом, љубав и уопште сваку богољубиву и узвишену тежњу када се богоносни оци осврћу на „противприродни закон“ они указују на свеобухватну извито- переност коју је изазвао пад човеков и његово стално отпадништво међутим, бескрајна милосрдност господа нашега, својим оваплоћењем и присуством међу нама, исцелила је нашу рану и вратила нас у равнотежу кршењем и непослушношћу божан- ској вољи показали смо самовољу која је родила смрт ослобођење од ове казне могуће је одбацивањем и напу- штањем наше смртоносне воље и по- бољшање човековог стања повратком у „природно“ истрајавањем у самовољи човек је преусмерио своје природне силе ума ка „противприродном“ тада настаје не-ло- госно навешћемо неколико примера природна сила ума је здрава жеља она, када ум делује „по природи“, ства- ра жудњу за богом, љубав и уопште сваку богољубиву и узвишену тежњу превод са јелинског: михаела јагер старац јосиф ватопедски, фотографисан у тренутку док се моли у дворишту скита тема броја 34 3/2013 непријатељ је изменио ову силу и начи- нио је опсценом и препреденом жељом, те човек радије приступа нечистоти и укаљаности природна сила ума је ревност без ревности према богу нема напретка „а ревнујте за веће дарове“ (1кор 12, 31) подстиче павле и овде је непријатељ преобразио здраву ревност ка богу и врлину у „противприродно“ и учинио да будемо завидни, љубоморни и да злопамтимо природне силе ума су гнев и жар без њих не може се постићи чистота душе разгневиће се човек на непријатеља који сеје своје лукавство нашим нема- ром и ова природна сила се претворила у „противприродно“ наш гнев се преу- смерио ка ближњем и изазвао је толико штете и залудности природна сила ума је мржња без мржње према најразноврснијем злу не открива се част душе и не испуња- ва се никакво исповедање, које је наш централни циљ и тежња и овде је не- пријатељ преусмерио ову силу у „про- тивприродну“ мржњу према ближњем и опустошио је душу, довео је човека до тачке демонизације и учинио га ико- ном сатане! жеља, ревност, гнев и жар, мржња ове природни изрази су створени у на- шој природи нетакнути и чисти про- менила их је, изобличила их је непослу- шност а наш непријатељ се крије иза њих и не-логосном употребом наших сила, он нас одваја од бога све ово и читав систем застрањења и пропадања променио је и исцелио господ својим свеврлинским живо- том и учењем један од начина праксе и напретка у духовној борби јесте избегавање и удаљавање од узрока човек који живи међу узроцима подлеже под утицаје и бива увучен у жеље и страсти сигуран начин ослобођења од узрока и прили- ка које се пружају јесте увећавање љу- бави божије тамо где, милошћу божијом, превлађу- је његова љубав, поништава се настојање тела да себи угађа а овај труд одрицања, који настаје због заповести, рађа наду тада се утврђује безбрижност, растере- ћење тензије и стиче се одређени кри- теријум како би онај ко се бори стекао исправно искуство невидљиве борбе једна од највећих награда у овој борби јесте победа над таштином први стади- јум напретка у познању бога онај ко, авај, залута у подлост ове највеће стра- сти, удаљава се од мира постаје жртва суровости и немира, а као покривач сво- је голотиње има лицемерје и лаж много бдења је потребно против духа туге који изазива обесхрабрење и чини да борац напусти борбу из свакодневног живота старчевог братства у новом скиту – старац јосиф није себе изузимао од послушања мај/јун 2013 35 онај ко са здравим покајањем одбаци страсти тела и друге недостатке старог човека, припремио је своју душу часно и постао је оруђе благодати или, пре, по- стао је храм бога ономе ко се неуморно и смерно бори, и са благодаћу христовом побеђује ово стање, господ открива његове грехе како би научио да их побеђује ако му помогне и милосрђе (свест о сопстве- ној грешности), што је готово сигур- но, тада ће ове две врлине прогнати из душе седам најлукавијих демона, који сачињавају старог човека тада ће се душа хранити сластима њених врлина овом борцу се не приближава похва- ла, нити поруга људи ако човек не може да поднесе оштру реч ближњег и узвраћа истом мером, тада избијају ратови у свести због не- стрпљења и преовладава заточеништво немира молитва господу, са страхом, поново успоставља мир, а љубав и трпе- љивост уништавају „противприродни“ бес ако превладају мир, љубав и трпе- љивост, тада ће се бес окренути не ка бли- жњем него према страстима и демонима у души, а остаће милосрђе и смерност онај ко би успео да поднесе оштру реч свадљивог и непромишљеног чове- ка ради бога и ради мира својих мисли, био би назван „сином мира“ и могао би да стекне мир душе, тела и духа ако ова три успе да стекне престаће непри- јатељи да нападају закон ума и укину- ће се заточеништво тела он ће бити назван „сином мира“ и дух свети ће се настанити у њему и никада неће из њега отићи један од најрђавијих духова, који не- уморно нападају, јесте дух страшљиво- сти он спречава сваку добронамерну иницијативу нарочито када ум усмера- ва трпљење ка богу, тада код њега иза- зива немарност, како би се савио под теретом патњи врлине тада је једини спас надражај љубави, стрпљење и уз- држаност, наравно ако борац установи да је немарност узрок губитка много бдења је потребно против духа туге који изазива обесхрабрење и чини да борац напусти борбу како ће онда стићи до великих врлина које под- разумевају да неко не сматра себе мо- ралним, да смирено подноси охолост и бешчашће и да не цени вредности овога света? господ нам је рекао: „не можете служити богу и мамону“ (мт 6, 24) „мамона“ су свети оци одредили као световно мишљење, које заробљава следбенике „овога века“, који одбацују бога два узрока круже душом споља- шњи и унутрашњи спољашњи за бри- ако човек не може да поднесе оштру реч ближњег и узвраћа истом мером, тада избијају ратови у свести због нестрпљења и преовладава заточеништво немира тема броја 36 3/2013 гу „овога века“, за одмор тела унутра- шњи покреће страсти које спречавају врлине душа не осети унутрашњи уз- рок страсти, ако се не ослободи од спо- љашњег ропства господ нас учи како да се ослободи- мо овог ропства: „тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има (дакле своје воље), не може бити мој ученик“ (лк 14, 33) наш преблаги господ, препознајући да је воља узрок двоструког ропства на- ложио је њено одсецање када човек дела по својој вољи, умртвљује ум и колико душа брине за спољашње тада унутра- шње страсти делују слободно ако душа поверује у заповест господњу и одсече вољу, тада се ум буди и систематично одбацује страсти и организује врлине господ жели да су његови слободни од видљиве материје, дакле од ираци- оналних апетита и скривене материје у души, дакле страсти управо њих је укинуо својим очовечењем „останите у мени, и ја ћу у вама“ (јн 15, 4), бодри нас господ да „останемо у њему“ прво делом, а он ће остати са нама чистотом, колико смо способни оци су одредили три врлине које су неопходне за просвећење и оживља- вање ума: природни жар, чојство и ревност три врсте напретка ако по- стигне ум осећа да је достигао бесмрт- ност: кротост, расуђивање и утврђе- ност у вери три врлине узрокују божанствено просвећење: да не сматрамо свог бли- жњег злонамерним, да добротворимо онима који су неправедни према нама и који нам чине зло и да без немира, тр- пељиво, подносимо све што се дешава ове три врлине рађају друге три још веће тиме што не сматрамо свог бли- жњег злонамерним рађа се љубав, тиме што добро творимо онима који нам чине зло стичемо мир и тиме што под- носимо без роптања све што се дешава задобијамо кротост удостоји нас, пре- благи господе, који си ризница добара, да их стекнемо! амин четири врлине очишћују душу: ти- шина, држање заповести, уздржљивост и строга достатност и смерност ум има потребу за горе наведеним врлинама: непрекидна молитва богу, приношење себе пред милосрђе божије, избегавање осуде сваког човека и напослетку пре- зрење страсти које га узнемиравају четири врлине штите душу и одма- рају је када се бори: милосрђе, одсуство беса, трпељивост и супротстављање разноврсним нападима греха међу- тим, супротстављање забораву надок- нађује све ове врлине четири врлине у многоме користе омладини: непрестано учење, марљи- вост, бдење и понизност (да не сматра себе неко честитим, пуним врлина) четири је узрока телесне побуне: мно- го спавања, стомакоугађање, шегачење и украшавање тела остала четири узрока убијају душу: мржња према ближњем, непослушност, завист и роптање уз ове четири ствари пустоши се душа: бесмислено лутање од места до места, расутост, љубав према матери- јалном и похлепа три ствари тешко стиче човек, а оне пак чувају врлине: жалост по богу, сузе због грехова и непрестано сећа- ње на смрт три велика зла непрестано спречавају стицање врлина: ропство, лењост и за- борав ово проклетство које се назива заборав напада човека до његовог по- следњег даха укратко смо изложили дела „новог“ и „старог“ човека „који чува живот свој изгубиће га“ (мт 10, 39) бори се да сачува дела „новог“ човека онај ко жели одмор у овом кратком животу де- лује и врши дела „старог“ човека и губи своју душу мај/јун 2013 37 богатство православног живље- ња у цркви представља извор радости и непресушног поу- чавања многобројност поука као да обавезује на омудравање или олого- совљење у господу христу као глави тела цркве у светој литургији као срцу овога тела налази се и једна не- обична поука о подвигу свакако, то и није неко велико чудо ако се присе- тимо да света литургија представља срж динамике и стремљења ка по- кретном узлету целог бића човековог у сусрет снисходећој љубави божијој и посети светог духа у данима великог поста, добијамо прилику да осетимо да смо део оне красоте којом се поносио свети ва- силије велики када је писао о свеште- нослужењу и причешћивању четири пута у току седмице поред литур- гије пређеосвећених дарова, приви- литургијски опит подвига као духовног пролећа у данима великог поста, добијамо прилику да осетимо да смо део оне красоте којом се поносио свети василије велики презвитер александар р јевтић тема броја св василије велики служи литургију, фреска из 11 века, охрид 38 3/2013 леговани смо учествовати и у светој литургији која носи име по овом све- титељу непроцењива драгоценост њеног садржаја и израза коснула се и нашег срца и подстакла нас да напи- шемо текст са овим насловом после молитве господње и главо- приклоњења, може се чути једна ду- бока и снажна молитва могло би се рећи да се састоји из два дела, као два крила којима дише и лети живљење хришћанског подвига први део по- учава да од господа тражимо помоћ којом бисмо избегли чињење сваког вида зла други део је прозба за чи- њење сваког доброг дела овде имамо прилику да се подсетимо како се хри- шћанска одговорност не зауставља на нечињењу зла, већ да је и неучињено добро приличан проблем духовног живљења умртвљивање греха иде руку под руку са васкрсавањем вр- лине уколико је другачије, треба се добро преиспитати којим се путем пошло и где се стиже завршни део ове молитве је синтеза подвижништва и литургије моли- тва за удостојење неосуђеног приче- шћивања показује да подвиг није циљ самом себи он је смирени поклон, дубока метанија или главоприкло- њење пред „оцем милосрђа и богом сваке утехе“ (служебник, литургија светог василија великог) без над- меног хвалисања собом и осуђивања другог, подвиг овде све поверава чо- векољубивом богу ту и доживљава духовно пролеће васкрсење се јавља као основ свеукупне радости творе- вине као заједнице подвиг не остаје бесплодан, већ доноси плод освештан божијом посетом кроз сједињење са христом господом аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) болест на смрт књига под насловом болест на смрт је изашла из пера дан- ског философа серена кјеркегора (1813–1855) синоним којим би се могла превести је: очајање тешко је за очајање наћи дијагнозу бољу од ове данас се чешће може чути заступљенији израз: депресија у сваком случају, предање цркве је за широку проблематику значења које покривају ови изрази препо- ручило један и исти лек слобода коју је величао кјеркегор, заједно са другим философима егзистенција- листичког усмерења, у искуству цр- кве је оплемењена подвижничким етосом утемељен у евхаристијском искуству он је заиста нада за дана- шње време чије статистике пору- чују да „болест на смрт“ узима све веће размере серен кјеркегор мај/јун 2013 39 правилни и погрешни приступи подви гу важност правилног узрастања у црквеном животу је немерива, будући да неискуство или незнање може довести до озбиљних аномалија свако људско биће тежи неком савр- шенству и неком виду успешности када желимо да напредујемо у спор- ту, науци, или уопште у животу, тежимо да нађемо правилна упутства или учите- ља, те да им следимо тако је и у духов- ном животу важно имати искреног при- јатеља и водича кога најчешће називамо духовник, баћушка, старац важност правилног узрастања у црквеном жи- воту је немерива, будући да неискуство или незнање може довести до озбиљних аномалија поменуте аномалије највише притискају и оптерећују онога који сма- тра да искључиво својим напорима и по- двизима може да процени шта је за спа- сење важно, а шта није ипак, када неко ко је неукотвљен у животу цркве само- стално „зна шта је за њега спасоносно, те му за то нико други није потребан“, ризи- кује да себе оптерети тешким и неиздр- живим бременом, те да му живот у цр- кви постане мука и тескоба, са обиљем лошег сагледавања себе и света око себе за правоверан живот у цркви, за оно што је првенствено и једино потребно, а то је учествовање и сатрудништво у светотајинском животу, неопходан је подвиг шта је подвиг? то је напор који би сваки хришћанин требало да учини, побеђујући себе, поправљајући себе, немања андријашевић тема броја манастир св текле, малаула, сирија 40 3/2013 истовремено се изграђујући у заједници цркве подвиг није циљ већ средство подвиг је средство чији је циљ увођење сваког верника у литургијску заједницу циљ је, дакле, сједињење са богом, и уче- ствовање у заједничким радостима које се стичу у цркви нико нема права да свој подвиг вага или мери у односу на подвиг и могућ- ност оног поред себе, тј свог ближњег нема такмичења у подвигу свети вла- дика николај велимировић написао је да је „највећи јунак онај који победи са- мога себе“ примера ради, ако неко има благослов или здравствену могућност да пости строжије од другога, тај моменат му не даје право да сматра како је изнад осталих чини се да је прича о начинима поста постала примарна, и често се огле- да у израчунавању процената (биљних) масноћа, вишеминутном сагледавању са- држаја бројних намирница, бројању дана у пошћењу на води или уљу, премда ово уопште није превасходно начин поста је нешто попут интиме, нешто о чему се не труби на сва уста и пред сваким од почетних речи апостола павла да „онај који једе не осуђује онога који не једе; и да онај који не једе не осуђује онога који једе“, дошло се до тога да је највећи део свих прича о посту везан за загледање у туђи тањир, или бројање дана који су одређени за пост на води овакву лошу праксу често срећемо и када су у питању метаније или други подвизи смисао подвига огледа се и у свако- дневном проналажењу времена за лични и ничим угрожен однос са богом, који ће се крунисати и употпунити причешћем на недељној или празничној литургији једном приликом у манастир ћелије на духовни разговор оцу јустину поповићу дошла је гркиња, која је била оптереће- на свакодневним проблемима, почев од оних у породици, преко оних на послу, до оних комшијских слушајући је, јер су проблеми били прекобројни, а иску- шења заиста страшна, чинило се да отац јустин неће имати шта да је посаветује ипак, после дугог слушања, потом ћу- тања и расуђивања, отац јустин јој се обратио речима: „да ли си ти у свом сва- кодневном животу оставила простор за бога?“ односно, отац јустин ју је упитао да ли је, упркос свим неиздрживим теш- коћама са којима је била суочена, ипак оставила простор (па и време) које ће провести у односу са богом, а које нико и ништа неће моћи да јој одузме овим примером је управо сагледан и саопштен смисао и циљ хришћанског подвига да ли ће човек у току дана прочитати од- ређен број молитава из молитвеника, или ће слушати духовну музику усред- сређен на молитвене речи и мелодије, или ће читати богословље као душевну храну, или ће што је најважније отићи на богослужење – то је избор сваког по- наособ али оно што је важно управо се огледа у свакодневном личном односу са богом, који нико не сме да угрози, и које ништа не може да замени добровољни прилог, колико год да је битан и важан, и на њега црква често и позива, не може да замени лично учествовање у светотајин- ском животу иако се може допринети постоје и погрешни приступи подвигу, када онај који на себе узима тежи или већи подвиг од уобичајеног, сматра да тиме задобија право да суди о подвигу неког другог, или још опасније – да суди ближњем свом мај/јун 2013 41 одвајањем од свога рада и онога што је стечено, и поклањањем одређеног дела цркви, ни тај вид врлине не може за- менити светотајински живот, односно учешће у богослужењу постоје и погрешни приступи подвигу, када онај који на себе узима тежи или већи подвиг од уобичајеног, сматра да тиме за- добија право да суди о подвигу неког дру- гог, или још опасније – да суди ближњем свом ово је по учењу православне црк- ве недопустиво и штетно често се може чути како лаици набрајају ко од монаха (или не дај боже владика) једе месо, или не пости строго ко је онај који има право да одређује степен православности кли- рика или верника на основу прича о томе ко и како пости? не напушта ли пут под- вига онај који тако чини? или, на основу чега се може говорити о подвигу, док онај који је у подвигу осуђује хришћанина, а неретко и клирика? хришћански подвиг своје право на- значење налази у личном труду око очишћења себе, и сагледавања личне недостојности и грешности у том циљу се на себе узима подвиг, као вежба која доприноси личном поправљању и уз- растању али то није крај, нити се под- виг тиме завршава као што ученик, када сагледа да је недовољно учио, не исцрпљује свест о свом незнању самом чињеницом да недовољно зна, већ му је наредни циљ да више и боље учи, тако је и циљ подвига да након сагледавања и размишљања о својој грешности, при- ступимо светој тајни исповести, и да се очишћени и освежени, претходно се измиривши са сваким ближњим, при- честимо живим богом тако ће бог наш подвиг уздићи да буде здрав и хришћан- ски, и благословити га да би нам био на спасење, а тиме и јачање цркве божије то указује да подвиг треба у неком смис- лу да освештамо, тј да се подвиг круни- ше и своје правилно назначење задобије и потврди у причешћивању нема такмичења у подвигу свети владика николај велимировић написао је да је „највећи јунак онај који победи самога себе“ тема броја 42 3/2013 подвиг милосрђа и човекољубља прави човекољубац јесте бог, а човек постаје човекољубив тек подражавајући бога подвиг се не може свести само на пост, молитву, уздржање или аскетизам, зато што без љубави према човеку све може добити сасвим супротно значење човекољубље и ми- лосрђе такође спадају у одређену врсту подвига, јер њиховим практиковањем испуњавамо заповест христову о љу- бави према ближњем бог је човекољубац прави човекољубац јесте бог, а човек постаје човекољубив тек подражава- јући бога свет у коме живимо је пун бола и патње велики број људи живи у невољама, у болестима и беди као хри- шћани дужни смо да тугујемо са онима који тугују, и плачемо са онима који плачу, али и да пружимо утеху, љубав и наду велики учитељ православне цр- кве свети григорије богослов саветује хришћане следећим речима: „док пловиш по добром ветру подај руку ономе који се дави у потопље- ној лађи; док си здрав и богат, помози сиромашном ако и ништа немаш, заплачи заједно са страдајућим: вели- ки је лек за њега милост која исходи из твога срца и искрено састрадање у многоме разгони тугу“ човекољубље се данас подразумева, оно је општеприхваћено и нико љу- бав према човеку не доводи у питање ипак, није ни мало једноставно нити лако бити човекољубив и милосрдан, иако се на први поглед тако чини потребно је превазићи све расне, на- ционалне, верске, полне, социјалне разлике и победити сопствену его- центричност, себичност и гордост да би се ишло тим путем као што бого- љубље није могуће без човекољубља, тако ни човекољубље није могуће без богољубља и у првом и другом слу- чају долази се до унижавања човека историјски примери верских ратова, прогона и убијања „у име бога“ нај- боље показују истинитост речи све- тог апостола јована: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата свога, лажа је; јер који не љуби брата свога кога види, како може љубити бога, кога није видео? и ову заповест имамо од њега: који љуби бога, да љуби и брата свога“ (1јн 4, 20–21) са друге стране, постоје примери заговорника и прак- тичара разних хуманистичких идео- логија заснованих на „љубави према човечанству“ и ставу да је „човек мера свих ствари“, а који су у смрт послали владимир марјановић мај/јун 2013 43 милионе људи само зато што су друга- чије мислили или радили од њих пра- во човекољубље захтева спремност на личну жртву, а не жртвовање ближњег у име било каквог циља подвиг поста и милосрђе старозаветни пророк исаија говоре- ћи о посту каже следеће: „а није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? није ли да пре- ламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?“ (ис 58, 6–7) видимо да је смисао подвига поста у човекољубљу које се показује кроз милосрђе подвиг поста служи између осталог и томе да сувишак хране или одеће расподелимо онима коме је потреб- но није циљ да се постане суров, не- трпељив и себичан, већ саосећајан, братољубив и милосрдан и данас као и у време пророка исаије постоје по- тлачени, гладни, сиромашни, голи и прогнани затворени у свој свет, че- сто их не примећујемо или их и сами тлачимо код куће, у цркви, на послу, улици тлачење у данашњем времену и свакодневном животу може подразу- мевати и наше сопствено очекивање да нам други људи беспоговорно служе и да нас апсолутно слушају уместо да ми будемо ти који ће „свима бити слуге“ свако ко иде путем милосрђа и чо- векољубља, иде уским и трновитим пут подвига на коме га чекају лична страдања али то је пут, који по речи- ма христовим води у царство небеско: „ходите благословени оца мојега, јер огладнех и дадосте ми да једем; ожед- нех и напојисте ме; наг бијах и одену- сте ме, болестан бијах и обиђосте ме“ (мт 25, 31–46) подвиг поста служи између осталог и томе да сувишак хране или одеће расподелимо онима коме је потребно тема броја св пророк исаија, средњовековна фреска 44 3/2013 подвиг пребивања у истини када човек лаже или не реагује на лаж, он свесно или несвесно даје простор оцу лажи – да се шири и господари живот савремених хришћана са- држи још увек, богу хвала, веру у христа и његове јеванђелске поруке, литургијско-молитвени однос са богом, врлински и морални однос са ближњима, али и (додуше, у све ма- њој мери) аскетско-подвижнички труд може се рећи да су савремени хришћа- ни своју веру везали за себе, свој лич- ни живот и своје најближе окружење (породицу) хоризонти вере ретко пре- лазе границе овог ужег језгра приват- ности и непосредних личних односа са ближњима то је у неку руку разумљи- во и људски ипак, поставља се питање како хришћанин треба и мора реаговати на растуће безакоње да ли треба реагова- ти само онда када су он и они за које је одговоран директно угрожени, или и тада када безакоње почиње све више да трује и загађује духовни и сваки други простор у коме живимо (социјални, по- литички, психолошки)? када кажемо безакоње, мислимо пре свега на библијско значење овог терми- на десет божијих заповести јесу фун- даментални закон неиспуњавање или кршење ових заповести не само што удаљава човека од бога, већ, као што смо рекли, загађује свеколики простор у коме живимо највише је угрожена истина лаж као да постаје легитимно средство у комуникацији лаже се све комотније, без осећања стида с друге стране, то- мас ман истиче: „више вреди штетна истина него корисна лаж“ истина је неприкосновена она је вредност сама по себи за хришћане истискивање ис- тине и давање простора лажима има још дубљи смисао на који нам је указао сам господ када се обратио неверујућим јудејцима: вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад го- вори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи (јн 8, 44) дакле, када човек лаже или не реагује на лаж, он свесно или несвесно даје простор оцу лажи – да се шири и господари уместо хри- стов, постаје слуга противника божијег није свака лаж подједнако опасна најгора је она из зле намере и жеље за обманом (не сведочи лажно на ближње- га свог) мање штетна је лаж без лоше намере, нпр да би се избегла непотреб- на и дуга објашњења – примера ради, виктор вицановић мај/јун 2013 45 девојка се прошетала после школе са младићем, а на питање мајке где је била, одговара да је била са другарицама по- стоје лажи изречене из незнања и забо- равности за њих би се могло рећи да су то неистине иначе, реч неистина је чест еуфемизам који, ваљда из некакве пристојности и лепих манира, треба да замени праву реч – лаж како реаговати на изречене лажи? издвојићемо неколико принципа прво, обавеза је хришћана да се су- протстави лажима супротстављање лажима је супротстављање „оцу лажи“ хришћанин својим животом треба да сведочи христа по плодовима ће нас познати, а плод духа је у свакој добро- ти и праведности и истини (еф 5, 9) хришћанин у одбрани истине мора победити своје страхове јер нама бог није дао духа плашљивости (тим 1, 7) друго, да би се супротставио лажи- ма на целисходан начин, потребно је расуђивање требало би проценити време, место и начин како ће то учи- нити често то прераста у изговор да се ништа не чини („није било право време“, „није била одговарајућа ситуа- ција“ и сл), али треба, ипак, водити ра- чуна о околностима треће, у одбрани истине хришћанин не би смео да полази од личних разлога или да их ставља у први план, чак и ако постоје, јер може бити криво схваћен, у смислу да му није стало до истине него до својих егоистичних циљева четврто, сетимо се речи патријарха павла: нека ваши аргументи буду јаки, а речи благе одбрана истине не сме бити у свађалачком тону, иритирајућа и провокативна ако испољи вербалну агресивност, друга страна ће доживе- ти себе као жртву тада ће она или уз- вратити својом агресивношћу, или ће тежити да задобије наклоност околине као жртва напада у оба случаја прин- ципијелна одбрана истине тешко може дати неки резултат хришћанин који се храбро супрот- ставља лажи мора бити свестан могућ- ности да у одбрани истине може оста- ти сам изостаће подршка других, јер већина људи све ради из интереса, а не због принципијелних разлога многи не желе да нарушавају свој комодитет због некаквог „прегањања“ око истине у најбољем случају добиће подршку у „четири ока“ када се нађе тако сам на чистини, мораће да претрпи ударе раз- них „ветрова“ који се зову: увреда, кле- вета, потцењивање, омаловажавање, игнорисање тада ће можда поставити себи питање: шта ми је ово требало? прави хришћанин рећи ће себи: учи- нио сам то христа ради аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја немачки писац томас ман (1875–1955) христос васкрсе, радости моја! овим речима се свакоме обраћао св серафим саровски, радостан у духу светом том радошћу живе сто- јиљковићи који имају једанаесторо деце јер су деца, по речима св јована злато- уста, божији благослов и лик васкрсења у дому војног пилота зорана стојиљ- ковића (45) и мануеле (47), официрске ћерке, који, фигуративно речено, имају цео „вод“ деце, дочекала су нас насмејана лица затекли смо хришћанску радост – живот по јеванђељу осведочили смо се о њиховом великом труду и трудољубљу, о великом подвигу и подвигољубљу, о умножавању живота и животољубљу, о човекољубљу – благословеном плоду бо- гољубља зоран је завршио ваздухоплов- ну војну гимназију у мостару и ваздухо- пловну војну академију у задру данас, у чину пуковника, ради као наставник у школи националне одбране војне акаде- мије у београду ова професија захтева стално усавршавање и обнављање стра- них језика био је на специјализацији у холандији и румунији годину дана про- вео је у ратној школи у грчкој и одлично научио грчки језик обишао је светиње свете горе у тешким тренуцима грађан- ског рата доказао се као велики родољуб од 2010–2012 вршио је дужност војно- дипломатског представника – аташеа у босни и херцеговини поред свега, срце га је вукло теологији и завршио је бого- словски институт овакав живот у не- престаном подвигу, био му је подстрек за још већи подвиг – остварење највеће жеље да има велику породицу у томе је имао пуну подршку супруге мануе- ле, која је статус апсолвента текстилне технологије радо заменила статусом пожртвоване мајке мануела, није просто мајка, него мај- ка са великим словом „м“, и не просто мајка храброст него мајка хришћан- ка „мајка је биће најсличније богу“, са љубављу говори св владика нико- лај тиха, скоро нечујна, са осмехом на лицу, предусретљива, побожна – бла- гоговејна, како то кажу руси у благо- словеном стању је била 99 месеци, више од 8 година, и родила 11-оро деце то је једна мала црква, коју чине: ана (21), породица стојиљковић у дому војног пилота зорана стојиљковића (45) и мануеле (47), официрске ћерке, који, фигуративно речено, имају цео „вод“ деце, дочекала су нас насмејана лица затекли смо хришћанску радост – живот по јеванђељу радмила грујић 46 3/2013 многодетне хришћанске породице тања (19), даница (17), ђорђе (16), со- фија (14), милица (12), јелена (11), дими- трије (10), дуња (8), божидар (6) и лазар (9 месеци) одмах нам се намеће пита- ње: колико та жена спава, јер увек има бебу? може ли она уопште да седне и одмори се, јер је увек на ногама, испраћа и дочекује? да, дешава се и да седне, али за дрвени разбој, донет из словеније, и „што год тка, везује конце за небо“, по речима св владике николаја најчешће у јесен тка прелепе уникатне шалове и материјал за џемпере и капуте и тако даје свој допринос кућном буџету пи- тамо је за њено необично име, веома ретко у срба, које има двојако значење: библијско – јевр емануил = „са нама бог“, а на латинском – ручни, који ради рукама, који је израђен рукама, а оба јој у потпуности одговарају да ли су њени родитељи знали значење тог имена или је то божија промисао? – име сам добила по жељи њиховог венчаног кума – објашњава нам ману- ела а то није случајно, јер читав свој живот радим ручно, штрикам, хеклам, а од ручних радова ткање ми је највећа љубав нажалост, само ану и тању сам научила да хеклају иначе, оне праве и накит надам се да ћу и ручно ткање не- коме пренети сваки порођај доносио ми је све више радости – смешка се мануела код првих порођаја било је мало страха, али сам касније осећала огромну радост, јер се наша породица увећава то је снага коју је тешко описати то је нешто нај- мај/јун 2013 47 лепше што жена може да ради, то даје смисао животу старије ћерке ми много помажу већ знају да кувају једноставни- ја јела, зачас спреме послужење и кафу, направе питу, испеку кифлице, спреме се за школу скромни су, али као сва деца, слаткиша и играчака никад доста зоран наставља: – у нови стан од 150 квадрата, у кумановској, иако незавршен, за који сам добио решење 2001 године, усели- ли смо се пре две године и морали сами завршити унутрашње радове притекли су нам у помоћ пријатељи из цркве, из земље и из иностранства али, још увек није све урађено после бројних селид- би, сада је и деци лакнуло селидбе су за децу стресне нова средина, нови настав- ници, нови другари често их задиркују као придошлице такав је војнички по- зив: од брежица у словенији, бањалуке, краљева, до нужног смештаја у новобе- оградском 62 блоку, 2004 г али, добро је, слава богу зоране, ваш позив је веома тежак у најтежим годинама, када је почео распад југославије, били сте на опасним и одго- ворним задацима, а тада сте почели да стварате породицу – бити пилот значи свакодневно ста- вљати главу у торбу, бити војник значи свој живот поклонити другом, а то је за- хтев коме не могу сви да одговоре деца официра, попут мануеле, тако нешто најбоље осећају то нас је зближило и убрзо одвело пред матичара, у брежи- цама, где сам најпре радио на аеродрому „церкље“ тамо су рођени мануела и њен брат, деца официра, родом из берана, и мајке ваљевке али, већ је почео грађан- ски рат, па сам супругу довео у београд, код мојих родитеља ту нам се у октобру 1991 године родило прво дете – ана ратне године 1991–1995 биле су тешке, посебно у републици српској, кад ме је мануела свакодневно очекивала са стра- хом и зебњом није било лако ни 1998 ни 1999 године, за време нато бом- бардовања, кад сам добровољно отишао на косово и метохију мануела додаје: – знала сам да је лудо храбар, али сам веровала да неће ризиковати без преке потребе, јер га ми жељно чекамо троме- сечну агресију нато провела сам са де- цом у словенији најтеже је било то што нисмо могли да се чујемо, чак ни теле- фоном писма су била нередовна сваки глас о њему био је попут сунца које нас је обасјало у кући мојих родитеља после тога, све је било много лакше све тешко- ће, које нас данас не мимоилазе, од бес- парице до дечјих проблема, у поређењу са тим временом стварно су ситнице пут до праве вере? да ли су ваши ро- дитељи били побожни или је неко други утицао на вас? – као сви млади моје генерације – при- ча зоран – бавећи се одмалена спортом, пре свега, борилачким вештинама: кара- те, џудо, аикидо, заинтересовао сам се за 48 3/2013 многодетне хришћанске породице философију истока – јогу и медитацију али, то ме није могло задовољити моји родитељи, као рођени београђани, по- штовали су православну традицију кр- стили су одмах по рођењу мене и сестру знали су за божић, васкрс, крсну славу, српску нову годину, али нису ишли у цркву али, ако човек срцем тражи бога, и наћи ће га, ако куца и отвориће му се то се догодило и мени, али и мом оцу, који је данас јеромонах јевтимије у мана- стиру раваница мануела је крштена за- једно са нашим другим дететом, а потом смо се и венчали у цркви св николаја у борчи, где ми живи мајка са сестром вера је допринела да у деци пронађемо највеће богатство, она улива снагу да по- беђујемо сва велика искушења мануела наставља: у мом „тражењу истине“, ве- рујем да ме је бог привео и довео прво до зорана, па заједничким тражењем до повратка у православље јер једино ту сам осетила исправност и истину често зорану кажем, да само то што је србин, а „појавио“ се у словенији, за мене је био довољан „знак“ да бог призива и не забо- равља никога па, ето, боримо се заједно и подижемо децу у православном духу а искушења има свакодневно можда сте читали књигу клауса ке- нета, кроз њиве глади до хлеба живота, издање светигоре, о његовим путевима и странпутицама до праве вере? – не само читали, него је он лично наш велики пријатељ и добротвор, који је основао православну фондацију „свети сава“ за црну гору и србију, кроз коју, уз помоћ православне цркве, помаже многим породицама, без обзира на веру и нацију он нам је покрио добар део трошкова за адаптацију стана“ колико вам је црква помогла? држава? – имамо бројне пријатеље, који нас не заборављају, не само у србији, већ сву- мај/јун 2013 49 да где сам боравио по потреби службе повремено добијамо помоћ од спц, затим, од једне грчке организације, која води бригу о многодетним породицама, од срба из дијаспоре, родбине, добрих људи али, организоване помоћи нема да ли се променила духовна атмосфе- ра у војсци србије потписивањем спо- разума о сарадњи између спц и војне академије? сада на великом входу све- те литургије свештеници помињу: све благочестиве војсковође и благоверне вој- нике, и све христољубиво војинство, да помене господ бог у царству своме, сада и увек и у векове векова амин – доласком патријарха иринеја уведе- на је свештеничка служба у војсци ср- бије веронаука је уведена у војну гим- назију 2007, споразум између спц и вс склопљен је 2008 године повезивање православног богословског факултета са војном академијом на образовном нивоу универзитета, показало је да по- стоји велико интересовање кадета за упознавање вере којој припадају све то је унело духовно освежење и омогућило слободно исповедање вере у оснивању су капеле, где ће се вршити богослуже- ња, исповедање и причешћивање кадета и војника организују се бројна популар- на предавања, поклоничка путовања по нашим светињама, на свету гору војска србије још нема своју крсну славу, а знам да војска републике српске има славу – св кнез лазар, видовдан како други људи гледају на вашу „могу- ћу мисију“ данас, а како су гледали раније? – у почетку ни наши родитељи нису показивали разумевање, а сада се поно- се нама такође и наши пријатељи али, они који нас не знају, то им делује шо- кантно, сматрају нас чудацима – каже мануела обично питају да ли смо шип- тари па и наша деца од својих вршњака доживљавају задиркивања у том смислу, па их то боли „породица је мала црква њених све- тиња и обичаја ко се држи, тај не може за- лутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свету“, речи су блажено- 50 3/2013 многодетне хришћанске породице почившег патријарха српског павла да ли себе сматрате правом хришћанском породицом? шта је најважније у хри- шћанском животу? како функционише ваша мала црква, као продужетак ли- тургијског времена и простора? моли- тва, пост, духовна литература? – сматрамо себе правом породицом и боримо се да будемо добри хришћани најважније је стрпљење и трпљење и да деца расту у духу православља обоје се трудимо да будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу нема литурги- је да није неко од нас на њој присутан, јер је проблем потрпати 11-оро деце у ауто док су били мањи, често смо ишли у манастир раваницу, где су деца уз мо- нахиње учила да певају црквене песме у бежанијској цркви св великомученика георгија ана је читала апостол, чтеци- рали су ђорђе и димитрије, за певницом су биле старије девојчице са оволиком породицом уопште је успех ићи у цркву да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију или телевизији? – могли смо бити на ударним странама свих новина и ртв емисија, али то нас не занима нама није потребно популариса- ње ми смо верујући и уздамо се у бога ипак, нисмо ни противници о нама су писале новине војске србије – одбра- на, затим курир, овогодишњи васкршњи број политике ето, сада ће и мисионар објавити делић наше животне приче „дете се увек роди са хлебом под ми- шком“, каже народна пословица ви сте то, без страха, као прави христови војници, доказали на делу да ли су сва деца здрава? како уче? у чему су посеб- но талентована? – наше богатство су деца солидни су ђаци и веома су талентовани на школ- ским такмичењима освајају награде, учествују на црквеним приредбама, све- тосавској академији ана је завршила средњу музичку, удала се и недавно роди- ла сина веома је талентована за музику, компонује и пише поезију учествовала је на концерту у народном позоришту 2010 године – „сећање на патријарха павла“, са хором „ђурђевак“, који је по благослову старешине храма св ђорђа на бежанији основала невенка пјевач са две песме: „мирите се“ и песмом „ца- рица тишине“ св владике николаја, коју је компоновала ана, наступиле су тања и даница, а ана је уз то свирала фрулу са невенком пјевач су припремале при- редбе (скечеве) за веће православне пра- знике и издале су албум са духовном и изворном музиком у руском дому – по- водом никољдана, затим на отварањима божићних и новогодишњих сајмова и тања пише песме и студира високу хоте- лијерску школу, даница 3 разред средње музичке, ђорђе 2 разред електротехнич- ке школе „раде кончар“ гитара је свима омиљени инструмент, који су прво на- учили од маме остали су основци: со- сматрамо себе правом породицом и боримо се да будемо добри хришћани најважније је стрпљење и трпљење и да деца расту у духу православља обоје се трудимо да будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу мај/јун 2013 51 фија 8 разред и нижа музичка – клавир, милица, 7 разред; јелена 5, а димитрије 4, и обоје уче гитару у нижој музичкој, дуња је 2 разред, божидар – предшкол- ско, а лазар има 9 месеци од спортова воле гимнастику, а вежбали су и карате војска се обучава у миру, а не у рату исто важи и за мале христове војни- ке, који се борби са злом уче од малена обоје сте војнички образовани, мануела као официрска кћи да ли вам то пома- же у васпитавању деце или је довољно да сваки родитељ има бар војничко срце? – васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете по- вреди, разболи а где је више деце, више и боли наравно да дисциплина мора да постоји, али не баш војничка љубав нај- боље васпитава могу ли се и родитељи нечему научити од своје деце? – да – каже мануела – незлобиво- сти и праштању имате ли бар један заједнички обед, који благосиља отац породице? – скупимо се на вечеру и на недељни ручак када дођемо са литургије на веронауку сви иду? – да – наставља мануела не само у школи, него и у цркви, коју води невен- ка пјевач због честих селидби промени- ли су доста вероучитеља нарочито воле кад вероучитељ има слуха и лепо пева ишли су на веронауку и док смо живели у источном сарајеву, али тамо се оцењи- вало и инсистирали су много на истори- ји цркве, па су се жалили да им је тешко у србији се не оцењује да ли за тако велику породицу по- стоје летовања, зимовања, покло- ничка путовања? да ли су деца пу- товала авионом? – иду кад се може и колико се може најчешће код баке у борчу аутобусом, па се пребројавамо после сваке станице, да 52 3/2013 многодетне хришћанске породице неко не изађе пре времена идемо на ко- паоник, најчешће у изнајмљену викенди- цу мало је теже да се организујемо када смо ишли на море путовали смо војним авионом, али нам је до аеродрома био потребан комби деца воле када идемо у манастир раваницу код деде, јеромо- наха јевтимија, и монахиња, понекад у неки манастир на фрушкој гори старија деца већ иду сама имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – поруку је већ дао господ: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владај- те њом (пост 1, 27–28) то је једина по- рука али, још бих могао поручити му- жевима да присуствују порођају својих супруга ја сам присуствовао од четвртог детета, ђорђа, па до једанаестог, лазара то је велико охрабрење да упитамо понешто и децу: колико вам је занимљива веронаука? да ли разу- мете шта се догађа на св литургији и је ли вам тешко да издржите до краја? – ми смо променили много вероучи- теља где год смо се селили, имали смо другог – јавља се тања све зависи од вероучитеља – ако нам предаје на зани- мљив начин веронаука при цркви нам је била много занимљивија више се пева на литургији учествујемо, јер знамо од- говарања некад нам је мало тешко, а не- кад није скоро смо били на литургији у новом манастиру трешња, код врчина, посвећеном богородици тројеручици, где је мати злата игуманија служио је прота војислав билбија по завршетку, свирао је на гитари одушевио нас је а тата додаје: на литургији је деци, по правилу, мало досадно, али кад се завр- ши, драго им је што су учествовали они благодат не могу да осете нити да је опи- шу речима, али су радосни јер су напра- вили тај подвиг стварајући задивљујуће бројну по- родицу у најтежем периоду за српски народ, од 1991 до 2012 године, стојиљ- ковићи су јединствен доказ породичне снаге, али и вере у бога и у народ коме припадају овој, као и свим многодетним породицама, држава и црква требало би да посвете дужну пажњу благослов за интервју, са посебним по- хвалама, дао је прота станко трајковић, парох цркве св апостола и јеванђели- сте марка на ташмајдану, који ће осве- штати и пререзати славски колач за њи- хову крсну славу – св великомученик георгије – ђурђевдан сада им је и црква близу ове године слава пада у васкршњи понедељак, па ће бити посебно радосна и свечана много шарених васкршњих јаја, која су шарале дечје рукице, красиће славску трпезу као и сваке године, оче- кују да ће много гостију, а највише деце, поделити са њима то духовно весеље христос васкрсе, радости моја! срећна вам слава, стојиљковићи! васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете повреди, разболи а где је више деце, више и боли мај/јун 2013 53 у манастиру витовница, на 10-годи- шњицу од упокојења старца тадеја, марко м је ставио уз старчев гроб његов портрет, рад свога кума, академског сликара, урађен на платну 2004 по узору на мале старчеве фотографије окупље- на старчева духовна чеда прочитала су акатист и по завршетку сви присутни су целивали портрет након три дана, у сре- ду, 17 априла 2013 у марковом стану на новом београду догодило се чудо – слика је проплакала! из очију и руке портрета кроз стакло су се почеле сливати сузе које су шириле јак миомирис марко је одмах обавестио парохијског свештеника, који је дошао и сам се уверио сузе су се умно- жавале, а у најгушћим млазевима текле су у петак, два дана касније (19 априла 2013 г) у недељу су дошли многи при- јатељи и духовна чеда старца тадеја, а мироточење суза снимила је и руска пра- вославна телевизија спас и направила документарни филм који ће ускоро бити приказан пошто смо сазнали адресу ста- на, у посету породици м су стигли неки чланови уредништва и сарадници право- славног мисионара марко нам, између осталог, казује: „је- дан брат, који је у недељу био очевидац мироточења, посумњао је када је отишао кући, направио је експеримент: сипао је уље преко лица урамљене иконе и позвао ме да дођем и видим ‘сада ти неће бити добро када ово видиш’ – рекао ми је ли- кујући од недеље, након тога, мирото- чење на нашој икони се смањило, али појачало се у страсној седмици проблем је што срби не верују и кад се осведоче ово је треће јављање оца тадеја, мени и мојој породици“, каже марко „зашто? чврсто верујем да ме је отац тадеј при- грлио као своје духовно чедо и хтео да ме заштити, јер сам задњих неколико месеци срљао у пропаст духовно сам пао и брак ми се пољуљао сазнао сам да и после свог упокојења он сабира своја духовна чеда, по промислу божијем ово није његово прво чудо већ је и код других мироточи- ла његова икона на дрвету и догађала су се чудесна исцељења на његовом гробу тек ово треће јављање потресло ми је душу и освестило ме поверовао сам, и вратио се својој породици зар сам стварно толи- ко духовно пао да је бог морао три пута интервенисати?! сада се не чудим брату, који је својим очима видео чудо, а опет посумњао какве свете старце и заступ- нике пред богом имамо, а ми смо глуви и слепи! треба да се молимо господу за спас српске породице данас се све чешће вен- чавају у цркви, али само да би ‘увеличали славље’, не схватајући колико их обавезује света тајна брака нажалост, тако сам се и ја понео према светињи брака“ марко даље наставља казивање: „прво јављање оца тадеја мени било је кроз сан проплакала икона старца тадеја старац тадеј – заштитник породице разговор водила: радмила грујић 54 3/2013 хришћански живот 2006 године, када сам запао у депресију због дијагнозе коју је дала докторка гине- колог мојој супрузи кад је била у трећем месецу трудноће: ‘плод није у реду веро- ватно – даунов синдром мораш да абор- тираш’ звао сам оца јоила и тражио мо- литвену помоћ, а како га нисам нашао те ноћи ми се јавио у сну: ‘не бој се, родиће здраво женско дијете, то су све демонске сплетке’ ипак се нисам смирио и тада, на нашу крсну славу, старац ми се у сну јавио прилази ми у великој светлости, иза њега манастир осећам мир и радост у срцу каже: ‘биће дете здраво, девојчица’ и, слава богу, родила се здрава“ друго јављање, каже марко, било је не- давно „јавио се мојој жени, опет кроз сан, три пута јавио се њој, али опет ради свих нас, као заштитник нашег брака она је записала сва три сна и испричала ми их, по наредби старчевој први пут се старац јавио тако што је у рукама држао велику црвену књигу са огромним златним кр- стом на корицама и истим таквим крстом на својој капи рекао ми је: не тугуј, кћери! усијана глава уништи многе душе она и он су оруђе ђавола да се уништи света тајна брака није му је бог послао него нечасти- ви господ му је тебе послао да се са тобом спасава опасно је непослушање духовни- ку, јер кроз њега говори сам господ“ тог дана је у колима имао опомену: изненада је однекуд долетела сличица оца тадеја, по којој је урађен портрет, и залепила му се на груди то га је шокирало ову сличицу је поклонио пријатељу иконописцу и опет се и са њом десило чудо: проплакала је на лазареву суботу, 27 априла, на истом месту – из очију и из руке и сви његови укућани су сведоци опет у сну старац се по други пут јавио супрузи и рекао: „ваш брак је благословен то је велика света тај- на кроз коју је бог одредио да се спасете твој муж није поверовао у оно што си му рекла, није га уверила ни моја сличица у колима духовно је пао ђаво је умешао мај/јун 2013 55 своје прсте ви сте црквени људи, зато се бог око вас много труди, јер за вас има наде“ упитала га je : „како кад он воли другу?“, a старац је одговорио: „не воли је, заљубљен је, то је само заслепљеност али, пожелети туђе опасан је грех, узети туђе је велика казна са пропашћу вашег брака пропадају четири душе и још три душе које не би угледале дан, а звале би вас родитељима овај живот није створен за уживање него је тест за спасење“ трећи пут је у сан дошао са сузама у очима, прича маркова супруга „осећа- ла сам већу слободу пред њим и највише смо причали успела сам да прочитам наслов црвене књиге – свето јеванђеље кћери моја, обоје сте под епитимијом, али он је није схватио озбиљно ако треба да узме себи једну невину душу да би спасио три, господ ће тако ура- дити мораш мужа опет окренути цркви ти не смеш да размишљаш о напуштању брака, те мисли су од не- частивог него очекуј да ће још више ударити на тебе кад види да се твој муж враћа вери и породици почећеш да се гордиш јер ће да те једе ова неправ- да жена се лакше погорди од мужа сујета и гордост су у свакој жени, чак и оној најбољој све узнемирујуће мисли из главе одбаци, јер бог ти их не шаље а ти ћеш да рађаш још деце палите тамјан сваки дан и молите се као што ти мораш да одсечеш вољу своју пред мужем, тако твој муж мора да од– сече вољу своју пред господом поштуј- те епитимију и чистите душе а када твој муж очисти своју душу, посетићу и њега овако као тебе“ још много тога ми је рекао сетих се да га упитам: „да ли ово морам задржати за себе или могу и другима испричати?“ одговори ми: „кћери моја, воља је твоја уради како желиш, али је битно да се не оглушите о ову моју задњу посету“ сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње из њиховог дома смо отишли са са надом да ће у њему после старчевих поука и чуда које је пројављено на његовој икони завла- дати слога, мир и радост у духу светоме, а текст смо објавили са надом да ће поуке о светињи брака бити на корист свим чита- оцима православног мисионара сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње 56 3/2013 родитељи су ме од малена учили да у животу постоје две најважније ствар- ности: два искуства која живимо те две стварности су култура и породица одрастао сам у близини делте мисиси- пија; у северозападном делу државе ми- сисипи то је веома сиромашна област али, као и многа друга места на југу сје- дињених држава, има веома богату кул- туру блуз фестивал делте мисисипија [mississippi delta blues festival] одржава се у истој улици где је наша кућа сећам се да сам одлазио на фестивал, који се одржа- ва на отвореном сви бендови су били ту, свирали су и велики број људи је долазио да их слуша то је заиста било једно култу- ролошко искуство, део живота тамошњег народа доброта, благост и брига о други- ма је ту део културе помагали смо својим комшијама и они су помагали нама без обзира на то што смо били са севера – мој отац из чикага, а мајка из индијанаполи- са, главног града индијане – народ нас је прихватао и ми смо прихватали њих при- хватали су нас као своје ми смо били њи- хова породица, а они наша стварност породице је био саставни део нашег живота били смо блиско повеза- ни фамилија нам је била важна чак смо често путовали у индијанаполис како би- смо се видели са фамилијом и рођацима – са теткама, течама, ујнама, ујацима, бака- ма и декама васпитаван сам у ревносном, али номиналном римокатоличком духу сви у нашој фамилији су били римокато- лици, па смо то били и ми одрастање је за мене било сусрет породице и културе када сам уписао последњи разред сред- ње школе, преселили смо се у феникс тамо сам упознао своју будућу супругу, веро- нику, у друштву младих римокатолика и моја будућа супруга и ја смо одлучили да упишемо римокатоличке универзитете ја сам се уписао на фрањевачки универ- зитет у стубенвилу [franciscan university of steubenville] у охају, а она на дукејн- ски универзитет [duquesne university] у питсбургу дипломирали смо и вратили смо се у феникс шест месеци касније, ве- роника и ја смо се венчали; убрзо потом постали смо катихумени и нешто касније смо крштени у православној цркви на универзитету сам се по први пут су- срео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; то је био тод, старији господин којег сам тамо упознао он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о па- тристици, о св григорију палами и капа- докијским оцима никада до тада нисам дошао у додир са православном црквом у мисисипију постоје православне цркве, али нема их много те многи тамошњи ста- култура и породица на универзитету сам се по први пут сусрео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о патристици, о св григорију палами и кападокијским оцима превод са енглеског: маријана петровић мај/јун 2013 57 повратак у очев дом новници и не знају за православну цркву док сам одрастао нико ме није упознао са православном црквом имао сам мало искуства о божанској литургији и православној духовности пре него што сам отишао на универзи- тет, јер сам посетио неке грчкокатоличке цркве, али то није била пунота право- славне цркве тод ме је упознао са пра- вослављем, али то је за мене и даље било само неко интелектуално знање о пра- вослављу, а не пунота док сам био на универзитету моја будућа супруга и ја бисмо одлазили до гркокатоличке цркве у северном охају трагао сам за нечим узвишенијим не бих да кажем ишта лоше о римокатоличкој цркви, али ако бих био искрен према себи, рекао бих да као бих римокатолик пропао, и то из много разлога православна црква хр
... створио човека и свет одвајањем од бога, заснованим на егоизму, у обмани коју носи самодо- вољност, човек може себе затворити у врзино коло самоће, растрзаности, и на концу, смрти – преносећи то на сву тво- ревину ради свега овога христос стра- да и васкрсава сишавши у таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим васкрсењем, развејавши ту таму заувек управо нам у светлости ових догађаја бива откључана тајна све- та и човека свети максим исповед- ник пише: ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је по- свећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије (гностички стослови, 66) историјски ток је наше својеврсно рвање (= надметање) са богом – као што је то чинио патријарх јаков, добивши након тог догађаја име израиљ – онај који се бори са богом (пост 32, 24–31) то је наше осмишљавање постојања и испуњење кроз заједницу са богом бог нас позива да сваки аспект свога живота надахнемо и осмислимо кроз и у њему, јер он је логос/смисао свега место и начин на којем се ово збива је- сте света литургија која собом, благо- даћу светога духа, осветљава и уводи у тајну божанске икономије разуме се, ми ту икономију живимо у литургији бог нам неће дати смисленост и оствареност без нашег пристанка, тј без наше сарадње не да не може, већ не жели – јер без нашег учешћа нема ни личног прихватања тог дара живо- та овде долазимо до онога сакривеног иза вредности које хришћанство собом носи: хришћански живот није само мо- рална исправност него најпре дар жи- вота у љубави са богом, као и прихва- тање тог дара слободом слобода уистину јесте достојанство које човека разликује од свих ство- рених бића и не само то, она га чини сличним самоме богу наш бог и цар, добар, предобар и сведобар створио хришћански живот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обликовање себе по лику божијем мај/јун 2013 31 је сва словесна бића и обдарио их до- стојанством слободе једни су, зато, пријатељи његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се сасвим отуђили, а неки су му против- ници иако му ништа не могу (свети јо- ван лествичник, лествица) да бисмо постали пријатељи божији, како то наводи свети јован, потребан је под- виг реч подвиг значи кретање ка, идење напред и навише (еп атанасије јевтић, аскетика) одатле потиче глагол под– визавати (се) – што би значило кретати се ка напред и горе од ове речи се из- води термин у православној теологији – подвижништво то је стално напре- довање и узрастање, настајање по лику божијем и начину његовог живота све ово говори да хришћански жи- вот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обли- ковање себе по лику божијем зато, хришћанске вредности нису само по- лузаборављена традиција или опте- рећење на плећима савременог човека смисао и значење подвига нам откри- ва који је хришћански, а то значи тео- лошки поглед на човека, његов живот, смисао, грешке, искушења и врлине тај поглед јесте конкретно живљење хришћанске вере која је плод сусрета са богом у томе нам се непорециво открива тајна света и човека; трагика греха као отуђења тј промашаја циља; искупљење и спасење у христу овим је обухваћен и ово обухвата хришћан- детаљ из јерусалима тема броја 32 3/2013 ски живот – можемо га слободно на- зивати подвижништво оно је дубока уплетеност у ове стварности, јер оне надахњују наш подвиг, оне су му корен и циљ, док је подвиг управо наш одго- вор на њих срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од на- чина живота старог адама преокрене- мо ка начину живота новог/последњег адама – христа да живимо у подвигу, то је стална заповест божија тада је бог увек пред нама, колико год пута падали и дизали се тако у њему живимо, и крећемо се, и јесмо (дап 17, 28) баш тада, у нама се раскривају све дубине нашег бића које се, сусрећући се са богом, ношене љу- бављу његовом, очишћују, просветљују и пресаздавају према лику онога који нас је саздао (кол 3, 10) у том, и једино у том случају, нико у свету не може рећи да су наше вредности прошлост, да су превазиђене – јер је њихова вредност не од овога света, већ нико други до сам бог, за нас распети и васкрсли, чију светлост носимо, у коју се заодевамо и кроз коју се бог и отац господа нашега исуса христа прославља (уп мт 5, 16) тако испуњавамо заповест христову да будемо со земљи и светлост свету и истинити сведоци божији све до краја земље (дап 1, 8) суд овоме свету се огледа баш у томе да ова светлост јесте оно једино у чему свет себе може огледати хришћани и црква христова ту светлост не смеју да крију, нити да је замагљују ако су так- ви, биће као она бљутава со која се гази (мт 5, 13), која ничему не вреди због тога, узмимо за озбиљно то да пред го- сподом велику и непроцењиву одговор- ност имамо – да свету показујемо исти- ну његовог постојања, царство божије то не можемо без подвига, већ само кроз подвиг он је наш императив и када га испуњавамо (њему нема краја) немој- мо се гордити и сматрати себе већим од било кога, јер заиста ништа више од онога што се од нас тражи нисмо испу- нили, него смо ми непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (лк 17, 10) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од начина живота старог адама преокренемо ка начину живота новог/ последњег адама – христа мај/јун 2013 33 старац јосиф ватопедски православна аскеза је освећење здрава жеља, када ум делује „по природи“, ствара жудњу за богом, љубав и уопште сваку богољубиву и узвишену тежњу када се богоносни оци осврћу на „противприродни закон“ они указују на свеобухватну извито- переност коју је изазвао пад човеков и његово стално отпадништво међутим, бескрајна милосрдност господа нашега, својим оваплоћењем и присуством међу нама, исцелила је нашу рану и вратила нас у равнотежу кршењем и непослушношћу божан- ској вољи показали смо самовољу која је родила смрт ослобођење од ове казне могуће је одбацивањем и напу- штањем наше смртоносне воље и по- бољшање човековог стања повратком у „природно“ истрајавањем у самовољи човек је преусмерио своје природне силе ума ка „противприродном“ тада настаје не-ло- госно навешћемо неколико примера природна сила ума је здрава жеља она, када ум делује „по природи“, ства- ра жудњу за богом, љубав и уопште сваку богољубиву и узвишену тежњу превод са јелинског: михаела јагер старац јосиф ватопедски, фотографисан у тренутку док се моли у дворишту скита тема броја 34 3/2013 непријатељ је изменио ову силу и начи- нио је опсценом и препреденом жељом, те човек радије приступа нечистоти и укаљаности природна сила ума је ревност без ревности према богу нема напретка „а ревнујте за веће дарове“ (1кор 12, 31) подстиче павле и овде је непријатељ преобразио здраву ревност ка богу и врлину у „противприродно“ и учинио да будемо завидни, љубоморни и да злопамтимо природне силе ума су гнев и жар без њих не може се постићи чистота душе разгневиће се човек на непријатеља који сеје своје лукавство нашим нема- ром и ова природна сила се претворила у „противприродно“ наш гнев се преу- смерио ка ближњем и изазвао је толико штете и залудности природна сила ума је мржња без мржње према најразноврснијем злу не открива се част душе и не испуња- ва се никакво исповедање, које је наш централни циљ и тежња и овде је не- пријатељ преусмерио ову силу у „про- тивприродну“ мржњу према ближњем и опустошио је душу, довео је човека до тачке демонизације и учинио га ико- ном сатане! жеља, ревност, гнев и жар, мржња ове природни изрази су створени у на- шој природи нетакнути и чисти про- менила их је, изобличила их је непослу- шност а наш непријатељ се крије иза њих и не-логосном употребом наших сила, он нас одваја од бога све ово и читав систем застрањења и пропадања променио је и исцелио господ својим свеврлинским живо- том и учењем један од начина праксе и напретка у духовној борби јесте избегавање и удаљавање од узрока човек који живи међу узроцима подлеже под утицаје и бива увучен у жеље и страсти сигуран начин ослобођења од узрока и прили- ка које се пружају јесте увећавање љу- бави божије тамо где, милошћу божијом, превлађу- је његова љубав, поништава се настојање тела да себи угађа а овај труд одрицања, који настаје због заповести, рађа наду тада се утврђује безбрижност, растере- ћење тензије и стиче се одређени кри- теријум како би онај ко се бори стекао исправно искуство невидљиве борбе једна од највећих награда у овој борби јесте победа над таштином први стади- јум напретка у познању бога онај ко, авај, залута у подлост ове највеће стра- сти, удаљава се од мира постаје жртва суровости и немира, а као покривач сво- је голотиње има лицемерје и лаж много бдења је потребно против духа туге који изазива обесхрабрење и чини да борац напусти борбу из свакодневног живота старчевог братства у новом скиту – старац јосиф није себе изузимао од послушања мај/јун 2013 35 онај ко са здравим покајањем одбаци страсти тела и друге недостатке старог човека, припремио је своју душу часно и постао је оруђе благодати или, пре, по- стао је храм бога ономе ко се неуморно и смерно бори, и са благодаћу христовом побеђује ово стање, господ открива његове грехе како би научио да их побеђује ако му помогне и милосрђе (свест о сопстве- ној грешности), што је готово сигур- но, тада ће ове две врлине прогнати из душе седам најлукавијих демона, који сачињавају старог човека тада ће се душа хранити сластима њених врлина овом борцу се не приближава похва- ла, нити поруга људи ако човек не може да поднесе оштру реч ближњег и узвраћа истом мером, тада избијају ратови у свести због не- стрпљења и преовладава заточеништво немира молитва господу, са страхом, поново успоставља мир, а љубав и трпе- љивост уништавају „противприродни“ бес ако превладају мир, љубав и трпе- љивост, тада ће се бес окренути не ка бли- жњем него према страстима и демонима у души, а остаће милосрђе и смерност онај ко би успео да поднесе оштру реч свадљивог и непромишљеног чове- ка ради бога и ради мира својих мисли, био би назван „сином мира“ и могао би да стекне мир душе, тела и духа ако ова три успе да стекне престаће непри- јатељи да нападају закон ума и укину- ће се заточеништво тела он ће бити назван „сином мира“ и дух свети ће се настанити у њему и никада неће из њега отићи један од најрђавијих духова, који не- уморно нападају, јесте дух страшљиво- сти он спречава сваку добронамерну иницијативу нарочито када ум усмера- ва трпљење ка богу, тада код њега иза- зива немарност, како би се савио под теретом патњи врлине тада је једини спас надражај љубави, стрпљење и уз- држаност, наравно ако борац установи да је немарност узрок губитка много бдења је потребно против духа туге који изазива обесхрабрење и чини да борац напусти борбу како ће онда стићи до великих врлина које под- разумевају да неко не сматра себе мо- ралним, да смирено подноси охолост и бешчашће и да не цени вредности овога света? господ нам је рекао: „не можете служити богу и мамону“ (мт 6, 24) „мамона“ су свети оци одредили као световно мишљење, које заробљава следбенике „овога века“, који одбацују бога два узрока круже душом споља- шњи и унутрашњи спољашњи за бри- ако човек не може да поднесе оштру реч ближњег и узвраћа истом мером, тада избијају ратови у свести због нестрпљења и преовладава заточеништво немира тема броја 36 3/2013 гу „овога века“, за одмор тела унутра- шњи покреће страсти које спречавају врлине душа не осети унутрашњи уз- рок страсти, ако се не ослободи од спо- љашњег ропства господ нас учи како да се ослободи- мо овог ропства: „тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има (дакле своје воље), не може бити мој ученик“ (лк 14, 33) наш преблаги господ, препознајући да је воља узрок двоструког ропства на- ложио је њено одсецање када човек дела по својој вољи, умртвљује ум и колико душа брине за спољашње тада унутра- шње страсти делују слободно ако душа поверује у заповест господњу и одсече вољу, тада се ум буди и систематично одбацује страсти и организује врлине господ жели да су његови слободни од видљиве материје, дакле од ираци- оналних апетита и скривене материје у души, дакле страсти управо њих је укинуо својим очовечењем „останите у мени, и ја ћу у вама“ (јн 15, 4), бодри нас господ да „останемо у њему“ прво делом, а он ће остати са нама чистотом, колико смо способни оци су одредили три врлине које су неопходне за просвећење и оживља- вање ума: природни жар, чојство и ревност три врсте напретка ако по- стигне ум осећа да је достигао бесмрт- ност: кротост, расуђивање и утврђе- ност у вери три врлине узрокују божанствено просвећење: да не сматрамо свог бли- жњег злонамерним, да добротворимо онима који су неправедни према нама и који нам чине зло и да без немира, тр- пељиво, подносимо све што се дешава ове три врлине рађају друге три још веће тиме што не сматрамо свог бли- жњег злонамерним рађа се љубав, тиме што добро творимо онима који нам чине зло стичемо мир и тиме што под- носимо без роптања све што се дешава задобијамо кротост удостоји нас, пре- благи господе, који си ризница добара, да их стекнемо! амин четири врлине очишћују душу: ти- шина, држање заповести, уздржљивост и строга достатност и смерност ум има потребу за горе наведеним врлинама: непрекидна молитва богу, приношење себе пред милосрђе божије, избегавање осуде сваког човека и напослетку пре- зрење страсти које га узнемиравају четири врлине штите душу и одма- рају је када се бори: милосрђе, одсуство беса, трпељивост и супротстављање разноврсним нападима греха међу- тим, супротстављање забораву надок- нађује све ове врлине четири врлине у многоме користе омладини: непрестано учење, марљи- вост, бдење и понизност (да не сматра себе неко честитим, пуним врлина) четири је узрока телесне побуне: мно- го спавања, стомакоугађање, шегачење и украшавање тела остала четири узрока убијају душу: мржња према ближњем, непослушност, завист и роптање уз ове четири ствари пустоши се душа: бесмислено лутање од места до места, расутост, љубав према матери- јалном и похлепа три ствари тешко стиче човек, а оне пак чувају врлине: жалост по богу, сузе због грехова и непрестано сећа- ње на смрт три велика зла непрестано спречавају стицање врлина: ропство, лењост и за- борав ово проклетство које се назива заборав напада човека до његовог по- следњег даха укратко смо изложили дела „новог“ и „старог“ човека „који чува живот свој изгубиће га“ (мт 10, 39) бори се да сачува дела „новог“ човека онај ко жели одмор у овом кратком животу де- лује и врши дела „старог“ човека и губи своју душу мај/јун 2013 37 богатство православног живље- ња у цркви представља извор радости и непресушног поу- чавања многобројност поука као да обавезује на омудравање или олого- совљење у господу христу као глави тела цркве у светој литургији као срцу овога тела налази се и једна не- обична поука о подвигу свакако, то и није неко велико чудо ако се присе- тимо да света литургија представља срж динамике и стремљења ка по- кретном узлету целог бића човековог у сусрет снисходећој љубави божијој и посети светог духа у данима великог поста, добијамо прилику да осетимо да смо део оне красоте којом се поносио свети ва- силије велики када је писао о свеште- нослужењу и причешћивању четири пута у току седмице поред литур- гије пређеосвећених дарова, приви- литургијски опит подвига као духовног пролећа у данима великог поста, добијамо прилику да осетимо да смо део оне красоте којом се поносио свети василије велики презвитер александар р јевтић тема броја св василије велики служи литургију, фреска из 11 века, охрид 38 3/2013 леговани смо учествовати и у светој литургији која носи име по овом све- титељу непроцењива драгоценост њеног садржаја и израза коснула се и нашег срца и подстакла нас да напи- шемо текст са овим насловом после молитве господње и главо- приклоњења, може се чути једна ду- бока и снажна молитва могло би се рећи да се састоји из два дела, као два крила којима дише и лети живљење хришћанског подвига први део по- учава да од господа тражимо помоћ којом бисмо избегли чињење сваког вида зла други део је прозба за чи- њење сваког доброг дела овде имамо прилику да се подсетимо како се хри- шћанска одговорност не зауставља на нечињењу зла, већ да је и неучињено добро приличан проблем духовног живљења умртвљивање греха иде руку под руку са васкрсавањем вр- лине уколико је другачије, треба се добро преиспитати којим се путем пошло и где се стиже завршни део ове молитве је синтеза подвижништва и литургије моли- тва за удостојење неосуђеног приче- шћивања показује да подвиг није циљ самом себи он је смирени поклон, дубока метанија или главоприкло- њење пред „оцем милосрђа и богом сваке утехе“ (служебник, литургија светог василија великог) без над- меног хвалисања собом и осуђивања другог, подвиг овде све поверава чо- векољубивом богу ту и доживљава духовно пролеће васкрсење се јавља као основ свеукупне радости творе- вине као заједнице подвиг не остаје бесплодан, већ доноси плод освештан божијом посетом кроз сједињење са христом господом аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) болест на смрт књига под насловом болест на смрт је изашла из пера дан- ског философа серена кјеркегора (1813–1855) синоним којим би се могла превести је: очајање тешко је за очајање наћи дијагнозу бољу од ове данас се чешће може чути заступљенији израз: депресија у сваком случају, предање цркве је за широку проблематику значења које покривају ови изрази препо- ручило један и исти лек слобода коју је величао кјеркегор, заједно са другим философима егзистенција- листичког усмерења, у искуству цр- кве је оплемењена подвижничким етосом утемељен у евхаристијском искуству он је заиста нада за дана- шње време чије статистике пору- чују да „болест на смрт“ узима све веће размере серен кјеркегор мај/јун 2013 39 правилни и погрешни приступи подви гу важност правилног узрастања у црквеном животу је немерива, будући да неискуство или незнање може довести до озбиљних аномалија свако људско биће тежи неком савр- шенству и неком виду успешности када желимо да напредујемо у спор- ту, науци, или уопште у животу, тежимо да нађемо правилна упутства или учите- ља, те да им следимо тако је и у духов- ном животу важно имати искреног при- јатеља и водича кога најчешће називамо духовник, баћушка, старац важност правилног узрастања у црквеном жи- воту је немерива, будући да неискуство или незнање може довести до озбиљних аномалија поменуте аномалије највише притискају и оптерећују онога који сма- тра да искључиво својим напорима и по- двизима може да процени шта је за спа- сење важно, а шта није ипак, када неко ко је неукотвљен у животу цркве само- стално „зна шта је за њега спасоносно, те му за то нико други није потребан“, ризи- кује да себе оптерети тешким и неиздр- живим бременом, те да му живот у цр- кви постане мука и тескоба, са обиљем лошег сагледавања себе и света око себе за правоверан живот у цркви, за оно што је првенствено и једино потребно, а то је учествовање и сатрудништво у светотајинском животу, неопходан је подвиг шта је подвиг? то је напор који би сваки хришћанин требало да учини, побеђујући себе, поправљајући себе, немања андријашевић тема броја манастир св текле, малаула, сирија 40 3/2013 истовремено се изграђујући у заједници цркве подвиг није циљ већ средство подвиг је средство чији је циљ увођење сваког верника у литургијску заједницу циљ је, дакле, сједињење са богом, и уче- ствовање у заједничким радостима које се стичу у цркви нико нема права да свој подвиг вага или мери у односу на подвиг и могућ- ност оног поред себе, тј свог ближњег нема такмичења у подвигу свети вла- дика николај велимировић написао је да је „највећи јунак онај који победи са- мога себе“ примера ради, ако неко има благослов или здравствену могућност да пости строжије од другога, тај моменат му не даје право да сматра како је изнад осталих чини се да је прича о начинима поста постала примарна, и често се огле- да у израчунавању процената (биљних) масноћа, вишеминутном сагледавању са- држаја бројних намирница, бројању дана у пошћењу на води или уљу, премда ово уопште није превасходно начин поста је нешто попут интиме, нешто о чему се не труби на сва уста и пред сваким од почетних речи апостола павла да „онај који једе не осуђује онога који не једе; и да онај који не једе не осуђује онога који једе“, дошло се до тога да је највећи део свих прича о посту везан за загледање у туђи тањир, или бројање дана који су одређени за пост на води овакву лошу праксу често срећемо и када су у питању метаније или други подвизи смисао подвига огледа се и у свако- дневном проналажењу времена за лични и ничим угрожен однос са богом, који ће се крунисати и употпунити причешћем на недељној или празничној литургији једном приликом у манастир ћелије на духовни разговор оцу јустину поповићу дошла је гркиња, која је била оптереће- на свакодневним проблемима, почев од оних у породици, преко оних на послу, до оних комшијских слушајући је, јер су проблеми били прекобројни, а иску- шења заиста страшна, чинило се да отац јустин неће имати шта да је посаветује ипак, после дугог слушања, потом ћу- тања и расуђивања, отац јустин јој се обратио речима: „да ли си ти у свом сва- кодневном животу оставила простор за бога?“ односно, отац јустин ју је упитао да ли је, упркос свим неиздрживим теш- коћама са којима је била суочена, ипак оставила простор (па и време) које ће провести у односу са богом, а које нико и ништа неће моћи да јој одузме овим примером је управо сагледан и саопштен смисао и циљ хришћанског подвига да ли ће човек у току дана прочитати од- ређен број молитава из молитвеника, или ће слушати духовну музику усред- сређен на молитвене речи и мелодије, или ће читати богословље као душевну храну, или ће што је најважније отићи на богослужење – то је избор сваког по- наособ али оно што је важно управо се огледа у свакодневном личном односу са богом, који нико не сме да угрози, и које ништа не може да замени добровољни прилог, колико год да је битан и важан, и на њега црква често и позива, не може да замени лично учествовање у светотајин- ском животу иако се може допринети постоје и погрешни приступи подвигу, када онај који на себе узима тежи или већи подвиг од уобичајеног, сматра да тиме задобија право да суди о подвигу неког другог, или још опасније – да суди ближњем свом мај/јун 2013 41 одвајањем од свога рада и онога што је стечено, и поклањањем одређеног дела цркви, ни тај вид врлине не може за- менити светотајински живот, односно учешће у богослужењу постоје и погрешни приступи подвигу, када онај који на себе узима тежи или већи подвиг од уобичајеног, сматра да тиме за- добија право да суди о подвигу неког дру- гог, или још опасније – да суди ближњем свом ово је по учењу православне црк- ве недопустиво и штетно често се може чути како лаици набрајају ко од монаха (или не дај боже владика) једе месо, или не пости строго ко је онај који има право да одређује степен православности кли- рика или верника на основу прича о томе ко и како пости? не напушта ли пут под- вига онај који тако чини? или, на основу чега се може говорити о подвигу, док онај који је у подвигу осуђује хришћанина, а неретко и клирика? хришћански подвиг своје право на- значење налази у личном труду око очишћења себе, и сагледавања личне недостојности и грешности у том циљу се на себе узима подвиг, као вежба која доприноси личном поправљању и уз- растању али то није крај, нити се под- виг тиме завршава као што ученик, када сагледа да је недовољно учио, не исцрпљује свест о свом незнању самом чињеницом да недовољно зна, већ му је наредни циљ да више и боље учи, тако је и циљ подвига да након сагледавања и размишљања о својој грешности, при- ступимо светој тајни исповести, и да се очишћени и освежени, претходно се измиривши са сваким ближњим, при- честимо живим богом тако ће бог наш подвиг уздићи да буде здрав и хришћан- ски, и благословити га да би нам био на спасење, а тиме и јачање цркве божије то указује да подвиг треба у неком смис- лу да освештамо, тј да се подвиг круни- ше и своје правилно назначење задобије и потврди у причешћивању нема такмичења у подвигу свети владика николај велимировић написао је да је „највећи јунак онај који победи самога себе“ тема броја 42 3/2013 подвиг милосрђа и човекољубља прави човекољубац јесте бог, а човек постаје човекољубив тек подражавајући бога подвиг се не може свести само на пост, молитву, уздржање или аскетизам, зато што без љубави према човеку све може добити сасвим супротно значење човекољубље и ми- лосрђе такође спадају у одређену врсту подвига, јер њиховим практиковањем испуњавамо заповест христову о љу- бави према ближњем бог је човекољубац прави човекољубац јесте бог, а човек постаје човекољубив тек подражава- јући бога свет у коме живимо је пун бола и патње велики број људи живи у невољама, у болестима и беди као хри- шћани дужни смо да тугујемо са онима који тугују, и плачемо са онима који плачу, али и да пружимо утеху, љубав и наду велики учитељ православне цр- кве свети григорије богослов саветује хришћане следећим речима: „док пловиш по добром ветру подај руку ономе који се дави у потопље- ној лађи; док си здрав и богат, помози сиромашном ако и ништа немаш, заплачи заједно са страдајућим: вели- ки је лек за њега милост која исходи из твога срца и искрено састрадање у многоме разгони тугу“ човекољубље се данас подразумева, оно је општеприхваћено и нико љу- бав према човеку не доводи у питање ипак, није ни мало једноставно нити лако бити човекољубив и милосрдан, иако се на први поглед тако чини потребно је превазићи све расне, на- ционалне, верске, полне, социјалне разлике и победити сопствену его- центричност, себичност и гордост да би се ишло тим путем као што бого- љубље није могуће без човекољубља, тако ни човекољубље није могуће без богољубља и у првом и другом слу- чају долази се до унижавања човека историјски примери верских ратова, прогона и убијања „у име бога“ нај- боље показују истинитост речи све- тог апостола јована: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата свога, лажа је; јер који не љуби брата свога кога види, како може љубити бога, кога није видео? и ову заповест имамо од њега: који љуби бога, да љуби и брата свога“ (1јн 4, 20–21) са друге стране, постоје примери заговорника и прак- тичара разних хуманистичких идео- логија заснованих на „љубави према човечанству“ и ставу да је „човек мера свих ствари“, а који су у смрт послали владимир марјановић мај/јун 2013 43 милионе људи само зато што су друга- чије мислили или радили од њих пра- во човекољубље захтева спремност на личну жртву, а не жртвовање ближњег у име било каквог циља подвиг поста и милосрђе старозаветни пророк исаија говоре- ћи о посту каже следеће: „а није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? није ли да пре- ламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?“ (ис 58, 6–7) видимо да је смисао подвига поста у човекољубљу које се показује кроз милосрђе подвиг поста служи између осталог и томе да сувишак хране или одеће расподелимо онима коме је потреб- но није циљ да се постане суров, не- трпељив и себичан, већ саосећајан, братољубив и милосрдан и данас као и у време пророка исаије постоје по- тлачени, гладни, сиромашни, голи и прогнани затворени у свој свет, че- сто их не примећујемо или их и сами тлачимо код куће, у цркви, на послу, улици тлачење у данашњем времену и свакодневном животу може подразу- мевати и наше сопствено очекивање да нам други људи беспоговорно служе и да нас апсолутно слушају уместо да ми будемо ти који ће „свима бити слуге“ свако ко иде путем милосрђа и чо- векољубља, иде уским и трновитим пут подвига на коме га чекају лична страдања али то је пут, који по речи- ма христовим води у царство небеско: „ходите благословени оца мојега, јер огладнех и дадосте ми да једем; ожед- нех и напојисте ме; наг бијах и одену- сте ме, болестан бијах и обиђосте ме“ (мт 25, 31–46) подвиг поста служи између осталог и томе да сувишак хране или одеће расподелимо онима коме је потребно тема броја св пророк исаија, средњовековна фреска 44 3/2013 подвиг пребивања у истини када човек лаже или не реагује на лаж, он свесно или несвесно даје простор оцу лажи – да се шири и господари живот савремених хришћана са- држи још увек, богу хвала, веру у христа и његове јеванђелске поруке, литургијско-молитвени однос са богом, врлински и морални однос са ближњима, али и (додуше, у све ма- њој мери) аскетско-подвижнички труд може се рећи да су савремени хришћа- ни своју веру везали за себе, свој лич- ни живот и своје најближе окружење (породицу) хоризонти вере ретко пре- лазе границе овог ужег језгра приват- ности и непосредних личних односа са ближњима то је у неку руку разумљи- во и људски ипак, поставља се питање како хришћанин треба и мора реаговати на растуће безакоње да ли треба реагова- ти само онда када су он и они за које је одговоран директно угрожени, или и тада када безакоње почиње све више да трује и загађује духовни и сваки други простор у коме живимо (социјални, по- литички, психолошки)? када кажемо безакоње, мислимо пре свега на библијско значење овог терми- на десет божијих заповести јесу фун- даментални закон неиспуњавање или кршење ових заповести не само што удаљава човека од бога, већ, као што смо рекли, загађује свеколики простор у коме живимо највише је угрожена истина лаж као да постаје легитимно средство у комуникацији лаже се све комотније, без осећања стида с друге стране, то- мас ман истиче: „више вреди штетна истина него корисна лаж“ истина је неприкосновена она је вредност сама по себи за хришћане истискивање ис- тине и давање простора лажима има још дубљи смисао на који нам је указао сам господ када се обратио неверујућим јудејцима: вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад го- вори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи (јн 8, 44) дакле, када човек лаже или не реагује на лаж, он свесно или несвесно даје простор оцу лажи – да се шири и господари уместо хри- стов, постаје слуга противника божијег није свака лаж подједнако опасна најгора је она из зле намере и жеље за обманом (не сведочи лажно на ближње- га свог) мање штетна је лаж без лоше намере, нпр да би се избегла непотреб- на и дуга објашњења – примера ради, виктор вицановић мај/јун 2013 45 девојка се прошетала после школе са младићем, а на питање мајке где је била, одговара да је била са другарицама по- стоје лажи изречене из незнања и забо- равности за њих би се могло рећи да су то неистине иначе, реч неистина је чест еуфемизам који, ваљда из некакве пристојности и лепих манира, треба да замени праву реч – лаж како реаговати на изречене лажи? издвојићемо неколико принципа прво, обавеза је хришћана да се су- протстави лажима супротстављање лажима је супротстављање „оцу лажи“ хришћанин својим животом треба да сведочи христа по плодовима ће нас познати, а плод духа је у свакој добро- ти и праведности и истини (еф 5, 9) хришћанин у одбрани истине мора победити своје страхове јер нама бог није дао духа плашљивости (тим 1, 7) друго, да би се супротставио лажи- ма на целисходан начин, потребно је расуђивање требало би проценити време, место и начин како ће то учи- нити често то прераста у изговор да се ништа не чини („није било право време“, „није била одговарајућа ситуа- ција“ и сл), али треба, ипак, водити ра- чуна о околностима треће, у одбрани истине хришћанин не би смео да полази од личних разлога или да их ставља у први план, чак и ако постоје, јер може бити криво схваћен, у смислу да му није стало до истине него до својих егоистичних циљева четврто, сетимо се речи патријарха павла: нека ваши аргументи буду јаки, а речи благе одбрана истине не сме бити у свађалачком тону, иритирајућа и провокативна ако испољи вербалну агресивност, друга страна ће доживе- ти себе као жртву тада ће она или уз- вратити својом агресивношћу, или ће тежити да задобије наклоност околине као жртва напада у оба случаја прин- ципијелна одбрана истине тешко може дати неки резултат хришћанин који се храбро супрот- ставља лажи мора бити свестан могућ- ности да у одбрани истине може оста- ти сам изостаће подршка других, јер већина људи све ради из интереса, а не због принципијелних разлога многи не желе да нарушавају свој комодитет због некаквог „прегањања“ око истине у најбољем случају добиће подршку у „четири ока“ када се нађе тако сам на чистини, мораће да претрпи ударе раз- них „ветрова“ који се зову: увреда, кле- вета, потцењивање, омаловажавање, игнорисање тада ће можда поставити себи питање: шта ми је ово требало? прави хришћанин рећи ће себи: учи- нио сам то христа ради аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја немачки писац томас ман (1875–1955) христос васкрсе, радости моја! овим речима се свакоме обраћао св серафим саровски, радостан у духу светом том радошћу живе сто- јиљковићи који имају једанаесторо деце јер су деца, по речима св јована злато- уста, божији благослов и лик васкрсења у дому војног пилота зорана стојиљ- ковића (45) и мануеле (47), официрске ћерке, који, фигуративно речено, имају цео „вод“ деце, дочекала су нас насмејана лица затекли смо хришћанску радост – живот по јеванђељу осведочили смо се о њиховом великом труду и трудољубљу, о великом подвигу и подвигољубљу, о умножавању живота и животољубљу, о човекољубљу – благословеном плоду бо- гољубља зоран је завршио ваздухоплов- ну војну гимназију у мостару и ваздухо- пловну војну академију у задру данас, у чину пуковника, ради као наставник у школи националне одбране војне акаде- мије у београду ова професија захтева стално усавршавање и обнављање стра- них језика био је на специјализацији у холандији и румунији годину дана про- вео је у ратној школи у грчкој и одлично научио грчки језик обишао је светиње свете горе у тешким тренуцима грађан- ског рата доказао се као велики родољуб од 2010–2012 вршио је дужност војно- дипломатског представника – аташеа у босни и херцеговини поред свега, срце га је вукло теологији и завршио је бого- словски институт овакав живот у не- престаном подвигу, био му је подстрек за још већи подвиг – остварење највеће жеље да има велику породицу у томе је имао пуну подршку супруге мануе- ле, која је статус апсолвента текстилне технологије радо заменила статусом пожртвоване мајке мануела, није просто мајка, него мај- ка са великим словом „м“, и не просто мајка храброст него мајка хришћан- ка „мајка је биће најсличније богу“, са љубављу говори св владика нико- лај тиха, скоро нечујна, са осмехом на лицу, предусретљива, побожна – бла- гоговејна, како то кажу руси у благо- словеном стању је била 99 месеци, више од 8 година, и родила 11-оро деце то је једна мала црква, коју чине: ана (21), породица стојиљковић у дому војног пилота зорана стојиљковића (45) и мануеле (47), официрске ћерке, који, фигуративно речено, имају цео „вод“ деце, дочекала су нас насмејана лица затекли смо хришћанску радост – живот по јеванђељу радмила грујић 46 3/2013 многодетне хришћанске породице тања (19), даница (17), ђорђе (16), со- фија (14), милица (12), јелена (11), дими- трије (10), дуња (8), божидар (6) и лазар (9 месеци) одмах нам се намеће пита- ње: колико та жена спава, јер увек има бебу? може ли она уопште да седне и одмори се, јер је увек на ногама, испраћа и дочекује? да, дешава се и да седне, али за дрвени разбој, донет из словеније, и „што год тка, везује конце за небо“, по речима св владике николаја најчешће у јесен тка прелепе уникатне шалове и материјал за џемпере и капуте и тако даје свој допринос кућном буџету пи- тамо је за њено необично име, веома ретко у срба, које има двојако значење: библијско – јевр емануил = „са нама бог“, а на латинском – ручни, који ради рукама, који је израђен рукама, а оба јој у потпуности одговарају да ли су њени родитељи знали значење тог имена или је то божија промисао? – име сам добила по жељи њиховог венчаног кума – објашњава нам ману- ела а то није случајно, јер читав свој живот радим ручно, штрикам, хеклам, а од ручних радова ткање ми је највећа љубав нажалост, само ану и тању сам научила да хеклају иначе, оне праве и накит надам се да ћу и ручно ткање не- коме пренети сваки порођај доносио ми је све више радости – смешка се мануела код првих порођаја било је мало страха, али сам касније осећала огромну радост, јер се наша породица увећава то је снага коју је тешко описати то је нешто нај- мај/јун 2013 47 лепше што жена може да ради, то даје смисао животу старије ћерке ми много помажу већ знају да кувају једноставни- ја јела, зачас спреме послужење и кафу, направе питу, испеку кифлице, спреме се за школу скромни су, али као сва деца, слаткиша и играчака никад доста зоран наставља: – у нови стан од 150 квадрата, у кумановској, иако незавршен, за који сам добио решење 2001 године, усели- ли смо се пре две године и морали сами завршити унутрашње радове притекли су нам у помоћ пријатељи из цркве, из земље и из иностранства али, још увек није све урађено после бројних селид- би, сада је и деци лакнуло селидбе су за децу стресне нова средина, нови настав- ници, нови другари често их задиркују као придошлице такав је војнички по- зив: од брежица у словенији, бањалуке, краљева, до нужног смештаја у новобе- оградском 62 блоку, 2004 г али, добро је, слава богу зоране, ваш позив је веома тежак у најтежим годинама, када је почео распад југославије, били сте на опасним и одго- ворним задацима, а тада сте почели да стварате породицу – бити пилот значи свакодневно ста- вљати главу у торбу, бити војник значи свој живот поклонити другом, а то је за- хтев коме не могу сви да одговоре деца официра, попут мануеле, тако нешто најбоље осећају то нас је зближило и убрзо одвело пред матичара, у брежи- цама, где сам најпре радио на аеродрому „церкље“ тамо су рођени мануела и њен брат, деца официра, родом из берана, и мајке ваљевке али, већ је почео грађан- ски рат, па сам супругу довео у београд, код мојих родитеља ту нам се у октобру 1991 године родило прво дете – ана ратне године 1991–1995 биле су тешке, посебно у републици српској, кад ме је мануела свакодневно очекивала са стра- хом и зебњом није било лако ни 1998 ни 1999 године, за време нато бом- бардовања, кад сам добровољно отишао на косово и метохију мануела додаје: – знала сам да је лудо храбар, али сам веровала да неће ризиковати без преке потребе, јер га ми жељно чекамо троме- сечну агресију нато провела сам са де- цом у словенији најтеже је било то што нисмо могли да се чујемо, чак ни теле- фоном писма су била нередовна сваки глас о њему био је попут сунца које нас је обасјало у кући мојих родитеља после тога, све је било много лакше све тешко- ће, које нас данас не мимоилазе, од бес- парице до дечјих проблема, у поређењу са тим временом стварно су ситнице пут до праве вере? да ли су ваши ро- дитељи били побожни или је неко други утицао на вас? – као сви млади моје генерације – при- ча зоран – бавећи се одмалена спортом, пре свега, борилачким вештинама: кара- те, џудо, аикидо, заинтересовао сам се за 48 3/2013 многодетне хришћанске породице философију истока – јогу и медитацију али, то ме није могло задовољити моји родитељи, као рођени београђани, по- штовали су православну традицију кр- стили су одмах по рођењу мене и сестру знали су за божић, васкрс, крсну славу, српску нову годину, али нису ишли у цркву али, ако човек срцем тражи бога, и наћи ће га, ако куца и отвориће му се то се догодило и мени, али и мом оцу, који је данас јеромонах јевтимије у мана- стиру раваница мануела је крштена за- једно са нашим другим дететом, а потом смо се и венчали у цркви св николаја у борчи, где ми живи мајка са сестром вера је допринела да у деци пронађемо највеће богатство, она улива снагу да по- беђујемо сва велика искушења мануела наставља: у мом „тражењу истине“, ве- рујем да ме је бог привео и довео прво до зорана, па заједничким тражењем до повратка у православље јер једино ту сам осетила исправност и истину често зорану кажем, да само то што је србин, а „појавио“ се у словенији, за мене је био довољан „знак“ да бог призива и не забо- равља никога па, ето, боримо се заједно и подижемо децу у православном духу а искушења има свакодневно можда сте читали књигу клауса ке- нета, кроз њиве глади до хлеба живота, издање светигоре, о његовим путевима и странпутицама до праве вере? – не само читали, него је он лично наш велики пријатељ и добротвор, који је основао православну фондацију „свети сава“ за црну гору и србију, кроз коју, уз помоћ православне цркве, помаже многим породицама, без обзира на веру и нацију он нам је покрио добар део трошкова за адаптацију стана“ колико вам је црква помогла? држава? – имамо бројне пријатеље, који нас не заборављају, не само у србији, већ сву- мај/јун 2013 49 да где сам боравио по потреби службе повремено добијамо помоћ од спц, затим, од једне грчке организације, која води бригу о многодетним породицама, од срба из дијаспоре, родбине, добрих људи али, организоване помоћи нема да ли се променила духовна атмосфе- ра у војсци србије потписивањем спо- разума о сарадњи између спц и војне академије? сада на великом входу све- те литургије свештеници помињу: све благочестиве војсковође и благоверне вој- нике, и све христољубиво војинство, да помене господ бог у царству своме, сада и увек и у векове векова амин – доласком патријарха иринеја уведе- на је свештеничка служба у војсци ср- бије веронаука је уведена у војну гим- назију 2007, споразум између спц и вс склопљен је 2008 године повезивање православног богословског факултета са војном академијом на образовном нивоу универзитета, показало је да по- стоји велико интересовање кадета за упознавање вере којој припадају све то је унело духовно освежење и омогућило слободно исповедање вере у оснивању су капеле, где ће се вршити богослуже- ња, исповедање и причешћивање кадета и војника организују се бројна популар- на предавања, поклоничка путовања по нашим светињама, на свету гору војска србије још нема своју крсну славу, а знам да војска републике српске има славу – св кнез лазар, видовдан како други људи гледају на вашу „могу- ћу мисију“ данас, а како су гледали раније? – у почетку ни наши родитељи нису показивали разумевање, а сада се поно- се нама такође и наши пријатељи али, они који нас не знају, то им делује шо- кантно, сматрају нас чудацима – каже мануела обично питају да ли смо шип- тари па и наша деца од својих вршњака доживљавају задиркивања у том смислу, па их то боли „породица је мала црква њених све- тиња и обичаја ко се држи, тај не може за- лутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свету“, речи су блажено- 50 3/2013 многодетне хришћанске породице почившег патријарха српског павла да ли себе сматрате правом хришћанском породицом? шта је најважније у хри- шћанском животу? како функционише ваша мала црква, као продужетак ли- тургијског времена и простора? моли- тва, пост, духовна литература? – сматрамо себе правом породицом и боримо се да будемо добри хришћани најважније је стрпљење и трпљење и да деца расту у духу православља обоје се трудимо да будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу нема литурги- је да није неко од нас на њој присутан, јер је проблем потрпати 11-оро деце у ауто док су били мањи, често смо ишли у манастир раваницу, где су деца уз мо- нахиње учила да певају црквене песме у бежанијској цркви св великомученика георгија ана је читала апостол, чтеци- рали су ђорђе и димитрије, за певницом су биле старије девојчице са оволиком породицом уопште је успех ићи у цркву да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију или телевизији? – могли смо бити на ударним странама свих новина и ртв емисија, али то нас не занима нама није потребно популариса- ње ми смо верујући и уздамо се у бога ипак, нисмо ни противници о нама су писале новине војске србије – одбра- на, затим курир, овогодишњи васкршњи број политике ето, сада ће и мисионар објавити делић наше животне приче „дете се увек роди са хлебом под ми- шком“, каже народна пословица ви сте то, без страха, као прави христови војници, доказали на делу да ли су сва деца здрава? како уче? у чему су посеб- но талентована? – наше богатство су деца солидни су ђаци и веома су талентовани на школ- ским такмичењима освајају награде, учествују на црквеним приредбама, све- тосавској академији ана је завршила средњу музичку, удала се и недавно роди- ла сина веома је талентована за музику, компонује и пише поезију учествовала је на концерту у народном позоришту 2010 године – „сећање на патријарха павла“, са хором „ђурђевак“, који је по благослову старешине храма св ђорђа на бежанији основала невенка пјевач са две песме: „мирите се“ и песмом „ца- рица тишине“ св владике николаја, коју је компоновала ана, наступиле су тања и даница, а ана је уз то свирала фрулу са невенком пјевач су припремале при- редбе (скечеве) за веће православне пра- знике и издале су албум са духовном и изворном музиком у руском дому – по- водом никољдана, затим на отварањима божићних и новогодишњих сајмова и тања пише песме и студира високу хоте- лијерску школу, даница 3 разред средње музичке, ђорђе 2 разред електротехнич- ке школе „раде кончар“ гитара је свима омиљени инструмент, који су прво на- учили од маме остали су основци: со- сматрамо себе правом породицом и боримо се да будемо добри хришћани најважније је стрпљење и трпљење и да деца расту у духу православља обоје се трудимо да будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу мај/јун 2013 51 фија 8 разред и нижа музичка – клавир, милица, 7 разред; јелена 5, а димитрије 4, и обоје уче гитару у нижој музичкој, дуња је 2 разред, божидар – предшкол- ско, а лазар има 9 месеци од спортова воле гимнастику, а вежбали су и карате војска се обучава у миру, а не у рату исто важи и за мале христове војни- ке, који се борби са злом уче од малена обоје сте војнички образовани, мануела као официрска кћи да ли вам то пома- же у васпитавању деце или је довољно да сваки родитељ има бар војничко срце? – васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете по- вреди, разболи а где је више деце, више и боли наравно да дисциплина мора да постоји, али не баш војничка љубав нај- боље васпитава могу ли се и родитељи нечему научити од своје деце? – да – каже мануела – незлобиво- сти и праштању имате ли бар један заједнички обед, који благосиља отац породице? – скупимо се на вечеру и на недељни ручак када дођемо са литургије на веронауку сви иду? – да – наставља мануела не само у школи, него и у цркви, коју води невен- ка пјевач због честих селидби промени- ли су доста вероучитеља нарочито воле кад вероучитељ има слуха и лепо пева ишли су на веронауку и док смо живели у источном сарајеву, али тамо се оцењи- вало и инсистирали су много на истори- ји цркве, па су се жалили да им је тешко у србији се не оцењује да ли за тако велику породицу по- стоје летовања, зимовања, покло- ничка путовања? да ли су деца пу- товала авионом? – иду кад се може и колико се може најчешће код баке у борчу аутобусом, па се пребројавамо после сваке станице, да 52 3/2013 многодетне хришћанске породице неко не изађе пре времена идемо на ко- паоник, најчешће у изнајмљену викенди- цу мало је теже да се организујемо када смо ишли на море путовали смо војним авионом, али нам је до аеродрома био потребан комби деца воле када идемо у манастир раваницу код деде, јеромо- наха јевтимија, и монахиња, понекад у неки манастир на фрушкој гори старија деца већ иду сама имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – поруку је већ дао господ: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владај- те њом (пост 1, 27–28) то је једина по- рука али, још бих могао поручити му- жевима да присуствују порођају својих супруга ја сам присуствовао од четвртог детета, ђорђа, па до једанаестог, лазара то је велико охрабрење да упитамо понешто и децу: колико вам је занимљива веронаука? да ли разу- мете шта се догађа на св литургији и је ли вам тешко да издржите до краја? – ми смо променили много вероучи- теља где год смо се селили, имали смо другог – јавља се тања све зависи од вероучитеља – ако нам предаје на зани- мљив начин веронаука при цркви нам је била много занимљивија више се пева на литургији учествујемо, јер знамо од- говарања некад нам је мало тешко, а не- кад није скоро смо били на литургији у новом манастиру трешња, код врчина, посвећеном богородици тројеручици, где је мати злата игуманија служио је прота војислав билбија по завршетку, свирао је на гитари одушевио нас је а тата додаје: на литургији је деци, по правилу, мало досадно, али кад се завр- ши, драго им је што су учествовали они благодат не могу да осете нити да је опи- шу речима, али су радосни јер су напра- вили тај подвиг стварајући задивљујуће бројну по- родицу у најтежем периоду за српски народ, од 1991 до 2012 године, стојиљ- ковићи су јединствен доказ породичне снаге, али и вере у бога и у народ коме припадају овој, као и свим многодетним породицама, држава и црква требало би да посвете дужну пажњу благослов за интервју, са посебним по- хвалама, дао је прота станко трајковић, парох цркве св апостола и јеванђели- сте марка на ташмајдану, који ће осве- штати и пререзати славски колач за њи- хову крсну славу – св великомученик георгије – ђурђевдан сада им је и црква близу ове године слава пада у васкршњи понедељак, па ће бити посебно радосна и свечана много шарених васкршњих јаја, која су шарале дечје рукице, красиће славску трпезу као и сваке године, оче- кују да ће много гостију, а највише деце, поделити са њима то духовно весеље христос васкрсе, радости моја! срећна вам слава, стојиљковићи! васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете повреди, разболи а где је више деце, више и боли мај/јун 2013 53 у манастиру витовница, на 10-годи- шњицу од упокојења старца тадеја, марко м је ставио уз старчев гроб његов портрет, рад свога кума, академског сликара, урађен на платну 2004 по узору на мале старчеве фотографије окупље- на старчева духовна чеда прочитала су акатист и по завршетку сви присутни су целивали портрет након три дана, у сре- ду, 17 априла 2013 у марковом стану на новом београду догодило се чудо – слика је проплакала! из очију и руке портрета кроз стакло су се почеле сливати сузе које су шириле јак миомирис марко је одмах обавестио парохијског свештеника, који је дошао и сам се уверио сузе су се умно- жавале, а у најгушћим млазевима текле су у петак, два дана касније (19 априла 2013 г) у недељу су дошли многи при- јатељи и духовна чеда старца тадеја, а мироточење суза снимила је и руска пра- вославна телевизија спас и направила документарни филм који ће ускоро бити приказан пошто смо сазнали адресу ста- на, у посету породици м су стигли неки чланови уредништва и сарадници право- славног мисионара марко нам, између осталог, казује: „је- дан брат, који је у недељу био очевидац мироточења, посумњао је када је отишао кући, направио је експеримент: сипао је уље преко лица урамљене иконе и позвао ме да дођем и видим ‘сада ти неће бити добро када ово видиш’ – рекао ми је ли- кујући од недеље, након тога, мирото- чење на нашој икони се смањило, али појачало се у страсној седмици проблем је што срби не верују и кад се осведоче ово је треће јављање оца тадеја, мени и мојој породици“, каже марко „зашто? чврсто верујем да ме је отац тадеј при- грлио као своје духовно чедо и хтео да ме заштити, јер сам задњих неколико месеци срљао у пропаст духовно сам пао и брак ми се пољуљао сазнао сам да и после свог упокојења он сабира своја духовна чеда, по промислу божијем ово није његово прво чудо већ је и код других мироточи- ла његова икона на дрвету и догађала су се чудесна исцељења на његовом гробу тек ово треће јављање потресло ми је душу и освестило ме поверовао сам, и вратио се својој породици зар сам стварно толи- ко духовно пао да је бог морао три пута интервенисати?! сада се не чудим брату, који је својим очима видео чудо, а опет посумњао какве свете старце и заступ- нике пред богом имамо, а ми смо глуви и слепи! треба да се молимо господу за спас српске породице данас се све чешће вен- чавају у цркви, али само да би ‘увеличали славље’, не схватајући колико их обавезује света тајна брака нажалост, тако сам се и ја понео према светињи брака“ марко даље наставља казивање: „прво јављање оца тадеја мени било је кроз сан проплакала икона старца тадеја старац тадеј – заштитник породице разговор водила: радмила грујић 54 3/2013 хришћански живот 2006 године, када сам запао у депресију због дијагнозе коју је дала докторка гине- колог мојој супрузи кад је била у трећем месецу трудноће: ‘плод није у реду веро- ватно – даунов синдром мораш да абор- тираш’ звао сам оца јоила и тражио мо- литвену помоћ, а како га нисам нашао те ноћи ми се јавио у сну: ‘не бој се, родиће здраво женско дијете, то су све демонске сплетке’ ипак се нисам смирио и тада, на нашу крсну славу, старац ми се у сну јавио прилази ми у великој светлости, иза њега манастир осећам мир и радост у срцу каже: ‘биће дете здраво, девојчица’ и, слава богу, родила се здрава“ друго јављање, каже марко, било је не- давно „јавио се мојој жени, опет кроз сан, три пута јавио се њој, али опет ради свих нас, као заштитник нашег брака она је записала сва три сна и испричала ми их, по наредби старчевој први пут се старац јавио тако што је у рукама држао велику црвену књигу са огромним златним кр- стом на корицама и истим таквим крстом на својој капи рекао ми је: не тугуј, кћери! усијана глава уништи многе душе она и он су оруђе ђавола да се уништи света тајна брака није му је бог послао него нечасти- ви господ му је тебе послао да се са тобом спасава опасно је непослушање духовни- ку, јер кроз њега говори сам господ“ тог дана је у колима имао опомену: изненада је однекуд долетела сличица оца тадеја, по којој је урађен портрет, и залепила му се на груди то га је шокирало ову сличицу је поклонио пријатељу иконописцу и опет се и са њом десило чудо: проплакала је на лазареву суботу, 27 априла, на истом месту – из очију и из руке и сви његови укућани су сведоци опет у сну старац се по други пут јавио супрузи и рекао: „ваш брак је благословен то је велика света тај- на кроз коју је бог одредио да се спасете твој муж није поверовао у оно што си му рекла, није га уверила ни моја сличица у колима духовно је пао ђаво је умешао мај/јун 2013 55 своје прсте ви сте црквени људи, зато се бог око вас много труди, јер за вас има наде“ упитала га je : „како кад он воли другу?“, a старац је одговорио: „не воли је, заљубљен је, то је само заслепљеност али, пожелети туђе опасан је грех, узети туђе је велика казна са пропашћу вашег брака пропадају четири душе и још три душе које не би угледале дан, а звале би вас родитељима овај живот није створен за уживање него је тест за спасење“ трећи пут је у сан дошао са сузама у очима, прича маркова супруга „осећа- ла сам већу слободу пред њим и највише смо причали успела сам да прочитам наслов црвене књиге – свето јеванђеље кћери моја, обоје сте под епитимијом, али он је није схватио озбиљно ако треба да узме себи једну невину душу да би спасио три, господ ће тако ура- дити мораш мужа опет окренути цркви ти не смеш да размишљаш о напуштању брака, те мисли су од не- частивог него очекуј да ће још више ударити на тебе кад види да се твој муж враћа вери и породици почећеш да се гордиш јер ће да те једе ова неправ- да жена се лакше погорди од мужа сујета и гордост су у свакој жени, чак и оној најбољој све узнемирујуће мисли из главе одбаци, јер бог ти их не шаље а ти ћеш да рађаш још деце палите тамјан сваки дан и молите се као што ти мораш да одсечеш вољу своју пред мужем, тако твој муж мора да од– сече вољу своју пред господом поштуј- те епитимију и чистите душе а када твој муж очисти своју душу, посетићу и њега овако као тебе“ још много тога ми је рекао сетих се да га упитам: „да ли ово морам задржати за себе или могу и другима испричати?“ одговори ми: „кћери моја, воља је твоја уради како желиш, али је битно да се не оглушите о ову моју задњу посету“ сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње из њиховог дома смо отишли са са надом да ће у њему после старчевих поука и чуда које је пројављено на његовој икони завла- дати слога, мир и радост у духу светоме, а текст смо објавили са надом да ће поуке о светињи брака бити на корист свим чита- оцима православног мисионара сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње 56 3/2013 родитељи су ме од малена учили да у животу постоје две најважније ствар- ности: два искуства која живимо те две стварности су култура и породица одрастао сам у близини делте мисиси- пија; у северозападном делу државе ми- сисипи то је веома сиромашна област али, као и многа друга места на југу сје- дињених држава, има веома богату кул- туру блуз фестивал делте мисисипија [mississippi delta blues festival] одржава се у истој улици где је наша кућа сећам се да сам одлазио на фестивал, који се одржа- ва на отвореном сви бендови су били ту, свирали су и велики број људи је долазио да их слуша то је заиста било једно култу- ролошко искуство, део живота тамошњег народа доброта, благост и брига о други- ма је ту део културе помагали смо својим комшијама и они су помагали нама без обзира на то што смо били са севера – мој отац из чикага, а мајка из индијанаполи- са, главног града индијане – народ нас је прихватао и ми смо прихватали њих при- хватали су нас као своје ми смо били њи- хова породица, а они наша стварност породице је био саставни део нашег живота били смо блиско повеза- ни фамилија нам је била важна чак смо често путовали у индијанаполис како би- смо се видели са фамилијом и рођацима – са теткама, течама, ујнама, ујацима, бака- ма и декама васпитаван сам у ревносном, али номиналном римокатоличком духу сви у нашој фамилији су били римокато- лици, па смо то били и ми одрастање је за мене било сусрет породице и културе када сам уписао последњи разред сред- ње школе, преселили смо се у феникс тамо сам упознао своју будућу супругу, веро- нику, у друштву младих римокатолика и моја будућа супруга и ја смо одлучили да упишемо римокатоличке универзитете ја сам се уписао на фрањевачки универ- зитет у стубенвилу [franciscan university of steubenville] у охају, а она на дукејн- ски универзитет [duquesne university] у питсбургу дипломирали смо и вратили смо се у феникс шест месеци касније, ве- роника и ја смо се венчали; убрзо потом постали смо катихумени и нешто касније смо крштени у православној цркви на универзитету сам се по први пут су- срео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; то је био тод, старији господин којег сам тамо упознао он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о па- тристици, о св григорију палами и капа- докијским оцима никада до тада нисам дошао у додир са православном црквом у мисисипију постоје православне цркве, али нема их много те многи тамошњи ста- култура и породица на универзитету сам се по први пут сусрео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о патристици, о св григорију палами и кападокијским оцима превод са енглеског: маријана петровић мај/јун 2013 57 повратак у очев дом новници и не знају за православну цркву док сам одрастао нико ме није упознао са православном црквом имао сам мало искуства о божанској литургији и православној духовности пре него што сам отишао на универзи- тет, јер сам посетио неке грчкокатоличке цркве, али то није била пунота право- славне цркве тод ме је упознао са пра- вослављем, али то је за мене и даље било само неко интелектуално знање о пра- вослављу, а не пунота док сам био на универзитету моја будућа супруга и ја бисмо одлазили до гркокатоличке цркве у северном охају трагао сам за нечим узвишенијим не бих да кажем ишта лоше о римокатоличкој цркви, али ако бих био искрен према себи, рекао бих да као бих римокатолик пропао, и то из много разлога православна црква хр
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
Одреднице:
1. 111423 / ...певам, изнова дaxом да чујем звуке само у песми могу да cнeвaм, ВАСКРСЕЊЕМ христове науке христос воскресе, славимо људи дарује нама, животом буди певајмо сложно, певајмо јасно, славимо ...
1. 111423 / ...певам, изнова дaxом да чујем звуке само у песми могу да cнeвaм, ВАСКРСЕЊЕМ христове науке христос воскресе, славимо људи дарује нама, животом буди певајмо сложно, певајмо јасно, славимо ...
10
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својимВАСКРСЕЊЕМ 📌 победио смрт, те не по-
стоје бескрајни циклуси рађања и смрти
тј реинкарнација; закон карме нема власт
над људима већ је т
...прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам! јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у простору) и рађајући историју (вертикална заједница истомишљеника у времену), очување „темељâ“ потврђује се метафизички и шири се из мутног дна неког давнашњег „златног доба“ на уда- љеном хоризонту неког будућег „раја“ религија има функцију „цемента“ кон- зервације, као постојан, чврст матери- превод са јелинског: михаела јагер рукоположење о александра кобесија, јун 2009 године јул/август 2013 53 проблем религијског фундаментализма свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револуција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве црква светог апостола андреја у подујеву коју су исламски фундаменталисти минирали и запалили током мартовског погрома 2004 године 54 4/2013 основна брига сваког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас јал „темељâ“ традиције који поништава световно (државу, друштво, економију) у религијском и поништава приватно (приватан живот појединца) у јавном (религијски кодекс етичких вредности „светог закона“) борбеност је трећа у низу, али прва по упечатљивом елементу фундаментали- зма насиље у служби светог, у име очу- вања, је одличан резиме фундаментали- стичког покрета прибегавање оружју, крвопролиће и велики број људских жр- тава, одстрањења и погубљења као при- мери, погром и гето, расна дискримина- ција и родне поделе, етничко чишћење и терор налазе се на дневном реду фунда- менталиста читавог света, сваке епохе свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револу- ција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве политички опортунитет и новинарска импровизација су у многим случајевима створили погрешан утисак да се тобоже само ислам поистовећује са фундамен- тализмом, док је неоспорна историјска реалност да свака религија онемоћава од фундаменталистичког вируса, па чак и индијске религије које не заостајући у насилним сукобима убијају чланове по- родице ганди „без правог разлога“ веза религије и фундаментализма је као веза дејства и нежељеног дејства или производа и нуспроизвода као што сваки лек има индикације и контраин- дикације, тако и религија као феномен историје, друштва и културе бива израз своје околине и репродукује своје окру- жење, некада најсветлије а некада нај- мрачније истог фундаментализам је религијска репродукција мрачне стране дру- штва, нешто као карцином историје и паразит културе сама религија може да направи про- тивотров за фундаментализам, ако и када просвећена теологија и одговорна хијерархија протумаче заповести пре- дања према духу који оживљава, а не према дословном слову које убија, при- мењујући на човекољубиви, а не нехума- ни начин оно што је апсолутно неопход- но за доследност заједнице у простору глобализованом на свеском нивоу и у историјском времену с футуристичком перспективом, а не оном која припада прошлости на ретроградни начин уколико опстанак значи симбиозу, а реч значи дијалог, и никад монолог нити приговор, онда религија има друштве- ни интерес и историјски значај да буде искрена према себи као сила која сједи- њује, а не раздваја основна брига сва- ког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас у супротном производи ће бити отклоње- ни заједно са нуспроизводима, а свакако заслугом ових других мариос бегзос (декан теолошког факултета универзитета у атини) црква и друштво јул/август 2013 55 његове колеге и јавно мњење дуго су одбијали да прихвате фицџе- ралда као озбиљног књижевног ствараоца имајући озбиљних проблема са алкохолом, сматран је неозбиљним писцем међутим, његов чист, лирски, богат и ду- ховит стил био је неоспо- ран тема којом се углав- ном бавио била је тежња савршеном благостању које је он покушао да де- финише као „амерички сан“ осим тога, веома често у својим делима сукобљава принципе лакомислености и гу- битка као историчар друштвених прилика свог времена, запам- ћен је и као хроничар доба џеза писао је о том времену: „то је било време чуда, вре- ме уметности, неумер- ности и сатире“ антологијско дело америчке књижевности, роман велики гетсби написао је у француској у пролеће 1924 године када је коначно био прихваћен од стране званичне књижевне критике радња романа одвија се двадесетих година прошлог века – послератно доба које карактерише општа декаденција, процват организованог криминала и илегалних послова каквима се извесно бавио и главни јунак приповедач је ник каравеј, млади по- словни човек који долази у њујорк како би се и сам окушао у стицању матери- јалног богатства он изнајмљује скром- ну кућу у делу града где углавном живе богати први сусед му је џеј гетсби, бо- гаташ о коме круже разне гласине, а који неуморно приређу- је врло популарне забаве за високо друштво ник се у почетку дружи са својом рођаком деј- зи и њеним богатим мужем томом бјуке- наном, те њиховом пријатељицом џор- дан бејкер ускоро се упознаје и са гетсби- јем, те дознаје истину о њему наиме, да је пре одласка у први светски рат, као оби- чан војник, био у вези са дејзи, али по по- вратку из рата разоча- рао се сазнавши да га она није сачекала као што је била обећала, већ се удала за богатог тома гетсби, иако пореклом скромног имовинског статуса, радом и вероватно неким илегалним по- словима, брзо се обогатио и одлучио да поновно ступи у контакт са дејзи, коју је одувек искрено волео по гетсбијевој жељи, ник га повезује са дејзи која је тада већ била незадовољна књижевност велики гетсби прича о лакомислености и губитку илузија славица радин 56 4/2013 својим браком, јер је том имао љубавни- цу миртл између гетсбија и дејзи се по- новно рађају осећања која они и не крију, те ускоро долази до отвореног вербалног сукоба између њега и тома, при чему се она колеба око своје коначне одлуке – да ли да остави мужа и пође са гетсбијем након свађе, дејзи ипак одлази кући са гетсбијем, а на путу аутомобилом случај- но усмрћује миртл миртлин муж, вил- сон, чувши шта се десило, умисли да му је супругу намерно убио њен бивши љубав- ник препознавши аутомобил са места несреће, одлази код тома који га убеђује да је гетсби убица његове жене без пре- мишљања, вилсон убија гетсбија, а затим почини самоубиство на сахрану џеја гетсбија, наизглед врло омиљеног у високом друштву, не дола- зи готово нико „највиши облик морала јесте када се не осећамо као код куће у свом дому“, рекао је теодор адорно познати немачки фило- соф већина уметничких дела настоји да пробуди у нама осећај да смо странци у свом дому најбоља фикција нас приси- љава да поставимо питања о нечему што иначе узимамо здраво за готово она доводи у питање обичаје и очекивања када постану превише устаљена велики гетсби је класично дело америчке књи- жевности, суштински амерички роман иако роман конкретно говори о гетсбију и америчком сну, аутор је хтео да надиђе своје време и простор ми не можемо искусити све кроз шта су други људи прошли, али у књижев- ном делу можемо разумети поступке и најчудовишнијих појединаца добар ро- ман увек верно приказује комплексну психичку структуру личности и ствара довољно простора да сви ликови дођу до речи, и у том смислу роман као жанр се може сматрати демократским, не у сми- слу да се залаже за демократију, већ је по својој природи такав емпатија је у самој сржи великог гетсбија, као и других ве- ликих романа највећи је промашај оста- ти слеп за туђе проблеме и патње не ви- дети их значи порећи њихово постојање „том и дејзи бејаху лакомислени људи – упропаштавали су људе и ствари и онда се повлачили у своје богатство или у сво- ју силну лакомисленост, или шта год је то било што их је повезивало, остављајући другима да чисте неред који су напра- вили“ лакомислени је придев који нам пада на памет при опису богатих ликова из романа сан који они остварују исква- рен је сан који уништава сваког ко поку- ша да му се приближи на тај начин аутор критикује богату класу што се проблема стицања материјал- ног богатства тиче, јеванђелска порука је више него јасна: „тешко је богатоме ући у царство небеско“ (мт 19, 23) а преподобни амвросије оптински је писао својој духовној деци: „није про- блем у богатству, него у нама самима колико год човеку даш, неће се задово- љити богати људи имају много више брига него они што живе у сиромаштву и оскудици сиромаштво и оскудица много су ближи и смирењу и спасењу, само ако човек није малодушан, него се са вером и надом ослања на свеблаги промисао божији“ онда нас и не чуди што је и сам фиц- џералд једном приликом рекао како је велики гетсби прича о губитку илузија које свету дају сјај и живописност до те мере да човеку више није важно да ли су ствари истините или лажне све док оне доприносе том магичном сјају кроз цео роман провлачи се лајтмотив који одре- ђује његову суштину, а то је питање гу- битка илузија, губитка сна велики романи могу да оплемене наша осећања и подстакну осетљивост за ком- плексност живота и људи у њему; они нас ненаметљиво спашавају од моралне крутости тајанствено нас упућујући на оне христове речи: „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) књижевност јул/август 2013 57 нити има моћнијег нити истовреме- но потцењенијег оружја од моли- тве она је заправо свеоружје које нам нико не може одузети, нити заплени- ти, а у свим условима је делотворно ко се служи њоме може је применити на свим фронтовима и у свако време ко поседује и зна руковати и користи- ти савремено оружје, тај и добија бит- ке његош каже у горскоме вијенцу: „а у руке мандушића вука свака пушка биће убојита“ успешност сваке битке зави- си од умешности ратника који користи оружје мач, пушка, топ, ракета не до- бијају битку сами од себе, већ онај који рукује тај својом вештином и стратегијом постиже победу молитва је савремено оружје које мали број људи уме да ко- ристи њој се приступа са смиреношћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чвр- стом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити исус говори ученицима: „кад бисте имали вере коли- ко зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и по- слушао би вас“ (лк 17 6), или на другом месту: „ ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) бог увек хришћански живот молитва као најјаче оружје „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) ненад вујић 58 4/2013 говори истину и његова обећања нису празна: приступајући молитви не узда- мо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? као прво, мо- жда се још није испунило време за тако нешто друго, можда остварење жеље не би било на нашу телесну и духовну корист (примера ради, богатство би нас можда одвело на странпутицу нарко- маније, блуда, коцке) можда бисмо се погордили мислећи да су то наше моћи свемоћни господ неће испунити молбу која није за наше добро и за добро наших ближњих примера ради, неком младићу се не „отвара“ пут ка девојци у коју се заљубио и он се пита зашто а његош лепо каже: „ко на брду ак’ и мало стоји, више види него онај под брдом“ тако и бог свевидећи види и позната му је цела наша будућност, па и тог младића и де- војке, и усмерава га на онај пут на којем ће бити најсрећнији и где ћe највише на-р предовати у добру и љубави суштина је у томе да господ испуњава сваку молитву која има циљ да нас уподоби њему и приближи нашим ближњима он је створио свакога човека и све нас воли родитељском љубављу и жели да нас учини грађанима вишњега јерусалима и наслед- ницима царства вечнога уколико и сами имамо такву тежњу и расположење срца, онда можемо да се ослонимо на господње обећање да „све што узиштете у молитви верујући, добићете“ (мт 21, 22) аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој у данашњем секуларизованом све- ту, појмови као што су праштање, а поготово служење ближњима, наилазе на појам који се назива граница; граница докле треба и може да се трпи тако граница представља препреку, и у свести већине људи, били хришћани или не, то је обично препрека до које се може доћи, али која се не прелази да ли је тако? не бисмо се сложили господ исус христос је померио границе и као једину границу поставио љубав љубав је најсе- лективнија и најпропустљивија граница најселективнија –јер свако зло на њој бива заустављено, а најпропустљивија – јер је милост која из ње зрачи безгра- нична господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо пра- штати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) како је овде зло заустављено? тако што човек који се каје одбацује зло много пута можемо погрешити и много пута грешимо, како из незнања тако и из нај- боље намере нема потребе да се пла- шимо и постављамо границе које ће нас заштити вера у бога је најбољи штит наше је да опростимо ако се неко покаје, а божије да нас у случају преваре зашти- ти од лоших последица јер је он најбољи познавалац људских срца па и онда када нам изгледа да смо на губитку, ослонимо се на господа и опростимо служење у скромности савременом човеку делује још одбојније зашто би он служио свакоме ко му се нађе на путу и на тај начин трошио своју енергију уза- лудно? зато што се служењем енергија не троши, већ умножава сама енергија је дар божији и тај дар функционише на божији начин, а не на људско поимање служећи, ми ослобађамо енергију, и тако хришћански живот зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? хришћански живот снежана благојевић јул/август 2013 59 се рађа благодат, уз садејство духа свето- га створити ни из чега може само бог, а рађање је поклоњено човеку, уз напомену да захтева труд зато свако од нас може уживати у рађању свега доброг што бог дарује човеку господ нас учи да се не узносимо на следећи начин: „тако и ви када извршите све што вам је заповеђе- но, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учини- ти“ (лк 17 10) наше дело према ближњем треба да буде дело љубави ако у почетку и нема- мо изражену љубав, она ће временом си- гурно заживети у нама то је једна страна медаље друга је осећање које ће се јавити у оном другом који прима нашу помоћ и милост то осећање произведено у особи, која на неки начин зависи од нас, има не- процењиву вредност нема новца којим се тако нешто може купити ово је начин да се удахне живот и једној и другој страни и тако удишући заједнички невидљиве зраке љубави, и умножавајући примарну енер- гију, задобијамо нешто веће и немерљиво вредније – сам живот зато потрудимо се да праштамо и служимо једни другима не би ли испунили божију заповест о љубави према богу и ближњима аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој о праштању и служењу у скромности господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо праштати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) 60 4/2013 е–мисија пријатељбожијисрб wwwprijateljbozijicom веома је занимљива визија интернет пројекта пријатељ божији као што пише на сајту идеја је упозна- вање са богом и развитак оних који га прате на четири плана на фи- зичком кроз схватање да је тело храм божији, на менталном да су ми- сли човека оно што он сам јесте, на со- цијалном да чини оно што би волео да се чини њему са- моме и на духовном мњење да ништа не вреди задобити цео свет, а изгуби- ти своју душу врло претенциозан зада- так, мора се признати душа овог пројекта је ње- гов оснивач марко сандаљ, син ковача како сам за себе каже, а који је као млад шеснаестогодишњак отишао из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и богатством и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику празнину убрзо стицајем околности губи своје огромно матери- јално богатство, али зато задобија оно непролазно, а то је оно духовно бога је упознао не путем традиције и обичаја већ путем читања божије речи тј светог писма, али своје искуство није задржао само за себе већ је решио да га подели са другима и плод те његове жеље је управо овај сајт исти је са правом оцењен врло позитивно од надлежног, канад- ског архијереја г георгија, тако да се налази под ње- говим благословом многи препозна- ју овај пројекат по упечатљивим и за- нимљивим доку- ментарним филмо- вима који се баве неким од најакту- елнијих духовних проблема данашњи- це питање свођења славе на јело и пиће или узимање у обзир ње- ног узвишенијег смисла, пи- тање поста, поштовања свештенства или беле куге – све те и многе друге дилеме су обрађене на начин пријемчив чове- ку данашњице, сумњичавом и жељном аутентичних и правих аргумената сви документарци у продукцији пројекта пријатељ божији и многи други ништа мање интересантни и поучни се налазе сајт пријатељ божији протонамесник горан живковић јул/август 2013 61 у подсекцији филмови они су углавном постављени у једном од најпопуларнијих видео сервиса vimeo, а између свих оста- лих ту су и два значајна документарца познатог редитеља ђакона ненада илића који се баве двојицом српских великана 20 века – светим владиком николајем и светим авом јустином ћелијским на жалост, сем у црквеним круговима, ова два ремек-дела филмске уметности једва да су изазвала ширу пажњу наше јавно- сти тако да је њихово убрајање у списак електронски доступних документараца за сваку похвалу списак видео записа који се могу гле- дати преко овог сајта је право духовно благо – ту су документарац о чудесним исцељењима пацијената, затим један многи препознају овај пројекат по упечатљивим и занимљивим документарним филмовима који се баве неким од најактуелнијих духовних проблема данашњице 62 4/2013 који се бави старим и онемоћалим људи- ма препуштеним себи самима, као и онај који се бави историјатом чудотворног појаса пресвете богородице ту је и кра- так и поучан филм три приче у два дела, затим икона иза које стоји већ помену- ти ђакон ненад илић (а која је рађена по књизи епископа нишког др јована пури- ћа „икона христа – људско лице бога“) света гора која је одувек изазивала ин- тересовање такође је обрађена у једном документарцу, као и манастир свете ка- тарине синајске у последње време руска кинематографија је изнедрила неколико врло интересантних остварења са право- славном тематиком тако да овде можемо погледати познато острво, затим филм поп о пожртвованом свештенику и ње- говој попадији – са српским титловима врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углав- ном поуком неког светитеља оне су напи- сане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде ево неколико мудрих изрека светитеља: „не бој се самоће без људи, већ се бој самоће без вере“ (св вла- дика николај), „наука или знање без до- броте јесте мудрост ђаволска“ (св фила- рет московски), итд рубрика чланци пуна је пробраних тек- стова признатих православних духовни- ка са врло актуелним темама ту можемо наћи одличан текст о слободи познатог грузијског архимандрита рафаела каре- лина, затим текст који се бави излечењи- ма болести душе од лазара абашидзеа, а третирају се и теме попут самоће, односа греха и туге, лажне духовности данашњи- це, културе општења, итд у сваком слу- чају рубрика је за сваку похвалу, а тексто- ви за препоруку у рубрици књиге можемо наћи доста добрих наслова, углавном класика као што су казивања боготражитеља свом духовном оцу, мој живот у христу, ми- сли о добру и злу и многе друге свакако ће за новајлије у вери ова литература бити право откровење, а за оне који на- предују на путу спасења на окрепљење и утврђивање духа свакодневно ажуриране вести се налазе у истоименој рубрици, а ту су и рубрике посвећене духовној музици, светоотач- ким поукама, молитвама, сведочанстви- ма чуда јеванђеље посвећено дану и са пригодним тумачењем је доступно у аудио формату пројекат пријатељ божији има и свој форум који обилује квалитетним темама и садржајима, али се на жалост не може рећи да је посећен и да обилује дискусијама коначни утисак о сајту је да је у његову израду и одржавање уложено доста тру- да ажурира се редовно, питак је, јасан, садржајан и душекористан зато се нада- мо да ће бити инспирација многим дру- гим пројектима православне садржине у будућности аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углавном поуком неког светитеља оне су написане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде е–мисија јул/август 2013 63 царство духа светога царство је свако довека, и то је земље слика ал’ има и једно небесно, а то је царство тројично слава је оца бескрајна, о каква је то тајна, сведржитељ свега је творац, човеков је прави отац слава је сина очева, због нас се телом одева тродневно погребен устаје, спаситељ света, он постаје слава је духа утешна, јер он је свету истина једна је сила духа тог, а дарови списка бескрајног силом су духа апостоли, веру, сву, свету пренели к’о ватра су биле речи те, христу се правом клањајте од оца је духом светим, пречиста, христа назвала својим, богомајка, дјева поста тад, божије баште нови сад царе небески, утешни, спаси наш народ грешни венчиће траве плетемо, милости твоје иштемо без духа божијег не може, у цркву твоју, о боже! крштени волите цара свог молите цара небеског молите духа светог поезија поезија читалаца мисионара вероучитељ хаџи драган б поповић 64 4/2013 поезија ученика веронауке мученица „где си, србијо православна, зове те твој отац сава где си, мученице славна, господу своме одана? христовим венцем си овенчана ангелским песмама опевана вековима стара а вечно млада србијо, где си сада? што скриваш своје свето лице православне и моћне царице? дођи, кћери моја, чиста попут росе, дођи, србијо мила, мој поносе“ у том долази србија убога: „оче саво, за бога милога, иди и не гледај моју ругобу! твој поглед трпети не могу!“ свети сава диже старицу, некад младу, моћну царицу у чуду он је тужно гледа: „радости моја, србијо света, шта ти се догодило? ко ти је ово учинио? што ми стојиш тако покисла, сиромашна и гологлава? где је ведрина у твојим очима? где је крст часни на твојим грудима? где су венци славних царева, које си са поносом на глави носила? где је лепота и младост твоја? проговори србијо, кћери моја!“ сиротица паде на колена, бледа, cа сузом у очима кршећи руке и ридајући с горким гласом говорећи: „и сто непријатеља да се на мене окомило ништа ме, ама ништа не би сломило али, авај мени, велике ли муке, ово су ми учиниле српске руке! псовкама ме србин пљује, лажима он ме трује, блудом својим ме оскрњује, за грехе своје се не каје поцепали су ми царску одежду а оставили ми убогу надежду убиством ће ме коначно убити, ускоро ће ме и на крст распети! о оче саво, ћерку своју спаси и овај огањ греха ти угаси!“ са великим болом свети сава се помоли: „господе благи, господе свесилни, помилуј своју ћерку страдалницу, србију, свету мученицу! а србину издајнику који те разгневи, опрости и покајање подари ако ли се који србин не покаје, већ живети у греху остане, ја га више нећу пред тобом бранити, но ти види шта ћеш с њим чинити јер сваки србин који србији зло чини, србин није, нити може бити!“ марија василијић vii/4 ош „филип кљајић фића“
... име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам! јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у простору) и рађајући историју (вертикална заједница истомишљеника у времену), очување „темељâ“ потврђује се метафизички и шири се из мутног дна неког давнашњег „златног доба“ на уда- љеном хоризонту неког будућег „раја“ религија има функцију „цемента“ кон- зервације, као постојан, чврст матери- превод са јелинског: михаела јагер рукоположење о александра кобесија, јун 2009 године јул/август 2013 53 проблем религијског фундаментализма свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револуција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве црква светог апостола андреја у подујеву коју су исламски фундаменталисти минирали и запалили током мартовског погрома 2004 године 54 4/2013 основна брига сваког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас јал „темељâ“ традиције који поништава световно (државу, друштво, економију) у религијском и поништава приватно (приватан живот појединца) у јавном (религијски кодекс етичких вредности „светог закона“) борбеност је трећа у низу, али прва по упечатљивом елементу фундаментали- зма насиље у служби светог, у име очу- вања, је одличан резиме фундаментали- стичког покрета прибегавање оружју, крвопролиће и велики број људских жр- тава, одстрањења и погубљења као при- мери, погром и гето, расна дискримина- ција и родне поделе, етничко чишћење и терор налазе се на дневном реду фунда- менталиста читавог света, сваке епохе свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револу- ција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве политички опортунитет и новинарска импровизација су у многим случајевима створили погрешан утисак да се тобоже само ислам поистовећује са фундамен- тализмом, док је неоспорна историјска реалност да свака религија онемоћава од фундаменталистичког вируса, па чак и индијске религије које не заостајући у насилним сукобима убијају чланове по- родице ганди „без правог разлога“ веза религије и фундаментализма је као веза дејства и нежељеног дејства или производа и нуспроизвода као што сваки лек има индикације и контраин- дикације, тако и религија као феномен историје, друштва и културе бива израз своје околине и репродукује своје окру- жење, некада најсветлије а некада нај- мрачније истог фундаментализам је религијска репродукција мрачне стране дру- штва, нешто као карцином историје и паразит културе сама религија може да направи про- тивотров за фундаментализам, ако и када просвећена теологија и одговорна хијерархија протумаче заповести пре- дања према духу који оживљава, а не према дословном слову које убија, при- мењујући на човекољубиви, а не нехума- ни начин оно што је апсолутно неопход- но за доследност заједнице у простору глобализованом на свеском нивоу и у историјском времену с футуристичком перспективом, а не оном која припада прошлости на ретроградни начин уколико опстанак значи симбиозу, а реч значи дијалог, и никад монолог нити приговор, онда религија има друштве- ни интерес и историјски значај да буде искрена према себи као сила која сједи- њује, а не раздваја основна брига сва- ког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас у супротном производи ће бити отклоње- ни заједно са нуспроизводима, а свакако заслугом ових других мариос бегзос (декан теолошког факултета универзитета у атини) црква и друштво јул/август 2013 55 његове колеге и јавно мњење дуго су одбијали да прихвате фицџе- ралда као озбиљног књижевног ствараоца имајући озбиљних проблема са алкохолом, сматран је неозбиљним писцем међутим, његов чист, лирски, богат и ду- ховит стил био је неоспо- ран тема којом се углав- ном бавио била је тежња савршеном благостању које је он покушао да де- финише као „амерички сан“ осим тога, веома често у својим делима сукобљава принципе лакомислености и гу- битка као историчар друштвених прилика свог времена, запам- ћен је и као хроничар доба џеза писао је о том времену: „то је било време чуда, вре- ме уметности, неумер- ности и сатире“ антологијско дело америчке књижевности, роман велики гетсби написао је у француској у пролеће 1924 године када је коначно био прихваћен од стране званичне књижевне критике радња романа одвија се двадесетих година прошлог века – послератно доба које карактерише општа декаденција, процват организованог криминала и илегалних послова каквима се извесно бавио и главни јунак приповедач је ник каравеј, млади по- словни човек који долази у њујорк како би се и сам окушао у стицању матери- јалног богатства он изнајмљује скром- ну кућу у делу града где углавном живе богати први сусед му је џеј гетсби, бо- гаташ о коме круже разне гласине, а који неуморно приређу- је врло популарне забаве за високо друштво ник се у почетку дружи са својом рођаком деј- зи и њеним богатим мужем томом бјуке- наном, те њиховом пријатељицом џор- дан бејкер ускоро се упознаје и са гетсби- јем, те дознаје истину о њему наиме, да је пре одласка у први светски рат, као оби- чан војник, био у вези са дејзи, али по по- вратку из рата разоча- рао се сазнавши да га она није сачекала као што је била обећала, већ се удала за богатог тома гетсби, иако пореклом скромног имовинског статуса, радом и вероватно неким илегалним по- словима, брзо се обогатио и одлучио да поновно ступи у контакт са дејзи, коју је одувек искрено волео по гетсбијевој жељи, ник га повезује са дејзи која је тада већ била незадовољна књижевност велики гетсби прича о лакомислености и губитку илузија славица радин 56 4/2013 својим браком, јер је том имао љубавни- цу миртл између гетсбија и дејзи се по- новно рађају осећања која они и не крију, те ускоро долази до отвореног вербалног сукоба између њега и тома, при чему се она колеба око своје коначне одлуке – да ли да остави мужа и пође са гетсбијем након свађе, дејзи ипак одлази кући са гетсбијем, а на путу аутомобилом случај- но усмрћује миртл миртлин муж, вил- сон, чувши шта се десило, умисли да му је супругу намерно убио њен бивши љубав- ник препознавши аутомобил са места несреће, одлази код тома који га убеђује да је гетсби убица његове жене без пре- мишљања, вилсон убија гетсбија, а затим почини самоубиство на сахрану џеја гетсбија, наизглед врло омиљеног у високом друштву, не дола- зи готово нико „највиши облик морала јесте када се не осећамо као код куће у свом дому“, рекао је теодор адорно познати немачки фило- соф већина уметничких дела настоји да пробуди у нама осећај да смо странци у свом дому најбоља фикција нас приси- љава да поставимо питања о нечему што иначе узимамо здраво за готово она доводи у питање обичаје и очекивања када постану превише устаљена велики гетсби је класично дело америчке књи- жевности, суштински амерички роман иако роман конкретно говори о гетсбију и америчком сну, аутор је хтео да надиђе своје време и простор ми не можемо искусити све кроз шта су други људи прошли, али у књижев- ном делу можемо разумети поступке и најчудовишнијих појединаца добар ро- ман увек верно приказује комплексну психичку структуру личности и ствара довољно простора да сви ликови дођу до речи, и у том смислу роман као жанр се може сматрати демократским, не у сми- слу да се залаже за демократију, већ је по својој природи такав емпатија је у самој сржи великог гетсбија, као и других ве- ликих романа највећи је промашај оста- ти слеп за туђе проблеме и патње не ви- дети их значи порећи њихово постојање „том и дејзи бејаху лакомислени људи – упропаштавали су људе и ствари и онда се повлачили у своје богатство или у сво- ју силну лакомисленост, или шта год је то било што их је повезивало, остављајући другима да чисте неред који су напра- вили“ лакомислени је придев који нам пада на памет при опису богатих ликова из романа сан који они остварују исква- рен је сан који уништава сваког ко поку- ша да му се приближи на тај начин аутор критикује богату класу што се проблема стицања материјал- ног богатства тиче, јеванђелска порука је више него јасна: „тешко је богатоме ући у царство небеско“ (мт 19, 23) а преподобни амвросије оптински је писао својој духовној деци: „није про- блем у богатству, него у нама самима колико год човеку даш, неће се задово- љити богати људи имају много више брига него они што живе у сиромаштву и оскудици сиромаштво и оскудица много су ближи и смирењу и спасењу, само ако човек није малодушан, него се са вером и надом ослања на свеблаги промисао божији“ онда нас и не чуди што је и сам фиц- џералд једном приликом рекао како је велики гетсби прича о губитку илузија које свету дају сјај и живописност до те мере да човеку више није важно да ли су ствари истините или лажне све док оне доприносе том магичном сјају кроз цео роман провлачи се лајтмотив који одре- ђује његову суштину, а то је питање гу- битка илузија, губитка сна велики романи могу да оплемене наша осећања и подстакну осетљивост за ком- плексност живота и људи у њему; они нас ненаметљиво спашавају од моралне крутости тајанствено нас упућујући на оне христове речи: „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) књижевност јул/август 2013 57 нити има моћнијег нити истовреме- но потцењенијег оружја од моли- тве она је заправо свеоружје које нам нико не може одузети, нити заплени- ти, а у свим условима је делотворно ко се служи њоме може је применити на свим фронтовима и у свако време ко поседује и зна руковати и користи- ти савремено оружје, тај и добија бит- ке његош каже у горскоме вијенцу: „а у руке мандушића вука свака пушка биће убојита“ успешност сваке битке зави- си од умешности ратника који користи оружје мач, пушка, топ, ракета не до- бијају битку сами од себе, већ онај који рукује тај својом вештином и стратегијом постиже победу молитва је савремено оружје које мали број људи уме да ко- ристи њој се приступа са смиреношћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чвр- стом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити исус говори ученицима: „кад бисте имали вере коли- ко зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и по- слушао би вас“ (лк 17 6), или на другом месту: „ ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) бог увек хришћански живот молитва као најјаче оружје „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) ненад вујић 58 4/2013 говори истину и његова обећања нису празна: приступајући молитви не узда- мо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? као прво, мо- жда се још није испунило време за тако нешто друго, можда остварење жеље не би било на нашу телесну и духовну корист (примера ради, богатство би нас можда одвело на странпутицу нарко- маније, блуда, коцке) можда бисмо се погордили мислећи да су то наше моћи свемоћни господ неће испунити молбу која није за наше добро и за добро наших ближњих примера ради, неком младићу се не „отвара“ пут ка девојци у коју се заљубио и он се пита зашто а његош лепо каже: „ко на брду ак’ и мало стоји, више види него онај под брдом“ тако и бог свевидећи види и позната му је цела наша будућност, па и тог младића и де- војке, и усмерава га на онај пут на којем ће бити најсрећнији и где ћe највише на-р предовати у добру и љубави суштина је у томе да господ испуњава сваку молитву која има циљ да нас уподоби њему и приближи нашим ближњима он је створио свакога човека и све нас воли родитељском љубављу и жели да нас учини грађанима вишњега јерусалима и наслед- ницима царства вечнога уколико и сами имамо такву тежњу и расположење срца, онда можемо да се ослонимо на господње обећање да „све што узиштете у молитви верујући, добићете“ (мт 21, 22) аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој у данашњем секуларизованом све- ту, појмови као што су праштање, а поготово служење ближњима, наилазе на појам који се назива граница; граница докле треба и може да се трпи тако граница представља препреку, и у свести већине људи, били хришћани или не, то је обично препрека до које се може доћи, али која се не прелази да ли је тако? не бисмо се сложили господ исус христос је померио границе и као једину границу поставио љубав љубав је најсе- лективнија и најпропустљивија граница најселективнија –јер свако зло на њој бива заустављено, а најпропустљивија – јер је милост која из ње зрачи безгра- нична господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо пра- штати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) како је овде зло заустављено? тако што човек који се каје одбацује зло много пута можемо погрешити и много пута грешимо, како из незнања тако и из нај- боље намере нема потребе да се пла- шимо и постављамо границе које ће нас заштити вера у бога је најбољи штит наше је да опростимо ако се неко покаје, а божије да нас у случају преваре зашти- ти од лоших последица јер је он најбољи познавалац људских срца па и онда када нам изгледа да смо на губитку, ослонимо се на господа и опростимо служење у скромности савременом човеку делује још одбојније зашто би он служио свакоме ко му се нађе на путу и на тај начин трошио своју енергију уза- лудно? зато што се служењем енергија не троши, већ умножава сама енергија је дар божији и тај дар функционише на божији начин, а не на људско поимање служећи, ми ослобађамо енергију, и тако хришћански живот зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? хришћански живот снежана благојевић јул/август 2013 59 се рађа благодат, уз садејство духа свето- га створити ни из чега може само бог, а рађање је поклоњено човеку, уз напомену да захтева труд зато свако од нас може уживати у рађању свега доброг што бог дарује човеку господ нас учи да се не узносимо на следећи начин: „тако и ви када извршите све што вам је заповеђе- но, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учини- ти“ (лк 17 10) наше дело према ближњем треба да буде дело љубави ако у почетку и нема- мо изражену љубав, она ће временом си- гурно заживети у нама то је једна страна медаље друга је осећање које ће се јавити у оном другом који прима нашу помоћ и милост то осећање произведено у особи, која на неки начин зависи од нас, има не- процењиву вредност нема новца којим се тако нешто може купити ово је начин да се удахне живот и једној и другој страни и тако удишући заједнички невидљиве зраке љубави, и умножавајући примарну енер- гију, задобијамо нешто веће и немерљиво вредније – сам живот зато потрудимо се да праштамо и служимо једни другима не би ли испунили божију заповест о љубави према богу и ближњима аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој о праштању и служењу у скромности господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо праштати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) 60 4/2013 е–мисија пријатељбожијисрб wwwprijateljbozijicom веома је занимљива визија интернет пројекта пријатељ божији као што пише на сајту идеја је упозна- вање са богом и развитак оних који га прате на четири плана на фи- зичком кроз схватање да је тело храм божији, на менталном да су ми- сли човека оно што он сам јесте, на со- цијалном да чини оно што би волео да се чини њему са- моме и на духовном мњење да ништа не вреди задобити цео свет, а изгуби- ти своју душу врло претенциозан зада- так, мора се признати душа овог пројекта је ње- гов оснивач марко сандаљ, син ковача како сам за себе каже, а који је као млад шеснаестогодишњак отишао из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и богатством и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику празнину убрзо стицајем околности губи своје огромно матери- јално богатство, али зато задобија оно непролазно, а то је оно духовно бога је упознао не путем традиције и обичаја већ путем читања божије речи тј светог писма, али своје искуство није задржао само за себе већ је решио да га подели са другима и плод те његове жеље је управо овај сајт исти је са правом оцењен врло позитивно од надлежног, канад- ског архијереја г георгија, тако да се налази под ње- говим благословом многи препозна- ју овај пројекат по упечатљивим и за- нимљивим доку- ментарним филмо- вима који се баве неким од најакту- елнијих духовних проблема данашњи- це питање свођења славе на јело и пиће или узимање у обзир ње- ног узвишенијег смисла, пи- тање поста, поштовања свештенства или беле куге – све те и многе друге дилеме су обрађене на начин пријемчив чове- ку данашњице, сумњичавом и жељном аутентичних и правих аргумената сви документарци у продукцији пројекта пријатељ божији и многи други ништа мање интересантни и поучни се налазе сајт пријатељ божији протонамесник горан живковић јул/август 2013 61 у подсекцији филмови они су углавном постављени у једном од најпопуларнијих видео сервиса vimeo, а између свих оста- лих ту су и два значајна документарца познатог редитеља ђакона ненада илића који се баве двојицом српских великана 20 века – светим владиком николајем и светим авом јустином ћелијским на жалост, сем у црквеним круговима, ова два ремек-дела филмске уметности једва да су изазвала ширу пажњу наше јавно- сти тако да је њихово убрајање у списак електронски доступних документараца за сваку похвалу списак видео записа који се могу гле- дати преко овог сајта је право духовно благо – ту су документарац о чудесним исцељењима пацијената, затим један многи препознају овај пројекат по упечатљивим и занимљивим документарним филмовима који се баве неким од најактуелнијих духовних проблема данашњице 62 4/2013 који се бави старим и онемоћалим људи- ма препуштеним себи самима, као и онај који се бави историјатом чудотворног појаса пресвете богородице ту је и кра- так и поучан филм три приче у два дела, затим икона иза које стоји већ помену- ти ђакон ненад илић (а која је рађена по књизи епископа нишког др јована пури- ћа „икона христа – људско лице бога“) света гора која је одувек изазивала ин- тересовање такође је обрађена у једном документарцу, као и манастир свете ка- тарине синајске у последње време руска кинематографија је изнедрила неколико врло интересантних остварења са право- славном тематиком тако да овде можемо погледати познато острво, затим филм поп о пожртвованом свештенику и ње- говој попадији – са српским титловима врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углав- ном поуком неког светитеља оне су напи- сане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде ево неколико мудрих изрека светитеља: „не бој се самоће без људи, већ се бој самоће без вере“ (св вла- дика николај), „наука или знање без до- броте јесте мудрост ђаволска“ (св фила- рет московски), итд рубрика чланци пуна је пробраних тек- стова признатих православних духовни- ка са врло актуелним темама ту можемо наћи одличан текст о слободи познатог грузијског архимандрита рафаела каре- лина, затим текст који се бави излечењи- ма болести душе од лазара абашидзеа, а третирају се и теме попут самоће, односа греха и туге, лажне духовности данашњи- це, културе општења, итд у сваком слу- чају рубрика је за сваку похвалу, а тексто- ви за препоруку у рубрици књиге можемо наћи доста добрих наслова, углавном класика као што су казивања боготражитеља свом духовном оцу, мој живот у христу, ми- сли о добру и злу и многе друге свакако ће за новајлије у вери ова литература бити право откровење, а за оне који на- предују на путу спасења на окрепљење и утврђивање духа свакодневно ажуриране вести се налазе у истоименој рубрици, а ту су и рубрике посвећене духовној музици, светоотач- ким поукама, молитвама, сведочанстви- ма чуда јеванђеље посвећено дану и са пригодним тумачењем је доступно у аудио формату пројекат пријатељ божији има и свој форум који обилује квалитетним темама и садржајима, али се на жалост не може рећи да је посећен и да обилује дискусијама коначни утисак о сајту је да је у његову израду и одржавање уложено доста тру- да ажурира се редовно, питак је, јасан, садржајан и душекористан зато се нада- мо да ће бити инспирација многим дру- гим пројектима православне садржине у будућности аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углавном поуком неког светитеља оне су написане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде е–мисија јул/август 2013 63 царство духа светога царство је свако довека, и то је земље слика ал’ има и једно небесно, а то је царство тројично слава је оца бескрајна, о каква је то тајна, сведржитељ свега је творац, човеков је прави отац слава је сина очева, због нас се телом одева тродневно погребен устаје, спаситељ света, он постаје слава је духа утешна, јер он је свету истина једна је сила духа тог, а дарови списка бескрајног силом су духа апостоли, веру, сву, свету пренели к’о ватра су биле речи те, христу се правом клањајте од оца је духом светим, пречиста, христа назвала својим, богомајка, дјева поста тад, божије баште нови сад царе небески, утешни, спаси наш народ грешни венчиће траве плетемо, милости твоје иштемо без духа божијег не може, у цркву твоју, о боже! крштени волите цара свог молите цара небеског молите духа светог поезија поезија читалаца мисионара вероучитељ хаџи драган б поповић 64 4/2013 поезија ученика веронауке мученица „где си, србијо православна, зове те твој отац сава где си, мученице славна, господу своме одана? христовим венцем си овенчана ангелским песмама опевана вековима стара а вечно млада србијо, где си сада? што скриваш своје свето лице православне и моћне царице? дођи, кћери моја, чиста попут росе, дођи, србијо мила, мој поносе“ у том долази србија убога: „оче саво, за бога милога, иди и не гледај моју ругобу! твој поглед трпети не могу!“ свети сава диже старицу, некад младу, моћну царицу у чуду он је тужно гледа: „радости моја, србијо света, шта ти се догодило? ко ти је ово учинио? што ми стојиш тако покисла, сиромашна и гологлава? где је ведрина у твојим очима? где је крст часни на твојим грудима? где су венци славних царева, које си са поносом на глави носила? где је лепота и младост твоја? проговори србијо, кћери моја!“ сиротица паде на колена, бледа, cа сузом у очима кршећи руке и ридајући с горким гласом говорећи: „и сто непријатеља да се на мене окомило ништа ме, ама ништа не би сломило али, авај мени, велике ли муке, ово су ми учиниле српске руке! псовкама ме србин пљује, лажима он ме трује, блудом својим ме оскрњује, за грехе своје се не каје поцепали су ми царску одежду а оставили ми убогу надежду убиством ће ме коначно убити, ускоро ће ме и на крст распети! о оче саво, ћерку своју спаси и овај огањ греха ти угаси!“ са великим болом свети сава се помоли: „господе благи, господе свесилни, помилуј своју ћерку страдалницу, србију, свету мученицу! а србину издајнику који те разгневи, опрости и покајање подари ако ли се који србин не покаје, већ живети у греху остане, ја га више нећу пред тобом бранити, но ти види шта ћеш с њим чинити јер сваки србин који србији зло чини, србин није, нити може бити!“ марија василијић vii/4 ош „филип кљајић фића“
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
11
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...све, па тако и света тајна крштења, у вези са христовом смрћу иВАСКРСЕЊЕМ,📌 ,
јер „од смрти христове и од погребења
и тридневног васкрсења задобили смо
и бесмртност, и непропадљивост, и наду
будућег васкрсења
...све, па тако и света тајна крштења, у вези са христовом смрћу и
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... преображајем личности у христу благовест о новом животу и хри- стовој победи над смрћу је суштинска проповед цркве, док је потреба за одр- жањем традиције, морала и „духовних вредности“ нешто о чему треба да се више брину институције културе за хришћани- на је све, па тако и света тајна крштења, у вези са христовом смрћу и васкрсењем, јер „од смрти христове и од погребења и тридневног васкрсења задобили смо и бесмртност, и непропадљивост, и наду будућег васкрсења, и обновљења и живо- та вечног“ (свети симеон солунски, о крштењу) тек када људи схвате шта нам је христос донео својим оваплоћењем, крсном смрћу и славним васкрсењем, онда ће се схватити и дар новог живота који добијају крштењем с љубављу у христу распетом и васкрслом презвитер оливер суботић реч уредника дар новог живота у христу 4 6/2013 у погледу теме и важности знања и образовања за живот право- славног хришћанина постоје раз- личита мишљења и то је схватљиво вишезначност ових појмова даје такве могућности историја цркве нам по- ручује да је тако још од самих почетака хришћанства трајање ове недоумице, као и њена актуелност данас, позива нас да понудимо неки скроман одго- вор расправа светог григорија паламе и варлаама калабријског која се водила у току четрнаестог века могла би бити смерница ка њему свети григорије палама и варлаам ка- лабријски представљају поборнике два различита вредновања појма „знање“ они нису самоникли, већ се настављају на већ постојеће традиције једна је пра- вославна светогорско-монашка тради- ција која се уобличила на темељу учења светих отаца то су на првом месту све- ти макарије египатски, василије вели- ки, григорије богослов, григорије ниски, јован лествичник, дијадох фотички, максим исповедник, симеон нови бо- гослов на њих се св григорије палама највише позива друга традиција је све- товно-философска, утемељена на антич- ким изворима варлаам је њен изданак међутим, ово је само поједностављен приказ када се погледају списи из овог времена који су дошли до нас, види се да свака од ове две традиције посе- дује понешто од оне друге тако свето- отачка традиција којој последује св григорије палама уважава достигнућа прехришћанске философије према св григорију, она није лоша, али је недовољ- на ово је посебно приметно када је реч о знању заснованом као природна наука с друге стране, варлаам се позива и на учења светих отаца тако настаје пи- тање: у чему се налази разлика, па чак и супротстављеност учења светог григо- рија паламе и варлаама калабријског? степен супротстављености упечатљив је на примеру где варлаам упоређује св григорија паламу са царем јулијаном од- ступником, који је забранио да хришћа- ни предају класичну књижевност тиме се износи оптужба за непросвећеност и мрачњаштво назадног духа исихастич- ка традиција бива поистовећена са наи- вним „пупкодуштвом“ и „пупкоглед- светачник свети григорије палама о знању презвитер александар р јевтић сабирању знања и древној изреци „спознај самога себе“ – којој се варлаам приклонио, свети григорије палама је супротставио светописамску поуку „пази на себе“ новембар/децембар 2013 5 ством“ свети григорије палама неће остати дужан варлаамова световна уче- ност се упоређује са детињим узрастом, несвојственим одраслим људима она је означена као рани стадијум знања, који је недовољан палама пише: „болестан је разумни део душе оног човека који свој разум сматра вишим од поука духа, а божанске заповести не сматра великим и савршеним исцељењем душе“1 сабирању знања и древној изреци „спознај самога себе“ – којој се варла- ам приклонио, свети григорије палама је супротставио светописамску поуку 1 свети григорије палама, слова у одбрану светих исихаста, беседа, нови сад 2012, стр 407 „пази на себе“ (пнз 15, 9) она позива на творење заповести божијих и мо- литвеност као темељ гносеологије, то јест познања себе у богу без тога сазнај- ни процес се претвара у „препирање“ (1кор 1, 20), у радозналост као тежњу за слушањем стално нечег „новог“ (дап 19, 21) и у „служење твари више него творцу“ (рим 1, 25) аналитичност и индуктивно сазнање је обележје теле- сно-душевног човека оно се зауставља на природном тлу то је подручје дија- лектике, равни могућег, јер, по речима светог григорија, „дијалектичар има на уму оно што је могуће и вероватно, и што по природи сваки пут бива друга- чије, односно што час постоји, а час не постоји, што некад јесте истинито, а не- кад не“2 надилажење овог релативизма се проналази у сједињењу са богом то знање није приватно достигнуће разума, 2 свети григорије палама, посланице, беседа, нови сад 2012, стр 270 св григорије палама, светогорска фреска млеко и вино у житију светог григорија пала- ме (27⁄14 новембар) налази се опис чудесног виђења светитељ је у сну видео себе како држи суд препун млека, које се приликом преливања претварало у мирисно вино тума- чење које се нуди у наставку ово раз- уме као позив на прелазак из усамље- ничког живота на подвиг проповеди панајотис христу у делу посвећеном богословљу светог григорија паламе ово тумачење проширује до схватања да млеко означава подручје творења заповести божијих, а вино догматско богословствовање редослед је важан и јасан: прво млеко, па вино обр- нуто је прелест 6 6/2013 према предању јудејске традиције, пророк исаија потиче из угледног рода судећи према живим и јасним бојама у његовим пророчким говорима, може се рећи да је био учитељ мудрости, а на ово ово указују његове полемике био је ожењен и жена му је била пророчица (ис 8, 3) одрастао је и породицу засновао у јерусалиму виделац је мисли које се крећу у дугом периоду и могу се поделити у не- колико назначења: о суду божијем над је- русалимом, о доласку спаситеља, о општем суду божијем над злима, о крају света и о почетку савршеног мира и правде друштвено стање народа у његово вре- ме није било задовољавајуће у превели- кој жељи за материјалним добитком људи су стицали кућу за кућом и њиву за њивом (ис 5, 8), при чему је правда била изопа- чена, а према сиромашнима није било осећања милости „грабеж од сиромаха у вашим је кућама! газите народ мој и лице сиромасима сатирете!“ (ис 3, 14–15) чак су и судови, чија је дужност била да шти- те беспомоћне, удовице и сирочад били корумпирани (ис 10, 1–2) хедонизам и безакоње овладали су у свим слојеви- ма друштва тешка искушења и очајања пратила су мањину људи који су оста- ли верни јахвеу није необично што се исаија, суочен са таквим околностима, позван последњих година озијине владавине, да пренесе ју- дином племену божију поруку опомене и укора, устручавао да прихвати ту одговор- ност знао је да ће то бити тежак и неоства- рив задатак код тврдовратог и неверног на- рода исаија се питао: треба ли у страху и очајању можда оставити јуду у безбожном идолопоклонству? треба ли их препустити боговима ниневије, да управљају земљом упркос богу небеском? протојереј томислав ђокић већ дар благодати духа светога који чо- века чини духовним тако натприродно није исто што и неприродно, већ је на- дилажење душевно-природног човек се отвара за бога, и са тла потврдног и одрицатељног богословља прелази у подручје онога што свети григорије па- лама назива аподиктичким приступом засно
... преображајем личности у христу благовест о новом животу и хри- стовој победи над смрћу је суштинска проповед цркве, док је потреба за одр- жањем традиције, морала и „духовних вредности“ нешто о чему треба да се више брину институције културе за хришћани- на је све, па тако и света тајна крштења, у вези са христовом смрћу и васкрсењем, јер „од смрти христове и од погребења и тридневног васкрсења задобили смо и бесмртност, и непропадљивост, и наду будућег васкрсења, и обновљења и живо- та вечног“ (свети симеон солунски, о крштењу) тек када људи схвате шта нам је христос донео својим оваплоћењем, крсном смрћу и славним васкрсењем, онда ће се схватити и дар новог живота који добијају крштењем с љубављу у христу распетом и васкрслом презвитер оливер суботић реч уредника дар новог живота у христу 4 6/2013 у погледу теме и важности знања и образовања за живот право- славног хришћанина постоје раз- личита мишљења и то је схватљиво вишезначност ових појмова даје такве могућности историја цркве нам по- ручује да је тако још од самих почетака хришћанства трајање ове недоумице, као и њена актуелност данас, позива нас да понудимо неки скроман одго- вор расправа светог григорија паламе и варлаама калабријског која се водила у току четрнаестог века могла би бити смерница ка њему свети григорије палама и варлаам ка- лабријски представљају поборнике два различита вредновања појма „знање“ они нису самоникли, већ се настављају на већ постојеће традиције једна је пра- вославна светогорско-монашка тради- ција која се уобличила на темељу учења светих отаца то су на првом месту све- ти макарије египатски, василије вели- ки, григорије богослов, григорије ниски, јован лествичник, дијадох фотички, максим исповедник, симеон нови бо- гослов на њих се св григорије палама највише позива друга традиција је све- товно-философска, утемељена на антич- ким изворима варлаам је њен изданак међутим, ово је само поједностављен приказ када се погледају списи из овог времена који су дошли до нас, види се да свака од ове две традиције посе- дује понешто од оне друге тако свето- отачка традиција којој последује св григорије палама уважава достигнућа прехришћанске философије према св григорију, она није лоша, али је недовољ- на ово је посебно приметно када је реч о знању заснованом као природна наука с друге стране, варлаам се позива и на учења светих отаца тако настаје пи- тање: у чему се налази разлика, па чак и супротстављеност учења светог григо- рија паламе и варлаама калабријског? степен супротстављености упечатљив је на примеру где варлаам упоређује св григорија паламу са царем јулијаном од- ступником, који је забранио да хришћа- ни предају класичну књижевност тиме се износи оптужба за непросвећеност и мрачњаштво назадног духа исихастич- ка традиција бива поистовећена са наи- вним „пупкодуштвом“ и „пупкоглед- светачник свети григорије палама о знању презвитер александар р јевтић сабирању знања и древној изреци „спознај самога себе“ – којој се варлаам приклонио, свети григорије палама је супротставио светописамску поуку „пази на себе“ новембар/децембар 2013 5 ством“ свети григорије палама неће остати дужан варлаамова световна уче- ност се упоређује са детињим узрастом, несвојственим одраслим људима она је означена као рани стадијум знања, који је недовољан палама пише: „болестан је разумни део душе оног човека који свој разум сматра вишим од поука духа, а божанске заповести не сматра великим и савршеним исцељењем душе“1 сабирању знања и древној изреци „спознај самога себе“ – којој се варла- ам приклонио, свети григорије палама је супротставио светописамску поуку 1 свети григорије палама, слова у одбрану светих исихаста, беседа, нови сад 2012, стр 407 „пази на себе“ (пнз 15, 9) она позива на творење заповести божијих и мо- литвеност као темељ гносеологије, то јест познања себе у богу без тога сазнај- ни процес се претвара у „препирање“ (1кор 1, 20), у радозналост као тежњу за слушањем стално нечег „новог“ (дап 19, 21) и у „служење твари више него творцу“ (рим 1, 25) аналитичност и индуктивно сазнање је обележје теле- сно-душевног човека оно се зауставља на природном тлу то је подручје дија- лектике, равни могућег, јер, по речима светог григорија, „дијалектичар има на уму оно што је могуће и вероватно, и што по природи сваки пут бива друга- чије, односно што час постоји, а час не постоји, што некад јесте истинито, а не- кад не“2 надилажење овог релативизма се проналази у сједињењу са богом то знање није приватно достигнуће разума, 2 свети григорије палама, посланице, беседа, нови сад 2012, стр 270 св григорије палама, светогорска фреска млеко и вино у житију светог григорија пала- ме (27⁄14 новембар) налази се опис чудесног виђења светитељ је у сну видео себе како држи суд препун млека, које се приликом преливања претварало у мирисно вино тума- чење које се нуди у наставку ово раз- уме као позив на прелазак из усамље- ничког живота на подвиг проповеди панајотис христу у делу посвећеном богословљу светог григорија паламе ово тумачење проширује до схватања да млеко означава подручје творења заповести божијих, а вино догматско богословствовање редослед је важан и јасан: прво млеко, па вино обр- нуто је прелест 6 6/2013 према предању јудејске традиције, пророк исаија потиче из угледног рода судећи према живим и јасним бојама у његовим пророчким говорима, може се рећи да је био учитељ мудрости, а на ово ово указују његове полемике био је ожењен и жена му је била пророчица (ис 8, 3) одрастао је и породицу засновао у јерусалиму виделац је мисли које се крећу у дугом периоду и могу се поделити у не- колико назначења: о суду божијем над је- русалимом, о доласку спаситеља, о општем суду божијем над злима, о крају света и о почетку савршеног мира и правде друштвено стање народа у његово вре- ме није било задовољавајуће у превели- кој жељи за материјалним добитком људи су стицали кућу за кућом и њиву за њивом (ис 5, 8), при чему је правда била изопа- чена, а према сиромашнима није било осећања милости „грабеж од сиромаха у вашим је кућама! газите народ мој и лице сиромасима сатирете!“ (ис 3, 14–15) чак су и судови, чија је дужност била да шти- те беспомоћне, удовице и сирочад били корумпирани (ис 10, 1–2) хедонизам и безакоње овладали су у свим слојеви- ма друштва тешка искушења и очајања пратила су мањину људи који су оста- ли верни јахвеу није необично што се исаија, суочен са таквим околностима, позван последњих година озијине владавине, да пренесе ју- дином племену божију поруку опомене и укора, устручавао да прихвати ту одговор- ност знао је да ће то бити тежак и неоства- рив задатак код тврдовратог и неверног на- рода исаија се питао: треба ли у страху и очајању можда оставити јуду у безбожном идолопоклонству? треба ли их препустити боговима ниневије, да управљају земљом упркос богу небеском? протојереј томислав ђокић већ дар благодати духа светога који чо- века чини духовним тако натприродно није исто што и неприродно, већ је на- дилажење душевно-природног човек се отвара за бога, и са тла потврдног и одрицатељног богословља прелази у подручје онога што свети григорије па- лама назива аподиктичким приступом засно
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
1. 13133 / ...страдањем христовим и његовим преславним и обожујућим ВАСКРСЕЊЕМ са овим и све утваре и привиђења господ је то учинио не да би себе прославио јер не тражи људску славу (јн 5, 41), већ д...
1. 13133 / ...страдањем христовим и његовим преславним и обожујућим ВАСКРСЕЊЕМ са овим и све утваре и привиђења господ је то учинио не да би себе прославио јер не тражи људску славу (јн 5, 41), већ д...
12
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем иВАСКРСЕЊЕМ 📌 у чему се оно састоји?
најпре у томе шта симболи тога,
крст и васкрсли господ, значе у ли-
тургијској молитви се каже да госп
...дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... на заставе своје победоносне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ срски војник аје рањеном буарину циареу тема броја 30 3/2014 гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника већ смо напо- менули дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и васкрсењем у чему се оно састоји? најпре у томе шта симболи тога, крст и васкрсли господ, значе у ли- тургијској молитви се каже да господ себе самога предаје за живот света, за живот сваког човека па и својих џелата у догађају и надасве тајни крста се открива неизмерна и без- условна љубав божија која је лудост и саблазан овоме свету њу ретко ко може да поднесе а господ то чини да би нас ослободио уза смрти које нас опхрвавају, окова егоизма који нас заслепљују гробном тамом да у другоме не видимо људско биће које у себи носи прекрасни лик божији, а онда и самога бога а наш народ је то видео не као реч мудрости овога света или разних силогизама, аргу- мената и противаргумената он је то видео и види као што су видели и искусили свети апостоли и зато је то укорењено у његовој сржи то искуство и отвара наш народ према ставу да непријатељство са другим, било појединцем, било народом јесте историјска и тиме пролазна катего- рија да је условљена неким датости- ма које често од нас не зависе док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и васкрсењем категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и једина истина света зато је наш народ знао да другу ис- тину није могао да одабере св кнез лазар нити да се та слобода и љу- бав могу било чиме заменити таква вера и отвара очи српском војнику да у бугарину најпре види човека, да се са њим и загрли иако се до тог дана и после тога, силом прилика, са њим гледао преко нишана због тога није нимало случајно што је наш народ кроз своје ослободилач- ке ратове, на заставе своје победо- носне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ јер крст јесте израз љубави христове, а сло- бода благо његовог васкрсења које нашим славним прецима није дало простора да се погорде над својим пораженим непријатељима, знајући да то непријатељство може само бог да отклони и да је он једини који може сачувати мир због тога, сви они из нашег рода, па и свако до нас који су се о ово оглушили или се оглушују нека се у себи запита шта ће као одговор рећи када стане пред св кнеза лазара, ђакона авакума, јасеновачке и крагујевачке мучени- ке, св симеона и св саву аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду која то тачка која објашњава „луди“ однос према непријатељима и поступке почевши од св кнеза лазара, преко народних песника и гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника? тема броја мај/јун 2014 31 хри ̨˱анска србија у првом светском рату српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздрављала са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих примера заиста је било много поводом теме овог броја пра- вославног мисионара разго- варамо са др александром раковићем, научним сарадником ин- ститута за новију историју србије и једним од друштвено најангажова- нијих историчара млађе генерације његови текстови у новинама српске патријаршије православље на тему првог светског рата привлаче пажњу како стручне, тако и шире јавно- сти, а особито православних инте- лектуалаца zzгосподине раковићу, ове године се навршава сто година од почетка првог светског рата у коме је србија изгубила скоро трећину свога становништва који су укратко били главни узроци избијања овог сукоба и да ли је он могао бити избегнут? – први светски рат је почео због по- кушаја прерасподеле колонија широм света и интересних сфера у европи први светски рат није могао да се из- бегне и велике силе су годинама чекале на повод којим би могле да оправдају улазак у рат тако су аустроугарска и немачка искористиле атентат у сарајеву на видовдан 1914 за поче- так рата аустроугарска је годинама раније планирала велики рат против србије zzми смо данас сведоци снажне пропаганде да се србима стави на душу терет главног узрочника за избијање првог светског рата, а да се гаврило принцип прогласи терористом на који начин се супротставити овој лажној матрици? разговор вод ио ненад јовановић разговор са др александром раковићем научним сарадником института за новију историју 32 3/2014 – известан број историчара, али пре публициста и новинара, покушава да свали на србију кривицу за почетак првог светског рата њихово виђење нема стручног утемељења и у вези је са наставком понижавања српског наро- да које смо видели током деведесетих година 20 века, а које никако да пре- стане у наметању кривице србима за почетак првог светског рата тра- же се даља оправдавања за разбијање југославије и чак две агресије на српске земље: на републику српску и републику српску крајину (1991– 1995) и ср југославију односно србију и црну гору (1998–1999) праћење де- ценијским економским санкцијама против српског народа zzреците нам нешто о светлим примерима православних срба који су се и у та зла ратна времена показали пре свега истинским христовим војницима и испунили заповест о љубави према ближњима, па чак и према непријатељима који су били невиђено брутални према српском народу – српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздравља- ла са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих при- мера заиста је било много иако је аустроугарски агресор над српским живљем чинио нечувена зверства (сакаћења, спаљивања, силовања, свакојака бестијална иживљавања), српска војска на то није одгово- рила истом мером посебно важ- на хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве свете ане у посебно важна хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве св ане у шапцу ȍ19͚͠ȏ којом је српски народ мачве опростио зверства хрватским војницима у аустроугарским униʣормама почињена 1914 широм мачве и западне србије мај/јун 2014 33 шапцу (1928) којом је српски народ мачве опростио зверства хрват- ским војницима у аустроугарским униформама почињена 1914 широм мачве и западне србије то је учиње- но ради југословенског јединства и хришћанске љубави у краљевини срба, хрвата и словенаца нажалост, истоветна а још масовнија зверства хрватски војници поново су почи- нили над српским народом током другог светског рата zzако је историја учитељица живота, коју бисмо поуку као народ могли да извучемо из првог светског рата и онога што се догађало стотину година после њега? – тековина првог светског рата је била уједињење српског народа у јед- ну државу реч је о краљевини срба, хрвата и словенаца – југославији показало се да српско уједињење у југословенском оквиру, спрове- дено у искреној намери, није било најбоље решење јер је југославија два пута разбијана (1941 и 1991) и споља и изнутра стога, када се сле- дећи пут укаже прилика за инте- грацију српског народа треба имати на уму да је реч о простору србије, републике српске и црне горе наравно, уколико је то могуће, треба избегавати било какве војне сукобе јер је српски народ у првом светском рату, другом светском рату и рато- вима деведесетих година 20 века доживео тешке демографске удар- це, тако да наредне не би могао да поднесе потребан нам је дуги мир, добра дипломатија и врхунска про- светна и културна политика тема броја срска ариљерија у првоm свескоm рау 34 3/2014 писмо цара николаја је било отворено и енергично: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ освит друге деценије 20 века цар николај ii будно посматра разви- так догађаја на балкану и могућ- ност војних похода аустроугарске на србију у посвећености одбрани србије од својих војних експерата бива опоме- нут да руска царевина није спремна да војно парира аустроугарској и немач- кој за разлику од својих претходника, који су се залагали за велику бугарску и то отворено показивали, цар нико- лај ii инсистира на стварању велике и уједињене српске државе због тога по- стаје био омражен међу аустријским и немачким савременицима почиње први светски рат српска војска се храбро бори против надмо- ћније војске, али развој ситуације је после неког времена тера у повлачење голгота страдања преко црне горе и албаније и упорно чекање и надање у савезничку помоћ цела та агонија може се описати речима француског маршала жозефа жофра који каже: „повлачење наших савезника срба, под околностима под којима је извр- шено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“ према подацима српске врховне команде, на албанску обалу стиже око 110000 војника и 2350 офи- цира претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72000 људи француска штампа у то време пише како нема сврхе превозити људе који су практично мртви због споро- сти евакуације српске војске тадашња влада упућује апеле савезницима, али узалуд – пресудан је апел упућен руском цару николају ii романову николај са своје стране одмах упућује оштар демарш краљу велике британије џорџу лојду, и председнику француске ремону поеанкареу писмо цара николаја је било отворено и енергич- но: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ ово писмо је било од пресудног зна- чаја за савезничку помоћ српској војсци овај спаситељски чин великог владара, стефан павловић цар николај други романов ȃ за ̨титник српског народа тема броја мај/јун 2014 35 цар николај је за свој хришћанске поступке испио чашу мученичке смрти мај/јун 2014 хришћанске цар николај ii романов одзвањао је дубоко у корпоративној свести српске војске и дан данас заслу- жује дубоки омаж у српском народу цар николај је за својe хришћан- ске поступке испио чашу мученичке смрти – улазак руске царевине у рат је ослабио државу и оставио про- стора за фебруарску револуцију, а затим и октобарску током које је по- страдао заједно са целом породицом реду хришћанских мученика је при- бројан од стране руске заграничне цркве 1981 го- дине, а заједно са целом породи- цом од московске патријаршије 2000 године, док је у политичком смислу је његова личност тек пре неколико година реха- билитована на суду руске федерације николај је сопственим животом платио оно иза чега је стаменошћу своје воље дубоко стајао, испунивши истовремено узвишени призив једног хришћанина попут израиљевог егзодуса из египатског ропства, српска војска је бежала од поновног поробљавања великих сила, 36 3/2014 а николајев поступак према српском народу се може упоредити са по- ступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске фараонове посреди је нешто веома дубоко – љу- бав према једном малом народу који је у невољи у самом поступку цара николаја ii можемо видети и на делу испуњење речи доброг пастира – „заиста вам кажем: кад учинисте јед- номе од ове моје најмање браће мени учинисте“ (мт 25, 40) српска војска је благодарећи заузи- мању руског цара прокрстарила мо- рем и један део ње отишао је на крф а, други део у северну африку где су повратили снагу за повратак у домо- вину уместо закључка, навешћемо поруку руског цара упућену нашим дипломатама, коју је саопштио ми- нистар иностраних послова русије сергеј сазонов, у пролеће 1915 го- дине: „нећете ми замерити, господо, што сам пре свега рус и што су ми најближи интереси русије, али вас уверавам да сам одмах после тога србин и да су ми најближи интереси српског народа заслуге србије биће стоструко награђене после рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!“ поступак цара николаја према српском народу се може упоредити са поступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске ʣараонове краљ пеар i на оленцу тема броја мај/јун 2014 37 „господару, твоја вера ȃ народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ на парастосу краљу александру, св владика николај велими- ровић је одржао говор у којем је подсетио верни народ како је некад, не тако давно, освећена црква светог ђорђа на опленцу задужбинар, краљ петар i карађорђевић је говорио пред окупљеним народом, а поред владике био је присутан и јован скерлић, чуве- ни књижевни критичар чувши краљев говор једноставан и пун емоција, скер- лић је био такнут у срце обратио се остарелом краљу и рекао: „господару, твоја вера – народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ то су биле скерлиће- ве речи које су одредиле веру као меру људских поступака и залог будуће по- беде на бојиштима православна вера једног краља била је заправо вера наро- да чији је он краљ био и без те вере не- могуће је разумети догађаје и схватити величанствене победе које су уследиле владика је својим истанчаним слухом духовника препознао и запамтио ове речи и сачувао их за покољења мада су многи занемаривали скерлићев од- нос према вери, остаје чињеница да је он на опленцу први наговестио српс- ку победу у светлости вере као што је први осетио николајев значај и јавно похвалио његову књигу религија њего- шева скерлић који се често представља као крута, статична и бескомпромисна фигура српске књижевне критике, као да је имао неке дубље увиде и као да је божија љубав повремено дотицала ње- гово срце, оживљавала га и наговорила да изговори опажања која од њега нико није очекивао нису то биле само скерлићеви или николајеви утисци заиста је такав, скроман и неприметан, био краљ пе- тар он се уочи самог великог рата по- вукао и владалачке дужности увелико препустио престолонаследнику алек- сандру прокламацију о уласку краље- вине србије у вихор рата потписао је наследник престола, а не краљ петар је хтео да абдицира, али то нико није прихватао, па је до проглашења новог краља дошло тек после његове смрти (1921) народу, државницима и војс- ци требао је такав краљ – самопожрт- вован, скроман, пун љубави и топлих осећања, мудар, правичан, одличан са- ветодавац краљ се повукао у тополу, где се посветио завршним радовима др ђо рђе вуковић вера краља петра кара˥ор˥еви˱а 38 3/2014 на задужбини, подизању болнице, из- градњи водоводне мреже из иностран- ства, краљ је набављао серум против дифтерије са института у берну за ову болест, од које је страдала српска војска у балканским ратовима, послали су му 256 кутија серума петар је помагао све који су му тражили помоћ – рођаке, пријатеље, избеглице из босне и војво- дине које су се од аустроугарског гнева склонили у србију слао је помоћ у ху- манитарне сврхе, а заробљенике, које му је доделила врховна комада, ради радова на имању и око задужбине, о свом трошку је хранио и бринуо се о њиховим потрепштина када је сазнао да је умрла мара вукотић, мајка чија су обадва сина погинула у рату, послао је новац за њену сахрану он се старао да свима помогне, колико је у његовој моћи када су престолонаследник и врховна команда захтевали његово повлачење из тополе, он је оклевао трудио се да доврши све радове на уређењу гроб- нице, што је оставио на крају свих ра- дова када је кренуо, успут је обилазио бојишта и храбрио војнике да издрже није пропуштао да иде у цркву на служ- бу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршум- лији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену – св спаса и св ђорђа пред налетом бугарске војске, почео је са својим војницима да одступа преко албаније у љум кули, имао је времена да се види са скопским митрополитом, а у селу свети спас са војводом путни- ком без обзира на године, реуматизам и здравствене тегобе, ишао је колима, пешке, и на коњу делио је све недаће са војском и за једанаест дана од љум куле стигао до тиране тамо је посе- тио православну цркву и присуствовао служби сусрео са са драчким митро- политом јованом, за кога је забележио: „ говори лагано и добро француски жали што није могао доћи у србију фоорафија: http://wwwrsroyalfamilynet тема броја мај/јун 2014 39 због ових ратова али се нада скоро нам доћи у визиту вели да има 24000 гла- ва грчких у својој области“ више пута се сусрео са есад-пашом, који је затра- жио два батаљона српске војске, не би ли умирио наоружане елементе који вршљају у албанији и чије је седиште у кроји на инсистирање врховне коман- де и есад паше, краљ је италијанском торпиљерком пребачен у валону, а за- тим у бриндиси шифрованим телегра- мима јављено је да је „ђенерал топола“ стигао и да је доброг здравља одатле је прешао у едипсос, где је богато даривао сиротињу, па у халкис и у халкису, краљ је редовно обавештаван о развоју ситуације и дипломатским мисијама престолонаследника био је задовољан што у овој бањи има „служба од 8 до 9 сваке недеље, у селима исто“ у свој дневник је бележио цркве које је посе- тио при својим шетњама по овом остр- ву и разочарење што једном приликом није било литургије у месту кастела (castella) познати песник јован дучић га је саветовао да напусти острво јер се спремају немири у грчкој и збацивање краља константина, али краљ се није уплашио и остао је на свом месту чак је, после сазнања о свргавању, упутио један телеграм пун речи разумевања краљу константину, који му се на томе захвалио после успеха српске војске, краљ је кренуо пут солуна и водена, да храб- ри своје борце да издрже остала су потресна сећања учесника рата како их је краљева пажња дирнула и како су били срећни да са њим буду на служби божијој чак је у водену дао прилог да се покрије једна црква и да се купе нове одежде за свештенство цркве св јо- вана трудио се да утеши човека тако је записао у свом дневнику за андру николића, председника скупштине у избеглиштву: „сирома, страшно стра- хује (он) све види црно – опасност, уништење, пропаст муку имам да га умирим и (о)куражим “ у тим тешким временима, краљ је имао више снаге него многи његови млађи и здравији савременици откуд је он црпео такву и толику снагу? као што показује његов дневник из 1915 и 1916 године, краљ није пропуштао службу божију, волео је да дарива цркве, да помаже људима у невољи, да теши не- утешне у дневнику су савесно забеле- жени сви већи хришћански празници и познати светитељи особито је волео да бележи празнике апостола није за- борављао ни националне светитеље из једне његове белешке види се да је сину александру дао име по светом алек- сандру невском кад год би се нашао у неком тешком проблему, краљ је дизао свој поглед ка небу и ослушкивао речи јеванђеља читане на литургији он се није уздао у своје снаге, ни у силу свог положаја, ни у армији којом је командо- вао, ни у помоћ сродника и пријатеља он је чежњиво гледао пут неба, одакле му је стизала снага и инспирација али то није била само његова вера, него и вера целог народа, како су то осетили скерлић и св владика николај у вери и јесте кључ свих српских прегнућа и успеха у великом рату није пропуштао да иде у цркву на службу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршумлији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену ȃ св спаса и св ђорђа 40 3/2014 мајор драгутин гаврилови˱ српски витез из првог светског рата јунаци! тачно у три часа непријатеља тре- ба разбити вашим силним јунаштвом, разнети вашим бомбама и бајонети- ма образ београда, наше престонице, мора да буде светао војници! јунаци! врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жрт– вован за част београда и отаџбине ви немате, дакле, да се бринете за живо- те ваше, они више не постоје зато напред у славу! за краља и отаџбину! живео краљ! живео београд! беседа коју је мајор драгутин гав- риловић одржао браниоцима бе- ограда 7 октобра 1915 године, постала је, бар у нашем беседништву, антологијски пример војничке беседе овај лаконски говор у коме је садр- жано право јунаштво достојно старих спартанаца, у коме је у пар реченица речено све за шта би многим офици- рима требало много речи мајор гав- риловић је окупио војнике из своја три вода, два вода трећег батаљона и сремског одреда испред тада чувене кафане „јасеница“ на дорћолу и одр- жао поменути говор пред предстојећу тешку борбу аустроугарска царевина објављује рат србији 28 јула 1914 године, у наредним данима следи бомбардовање београда, да би до краја године непријатељ био хе- ројски побеђен у церској и колубарској бици, али са великим губицима на српској страни са првим данима рата 1914 године почео је и велики терор аустроугарске над српским народом у србији и босни њихови војници су без пресуде вешали и стрељали цивилно ста- новништво о овоме је европску јавност обавестио швајцарски лекар арчибалд рајс у току првих девет месеци 1915 го- дине на тлу србије није било борбених операција, али тај мир није био миран ни спокојан болести и епидемије су узи- мали животе и рањених војника и циви- ла за време затишја централне силе су се припремале да србију поразе и изба- це из рата шестог октобра 1915 године аустроугарски генерал макензен је на- редио артиљеријски напад на централни део србије сутрадан је отпочело грана- тирање београда страдало је доста ста- новништва, а телефонске и телеграфске везе су уништене српски отпор је био жесток и непријатељ је претрпео велике губитке током сукоба, аустроугарске чете су успеле да успоставе мостобран српски напади у циљу уништења мосто- брана нису успели борбе на десној оба- ли саве и дунава су биле драматичне милош в маринковић тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин гавриловић знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- ступања св евхаристији, посебно њену важност у данима страдања као што је св кнез лазар приче- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мај/јун 2014 41тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мајор драуин гавриловић 42 3/2014 србије 1915 године“ ово није рекао без основа, јер делови извештаја астро- угарских команданата сведоче да се у херојску одбрану београда укључило и цивилно становништво командант 8 аустроугарског корпуса пише: „поред регуларних српских трупа у борбама је учествовало и цивилно становништво оба пола и под тим условима није било могуће даље продирање у београд“ а у извештају команданта 59 аустроугарске дивизије стоји: „срби су се жестоко бра- нили свака зграда, свака башта морала се заузимати под борбом са прозора су бацане бомбе у борбама су учествова- ли и грађани“ непријатељски губици су били око 10500 избачених из строја, српски губици за четири дана били су око 5000 избачених из строја око 20000 београђана је напустило своје домове мајор гавриловић је био тешко рањен српски војници погинули у од- брани београда 1915 почивају у зајед- ничкој гробници која је изграђена 1931 године на новом гробљу преживевши одбрану београда, мајор гавриловић се повукао заједно са српском војском на крф након рата је распоређен на дужност команданта пука – пуковника у крушевцу, где се оженио и са супругом даринком добио петоро деце војвода петар бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода степа степановић уз образложење да је превише млад полагао је генералски ис- пит у штипу 1927 године и није положио, а када је прекомандован у београд 1930 године, одбио је да испит полаже и други пут, осећао је да га војни врх не прихва- та пуковник гавриловић је био жртва зависти и сплетки одређених официра блиских краљу, тако да му је генералштаб одредио да на војној академији предаје војну администрацију, што је за њега, пу- ковника у артиљериској пешадији било понижење када је избио пуч 27 марта 1941 године, генерал симовић је нудио гавриловићу да га унапреди у чин генера- ла и додели место министра одбране, али он је одговорио: „не желим генералски чин, ни министарску фотељу! ја сам вој- ник!“ драгутин гавриловић је заробљен, приликом повлачења југословенске краљевске војске, 1941 године, у сарајеву био је у логору у нирнбергу до краја рата по заврштеку рата, и повратку из лого- ра био је у сабирном центру на бањици, где се мало опоравио упокојио се у свом стану 19 јула 1945 године окружен по- родицом нова послератна комунистич- ка власт је кажњавала његову породицу када се упокојио, жена и деца нису до- бијали његову војну пензију пуних десет година означен је као човек бившег ре- жима, а то се тешко опраштало пуковник гавриловић je одликован многим ордењем: карађорђевом звез- дом, орденом светог саве, орденом белог орла, југословенске круне, фран- цуским ратним крстом, орденом легије части, медаљом милош обилић, споменицом 1914 и са још дванаест других одличја тек шездесетих година нова власт почиње да помиње пуков- ника гавриловића у позитивном кон- тексту и да истиче његову храброст и родољубље али, ипак, све до скора, из његовог говора српским војницима иза- бацивани су краљ и отаџбина на месту где је мајор гавриловић одржао говор и кренуо у тешку битку, 2013 године ос- већена је и постављена спомен – плоча знајући какво се страдање спрема браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, ͟ октобра причестио у цркви ружици тема броја мај/јун 2014 43 најважније од свега су пример и по- уке које нам је мајор гавриловић оста- вио и показао својим речима и делима по сведочењу његових потомака он је био честит и мудар човек сву децу је ишколовао на факултетима живео је скромно док је био у заробљеништву, писао је жени и деци да не узимају по- моћ од владе милана недића а када је напуштао немачки логор, одбио је да као најстарији заробљеник изађе први, изашао је последњи из логора овај стрпљиви и скромни човек нам и да- нас светли својим примером смирење, оно истинско хришћанско смирење, и поуздање у господа, какво је и имао драгутин гавриловић, човек треба да сачува ма у каква искушења запао то- ком живота господ христос је рекао: „ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“(мк 8 34) драгутин гавриловић је кротко носио свој крст страдања за слободу и достојанство српског народа показао нам је да је право херојство засновано на чистоти срца и на вери да после стра- дања долази васкрсење аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој проивавионски о срске војске – обрана беораа у јулу 1915 оине ретко ко зна за један духовни кон- траст који данас постоји у свету док савремена цивилизација размишља о достигнућима древних незнабожачких племена маја, тражи у њима одговоре на многе своје недоумице, од којих је јед- на и свуда популарна тема – краја света, мало ко зна за чудо које дух свети чини међу потомцима те древне и напредне али, на жалост, често и веома сурове и крваве цивилизације познате по људ- ском жртвоприношењу племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају право- славни хришћани! господ бог чини велико чудо данас у гватемали, постојбини древних маја преко сада већ блаженопочившег оца андреса жирона (упокојио се у фебруа- ру 2014) господ је 2010 године основао своју цркву у том делу света за само не- колико година овог истинског оца нације на путу у православну цркву прати на десетине хиљада људи (неке процене су да је у питању преко 100 хиљада људи) сиромашна племена маја су га пратила због његове жртве и борбе за све њих која је трајала цео његов живот својевремено истакнути римокатолички свештеник бо- рио се за њихова права пред властима, ор- пр авославна црква у гватемали сʑи народиǡ коyʔ си стʑориоǡ доʽи ʽʔ и поклонити сʔ прʔд тобомǡ господʔǡ и слаʑити имʔ тʑоyʔ ȍпс ͠͞ǡ ͡ȏ станој е станковић парохија у селу таџумуку венчање у арохији оца еванелоса 44 3/2014 идите и научите све народе ганизовао и подигао преко 42 села и 300 храмова за своју паству у својој духовној потрази напустио је римокатолицизам и основао неканонску „православну цркву гватемале“ која је 2010 године ушла под омофор константинопољске патријар- шије и тиме добила канонски статус христове речи да је жетве много, а по- сленика мало (мт 9, 37) потврђују се у животу православне мисије у гватема- ли седам свештеника брине о неколико десетина хиљада људи који живе у око 300 села која су међусобно понекада и врло удаљена, налазе се у планинским пределима, често без икаквих проход- них путева њихово служење се одвија у јако тешким условима као пример бих навео оца евангелоса који свакоднев- но посећује своје многобројне парохије (више од десет) прелазећи пешке поне- када јако велика растојања без обзира на тешкоће, неуморан је у свом служењу: крштава, миропомазује, исповеда и слу- жи, организује венчања по неколико брачних парова свештеницима помажу и веома, вео- ма пожртвовани вероучитељи из редова верног народа који су у већини и лидери својих црквених заједница из њиховог искуства се још једном показује свеко- лика важност личног примера, јер због начина свог живота пре свега, они пред- стављају ауторитет за свој народ про- тојереј џон чакос, свештеник и дугого- дишњи мисионар угледне православне мисионарске организације orthodox christian mission center из америке, који је себе потпуно посветио служењу црк- ви у гватемали, има за њих само речи хвале, говори да су веома пожртвовани, да представљају кичму мисионарског служења, да су у стању да, иако јако си- ромашни, прелазе јако велике раздаљи- не о свом трошку да би од свештеника чули реч поуке и савета који ће затим пренети у своје заједнице и да заиста јесу царско свештенство, народ свети, народ задобијен о коме говори апостол петар (1пет 2, 9) народ гватемале жељан је праве заједнице, њихови вероучитељи често организују скупове на којима се народ теши, снажи и поучава у својој вери будуће православне заједнице на свом путу ка цркви имају много духов- них препрека и искушења, често бивају доведени у сумњу од стране протеста- ната и римокатолика у својим местима речи једног од вероучитеља на једном од о еванелос на свом уу из арохије у арохију улазак нових чланова у цркву мај/јун 2014 45 таквих скупова, на коме се налазио и над- лежни архијереј, митрополит атинагора мексички сликовито илуструју тешкоће које су на том путу превазишли: „сада знамо да нисмо сами! имамо владику који је дошао да нас види, који је са нама и ми знамо да смо део истините цркве!“ свештенство које носи мисионарско служење у цркви гватемале са успехом користи принцип инкултурације, то јест, коришћења одређених елемената културе народа гватемале на чијем се оцрквењивању труде и тако још више приближе свето православље срцима и умовима ових једноставних и искрених људи такође једна од специфичности литургијског живота цркве тамо пред- ставља и укључивање неких од елеме- ната претходних вера овог народа, пре свега римокатолицизма и харизматског покрета – на њиховим службама има пуно песме, службе се заустављају на неким местима ради проповеди а затим настављају да би се у одређеном тре- нутку поново изговорила проповед од стране свештеника јер гватемалци воле да слушају проповед такође, у храму можете видети и римокатоличке статуе пресвете владичице као и римокато- личке иконе, а ту су и музички инстру- менти који се користе у прослављању господа њихово коришћење је корисно у прелазном периоду све док се у народу потпуно не развије православна црк- вена свест важно је да се оним што је неутрално помогне људима који праве своје прве кораке у цркви, да им се на сваки начин олакша и пружи рука под- ршке, да виде да их у цркви уважавају, да цене њихову културу и показују на- чин на који она може да служи христу и цркви његовој православна црква сведочи о себи у гватемали на још један начин – путем испуњавања заповести о бризи о хри- стовој најмањој браћи (мт 25, 40) пра- вославни манастир свете тројице у бли- маи инес на рађевини ново сироиша ри манасиру свее тројице о михаил, арохија у селу пинула говор вероучиеља на црквеном скуу ре мироолиом аинаором и оцем анресом идите и научите све народе 46 3/2014 зини главног града гватемале већ дуго година са великим успехом брине о си- рочићима из целе земље најбоља илу- страција пожртвованог служења мати инес и њених монахиња о овој деци је и посебан декрет председника гватемале којим се дају привилегије сиротишту о којем оне брину до сада је преко хиља- ду сирочића нашло уточиште и негу код православних монахиња важна је чиње- ница да поред смештаја, хране и образо- вања монахиње овој деци пружају и ду- ховну храну мноштво ових малишана и када одрасте и напусти сиротиште на- ставља да живи аутентичним црквеним животом, остају свесни чланови цркве радује и податак да је преко три стотине деце усвојено од стране православних породица из сад, канаде и русије мати инес сада и при самом манастиру гради ново сиротиште у коме би било смеште- но још малишана скорашња смрт апостола гватемале, оца андреса жирона, уздрмала је црк- ву у гватемали у овом врло осетљивом периоду цркви у гватемали потребна је наша помоћ, пре свега молитвена мо- лим вас да у својим молитвама помињете и блаженопочившег оца андреса, али и многобројну нашу браћу и сестре, да им господ дарује сваку утеху и мир, да их оснажи на путу ка себи не заборавите у молитвама и седам неуморних свеште- ника цркве у гватемали, као и лаике-ми- сионаре који себе у потпуности дају на служење цркви ако је неко можда у могућности да и материјално, својим прилогом, помогне младу цркву гвате- мале, нека слободно пише на urednik@ svedokverniorg (мејл мисионарског цен- тра „о данило сисојев“) ради више де- таља о начинима да им се помоћ укаже сваки вид помоћи њима заиста значи, посебно ако се има у виду чињеница да ће, ако бог да, у наредним годинама још хиљаде и хиљаде људи из племена маја ући у лађу спасења жетве је много, а посленика мало молите се стога господару жет– ве да изведе посленике на жетву своју (мт 9, 37–38) православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је мученички пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жртве за сведо- чење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православним заједницама у земљама где православље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је: urednik@svedokverniorg племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају православни хришћаниǩ мај/јун 2014 47 лепи храм свете тројице на таш- мајдану, назван руска црква, по- дигнут је у руском стилу 1924 го- дине, по плановима архитекте валерија сташевског за русе који су након ок- тобарске револуције побегли од кому- нистичког терора они су у темеље овог храма положили грумен земље донесен из русије у њој је сахрањен и руски ге- нерал врангел, вођа царистичких сна- га против бољшевика од 1946 године храм има статус подворја руске пра- вославне цркве у београду, као пред- ставништво московске патријаршије при трону српских патријараха у њој је 1957 свету архијерејску литургију служио руски патријарх алексеј i то- ком бомбардовања београда од стране нато пакта, знатно је оштећена об- новљена је и освећена 25 марта 2007 године од стране садашњег патријарха московског и све русије кирила, који је као митрополит тада био председник одељења спољних веза руске православ- не цркве у обновљеном храму нала- зе се вредне иконе са моштима светих разлог због кога ћемо чешће долазити у овај храм јесте породица никитовић замолили смо старешину храма, про- тојереја-ставрофора виталија тарасје- ва, да нам нешто каже о њима: „још док је служио мој покојни отац, василије, александар је ушао у олтар и добио бла- гослов да носи стихар, а за ту службу се одабирају само најбољи међу верници- ма његов отац данило је васпитавао децу у православном духу и духу љубави према православном руском народу, а то наставља и александар: поштују посто- ве, редовно се исповедају и причешћују, а оба њихова сина су такође у стихари- ма, у олтару таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“ александар (47) и ири на (47) никитовић имају седморо деце, пет кћери и два сина: јелиса- вета (18), даница (16), марија (13), да- нило (10), лазар (7), јелена (4) и ксе- породица никитови˱ „таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“, каже о никитовићима прота виталиј разговор водила радмила грујић 48 3/2014 многодетне хришћанске породице нија (2) упознали су се на филозофском факултету у београду, на коме су обоје дипломирали венчали су се у мана- стиру острог 1994 године александар двадесет година ради у институту за филозофију и друштвену теорију као на- учни сарадник, одскора као доктор фи- лозофије, а ирина је посвећена породи- ци живе на новом београду до сада су, као подстанари, четири пута мењали ме- сто становања надају се да ће им инсти- тут помоћи да реше стамбено питање – врло ретко се срећу интелектуалци прави верници, и још са седморо деце да ли је љубав ка мудрости утицала на љубав ка премудрости? необично је и што идете у руску цркву реците нам, александре, нешто о томе мај/јун 2014 49 александар: „није вјера дошла одјед- ном, нити је на њу утицала филозофија, него је била присутна и очувала се и у временима комунистичког богоотпад- ништва мој покојни отац данило, ро- дом дурмиторац, из околине шавника, дошао је у луку бар, као поморски ин- жењер, и ту засновао породицу нас је петоро дјеце, три сина и двије кћери, ја сам трећи по реду, сви смо ту рођени отац је био прави вјерник и знао да је у цркви спасење, зато је хтио да се вјен- ча у цркви али, почетком 60-их било је незамисливо наћи кума поуздао се у бога и повео жену на острог на путу од доњег до горњег манастира срели су се са побожним србином са шајкачом на глави кад су му рекли куд су се намје- рили, он им је рекао: ‘бићу вам кум!’ сву дјецу као бебе крстили су под острогом славили су славу светог трифуна, и временом постали изузетно привржени цркви и богослужењима тако су васпи- тали и сву дјецу почетком деведесетих ирина и ја прво смо ишли на богослу- жења у саборну цркву, али смо кренули у руску цркву на предлог нашег прија- теља који је тамо ишао редовно у почет- ку нам је било мало необично заправо, пресудно је утицала љубав оца васи- лија, који је у правом смислу био пастир и наш духовни отац тако већ више од двадесет година редовно посјећујемо богослужења у руској цркви, у којој је настојатељ отац виталиј тарасјев, који је овде рођен, и који је наследио свога оца василија и деду виталија“ у александровим тихим и осмишље- ним речима местимично и спонтано пројављује се топла јекавица из његовог родног бара, нарочито кад говори о ро- дитељима укључила се и ирина: „ја сам рођена у београду имам само млађу се- стру моја мајка је по оцу рускиња, рође- на у београду, а потиче из белогардејске породице из града пенза, избегле после октобарске револуције отац је из кња- жевца и више је поштовао српску тради- цију, па сам се крстила тек у 23 години ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да испуњавамо све оно што је господ заповедио и тако васпитавамо децу 50 3/2014 многодетне хришћанске породице али, моја баба, са мајчине стране, има- ла је четворо деце, а чукунбаба је имала шеснаесторо деце, и још су једно усвоји- ли и отхранили“ – како доктору наука толика деца нису сметала за каријеру? александар: „напротив, мислим да дјеца не могу да сметају него само да по- могну што их је више, то боље пре две године сам докторирао и објавио док- торску дисертацију под називом фило- софија наслеђа, у издању фонда „слобо- дан јовановић“ и српског филозофског друштва посветио сам је свом и ири- нином ђеду: милосаву м никитовићу и владимиру н пуљхритудову, који су, не знајући један за другога, стрељани 1944 године од комуниста као политич- ки непријатељи“ – шта је тема ваше књиге? о каквом наслеђу је реч? „реч је о хришћанском наслеђу, које се све више маргинализује и оспорава човек је себи изборио право да сумња у традиционалне хришћанске вредности и тако поставио начело своје субјектив- ности, које је утемељио на постулату: сумњам, мислим, јесам – дакле, постојим независно од творца све је теже бити хришћанин у европи и у свету ради равноправности свих облика веровања, хришћанска вера избачена је из устава еу, у коме је све доскора била назначена као темељ миленијумске традиције и ци- вилизације и св матрона је провидела духом светим да није далеко време кад ће пред нас отворено поставити захтев: крст или хлеб? модерна европа је са француском револуцијом наметнула питање: које је прво начело – бог или човјек? видимо како се умјесто бога све агресивније поставља човек као основа и мера све- га са успостављањем човекобога све постаје дозвољено за свакога од нас фундаментални избор је коме дајемо првенство: богу или човјеку то је глав- на битка која ће даље да се води пра- вославни народи су сачували предање и на њима је највећа одговорност није случајно у украјини започела велика и дубока криза од које зависи мир, можда и у целом свету све води према речима блажене матроне да ћемо бирати из- међу крста и хлеба“ – верујемо да су вам врло блиски руски светитељи и писци, па ћемо се више по- зивати на њих које писце радо читате? „највише књиге о светитељима: св серафиму саровском, св јовану крон- штатском, св јовану шангајском, св силуану светогорцу, св софронију са- харову, нешто од шмемана“ – св јован кронштатски каже: „што је за биљку земља, то је за душу бог“ хришћанска породица се по мај/јун 2014 51 томе познаје да ли сматрате таквом вашу породицу? ирина: „ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да ис- пуњавамо све оно што је господ запове- дио и тако васпитавамо децу редовни смо на богослужењима и причешћујемо децу сваке недеље и празником нема бољег васпитања од тога, јер их тада го- спод води и чува наравно, то је тежак пут и стална борба али је то и једини начин да човек живи а да, опхрван мно- гим тешкоћама, ипак буде радостан људска душа је безмерно дубока, не- моћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео наш заједнички духовник је отац виталиј тарасјев он нас дуго и добро познаје и духовно руководи из њега исијава православна љубав“ – да ли, поред крсне славе, славите и неког руског светитеља? александар: „не једног, него многе посебно св ксенију петроградску на њен празник, 6 фебруара, нас двоје смо се упознали по њој је добила име наша најмлађа ћерка и крштена је на тај дан славски колач, такође, приносимо св александру невском, св серафиму, св сергију, св матрони, св јовану кронштатском“ – да ли се слажете са руским свеш- теником алексејем јангом да су за брак најважније три ствари: похва- 52 3/2014 многодетне хришћанске породице ла, праштање и време? то утиче и на васпитање деце ирина: „те три ствари, које сте по- менули, поготово су важне у погледу васпитања деце, јер ми не само да уко- ревамо децу него их, пре свега, силно волимо једно без другог не иде, али је љубав оно што побеђује непрестано им праштамо њихове грешке, али их и стално упозоравамо и покушавамо благо да им укажемо како је требало да ураде уздајући се у бога, чекамо време да они постану људи, да буду право- славни хришћани, свесни свих важних и добрих ствари важно је да се науче црквеном животу и да одвајају битне од непотребних ствари, којима нас не- престано засипају кад на тв тражим програм са цртаним филмовима, брзо мењам канале, јер је страшно погле- дати шта се све приказује, и то дању! све је у данашњем свету усмерено да заборавимо своју душу и да је прода- мо за безвредну блештаву бижутерију ја бих волела да се вера посеје свуда а само се ради о томе да успемо у христу да сачувамо своју душу за живот веч- ни свакога тренутка мислимо само на то да идемо православним путем и да наша деца постану и буду хришћани све што је тешко на том уском путу мали је проблем спрам обећане награ- де молимо се да увек устанемо када паднемо ако човек треба негде да се замисли и да призове господа у помоћ, то је када види своју децу ту понајпре морамо да признамо да је господ наша сила и наше уздање оно добро што је у нашој деци, то су добили у цркви, а оно лоше су наследили од нас васпи- тање деце јесте тајна, јер оно превази- лази наш разум и наше знање и тиче се благодати божије“ – у чему се огледа делатна љу- бав у породици? „делатна љубав се огледа у настојању да се деци приближи познање царства небеског то је могуће кроз заједнич- ко испуњавање молитвеног правила, одласка на свету литургију и што је најважније, причешћивањем светим тајнама наша деца су доста жива и че- сама вера би требало да се посеје свуда: и у породици, школи и на ʣакултету, ʣилму и у позоришту, у књигама, на телевизији мај/јун 2014 53 сто несташна, али су послушна у оном што је најбитније, а то је молитва, пост и богослужења наравно, посебан је про- блем адолесценција, јер тада траже нека своја посебна права те се напетости не- кад појачавају а некада стишавају, али стрпљењем се ипак решавају“ – да ли су деца напредна? шта уче и какви су ђаци? иду ли на веронауку? „сва деца иду у руску школу, на но- вом београду то је александрова жеља да науче руски језик и упознају руску културу на непосредан начин то је др- жавна дипломатска школа намењена руској деци, али могу и друга деца да је уче она обухвата вртић, основну и средњу школу, у рангу класичне гим- назије немају веронауку, али имају предмет: основе религиозних кон- цепција и светске етике мислим да је веронаука потребна као део хришћан- ског васпитања и да може да има само позитиван утицај сама вера требало би да се посеје свуда: и у породици и у школи и на факултету и на филму и у позоришту и у књигама и на телеви- зији камо среће да то можемо видети у целом друштву! учење је некад боље, некад горе александар их бодри да је то све нормално нема већих пробле- ма, али ни специјално великих успеха даница је завршила и нижу музичку школу, марија ће завршити ове годи- не чињеница је да мало читају и да је за то у великој мери ̓заслужна’ вирту- елна технологија“ – да ли сте ви бирали име- на деци или кум? александар: „углавном је дан рођења одређивао и име дјетета јелисавета је добила име по мајци св јована крсти- теља, јер је рођена на празник његовог рођења, даница, по мојој баби, марији је ирина дала име, јелена по св царици је- лени, ксенија по св ксенији петроград- ској, данило, по ђеду, лазар по св кнезу лазару четворо млађих крстио је ми- трополит амфилохије радовић, а кад ми се отац упокојио 2003 године, служио му је опело у бару ускоро се родио да- нило па је добио име по ђеду на њихове имендане ирина умеси колач и носимо у руску цркву“ – како мода утиче на децу? ирина: „наравно, требало би да хришћанска омладина према њој има негативан став наше ћерке су се огра- ничиле на шминкање и моду фармерки и кратких јакни, али ми не желимо да кру- то бранимо те ствари да не би мислили како су у свом одрастању ускраћени за мало игре и експериментисања јер, то је неминовна фаза која прати одрастање, и свака генерација пролази кроз своје модне лудости надам се да ће време- ном праћење модних трендова смањити али, за то је потребно духовно сазре- вање сваког од њих“ – да чујемо децу како говоре „по рус- ски“ да ли им се допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св амвросија оптинског: „как жить? жить – не тужить, никого не осуждать, никому не досаждать и всем мое почтение“ данило: „мени се највише свиђа та школа најпре смо ишли у вртић марија, људска душа је безмерно дубока, немоћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео 54 3/2014 многодетне хришћанске породице лазар и ја, па онда у школу сада идем у четврти разред“ – па, ти си већ постао прави рус! хајде преведи! данило: „како треба живети? треба живети овако: не туговати, никога не осуђивати, никоме не досађивати и сва- коме дати поштовање“! – да, може: „не досађивати“, у смислу „не оптерећивати“, а „моје поштовање“ можемо превести као „мој наклон“ сва- ка част, данило, „име ђедово“! а да ли вас тамо уче да певате руске песме? хајде неку да нам отпевате даница: „да, уче нас може – катюша?“ даница је започела, остали су прихва- тили, али и ми смо им се придружили баш је било весело али, данила је ин- тересовало како то и ми знамо руски како? „ти волиш руски и зато га учиш и знаш је ли тако? исто тако и ми – воли- мо руски и зато га знамо“ да питамо сада маму – можете ли овој паметној деци да омогућите летовања, зимовања или поклоничка путовања? ирина: „летујемо у бару, код алек- сандрове мајке и сестре није нам јед- ноставно да се заједно упутимо на дру- га места ипак, обавезно сваке године идемо на острог, то нам је јако важно александар је више пута ишао на свету гору, марију је водио у свету земљу, а даницу у дивјејево ми од наших при- мања не можемо да обезбедимо много мај/јун 2014 55 путовања, али понекад се укаже при- лика за понеко – да ли је било проблема код порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? „сви порођаји били су без пробле- ма и нормални што се тиче вантелесне оплодње, није на мени да судим, тим пре што ми је христос подарио децу највише бих волела кад би и други људи, милошћу божијом, добили децу природним путем“ – да ли су о вама писале новине или сте учествовали у некој тв емисији? александар: „не, то нас није занимало сада се први пут јавно представљамо у православном мисионару, који сматрамо веома добрим часописом, како мисио- нарским тако и образовним“ – руска пословица каже: кад је у поро- дици слога, не треба и богатство има ли егзистенцијалног страха? „никада не смијемо заборавити да је само бог наша сила, наша помоћ и наше уздање безуман је свако ко се узда у себе то је прво и основно питање: да ли полазимо од бога или од човјека када се сетимо да је бог алфа и омега, почетак и крај, онда стајемо на прави пут кр- штењем ми стичемо благодат која нас из- води на прави пут а онда ће се врата от- ворити свима онима који куцају,“ ирина додаје: „помоћ је одувек притицала од некуда, а пре свега од бога верујемо у речи господње да он и врапце храни, па како неће и нас нема егзистенцијалног страха, јер се уздамо у бога до сада нам је дао све што нам је требало и надамо се да ће тако бити и надаље“ – имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? александар: „шта човјек једино може, него да се узда у силу и помоћ господа храброст је уздање у бога без превише рачунице и бог ће помоћи то треба да нам буде главна рачуни- ца рађањем се испуњава божија запо- вијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратко- вида па и слепа“ – да ли познајете још неке многодетне породице и да ли са њима дружите? ирина: „познајемо када могу, радо се дружим са ирином војводић, која је родила једанаесторо деце са њом сам се упознала још у гимназији летујемо заједно у бару ирина је прави пример хришћанке и поседује врлине које су за истинско поштовање“ – да, и ми је добро познајемо то је она ирина, која је у себи, на најбољи начин, удружила марту и марију, на чијем лицу увек сија светлост хришћанске радости, јер са радошћу прихвата божије даро- ве и труди се да их украшава благодат- ном љубављу дародавца то је супруга јереја василија војводића, са њиховом породицом православни мисионар је два пута водио разговор, као истин- ском хришћанском многодетном по- родицом за углед а, уверили смо се, и за вашу породицу се може рећи да сте истинске слуге божије и сарадници на њиви господњој рађањем се испуњава божија заповијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратковида па и слепа 56 3/2014 многодетне хришћанске породице одећа игумана сергија била је про- ста и груба сам ју је шио за себе, те га због тога многи нису могли препознати и сматрали су га манастир- ским послушником поред његове одеће, сачувани су и свети сасуди и путир из кога се преподобни са братијом при- чешћивао светим тајнама свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпи- тач писмом је живео, због чега се тру- дио да свима буде слуга и помоћник, јер ко хоће да буде први, тај свима да служи неодољиво скроман његов живот био је сликовит пример речи неботајног павла: „када имамо храну и одећу, овим да бу- демо задовољни“ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића го- ворио је „духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ сваким даном подвизи су га назиђива- ли ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем једна од њих је и милостиња, која беше омиљена све- том сергију ипак, краљица врлина за игумана била је расуђивање, због чега једна руска пословица каже да је расуђи- вање потребно и у милостињи данашњи изглед саборне, сергијеве, цркве свете тројице је из петнаестог века у њој се свети сергије после свог игуман русије свети сергије радоње ̨ки ȋнаставакȍ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића говорио је „ духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ хаџи драган поповић храм свее тројице у серијевом посау мај/јун 2014 57 святая русь представљења често у виђењима јављао братији тако је било и после молитвеног обраћања светог никона радоњешког светом сергију, јер су татари претили да опљачкају и оскрнаве све пред собом у читавој русији игуман сергије са све- тим петром и алексијем јави се никону и рече да ће, „по божијем допуштењу, овај манастир бити разрушен од руке татарског разбојника едитеја, но после тога ће ово место оживети као никада пре и постати велики духовни расадник врлине“ тако и би, а свети никон се по- сле тога врати у манастир 1408 и подиже велелепни камени храм који 1425 беше осликан благородном руком андреја рубљова (уписан у диптих светих 1991) и данила црног у четрнаестом веку стање у целој земљи било је доста несигурно, јер су татари опустошили градове и већи- ну манастира у бици на куликовском пољу (1380) татарски кнез мамај је до ногу потучен ова победа много је зна- чила за државност руске земље, а њу је свети сергије од бога измолио читајући свеноћне царске молитве из давидовог псалтира, када му господ откри како ће победити много надмоћнијег неприја- теља за псалтир свети јован златоу- сти каже да је боље да реке водом усахну, него да се престане са читањем псалама тако ће, због утврђења српске држав- ности свети сава оставити, српском народу заветни, карејски типик, да се сваким даном подвизи су га назиђивали ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем монах игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом
... на заставе своје победоносне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ срски војник аје рањеном буарину циареу тема броја 30 3/2014 гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника већ смо напо- менули дубоко познавање и пове- зивање са христовим распећем и васкрсењем у чему се оно састоји? најпре у томе шта симболи тога, крст и васкрсли господ, значе у ли- тургијској молитви се каже да господ себе самога предаје за живот света, за живот сваког човека па и својих џелата у догађају и надасве тајни крста се открива неизмерна и без- условна љубав божија која је лудост и саблазан овоме свету њу ретко ко може да поднесе а господ то чини да би нас ослободио уза смрти које нас опхрвавају, окова егоизма који нас заслепљују гробном тамом да у другоме не видимо људско биће које у себи носи прекрасни лик божији, а онда и самога бога а наш народ је то видео не као реч мудрости овога света или разних силогизама, аргу- мената и противаргумената он је то видео и види као што су видели и искусили свети апостоли и зато је то укорењено у његовој сржи то искуство и отвара наш народ према ставу да непријатељство са другим, било појединцем, било народом јесте историјска и тиме пролазна катего- рија да је условљена неким датости- ма које често од нас не зависе док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и васкрсењем категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и једина истина света зато је наш народ знао да другу ис- тину није могао да одабере св кнез лазар нити да се та слобода и љу- бав могу било чиме заменити таква вера и отвара очи српском војнику да у бугарину најпре види човека, да се са њим и загрли иако се до тог дана и после тога, силом прилика, са њим гледао преко нишана због тога није нимало случајно што је наш народ кроз своје ослободилач- ке ратове, на заставе своје победо- носне војске стављао речи „за крст часни и слободу златну“ јер крст јесте израз љубави христове, а сло- бода благо његовог васкрсења које нашим славним прецима није дало простора да се погорде над својим пораженим непријатељима, знајући да то непријатељство може само бог да отклони и да је он једини који може сачувати мир због тога, сви они из нашег рода, па и свако до нас који су се о ово оглушили или се оглушују нека се у себи запита шта ће као одговор рећи када стане пред св кнеза лазара, ђакона авакума, јасеновачке и крагујевачке мучени- ке, св симеона и св саву аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду која то тачка која објашњава „луди“ однос према непријатељима и поступке почевши од св кнеза лазара, преко народних песника и гуслара, до св владике николаја, болничара у ваљевској болници и српског војника? тема броја мај/јун 2014 31 хри ̨˱анска србија у првом светском рату српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздрављала са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих примера заиста је било много поводом теме овог броја пра- вославног мисионара разго- варамо са др александром раковићем, научним сарадником ин- ститута за новију историју србије и једним од друштвено најангажова- нијих историчара млађе генерације његови текстови у новинама српске патријаршије православље на тему првог светског рата привлаче пажњу како стручне, тако и шире јавно- сти, а особито православних инте- лектуалаца zzгосподине раковићу, ове године се навршава сто година од почетка првог светског рата у коме је србија изгубила скоро трећину свога становништва који су укратко били главни узроци избијања овог сукоба и да ли је он могао бити избегнут? – први светски рат је почео због по- кушаја прерасподеле колонија широм света и интересних сфера у европи први светски рат није могао да се из- бегне и велике силе су годинама чекале на повод којим би могле да оправдају улазак у рат тако су аустроугарска и немачка искористиле атентат у сарајеву на видовдан 1914 за поче- так рата аустроугарска је годинама раније планирала велики рат против србије zzми смо данас сведоци снажне пропаганде да се србима стави на душу терет главног узрочника за избијање првог светског рата, а да се гаврило принцип прогласи терористом на који начин се супротставити овој лажној матрици? разговор вод ио ненад јовановић разговор са др александром раковићем научним сарадником института за новију историју 32 3/2014 – известан број историчара, али пре публициста и новинара, покушава да свали на србију кривицу за почетак првог светског рата њихово виђење нема стручног утемељења и у вези је са наставком понижавања српског наро- да које смо видели током деведесетих година 20 века, а које никако да пре- стане у наметању кривице србима за почетак првог светског рата тра- же се даља оправдавања за разбијање југославије и чак две агресије на српске земље: на републику српску и републику српску крајину (1991– 1995) и ср југославију односно србију и црну гору (1998–1999) праћење де- ценијским економским санкцијама против српског народа zzреците нам нешто о светлим примерима православних срба који су се и у та зла ратна времена показали пре свега истинским христовим војницима и испунили заповест о љубави према ближњима, па чак и према непријатељима који су били невиђено брутални према српском народу – српска војска се борила за крст часни и слободу златну и поздравља- ла са помоз’ бог српска војска је била хришћанска војска светлих при- мера заиста је било много иако је аустроугарски агресор над српским живљем чинио нечувена зверства (сакаћења, спаљивања, силовања, свакојака бестијална иживљавања), српска војска на то није одгово- рила истом мером посебно важ- на хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве свете ане у посебно важна хришћанска порука је изградња римокатоличке цркве св ане у шапцу ȍ19͚͠ȏ којом је српски народ мачве опростио зверства хрватским војницима у аустроугарским униʣормама почињена 1914 широм мачве и западне србије мај/јун 2014 33 шапцу (1928) којом је српски народ мачве опростио зверства хрват- ским војницима у аустроугарским униформама почињена 1914 широм мачве и западне србије то је учиње- но ради југословенског јединства и хришћанске љубави у краљевини срба, хрвата и словенаца нажалост, истоветна а још масовнија зверства хрватски војници поново су почи- нили над српским народом током другог светског рата zzако је историја учитељица живота, коју бисмо поуку као народ могли да извучемо из првог светског рата и онога што се догађало стотину година после њега? – тековина првог светског рата је била уједињење српског народа у јед- ну државу реч је о краљевини срба, хрвата и словенаца – југославији показало се да српско уједињење у југословенском оквиру, спрове- дено у искреној намери, није било најбоље решење јер је југославија два пута разбијана (1941 и 1991) и споља и изнутра стога, када се сле- дећи пут укаже прилика за инте- грацију српског народа треба имати на уму да је реч о простору србије, републике српске и црне горе наравно, уколико је то могуће, треба избегавати било какве војне сукобе јер је српски народ у првом светском рату, другом светском рату и рато- вима деведесетих година 20 века доживео тешке демографске удар- це, тако да наредне не би могао да поднесе потребан нам је дуги мир, добра дипломатија и врхунска про- светна и културна политика тема броја срска ариљерија у првоm свескоm рау 34 3/2014 писмо цара николаја је било отворено и енергично: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ освит друге деценије 20 века цар николај ii будно посматра разви- так догађаја на балкану и могућ- ност војних похода аустроугарске на србију у посвећености одбрани србије од својих војних експерата бива опоме- нут да руска царевина није спремна да војно парира аустроугарској и немач- кој за разлику од својих претходника, који су се залагали за велику бугарску и то отворено показивали, цар нико- лај ii инсистира на стварању велике и уједињене српске државе због тога по- стаје био омражен међу аустријским и немачким савременицима почиње први светски рат српска војска се храбро бори против надмо- ћније војске, али развој ситуације је после неког времена тера у повлачење голгота страдања преко црне горе и албаније и упорно чекање и надање у савезничку помоћ цела та агонија може се описати речима француског маршала жозефа жофра који каже: „повлачење наших савезника срба, под околностима под којима је извр- шено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“ према подацима српске врховне команде, на албанску обалу стиже око 110000 војника и 2350 офи- цира претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72000 људи француска штампа у то време пише како нема сврхе превозити људе који су практично мртви због споро- сти евакуације српске војске тадашња влада упућује апеле савезницима, али узалуд – пресудан је апел упућен руском цару николају ii романову николај са своје стране одмах упућује оштар демарш краљу велике британије џорџу лојду, и председнику француске ремону поеанкареу писмо цара николаја је било отворено и енергич- но: „уколико се српска војска одмах не избави из албаније, русија раскида савез са антантом и склапа сепаратни мир са немачком“ ово писмо је било од пресудног зна- чаја за савезничку помоћ српској војсци овај спаситељски чин великог владара, стефан павловић цар николај други романов ȃ за ̨титник српског народа тема броја мај/јун 2014 35 цар николај је за свој хришћанске поступке испио чашу мученичке смрти мај/јун 2014 хришћанске цар николај ii романов одзвањао је дубоко у корпоративној свести српске војске и дан данас заслу- жује дубоки омаж у српском народу цар николај је за својe хришћан- ске поступке испио чашу мученичке смрти – улазак руске царевине у рат је ослабио државу и оставио про- стора за фебруарску револуцију, а затим и октобарску током које је по- страдао заједно са целом породицом реду хришћанских мученика је при- бројан од стране руске заграничне цркве 1981 го- дине, а заједно са целом породи- цом од московске патријаршије 2000 године, док је у политичком смислу је његова личност тек пре неколико година реха- билитована на суду руске федерације николај је сопственим животом платио оно иза чега је стаменошћу своје воље дубоко стајао, испунивши истовремено узвишени призив једног хришћанина попут израиљевог егзодуса из египатског ропства, српска војска је бежала од поновног поробљавања великих сила, 36 3/2014 а николајев поступак према српском народу се може упоредити са по- ступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске фараонове посреди је нешто веома дубоко – љу- бав према једном малом народу који је у невољи у самом поступку цара николаја ii можемо видети и на делу испуњење речи доброг пастира – „заиста вам кажем: кад учинисте јед- номе од ове моје најмање браће мени учинисте“ (мт 25, 40) српска војска је благодарећи заузи- мању руског цара прокрстарила мо- рем и један део ње отишао је на крф а, други део у северну африку где су повратили снагу за повратак у домо- вину уместо закључка, навешћемо поруку руског цара упућену нашим дипломатама, коју је саопштио ми- нистар иностраних послова русије сергеј сазонов, у пролеће 1915 го- дине: „нећете ми замерити, господо, што сам пре свега рус и што су ми најближи интереси русије, али вас уверавам да сам одмах после тога србин и да су ми најближи интереси српског народа заслуге србије биће стоструко награђене после рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!“ поступак цара николаја према српском народу се може упоредити са поступком мојсија који је отворио пут слободе и спасења народу божијем прогоњеном од војске ʣараонове краљ пеар i на оленцу тема броја мај/јун 2014 37 „господару, твоја вера ȃ народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ на парастосу краљу александру, св владика николај велими- ровић је одржао говор у којем је подсетио верни народ како је некад, не тако давно, освећена црква светог ђорђа на опленцу задужбинар, краљ петар i карађорђевић је говорио пред окупљеним народом, а поред владике био је присутан и јован скерлић, чуве- ни књижевни критичар чувши краљев говор једноставан и пун емоција, скер- лић је био такнут у срце обратио се остарелом краљу и рекао: „господару, твоја вера – народна је вера народ је с тобом и он нам је најбоља гаранција да ћемо победити“ то су биле скерлиће- ве речи које су одредиле веру као меру људских поступака и залог будуће по- беде на бојиштима православна вера једног краља била је заправо вера наро- да чији је он краљ био и без те вере не- могуће је разумети догађаје и схватити величанствене победе које су уследиле владика је својим истанчаним слухом духовника препознао и запамтио ове речи и сачувао их за покољења мада су многи занемаривали скерлићев од- нос према вери, остаје чињеница да је он на опленцу први наговестио српс- ку победу у светлости вере као што је први осетио николајев значај и јавно похвалио његову књигу религија њего- шева скерлић који се често представља као крута, статична и бескомпромисна фигура српске књижевне критике, као да је имао неке дубље увиде и као да је божија љубав повремено дотицала ње- гово срце, оживљавала га и наговорила да изговори опажања која од њега нико није очекивао нису то биле само скерлићеви или николајеви утисци заиста је такав, скроман и неприметан, био краљ пе- тар он се уочи самог великог рата по- вукао и владалачке дужности увелико препустио престолонаследнику алек- сандру прокламацију о уласку краље- вине србије у вихор рата потписао је наследник престола, а не краљ петар је хтео да абдицира, али то нико није прихватао, па је до проглашења новог краља дошло тек после његове смрти (1921) народу, државницима и војс- ци требао је такав краљ – самопожрт- вован, скроман, пун љубави и топлих осећања, мудар, правичан, одличан са- ветодавац краљ се повукао у тополу, где се посветио завршним радовима др ђо рђе вуковић вера краља петра кара˥ор˥еви˱а 38 3/2014 на задужбини, подизању болнице, из- градњи водоводне мреже из иностран- ства, краљ је набављао серум против дифтерије са института у берну за ову болест, од које је страдала српска војска у балканским ратовима, послали су му 256 кутија серума петар је помагао све који су му тражили помоћ – рођаке, пријатеље, избеглице из босне и војво- дине које су се од аустроугарског гнева склонили у србију слао је помоћ у ху- манитарне сврхе, а заробљенике, које му је доделила врховна комада, ради радова на имању и око задужбине, о свом трошку је хранио и бринуо се о њиховим потрепштина када је сазнао да је умрла мара вукотић, мајка чија су обадва сина погинула у рату, послао је новац за њену сахрану он се старао да свима помогне, колико је у његовој моћи када су престолонаследник и врховна команда захтевали његово повлачење из тополе, он је оклевао трудио се да доврши све радове на уређењу гроб- нице, што је оставио на крају свих ра- дова када је кренуо, успут је обилазио бојишта и храбрио војнике да издрже није пропуштао да иде у цркву на служ- бу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршум- лији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену – св спаса и св ђорђа пред налетом бугарске војске, почео је са својим војницима да одступа преко албаније у љум кули, имао је времена да се види са скопским митрополитом, а у селу свети спас са војводом путни- ком без обзира на године, реуматизам и здравствене тегобе, ишао је колима, пешке, и на коњу делио је све недаће са војском и за једанаест дана од љум куле стигао до тиране тамо је посе- тио православну цркву и присуствовао служби сусрео са са драчким митро- политом јованом, за кога је забележио: „ говори лагано и добро француски жали што није могао доћи у србију фоорафија: http://wwwrsroyalfamilynet тема броја мај/јун 2014 39 због ових ратова али се нада скоро нам доћи у визиту вели да има 24000 гла- ва грчких у својој области“ више пута се сусрео са есад-пашом, који је затра- жио два батаљона српске војске, не би ли умирио наоружане елементе који вршљају у албанији и чије је седиште у кроји на инсистирање врховне коман- де и есад паше, краљ је италијанском торпиљерком пребачен у валону, а за- тим у бриндиси шифрованим телегра- мима јављено је да је „ђенерал топола“ стигао и да је доброг здравља одатле је прешао у едипсос, где је богато даривао сиротињу, па у халкис и у халкису, краљ је редовно обавештаван о развоју ситуације и дипломатским мисијама престолонаследника био је задовољан што у овој бањи има „служба од 8 до 9 сваке недеље, у селима исто“ у свој дневник је бележио цркве које је посе- тио при својим шетњама по овом остр- ву и разочарење што једном приликом није било литургије у месту кастела (castella) познати песник јован дучић га је саветовао да напусти острво јер се спремају немири у грчкој и збацивање краља константина, али краљ се није уплашио и остао је на свом месту чак је, после сазнања о свргавању, упутио један телеграм пун речи разумевања краљу константину, који му се на томе захвалио после успеха српске војске, краљ је кренуо пут солуна и водена, да храб- ри своје борце да издрже остала су потресна сећања учесника рата како их је краљева пажња дирнула и како су били срећни да са њим буду на служби божијој чак је у водену дао прилог да се покрије једна црква и да се купе нове одежде за свештенство цркве св јо- вана трудио се да утеши човека тако је записао у свом дневнику за андру николића, председника скупштине у избеглиштву: „сирома, страшно стра- хује (он) све види црно – опасност, уништење, пропаст муку имам да га умирим и (о)куражим “ у тим тешким временима, краљ је имао више снаге него многи његови млађи и здравији савременици откуд је он црпео такву и толику снагу? као што показује његов дневник из 1915 и 1916 године, краљ није пропуштао службу божију, волео је да дарива цркве, да помаже људима у невољи, да теши не- утешне у дневнику су савесно забеле- жени сви већи хришћански празници и познати светитељи особито је волео да бележи празнике апостола није за- борављао ни националне светитеље из једне његове белешке види се да је сину александру дао име по светом алек- сандру невском кад год би се нашао у неком тешком проблему, краљ је дизао свој поглед ка небу и ослушкивао речи јеванђеља читане на литургији он се није уздао у своје снаге, ни у силу свог положаја, ни у армији којом је командо- вао, ни у помоћ сродника и пријатеља он је чежњиво гледао пут неба, одакле му је стизала снага и инспирација али то није била само његова вера, него и вера целог народа, како су то осетили скерлић и св владика николај у вери и јесте кључ свих српских прегнућа и успеха у великом рату није пропуштао да иде у цркву на службу божију храмове је редовно даривао: лазарицу у крушевцу, цркву у куршумлији, грачаницу, приштинску цркву и две у призрену ȃ св спаса и св ђорђа 40 3/2014 мајор драгутин гаврилови˱ српски витез из првог светског рата јунаци! тачно у три часа непријатеља тре- ба разбити вашим силним јунаштвом, разнети вашим бомбама и бајонети- ма образ београда, наше престонице, мора да буде светао војници! јунаци! врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жрт– вован за част београда и отаџбине ви немате, дакле, да се бринете за живо- те ваше, они више не постоје зато напред у славу! за краља и отаџбину! живео краљ! живео београд! беседа коју је мајор драгутин гав- риловић одржао браниоцима бе- ограда 7 октобра 1915 године, постала је, бар у нашем беседништву, антологијски пример војничке беседе овај лаконски говор у коме је садр- жано право јунаштво достојно старих спартанаца, у коме је у пар реченица речено све за шта би многим офици- рима требало много речи мајор гав- риловић је окупио војнике из своја три вода, два вода трећег батаљона и сремског одреда испред тада чувене кафане „јасеница“ на дорћолу и одр- жао поменути говор пред предстојећу тешку борбу аустроугарска царевина објављује рат србији 28 јула 1914 године, у наредним данима следи бомбардовање београда, да би до краја године непријатељ био хе- ројски побеђен у церској и колубарској бици, али са великим губицима на српској страни са првим данима рата 1914 године почео је и велики терор аустроугарске над српским народом у србији и босни њихови војници су без пресуде вешали и стрељали цивилно ста- новништво о овоме је европску јавност обавестио швајцарски лекар арчибалд рајс у току првих девет месеци 1915 го- дине на тлу србије није било борбених операција, али тај мир није био миран ни спокојан болести и епидемије су узи- мали животе и рањених војника и циви- ла за време затишја централне силе су се припремале да србију поразе и изба- це из рата шестог октобра 1915 године аустроугарски генерал макензен је на- редио артиљеријски напад на централни део србије сутрадан је отпочело грана- тирање београда страдало је доста ста- новништва, а телефонске и телеграфске везе су уништене српски отпор је био жесток и непријатељ је претрпео велике губитке током сукоба, аустроугарске чете су успеле да успоставе мостобран српски напади у циљу уништења мосто- брана нису успели борбе на десној оба- ли саве и дунава су биле драматичне милош в маринковић тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин гавриловић знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- ступања св евхаристији, посебно њену важност у данима страдања као што је св кнез лазар приче- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мај/јун 2014 41тема броја један од опасних мостобрана је био низводно од калемегдана на њега се усмерио командант другог батаљона 10 кадровског пука мајор драгутин знајући какво се страдање спре- ма браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, 7 октобра причестио у цркви ружици црква ружица, најстарији београдски храм, стра- дала је такође у борбама за од- брану београда 1915 године, када су знатно оштећени ол- тарски простор и звоник мајор гавриловић је знао вредност и важност при- стио своју војску у цркви самодрежи, потврђујући тиме своје и народно опре- дељење за царство небеско, тако је и кроз много векова касније, мајор гавриловић показао да брига и бор- ба за земаљску отаџбину треба да буде основана на благодатном зајед- ништву у телу христовом, у цркви и вери у царство божије које ће доћи борбе су вођене и у току ноћи 7/8 октобра, а ујутро је непријатељ пре- шао у офанзиву нападачи су заузели баново брдо, чукарицу и топчидер велики успех за аустроугаре био је продор у душанову улицу био је то стварни пробој београдског фрон- та и од тог тренутка почиње систе- матско потискивање српских снага аустроугари су све више заузимали уже градско подручје и потискивали српске јединице, а фронт се ширио на београдску околину када су стигли на положаје удаљене 20 километара од саве и дунава, главнокомандујући макензен је закључио да је „заврше- на најтежа операција у рату против мајор драуин гавриловић 42 3/2014 србије 1915 године“ ово није рекао без основа, јер делови извештаја астро- угарских команданата сведоче да се у херојску одбрану београда укључило и цивилно становништво командант 8 аустроугарског корпуса пише: „поред регуларних српских трупа у борбама је учествовало и цивилно становништво оба пола и под тим условима није било могуће даље продирање у београд“ а у извештају команданта 59 аустроугарске дивизије стоји: „срби су се жестоко бра- нили свака зграда, свака башта морала се заузимати под борбом са прозора су бацане бомбе у борбама су учествова- ли и грађани“ непријатељски губици су били око 10500 избачених из строја, српски губици за четири дана били су око 5000 избачених из строја око 20000 београђана је напустило своје домове мајор гавриловић је био тешко рањен српски војници погинули у од- брани београда 1915 почивају у зајед- ничкој гробници која је изграђена 1931 године на новом гробљу преживевши одбрану београда, мајор гавриловић се повукао заједно са српском војском на крф након рата је распоређен на дужност команданта пука – пуковника у крушевцу, где се оженио и са супругом даринком добио петоро деце војвода петар бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода степа степановић уз образложење да је превише млад полагао је генералски ис- пит у штипу 1927 године и није положио, а када је прекомандован у београд 1930 године, одбио је да испит полаже и други пут, осећао је да га војни врх не прихва- та пуковник гавриловић је био жртва зависти и сплетки одређених официра блиских краљу, тако да му је генералштаб одредио да на војној академији предаје војну администрацију, што је за њега, пу- ковника у артиљериској пешадији било понижење када је избио пуч 27 марта 1941 године, генерал симовић је нудио гавриловићу да га унапреди у чин генера- ла и додели место министра одбране, али он је одговорио: „не желим генералски чин, ни министарску фотељу! ја сам вој- ник!“ драгутин гавриловић је заробљен, приликом повлачења југословенске краљевске војске, 1941 године, у сарајеву био је у логору у нирнбергу до краја рата по заврштеку рата, и повратку из лого- ра био је у сабирном центру на бањици, где се мало опоравио упокојио се у свом стану 19 јула 1945 године окружен по- родицом нова послератна комунистич- ка власт је кажњавала његову породицу када се упокојио, жена и деца нису до- бијали његову војну пензију пуних десет година означен је као човек бившег ре- жима, а то се тешко опраштало пуковник гавриловић je одликован многим ордењем: карађорђевом звез- дом, орденом светог саве, орденом белог орла, југословенске круне, фран- цуским ратним крстом, орденом легије части, медаљом милош обилић, споменицом 1914 и са још дванаест других одличја тек шездесетих година нова власт почиње да помиње пуков- ника гавриловића у позитивном кон- тексту и да истиче његову храброст и родољубље али, ипак, све до скора, из његовог говора српским војницима иза- бацивани су краљ и отаџбина на месту где је мајор гавриловић одржао говор и кренуо у тешку битку, 2013 године ос- већена је и постављена спомен – плоча знајући какво се страдање спрема браниоцима београда, мајор се са њима ујутру, ͟ октобра причестио у цркви ружици тема броја мај/јун 2014 43 најважније од свега су пример и по- уке које нам је мајор гавриловић оста- вио и показао својим речима и делима по сведочењу његових потомака он је био честит и мудар човек сву децу је ишколовао на факултетима живео је скромно док је био у заробљеништву, писао је жени и деци да не узимају по- моћ од владе милана недића а када је напуштао немачки логор, одбио је да као најстарији заробљеник изађе први, изашао је последњи из логора овај стрпљиви и скромни човек нам и да- нас светли својим примером смирење, оно истинско хришћанско смирење, и поуздање у господа, какво је и имао драгутин гавриловић, човек треба да сачува ма у каква искушења запао то- ком живота господ христос је рекао: „ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“(мк 8 34) драгутин гавриловић је кротко носио свој крст страдања за слободу и достојанство српског народа показао нам је да је право херојство засновано на чистоти срца и на вери да после стра- дања долази васкрсење аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој проивавионски о срске војске – обрана беораа у јулу 1915 оине ретко ко зна за један духовни кон- траст који данас постоји у свету док савремена цивилизација размишља о достигнућима древних незнабожачких племена маја, тражи у њима одговоре на многе своје недоумице, од којих је јед- на и свуда популарна тема – краја света, мало ко зна за чудо које дух свети чини међу потомцима те древне и напредне али, на жалост, често и веома сурове и крваве цивилизације познате по људ- ском жртвоприношењу племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају право- славни хришћани! господ бог чини велико чудо данас у гватемали, постојбини древних маја преко сада већ блаженопочившег оца андреса жирона (упокојио се у фебруа- ру 2014) господ је 2010 године основао своју цркву у том делу света за само не- колико година овог истинског оца нације на путу у православну цркву прати на десетине хиљада људи (неке процене су да је у питању преко 100 хиљада људи) сиромашна племена маја су га пратила због његове жртве и борбе за све њих која је трајала цео његов живот својевремено истакнути римокатолички свештеник бо- рио се за њихова права пред властима, ор- пр авославна црква у гватемали сʑи народиǡ коyʔ си стʑориоǡ доʽи ʽʔ и поклонити сʔ прʔд тобомǡ господʔǡ и слаʑити имʔ тʑоyʔ ȍпс ͠͞ǡ ͡ȏ станој е станковић парохија у селу таџумуку венчање у арохији оца еванелоса 44 3/2014 идите и научите све народе ганизовао и подигао преко 42 села и 300 храмова за своју паству у својој духовној потрази напустио је римокатолицизам и основао неканонску „православну цркву гватемале“ која је 2010 године ушла под омофор константинопољске патријар- шије и тиме добила канонски статус христове речи да је жетве много, а по- сленика мало (мт 9, 37) потврђују се у животу православне мисије у гватема- ли седам свештеника брине о неколико десетина хиљада људи који живе у око 300 села која су међусобно понекада и врло удаљена, налазе се у планинским пределима, често без икаквих проход- них путева њихово служење се одвија у јако тешким условима као пример бих навео оца евангелоса који свакоднев- но посећује своје многобројне парохије (више од десет) прелазећи пешке поне- када јако велика растојања без обзира на тешкоће, неуморан је у свом служењу: крштава, миропомазује, исповеда и слу- жи, организује венчања по неколико брачних парова свештеницима помажу и веома, вео- ма пожртвовани вероучитељи из редова верног народа који су у већини и лидери својих црквених заједница из њиховог искуства се још једном показује свеко- лика важност личног примера, јер због начина свог живота пре свега, они пред- стављају ауторитет за свој народ про- тојереј џон чакос, свештеник и дугого- дишњи мисионар угледне православне мисионарске организације orthodox christian mission center из америке, који је себе потпуно посветио служењу црк- ви у гватемали, има за њих само речи хвале, говори да су веома пожртвовани, да представљају кичму мисионарског служења, да су у стању да, иако јако си- ромашни, прелазе јако велике раздаљи- не о свом трошку да би од свештеника чули реч поуке и савета који ће затим пренети у своје заједнице и да заиста јесу царско свештенство, народ свети, народ задобијен о коме говори апостол петар (1пет 2, 9) народ гватемале жељан је праве заједнице, њихови вероучитељи често организују скупове на којима се народ теши, снажи и поучава у својој вери будуће православне заједнице на свом путу ка цркви имају много духов- них препрека и искушења, често бивају доведени у сумњу од стране протеста- ната и римокатолика у својим местима речи једног од вероучитеља на једном од о еванелос на свом уу из арохије у арохију улазак нових чланова у цркву мај/јун 2014 45 таквих скупова, на коме се налазио и над- лежни архијереј, митрополит атинагора мексички сликовито илуструју тешкоће које су на том путу превазишли: „сада знамо да нисмо сами! имамо владику који је дошао да нас види, који је са нама и ми знамо да смо део истините цркве!“ свештенство које носи мисионарско служење у цркви гватемале са успехом користи принцип инкултурације, то јест, коришћења одређених елемената културе народа гватемале на чијем се оцрквењивању труде и тако још више приближе свето православље срцима и умовима ових једноставних и искрених људи такође једна од специфичности литургијског живота цркве тамо пред- ставља и укључивање неких од елеме- ната претходних вера овог народа, пре свега римокатолицизма и харизматског покрета – на њиховим службама има пуно песме, службе се заустављају на неким местима ради проповеди а затим настављају да би се у одређеном тре- нутку поново изговорила проповед од стране свештеника јер гватемалци воле да слушају проповед такође, у храму можете видети и римокатоличке статуе пресвете владичице као и римокато- личке иконе, а ту су и музички инстру- менти који се користе у прослављању господа њихово коришћење је корисно у прелазном периоду све док се у народу потпуно не развије православна црк- вена свест важно је да се оним што је неутрално помогне људима који праве своје прве кораке у цркви, да им се на сваки начин олакша и пружи рука под- ршке, да виде да их у цркви уважавају, да цене њихову културу и показују на- чин на који она може да служи христу и цркви његовој православна црква сведочи о себи у гватемали на још један начин – путем испуњавања заповести о бризи о хри- стовој најмањој браћи (мт 25, 40) пра- вославни манастир свете тројице у бли- маи инес на рађевини ново сироиша ри манасиру свее тројице о михаил, арохија у селу пинула говор вероучиеља на црквеном скуу ре мироолиом аинаором и оцем анресом идите и научите све народе 46 3/2014 зини главног града гватемале већ дуго година са великим успехом брине о си- рочићима из целе земље најбоља илу- страција пожртвованог служења мати инес и њених монахиња о овој деци је и посебан декрет председника гватемале којим се дају привилегије сиротишту о којем оне брину до сада је преко хиља- ду сирочића нашло уточиште и негу код православних монахиња важна је чиње- ница да поред смештаја, хране и образо- вања монахиње овој деци пружају и ду- ховну храну мноштво ових малишана и када одрасте и напусти сиротиште на- ставља да живи аутентичним црквеним животом, остају свесни чланови цркве радује и податак да је преко три стотине деце усвојено од стране православних породица из сад, канаде и русије мати инес сада и при самом манастиру гради ново сиротиште у коме би било смеште- но још малишана скорашња смрт апостола гватемале, оца андреса жирона, уздрмала је црк- ву у гватемали у овом врло осетљивом периоду цркви у гватемали потребна је наша помоћ, пре свега молитвена мо- лим вас да у својим молитвама помињете и блаженопочившег оца андреса, али и многобројну нашу браћу и сестре, да им господ дарује сваку утеху и мир, да их оснажи на путу ка себи не заборавите у молитвама и седам неуморних свеште- ника цркве у гватемали, као и лаике-ми- сионаре који себе у потпуности дају на служење цркви ако је неко можда у могућности да и материјално, својим прилогом, помогне младу цркву гвате- мале, нека слободно пише на urednik@ svedokverniorg (мејл мисионарског цен- тра „о данило сисојев“) ради више де- таља о начинима да им се помоћ укаже сваки вид помоћи њима заиста значи, посебно ако се има у виду чињеница да ће, ако бог да, у наредним годинама још хиљаде и хиљаде људи из племена маја ући у лађу спасења жетве је много, а посленика мало молите се стога господару жет– ве да изведе посленике на жетву своју (мт 9, 37–38) православни мисионарски центар „о данил сисојев“ православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је мученички пострадао 2009, у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног екстремног исламисте сећајући се његове жртве за сведо- чење еванђеља христовог особито међу нехришћанима, чланови центра се труде да помогну православним заједницама у земљама где православље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији православне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индонезији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverniorg, а контакт адреса је: urednik@svedokverniorg племена маја, предмет и тема мноштва књига, текстова али и нагађања, у све већем броју улазе у православну цркву, постају православни хришћаниǩ мај/јун 2014 47 лепи храм свете тројице на таш- мајдану, назван руска црква, по- дигнут је у руском стилу 1924 го- дине, по плановима архитекте валерија сташевског за русе који су након ок- тобарске револуције побегли од кому- нистичког терора они су у темеље овог храма положили грумен земље донесен из русије у њој је сахрањен и руски ге- нерал врангел, вођа царистичких сна- га против бољшевика од 1946 године храм има статус подворја руске пра- вославне цркве у београду, као пред- ставништво московске патријаршије при трону српских патријараха у њој је 1957 свету архијерејску литургију служио руски патријарх алексеј i то- ком бомбардовања београда од стране нато пакта, знатно је оштећена об- новљена је и освећена 25 марта 2007 године од стране садашњег патријарха московског и све русије кирила, који је као митрополит тада био председник одељења спољних веза руске православ- не цркве у обновљеном храму нала- зе се вредне иконе са моштима светих разлог због кога ћемо чешће долазити у овај храм јесте породица никитовић замолили смо старешину храма, про- тојереја-ставрофора виталија тарасје- ва, да нам нешто каже о њима: „још док је служио мој покојни отац, василије, александар је ушао у олтар и добио бла- гослов да носи стихар, а за ту службу се одабирају само најбољи међу верници- ма његов отац данило је васпитавао децу у православном духу и духу љубави према православном руском народу, а то наставља и александар: поштују посто- ве, редовно се исповедају и причешћују, а оба њихова сина су такође у стихари- ма, у олтару таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“ александар (47) и ири на (47) никитовић имају седморо деце, пет кћери и два сина: јелиса- вета (18), даница (16), марија (13), да- нило (10), лазар (7), јелена (4) и ксе- породица никитови˱ „таквих породица је данас, нажалост, мало и, заиста, они могу бити пример свима који редовно долазе у наш храм, али и онима који тек започињу свој духовни и литургијски живот“, каже о никитовићима прота виталиј разговор водила радмила грујић 48 3/2014 многодетне хришћанске породице нија (2) упознали су се на филозофском факултету у београду, на коме су обоје дипломирали венчали су се у мана- стиру острог 1994 године александар двадесет година ради у институту за филозофију и друштвену теорију као на- учни сарадник, одскора као доктор фи- лозофије, а ирина је посвећена породи- ци живе на новом београду до сада су, као подстанари, четири пута мењали ме- сто становања надају се да ће им инсти- тут помоћи да реше стамбено питање – врло ретко се срећу интелектуалци прави верници, и још са седморо деце да ли је љубав ка мудрости утицала на љубав ка премудрости? необично је и што идете у руску цркву реците нам, александре, нешто о томе мај/јун 2014 49 александар: „није вјера дошла одјед- ном, нити је на њу утицала филозофија, него је била присутна и очувала се и у временима комунистичког богоотпад- ништва мој покојни отац данило, ро- дом дурмиторац, из околине шавника, дошао је у луку бар, као поморски ин- жењер, и ту засновао породицу нас је петоро дјеце, три сина и двије кћери, ја сам трећи по реду, сви смо ту рођени отац је био прави вјерник и знао да је у цркви спасење, зато је хтио да се вјен- ча у цркви али, почетком 60-их било је незамисливо наћи кума поуздао се у бога и повео жену на острог на путу од доњег до горњег манастира срели су се са побожним србином са шајкачом на глави кад су му рекли куд су се намје- рили, он им је рекао: ‘бићу вам кум!’ сву дјецу као бебе крстили су под острогом славили су славу светог трифуна, и временом постали изузетно привржени цркви и богослужењима тако су васпи- тали и сву дјецу почетком деведесетих ирина и ја прво смо ишли на богослу- жења у саборну цркву, али смо кренули у руску цркву на предлог нашег прија- теља који је тамо ишао редовно у почет- ку нам је било мало необично заправо, пресудно је утицала љубав оца васи- лија, који је у правом смислу био пастир и наш духовни отац тако већ више од двадесет година редовно посјећујемо богослужења у руској цркви, у којој је настојатељ отац виталиј тарасјев, који је овде рођен, и који је наследио свога оца василија и деду виталија“ у александровим тихим и осмишље- ним речима местимично и спонтано пројављује се топла јекавица из његовог родног бара, нарочито кад говори о ро- дитељима укључила се и ирина: „ја сам рођена у београду имам само млађу се- стру моја мајка је по оцу рускиња, рође- на у београду, а потиче из белогардејске породице из града пенза, избегле после октобарске револуције отац је из кња- жевца и више је поштовао српску тради- цију, па сам се крстила тек у 23 години ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да испуњавамо све оно што је господ заповедио и тако васпитавамо децу 50 3/2014 многодетне хришћанске породице али, моја баба, са мајчине стране, има- ла је четворо деце, а чукунбаба је имала шеснаесторо деце, и још су једно усвоји- ли и отхранили“ – како доктору наука толика деца нису сметала за каријеру? александар: „напротив, мислим да дјеца не могу да сметају него само да по- могну што их је више, то боље пре две године сам докторирао и објавио док- торску дисертацију под називом фило- софија наслеђа, у издању фонда „слобо- дан јовановић“ и српског филозофског друштва посветио сам је свом и ири- нином ђеду: милосаву м никитовићу и владимиру н пуљхритудову, који су, не знајући један за другога, стрељани 1944 године од комуниста као политич- ки непријатељи“ – шта је тема ваше књиге? о каквом наслеђу је реч? „реч је о хришћанском наслеђу, које се све више маргинализује и оспорава човек је себи изборио право да сумња у традиционалне хришћанске вредности и тако поставио начело своје субјектив- ности, које је утемељио на постулату: сумњам, мислим, јесам – дакле, постојим независно од творца све је теже бити хришћанин у европи и у свету ради равноправности свих облика веровања, хришћанска вера избачена је из устава еу, у коме је све доскора била назначена као темељ миленијумске традиције и ци- вилизације и св матрона је провидела духом светим да није далеко време кад ће пред нас отворено поставити захтев: крст или хлеб? модерна европа је са француском револуцијом наметнула питање: које је прво начело – бог или човјек? видимо како се умјесто бога све агресивније поставља човек као основа и мера све- га са успостављањем човекобога све постаје дозвољено за свакога од нас фундаментални избор је коме дајемо првенство: богу или човјеку то је глав- на битка која ће даље да се води пра- вославни народи су сачували предање и на њима је највећа одговорност није случајно у украјини започела велика и дубока криза од које зависи мир, можда и у целом свету све води према речима блажене матроне да ћемо бирати из- међу крста и хлеба“ – верујемо да су вам врло блиски руски светитељи и писци, па ћемо се више по- зивати на њих које писце радо читате? „највише књиге о светитељима: св серафиму саровском, св јовану крон- штатском, св јовану шангајском, св силуану светогорцу, св софронију са- харову, нешто од шмемана“ – св јован кронштатски каже: „што је за биљку земља, то је за душу бог“ хришћанска породица се по мај/јун 2014 51 томе познаје да ли сматрате таквом вашу породицу? ирина: „ми себе, наравно, сматрамо хришћанском породицом, јер нисмо само крштени, већ се трудимо да ис- пуњавамо све оно што је господ запове- дио и тако васпитавамо децу редовни смо на богослужењима и причешћујемо децу сваке недеље и празником нема бољег васпитања од тога, јер их тада го- спод води и чува наравно, то је тежак пут и стална борба али је то и једини начин да човек живи а да, опхрван мно- гим тешкоћама, ипак буде радостан људска душа је безмерно дубока, не- моћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео наш заједнички духовник је отац виталиј тарасјев он нас дуго и добро познаје и духовно руководи из њега исијава православна љубав“ – да ли, поред крсне славе, славите и неког руског светитеља? александар: „не једног, него многе посебно св ксенију петроградску на њен празник, 6 фебруара, нас двоје смо се упознали по њој је добила име наша најмлађа ћерка и крштена је на тај дан славски колач, такође, приносимо св александру невском, св серафиму, св сергију, св матрони, св јовану кронштатском“ – да ли се слажете са руским свеш- теником алексејем јангом да су за брак најважније три ствари: похва- 52 3/2014 многодетне хришћанске породице ла, праштање и време? то утиче и на васпитање деце ирина: „те три ствари, које сте по- менули, поготово су важне у погледу васпитања деце, јер ми не само да уко- ревамо децу него их, пре свега, силно волимо једно без другог не иде, али је љубав оно што побеђује непрестано им праштамо њихове грешке, али их и стално упозоравамо и покушавамо благо да им укажемо како је требало да ураде уздајући се у бога, чекамо време да они постану људи, да буду право- славни хришћани, свесни свих важних и добрих ствари важно је да се науче црквеном животу и да одвајају битне од непотребних ствари, којима нас не- престано засипају кад на тв тражим програм са цртаним филмовима, брзо мењам канале, јер је страшно погле- дати шта се све приказује, и то дању! све је у данашњем свету усмерено да заборавимо своју душу и да је прода- мо за безвредну блештаву бижутерију ја бих волела да се вера посеје свуда а само се ради о томе да успемо у христу да сачувамо своју душу за живот веч- ни свакога тренутка мислимо само на то да идемо православним путем и да наша деца постану и буду хришћани све што је тешко на том уском путу мали је проблем спрам обећане награ- де молимо се да увек устанемо када паднемо ако човек треба негде да се замисли и да призове господа у помоћ, то је када види своју децу ту понајпре морамо да признамо да је господ наша сила и наше уздање оно добро што је у нашој деци, то су добили у цркви, а оно лоше су наследили од нас васпи- тање деце јесте тајна, јер оно превази- лази наш разум и наше знање и тиче се благодати божије“ – у чему се огледа делатна љу- бав у породици? „делатна љубав се огледа у настојању да се деци приближи познање царства небеског то је могуће кроз заједнич- ко испуњавање молитвеног правила, одласка на свету литургију и што је најважније, причешћивањем светим тајнама наша деца су доста жива и че- сама вера би требало да се посеје свуда: и у породици, школи и на ʣакултету, ʣилму и у позоришту, у књигама, на телевизији мај/јун 2014 53 сто несташна, али су послушна у оном што је најбитније, а то је молитва, пост и богослужења наравно, посебан је про- блем адолесценција, јер тада траже нека своја посебна права те се напетости не- кад појачавају а некада стишавају, али стрпљењем се ипак решавају“ – да ли су деца напредна? шта уче и какви су ђаци? иду ли на веронауку? „сва деца иду у руску школу, на но- вом београду то је александрова жеља да науче руски језик и упознају руску културу на непосредан начин то је др- жавна дипломатска школа намењена руској деци, али могу и друга деца да је уче она обухвата вртић, основну и средњу школу, у рангу класичне гим- назије немају веронауку, али имају предмет: основе религиозних кон- цепција и светске етике мислим да је веронаука потребна као део хришћан- ског васпитања и да може да има само позитиван утицај сама вера требало би да се посеје свуда: и у породици и у школи и на факултету и на филму и у позоришту и у књигама и на телеви- зији камо среће да то можемо видети у целом друштву! учење је некад боље, некад горе александар их бодри да је то све нормално нема већих пробле- ма, али ни специјално великих успеха даница је завршила и нижу музичку школу, марија ће завршити ове годи- не чињеница је да мало читају и да је за то у великој мери ̓заслужна’ вирту- елна технологија“ – да ли сте ви бирали име- на деци или кум? александар: „углавном је дан рођења одређивао и име дјетета јелисавета је добила име по мајци св јована крсти- теља, јер је рођена на празник његовог рођења, даница, по мојој баби, марији је ирина дала име, јелена по св царици је- лени, ксенија по св ксенији петроград- ској, данило, по ђеду, лазар по св кнезу лазару четворо млађих крстио је ми- трополит амфилохије радовић, а кад ми се отац упокојио 2003 године, служио му је опело у бару ускоро се родио да- нило па је добио име по ђеду на њихове имендане ирина умеси колач и носимо у руску цркву“ – како мода утиче на децу? ирина: „наравно, требало би да хришћанска омладина према њој има негативан став наше ћерке су се огра- ничиле на шминкање и моду фармерки и кратких јакни, али ми не желимо да кру- то бранимо те ствари да не би мислили како су у свом одрастању ускраћени за мало игре и експериментисања јер, то је неминовна фаза која прати одрастање, и свака генерација пролази кроз своје модне лудости надам се да ће време- ном праћење модних трендова смањити али, за то је потребно духовно сазре- вање сваког од њих“ – да чујемо децу како говоре „по рус- ски“ да ли им се допада у руској шко- ли? ко би хтео да нам преведе мудре речи св амвросија оптинског: „как жить? жить – не тужить, никого не осуждать, никому не досаждать и всем мое почтение“ данило: „мени се највише свиђа та школа најпре смо ишли у вртић марија, људска душа је безмерно дубока, немоћни смо пред том дубином господ је рекао да је марија добар удео изабрала, и ми црквени живот видимо као онај добар удео 54 3/2014 многодетне хришћанске породице лазар и ја, па онда у школу сада идем у четврти разред“ – па, ти си већ постао прави рус! хајде преведи! данило: „како треба живети? треба живети овако: не туговати, никога не осуђивати, никоме не досађивати и сва- коме дати поштовање“! – да, може: „не досађивати“, у смислу „не оптерећивати“, а „моје поштовање“ можемо превести као „мој наклон“ сва- ка част, данило, „име ђедово“! а да ли вас тамо уче да певате руске песме? хајде неку да нам отпевате даница: „да, уче нас може – катюша?“ даница је започела, остали су прихва- тили, али и ми смо им се придружили баш је било весело али, данила је ин- тересовало како то и ми знамо руски како? „ти волиш руски и зато га учиш и знаш је ли тако? исто тако и ми – воли- мо руски и зато га знамо“ да питамо сада маму – можете ли овој паметној деци да омогућите летовања, зимовања или поклоничка путовања? ирина: „летујемо у бару, код алек- сандрове мајке и сестре није нам јед- ноставно да се заједно упутимо на дру- га места ипак, обавезно сваке године идемо на острог, то нам је јако важно александар је више пута ишао на свету гору, марију је водио у свету земљу, а даницу у дивјејево ми од наших при- мања не можемо да обезбедимо много мај/јун 2014 55 путовања, али понекад се укаже при- лика за понеко – да ли је било проблема код порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? „сви порођаји били су без пробле- ма и нормални што се тиче вантелесне оплодње, није на мени да судим, тим пре што ми је христос подарио децу највише бих волела кад би и други људи, милошћу божијом, добили децу природним путем“ – да ли су о вама писале новине или сте учествовали у некој тв емисији? александар: „не, то нас није занимало сада се први пут јавно представљамо у православном мисионару, који сматрамо веома добрим часописом, како мисио- нарским тако и образовним“ – руска пословица каже: кад је у поро- дици слога, не треба и богатство има ли егзистенцијалног страха? „никада не смијемо заборавити да је само бог наша сила, наша помоћ и наше уздање безуман је свако ко се узда у себе то је прво и основно питање: да ли полазимо од бога или од човјека када се сетимо да је бог алфа и омега, почетак и крај, онда стајемо на прави пут кр- штењем ми стичемо благодат која нас из- води на прави пут а онда ће се врата от- ворити свима онима који куцају,“ ирина додаје: „помоћ је одувек притицала од некуда, а пре свега од бога верујемо у речи господње да он и врапце храни, па како неће и нас нема егзистенцијалног страха, јер се уздамо у бога до сада нам је дао све што нам је требало и надамо се да ће тако бити и надаље“ – имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? александар: „шта човјек једино може, него да се узда у силу и помоћ господа храброст је уздање у бога без превише рачунице и бог ће помоћи то треба да нам буде главна рачуни- ца рађањем се испуњава божија запо- вијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратко- вида па и слепа“ – да ли познајете још неке многодетне породице и да ли са њима дружите? ирина: „познајемо када могу, радо се дружим са ирином војводић, која је родила једанаесторо деце са њом сам се упознала још у гимназији летујемо заједно у бару ирина је прави пример хришћанке и поседује врлине које су за истинско поштовање“ – да, и ми је добро познајемо то је она ирина, која је у себи, на најбољи начин, удружила марту и марију, на чијем лицу увек сија светлост хришћанске радости, јер са радошћу прихвата божије даро- ве и труди се да их украшава благодат- ном љубављу дародавца то је супруга јереја василија војводића, са њиховом породицом православни мисионар је два пута водио разговор, као истин- ском хришћанском многодетном по- родицом за углед а, уверили смо се, и за вашу породицу се може рећи да сте истинске слуге божије и сарадници на њиви господњој рађањем се испуњава божија заповијест, и онда чему вишак бриге? да бринемо о данашњем дану, а остатак да препустимо господу божија економија је савршена, док је наша често кратковида па и слепа 56 3/2014 многодетне хришћанске породице одећа игумана сергија била је про- ста и груба сам ју је шио за себе, те га због тога многи нису могли препознати и сматрали су га манастир- ским послушником поред његове одеће, сачувани су и свети сасуди и путир из кога се преподобни са братијом при- чешћивао светим тајнама свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпи- тач писмом је живео, због чега се тру- дио да свима буде слуга и помоћник, јер ко хоће да буде први, тај свима да служи неодољиво скроман његов живот био је сликовит пример речи неботајног павла: „када имамо храну и одећу, овим да бу- демо задовољни“ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића го- ворио је „духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ сваким даном подвизи су га назиђива- ли ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем једна од њих је и милостиња, која беше омиљена све- том сергију ипак, краљица врлина за игумана била је расуђивање, због чега једна руска пословица каже да је расуђи- вање потребно и у милостињи данашњи изглед саборне, сергијеве, цркве свете тројице је из петнаестог века у њој се свети сергије после свог игуман русије свети сергије радоње ̨ки ȋнаставакȍ њему је врлина била насушна потреба, део његовог бића говорио је „ духа не гасите, а жарка ревност према богу и ближњем нека буде ваш најубојитији жар“ хаџи драган поповић храм свее тројице у серијевом посау мај/јун 2014 57 святая русь представљења често у виђењима јављао братији тако је било и после молитвеног обраћања светог никона радоњешког светом сергију, јер су татари претили да опљачкају и оскрнаве све пред собом у читавој русији игуман сергије са све- тим петром и алексијем јави се никону и рече да ће, „по божијем допуштењу, овај манастир бити разрушен од руке татарског разбојника едитеја, но после тога ће ово место оживети као никада пре и постати велики духовни расадник врлине“ тако и би, а свети никон се по- сле тога врати у манастир 1408 и подиже велелепни камени храм који 1425 беше осликан благородном руком андреја рубљова (уписан у диптих светих 1991) и данила црног у четрнаестом веку стање у целој земљи било је доста несигурно, јер су татари опустошили градове и већи- ну манастира у бици на куликовском пољу (1380) татарски кнез мамај је до ногу потучен ова победа много је зна- чила за државност руске земље, а њу је свети сергије од бога измолио читајући свеноћне царске молитве из давидовог псалтира, када му господ откри како ће победити много надмоћнијег неприја- теља за псалтир свети јован златоу- сти каже да је боље да реке водом усахну, него да се престане са читањем псалама тако ће, због утврђења српске држав- ности свети сава оставити, српском народу заветни, карејски типик, да се сваким даном подвизи су га назиђивали ка христу, јер је знао да ће врлине које човек у овом животу стекне неминовно ићи пред њим и у будућем монах игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
1. 115933 / ...док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и ВАСКРСЕЊЕМ категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и јед...
1. 115933 / ...док су крст и слобода коју нам господ даје својим страдањем и ВАСКРСЕЊЕМ категорије које су суштинотвореће и есхатолошке, које царство божије низводе на земљу а оно је коначна и јед...
13
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
...срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеномВАСКРСЕЊЕМ 📌 спаситељу,
говори о рађању ове песме: тече из срца
мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се
изливала његова песма! и код нас је реч,
...срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном
МЕТА инфо: Р:20460 К:160677 Д:89
| Свеска 342 |
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... ли исто и код нас? наше силе су растројене – у животним сударима и пометњама, а при њима, хоће ли наше пјеније личити на пјеније? како је при- лично зато сусрести торжество васкр- сења молитвеном песмом васкрсломе о дару песнопјенија: и нас на земљи удо- стој да те чистим срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном васкрсењем спаситељу, говори о рађању ове песме: тече из срца мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се изливала његова песма! и код нас је реч, али она може и не бити славословљем, и код нас је срце, али он може не изрицати реч добру срце је заиста најнепосредни- ји орган псалама и духовних песама, и свако његово осећање – исто је што и тон у певању; међутим, не истрже се из њега увек тако лако, као што се дише; увек је потребно и понекад са великом напрег- нутошћу – предходно га настројавати, да би се у њему могло родити, сазрети и излити славословље а каква осећања би требало да разбудимо у свом срцу, да би се из њиховог сливања могла образовати песма, достојна славе васкрслог господа? ми већ имамо похвалну песму и за- једно са црквом је понављамо – песма, у којој се кроз славословље господу не може не приметити и оно, чиме се пре- испуњава дух, који је саставља овде, већ у првим речима слушамо: очистимо нa дан васкрсења христовог васкрсење твоје, христе спасе, анђели поју на небесима, и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо (стихиранакрсномвходунасветуивеликунедељупасхе) превод са руског: небојша ћосовић 4 2/2015 празници цркве осећања – не спољашња, без сумње, не осећања тела, већ унутрашња осећања срца и ово је прво пред господа, ко- ји излази из гроба као најчистији и нај- светлији, како стати ради славословља са срцем несветлим и душом нечистом! умивамо се, обнављамо и убељујемо одећу, када је потребно да станемо пред неку знамениту личност, бојећи се да је не увредимо неприличном спољашњо- шћу а ради господа, који је бог срца нашег и захтева од нас срце, као диван при- нос, из истог оног осећања бојазни, ако не из љубави, нама предстоји да проме- нимо, убелимо и очисти- мо осећања срца, људско – човеку, а божије – богу и ради чега нам се у лицу васкрслог господа тако ве- личанствено и поражавају- ће предлажу нашој вери и љубави сва добрâ искупље- ња, ако не ради тога, да би се у нама пробудила и оја- чала обавеза да се не вра- ћамо гресима, који су нам већ опроштени; да се уда- љавамо од неправди, када смо већ оправдани; да се не дајемо у ропство, када смо искупљени, да не привла- чимо проклетство, када је оно већ скинуто са нас; да чувамо чистоту и светост, када смо већ очишћени и освећени истина, у дане свете четрдесетнице сва- ко је очишћавао себе по мери могућности и усрдно- сти, да би ступио у светлу седмицу са бесквасношћу чистоте и истине, а не са примесом злобе и лукав- ства; тим не мање, међутим, и сада је благовремено напомињање о очишћа- вању духовних осећања и по проласку дана, који захтевају велику чистоту, a ово посебно у погледу оних саблазни и спотицања, које по чудноватом пра- март / април 2015 5 васкрсење христово, византијска икона вилу неминовно обилно доживљавамо; спотицања, од којих нас не могу сачу- вати никакви спољни савети (поуке), осим христове мудрости, која се шаље онима који је желе и измољавају, и не- помирљивог непријатељства и мржње према свему нечистом, али чак и према само подозреваном као нечистом само у оваквим руководитељима (подвижни- цима) чистота добија безбедну ограду и снагу, не само да одбија јаке страсти – гнев, частољубље, неуздржање и друге, него и да се удаљава чак и од невиних задовољстава, разонода, увесељавају- ћих сабрања и другог, и да уместо тога тежи посети храмова божијих, богоу- годних установа и домова несрећника још слушамо у пасхалном канону глас анђела женама мироносицама: тр- чите и свету реците, да уста господ, победивши смрт тада је васкрсење христово било нешто потпуно ново и необично за уверавање у њега биле се потребне красне ноге благовесника и проповедничка уста са чудотворном си- лом сада је у хришћанском свету исти- на васкрсења христовог тако несумњи- ва и свеопшта, да се усмена проповед о њему чини потпуно сувишном и ми не будимо веру, већ се само са-услађујемо заједничком (општом) вером, када по- нављамо узајамне поздраве: христос воскресе – ваистину воскресе при све- му овоме и сада је међу нама не само прилична, већ и неопходна проповед друге врсте, проповед не из уста, већ из дела и живота, која, не говорећи ни ре- чи о васкрсењу, тим самим, што у себи садржи силу васкрслог, убедљивије од сваке речи уверава у истину васкрсе- ња ова безгласна проповед је потпуно слична на то, како јављају о себи мири- шљави цветови њих саме ми понекад и не видимо, али пролазећи поред места где они расту, одмах по самом запаху закључујемо: овде вероватно расте тај и тај цвет или још: тихо и мирно тече чист поток, али тим самим што је чист, он одражава у себи небо, и ми гледа- мо у његову воду, а видимо небо тако проповеда о васкрслом спаситељу онај, који у свом животу изображава живот христов зато се у светом писму такви називају благоуханијем христовим, или таквима, у којима се уобличио христос, или који су се обукли у христа, или још више – таквима, који не живе сами, већ живи у њима христос, као да је њихов сав живот „прогутан“ животом христо- вим зато глас анђела трчите и свету проповедајте у односу на нас такође значи: живите тако, да сав ваш живот буде једном речи: христос васкрсе, и да би гледајући на вас, читав свет, и хри- шћански и нехришћански рекао: ваи- стину христос васкрсе, зато што очи- гледно живи у овом или другом човеку, у овом или другом се очигледно вишње силе брину о њему је ли потребно још објашњавати, да у темељу оваквог жи- вота лежи ревност за славу васкрслог господа кроз подражавање њему и усвајање себи силе његовог васкрсења у васкршњој песми се још поје од свих нас: васкрсење твоје појемо и славимо, јер си ти бог наш, и осим тебе за другог не знамо, име твоје призивамо овим се у васкрслом исусу христу јечовек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе 6 2/2015 празници цркве изражава осећање савршене умирено- сти у спаситељу и како је оно природ- но, нарочито сада! ако би неки добро- детељни човек узео код себе најбеднијег сиромаха, васпитао га и образовао, уси- новио га и обезбедио му почасно место, не одбијајући, међутим, да га и даље во- ли и штити, онда, не би ли овај сиромах према свом доброчинитељу гајио стал- но једно осећање: он ми је све; код ње- га сам ја потпуно сигуран и не бојим се зла; његова брижна љубав удаљиће све пређашње непријатности, пре него што ја и сазнам о њима у васкрслом исусу христу је човек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе није ли дужан иста оваква осећања и он да гаји у својој души у односу на вас- крслог господа? „господ мој и бог мој: осим тебе другога не знам и не желим да знам у теби, једином теби, свецело се умирујем ја сам твој, а ти си господе, мој господ; не бојим се од злобе и чита- ве гомиле злобника: ни ад, ни смрт, ни кнез таме не смеју ми се приближити под сенком твојих крила се склањам и радујем се у осећању сигурности“ тако се и дете на рукама своје мајке не боји читавог света и не очекује никакво зло благословен бог, који у нама рађа жи- ву наду, васкрсењем исуса христа из мртвих ако су уништени проклетство и грех, ако је згажена смрт, ако је раз- рушен ад и згажена глава исконског не- пријатеља, онда чега се још бојати? ако је толико јављено силе, онда хоће ли по- сле тога господ ускратити своју добро- детељну десницу? ето малог из многог! ми смо издво- јили из пасхалне песме само три осећа- ња: мржњу према свеукупној нечистоти страсти и грехова, ревност за славу вас- крслога господа и свецело у њему уми- ривање и још би се могло наћи много указивања на то, како је потребно на- стројити своје срце за достојно славо- словље господа, али су и ова три довољ- на, да би се схватио потпуни образац настројености: чак и из њих самих се може саставити складна и боголеп- на песма није тешко уочити, како ова осећања одговарају разним тоновима добро наштимованог псалтира овде је и најнижи тон: непријатељство према свему што је противно чистоти и све- тлости васкрслога, – непријатељство, које обитава унутра; има и средњи: то је ревност у славу васкрслога кроз из- ображавање његових својстава у свом животу, ревност, која проходи без боја- зни по земљи; а има и највиши тон: то је умиривање у васкрслом, које досеже до небеса и пролази до најунутарњијег – иза завесе такође није тешко приме- тити, како су сви они неопходни за хар- моничну песму где нема једног, тамо је псалтир раштимован и пјеније постаје недостојно торжества: без непријатељ- ства према нечистом оно ће бити јаре- ћи мекет, без ревности за славу господа оно ће бити кимвал који звечи и нераз- говетна смеша тонова; без умиривања у њему оно је гром, који се чује само на земљи сходно томе, само душа испу- њена свим овим осећањима, поје сада у себи складну ангелску песму васкрсломе усмеривши пажљиву мисао у божански лик васкрслога, она га доживљава чистим срцем у свој пуноти; обукавши се заправо у овај дивни лик, она не жели да се друга- чије ни показује свету, до у њему, и ходи по земљи, као подобије васкрслога; а кроз умиривање у њему у
... ли исто и код нас? наше силе су растројене – у животним сударима и пометњама, а при њима, хоће ли наше пјеније личити на пјеније? како је при- лично зато сусрести торжество васкр- сења молитвеном песмом васкрсломе о дару песнопјенија: и нас на земљи удо- стој да те чистим срцем славимо! пророк давид, започињући песму прослављеном васкрсењем спаситељу, говори о рађању ове песме: тече из срца мога ријеч добра (пс 44, 2) тако лако се изливала његова песма! и код нас је реч, али она може и не бити славословљем, и код нас је срце, али он може не изрицати реч добру срце је заиста најнепосредни- ји орган псалама и духовних песама, и свако његово осећање – исто је што и тон у певању; међутим, не истрже се из њега увек тако лако, као што се дише; увек је потребно и понекад са великом напрег- нутошћу – предходно га настројавати, да би се у њему могло родити, сазрети и излити славословље а каква осећања би требало да разбудимо у свом срцу, да би се из њиховог сливања могла образовати песма, достојна славе васкрслог господа? ми већ имамо похвалну песму и за- једно са црквом је понављамо – песма, у којој се кроз славословље господу не може не приметити и оно, чиме се пре- испуњава дух, који је саставља овде, већ у првим речима слушамо: очистимо нa дан васкрсења христовог васкрсење твоје, христе спасе, анђели поју на небесима, и нас на земљи удостој да те чистим срцем славимо (стихиранакрсномвходунасветуивеликунедељупасхе) превод са руског: небојша ћосовић 4 2/2015 празници цркве осећања – не спољашња, без сумње, не осећања тела, већ унутрашња осећања срца и ово је прво пред господа, ко- ји излази из гроба као најчистији и нај- светлији, како стати ради славословља са срцем несветлим и душом нечистом! умивамо се, обнављамо и убељујемо одећу, када је потребно да станемо пред неку знамениту личност, бојећи се да је не увредимо неприличном спољашњо- шћу а ради господа, који је бог срца нашег и захтева од нас срце, као диван при- нос, из истог оног осећања бојазни, ако не из љубави, нама предстоји да проме- нимо, убелимо и очисти- мо осећања срца, људско – човеку, а божије – богу и ради чега нам се у лицу васкрслог господа тако ве- личанствено и поражавају- ће предлажу нашој вери и љубави сва добрâ искупље- ња, ако не ради тога, да би се у нама пробудила и оја- чала обавеза да се не вра- ћамо гресима, који су нам већ опроштени; да се уда- љавамо од неправди, када смо већ оправдани; да се не дајемо у ропство, када смо искупљени, да не привла- чимо проклетство, када је оно већ скинуто са нас; да чувамо чистоту и светост, када смо већ очишћени и освећени истина, у дане свете четрдесетнице сва- ко је очишћавао себе по мери могућности и усрдно- сти, да би ступио у светлу седмицу са бесквасношћу чистоте и истине, а не са примесом злобе и лукав- ства; тим не мање, међутим, и сада је благовремено напомињање о очишћа- вању духовних осећања и по проласку дана, који захтевају велику чистоту, a ово посебно у погледу оних саблазни и спотицања, које по чудноватом пра- март / април 2015 5 васкрсење христово, византијска икона вилу неминовно обилно доживљавамо; спотицања, од којих нас не могу сачу- вати никакви спољни савети (поуке), осим христове мудрости, која се шаље онима који је желе и измољавају, и не- помирљивог непријатељства и мржње према свему нечистом, али чак и према само подозреваном као нечистом само у оваквим руководитељима (подвижни- цима) чистота добија безбедну ограду и снагу, не само да одбија јаке страсти – гнев, частољубље, неуздржање и друге, него и да се удаљава чак и од невиних задовољстава, разонода, увесељавају- ћих сабрања и другог, и да уместо тога тежи посети храмова божијих, богоу- годних установа и домова несрећника још слушамо у пасхалном канону глас анђела женама мироносицама: тр- чите и свету реците, да уста господ, победивши смрт тада је васкрсење христово било нешто потпуно ново и необично за уверавање у њега биле се потребне красне ноге благовесника и проповедничка уста са чудотворном си- лом сада је у хришћанском свету исти- на васкрсења христовог тако несумњи- ва и свеопшта, да се усмена проповед о њему чини потпуно сувишном и ми не будимо веру, већ се само са-услађујемо заједничком (општом) вером, када по- нављамо узајамне поздраве: христос воскресе – ваистину воскресе при све- му овоме и сада је међу нама не само прилична, већ и неопходна проповед друге врсте, проповед не из уста, већ из дела и живота, која, не говорећи ни ре- чи о васкрсењу, тим самим, што у себи садржи силу васкрслог, убедљивије од сваке речи уверава у истину васкрсе- ња ова безгласна проповед је потпуно слична на то, како јављају о себи мири- шљави цветови њих саме ми понекад и не видимо, али пролазећи поред места где они расту, одмах по самом запаху закључујемо: овде вероватно расте тај и тај цвет или још: тихо и мирно тече чист поток, али тим самим што је чист, он одражава у себи небо, и ми гледа- мо у његову воду, а видимо небо тако проповеда о васкрслом спаситељу онај, који у свом животу изображава живот христов зато се у светом писму такви називају благоуханијем христовим, или таквима, у којима се уобличио христос, или који су се обукли у христа, или још више – таквима, који не живе сами, већ живи у њима христос, као да је њихов сав живот „прогутан“ животом христо- вим зато глас анђела трчите и свету проповедајте у односу на нас такође значи: живите тако, да сав ваш живот буде једном речи: христос васкрсе, и да би гледајући на вас, читав свет, и хри- шћански и нехришћански рекао: ваи- стину христос васкрсе, зато што очи- гледно живи у овом или другом човеку, у овом или другом се очигледно вишње силе брину о њему је ли потребно још објашњавати, да у темељу оваквог жи- вота лежи ревност за славу васкрслог господа кроз подражавање њему и усвајање себи силе његовог васкрсења у васкршњој песми се још поје од свих нас: васкрсење твоје појемо и славимо, јер си ти бог наш, и осим тебе за другог не знамо, име твоје призивамо овим се у васкрслом исусу христу јечовек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе 6 2/2015 празници цркве изражава осећање савршене умирено- сти у спаситељу и како је оно природ- но, нарочито сада! ако би неки добро- детељни човек узео код себе најбеднијег сиромаха, васпитао га и образовао, уси- новио га и обезбедио му почасно место, не одбијајући, међутим, да га и даље во- ли и штити, онда, не би ли овај сиромах према свом доброчинитељу гајио стал- но једно осећање: он ми је све; код ње- га сам ја потпуно сигуран и не бојим се зла; његова брижна љубав удаљиће све пређашње непријатности, пре него што ја и сазнам о њима у васкрслом исусу христу је човек – најбеднији страник на земљи – примљен од бога, избављен од греха, ада, смрти, ђавола, усиновљен богу, обдарен обожењем своје природе није ли дужан иста оваква осећања и он да гаји у својој души у односу на вас- крслог господа? „господ мој и бог мој: осим тебе другога не знам и не желим да знам у теби, једином теби, свецело се умирујем ја сам твој, а ти си господе, мој господ; не бојим се од злобе и чита- ве гомиле злобника: ни ад, ни смрт, ни кнез таме не смеју ми се приближити под сенком твојих крила се склањам и радујем се у осећању сигурности“ тако се и дете на рукама своје мајке не боји читавог света и не очекује никакво зло благословен бог, који у нама рађа жи- ву наду, васкрсењем исуса христа из мртвих ако су уништени проклетство и грех, ако је згажена смрт, ако је раз- рушен ад и згажена глава исконског не- пријатеља, онда чега се још бојати? ако је толико јављено силе, онда хоће ли по- сле тога господ ускратити своју добро- детељну десницу? ето малог из многог! ми смо издво- јили из пасхалне песме само три осећа- ња: мржњу према свеукупној нечистоти страсти и грехова, ревност за славу вас- крслога господа и свецело у њему уми- ривање и још би се могло наћи много указивања на то, како је потребно на- стројити своје срце за достојно славо- словље господа, али су и ова три довољ- на, да би се схватио потпуни образац настројености: чак и из њих самих се може саставити складна и боголеп- на песма није тешко уочити, како ова осећања одговарају разним тоновима добро наштимованог псалтира овде је и најнижи тон: непријатељство према свему што је противно чистоти и све- тлости васкрслога, – непријатељство, које обитава унутра; има и средњи: то је ревност у славу васкрслога кроз из- ображавање његових својстава у свом животу, ревност, која проходи без боја- зни по земљи; а има и највиши тон: то је умиривање у васкрслом, које досеже до небеса и пролази до најунутарњијег – иза завесе такође није тешко приме- тити, како су сви они неопходни за хар- моничну песму где нема једног, тамо је псалтир раштимован и пјеније постаје недостојно торжества: без непријатељ- ства према нечистом оно ће бити јаре- ћи мекет, без ревности за славу господа оно ће бити кимвал који звечи и нераз- говетна смеша тонова; без умиривања у њему оно је гром, који се чује само на земљи сходно томе, само душа испу- њена свим овим осећањима, поје сада у себи складну ангелску песму васкрсломе усмеривши пажљиву мисао у божански лик васкрслога, она га доживљава чистим срцем у свој пуноти; обукавши се заправо у овај дивни лик, она не жели да се друга- чије ни показује свету, до у њему, и ходи по земљи, као подобије васкрслога; а кроз умиривање у њему у
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
1. 17103 / ...никакво зло благословен бог, који у нама рађа жи- ву наду, ВАСКРСЕЊЕМ исуса христа из мртвих ако су уништени проклетство и грех, ако је згажена смрт, ако је раз- рушен ад и згажена гла...
1. 17103 / ...никакво зло благословен бог, који у нама рађа жи- ву наду, ВАСКРСЕЊЕМ исуса христа из мртвих ако су уништени проклетство и грех, ако је згажена смрт, ако је раз- рушен ад и згажена гла...
14
Свеска: 346 | Свето Предање
...се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу иВАСКРСЕЊЕМ 📌 христовим
zзашто ви кажете да постоји само
једно истинско предање?
– постоји само једно истинско и жи-
во предање јер постоји сам
...се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви христовог гроба у јерусалиму огањ је сведочанство да се на дан велике суботе господ христос као муња спустио у ад и мр- твима проповедао јеванђеље доказ да је на дан велике суботе христос сатро силу ад- ске таме је долазак благодатног огња у јеру- салиму почев од 335године па све до данас благодатни огањ у првим минутима уоп- ште не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали за тили час огањ се раз- несе свуда по храму огањ се брзо разноси по јерусалиму и маслинској гори и целој радост празника усветој земљи свакоглета,огањсилази, мадасеотоме мало зна,и на празник преображења господњег на брдутавор хаџи драган б поповић 42 6/2015 путописи светој земљи већ неколико година и по целој русији, а од ове 2015године разносио се и по свим српским земљама благодатни огањ је само присуство божије, уприличе- но да бога као светлост видимо, а останемо живи сваког лета, огањ силази, мада се о томе мало зна, и на празник преображења го- сподњег на брду тавор (= палата чистоте и светлости) на дан преображења, већ од 18 часова, на тавор пристижу православни поклоници из читавог света богослужење почиње у 22 часа и наставља се светом ли- тургијом која почиње у поноћ неколико хиљада верника сведоци су несвакидашњег догађаја силаска благодатног огња који се појављује изнад цркве светог илије подиг- нутој изнад места преображења господњег присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним ог- њем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присут- не поклоници, паркирани аутомобили, дрвеће и трава бивају потпуно ороше- ни тим небеским миром уз неописиву радост и лепо расположење људи ин- стинктивно подижу и шире руке према небу не би ли тако били ближе загрљају благодатних облака ове године група из београда, бања луке и са влашића, вођени искусним ду- ховником старешином миријевске цркве светог илије оцем милошем мићићем имала је ту част да буде на овом „стра- шном месту“ свеобилне и утешне пре- ображењске љубави божије као што пролећни благодатни огањ долази при дневној светлости, тако овај таворски летњи огањ долази ноћу као мноштва рој запутелих, светлуцавих искрица најбла- годатнијег небеског ватромета сва ова чуда треба да послуже укре- пљењу верујућих, а неверујућима да буду на сведочанство истинитог при- суства божијег свети владика николај поручује свима до краја историје: овај свет је почео чудом, одржава се чудом и завршиће се чудом – другим христовим доласком присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним огњем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присутне новембар / децембар 2015 43 централно место у светом граду јерусалиму заузима храм све- тог гроба и христовог васкрсе- ња под чијим куполама је смештена и голгота (место распећа), камен миропо- мазања и још 15 светих места који чине овај храм хришћанском светињом над светињама на месту распећа идолопоклоници су у време римске империје изградили храм афродите, а цар адријан је поста- вио незнабожачке статуе са намером да спречи ходочашће хришћана на то све- то место, али су се хришћани окупља- ли на њему константин велики својим миланским едиктом 313 године зау- ставио је прогон хришћана године 324 на првом васељенском сабору у нике- ји јерусалимски епископ макарије по- стиже договор са царом константином о рушењу идолопоклоничког храма по- свећен афродити и изградњи хришћан- ског храма на голготи у то време, света јелена, мајка цара константина вели- ког, допутовала је у јерусалим са наме- ром да васпостави праву веру у бога, те да се на оним местима, која је богочовек христос својим ногама осветио, подиг- ну цркве посебну бригу света јелена посветила је области голготе њен први задатак био је да нађе часни крст овај труд уродио је плодом, пошто је у јед- ној пећини на голготи пронашла часни крст, заједно са друга два крста на који- ма су били распети разбојници када је часни крст положен на једну упокојену жену, она је васкрсла, чиме је пројавље- на његова чудесна сила после овог див- ног чуда, читаво место је очишћено од идола, а потом и освећено тако је ме- сто распећа и погребења христовог по- стало свима доступно уз царску помоћ је започета изградња храма христовог васкрсења на голготи константин ве- лики је сам дао нацрт за њену изградњу радови на цркви васкрсења завршени су 325 године, а освећење је било 336 храмхристовог гроба ихристовог васкрсења црква васкрсења позната је као „константинова базилика“,аделимичанописо њеном настанку записанје уделу животсветог константинаод јевсевија кесаријског јелена јонић 44 6/2015 светиње свете земље године у време сабора у тиру прва цр- ква васкрсења позната је као „констан- тинова базилика“, а делимичан опис о њеном настанку записан је у делу жи- вот светог константина од јевсевија кесаријског године 614 персијски краљ хозрој ii освојио је јерусалим том приликом је- русалим је доживео страшна разарања, а храм васкрсења христовог је био спа- љен персијанци су из храма покрали све највредније дарове, које су дарова- ли константин велики, царица јелена и царица евдокија између осталих дра- гоцености, ту се нашао и дијамантски крст теодосија ii, који је био постављен на голготи; веома вредан крст царице теодосије; путир од оникса (за који се веровало да је сам господ христос на тајној вечери пио из њега); дијадема етиопске царице елисван; свете утвари из соломоновог храма, велики дар ца- ра јустинијана највреднија украдена драгоценост био је часни крст који се налазио на златном постољу на голготи и био запечаћен патријарашким печа- том овај догађај је уздрмао хришћан- ски свет часни крст је, са свим другим драго- ценостима, однесен у главни град пер- сијског царства када је византијски цар ираклије победио персијанце, сам је узео часни крст и донео га у кон- стантинопољ, а потом га је 630 године вратио у јерусалим тај догађај се пра- знује као воздвижење часнога крста, и од тада се у свим православним црква- ма 27/14 септембра празнује тај једин- ствени догађај нови храм христовог васкрсења би- ла је изграђена у византијском стилу калиф омар је 637 године завладао је- русалимом по договору са патријархом јерусалимским софронијем, он издаје декрет (актинаме), којим се осигурава власт ромеја над светим местима и де- финише право и обавезе хришћана од- носи јерусалимских хришћана и мусли- манске власти зависили су највише од односа између калифата и византијских царева године 995 египатски владар ха- ким ибн амрилах разорио је храм вас- новембар / децембар 2015 45 крсења, а преостала је само голгота, као знак светости овог места византијски цар роман iii ће у договору са сином ха- ким амрилаха, дарехом, добити дозволу за обнову цркве васкрсења која ће бити завршена 1048 године године 1099 пред зидове јерусали- ма долазе крсташи у преговорима са муслиманима закључен је споразум о заштити хришћанских светиња исте године, 16 јула јерусалим пада у руке франака и њиховог вође готфрида њи- хова власт ће трајати осамдесет осам година године 1187 саладин прогони крсташе и постаје владар јерусалима саладин је зазидао сва врата на храму, осим главних и поставио прозоре на куполи цркве штете на цркви би биле и веће да није било правовремене ин- тервенције ромејске дипломатије цар исак анђел о свему је обавестио и са- мог султана, после чега саладин изда- је декрет, по коме све цркве у светим местима поново постају власништво ромеја овај декрет ће касније бити по- стављен на самом улазу у цркву од та- да, па све до 1229 године, православни хришћани су имали власт над црквом васкрсења исте године, немачки цар фридрих ii барбароса осваја палестину и постаје владар у јерусалиму поново долази до повратка латинског клира, а православ- нима ће све до 1244 године бити уки- нута сва права и они ће за то време тр- пети велике страхоте египатски султан салех егијуп, 1244 године осваја свету земљу и враћа православнима власт над светим местима, предајући кључ цркве васкрсења грчком патријарху године 1390 црква васкрсења бива потпуно обновљена и реновирана уз помоћ грч- ког цара јована кантакузина почетком 15 века и другим конфе- сијама даје се понешто од светих ме- ста као и делови храма тако су копти добили капелу где је раздељивана риза стражари христовог гроба јерусалимски патријарх са својим братством, епископима, свештен- ством, монасима и другима, води братство светог гроба ово братство има задатак да чува православну ве- ру и света места у светој земљи, и да се залаже за православље у окви- ру братства постоји и подгрупа звана стражари, односно посебна група мо- наха из манастира св константина и јелене ови монаси имају задатак да чувају капелу гроба христовог најма- ње један стражар је код капеле анђела та традиција је успостављена још од посете свете јелене 326 године свети гроб (извор: wwwgrebenkoninfo) 46 6/2015 светиње свете земље господа исуса христа и једно место иза гроба господњег (балдахин) марони- ти су добили капелу на месту „не доти- чи ме се“, а јермени место где су стајали пресвета богородица и свети апостол јован од 1517 године настају трзавице са неправославнима око тога ко треба да поседује кључ храма султан сулеј- ман ће кључ цркве васкрсења предати на чување муслиманима, и та тради- ција је сачувана до данас године 1537 у свету земљу стижу францискански монаси који су мало-помало латинизи- рали мароните и тако преузели њихо- ва света места у храму надаље су пред- ставници сваке конфесије обнављали део цркве који је припадао њима, док је свети гроб остао као што је и био – у власништву православне јерусалимске патријаршије храм васкрсења доживеће нову тра- гедију 1808 године, када ће, непажњом једног јерменског морнара, избити по- жар на иконостасу јерменске капеле од ватрене стихије у цркви је сачуван само гроб господњи ово је било очиглед- но чудо, да гроб господњи уопште није био захваћен ватром великог пожара у цркви васкрсења по трећи пут у својој историји упркос тешкоћама које су правили неправославни и нехришћани, црква је релативно брзо обновљена, тако да ће њено поновно освећење бити 13 сеп- тембра 1810 године после кримског рата, русија, фран- цуска и турска заједно обнављају храм задржавајући status quo тиме су закљу- чени најзначајнији досадашњи радови на храму васкрсења христовог аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo централно место у светом граду јерусалиму заузима храм светог гроба и васкрсења христовог голгота (извор:wwwcapitol-travelcom) храм светог гроба и васкрсења христовог (извор: wwwbiblewalkscom) новембар / децембар 2015 47 протатски храм познатији као про- татон, смештен је у центру кареје, а име је добио по протату, адми- нистративној управи свете горе, који се налази у близини храма храм је посвећен успењу пресвете богородице, најстарији је сачувани храм на светој гори и једини који има облик базилике по предању и из сведочења појединих историјских извора овај храм је подигао цар константин велики, претпоставља се око 320 године, када је обилазио атонску гору тада се сусрео са многобројним ма- лим монашким заједницама којих је нај- више било на месту данашње кареје, због извора воде, климе и конфигурације терена који је штитио од јаких ветрова уз тишину и богату природу идеални за тиховање и по- свећење господу, те је цар константин од- лучио да сагради храм на овом месту вре- меном су земљотреси и гусари више пута оштећивали храм, све до 962 године, када из поузданих историјских извора сазнајемо да је храм обновљен под покровитељством византијског цара никифора фоке храм је тробродна базилика са три по- лукружне апсиде на источној страни сре- дишњи брод је мало издигнут има две отворене припрате – на западној и на се- верној страни, према широком улазном степеништу свештене општине – епи- стасије велику западну припрату поди- гао је влашки војвода јован богдан 1508 године, а северно предворје је подигнуто и изнутра осликано у време прота сера- фима 1538 г о богдановом ктиторству за- падног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву припрате су делом дограђене у xix веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара протатски храм по предању и изсведочења појединих историјских извораовајхрам је подигао цар константин велики др немања јонић протатски храм са звоником (извор: wwwpemptousiacom) 48 6/2015 светиње свете горе звоник је доскора служио као депо за део библиотеке и архиве мермерни иконостас испред олтара је из x века, а иконе на њему радили су крит- ски мајстори с леве и десне стране у цен- тралном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике два- десет манастира који редовно присуству- ју богослужењу протепистат има ту своје посебно место живопис саборне цркве је настао око 1290 године и рад је манојла панселиноса који је живео у време влада- вине андроника ii палеолога (1282–1328), савременика српског краља милутина чувени фрескописац манојло панселинос уврстио је овај храм са дивним фрескопи- сом у ред најлепших споменика византиј- ске уметности, а само фрескосликарство припада раној фази македонске школе остатке фресака из тог периода наилази- мо још у манастиру ватопед и хиландару у храму се посебно истичу композиције вазнесења, молитве у гетсиманском врту, рођење христово, христос у гробу, ваве- дење богородичино, свети јеванђелист јован са прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника ти су пор- трети права ремек-дела у олтару протатона смештена је чувена икона „достојно јест“ (аксион естин) до- стојно јест главна је икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице на њој је приказана пресвета богородица која држи богомладенца исуса христа, у стилу који се зове елеуса, тј милосрдна поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске упра- ве, цивилних власти, адаптирани просто- ри за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), продавнице, радионице у конацима бораве представници девет- наест манастира у свештеној општини, чланови свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава стотинак калуђера аутор је уредник сајта hilandarinfo поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе икона достојно јест (извор: wwwathosweblogcom) протатски храм (извор: wwwpemptousiacom) новембар / децембар 2015 49 манастир посвећен икони мај- ке божије тројеручице се на- лази у насељу трешња, засе- ок дробњаци испод авале, и један је од најмлађих српских светиња плац је црква добила од александра дроб- њака који га је из благодарности богу и о јоилу дао нашој светој цркви уз молитву у нади да ће се ту изградити манастир митрополит амфилохије је, мењајући телесно ослабљеног патри- јарха павла, 2008 године поставио и освештао крст на њиви на којој је пла- нирана изградња манастира, но из тех- ничких разлога манастир је по доласку мати злате три године касније грађен под брдом уместо на њему како је пр- вобитно планирано, и то на имању ко- је је купила патријаршија поред ма- ти злате сестринству овог манастира припада и мати јевросима (монахиња ефросинија) вођена десницом божијом исказаном у виду болести, мати је после манасти- ра дуге и бешке (где је била у послу- шању игуманијама јовани и фотини), премештена у манастир ваведење на сењаку, где је провела најтеже дане свог боловања, операције и терапије мати злата је неизмерно захвална игу- манији анастасији и сестринству на свим духовним и физичким условима које је имала у ваведењу, јер, како сама каже, тај период јој је један од најдра- манастирбогородице тројеручице саизградњомсаме црквепочелосе2013 године,када је,ипоред великежртвеитрудактитораиприложника, матизлата мораладапредузмепосаоусвоје руке кристина давидовић 50 6/2015 ове године је стогодишњица од упокојења војника ми- каила милошевића који се дао свој живот у 24 години његов гроб је био пресудан за мати златино прихва- тање овог великог благослова иначе, мртвог војника је нашао деда једног данас живог парохијана он га је сахранио и по завршетку рата довео родитеље из аранђеловца који га нису вратили у родно место, већ су му на том месту подигли надгробну плочу господ је после толико времена нашао начин да га прослави представљамо вам гоценијих у монашком животу љубав митрополита амфилохија је осетила да је за ту, како је мати мислила, уско- ро мртву монахињу бог одредио нешто друго када јој је говорио о подизању манастира питала се како то да мртав човек подигне манастир њен страх и неверица су се променили једним бо- жијим знаком – гробом војника који је свој млади живот дао за отаџбину ма- ти је, наведена својом болешћу, митр- ополиту рекла: „ја ћу тамо да умрем“, на шта је добила одговор: „и гроб мо- наха је темељ манастира“ на необичне начине пресвета богородица је својом иконом тројеручицом је пројављивала наклоност према нашој мати злати и много времена пре овог великог благо- слова прва икона којој се мати молила била је управо та, већина икона које је каширала по наруџбини биле су такве и тако је дуго спремана за манастир тројеручице мати злата је 2011 године започела изградњу манастира без икаквих мате- ријалних услова, тачније и без здравља и без новца бог започео – бог уредио мати је убрзо почела да се опоравља и снажи, а парохијани су се свим срцем потрудили да и градња успешно крене уочи прве славе је подигнут звоник на прво слављење господа тим зво- ном, одмах по његовом постављању, прекинута је суша обилном кишом и поред тога, изградња овог манастира је изгледала толико немогућа да је и ње- гова светост патријарх иринеј тако помислио господ је допустио да се и то искушење одагна свету архијереј- ску литургију за славу манастира 2014 године служили су патријарх српски иринеј и епископ полошко-куманов- ски јоаким уз присуство 500 верни- ка црква се споља састојала само од стубова, надстрешнице и фолије оба- вијене око олтара, а 500 душа је једно- гласно појало на служби наш патри- јарх је тим поводом рекао да се заиста осетила жива заједница која подсећа на време владике николаја и богомо- љачког покрета и да манастир пред- ставља „украс наше земље и духовни украс свих нас“ први духовни отац мати злате био је и последњи којега је владика николај замонашио – архи- мандрит данило здравковић, због чега су је патријархове речи веома обра- довале велики удео у почетку њеног духовног живота имао је и о василије тарасјев новембар / децембар 2015 51 литургија за манастирску славу о војислав билбија је, као и увек, измамио свима осмех са изградњом саме цркве почело се 2013 године, када је, и поред велике жртве и труда ктитора и приложни- ка, мати морала да предузме посао у своје руке са радом се у протекле две године почињало у јесен, када би се скупили прилози одлучност радника је омогућила да се и по веома лошем времену заврше неопходни радови, што нас поново учи да ништа не може против нас ако је господ са нама у цр- кви никада није хладно, иако су дуго уместо врата и прозора били најлони а ако бог да, црква ће бити освећена за славу манастира 2016 године литургије се служе недељом, празни- цима и другим данима најчешће слу- же свештеници из оближњих парохија, а често долазе и гости велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о воји- слав билбија, наш познати протојереј који живи и дела у холандији отац воја је долазио да служи још у капели (док црква није била изграђена), под- носећи сва искушења која су притом постојала манастир мајке божије тројеру- чице је још увек у изградњи много детаљније о манастиру можете чути од мати злате, ако одете до ње или је послушате на радију послушајмо ма- ти злату и помозимо изградњу мана- стира, а мајка божија тројеручица ће нам за то пружити и своју трећу за- штитничку руку др ђорђе вуковић велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о војислав билбија мало је сачуваних података о зет- ском митрополиту вавили за- памћен је као блиски сарадник митрополита висариона, којем је најве- роватније био викарни епископ поред висариона, вавила се помиње приликом оснивања цетињског манастира у повељи ивана црнојевића (1485) на трону ми- трополита наследио је висариона (1494) и на њему остао до 1520 године поми- ње га са захвалношћу и јеромонах мака- рије у посветама на првим, међу јужним словенима, штампаним књигама ови подаци били би још сиромашнији да ни- је података из предања оно памти да му је последњи православни владар из куће црнојевића поверио бригу о народу цр- не горе пред најездом турака тако је зе- маљска власт добровољно пренела своја овлашћења на духовну власт и тако је духовна власт прихватила нову дужност и вршила је часно и савесно од време- на митрополита вавиле до митрополита петра ii петровића његоша лик митрополита вавиле сачуван у предању инспирисао је нашег познатог песника ђуру јакшића да га прикаже у историјској драми јелисавета, кнегиња црногорска (1868) за ову драму у стихо- вима, јакшић је консултовао и нашег тада водећег историчара стојана новаковића, ученика ђуре даничића за ову тему, но- ваковић је био посебно заинтересован, јер је и сам у младости писао драму о пропасти државе црнојевића усвојивши новаковићеве савете, јакшић је написао једно сјајно дело у коме се поред родо- љубивих и романтичарских, појављују и теолошки мотиви главна јунакиња комада, јелисавета, пореклом венеци- јанка своју нову отаџбину карактерише као место „где херувими и серавими (тј 52 6/2015 представљамо вам књижевност серафими) умилним гласом славе госпо- да“ на другом месту се наглашава да се овде праве метаније пред иконама у ова- ко богатој духовној атмосфери, јакић из- води митрополита вавилу у сцени доче- ка кнеза ђурђа црнојевића који доводи невесту из млетака док чекају кнеза у скупштинској дворани, вавила говори о пролазности времена („век протиче, де- цо! век за веком“) опомиње на векове силних немањића, тужну судбину срба и тугује за судбином народа који страда у босни, али то прихвата као божију во- љу: „бог је то, хтео, децо, бог!“ прве ре- чи митрополита којим дочекује кнеза су речи добородошлице: „добро нам дошао господару!“ и благослова: „бог нека те благослови, кнеже!“ благослову је ђура јакшић придавао посебно значење и че- сто га спомиње и у овој драми и наредној, у станоју главашу у даљем току радње, митрополит изражава своје саосећање и стрепњу која га је мучила док се кнез није вратио преко немирног мора, на чему му се ђурђе топло захваљује митрополит је благословио и невесту, а затим пожелео срећу новом брачном пару пошто су и сердари исказали своје честитке, митро- полит се подужом захвалном молитвом обраћа господу са почетним стихом „ве- љи (велики) је господ, децо!“ у даљим стиховима вавила хвали господа и њего- ве творачке моћи, похваљује божију ми- лост и упозорава на опасност од божије казне (заправо, цела ова молитва је мали јакшићев омаж његошу) тада кнез наја- вљује да је у венецији мислио и на све- ту цркву, а митрополит подсећа да сваки хришћанин мисао о спасењу треба да но- си као храм у души кнез објављује да је донео штампарију из млетака, на чему се митрополит вавила у драмиђуре јакшића за његасусвиљуди билидуховнадеца октоих штампан 4 јануара 1494 године у ободској штампарији, за време митрополита зетског вавиле (који се помиње у уводном тексту) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 53 митрополит прво захваљује богу и обећа- ва да ће се молити и за дужда тада опози- ција, оличена у лику сердара радоша, из- ражава сумње у стварне дуждеве намере, а владика покушава да га умири остали сердари листом подрже кнеза и обећају помоћ дужду у рату против турака сер- дар радош расрђен због неуспеха улази у сукоб са кнезом и осталима, а митропо- лит му брижно приступа речима: „опро- сти, радошу!“ и покушава да га наведе да сагледа тежину целе ситуације вавилин помирљив тон буди неки запретен гнев у сердару и он се митроплиту обраћа недо- личним речима „ја ти опраштам“, каже владика, и подсећа га да се обазре на бога и божију правду то тек разљути радоша, који запрети да ће митроплиту оскрна- вити надгробни споменик владика оста- је пренеражен, јер сам радош не увиђа како лоше изгледа, а војвода се потпуно предаје гневу после неколико сцена, јакшић прика- зује владику пред цетињским манасти- ром ту владика, после службе, благо- сиља народ који му приступа неколико црногораца се задржи пред црквом и коментаришу његову проповед – како је лепо и потресно говорио и како су му за време беседе из очију сузе удариле од владикиних речи једном црногорцу срце је заиграло, други је хтео у земљу да про- падне, трећи је видео да је мајка божја „у оквиру“ задрхтала, а четврти да је икона подрхтавала док је владика у њу гледао када је најтужније речи изговарао а вла- дика је беседио о тешком положају срба, о претећој турској опасности, о поделама међу сердарима и анатемисао бунтовни- ке ђура јакшић је још приказао како је у тешким тренуцима кнез ђурђе црно- јевић ишао код владике по савет заједно су и у данима коначне пропасти кнез се жали што га узнемирава овако касно, а митрополит примећује да већ годинама нема спокојног сна, па га кнез није мо- гао нешто ни узнемирити на овом ме- сту јакшић хоће да каже како су народне бриге већ одавно узнемиравале владику и нису му дале мирно да спава током са- ветовања са сердарима, владика вавила опомиње на слатке плодове братске љу- бави и на тешке последице које доноси раздор међу браћом и док кнегињу по- чиње да издаје разум у тешким тренуци- ма, митрополит опомиње да тежак терет греха може да слабу душу „у црне дворе пакла уноси“ најезда турака и њихових помагача пробија црногорску одбрану на морачи, код урошевих стијена назив овог места подсећа на светог цара уроша, који је био знамење слободе и достојан- ства под барјаком светог цара уроша, свети кнез стефан штиљановић је са од- редима паштровића доселио у војвођан- ске пределе за ово предање, јакшић је вероватно знао, поготову што су остаци ове заставе очуване и до данас после од- лучујуће битке, на кнежевом двору оку- пљају се и поражени и побеђени, и кнез ђурђе црнојевић и његов потурчени брат станиша овај сабор отвара вави- ла пригодном молитвом на поменутом сабору, кнез поверава бригу о народној слободи митрополиту вавили („у старе руке прими кормило“), а станиша одлази посрамљен владика још једном даје бла- гослов свима и наговештава опроштај: „бог даје благослов, и опроштење греха свакојег“ тако је вавила, из народног предања, засветлео у јакшићевој драми као незлобива личност и неуморни про- поведник вере христове, који, неукаљан борбама око престола и личним стра- стима, преузима бригу, мада већ стар, у неизвесном тренутку историје о даљој судбини покореног народа за њега су сви људи били духовна деца, међу који- ма није правио разлику сећао се дана старе славе и јунака достојних пошто- вања заискрио је у најлепшим стихо- вима које је један српски родољубиви песник посветио зетском епископу у својој драми 54 6/2015 књижевност приликом разговора са људима у об- зир је потребно узети њихове по- гледе на свет, способност прихвата- ња и особености мишљења наравно, није могуће одмах дефинисати целокупност ових особина у човеку који се обратио са неким питањем међутим, по карактеру и начину формулисања самог питања могу се направити неке претпоставке не може се не узети у обзир да савре- мени свет, средства масовног инфор- мисања, начин живота и односа актив- но делују на људску свест, формирају начин мишљења и убеђења многи од људи који долазе у храм имају површна знања о православној вери, слабо су мо- тивисани за духовно-морални живот последица заборављања православ- них традиција огледа се у формирању вере у обред, вере у амајлије и сујеверја полазећи из ових особености погледа на свет, оваква особа и једноставно пи- тање поставља са одређеним, можда, су- јеверним контекстом православна вера се доживљава једино као одавање дуга историјским и национално-културним традицијама и често се меша, а понека- да и истискује вером у амајлије, уроке, гатања, хороскопе велику опасност представљају јереси и секте које се интензивно шире, про- паганда магије и окултизма, кабала и теософија, астрологија и хипноза, коди- рање и медитације, биоенергетска дело- вања на човека, парапсихолошке методе „лечења“ све ово упропашћује и обога- љује бесмртну људску душу човек који долази у храм у свом по- гледу на свет може имати и ставове ко- ји су се формирали као резултат атеи- стичког васпитања, такозване печате посткомунистичке свести, где је вера помешана са неповерењем, подозрењем и осуђивањем ту своје место заузима и зараженост духом времена – потрошачки однос према цркви: „све се може купити, за- казати, платити“ дежурним хришћанима у парохиј- ској саветодавној служби дат је задатак практични савети за разговор са људима који долазе у храм не можесе не узетиуобзирдасавременисвет, средства масовног информисања,начин живота и односаактивноделују наљудскусвест,формирају начин мишљења иубеђења превод са руског: станоје станковић новембар / децембар 2015 55 идите и научите све народе да покушају да издвоје категорије људи који долазе у храм у зависности од њи- хових питања, интересовања, убеђења, мотива за долазак и понашања у храму и да, ослањајући се на сопствено иску- ство, предложе могуће прилазе и пре- поруке приликом разговора са различи- тим групама људи условно су издвојене следеће групе људи: l стални парохијани храма који редовно приступају тајнама; l људи који се уцрквењују, који ретко приступају тајнама; l људи који не учествују у тајнама, који долазе у храм само на празнике: за васкрс да освете јаја, за – врбице да освете врбине гранчице, на педесетницу да исплету венчиће, на преображење за освећено воће, на богојављење по освећену воду; l људи који долазе на позив родбине на тајне венчања, крштења или помене; l људи који долазе да освете крстић, аутомобил; зову свештеника да освети стан; l људи који долазе због жалости, болести; l људи који долазе из радозналости, из досаде (пре свега омладина); l људи на поклоничким путовањима; l психички болесни људи; l људи из секти, биоенергетичари, „исцелитељи“; l људи који дошли по савету биоенергетичара, „исцелитеља“ свака од указаних група људи захтева и одређени прилаз у контакту редовни парохијани ретко долазе са питањима до дежурних њима је по- требно јасно одговарати на постављена питања и не бојати се рећи: „не знам“ потребно је у случају незнања предло- жити обраћање свештенику у броју људи који ретко долазе у храм постоје особе које су расположене за раз- говор, њима је могуће прићи и предло- жити помоћ међутим, постоје и особе које желе да буду саме у храму, обиђу, по- гледају – таквима је најбоље не сметати са добронамерно расположенима и људима који се интересују за црквени живот може се започети разговор са ре- чима о икони испред које се поставља- ју свеће са људима који су усмерени на конкретну икону најбоље је ограничити се само одговором на постављено пита- ње да не бисмо испровоцирали негатив- ну реакцију људима који долазе у храм из радо- зналости, досаде, посебно младим љу- дима, могу се показати иконе, исприча- ти нешто из житија светих, историје храма дешава се да човека занима само историја храма, али се затим покреће разговор о души, вери, хришћанском животу притом је потребно да се узме у обзир да се млади понекада стиде да питају први људи који долазе у храм пред опера- цију која их очекује, посебно су распо- ложени за контакт, пажљиво слушају са- вете њима се може предложити да купе молитвеник, замоле молитву за здра- вље, припреме се за исповест и приче- шће притом није потребно никоме обе- ћавати исцељење, исправљање животне ситуације, иако и не треба одрицати да је тако нешто могуће главно је да људи осете саосећање, а на даље стекну наду и лични однос са богом многи од људи који долазе у храм го- воре да имају „веру у души“, своје пред- неопходно је учити се животу по вери, учествовати у саборној молитви ван цркве нема спасења 56 6/2015 идите и научите све народе ставе како и шта чинити у цркви, не слажу се увек са онима који покушавају да им кажу на који начин се понашати у храму, како се правилно прекрстити, у каквој одећи доћи у храм они нису расположени да се потчине црквеним правилима међутим, ако је могуће, по- требно је упозорити их да за спасење „вера у души“ није довољна, објаснити им да „вера у души“ представља лажно осећање, духовно слепило потребно је да вера буде присутна у животу неоп- ходно је учити се животу по вери, уче- ствовати у саборној молитви ван цркве нема спасења може се навести следеће поређење: доћи у храм и не учествовати у тајнама исто је што и бити позван на празнич- ну трпезу, доћи, стајати око стола, али ништа не пробати са њега или тешко болестан човек долази у ординацију ис- кусног лекара који је многе излечио, по- седи тамо мало и одлази не обративши се за помоћ, без разговора о сопственој болести међу људима који долазе у храм че- сто се сусрећу људи који су под ути- цајем сујеверја повезаних са правил- ним постављањем свећа, помињањем упокојених, са смрћу, освећеним предметима, осве- ћеном водом, итд таквим људима је потребно јако па- жљиво и деликат- но, да се не увреде, објаснити да неки моменти на које они обраћају ве- лику пажњу реал- но за спасење душе нису суштински, а можда чак и оме- тају спасење пра- вославни верујући човек не треба да обраћа пажњу на сујеверја сујеверја се само чине оства- рујућим, када људи у њих верују, а у го- спода се не уздају не смемо се смеја- ти таквим људима, они желе и труде се да чине све правилно, једино што њи- хова „правила“ немају никакав смисао и разумно објашњење извор: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, санкт- петербургская епархия 2009, стр 15–18 христос и свети мученик мина, икона из египта (6 век), данас се чува у лувру у паризу (извор: azbykaru) новембар / децембар 2015 57 у време када поново постају актуелни покушаји фалсификовања српске историје како би се попуниле прве стране историјe jедног народа и обезбедило место у уне- ско-у, подсећамо се вредности нашег културног наслеђа на косову и метохи- ји ризнице у којој су, божијом промисли, светиње подизали, достојни имена и рода, православни преци oбилазак светиња косова и метохије права је прилика да се „обнови градиво“, утоли духовна жеђ и от- крије још неки део богатог мозаика српског православног наслеђа косова и метохије са благословом патријарха српског г иринеја, путујемо у организацији независне асоцијације студената и организације „сви за космет“ која, на че- лу са вођом пута зораном ћирићем, носи и хуманитарну помоћ за народну кухињу „мајка девет југовића“ у грачаници у ве- черњим часовима окупљамо се на паркингу народне библиотеке у 8 ујутру прелази- мо административни прелаз мердаре, без посебног задржавања, због претходне на- јаве и доставе списка путника, када нам се прикључује полицијска пратња пролази- мо поред звечана и косовске митровице и скрећемо ка југозападу покрајине две тре- ћине хоризонта прекрива ланац проклетија, ходочасно путовање на косово и метохију лела марковић сви путеви косову и метохији воде, светој српској земљи пре или касније калдрмом ка југу прво оном замишљеном којом се враћамо коренима а потом и оном стварном, поплочаном носталгијом и боготражењем црква покрова свете богородице црква-брвнара светог јеремије фотографије: лела марковић 58 6/2015 путописи манастир пећка патријаршија манастир пећка патријаршија, припрата фотографије: алекса стојковић „српски арарат“, како га назива бард срп- ског песништва, сада упокојени, момир војводић све заједно, оставља нас без да- ха: спој дивље лепоте непрегледног пла- нинског венца и питоме зелене равнице која се простире под њеним ногама већи- на плодних поља и кућа више није српска без гласа, путници посматрају и фотогра- фишу призор преливања снежних облака на врхове проклетија водич кроз овај крај су нам пензионери из пећи сетно набра- јају називе села, преплићући описе некада- шњег живота у питомој метохији на путу ка гораждевцу, скрећемо на ло- кални пут иако под ознаком evropa наш аутобус буди радозналост албанаца из оближње кафане који незадовољних ли- ца крећу ка аутобусу не заустављамо се село се први пут помиње у повељи краља стефана првовенчаног манастиру жичи, из 1220 године у близини старе цркве, 1926 године, саграђена је нова црква, по- свећена покрову пресвете богородице испред цркве нас дочекују отац југослав и месни учитељ са мештанима у цркви, свештеник нам говори о историјату цркве, некадашњем и садашњем тешком живо- ту преосталих срба покрај села протиче пећка бистрица, речица бирка, као и та- козвани „јаз“ у коме се сваког 14 маја оку- па већи део села због обичаја и дуговеков- не традиције, како би им заштитник села, свети пророк јеремија, подарио плодну и здраву годину истог дана литије круже селом певајући песме село је често било нападано од стране албанаца међутим, 13 августа 2003 г (још увек) непознати починиоци извршили су страшан злочин, убивши двоје и ранивши четворо деце док су се купала на импровизованој плажи ре- ке бистрице „у бистрици, жубор таласа надјачаше крици / ко купање брани? зве- ри или људи?“, стихом на судбином деце тужи метохијски песник драгољуб луне симоновић када смо се окрепили соковима и ка- фом, свештеник нам скреће пажњу на нај- старију у србији цркву-брвнару – цркву светог јеремије из 16 века, која се налази на оближњем гробљу обилазимо је и фо- тографишемо личи на руске брвнаре на иконостасу су сачуване двери из 16 века, а у цркви неколико икона, књига и свеште- них сасуда на клупи поред брвнаре седи прелепа девојка путници се занимају за свакодневницу мештана она им љубазно објашњава у селу постоји неколико из- вора пијаће воде, споменик страдалима у рату на косову и пострадалој деци на би- стрици у гораждевцу је остало да живи око 1000 срба растајемо се поздравима и добрим жељама за даљи живот и њихов опстанак у завичају на деветом километру пећ препозна- јем тек центар града скрећемо у уличи- це, у којима се смењују старе куће и нове новембар / децембар 2015 59 стамбене зграде овај град је пао јуна 1999, одмах после призрена „тог дана / небо су осликавале ужарене четке, / земљом су се ваљале ватрене кугле, / људи су трчали, / бежали, / плакали / низ ругову су, уме- сто бистрице, / текле преостале сузе“ – за- писала је о аветној ноћи у пећи, сликарка ирина шантрић черњавски стижемо до пећке патријаршије, ве- ковног седишта српских архиепископа и патријараха испред капије војник са шлемом и стражарско место, покривено маскирном мрежом двеста метара даље, са десне стране, капија манастира лево од ње, делом озидана коритом, пећка би- стрица хладна, брза и бистра изглачани белуци, различитих величина прозиру се дужином њеног корита за живота светог саве на овом месту је основан метох, а архиепископ арсеније i је подигао на овом жичком метоху код пе- ћи цркву светих апостола живописана је 1250 године архиепископ никодим је око 1320 године, са северне стране најстаријег храма, подигао цркву светог димитрија 1330 године, његов наследник, познати књижевник и архиепископ, данило ii, са- градио је са јужне стране светих апостола храм посвећен богородици одигитрији, и њему придодао са јужне стране црквицу светог николе испред три главне цркве потом је подигао монументалну припрату, а испред ње високи пирг око 1345 годи- не, у време архиепископа јоаникија, храм светог димитрија је фрескописан а жи- вописање је настављено током xiv века крајем новембра 2008 године фасада је офарбана у црвену боју један спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми пред богатством и раскоши фре- скодекорације припрате, улазимо у бочне цркве, светих апостола, светог димитри- ја и мајке божије целивамо иконе и ћи- вот од xiii до xv века, па и касније, све до xvii века, у њима су сахрањивани пећки архиепископи и патријарси ту је и чудо- творна икона богородице пећке предање каже да ју је свети апостол лука живопи- сао, а свети сава донео из свете земље безбројна су се чуда и излечења дешавала испред ове иконе неколико нас остаје у миру цркве, да осети њену светост и лепоту и топлину вековних молитви које су упили зидови тишина влада, али није безгласна канди- ла трепере изнад ћивота светитеља фре- скопис се простире на све стране и ка не- бесима, славећи славу божију душа чезне да нађе смирење на овом светом месту и моли за опроштај „браћо и сестре, мо- лећи се господу данас и његовом и нашем светом сави и свима светима и најнови- јим светим мученицима који животе своје дадоше за веру православну и за своје све- црква светих апостола црква светог димитрија фотографије: алекса стојковић 60 6/2015 путописи то име, да нас своје потомке данас подрже да ничим не осрамотимо свето име и да ду- ше своје не изгубимо јер и пред нама стоји наша права отаџбина и царство небеско у коме нас чекају сви наши свети преци по- нављам и себи и свима вама, кад изађемо пред њих да се они не постиде од нас ни ми пред њима“ беседио је на овом светом месту, блаженопочивши патријарх павле, приликом устоличења у трон пећких па- тријараха, 2 маја 1994 године широки врт манастирске порте проша- ран је зидинама негдашњег манастирског комплекса одметнути бистрички поток уредно протиче кроз двориште, правил- но ограђен каменим коритом, над којим се наднело листопадно и зимзелено дрвеће ружичњак се црвени под старом полусу- вом граном дрвета, окреченом у бело но- ви конак, подигнут је након пожара 1981 године целивамо руку мати февроније, користимо мало времена за разговор по- ла сата касније напустили смо манастир са платоа испред капије, подигла сам две шишарке, и ставила их у торбу дивни и стамени високи дечани, у до- лини дечанске бистрице, окружени лан- цем проклетија и густим кестеновим и боровим шумама високе дечане је сагра- дио свети краљ стефан дечански између 1327 и 1335 године и посветио вазнесењу господа исуса христа ћирилични натпис на надвратнику јужног портала сведочи о главном неимару цркве, фра вити, прото- мајстору из котора и поред бројних напа- да током векова, црква је у потпуности са- чувана са својим вредним фрескама из 14 века најпознатије мошти које ова светиња чува су нетрулежно, цело тело светог кра- ља стефана дечанског, ктитора манастира, нетрулежна рука св никите готског из iv века и вилица св григорија ниског из iv века вековима је духовни центар у коме се развијала и неговала црквена уметност, преводилачки рад и многе духовне актив- ности ову традицију је наставило око тридесетак младих монаха, упркос новим искушењима по манастир и српски народ на косову и метохији богослужења се вр- ше по древном типику свете горе атонске на путу испред манастира, стражарско место и наоружани италијански војници чували су дечане и у другом светском рату од 1999, погинуло их је око дваде- сет, бранећи манастир турски војници су га чували су га од напада почетком двадесетог века још 1904 године, у свом извештају, британска списатељица и пу- тописац, edith mary durham, бележи: „пошто су му украдена велика имања, која су заузели албанци, који су у време моје посете онемогућили свако путова- ње уз долину, манастир лежи на крвавој оштрици збивања и само предивна бела порта манастира пећка патријаршија порта манастира високи дечани фото: лела марковић новембар / децембар 2015 61 мермерна црква гово
... и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви христовог гроба у јерусалиму огањ је сведочанство да се на дан велике суботе господ христос као муња спустио у ад и мр- твима проповедао јеванђеље доказ да је на дан велике суботе христос сатро силу ад- ске таме је долазак благодатног огња у јеру- салиму почев од 335године па све до данас благодатни огањ у првим минутима уоп- ште не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали за тили час огањ се раз- несе свуда по храму огањ се брзо разноси по јерусалиму и маслинској гори и целој радост празника усветој земљи свакоглета,огањсилази, мадасеотоме мало зна,и на празник преображења господњег на брдутавор хаџи драган б поповић 42 6/2015 путописи светој земљи већ неколико година и по целој русији, а од ове 2015године разносио се и по свим српским земљама благодатни огањ је само присуство божије, уприличе- но да бога као светлост видимо, а останемо живи сваког лета, огањ силази, мада се о томе мало зна, и на празник преображења го- сподњег на брду тавор (= палата чистоте и светлости) на дан преображења, већ од 18 часова, на тавор пристижу православни поклоници из читавог света богослужење почиње у 22 часа и наставља се светом ли- тургијом која почиње у поноћ неколико хиљада верника сведоци су несвакидашњег догађаја силаска благодатног огња који се појављује изнад цркве светог илије подиг- нутој изнад места преображења господњег присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним ог- њем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присут- не поклоници, паркирани аутомобили, дрвеће и трава бивају потпуно ороше- ни тим небеским миром уз неописиву радост и лепо расположење људи ин- стинктивно подижу и шире руке према небу не би ли тако били ближе загрљају благодатних облака ове године група из београда, бања луке и са влашића, вођени искусним ду- ховником старешином миријевске цркве светог илије оцем милошем мићићем имала је ту част да буде на овом „стра- шном месту“ свеобилне и утешне пре- ображењске љубави божије као што пролећни благодатни огањ долази при дневној светлости, тако овај таворски летњи огањ долази ноћу као мноштва рој запутелих, светлуцавих искрица најбла- годатнијег небеског ватромета сва ова чуда треба да послуже укре- пљењу верујућих, а неверујућима да буду на сведочанство истинитог при- суства божијег свети владика николај поручује свима до краја историје: овај свет је почео чудом, одржава се чудом и завршиће се чудом – другим христовим доласком присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним огњем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присутне новембар / децембар 2015 43 централно место у светом граду јерусалиму заузима храм све- тог гроба и христовог васкрсе- ња под чијим куполама је смештена и голгота (место распећа), камен миропо- мазања и још 15 светих места који чине овај храм хришћанском светињом над светињама на месту распећа идолопоклоници су у време римске империје изградили храм афродите, а цар адријан је поста- вио незнабожачке статуе са намером да спречи ходочашће хришћана на то све- то место, али су се хришћани окупља- ли на њему константин велики својим миланским едиктом 313 године зау- ставио је прогон хришћана године 324 на првом васељенском сабору у нике- ји јерусалимски епископ макарије по- стиже договор са царом константином о рушењу идолопоклоничког храма по- свећен афродити и изградњи хришћан- ског храма на голготи у то време, света јелена, мајка цара константина вели- ког, допутовала је у јерусалим са наме- ром да васпостави праву веру у бога, те да се на оним местима, која је богочовек христос својим ногама осветио, подиг- ну цркве посебну бригу света јелена посветила је области голготе њен први задатак био је да нађе часни крст овај труд уродио је плодом, пошто је у јед- ној пећини на голготи пронашла часни крст, заједно са друга два крста на који- ма су били распети разбојници када је часни крст положен на једну упокојену жену, она је васкрсла, чиме је пројавље- на његова чудесна сила после овог див- ног чуда, читаво место је очишћено од идола, а потом и освећено тако је ме- сто распећа и погребења христовог по- стало свима доступно уз царску помоћ је започета изградња храма христовог васкрсења на голготи константин ве- лики је сам дао нацрт за њену изградњу радови на цркви васкрсења завршени су 325 године, а освећење је било 336 храмхристовог гроба ихристовог васкрсења црква васкрсења позната је као „константинова базилика“,аделимичанописо њеном настанку записанје уделу животсветог константинаод јевсевија кесаријског јелена јонић 44 6/2015 светиње свете земље године у време сабора у тиру прва цр- ква васкрсења позната је као „констан- тинова базилика“, а делимичан опис о њеном настанку записан је у делу жи- вот светог константина од јевсевија кесаријског године 614 персијски краљ хозрој ii освојио је јерусалим том приликом је- русалим је доживео страшна разарања, а храм васкрсења христовог је био спа- љен персијанци су из храма покрали све највредније дарове, које су дарова- ли константин велики, царица јелена и царица евдокија између осталих дра- гоцености, ту се нашао и дијамантски крст теодосија ii, који је био постављен на голготи; веома вредан крст царице теодосије; путир од оникса (за који се веровало да је сам господ христос на тајној вечери пио из њега); дијадема етиопске царице елисван; свете утвари из соломоновог храма, велики дар ца- ра јустинијана највреднија украдена драгоценост био је часни крст који се налазио на златном постољу на голготи и био запечаћен патријарашким печа- том овај догађај је уздрмао хришћан- ски свет часни крст је, са свим другим драго- ценостима, однесен у главни град пер- сијског царства када је византијски цар ираклије победио персијанце, сам је узео часни крст и донео га у кон- стантинопољ, а потом га је 630 године вратио у јерусалим тај догађај се пра- знује као воздвижење часнога крста, и од тада се у свим православним црква- ма 27/14 септембра празнује тај једин- ствени догађај нови храм христовог васкрсења би- ла је изграђена у византијском стилу калиф омар је 637 године завладао је- русалимом по договору са патријархом јерусалимским софронијем, он издаје декрет (актинаме), којим се осигурава власт ромеја над светим местима и де- финише право и обавезе хришћана од- носи јерусалимских хришћана и мусли- манске власти зависили су највише од односа између калифата и византијских царева године 995 египатски владар ха- ким ибн амрилах разорио је храм вас- новембар / децембар 2015 45 крсења, а преостала је само голгота, као знак светости овог места византијски цар роман iii ће у договору са сином ха- ким амрилаха, дарехом, добити дозволу за обнову цркве васкрсења која ће бити завршена 1048 године године 1099 пред зидове јерусали- ма долазе крсташи у преговорима са муслиманима закључен је споразум о заштити хришћанских светиња исте године, 16 јула јерусалим пада у руке франака и њиховог вође готфрида њи- хова власт ће трајати осамдесет осам година године 1187 саладин прогони крсташе и постаје владар јерусалима саладин је зазидао сва врата на храму, осим главних и поставио прозоре на куполи цркве штете на цркви би биле и веће да није било правовремене ин- тервенције ромејске дипломатије цар исак анђел о свему је обавестио и са- мог султана, после чега саладин изда- је декрет, по коме све цркве у светим местима поново постају власништво ромеја овај декрет ће касније бити по- стављен на самом улазу у цркву од та- да, па све до 1229 године, православни хришћани су имали власт над црквом васкрсења исте године, немачки цар фридрих ii барбароса осваја палестину и постаје владар у јерусалиму поново долази до повратка латинског клира, а православ- нима ће све до 1244 године бити уки- нута сва права и они ће за то време тр- пети велике страхоте египатски султан салех егијуп, 1244 године осваја свету земљу и враћа православнима власт над светим местима, предајући кључ цркве васкрсења грчком патријарху године 1390 црква васкрсења бива потпуно обновљена и реновирана уз помоћ грч- ког цара јована кантакузина почетком 15 века и другим конфе- сијама даје се понешто од светих ме- ста као и делови храма тако су копти добили капелу где је раздељивана риза стражари христовог гроба јерусалимски патријарх са својим братством, епископима, свештен- ством, монасима и другима, води братство светог гроба ово братство има задатак да чува православну ве- ру и света места у светој земљи, и да се залаже за православље у окви- ру братства постоји и подгрупа звана стражари, односно посебна група мо- наха из манастира св константина и јелене ови монаси имају задатак да чувају капелу гроба христовог најма- ње један стражар је код капеле анђела та традиција је успостављена још од посете свете јелене 326 године свети гроб (извор: wwwgrebenkoninfo) 46 6/2015 светиње свете земље господа исуса христа и једно место иза гроба господњег (балдахин) марони- ти су добили капелу на месту „не доти- чи ме се“, а јермени место где су стајали пресвета богородица и свети апостол јован од 1517 године настају трзавице са неправославнима око тога ко треба да поседује кључ храма султан сулеј- ман ће кључ цркве васкрсења предати на чување муслиманима, и та тради- ција је сачувана до данас године 1537 у свету земљу стижу францискански монаси који су мало-помало латинизи- рали мароните и тако преузели њихо- ва света места у храму надаље су пред- ставници сваке конфесије обнављали део цркве који је припадао њима, док је свети гроб остао као што је и био – у власништву православне јерусалимске патријаршије храм васкрсења доживеће нову тра- гедију 1808 године, када ће, непажњом једног јерменског морнара, избити по- жар на иконостасу јерменске капеле од ватрене стихије у цркви је сачуван само гроб господњи ово је било очиглед- но чудо, да гроб господњи уопште није био захваћен ватром великог пожара у цркви васкрсења по трећи пут у својој историји упркос тешкоћама које су правили неправославни и нехришћани, црква је релативно брзо обновљена, тако да ће њено поновно освећење бити 13 сеп- тембра 1810 године после кримског рата, русија, фран- цуска и турска заједно обнављају храм задржавајући status quo тиме су закљу- чени најзначајнији досадашњи радови на храму васкрсења христовог аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo централно место у светом граду јерусалиму заузима храм светог гроба и васкрсења христовог голгота (извор:wwwcapitol-travelcom) храм светог гроба и васкрсења христовог (извор: wwwbiblewalkscom) новембар / децембар 2015 47 протатски храм познатији као про- татон, смештен је у центру кареје, а име је добио по протату, адми- нистративној управи свете горе, који се налази у близини храма храм је посвећен успењу пресвете богородице, најстарији је сачувани храм на светој гори и једини који има облик базилике по предању и из сведочења појединих историјских извора овај храм је подигао цар константин велики, претпоставља се око 320 године, када је обилазио атонску гору тада се сусрео са многобројним ма- лим монашким заједницама којих је нај- више било на месту данашње кареје, због извора воде, климе и конфигурације терена који је штитио од јаких ветрова уз тишину и богату природу идеални за тиховање и по- свећење господу, те је цар константин од- лучио да сагради храм на овом месту вре- меном су земљотреси и гусари више пута оштећивали храм, све до 962 године, када из поузданих историјских извора сазнајемо да је храм обновљен под покровитељством византијског цара никифора фоке храм је тробродна базилика са три по- лукружне апсиде на источној страни сре- дишњи брод је мало издигнут има две отворене припрате – на западној и на се- верној страни, према широком улазном степеништу свештене општине – епи- стасије велику западну припрату поди- гао је влашки војвода јован богдан 1508 године, а северно предворје је подигнуто и изнутра осликано у време прота сера- фима 1538 г о богдановом ктиторству за- падног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву припрате су делом дограђене у xix веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара протатски храм по предању и изсведочења појединих историјских извораовајхрам је подигао цар константин велики др немања јонић протатски храм са звоником (извор: wwwpemptousiacom) 48 6/2015 светиње свете горе звоник је доскора служио као депо за део библиотеке и архиве мермерни иконостас испред олтара је из x века, а иконе на њему радили су крит- ски мајстори с леве и десне стране у цен- тралном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике два- десет манастира који редовно присуству- ју богослужењу протепистат има ту своје посебно место живопис саборне цркве је настао око 1290 године и рад је манојла панселиноса који је живео у време влада- вине андроника ii палеолога (1282–1328), савременика српског краља милутина чувени фрескописац манојло панселинос уврстио је овај храм са дивним фрескопи- сом у ред најлепших споменика византиј- ске уметности, а само фрескосликарство припада раној фази македонске школе остатке фресака из тог периода наилази- мо још у манастиру ватопед и хиландару у храму се посебно истичу композиције вазнесења, молитве у гетсиманском врту, рођење христово, христос у гробу, ваве- дење богородичино, свети јеванђелист јован са прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника ти су пор- трети права ремек-дела у олтару протатона смештена је чувена икона „достојно јест“ (аксион естин) до- стојно јест главна је икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице на њој је приказана пресвета богородица која држи богомладенца исуса христа, у стилу који се зове елеуса, тј милосрдна поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске упра- ве, цивилних власти, адаптирани просто- ри за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), продавнице, радионице у конацима бораве представници девет- наест манастира у свештеној општини, чланови свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава стотинак калуђера аутор је уредник сајта hilandarinfo поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе икона достојно јест (извор: wwwathosweblogcom) протатски храм (извор: wwwpemptousiacom) новембар / децембар 2015 49 манастир посвећен икони мај- ке божије тројеручице се на- лази у насељу трешња, засе- ок дробњаци испод авале, и један је од најмлађих српских светиња плац је црква добила од александра дроб- њака који га је из благодарности богу и о јоилу дао нашој светој цркви уз молитву у нади да ће се ту изградити манастир митрополит амфилохије је, мењајући телесно ослабљеног патри- јарха павла, 2008 године поставио и освештао крст на њиви на којој је пла- нирана изградња манастира, но из тех- ничких разлога манастир је по доласку мати злате три године касније грађен под брдом уместо на њему како је пр- вобитно планирано, и то на имању ко- је је купила патријаршија поред ма- ти злате сестринству овог манастира припада и мати јевросима (монахиња ефросинија) вођена десницом божијом исказаном у виду болести, мати је после манасти- ра дуге и бешке (где је била у послу- шању игуманијама јовани и фотини), премештена у манастир ваведење на сењаку, где је провела најтеже дане свог боловања, операције и терапије мати злата је неизмерно захвална игу- манији анастасији и сестринству на свим духовним и физичким условима које је имала у ваведењу, јер, како сама каже, тај период јој је један од најдра- манастирбогородице тројеручице саизградњомсаме црквепочелосе2013 године,када је,ипоред великежртвеитрудактитораиприложника, матизлата мораладапредузмепосаоусвоје руке кристина давидовић 50 6/2015 ове године је стогодишњица од упокојења војника ми- каила милошевића који се дао свој живот у 24 години његов гроб је био пресудан за мати златино прихва- тање овог великог благослова иначе, мртвог војника је нашао деда једног данас живог парохијана он га је сахранио и по завршетку рата довео родитеље из аранђеловца који га нису вратили у родно место, већ су му на том месту подигли надгробну плочу господ је после толико времена нашао начин да га прослави представљамо вам гоценијих у монашком животу љубав митрополита амфилохија је осетила да је за ту, како је мати мислила, уско- ро мртву монахињу бог одредио нешто друго када јој је говорио о подизању манастира питала се како то да мртав човек подигне манастир њен страх и неверица су се променили једним бо- жијим знаком – гробом војника који је свој млади живот дао за отаџбину ма- ти је, наведена својом болешћу, митр- ополиту рекла: „ја ћу тамо да умрем“, на шта је добила одговор: „и гроб мо- наха је темељ манастира“ на необичне начине пресвета богородица је својом иконом тројеручицом је пројављивала наклоност према нашој мати злати и много времена пре овог великог благо- слова прва икона којој се мати молила била је управо та, већина икона које је каширала по наруџбини биле су такве и тако је дуго спремана за манастир тројеручице мати злата је 2011 године започела изградњу манастира без икаквих мате- ријалних услова, тачније и без здравља и без новца бог започео – бог уредио мати је убрзо почела да се опоравља и снажи, а парохијани су се свим срцем потрудили да и градња успешно крене уочи прве славе је подигнут звоник на прво слављење господа тим зво- ном, одмах по његовом постављању, прекинута је суша обилном кишом и поред тога, изградња овог манастира је изгледала толико немогућа да је и ње- гова светост патријарх иринеј тако помислио господ је допустио да се и то искушење одагна свету архијереј- ску литургију за славу манастира 2014 године служили су патријарх српски иринеј и епископ полошко-куманов- ски јоаким уз присуство 500 верни- ка црква се споља састојала само од стубова, надстрешнице и фолије оба- вијене око олтара, а 500 душа је једно- гласно појало на служби наш патри- јарх је тим поводом рекао да се заиста осетила жива заједница која подсећа на време владике николаја и богомо- љачког покрета и да манастир пред- ставља „украс наше земље и духовни украс свих нас“ први духовни отац мати злате био је и последњи којега је владика николај замонашио – архи- мандрит данило здравковић, због чега су је патријархове речи веома обра- довале велики удео у почетку њеног духовног живота имао је и о василије тарасјев новембар / децембар 2015 51 литургија за манастирску славу о војислав билбија је, као и увек, измамио свима осмех са изградњом саме цркве почело се 2013 године, када је, и поред велике жртве и труда ктитора и приложни- ка, мати морала да предузме посао у своје руке са радом се у протекле две године почињало у јесен, када би се скупили прилози одлучност радника је омогућила да се и по веома лошем времену заврше неопходни радови, што нас поново учи да ништа не може против нас ако је господ са нама у цр- кви никада није хладно, иако су дуго уместо врата и прозора били најлони а ако бог да, црква ће бити освећена за славу манастира 2016 године литургије се служе недељом, празни- цима и другим данима најчешће слу- же свештеници из оближњих парохија, а често долазе и гости велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о воји- слав билбија, наш познати протојереј који живи и дела у холандији отац воја је долазио да служи још у капели (док црква није била изграђена), под- носећи сва искушења која су притом постојала манастир мајке божије тројеру- чице је још увек у изградњи много детаљније о манастиру можете чути од мати злате, ако одете до ње или је послушате на радију послушајмо ма- ти злату и помозимо изградњу мана- стира, а мајка божија тројеручица ће нам за то пружити и своју трећу за- штитничку руку др ђорђе вуковић велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о војислав билбија мало је сачуваних података о зет- ском митрополиту вавили за- памћен је као блиски сарадник митрополита висариона, којем је најве- роватније био викарни епископ поред висариона, вавила се помиње приликом оснивања цетињског манастира у повељи ивана црнојевића (1485) на трону ми- трополита наследио је висариона (1494) и на њему остао до 1520 године поми- ње га са захвалношћу и јеромонах мака- рије у посветама на првим, међу јужним словенима, штампаним књигама ови подаци били би још сиромашнији да ни- је података из предања оно памти да му је последњи православни владар из куће црнојевића поверио бригу о народу цр- не горе пред најездом турака тако је зе- маљска власт добровољно пренела своја овлашћења на духовну власт и тако је духовна власт прихватила нову дужност и вршила је часно и савесно од време- на митрополита вавиле до митрополита петра ii петровића његоша лик митрополита вавиле сачуван у предању инспирисао је нашег познатог песника ђуру јакшића да га прикаже у историјској драми јелисавета, кнегиња црногорска (1868) за ову драму у стихо- вима, јакшић је консултовао и нашег тада водећег историчара стојана новаковића, ученика ђуре даничића за ову тему, но- ваковић је био посебно заинтересован, јер је и сам у младости писао драму о пропасти државе црнојевића усвојивши новаковићеве савете, јакшић је написао једно сјајно дело у коме се поред родо- љубивих и романтичарских, појављују и теолошки мотиви главна јунакиња комада, јелисавета, пореклом венеци- јанка своју нову отаџбину карактерише као место „где херувими и серавими (тј 52 6/2015 представљамо вам књижевност серафими) умилним гласом славе госпо- да“ на другом месту се наглашава да се овде праве метаније пред иконама у ова- ко богатој духовној атмосфери, јакић из- води митрополита вавилу у сцени доче- ка кнеза ђурђа црнојевића који доводи невесту из млетака док чекају кнеза у скупштинској дворани, вавила говори о пролазности времена („век протиче, де- цо! век за веком“) опомиње на векове силних немањића, тужну судбину срба и тугује за судбином народа који страда у босни, али то прихвата као божију во- љу: „бог је то, хтео, децо, бог!“ прве ре- чи митрополита којим дочекује кнеза су речи добородошлице: „добро нам дошао господару!“ и благослова: „бог нека те благослови, кнеже!“ благослову је ђура јакшић придавао посебно значење и че- сто га спомиње и у овој драми и наредној, у станоју главашу у даљем току радње, митрополит изражава своје саосећање и стрепњу која га је мучила док се кнез није вратио преко немирног мора, на чему му се ђурђе топло захваљује митрополит је благословио и невесту, а затим пожелео срећу новом брачном пару пошто су и сердари исказали своје честитке, митро- полит се подужом захвалном молитвом обраћа господу са почетним стихом „ве- љи (велики) је господ, децо!“ у даљим стиховима вавила хвали господа и њего- ве творачке моћи, похваљује божију ми- лост и упозорава на опасност од божије казне (заправо, цела ова молитва је мали јакшићев омаж његошу) тада кнез наја- вљује да је у венецији мислио и на све- ту цркву, а митрополит подсећа да сваки хришћанин мисао о спасењу треба да но- си као храм у души кнез објављује да је донео штампарију из млетака, на чему се митрополит вавила у драмиђуре јакшића за његасусвиљуди билидуховнадеца октоих штампан 4 јануара 1494 године у ободској штампарији, за време митрополита зетског вавиле (који се помиње у уводном тексту) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 53 митрополит прво захваљује богу и обећа- ва да ће се молити и за дужда тада опози- ција, оличена у лику сердара радоша, из- ражава сумње у стварне дуждеве намере, а владика покушава да га умири остали сердари листом подрже кнеза и обећају помоћ дужду у рату против турака сер- дар радош расрђен због неуспеха улази у сукоб са кнезом и осталима, а митропо- лит му брижно приступа речима: „опро- сти, радошу!“ и покушава да га наведе да сагледа тежину целе ситуације вавилин помирљив тон буди неки запретен гнев у сердару и он се митроплиту обраћа недо- личним речима „ја ти опраштам“, каже владика, и подсећа га да се обазре на бога и божију правду то тек разљути радоша, који запрети да ће митроплиту оскрна- вити надгробни споменик владика оста- је пренеражен, јер сам радош не увиђа како лоше изгледа, а војвода се потпуно предаје гневу после неколико сцена, јакшић прика- зује владику пред цетињским манасти- ром ту владика, после службе, благо- сиља народ који му приступа неколико црногораца се задржи пред црквом и коментаришу његову проповед – како је лепо и потресно говорио и како су му за време беседе из очију сузе удариле од владикиних речи једном црногорцу срце је заиграло, други је хтео у земљу да про- падне, трећи је видео да је мајка божја „у оквиру“ задрхтала, а четврти да је икона подрхтавала док је владика у њу гледао када је најтужније речи изговарао а вла- дика је беседио о тешком положају срба, о претећој турској опасности, о поделама међу сердарима и анатемисао бунтовни- ке ђура јакшић је још приказао како је у тешким тренуцима кнез ђурђе црно- јевић ишао код владике по савет заједно су и у данима коначне пропасти кнез се жали што га узнемирава овако касно, а митрополит примећује да већ годинама нема спокојног сна, па га кнез није мо- гао нешто ни узнемирити на овом ме- сту јакшић хоће да каже како су народне бриге већ одавно узнемиравале владику и нису му дале мирно да спава током са- ветовања са сердарима, владика вавила опомиње на слатке плодове братске љу- бави и на тешке последице које доноси раздор међу браћом и док кнегињу по- чиње да издаје разум у тешким тренуци- ма, митрополит опомиње да тежак терет греха може да слабу душу „у црне дворе пакла уноси“ најезда турака и њихових помагача пробија црногорску одбрану на морачи, код урошевих стијена назив овог места подсећа на светог цара уроша, који је био знамење слободе и достојан- ства под барјаком светог цара уроша, свети кнез стефан штиљановић је са од- редима паштровића доселио у војвођан- ске пределе за ово предање, јакшић је вероватно знао, поготову што су остаци ове заставе очуване и до данас после од- лучујуће битке, на кнежевом двору оку- пљају се и поражени и побеђени, и кнез ђурђе црнојевић и његов потурчени брат станиша овај сабор отвара вави- ла пригодном молитвом на поменутом сабору, кнез поверава бригу о народној слободи митрополиту вавили („у старе руке прими кормило“), а станиша одлази посрамљен владика још једном даје бла- гослов свима и наговештава опроштај: „бог даје благослов, и опроштење греха свакојег“ тако је вавила, из народног предања, засветлео у јакшићевој драми као незлобива личност и неуморни про- поведник вере христове, који, неукаљан борбама око престола и личним стра- стима, преузима бригу, мада већ стар, у неизвесном тренутку историје о даљој судбини покореног народа за њега су сви људи били духовна деца, међу који- ма није правио разлику сећао се дана старе славе и јунака достојних пошто- вања заискрио је у најлепшим стихо- вима које је један српски родољубиви песник посветио зетском епископу у својој драми 54 6/2015 књижевност приликом разговора са људима у об- зир је потребно узети њихове по- гледе на свет, способност прихвата- ња и особености мишљења наравно, није могуће одмах дефинисати целокупност ових особина у човеку који се обратио са неким питањем међутим, по карактеру и начину формулисања самог питања могу се направити неке претпоставке не може се не узети у обзир да савре- мени свет, средства масовног инфор- мисања, начин живота и односа актив- но делују на људску свест, формирају начин мишљења и убеђења многи од људи који долазе у храм имају површна знања о православној вери, слабо су мо- тивисани за духовно-морални живот последица заборављања православ- них традиција огледа се у формирању вере у обред, вере у амајлије и сујеверја полазећи из ових особености погледа на свет, оваква особа и једноставно пи- тање поставља са одређеним, можда, су- јеверним контекстом православна вера се доживљава једино као одавање дуга историјским и национално-културним традицијама и често се меша, а понека- да и истискује вером у амајлије, уроке, гатања, хороскопе велику опасност представљају јереси и секте које се интензивно шире, про- паганда магије и окултизма, кабала и теософија, астрологија и хипноза, коди- рање и медитације, биоенергетска дело- вања на човека, парапсихолошке методе „лечења“ све ово упропашћује и обога- љује бесмртну људску душу човек који долази у храм у свом по- гледу на свет може имати и ставове ко- ји су се формирали као резултат атеи- стичког васпитања, такозване печате посткомунистичке свести, где је вера помешана са неповерењем, подозрењем и осуђивањем ту своје место заузима и зараженост духом времена – потрошачки однос према цркви: „све се може купити, за- казати, платити“ дежурним хришћанима у парохиј- ској саветодавној служби дат је задатак практични савети за разговор са људима који долазе у храм не можесе не узетиуобзирдасавременисвет, средства масовног информисања,начин живота и односаактивноделују наљудскусвест,формирају начин мишљења иубеђења превод са руског: станоје станковић новембар / децембар 2015 55 идите и научите све народе да покушају да издвоје категорије људи који долазе у храм у зависности од њи- хових питања, интересовања, убеђења, мотива за долазак и понашања у храму и да, ослањајући се на сопствено иску- ство, предложе могуће прилазе и пре- поруке приликом разговора са различи- тим групама људи условно су издвојене следеће групе људи: l стални парохијани храма који редовно приступају тајнама; l људи који се уцрквењују, који ретко приступају тајнама; l људи који не учествују у тајнама, који долазе у храм само на празнике: за васкрс да освете јаја, за – врбице да освете врбине гранчице, на педесетницу да исплету венчиће, на преображење за освећено воће, на богојављење по освећену воду; l људи који долазе на позив родбине на тајне венчања, крштења или помене; l људи који долазе да освете крстић, аутомобил; зову свештеника да освети стан; l људи који долазе због жалости, болести; l људи који долазе из радозналости, из досаде (пре свега омладина); l људи на поклоничким путовањима; l психички болесни људи; l људи из секти, биоенергетичари, „исцелитељи“; l људи који дошли по савету биоенергетичара, „исцелитеља“ свака од указаних група људи захтева и одређени прилаз у контакту редовни парохијани ретко долазе са питањима до дежурних њима је по- требно јасно одговарати на постављена питања и не бојати се рећи: „не знам“ потребно је у случају незнања предло- жити обраћање свештенику у броју људи који ретко долазе у храм постоје особе које су расположене за раз- говор, њима је могуће прићи и предло- жити помоћ међутим, постоје и особе које желе да буду саме у храму, обиђу, по- гледају – таквима је најбоље не сметати са добронамерно расположенима и људима који се интересују за црквени живот може се започети разговор са ре- чима о икони испред које се поставља- ју свеће са људима који су усмерени на конкретну икону најбоље је ограничити се само одговором на постављено пита- ње да не бисмо испровоцирали негатив- ну реакцију људима који долазе у храм из радо- зналости, досаде, посебно младим љу- дима, могу се показати иконе, исприча- ти нешто из житија светих, историје храма дешава се да човека занима само историја храма, али се затим покреће разговор о души, вери, хришћанском животу притом је потребно да се узме у обзир да се млади понекада стиде да питају први људи који долазе у храм пред опера- цију која их очекује, посебно су распо- ложени за контакт, пажљиво слушају са- вете њима се може предложити да купе молитвеник, замоле молитву за здра- вље, припреме се за исповест и приче- шће притом није потребно никоме обе- ћавати исцељење, исправљање животне ситуације, иако и не треба одрицати да је тако нешто могуће главно је да људи осете саосећање, а на даље стекну наду и лични однос са богом многи од људи који долазе у храм го- воре да имају „веру у души“, своје пред- неопходно је учити се животу по вери, учествовати у саборној молитви ван цркве нема спасења 56 6/2015 идите и научите све народе ставе како и шта чинити у цркви, не слажу се увек са онима који покушавају да им кажу на који начин се понашати у храму, како се правилно прекрстити, у каквој одећи доћи у храм они нису расположени да се потчине црквеним правилима међутим, ако је могуће, по- требно је упозорити их да за спасење „вера у души“ није довољна, објаснити им да „вера у души“ представља лажно осећање, духовно слепило потребно је да вера буде присутна у животу неоп- ходно је учити се животу по вери, уче- ствовати у саборној молитви ван цркве нема спасења може се навести следеће поређење: доћи у храм и не учествовати у тајнама исто је што и бити позван на празнич- ну трпезу, доћи, стајати око стола, али ништа не пробати са њега или тешко болестан човек долази у ординацију ис- кусног лекара који је многе излечио, по- седи тамо мало и одлази не обративши се за помоћ, без разговора о сопственој болести међу људима који долазе у храм че- сто се сусрећу људи који су под ути- цајем сујеверја повезаних са правил- ним постављањем свећа, помињањем упокојених, са смрћу, освећеним предметима, осве- ћеном водом, итд таквим људима је потребно јако па- жљиво и деликат- но, да се не увреде, објаснити да неки моменти на које они обраћају ве- лику пажњу реал- но за спасење душе нису суштински, а можда чак и оме- тају спасење пра- вославни верујући човек не треба да обраћа пажњу на сујеверја сујеверја се само чине оства- рујућим, када људи у њих верују, а у го- спода се не уздају не смемо се смеја- ти таквим људима, они желе и труде се да чине све правилно, једино што њи- хова „правила“ немају никакав смисао и разумно објашњење извор: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, санкт- петербургская епархия 2009, стр 15–18 христос и свети мученик мина, икона из египта (6 век), данас се чува у лувру у паризу (извор: azbykaru) новембар / децембар 2015 57 у време када поново постају актуелни покушаји фалсификовања српске историје како би се попуниле прве стране историјe jедног народа и обезбедило место у уне- ско-у, подсећамо се вредности нашег културног наслеђа на косову и метохи- ји ризнице у којој су, божијом промисли, светиње подизали, достојни имена и рода, православни преци oбилазак светиња косова и метохије права је прилика да се „обнови градиво“, утоли духовна жеђ и от- крије још неки део богатог мозаика српског православног наслеђа косова и метохије са благословом патријарха српског г иринеја, путујемо у организацији независне асоцијације студената и организације „сви за космет“ која, на че- лу са вођом пута зораном ћирићем, носи и хуманитарну помоћ за народну кухињу „мајка девет југовића“ у грачаници у ве- черњим часовима окупљамо се на паркингу народне библиотеке у 8 ујутру прелази- мо административни прелаз мердаре, без посебног задржавања, због претходне на- јаве и доставе списка путника, када нам се прикључује полицијска пратња пролази- мо поред звечана и косовске митровице и скрећемо ка југозападу покрајине две тре- ћине хоризонта прекрива ланац проклетија, ходочасно путовање на косово и метохију лела марковић сви путеви косову и метохији воде, светој српској земљи пре или касније калдрмом ка југу прво оном замишљеном којом се враћамо коренима а потом и оном стварном, поплочаном носталгијом и боготражењем црква покрова свете богородице црква-брвнара светог јеремије фотографије: лела марковић 58 6/2015 путописи манастир пећка патријаршија манастир пећка патријаршија, припрата фотографије: алекса стојковић „српски арарат“, како га назива бард срп- ског песништва, сада упокојени, момир војводић све заједно, оставља нас без да- ха: спој дивље лепоте непрегледног пла- нинског венца и питоме зелене равнице која се простире под њеним ногама већи- на плодних поља и кућа више није српска без гласа, путници посматрају и фотогра- фишу призор преливања снежних облака на врхове проклетија водич кроз овај крај су нам пензионери из пећи сетно набра- јају називе села, преплићући описе некада- шњег живота у питомој метохији на путу ка гораждевцу, скрећемо на ло- кални пут иако под ознаком evropa наш аутобус буди радозналост албанаца из оближње кафане који незадовољних ли- ца крећу ка аутобусу не заустављамо се село се први пут помиње у повељи краља стефана првовенчаног манастиру жичи, из 1220 године у близини старе цркве, 1926 године, саграђена је нова црква, по- свећена покрову пресвете богородице испред цркве нас дочекују отац југослав и месни учитељ са мештанима у цркви, свештеник нам говори о историјату цркве, некадашњем и садашњем тешком живо- ту преосталих срба покрај села протиче пећка бистрица, речица бирка, као и та- козвани „јаз“ у коме се сваког 14 маја оку- па већи део села због обичаја и дуговеков- не традиције, како би им заштитник села, свети пророк јеремија, подарио плодну и здраву годину истог дана литије круже селом певајући песме село је често било нападано од стране албанаца међутим, 13 августа 2003 г (још увек) непознати починиоци извршили су страшан злочин, убивши двоје и ранивши четворо деце док су се купала на импровизованој плажи ре- ке бистрице „у бистрици, жубор таласа надјачаше крици / ко купање брани? зве- ри или људи?“, стихом на судбином деце тужи метохијски песник драгољуб луне симоновић када смо се окрепили соковима и ка- фом, свештеник нам скреће пажњу на нај- старију у србији цркву-брвнару – цркву светог јеремије из 16 века, која се налази на оближњем гробљу обилазимо је и фо- тографишемо личи на руске брвнаре на иконостасу су сачуване двери из 16 века, а у цркви неколико икона, књига и свеште- них сасуда на клупи поред брвнаре седи прелепа девојка путници се занимају за свакодневницу мештана она им љубазно објашњава у селу постоји неколико из- вора пијаће воде, споменик страдалима у рату на косову и пострадалој деци на би- стрици у гораждевцу је остало да живи око 1000 срба растајемо се поздравима и добрим жељама за даљи живот и њихов опстанак у завичају на деветом километру пећ препозна- јем тек центар града скрећемо у уличи- це, у којима се смењују старе куће и нове новембар / децембар 2015 59 стамбене зграде овај град је пао јуна 1999, одмах после призрена „тог дана / небо су осликавале ужарене четке, / земљом су се ваљале ватрене кугле, / људи су трчали, / бежали, / плакали / низ ругову су, уме- сто бистрице, / текле преостале сузе“ – за- писала је о аветној ноћи у пећи, сликарка ирина шантрић черњавски стижемо до пећке патријаршије, ве- ковног седишта српских архиепископа и патријараха испред капије војник са шлемом и стражарско место, покривено маскирном мрежом двеста метара даље, са десне стране, капија манастира лево од ње, делом озидана коритом, пећка би- стрица хладна, брза и бистра изглачани белуци, различитих величина прозиру се дужином њеног корита за живота светог саве на овом месту је основан метох, а архиепископ арсеније i је подигао на овом жичком метоху код пе- ћи цркву светих апостола живописана је 1250 године архиепископ никодим је око 1320 године, са северне стране најстаријег храма, подигао цркву светог димитрија 1330 године, његов наследник, познати књижевник и архиепископ, данило ii, са- градио је са јужне стране светих апостола храм посвећен богородици одигитрији, и њему придодао са јужне стране црквицу светог николе испред три главне цркве потом је подигао монументалну припрату, а испред ње високи пирг око 1345 годи- не, у време архиепископа јоаникија, храм светог димитрија је фрескописан а жи- вописање је настављено током xiv века крајем новембра 2008 године фасада је офарбана у црвену боју један спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми пред богатством и раскоши фре- скодекорације припрате, улазимо у бочне цркве, светих апостола, светог димитри- ја и мајке божије целивамо иконе и ћи- вот од xiii до xv века, па и касније, све до xvii века, у њима су сахрањивани пећки архиепископи и патријарси ту је и чудо- творна икона богородице пећке предање каже да ју је свети апостол лука живопи- сао, а свети сава донео из свете земље безбројна су се чуда и излечења дешавала испред ове иконе неколико нас остаје у миру цркве, да осети њену светост и лепоту и топлину вековних молитви које су упили зидови тишина влада, али није безгласна канди- ла трепере изнад ћивота светитеља фре- скопис се простире на све стране и ка не- бесима, славећи славу божију душа чезне да нађе смирење на овом светом месту и моли за опроштај „браћо и сестре, мо- лећи се господу данас и његовом и нашем светом сави и свима светима и најнови- јим светим мученицима који животе своје дадоше за веру православну и за своје све- црква светих апостола црква светог димитрија фотографије: алекса стојковић 60 6/2015 путописи то име, да нас своје потомке данас подрже да ничим не осрамотимо свето име и да ду- ше своје не изгубимо јер и пред нама стоји наша права отаџбина и царство небеско у коме нас чекају сви наши свети преци по- нављам и себи и свима вама, кад изађемо пред њих да се они не постиде од нас ни ми пред њима“ беседио је на овом светом месту, блаженопочивши патријарх павле, приликом устоличења у трон пећких па- тријараха, 2 маја 1994 године широки врт манастирске порте проша- ран је зидинама негдашњег манастирског комплекса одметнути бистрички поток уредно протиче кроз двориште, правил- но ограђен каменим коритом, над којим се наднело листопадно и зимзелено дрвеће ружичњак се црвени под старом полусу- вом граном дрвета, окреченом у бело но- ви конак, подигнут је након пожара 1981 године целивамо руку мати февроније, користимо мало времена за разговор по- ла сата касније напустили смо манастир са платоа испред капије, подигла сам две шишарке, и ставила их у торбу дивни и стамени високи дечани, у до- лини дечанске бистрице, окружени лан- цем проклетија и густим кестеновим и боровим шумама високе дечане је сагра- дио свети краљ стефан дечански између 1327 и 1335 године и посветио вазнесењу господа исуса христа ћирилични натпис на надвратнику јужног портала сведочи о главном неимару цркве, фра вити, прото- мајстору из котора и поред бројних напа- да током векова, црква је у потпуности са- чувана са својим вредним фрескама из 14 века најпознатије мошти које ова светиња чува су нетрулежно, цело тело светог кра- ља стефана дечанског, ктитора манастира, нетрулежна рука св никите готског из iv века и вилица св григорија ниског из iv века вековима је духовни центар у коме се развијала и неговала црквена уметност, преводилачки рад и многе духовне актив- ности ову традицију је наставило око тридесетак младих монаха, упркос новим искушењима по манастир и српски народ на косову и метохији богослужења се вр- ше по древном типику свете горе атонске на путу испред манастира, стражарско место и наоружани италијански војници чували су дечане и у другом светском рату од 1999, погинуло их је око дваде- сет, бранећи манастир турски војници су га чували су га од напада почетком двадесетог века још 1904 године, у свом извештају, британска списатељица и пу- тописац, edith mary durham, бележи: „пошто су му украдена велика имања, која су заузели албанци, који су у време моје посете онемогућили свако путова- ње уз долину, манастир лежи на крвавој оштрици збивања и само предивна бела порта манастира пећка патријаршија порта манастира високи дечани фото: лела марковић новембар / децембар 2015 61 мермерна црква гово
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
15
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...– прелаз из смрти у живот христос нас је својимВАСКРСЕЊЕМ 📌 подсетио на своју
потпуну сувереност над животом и смрћу
вероучитељ
ненад вујић
4 3/2016
празници цркве
христос
...– прелаз из смрти у живот христос нас је својим
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени смисао и важност, јер је део веч- ности која се у литургијском искуству проживљава учешће у служби верног народа божијег надахњује за све остале службе: запосленог, незапосленог, оца, мајке, деке, баке, детета, комшије, ко- леге служење богу и ближњима се ја- вља као наша смерница за царство не- беско, јер по речима господњим: „син човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе“ (мк 10, 45) аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву 8 3/2016 реч пастира свети оци тумаче свето писмо гроб и хоће да види место, гдје бјеше лежа- ло тијело (20, 12)? због своје велике усрд- ности она је је добила и награду оно што нису видели ученици, то је видела прва жена, управо: анђеле у белим ризама, како седе – један код ногу, а други код главе (ст 12); већ сама њихова одежда је показива- ла велику радост пошто ум жене није било толико узвишен, да би од гробних повоја пришла вери у васкрсење, то се управо догађа нешто велико: она види анђеле, како седе у светлим одеждама, да би се кроз то могла пренути из жало- сти и утешити при томе, анђели јој ништа не гово- ре о васкрсењу, она се узводи овом дог- мату мало по мало марија види лица необично светла, види сјајне одежде и чује глас саосећања, јер јој анђели гово- ре: жено, зашто плачеш? (ст 13) кроз све ово, као кроз отворену двер, она је била мало по мало привођена речи о васкрсењу и сам начин седења анђела упућивао ју је на питање из кога је би- ло јасно, да они знају о ономе што се ту догодило, и управо зато не седе је- дан поред другог, већ одвојено један од другог но, како је било невероватно да би се она осмелила да отворено запита, онда је они и питањем и начином седе- ња подстичу на разговор a шта она од- говара? она са жаром и љубављу каже: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише (ст 13) шта ти говориш? ти не знаш још ништа о васкрсењу, и још увек замишљаш да је тело христово не- куд премештено? примећујеш ли да она још није разумела овај високи догмат? и ово рекавши, обазре се натраг (ст 14) ка- свети јован златоуст о значењу христових речи „не дотичи ме се“ упућених марији магдалини извод из златоустовог
... уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени смисао и важност, јер је део веч- ности која се у литургијском искуству проживљава учешће у служби верног народа божијег надахњује за све остале службе: запосленог, незапосленог, оца, мајке, деке, баке, детета, комшије, ко- леге служење богу и ближњима се ја- вља као наша смерница за царство не- беско, јер по речима господњим: „син човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе“ (мк 10, 45) аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву 8 3/2016 реч пастира свети оци тумаче свето писмо гроб и хоће да види место, гдје бјеше лежа- ло тијело (20, 12)? због своје велике усрд- ности она је је добила и награду оно што нису видели ученици, то је видела прва жена, управо: анђеле у белим ризама, како седе – један код ногу, а други код главе (ст 12); већ сама њихова одежда је показива- ла велику радост пошто ум жене није било толико узвишен, да би од гробних повоја пришла вери у васкрсење, то се управо догађа нешто велико: она види анђеле, како седе у светлим одеждама, да би се кроз то могла пренути из жало- сти и утешити при томе, анђели јој ништа не гово- ре о васкрсењу, она се узводи овом дог- мату мало по мало марија види лица необично светла, види сјајне одежде и чује глас саосећања, јер јој анђели гово- ре: жено, зашто плачеш? (ст 13) кроз све ово, као кроз отворену двер, она је била мало по мало привођена речи о васкрсењу и сам начин седења анђела упућивао ју је на питање из кога је би- ло јасно, да они знају о ономе што се ту догодило, и управо зато не седе је- дан поред другог, већ одвојено један од другог но, како је било невероватно да би се она осмелила да отворено запита, онда је они и питањем и начином седе- ња подстичу на разговор a шта она од- говара? она са жаром и љубављу каже: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише (ст 13) шта ти говориш? ти не знаш још ништа о васкрсењу, и још увек замишљаш да је тело христово не- куд премештено? примећујеш ли да она још није разумела овај високи догмат? и ово рекавши, обазре се натраг (ст 14) ка- свети јован златоуст о значењу христових речи „не дотичи ме се“ упућених марији магдалини извод из златоустовог
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 18545 / ...(јн 8, 12) понајвише нам сведочи својим пре- славним и живоносним ВАСКРСЕЊЕМ јер васкрсење христово је купање све- та у неприступној и животодавној све- тлости и љубави божијој тај дог...
2. 128237 / ...– оне су неодвојиве – јер је ту смрт својим страдањем и ВАСКРСЕЊЕМ преобратио у живот сада све што жи- ви, богу живи (види рим 6, 3–11) то на уму има црква када за време поста онима који ...
3. 129481 / ...смрти и то до смрти на крсту потом руши и саме темеље смрти, ВАСКРСЕЊЕМ вазно- си се оцу и седа са десне стране и то са својим човечанским телом обележе- ним ожиљцима крста тајна велик...
1. 18545 / ...(јн 8, 12) понајвише нам сведочи својим пре- славним и живоносним ВАСКРСЕЊЕМ јер васкрсење христово је купање све- та у неприступној и животодавној све- тлости и љубави божијој тај дог...
2. 128237 / ...– оне су неодвојиве – јер је ту смрт својим страдањем и ВАСКРСЕЊЕМ преобратио у живот сада све што жи- ви, богу живи (види рим 6, 3–11) то на уму има црква када за време поста онима који ...
3. 129481 / ...смрти и то до смрти на крсту потом руши и саме темеље смрти, ВАСКРСЕЊЕМ вазно- си се оцу и седа са десне стране и то са својим човечанским телом обележе- ним ожиљцима крста тајна велик...
16
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својимВАСКРСЕЊЕМ,📌 ,
показујући да грех и смрт нису последњи моменти
и усуд овог света и човека у њему
тема броја
септембар / октобар 2016 25
дању надовезу
...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... дијалог између христа и апосто- ла петра у коме христос најављује своје страдање у јерусалиму, а петар га због тога критикује (мт 16, 20–23) наиме, христос најпре говорећи о свом стра- владимир пекић христос свет не одбацује, већ га као таквог прихвата и, симболично раширивши руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим васкрсењем, показујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему тема броја септембар / октобар 2016 25 дању надовезује да његови следбеници управо тим путем треба да ходе да крст који је он понео и они узму испрва, те речи о страдању господњем жалосте апостоле јер та чињеница је у том мо- менту (па све до васкрсења) за њих не- прихватљива јер њихов учитељ, ако има икакве везе са богом, мора да поседује моћ која ће надвладати силнике овога света насупрот томе, господ наш исус христос говори о страдању као дога- ђају који открива сву дубину, висину и ширину љубави божије све што чини, христос чини да би то довело до распе- ћа у јеванђељу по јовану, распеће јесте час христов, час његовог прослављења (в јн 2, 4; 17, 1) целокупан домострој спасења собом носи чињеницу, несхва- тљивог за овај свет, божијег снисхођења (кеноза) свему што је створио у причи о изласку чујемо како бог каже мојсију: „добро видјех невољу народа својега у египту, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку њего- ву“ (изл 3, 7) исто тако, мука и теско- ба греха, безизлазност и безнадежност људског рода и целе творевине да томе одоли су дошле до бога и бог наш, човекољубив и мно- гомилосрдан, није нас оста- вио, већ је кроз пророке и праведнике припремао свет да он у њега уђе али не да уђе да би га свет препознао на- против! да би га од- бацио одбацујући христа, он одба- цује себе морао је свет да доживи коначну трагеди- ју та трагедија јесте распеће христо- во у том часу потпуне таме, просијава безусловна и непојамна љубав божија христос свет не одбацује, већ га као та- квог прихвата и, симболично раширив- ши руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим васкрсењем, по- казујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему баш као што каже пророк исаија: „а он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша бе- закоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијели- смо видјеће труд душе своје и наси- тиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће но- сити безакоња њихова зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и за злочинце се моли“ (ис 53, 4–511–12) и да све што живи, распеће христово, фреска из пећинске цркве у кападокији, 11 век (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2016 богу кроз христа живи чинећи овај прекрасни обрт (термин св максима исповедника) бог нам на делу, на својој кожи, показује да је истински и прави живот – живот у љубави јер „у томе се показа љубав божија према нама што је бог сина својега јединороднога послао у свијет да живимо њиме (1јн 4, 9) та љубав није заснована на сенти- менталности она има везе најпре са самим бићем божијим који је света тројица, тј вечна заједница три божан- ске личности у љубави потом, она је израз воље божије да створи свет, да му да живот и да га преко човека уведе у стварност и лепоту божанског живо- та – у царство божије дакле, све што је створено у својој основи носи жуд- њу и природно хтење ка свом коначном смислу и испуњењу које је сам логос божији очовечење сина божијег, као и страдање, управо јесте због тога да све што је створено присаједини себи нераскидиво и несливено и кроз себе да живот вечни; да свету и човеку от- крије ту тајну стварања која је конач- ни и једини смисао света христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје све- му постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца све то једи- но и искључиво из љубави и у љубави зато нас христос позива да, ако хо- ћемо да га следимо, узмемо свој крст и одрекнемо се сопственог живота (види фил 2, 5–11) тај живот је кроз целокуп- ну историју људског рода увек схватан и опитован кроз егоизам и вољу за моћи колико год труда уложили да то сакри- јемо на концу, и поменута жалост апо- стола због христове најаве о страдању је заснована на моћи како бог може да буде немоћан, да „устукне“? јер, ако је он такав, шта онда они да очекују да ће добити? тога као хришћани треба да се чувамо као најсмртоносније жаоке ни- ко у цркви, коју год службу вршио, није у поседу моћи ако и живи у тој фанта- зији обмањује себе, а за свој труд, ма ко- лико он моралан и врлински био, неће добити никакву награду од бога стога, христос нас позива да кроз живот у цркви стичемо љубав његову чинећи је основом нашег живота, нај- пре делећи живот са њим а његов жи- вот носи у себи свеколику творевину ту лежи сав смисао хришћанског под- вига не у томе да и ми прописујемо рецепте и духовне вежбе које нас ме- ханички доводе до бога и то искључи- во као појединце јер то је, опет, замка гордости и моћи смисао подвига лежи у томе да сав свет прихватимо – пара- доксално и кроз одрицање од њега у монашком подвигу – да саберемо у се- би сву творевину, да се испунимо њоме, да је кроз врлину негујемо речју, да се у љубави и кроз љубав коју нам је посве- дочио христос сјединимо и прожмемо са њом јер каква год творевина била на појавном нивоу, што важи и за сваког човека најпре, у својој сржи она је ство- рена да задобије живот вечни ми као људи и то боголики, а као хришћани и христолики, треба да тој природи пре- дамо живот христов тј живот божији пошто „жарким ишчекивањем творе- вина очекује да се јаве синови божији“ (рим 8, 19) али немојмо се варати, па да помислимо како је ово само једна ле- тема броја септембар / октобар 2016 27 кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуњена 28 5 / 2016 па идеја овај живот тражи спремност да сваки дан будемо распињани да нај- пре своје страсти распињемо и да се са њима рвемо свет овај христа није пре- познао ни оне који се труде да задобију љубав његову неће миловати није чуд- но да нам ударце задају врло често они од којих то најмање очекујемо на ду- бљем нивоу, то значи да бол овога све- та, сваког човека постаје бол онога који је прожет христовом љубављу баш као што је и христос те наше боли и немоћи и патње понео на крсту тако и хришћа- нин, напредујући у љубави христовој, крсној, све више познаје и доживљава трагедију овога света – свети силуан атонски би рекао „адамов плач“ да би онда испод свега тога, у духу светом, нашао бесцени бисер божанске благо- дати на којој је установљен и којом је прожет овај свет и његова лепота сила и знак крста су у кенотичкој (снисходљивој) љубави коју нам је хри- стос показао како другачије да разуме- мо св георгија победоносца и велико- мученика који одбија све повластице и спокој који му нуди диоклецијан? по- стоји ли разлог који логика овога света може објаснити да фивија перпетуја, мученица из 3 века, није поколебана у исповедању чак ни због свог одојчета које ће остати без ње ако се не одрекне вере у христа сведоци ове победе нису само свети мученици преподобни ар- сеније велики, светитељ из 4 века који је био васпитач синова римског цара теодсија управо из те љубави крстоно- сне, христове, напушта царску палату и одлази у египатску пустињу да одричу- ћи се света, заволи га истински а шта тек да кажемо за нашег светог и бого- мудрог оца саву? сила његове љуба- ви којом љуби свој род и цео свет хри- шћански ни данас код нас не јењава и не престаје да се види кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуње- на као хришћани, ми смо позвани, чак обавезни, да у тој сили живимо и да је овом свету, растрзаном егоизмом, стра- хом и терором, сведочимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје свему постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца тема броја септембар / октобар 2016 29 крст – чувар васељене сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти с ваки наш крст символично пред- ставља часни крст, крст са којег је спаситељ света победио грех, смрт и ђавола до христа, крст је био символ срама јер су на њега прикивани најтежи преступници вавилонци пр- ви разапињу на крст, као и персијанци у iv веку пре христа александар ма- кедонски, после освајања тира (данас триполи у либану, а поред тира ту је и сидон и арадос због чега триполис = три града), 2000 људи разапе на крст јеврејски владар из i века пре христа александар јанеј разапе на крст код града ветоме 800 фарисеја који му се супротставише јевреји су преступнике кажњавали каменовањем, али су њихо- ва тела после тога подизали на дрво кр- ста ради поруге својим крстом, и крсноваскрсном драмом син божији објављује крст као спасење васељене објављује га као узак пут којим се долази у његово царство крст постаје знак сина човечијег и красота цркве крст је тајна моћи побо- жних владара који се посветише не са- мо за време него и за вечност он је нео- борива тврђава сваког верника и слава анђела, а помор демона без сумње крст и васкрсење христово, јер васкрсења не бива без смрти, без крста – опомиње песник, сачињавају двоједну стварност и једну истину спасења још у старом завету крст је имао силу непобедиву знамење крста упо- треби мојсеј када изведе изабрани на- род из египта, осенивши њиме црвено море наиме, када мојсеј пружи десну руку, право од себе према мору, море се раздвоји и израиљци прођоше а ка- да руку пружи попреко, море се слеже и потопи египћане ови покрети десне руке мојсејеве осликаше вертикалу и хоризонталу крста (ср 2мој 14, 21–22 27) такође, израиљце током њиховог четрдесетогодишњег лутања по синај- ској пустињи уједаше љуте змије отров- нице због тога мојсеј на крст постави бакарну змију (праобраз распећа хри- стовог), да свако онај кога змија уједе буде исцељен од отрова када са вером погледа у бакарну змију да ће крст господњи бити сачињен од троједног дрвета било је пророковано још у старом завету у књизи пророка исаије: „теби ће доћи слава ливанска (= кедар ли- бански), јела (= кипарис), брест, шимшир, да украсе место светиње моје, да би про- славио место ногу својих“ (ис 60, 13) хаџи драган б поповић 30 5 / 2016 према предању, три семена, од којих ће изнићи троједно дрво часнога крста праведни лот добио је од свога стрица праоца наше вере авраама приликом њиховог раздвајања (1мој 13, 11–12) засадио их је у долини рехавија пар- ка,(данас у јерусалиму) и тридесет пу- них година заливања праведном лоту је требало да троједно дрво само изникне посечено је у време изградње трећег, иродовог храма, али га као уклето (јер се ничим није дало обрадити) бацају у кедронски поток тамо дрво бива пуних тридесет година, све до тренутка када је одлучено да се на њему, наводно укле- том, разапне и тиме још више осрамоти наш господ исус христос чудесно дрво се тек тада дало обрадити господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу зато је крст силно знаме- ње вечне победе над греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саваскрсавања са христом јесте и тајна нашег будућег живота у векове због тога свети григорије бо- гослов каже: „христов крст је символ непрекидног рата са грехом и тиме символ вечног мира са богом и људи- ма, уколико ови (људи) нису робови греха“ сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти (1кор 1, 18) наша света православна црква прославља два крстовдана најстро- жијим постом, а која представљају три догађаја први, 5/18 јануара као пред- празништво крштења господњег на јордану, тј богојављања свете троји- це другог крстовдана, 14/27 септем- бра православни не празнују само про- налазак часног крста у јерусалиму од стране свете равноапостолне царице јелене, него и свечани повратак крста господњег из персије 628 године, кога цар ираклије хтеде да унесе свечано у јерусалим кроз златна врата све док цар не скиде са себе своја свечана цар- ска обележја и не оста само у скромној кошуљи, анђео му није дао да крст до- несе до голготе у скромности крста христовог и сви наши животни путеви добијају вечно- сни смисао постојања, због чега и анђео господњи указа на скромност крстоно- шења цару ираклију али и свима људи- ма до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу часни крст (извор: crkvaat) тема броја септембар / октобар 2016 31 јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила божија нама који се спасавамо зашто је (апостол) послан да не проповеда мудрим речима? зато што је реч о крсту, сама по себи, сила божија за оне који се спасавају сходно томе, њен циљ се постиже и без мудрости речи а за оне који ги- ну, она је лудост; и ма колико је улеп- шавали и облагали мудровањима, све ће бити бескорисно; они који ги- ну и даље ће је сматрати лудошћу и тако пропадати ријеч о крсту је ово: бог овапло- тивши се, умро је на крсту и спасао нас; веруј у њега и спашћеш се они који гину и који се спасавамо – као да су и одређени – једни за пропаст, а други за спасење; тако да ма колико се опирао онај који гине – погинуће, а онај који се спасава – спашће се, ма колико одступао повремено од спа- соносног пута посматрање људских судбина наводи на мисао да има не- што кобно (судбинско) у путевима људским међутим, вера уверава, да је читав човеков живот – дело њего- ве слободне воље, и ако он пропада, сам себе упропашћује, и ако се спа- сава – не бива против воље вучен ка спасењу неко својим начином жи- превод са руског: небојша ћосовић распеће христово, детаљ средњовековне иконе из сванетија, грузија, 12 век (извор: википедија) св теофан затворник: реч о сили крста 32 5 / 2016 вота заиста долази до тога, да не мо- же прихватити реч о крсту; а неко, истим тим начином живота долази до тога, да вољно прихвата ову реч пр- ви гине, други се спасава ток живота са свим његовим случајностима, иа- ко није у нашој вољи, ипак је морал- на настројеност увек у нашој вољи управо зато што један не прима реч о крсту, сходно своме начину мишљења и образованој нарави, и кроз то пропада, сам је крив за то; и то што други не доживља- ва никакво противљење овој речи, ни од стране свога ума, ни од стране нарави, и зато је вољно прима и спасава се, такође нема ничега, што би га опре- дељивало на веру меха- нички, мимо његове сло- бодне воље све- ти павле узима ове и друге особе, онаквима какве се оне показују пред његовом проповеди он проповеда у синагоги, у аеропагу, или у приватној кући: једни га исмејавају, други постављају питања, а трећи, у ћутању са- кривши слушану проповед у срце, потајно долазе апосто- лу кући, и коначно се обраћа- ју ко је привукао последње? и ко је одгурнуо прве? не знамо ко, може- мо рећи и додати: не, није бог одгур- нуо прве, зато што он хоће да се сви спасу и приђу у познање истине; није он само привлачио последње, јер када би он почео да привлачи свакога, онда би сви били спасени тако исповеда- мо иако овде има нешто несхватљи- во, ипак је несумњиво, да нема ничега што би било супротно вољи божијој и правди апостол својом проповеђу са- мо утврђује чињеницу, оно што је за- кључио из надзирања обраћених јед- на је проповед, и слушају је људи једне врсте и једног краја, али једни верују и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“ из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња ко
... дијалог између христа и апосто- ла петра у коме христос најављује своје страдање у јерусалиму, а петар га због тога критикује (мт 16, 20–23) наиме, христос најпре говорећи о свом стра- владимир пекић христос свет не одбацује, већ га као таквог прихвата и, симболично раширивши руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим васкрсењем, показујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему тема броја септембар / октобар 2016 25 дању надовезује да његови следбеници управо тим путем треба да ходе да крст који је он понео и они узму испрва, те речи о страдању господњем жалосте апостоле јер та чињеница је у том мо- менту (па све до васкрсења) за њих не- прихватљива јер њихов учитељ, ако има икакве везе са богом, мора да поседује моћ која ће надвладати силнике овога света насупрот томе, господ наш исус христос говори о страдању као дога- ђају који открива сву дубину, висину и ширину љубави божије све што чини, христос чини да би то довело до распе- ћа у јеванђељу по јовану, распеће јесте час христов, час његовог прослављења (в јн 2, 4; 17, 1) целокупан домострој спасења собом носи чињеницу, несхва- тљивог за овај свет, божијег снисхођења (кеноза) свему што је створио у причи о изласку чујемо како бог каже мојсију: „добро видјех невољу народа својега у египту, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку њего- ву“ (изл 3, 7) исто тако, мука и теско- ба греха, безизлазност и безнадежност људског рода и целе творевине да томе одоли су дошле до бога и бог наш, човекољубив и мно- гомилосрдан, није нас оста- вио, већ је кроз пророке и праведнике припремао свет да он у њега уђе али не да уђе да би га свет препознао на- против! да би га од- бацио одбацујући христа, он одба- цује себе морао је свет да доживи коначну трагеди- ју та трагедија јесте распеће христо- во у том часу потпуне таме, просијава безусловна и непојамна љубав божија христос свет не одбацује, већ га као та- квог прихвата и, симболично раширив- ши руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим васкрсењем, по- казујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему баш као што каже пророк исаија: „а он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша бе- закоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијели- смо видјеће труд душе своје и наси- тиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће но- сити безакоња њихова зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и за злочинце се моли“ (ис 53, 4–511–12) и да све што живи, распеће христово, фреска из пећинске цркве у кападокији, 11 век (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2016 богу кроз христа живи чинећи овај прекрасни обрт (термин св максима исповедника) бог нам на делу, на својој кожи, показује да је истински и прави живот – живот у љубави јер „у томе се показа љубав божија према нама што је бог сина својега јединороднога послао у свијет да живимо њиме (1јн 4, 9) та љубав није заснована на сенти- менталности она има везе најпре са самим бићем божијим који је света тројица, тј вечна заједница три божан- ске личности у љубави потом, она је израз воље божије да створи свет, да му да живот и да га преко човека уведе у стварност и лепоту божанског живо- та – у царство божије дакле, све што је створено у својој основи носи жуд- њу и природно хтење ка свом коначном смислу и испуњењу које је сам логос божији очовечење сина божијег, као и страдање, управо јесте због тога да све што је створено присаједини себи нераскидиво и несливено и кроз себе да живот вечни; да свету и човеку от- крије ту тајну стварања која је конач- ни и једини смисао света христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје све- му постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца све то једи- но и искључиво из љубави и у љубави зато нас христос позива да, ако хо- ћемо да га следимо, узмемо свој крст и одрекнемо се сопственог живота (види фил 2, 5–11) тај живот је кроз целокуп- ну историју људског рода увек схватан и опитован кроз егоизам и вољу за моћи колико год труда уложили да то сакри- јемо на концу, и поменута жалост апо- стола због христове најаве о страдању је заснована на моћи како бог може да буде немоћан, да „устукне“? јер, ако је он такав, шта онда они да очекују да ће добити? тога као хришћани треба да се чувамо као најсмртоносније жаоке ни- ко у цркви, коју год службу вршио, није у поседу моћи ако и живи у тој фанта- зији обмањује себе, а за свој труд, ма ко- лико он моралан и врлински био, неће добити никакву награду од бога стога, христос нас позива да кроз живот у цркви стичемо љубав његову чинећи је основом нашег живота, нај- пре делећи живот са њим а његов жи- вот носи у себи свеколику творевину ту лежи сав смисао хришћанског под- вига не у томе да и ми прописујемо рецепте и духовне вежбе које нас ме- ханички доводе до бога и то искључи- во као појединце јер то је, опет, замка гордости и моћи смисао подвига лежи у томе да сав свет прихватимо – пара- доксално и кроз одрицање од њега у монашком подвигу – да саберемо у се- би сву творевину, да се испунимо њоме, да је кроз врлину негујемо речју, да се у љубави и кроз љубав коју нам је посве- дочио христос сјединимо и прожмемо са њом јер каква год творевина била на појавном нивоу, што важи и за сваког човека најпре, у својој сржи она је ство- рена да задобије живот вечни ми као људи и то боголики, а као хришћани и христолики, треба да тој природи пре- дамо живот христов тј живот божији пошто „жарким ишчекивањем творе- вина очекује да се јаве синови божији“ (рим 8, 19) али немојмо се варати, па да помислимо како је ово само једна ле- тема броја септембар / октобар 2016 27 кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуњена 28 5 / 2016 па идеја овај живот тражи спремност да сваки дан будемо распињани да нај- пре своје страсти распињемо и да се са њима рвемо свет овај христа није пре- познао ни оне који се труде да задобију љубав његову неће миловати није чуд- но да нам ударце задају врло често они од којих то најмање очекујемо на ду- бљем нивоу, то значи да бол овога све- та, сваког човека постаје бол онога који је прожет христовом љубављу баш као што је и христос те наше боли и немоћи и патње понео на крсту тако и хришћа- нин, напредујући у љубави христовој, крсној, све више познаје и доживљава трагедију овога света – свети силуан атонски би рекао „адамов плач“ да би онда испод свега тога, у духу светом, нашао бесцени бисер божанске благо- дати на којој је установљен и којом је прожет овај свет и његова лепота сила и знак крста су у кенотичкој (снисходљивој) љубави коју нам је хри- стос показао како другачије да разуме- мо св георгија победоносца и велико- мученика који одбија све повластице и спокој који му нуди диоклецијан? по- стоји ли разлог који логика овога света може објаснити да фивија перпетуја, мученица из 3 века, није поколебана у исповедању чак ни због свог одојчета које ће остати без ње ако се не одрекне вере у христа сведоци ове победе нису само свети мученици преподобни ар- сеније велики, светитељ из 4 века који је био васпитач синова римског цара теодсија управо из те љубави крстоно- сне, христове, напушта царску палату и одлази у египатску пустињу да одричу- ћи се света, заволи га истински а шта тек да кажемо за нашег светог и бого- мудрог оца саву? сила његове љуба- ви којом љуби свој род и цео свет хри- шћански ни данас код нас не јењава и не престаје да се види кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуње- на као хришћани, ми смо позвани, чак обавезни, да у тој сили живимо и да је овом свету, растрзаном егоизмом, стра- хом и терором, сведочимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје свему постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца тема броја септембар / октобар 2016 29 крст – чувар васељене сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти с ваки наш крст символично пред- ставља часни крст, крст са којег је спаситељ света победио грех, смрт и ђавола до христа, крст је био символ срама јер су на њега прикивани најтежи преступници вавилонци пр- ви разапињу на крст, као и персијанци у iv веку пре христа александар ма- кедонски, после освајања тира (данас триполи у либану, а поред тира ту је и сидон и арадос због чега триполис = три града), 2000 људи разапе на крст јеврејски владар из i века пре христа александар јанеј разапе на крст код града ветоме 800 фарисеја који му се супротставише јевреји су преступнике кажњавали каменовањем, али су њихо- ва тела после тога подизали на дрво кр- ста ради поруге својим крстом, и крсноваскрсном драмом син божији објављује крст као спасење васељене објављује га као узак пут којим се долази у његово царство крст постаје знак сина човечијег и красота цркве крст је тајна моћи побо- жних владара који се посветише не са- мо за време него и за вечност он је нео- борива тврђава сваког верника и слава анђела, а помор демона без сумње крст и васкрсење христово, јер васкрсења не бива без смрти, без крста – опомиње песник, сачињавају двоједну стварност и једну истину спасења још у старом завету крст је имао силу непобедиву знамење крста упо- треби мојсеј када изведе изабрани на- род из египта, осенивши њиме црвено море наиме, када мојсеј пружи десну руку, право од себе према мору, море се раздвоји и израиљци прођоше а ка- да руку пружи попреко, море се слеже и потопи египћане ови покрети десне руке мојсејеве осликаше вертикалу и хоризонталу крста (ср 2мој 14, 21–22 27) такође, израиљце током њиховог четрдесетогодишњег лутања по синај- ској пустињи уједаше љуте змије отров- нице због тога мојсеј на крст постави бакарну змију (праобраз распећа хри- стовог), да свако онај кога змија уједе буде исцељен од отрова када са вером погледа у бакарну змију да ће крст господњи бити сачињен од троједног дрвета било је пророковано још у старом завету у књизи пророка исаије: „теби ће доћи слава ливанска (= кедар ли- бански), јела (= кипарис), брест, шимшир, да украсе место светиње моје, да би про- славио место ногу својих“ (ис 60, 13) хаџи драган б поповић 30 5 / 2016 према предању, три семена, од којих ће изнићи троједно дрво часнога крста праведни лот добио је од свога стрица праоца наше вере авраама приликом њиховог раздвајања (1мој 13, 11–12) засадио их је у долини рехавија пар- ка,(данас у јерусалиму) и тридесет пу- них година заливања праведном лоту је требало да троједно дрво само изникне посечено је у време изградње трећег, иродовог храма, али га као уклето (јер се ничим није дало обрадити) бацају у кедронски поток тамо дрво бива пуних тридесет година, све до тренутка када је одлучено да се на њему, наводно укле- том, разапне и тиме још више осрамоти наш господ исус христос чудесно дрво се тек тада дало обрадити господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу зато је крст силно знаме- ње вечне победе над греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саваскрсавања са христом јесте и тајна нашег будућег живота у векове због тога свети григорије бо- гослов каже: „христов крст је символ непрекидног рата са грехом и тиме символ вечног мира са богом и људи- ма, уколико ови (људи) нису робови греха“ сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти (1кор 1, 18) наша света православна црква прославља два крстовдана најстро- жијим постом, а која представљају три догађаја први, 5/18 јануара као пред- празништво крштења господњег на јордану, тј богојављања свете троји- це другог крстовдана, 14/27 септем- бра православни не празнују само про- налазак часног крста у јерусалиму од стране свете равноапостолне царице јелене, него и свечани повратак крста господњег из персије 628 године, кога цар ираклије хтеде да унесе свечано у јерусалим кроз златна врата све док цар не скиде са себе своја свечана цар- ска обележја и не оста само у скромној кошуљи, анђео му није дао да крст до- несе до голготе у скромности крста христовог и сви наши животни путеви добијају вечно- сни смисао постојања, због чега и анђео господњи указа на скромност крстоно- шења цару ираклију али и свима људи- ма до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу часни крст (извор: crkvaat) тема броја септембар / октобар 2016 31 јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила божија нама који се спасавамо зашто је (апостол) послан да не проповеда мудрим речима? зато што је реч о крсту, сама по себи, сила божија за оне који се спасавају сходно томе, њен циљ се постиже и без мудрости речи а за оне који ги- ну, она је лудост; и ма колико је улеп- шавали и облагали мудровањима, све ће бити бескорисно; они који ги- ну и даље ће је сматрати лудошћу и тако пропадати ријеч о крсту је ово: бог овапло- тивши се, умро је на крсту и спасао нас; веруј у њега и спашћеш се они који гину и који се спасавамо – као да су и одређени – једни за пропаст, а други за спасење; тако да ма колико се опирао онај који гине – погинуће, а онај који се спасава – спашће се, ма колико одступао повремено од спа- соносног пута посматрање људских судбина наводи на мисао да има не- што кобно (судбинско) у путевима људским међутим, вера уверава, да је читав човеков живот – дело њего- ве слободне воље, и ако он пропада, сам себе упропашћује, и ако се спа- сава – не бива против воље вучен ка спасењу неко својим начином жи- превод са руског: небојша ћосовић распеће христово, детаљ средњовековне иконе из сванетија, грузија, 12 век (извор: википедија) св теофан затворник: реч о сили крста 32 5 / 2016 вота заиста долази до тога, да не мо- же прихватити реч о крсту; а неко, истим тим начином живота долази до тога, да вољно прихвата ову реч пр- ви гине, други се спасава ток живота са свим његовим случајностима, иа- ко није у нашој вољи, ипак је морал- на настројеност увек у нашој вољи управо зато што један не прима реч о крсту, сходно своме начину мишљења и образованој нарави, и кроз то пропада, сам је крив за то; и то што други не доживља- ва никакво противљење овој речи, ни од стране свога ума, ни од стране нарави, и зато је вољно прима и спасава се, такође нема ничега, што би га опре- дељивало на веру меха- нички, мимо његове сло- бодне воље све- ти павле узима ове и друге особе, онаквима какве се оне показују пред његовом проповеди он проповеда у синагоги, у аеропагу, или у приватној кући: једни га исмејавају, други постављају питања, а трећи, у ћутању са- кривши слушану проповед у срце, потајно долазе апосто- лу кући, и коначно се обраћа- ју ко је привукао последње? и ко је одгурнуо прве? не знамо ко, може- мо рећи и додати: не, није бог одгур- нуо прве, зато што он хоће да се сви спасу и приђу у познање истине; није он само привлачио последње, јер када би он почео да привлачи свакога, онда би сви били спасени тако исповеда- мо иако овде има нешто несхватљи- во, ипак је несумњиво, да нема ничега што би било супротно вољи божијој и правди апостол својом проповеђу са- мо утврђује чињеницу, оно што је за- кључио из надзирања обраћених јед- на је проповед, и слушају је људи једне врсте и једног краја, али једни верују и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“ из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња ко
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
1. 112221 / ...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим ВАСКРСЕЊЕМ, , по- казујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему баш као што каже пророк исаија...
2. 115375 / ...христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са ВАСКРСЕЊЕМ христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу хри...
3. 148051 / ...био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним ВАСКРСЕЊЕМ (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на ...
1. 112221 / ...руке на крсту, расејану децу божију сабира у једно својим ВАСКРСЕЊЕМ, , по- казујући да грех и смрт нису последњи моменти и усуд овог света и човека у њему баш као што каже пророк исаија...
2. 115375 / ...христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са ВАСКРСЕЊЕМ христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу хри...
3. 148051 / ...био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним ВАСКРСЕЊЕМ (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на ...
17
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славнимВАСКРСЕЊЕМ 📌 даровао живот
вечни да њиме већ овде и сада живимо
у цркви коју је основао духом светим
управо у цркви нам се открива да се на-
ш
...себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице –
... од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице –
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
18
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславнимВАСКРСЕЊЕМ 📌 даровао
нам живот вечни и пребивање у слави њего-
вој која је слава тројичнога бога, оца и сина
и светога духа ово јесте тајн
...нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која по
... своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која по
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
19
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
...својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу иВАСКРСЕЊЕМ,📌 ,
тако да је она тело коме је он, христос, глава
по вазнесењу христовом црква је, руковође-
на духом светим, проповедала еванђелску
наук
...својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и
МЕТА инфо: Р:27116 К:200409 Д:111
| Свеска 358 |
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... нашој црквеној помесности да јој одредимо начин живота и практиковања 12 6/ 2017 патријарх павле ће те две равни, непромењи- ве суштине и промењиве праксе, нагласити речима: „православна црква је црква христова по томе што ју је он (христос) основао собом, це- локупним својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и васкрсењем, тако да је она тело коме је он, христос, глава по вазнесењу христовом црква је, руковође- на духом светим, проповедала еванђелску науку живећи по њој и уносећи је свакоднев- но у стварности свог постојања, не додају- ћи јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено“ патријарх се, међутим, не зауставља само на принципу, него додаје значајно појашњење: „но чување неизмењивим онога што је цр- кви као неизмењиво предато не значи мртви- ло, окамењеност, јер начин излагања непро- мењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење но- вог човека сазданог по богу (2 кор 5, 17; еф 4, 24) тако и у ствари поста постоји једна страна доступна променама, која је поверена цркви да њоме руководи та страна односи се на ду- жину поста и врсту хране која се у посту може употребљавати“ овакво пастирско расуђивање је пројавље- но и на светом и великом сабору осврнимо се најпре на саборске закључке о суштини и смислу поста, а потом ћемо актуализовати предлоге његове праксе које је изнео патри- јарх павле закључак патријарха павла да је обавезност држања поста у цркви ван сваког спорења из- вире из суштинске важности самог поста за- право, пост као подвиг обједињује сав онај двиг словесне слободе која човека из пало- сти и смртности уздиже до божанског живота другим речима, пост јесте средство на путу човековог препорођења и обожења он је пут којим се иде ка циљу сабор најпре истиче да је пост „божанска заповест“ (1 мој 2, 16–17) послушност тој за- повести, као и саму реч заповест, не треба разумети у јуридичком смислу та заповест је заправо божански призив човеку на имање једне воље са богом у томе и јесте тајна вр- лине послушности – престанак подељености воље човека у односу на вољу бога тако, пост лечи и наш појам слободе, подучавајући нас да слобода није слобода од другога, већ слобо- да за другога пост, као путовођа у послушно- сти, уводи у раскид сваког индивидуализма, као иконе смрти, и доводи до постојања као личности, до поистовећења слободе са љуба- вљу према другом – богу и ближњем јер, циљ послушања и јесте једна воља као слобода по- истовећена са љубављу зашто би баш уздржање, као темељна ак- тивност поста, било увод у љубавно општење са богом? управо зато што уздржање предста- вља одрицање од оног што обезбеђује пали живот, као живот одељене индивидуе уздр- жање као одрицање је вољно и свесно уми- рање „старог човека“ и вољно и свесно по- стављање живота на нове основе – на однос чување неизмењивим онога што је цркви као неизмењиво предато не значи мр- твило, окамењеност, јер начин излагања непромењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење новог човека сазданог по богу патријарх павле пост – смисао и пракса александар милојков хришћански живот новембар / децембар 2017 13 са богом и ближњима сабор нам у вези са овим истиче речи светог василија великог: „није довољно само уздржавање од хране за похвални пост истински пост је удаља- вање од зла, уздржавање језика, одсуство гнева, одвојеност од похотних жеља, ого- варања лагања, лажне заклетве лишавање тога је истински пост“ наведено није пуко морализаторство, већ, како рекосмо, одрицање од пале инди- видуалности и постављање живота на нове основе јер, ово што свети василије наводи и јесте храна индивидуалне, пале егоцен- тричности која своје постојање исцрпљује на својој психо–соматској (душевно–теле- сној) ипостаси наведено је храна за тело, али и храна за душу, за њену сујету, саможи- вост и нарцисоидност неуздржаност јези- ка, гнев, похотне жеље, оговарања све су то акти којим индивидуа себе душевно хра- ни, схватајући живот као одбрану и ограду од другог уз безусловно задовољење „хеми- је“ властитог сопства у вези са телесном храном сабор нас под- сећа на речи светог климента александриј- ског: „пост је уздржавање од хране, као што је истакнуто а храна никога од нас не чини праведнијим или неправеднијим; али то нам на тајанствен начин говори да, као што свака поједина храна значи живот, тако је и неједење символ смрти, због чега је и нама, који смо у свету, неопходно да постимо како бисмо умрли свету и, потом, причешћујући се божанском храном, богу живели“ дакле, темељни смисао поста, као под- вига уздржања, јесте подвиг преображаја пале индивидуалности у обожену личност преображај саможивља у живот општења преображај појма слободе од себељубља у појам слободе као богољубља и брато- љубља кроз пост се свесно и слободно од- ричемо од онога што храни нашу телесну и духовну палост и уздижемо се ка храни бе- смртности наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији како разумети заповест христову: ко те удари по по једном образу, окрени му и дру- ги? како је могуће не противити се злом, ка- да вређају и чак убијају наше блиске, неза- штићену децу и старце? зар треба, као што је речено у јеванђељу, ономе ко ти тражи кошуљу, дати и одело? мени је у таквим случајевима и не само таквим – погледајте шта се догађа у читавом свету! – ближа за- повест „око за око и зуб за зуб“ б горнова, г псков старозаветни закон освете, који ви по- мињете – око за око и зуб за зуб – у своје време је јако ограничавао инстинкт освете, тако природан за палог човека но и њега би човечанство, чини се требало већ да је оставило позади, пролазећи кроз две хиљаде година хришћанства ах, када би оно данас бар остало на нивоу старог завета! у праву сте да примере не треба тражити у дубини историје колико је гра- дова југославије и ирака било подвргнуто бомбардовању на наше очи, са циљем „ре- пресивних мера“ од стране држава, које се по пређашњем називају хришћанским термини „ескалација војних дејстава“, по- литика „са позиција силе“ и наношење „превентивног удара“, постојано се чују у западним масовним медијима и мало ко примећује да се код тих постхришћана по- кренуо онај исти до – старозаветни дивљи инстинкт а шта означавају речи христове: „а ја вам кажем: не противите се зломе него ко те удари по десном образу, окрени му и други“? јеванђеље не даје готове, моралне рецепте овде је пре реч о духу, него ли о правилима сам христос, када га је ударио слуга првосвештеника, није окренуо и дру- ги образ он је одговорио тврдо и досто- јанствено: зашто ме бијеш? (јн 18, 23) и нико нема право да штити неправедност, ослањајући се на ове речи господа хри- стос овде не даје јуридички закон, који би се могао примењивати у односу на грађан- ско друштво то би значило измољавање милости од торжествујућег зла, појачава- хришћански живот хришћански живот 14 6/ 2017 ње насиља, некажњавање злочинаца хри- стос не укида закон освете тамо где је власт дужна да употреби мач, ради застрашивања преступника и заштите увређених и у гра- ђанским судовима овај закон треба да буде по пређашњем, мерило за кажњавање пре- ступника разуме се, христос не може осве- штавати безакоње захтевањем да слаби без роптања устукну пред насиљем бивају околности када истински хришћани морају да се боре покоравати се неправди и неправичности, нарочито када се њихо- вом жртвом јављају други – апсолутно је супротно духу христовом господ говори о праштању грехова и о томе да у грађанским судовима нико не би захтевао већу казну од оне која је нужна ради заједничког добра хришћани не треба да буду осветољубиви код нас закон правде не сме да буде одвојен од закона љубави зло се не побеђује, када на њега реагујемо истим злом када се вра- ћа зло за зло, онда се ступа у безизлазни ад- ски круг а када праштамо личне увреде, зло постаје спољашњим у односу на нас када не праштамо, зло постиже још једну побе- ду – оно улази у нас христос хоће да отвори човеку други пут: победити зло добрим, од- говорити на мржњу љубављу шта значи поставити други образ? код светих отаца има два тумачења сагласно првом, један образ – су наши ближњи када се њима наноси увреда, ми треба да будемо спремни да поставимо други образ – себе – то јест да ни свој живот не пожалимо ради њега а када нам наносе личну увреду, ми треба да поставимо други образ – смирење и чврстину љубави христове наш господ је био шамаран ради нас ономе ко је хтео да се неправедно суди са њим, он је дао и горњу и доњу одећу и узишао је на крст, об- нажен од небеске славе и он је прошао не једно, већ два попришта на путу ка голготи, да би примио крсну смрт, не у мржњи, него у љубави према читавом роду људском изворник: ответы протоиерея александра шаргунова, журнал «русский дом» – журнал для тех, кто любит россию, no 8, 2006 г, https://wwwrussdomru/ oldsayte/2006/200608i/20060834shtml протојереј александар шаргунов шта значи окренути и други образ? хришћански живот превод са руског језика: небојша ћосовић новембар / децембар 2017 15 тема броја: свети царски мученици романови сабор светих новомученика руских, новија руска икона 16 6 / 2017 тема броја: свети царски мученици романови све до недавног времена (од 13 до 20 августа 2000 год) цар мученик николај и његова царска породица нису били про- слављени руском црквом међутим, однос према њиховој канонизацији је потпуно друкчији у цркви и народу, у поређењу са претходним годинама ово је знак тога да се упркос привидно безнадежној садашњој си- туацији, један део народа пробудио много је храмова, како је речено у допису комисије за канонизацију, где се већ моле пред иконама царских мученика „зажелели се, нешто цара – баћушке?“ под- смешљиво ће наши непријатељи, као да за русију то није било боље доба између оста- лог, зажелели смо се лоше нам је без њега и постаје све горе од када уместо божијег по- мазаника руским народом владају сатански помазаници ево разговора који сам слушао за време крсног хода (литије) у сећање на цара – муче- ника: „најглавније је“ – рекао је један младић – „да се овде открива да смо ми руси и да је ово наш цар у томе је истовремено и покаја- ње и обретење наде“ и стварно, тема канонизације је пре свега тема пробуђења најзабрањенија тема била је – цар то је био табу, демонска омађијаност народа код врачара је такав метод – набаци- ти урок на човека, да би се према њему одно- сили као према мртвом ипак народ се буди и види цара овај урок се постепено преодоле- ва кроз цркву, и свештенике, а канонизација ће започети ово преодолевање у свем наро- ду бог истину види – или пре рећи – бог је открио ову истину и што више људи сазнају о цару, што више читају књиге о њему, попут истраживања соколова или генерала дите- рихса, тим више слаби табу то што се откри- ва ова истина – добар је знак за русију: она је нашла цара, и сада га има – у образу не- беског заступника ово значи мистични чин покајања – онај кога су убили и покушавали начинити предметом подсмеха, и да сакрију сву истину о њему, сада је признат као свети наш цар је свети симбол русије сваки на- род има своје признање (историјско) и своје особености сада произилази све веће обез- личавање народа, управо зато што је у сва- ком народу и сваком човеку истинито и не- поновљиво оно што је христово руски цар разликује се од европских монарха и руски народ је био подобан овом начину владања руски народ је простодушан и био му је ну- жан мудар и простодушан владар у послед- њем цару све ово се сјединило ето зашто су се ка овој тајни устремиле ду- ше толико много људи сведочења свештени- ка о виђењу царице уочи педесетогодишњи- це револуције: „док не буде прослављен цар, зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јавити као чудо над чудима? зато што она сигнализује да је сва лаж 20 века спала, отпала као трулеж, а истина се открива о значењу канонизације светих царских мученика превод са руског језика: небојша ћосовић тема броја новембар / децембар 2017 17 тема броја над русијом ће бити мађије“ – сагласно је де- сетинама других писама које стално добијам да нису цара свргли и убили, безбожници не би могли убијати свештенике и сав право- славни народ он се, (цар), јавља као прво- мученик у цркви новомученика, иако то хро- нолошки није тако када су наши непријатељи говорили да нам није потребан цар, тиме су намеравали да униште народни инстинкт самоодржања клеветали су цара да би руси престали бити оно што јесу и ми смо управо то данас дужни да схватимо за прослављење светога увек су била по- требна два услова: прво – поштовање верују- ћег народа; друго – посмртна чудеса када сам пре 5 година почео да читам пре- ко радио „радоњежа“ сведочења о чудима царских мученика нисам могао претпостави- ти да ће ове емисије изазвати толики одјек од тада су штампана четири зборника чуда царских мученика, а припрема се издање и петог, док се даља сведочанства не прекидају једно чудо потврђује друго, свако ново следује претходном, потврђује истину и правду следећег, а сви заједно чине радост онима који су изгубили наду и утврђује ве- ру раслабљених, одушевљавајући добре да чвршће иду путем добра и обраћајући за- блуделе на пут покајања и коначно, чудо са иконом која точи благоухано миро, које је почело 7 новембра 1998 године и до данас не престаје на крсном ходу у москви, на дан рођења цара – мученика, 19 маја 1999 године, 5000 људи су били сведоци благо- уханог мироточења било икона се прено- сила из храма у храм, испуњавајући својим благоуханијем сву цркву у сваком сведо- чанству о чудесима цара – мученика има некаквог благоухања љубави, а сада се ово даје свима да осете видљиво, да би сви ви- дели и осетили ово помазање светошћу ца- ра – страстотерпца а и ради тога, вероват- но, да би сви схватили да царско христово помазање остаје на нашем цару, без обзира на његово свргавање са престола уколико главни камен спотицања по питању канони- зације цара– мученика остаје његово при- нудно одречење, ми добијамо као одговор сведочанство небеса овим чудесима биће посрамљени многи шта се после тога може казати? зар, прогла- сити хиљаде људи сумашедшим за све не- пријатељски настројене ово је „пагубни за- пах смрти“, како би рекао апостол павле, а за нас је ово „оживљујући мирис“ 18 6 / 2017 причасност (учествовање) цара – мучени- ка у пуноћи тајне крста и васкрсења то је оно благоуханије које нам је данас потребније ви- ше од свега међу мноштвом чудесних знаме- ња којим је господ прославио цара николаја другог, потребно је посебно издвојити два велика, ваистину пророчка чуда то је чудо хришћанске породице, те „мале цркве“ уочи распадања милиона породица и чудо зако- ните власти у преддверју власти „човека бе- закоња“, антихриста државно служење цара одговарало је чуде- сном небеском помазању које је он добио од бога: владар је дужан да воли свој народ (љу- бав цара, нарочито према обичном народу, без разликовања сиромашних и богатих, не може а да не задиви), и угађа у свему богу са- да таква схватања не падају на ум никоме од претендујућих на власт за време свог царова- ња, николај други је задивљавао побожношћу, смирењем и простотом који су били у контра- сту са свим владарима велико самоодрицање и испуњавање дуга пред русијом изражено је знаменитим речима цара: „ако је потребна жр- тва за спасење русије, ја ћу бити та жртва“ убиство цара имало је много далеких ци- љева, између осталих рушење породице троцки је писао 30-их година: „опет русија постаје буржоаска, опет је у њој култ поро- дице“ они су хтели да униште породицу – ту „малу цркву“ и на тај начин остваривало се разрушење целе цркве породица је темељ морала и државе по- сле убиства царске породице, зачуло се у друштву: „доле брак!“; „доле стид!“ и тиме се „провалила“ и јасно приказала духовна су- штина овог убиства породица и отаџбина су од бога и зато ко њих чува, тај испуњава вољу божију симболично је то што није уби- јен само цар и његова породица, већ и све његове верне слуге царски мученици – и њихове слуге, симболи су русије то је било дакле, као уништење целе русије и свих који су били одани цару а потом су се старали да убију све који су их знали како би све пало у заборав не треба се чудити што је после ру- шења православне монархије брзо дошло до брисања непоновљивих црта руског народа, у почетку – обезличавајућом комунистичком колективизацијом, а данас – још у страшни- јем виду, обезличавањем народа – поско- тљавањем – кроз узакоњење најизопачени- јих грехова као норми то што се дешава у русији данас – распад по- родице, морала и државности –непосредни је резултат неосвешћеног и нераскајаног злочи- на из 1918 године сада када уништење поро- дице достиже кулминацију, канонизација цара је као сабирање народа руског у једну породи- цу и повратак блудног сина, оцу својем пре неколико деценија, водећи богослов нашег времена, архимандрит константин зајцев писао је: „сада су можда најочиглед- нији знаци расцепљености руског друштва на два разбојна табора – њихов однос према царској породици“ а данас додајемо ми, ово се као никада сједињује са односом према судбини русије ради које је цар принео себе на жртву поред тога ми морамо бити спремни на то да у нашем вре- мену великих подметања, ову канонизацију одобравају и тор- жествено учествују у њој доју- черашњи и садашњи хулитељи цара и распињатељи руси- је да би све претворили у привлачно шаренило, као што су то већ учинили са тробојним знамењем и двоглавим орлом цар- ске русије и то исто на- меравају да учине са идејом православне монархије, претвара- јући је у маскоту ан- тихришћанске власти мамоне неко ће тужно: „касно је сада говорити о кано- низацији“, но богу је све могуће као што су се та- тарско-монголски иго и пољско-шведски на- пади, изненада расули – када се чинило да је тема броја новембар / децембар 2017 19 тема броја завршено са русијом; тако ће се и данашњи иго „златног телета“ и притисак лажи на ру- сију уништити само силом божијом кано- низација цара постаје историјско чудо: још донедавно усред свеопште издаје и заборава немогуће је било замислити и могућност та- квог нечег на изласку из 20 века, када борба са злом ступа у нову еру, даје нам се од бога неодољива духовна подршка зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јави- ти као чудо над чудима? зато што она сигнали- зује да је сва лаж 20 века спала, отпала као тру- леж, а истина се открива прослављење цара ће бити победа над тамним антихришћанским силама, које су победиле русију 1917 године иако у малом делу народа, али победа кано- низација одгони бесове од русије и цркве са стрељањем цара, од русије као да је од- ступила благодат, и све се загадило и замути- ло колико је то био чудовишни злочин, као да је народ лишио свог детињства, чистог, исконског и предивнога као што дете отворених очију и чистог ср- ца, дави зло које га окружује, свесно или не- свесно и не може више да живи безбрижно; тако је и природност из нашег народа неста- ла дакле, ово је био противприродни грех ето, зашто су људи из покољења у покоље- ње, са таквом ропском покорношћу ишли у гулаге ето, зашто су подсмешљиво говорили „цар – николашка“ после убиства и смејали се неприродним смехом – тако су они своју престрављеност крили а сада су дошли до још већег ужаса то је било противприродно, противзаконито, против сваке духовности – злочинство и то што смо се вратили сећањем на цара – мученика (а зашто баш вратили се? - зашто нисмо заборавили?) сведочи о томе да је ова успомена – и све што је везано са њом – скривено живела у срцима и савести људи горе смо говорили о губитку лица руског народа и руског човека, а за закључак реци- мо неколико речи о лицу светог цара – муче- ника у „отачнику“ има између осталог, ова- кав разговор: „зашто ме ни о чему не питаш?“ – пита авва свог ученика „довољно ми је да те посматрам“ – одговара овај на лицу цара је благодат божијег мира посматрајући ње- гову фотографију човек се може умирити ли- це цара је испуњено вишим благородством цар је сачувао нешто дечије, чисто и стидљи- во, њему као да је нелагодно што има власт над људима то је признак божански који је он сачувао до краја да би ово разумели, довољ- но је упоредити портрет цара и било којих других државних посленика не само наших савременика черњенка, черномирдина или чубајса, но и свих западних знаменитих пред- седника попут черчила, рузвелта или де гола има ли на њиховим лицима признака свише? покажи лице цара детету и оно ће бла- готворно деловати на његову душу деца осећају срцем – њих не можеш обманути а жива је још дечија душа руског народа детињег има у иконама, и лице цара у том смислу има нешто слично са ликом христа лице, поверљиво у односу према богу и љу- дима врло је важно схватити, да је ово руски цар који је био код нас и кога су убили није случајно што су у многим православним до- мовима фотографије царских мученика за- једно са иконама и поштују се као иконе ка- нонизација цара само озакоњује оно у шта одавно већ верује руски народ над русијом ће бити цар! 20 6 / 2017 тема броја богослужење цркве у својој свеобухват- ности представља многоцени дар бо- жији кроз чији драгоцени садржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо по- учени светлим примерима светих угодника божијих који су у свом подвигу просијали на славу божију и сâм текст свете литурги- је нас богомудро на неколико места подсе- ћа на значај непрестаног помињања свети- теља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама цркве, мислећи превасходно на сабрање цркве као заједнице ради савршавања све- те евхаристије давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препева- но житије светитеља божијих, и ваистину у служби светих славних и свехвалних стра- стотерпаца романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кон- чином за свога господа у стихирама на господи возвах црква ве- лича светог благоверног цара николаја као верног и послушног служитеља божијег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита и сваке хвале достојна реч божија, да је небе- ско царство претежније од земаљског, и да је вечна и једина права отаџбина нас хри- шћана управо на небесима по речима цр- квеног песника, цар николај је на своју цар- ску власт гледао као на службу богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него че- камо онај који ће доћи врхунац непоколе- биве вере благоверног цара николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем светог првомученика и архиђакона стефа- на који приликом каменовања узноси мо- литву господу за своје мучитеље: господе не тема броја у стихирама на господи возвах црква велича светог цара николаја као верног и послушног служитеља божијег свети царски мученици романови у богослужењу бранислав илић новембар / децембар 2017 21 тема броја извод из химнографије светим славним и добропобедним страстотерпцима романовим: када си за царевање русијом био кру- нисан, помазаниче николају, усрдно си се тада молио: „владико и господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост твоја, да разумем шта је угодно пред очима тво- јим, и да ти у дан суда дам непостидан одговор“ ти се тада ниси бринуо о сла- ви земаљској, него, много више, о сла- ви небеској (прва стихира на господи возвах) све благочашће твоје у христу беше, света мученице, царице александра ру- ска, који си из лутерове вере прешла у православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм бо- жији и поуке светоотачке као добро- намерна мати, и своја чеда си у бла- гочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за христа тога ради те увек прослављамо (шеста стихира на господи возвах) кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте христове, олга, татја- на, марија и анастасија, ви сте као му- дре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послу- живши страдалнима, убогима и боле- снима за оне што су вас прогонили го- споду сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског женика уселиле тога ради вас увек величамо (осма сти- хира на господи возвах) када дође година страшна и када та- ма обухвати земљу руску, тада се поја- више побијени за реч божију ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових стра- далника, с богољубивом царицом, цар- ском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: „приђите да при- несемо себе богу као жртву живу, да та- ко посведочимо веру православну и да се царства небеског удостојимо“ (слава на литији) данас, благоверни људи, светло вели- чамо седморо царских мученика, хри- стову домаћу цркву: николаја и алек- сандру, алексеја, олгу, татјану, марију и анастасију они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобора- ца смрти и телесна страдања примише и одважност пред господом у молитви задобише тога ради с љубављу ми кли- чемо: о свети страстотерпци, послушај- те глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка православљу утврдите, од међусобних сукоба сачу- вајте, мир свету од бога испросите а за наше душе велику милост (тропар) изабрани од цара над царевима и од господара над господарима међу ру- ским царевима, ви сте благоверни муче- ници, који сте због христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали стога вам с љуба- вљу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету русију пред богом усрдни моли- твеници (кондак) урачунај им овај грех црквени песник вели- ча и дивна и славна дела благоверне цари- це александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске православне вере, за које појемо да су постале дивне и мио- мирисне невесте христове које својом љу- бављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику хри- сту угледајући се на христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и свети страстотерпци ро- манови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва 22 6 / 2017 тема броја у својој бурној историји српски народ је имао много непријатеља са друге стра- не, истицали су се велики родољупци и пријатељи нашег народа тако је било и у првом светском рату из далеке америке, србији за време пр- вог светског рата ми- хајло пупин помаже шаљући добровољце и утиче код америчког председника вилсона велику и несебичну љубав према србима, истине и правде ради, показује и велики ар- чибалд рајс, чије срце је и данас положено у кајмакчаланској цр- кви, на врху планине ниџе у македонији но, посебно велики пријатељ нашег наро- да биће свети руски цар николај ii романов он ће помоћи срби- ји у великом рату, у који је руска царевина и ушла због ње а у најсврсисходнијем тренут- ку за српску војску, када западни савезници одуговлаче са слањем бродова, руски цар ултимативно условљава енглеску и фран- цуску да „ако не пошаљу бродове српској војсци он раскида савез са њима“ после тог ултиматума бродови стижу српској војсци за три дана, а песници овај историјски тренутак стављају у ноте и стихове овај чин братске помоћи србији по мно- гима је одредио даљу судбину руског ца- ра, његове породице, али и читавог руског народа као пророк, велики руски песник тјутчов гледа сво- јим стиховима буду- ће рушење династије романов: доћи ће година, за русију црна година, кад ће круна царева пасти, гомила заборави- ти своју ранију љубав према њима, и храна за многе би- ће смрт и крв, кад де- цу, кад невине жене погажени закон неће заштитити и глад ће почети овај бедни крај да мучи, и црвенило ће покрити таласе реке тог дана појавиће се моћни човек, и ти ћеш га познати и схватићеш зашто је у његовој руци че- лични нож царска династија романов престала је да влада русијом у фебруарској револуцији 1917 године пре убиства, царска породи- тема броја романови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар, царица и син алексеј седели су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид и побијени страдање царске породице хаџи драган б поповић новембар / децембар 2017 23 тема броја ца је заједно прошла три затвора први при- твор био је у царском селу 145 дана, од 22 марта до 14 августа кнез лвов као председ- ник нове владе говорио је да их је ухапсио да би их заштитио царском пару су отварана писма и тражени су докази да је цар хтео да изда русију у великом рату и склопи савез са немачком када би цар дежурном официру пружао руку, овај би му дрско одговарао, не пружајући своју руку: „и народ је вама пру- жао руку, али је никад нисте прихватали“, од- говарао би му цару николају су остали верни кнез дол- горуки, гроф бенкендорф, прва дворска дама наришкина, учитељи његове деце швајцарац желијар (писац књиге о светом цару), енглез џибер и лекар боткин сибир је био друга затворска станица царске по- родице у тоболску у двоспратној дрвеној кући цар је живео овако: устајао је око де- вет ујутру и пио чај са ћерком олгом до 11 часова писао је дневник или читао, а онда би бар један цео час цепао дрва после руч- ка у 13 часова опет би једно време секао дрва или шетао по дворишту учио је сина руској историји, а после вечере породич- ни разговори би трајали до 11 увече било им је дозвољено богослужење у оближњој цркви али без мештана када су бољшевици преузели власт 25 октобра (по јулијанском календару) 1917 године, цара су исмева- ли и забрањен му је одлазак у цркву царев новац, 140 милиона рубаља, остао је заро- бљен у страним банкама трећа и последња станица романових коју је одредила нова совјетска власт би- ла је кућа ипатијева у јекатеринбургу ро- манови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар и његова породица пробуђени су око поноћи и сишли су на пр- ви спрат цар, царица и син алексеј седе- ли су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид у собу је ушао зло- гласни јуровски са десет људи извадио је неки папир и рекао цару да су цареви људи покушали да их ослободе, али да је њихов покушај пропао, те да их због тога мора- ју стрељати царска породица побијена је са једанаест пиштоља последњи је умро царевић алексеј, док су собарицу исекли ножевима сутрадан су побијени и други чланови царске породице: велики кнез сергеј ми- хајлович, велика кнегиња јелисавета фјодо- ровна (чије се мошти налазе у светој земљи заједно са њеном инокињом варваром у ма- настиру свете марије магдалине на маслин- ској гори), царичина сестра, велики кнежеви јован, игор и константин константинович и син великог кнеза павла алексанровича међу овом царском родбином био је и је- дан српски зет јован константинович, оже- њен јеленом, ћерком краља петра и сестром александра карађорђевића сви они преба- чени су у оближње рударско окно дубоко 60 метара где су им тела минирана само десет дана после оваквог злочина убице су побе- гле, а руски антикомунисти – белогардејци ушли су у екатеринбург рудници су одмах претражени и захваљујући томе и данас по- стоје делићи моштију светих мученика рома- нових белогардејци су део посмртних оста- така светих романова пренели у француску, део у кину, док муж кнегиње јелене почива у београду рођени брат николаја ii романова, михајло, убијен је пре свога брата у перму, месец дана раније на идентичан начин нај- млађи романов, царевић алексеј убијен је у четрнаестој години живота цела царска по- родица романов је канонизована и прибро- јана великомученицима цар николај је писмом, које је деценијама раније пророчки написао свети серафим саровски, био обавештен о својој, и кончини своје породице христа ради, иако је писмо прочитао, није желео да побегне и сакрије се од мученичког венца који му је божијим допуштењем био намењен јер „нема ништа веће него да неко живот свој положи за бли- жње своје“ текст посвећен успомени на великог пријатеља, магистра историје симу живковића 24 6 / 2017 тема броја више од годину дана, у разним градовима србије, босне и херцеговине и црне горе одржавају се изложбе посвећене породи- ци последњег руског императора николаја ii целокупни пројекат носи назив „у сусрет руском цару романови – царско служење“ један од аутора и организатора изложбе, сабрат московског сретењског манастира и уредник интернет-портала православие ru јеромонах игњатије шестаков, укратко ће нам рећи нешто о овом пројекту оче игњатије, како се родила идеја да се организују овакве изложбе? – идеја се родила, можемо рећи, под утицајем фактора времена године 2017 се навршава стогодишњица трагичних догађаја у русији, који су повукли за со- бом пад монархије, промену политичког система, и који су, уз то, донели и гоње- ња православне цркве године 2018 се обележава и стогодишњица мученичке кончине породице последњег руског императора, цара-муче- ника николаја ii цар и члано- ви његове породице прибро- јани су лику светих у руској и српској цркви заједно их прослављамо као наше небе- ске покровитеље наведени трагични јубилеји су под- једнако важни за наша два народа и наше цркве у принципу, слични кул- турни и црквени пројекти се реализују у русији и ру- ској цркви ипак, овде смо се замислили над тим да име цара николаја ужива посеб- но поштовање и љубав код срба, те смо решили да направимо посебан пројекат управо овде на балкану, заједно са српским народом у тренутку када овај број православног ми- сионара изађе из штампе, мислим да ће бити одржано најмање 50 изложби притом, не пла- нирамо да се заустављамо на достигнутом шта представља ваша изложба? какви су материјали представљени на њој? – то су фотографије из личних архива цар- ске породице, из архива њихових пријате- ља и послуге, људи који су им били посебно блиски конкретно, материјал за изложбу проналазимо како у државним архи- вама, тако и у отвореним изворима обрађивали смо их и радили мно- го на њиховој рестаурацији може се рећи да је у многоме то ауторски приступ ка фотографском матери- јалу који смо имали пред собом у томе нам је помогао београдски студио „руски цар“ користили смо мате- ријале које је рани- је припремио сре- тењски манастир, а главни информативни промотер тог пројекта је постао наш портал православиеru, пре свега, српска верзија важно је приметити да су многе од фотогра- фија радили сами чланови породице цара николаја, лично цар, царица или вели- ке кнегиње буквално су сви имали своје фотоапарате на многим снимцима се то и тема броја у сусрет руском цару разговор водио: презвитер оливер суботић новембар / децембар 2017 25 тема броја види посебно када говоримо о серијама фо- тографија, на којима су забележене заједнич- ке шетње, одмор и пикници у природи тамо где је царска породица проводила време у неформалном амбијенту дакле, на тим фо- тографијама често можемо видети и велике кнегиње и царицу са невеликим кутијама, ко- је личе на женске торбице ако се пажљиво загледамо, видећемо да су то фотоапарати то је модел кодак, који је и то време био врло по- пуларан и распрострањен широм света мислим да су практично сви чланови цар- ске породице имали одличне апарате по квалитету снимака, некада, можемо претпо- ставити ко је и како у царској породици фо- тографисао наравно, многе фотографије на изложби припадају професионалним фото- графима који су у то време радили на двору чини ми се да је посебно важно што на фотографијама не видимо само историјске догађаје, већ праву лепоту и чистоту ако бисмо говорили о садржају изложбе, на њој су представљене три теме: породични жи- вот, дела милосрђа и војна служба то, на- равно, нису све теме које у потпуности од- ражавају сав живот и служење романових, али су најважније наравно, на 50, 70 или чак 100 фотографија, тешко је приказати сав живот царске поро- дице мислим да би било могуће направити изложбу о сваком члану породице, са истим таквим обимом за сада ћемо се зауставити на оваквом обиму и опет изложба изгледа више него садржајно са ким сарађујете приликом организације ваших изложби? – пре свега, то су епархије српске право- славне цркве увек смо се трудили да успоста- вимо сарадњу управо са епархијским начел- ницима, са свештенством, манастирима прва наша изложба била је одржана у манастиру ђурђеви ступови, у седишту будимљанско- никшићке епархије у беранама то је био пра- зник свете марије магдалине, епархијска сла- ва притом испоставило се да је управо у част свете марије магдалине била крштена трећа ћерка императора николаја, кнегиња мари- ја николајевна романова, која је такође при- бројана лику светитеља управо на тај празник смо, по благослову владике јоаникија, органи- зовали нашу прву изложбу тада смо на основу доживљеног искуства схватили да ће изложба изазвати огроман ин- терес и то нам је дало ентузијазма и жеље да р
... нашој црквеној помесности да јој одредимо начин живота и практиковања 12 6/ 2017 патријарх павле ће те две равни, непромењи- ве суштине и промењиве праксе, нагласити речима: „православна црква је црква христова по томе што ју је он (христос) основао собом, це- локупним својим животом и делом и утврдио особито својом крсном смрћу и васкрсењем, тако да је она тело коме је он, христос, глава по вазнесењу христовом црква је, руковође- на духом светим, проповедала еванђелску науку живећи по њој и уносећи је свакоднев- но у стварности свог постојања, не додају- ћи јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено“ патријарх се, међутим, не зауставља само на принципу, него додаје значајно појашњење: „но чување неизмењивим онога што је цр- кви као неизмењиво предато не значи мртви- ло, окамењеност, јер начин излагања непро- мењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење но- вог човека сазданог по богу (2 кор 5, 17; еф 4, 24) тако и у ствари поста постоји једна страна доступна променама, која је поверена цркви да њоме руководи та страна односи се на ду- жину поста и врсту хране која се у посту може употребљавати“ овакво пастирско расуђивање је пројавље- но и на светом и великом сабору осврнимо се најпре на саборске закључке о суштини и смислу поста, а потом ћемо актуализовати предлоге његове праксе које је изнео патри- јарх павле закључак патријарха павла да је обавезност држања поста у цркви ван сваког спорења из- вире из суштинске важности самог поста за- право, пост као подвиг обједињује сав онај двиг словесне слободе која човека из пало- сти и смртности уздиже до божанског живота другим речима, пост јесте средство на путу човековог препорођења и обожења он је пут којим се иде ка циљу сабор најпре истиче да је пост „божанска заповест“ (1 мој 2, 16–17) послушност тој за- повести, као и саму реч заповест, не треба разумети у јуридичком смислу та заповест је заправо божански призив човеку на имање једне воље са богом у томе и јесте тајна вр- лине послушности – престанак подељености воље човека у односу на вољу бога тако, пост лечи и наш појам слободе, подучавајући нас да слобода није слобода од другога, већ слобо- да за другога пост, као путовођа у послушно- сти, уводи у раскид сваког индивидуализма, као иконе смрти, и доводи до постојања као личности, до поистовећења слободе са љуба- вљу према другом – богу и ближњем јер, циљ послушања и јесте једна воља као слобода по- истовећена са љубављу зашто би баш уздржање, као темељна ак- тивност поста, било увод у љубавно општење са богом? управо зато што уздржање предста- вља одрицање од оног што обезбеђује пали живот, као живот одељене индивидуе уздр- жање као одрицање је вољно и свесно уми- рање „старог човека“ и вољно и свесно по- стављање живота на нове основе – на однос чување неизмењивим онога што је цркви као неизмењиво предато не значи мр- твило, окамењеност, јер начин излагања непромењивих истина, у новом времену, може и треба да буде нови, а такође њихово уношење у живот увек значи „нову твар“, облачење новог човека сазданог по богу патријарх павле пост – смисао и пракса александар милојков хришћански живот новембар / децембар 2017 13 са богом и ближњима сабор нам у вези са овим истиче речи светог василија великог: „није довољно само уздржавање од хране за похвални пост истински пост је удаља- вање од зла, уздржавање језика, одсуство гнева, одвојеност од похотних жеља, ого- варања лагања, лажне заклетве лишавање тога је истински пост“ наведено није пуко морализаторство, већ, како рекосмо, одрицање од пале инди- видуалности и постављање живота на нове основе јер, ово што свети василије наводи и јесте храна индивидуалне, пале егоцен- тричности која своје постојање исцрпљује на својој психо–соматској (душевно–теле- сној) ипостаси наведено је храна за тело, али и храна за душу, за њену сујету, саможи- вост и нарцисоидност неуздржаност јези- ка, гнев, похотне жеље, оговарања све су то акти којим индивидуа себе душевно хра- ни, схватајући живот као одбрану и ограду од другог уз безусловно задовољење „хеми- је“ властитог сопства у вези са телесном храном сабор нас под- сећа на речи светог климента александриј- ског: „пост је уздржавање од хране, као што је истакнуто а храна никога од нас не чини праведнијим или неправеднијим; али то нам на тајанствен начин говори да, као што свака поједина храна значи живот, тако је и неједење символ смрти, због чега је и нама, који смо у свету, неопходно да постимо како бисмо умрли свету и, потом, причешћујући се божанском храном, богу живели“ дакле, темељни смисао поста, као под- вига уздржања, јесте подвиг преображаја пале индивидуалности у обожену личност преображај саможивља у живот општења преображај појма слободе од себељубља у појам слободе као богољубља и брато- љубља кроз пост се свесно и слободно од- ричемо од онога што храни нашу телесну и духовну палост и уздижемо се ка храни бе- смртности наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији како разумети заповест христову: ко те удари по по једном образу, окрени му и дру- ги? како је могуће не противити се злом, ка- да вређају и чак убијају наше блиске, неза- штићену децу и старце? зар треба, као што је речено у јеванђељу, ономе ко ти тражи кошуљу, дати и одело? мени је у таквим случајевима и не само таквим – погледајте шта се догађа у читавом свету! – ближа за- повест „око за око и зуб за зуб“ б горнова, г псков старозаветни закон освете, који ви по- мињете – око за око и зуб за зуб – у своје време је јако ограничавао инстинкт освете, тако природан за палог човека но и њега би човечанство, чини се требало већ да је оставило позади, пролазећи кроз две хиљаде година хришћанства ах, када би оно данас бар остало на нивоу старог завета! у праву сте да примере не треба тражити у дубини историје колико је гра- дова југославије и ирака било подвргнуто бомбардовању на наше очи, са циљем „ре- пресивних мера“ од стране држава, које се по пређашњем називају хришћанским термини „ескалација војних дејстава“, по- литика „са позиција силе“ и наношење „превентивног удара“, постојано се чују у западним масовним медијима и мало ко примећује да се код тих постхришћана по- кренуо онај исти до – старозаветни дивљи инстинкт а шта означавају речи христове: „а ја вам кажем: не противите се зломе него ко те удари по десном образу, окрени му и други“? јеванђеље не даје готове, моралне рецепте овде је пре реч о духу, него ли о правилима сам христос, када га је ударио слуга првосвештеника, није окренуо и дру- ги образ он је одговорио тврдо и досто- јанствено: зашто ме бијеш? (јн 18, 23) и нико нема право да штити неправедност, ослањајући се на ове речи господа хри- стос овде не даје јуридички закон, који би се могао примењивати у односу на грађан- ско друштво то би значило измољавање милости од торжествујућег зла, појачава- хришћански живот хришћански живот 14 6/ 2017 ње насиља, некажњавање злочинаца хри- стос не укида закон освете тамо где је власт дужна да употреби мач, ради застрашивања преступника и заштите увређених и у гра- ђанским судовима овај закон треба да буде по пређашњем, мерило за кажњавање пре- ступника разуме се, христос не може осве- штавати безакоње захтевањем да слаби без роптања устукну пред насиљем бивају околности када истински хришћани морају да се боре покоравати се неправди и неправичности, нарочито када се њихо- вом жртвом јављају други – апсолутно је супротно духу христовом господ говори о праштању грехова и о томе да у грађанским судовима нико не би захтевао већу казну од оне која је нужна ради заједничког добра хришћани не треба да буду осветољубиви код нас закон правде не сме да буде одвојен од закона љубави зло се не побеђује, када на њега реагујемо истим злом када се вра- ћа зло за зло, онда се ступа у безизлазни ад- ски круг а када праштамо личне увреде, зло постаје спољашњим у односу на нас када не праштамо, зло постиже још једну побе- ду – оно улази у нас христос хоће да отвори човеку други пут: победити зло добрим, од- говорити на мржњу љубављу шта значи поставити други образ? код светих отаца има два тумачења сагласно првом, један образ – су наши ближњи када се њима наноси увреда, ми треба да будемо спремни да поставимо други образ – себе – то јест да ни свој живот не пожалимо ради њега а када нам наносе личну увреду, ми треба да поставимо други образ – смирење и чврстину љубави христове наш господ је био шамаран ради нас ономе ко је хтео да се неправедно суди са њим, он је дао и горњу и доњу одећу и узишао је на крст, об- нажен од небеске славе и он је прошао не једно, већ два попришта на путу ка голготи, да би примио крсну смрт, не у мржњи, него у љубави према читавом роду људском изворник: ответы протоиерея александра шаргунова, журнал «русский дом» – журнал для тех, кто любит россию, no 8, 2006 г, https://wwwrussdomru/ oldsayte/2006/200608i/20060834shtml протојереј александар шаргунов шта значи окренути и други образ? хришћански живот превод са руског језика: небојша ћосовић новембар / децембар 2017 15 тема броја: свети царски мученици романови сабор светих новомученика руских, новија руска икона 16 6 / 2017 тема броја: свети царски мученици романови све до недавног времена (од 13 до 20 августа 2000 год) цар мученик николај и његова царска породица нису били про- слављени руском црквом међутим, однос према њиховој канонизацији је потпуно друкчији у цркви и народу, у поређењу са претходним годинама ово је знак тога да се упркос привидно безнадежној садашњој си- туацији, један део народа пробудио много је храмова, како је речено у допису комисије за канонизацију, где се већ моле пред иконама царских мученика „зажелели се, нешто цара – баћушке?“ под- смешљиво ће наши непријатељи, као да за русију то није било боље доба између оста- лог, зажелели смо се лоше нам је без њега и постаје све горе од када уместо божијег по- мазаника руским народом владају сатански помазаници ево разговора који сам слушао за време крсног хода (литије) у сећање на цара – муче- ника: „најглавније је“ – рекао је један младић – „да се овде открива да смо ми руси и да је ово наш цар у томе је истовремено и покаја- ње и обретење наде“ и стварно, тема канонизације је пре свега тема пробуђења најзабрањенија тема била је – цар то је био табу, демонска омађијаност народа код врачара је такав метод – набаци- ти урок на човека, да би се према њему одно- сили као према мртвом ипак народ се буди и види цара овај урок се постепено преодоле- ва кроз цркву, и свештенике, а канонизација ће започети ово преодолевање у свем наро- ду бог истину види – или пре рећи – бог је открио ову истину и што више људи сазнају о цару, што више читају књиге о њему, попут истраживања соколова или генерала дите- рихса, тим више слаби табу то што се откри- ва ова истина – добар је знак за русију: она је нашла цара, и сада га има – у образу не- беског заступника ово значи мистични чин покајања – онај кога су убили и покушавали начинити предметом подсмеха, и да сакрију сву истину о њему, сада је признат као свети наш цар је свети симбол русије сваки на- род има своје признање (историјско) и своје особености сада произилази све веће обез- личавање народа, управо зато што је у сва- ком народу и сваком човеку истинито и не- поновљиво оно што је христово руски цар разликује се од европских монарха и руски народ је био подобан овом начину владања руски народ је простодушан и био му је ну- жан мудар и простодушан владар у послед- њем цару све ово се сјединило ето зашто су се ка овој тајни устремиле ду- ше толико много људи сведочења свештени- ка о виђењу царице уочи педесетогодишњи- це револуције: „док не буде прослављен цар, зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јавити као чудо над чудима? зато што она сигнализује да је сва лаж 20 века спала, отпала као трулеж, а истина се открива о значењу канонизације светих царских мученика превод са руског језика: небојша ћосовић тема броја новембар / децембар 2017 17 тема броја над русијом ће бити мађије“ – сагласно је де- сетинама других писама које стално добијам да нису цара свргли и убили, безбожници не би могли убијати свештенике и сав право- славни народ он се, (цар), јавља као прво- мученик у цркви новомученика, иако то хро- нолошки није тако када су наши непријатељи говорили да нам није потребан цар, тиме су намеравали да униште народни инстинкт самоодржања клеветали су цара да би руси престали бити оно што јесу и ми смо управо то данас дужни да схватимо за прослављење светога увек су била по- требна два услова: прво – поштовање верују- ћег народа; друго – посмртна чудеса када сам пре 5 година почео да читам пре- ко радио „радоњежа“ сведочења о чудима царских мученика нисам могао претпостави- ти да ће ове емисије изазвати толики одјек од тада су штампана четири зборника чуда царских мученика, а припрема се издање и петог, док се даља сведочанства не прекидају једно чудо потврђује друго, свако ново следује претходном, потврђује истину и правду следећег, а сви заједно чине радост онима који су изгубили наду и утврђује ве- ру раслабљених, одушевљавајући добре да чвршће иду путем добра и обраћајући за- блуделе на пут покајања и коначно, чудо са иконом која точи благоухано миро, које је почело 7 новембра 1998 године и до данас не престаје на крсном ходу у москви, на дан рођења цара – мученика, 19 маја 1999 године, 5000 људи су били сведоци благо- уханог мироточења било икона се прено- сила из храма у храм, испуњавајући својим благоуханијем сву цркву у сваком сведо- чанству о чудесима цара – мученика има некаквог благоухања љубави, а сада се ово даје свима да осете видљиво, да би сви ви- дели и осетили ово помазање светошћу ца- ра – страстотерпца а и ради тога, вероват- но, да би сви схватили да царско христово помазање остаје на нашем цару, без обзира на његово свргавање са престола уколико главни камен спотицања по питању канони- зације цара– мученика остаје његово при- нудно одречење, ми добијамо као одговор сведочанство небеса овим чудесима биће посрамљени многи шта се после тога може казати? зар, прогла- сити хиљаде људи сумашедшим за све не- пријатељски настројене ово је „пагубни за- пах смрти“, како би рекао апостол павле, а за нас је ово „оживљујући мирис“ 18 6 / 2017 причасност (учествовање) цара – мучени- ка у пуноћи тајне крста и васкрсења то је оно благоуханије које нам је данас потребније ви- ше од свега међу мноштвом чудесних знаме- ња којим је господ прославио цара николаја другог, потребно је посебно издвојити два велика, ваистину пророчка чуда то је чудо хришћанске породице, те „мале цркве“ уочи распадања милиона породица и чудо зако- ните власти у преддверју власти „човека бе- закоња“, антихриста државно служење цара одговарало је чуде- сном небеском помазању које је он добио од бога: владар је дужан да воли свој народ (љу- бав цара, нарочито према обичном народу, без разликовања сиромашних и богатих, не може а да не задиви), и угађа у свему богу са- да таква схватања не падају на ум никоме од претендујућих на власт за време свог царова- ња, николај други је задивљавао побожношћу, смирењем и простотом који су били у контра- сту са свим владарима велико самоодрицање и испуњавање дуга пред русијом изражено је знаменитим речима цара: „ако је потребна жр- тва за спасење русије, ја ћу бити та жртва“ убиство цара имало је много далеких ци- љева, између осталих рушење породице троцки је писао 30-их година: „опет русија постаје буржоаска, опет је у њој култ поро- дице“ они су хтели да униште породицу – ту „малу цркву“ и на тај начин остваривало се разрушење целе цркве породица је темељ морала и државе по- сле убиства царске породице, зачуло се у друштву: „доле брак!“; „доле стид!“ и тиме се „провалила“ и јасно приказала духовна су- штина овог убиства породица и отаџбина су од бога и зато ко њих чува, тај испуњава вољу божију симболично је то што није уби- јен само цар и његова породица, већ и све његове верне слуге царски мученици – и њихове слуге, симболи су русије то је било дакле, као уништење целе русије и свих који су били одани цару а потом су се старали да убију све који су их знали како би све пало у заборав не треба се чудити што је после ру- шења православне монархије брзо дошло до брисања непоновљивих црта руског народа, у почетку – обезличавајућом комунистичком колективизацијом, а данас – још у страшни- јем виду, обезличавањем народа – поско- тљавањем – кроз узакоњење најизопачени- јих грехова као норми то што се дешава у русији данас – распад по- родице, морала и државности –непосредни је резултат неосвешћеног и нераскајаног злочи- на из 1918 године сада када уништење поро- дице достиже кулминацију, канонизација цара је као сабирање народа руског у једну породи- цу и повратак блудног сина, оцу својем пре неколико деценија, водећи богослов нашег времена, архимандрит константин зајцев писао је: „сада су можда најочиглед- нији знаци расцепљености руског друштва на два разбојна табора – њихов однос према царској породици“ а данас додајемо ми, ово се као никада сједињује са односом према судбини русије ради које је цар принео себе на жртву поред тога ми морамо бити спремни на то да у нашем вре- мену великих подметања, ову канонизацију одобравају и тор- жествено учествују у њој доју- черашњи и садашњи хулитељи цара и распињатељи руси- је да би све претворили у привлачно шаренило, као што су то већ учинили са тробојним знамењем и двоглавим орлом цар- ске русије и то исто на- меравају да учине са идејом православне монархије, претвара- јући је у маскоту ан- тихришћанске власти мамоне неко ће тужно: „касно је сада говорити о кано- низацији“, но богу је све могуће као што су се та- тарско-монголски иго и пољско-шведски на- пади, изненада расули – када се чинило да је тема броја новембар / децембар 2017 19 тема броја завршено са русијом; тако ће се и данашњи иго „златног телета“ и притисак лажи на ру- сију уништити само силом божијом кано- низација цара постаје историјско чудо: још донедавно усред свеопште издаје и заборава немогуће је било замислити и могућност та- квог нечег на изласку из 20 века, када борба са злом ступа у нову еру, даје нам се од бога неодољива духовна подршка зашто канонизација цара може дати духовну силу верујућем народу, зашто се она може јави- ти као чудо над чудима? зато што она сигнали- зује да је сва лаж 20 века спала, отпала као тру- леж, а истина се открива прослављење цара ће бити победа над тамним антихришћанским силама, које су победиле русију 1917 године иако у малом делу народа, али победа кано- низација одгони бесове од русије и цркве са стрељањем цара, од русије као да је од- ступила благодат, и све се загадило и замути- ло колико је то био чудовишни злочин, као да је народ лишио свог детињства, чистог, исконског и предивнога као што дете отворених очију и чистог ср- ца, дави зло које га окружује, свесно или не- свесно и не може више да живи безбрижно; тако је и природност из нашег народа неста- ла дакле, ово је био противприродни грех ето, зашто су људи из покољења у покоље- ње, са таквом ропском покорношћу ишли у гулаге ето, зашто су подсмешљиво говорили „цар – николашка“ после убиства и смејали се неприродним смехом – тако су они своју престрављеност крили а сада су дошли до још већег ужаса то је било противприродно, противзаконито, против сваке духовности – злочинство и то што смо се вратили сећањем на цара – мученика (а зашто баш вратили се? - зашто нисмо заборавили?) сведочи о томе да је ова успомена – и све што је везано са њом – скривено живела у срцима и савести људи горе смо говорили о губитку лица руског народа и руског човека, а за закључак реци- мо неколико речи о лицу светог цара – муче- ника у „отачнику“ има између осталог, ова- кав разговор: „зашто ме ни о чему не питаш?“ – пита авва свог ученика „довољно ми је да те посматрам“ – одговара овај на лицу цара је благодат божијег мира посматрајући ње- гову фотографију човек се може умирити ли- це цара је испуњено вишим благородством цар је сачувао нешто дечије, чисто и стидљи- во, њему као да је нелагодно што има власт над људима то је признак божански који је он сачувао до краја да би ово разумели, довољ- но је упоредити портрет цара и било којих других државних посленика не само наших савременика черњенка, черномирдина или чубајса, но и свих западних знаменитих пред- седника попут черчила, рузвелта или де гола има ли на њиховим лицима признака свише? покажи лице цара детету и оно ће бла- готворно деловати на његову душу деца осећају срцем – њих не можеш обманути а жива је још дечија душа руског народа детињег има у иконама, и лице цара у том смислу има нешто слично са ликом христа лице, поверљиво у односу према богу и љу- дима врло је важно схватити, да је ово руски цар који је био код нас и кога су убили није случајно што су у многим православним до- мовима фотографије царских мученика за- једно са иконама и поштују се као иконе ка- нонизација цара само озакоњује оно у шта одавно већ верује руски народ над русијом ће бити цар! 20 6 / 2017 тема броја богослужење цркве у својој свеобухват- ности представља многоцени дар бо- жији кроз чији драгоцени садржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо по- учени светлим примерима светих угодника божијих који су у свом подвигу просијали на славу божију и сâм текст свете литурги- је нас богомудро на неколико места подсе- ћа на значај непрестаног помињања свети- теља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама цркве, мислећи превасходно на сабрање цркве као заједнице ради савршавања све- те евхаристије давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препева- но житије светитеља божијих, и ваистину у служби светих славних и свехвалних стра- стотерпаца романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кон- чином за свога господа у стихирама на господи возвах црква ве- лича светог благоверног цара николаја као верног и послушног служитеља божијег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита и сваке хвале достојна реч божија, да је небе- ско царство претежније од земаљског, и да је вечна и једина права отаџбина нас хри- шћана управо на небесима по речима цр- квеног песника, цар николај је на своју цар- ску власт гледао као на службу богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него че- камо онај који ће доћи врхунац непоколе- биве вере благоверног цара николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем светог првомученика и архиђакона стефа- на који приликом каменовања узноси мо- литву господу за своје мучитеље: господе не тема броја у стихирама на господи возвах црква велича светог цара николаја као верног и послушног служитеља божијег свети царски мученици романови у богослужењу бранислав илић новембар / децембар 2017 21 тема броја извод из химнографије светим славним и добропобедним страстотерпцима романовим: када си за царевање русијом био кру- нисан, помазаниче николају, усрдно си се тада молио: „владико и господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост твоја, да разумем шта је угодно пред очима тво- јим, и да ти у дан суда дам непостидан одговор“ ти се тада ниси бринуо о сла- ви земаљској, него, много више, о сла- ви небеској (прва стихира на господи возвах) све благочашће твоје у христу беше, света мученице, царице александра ру- ска, који си из лутерове вере прешла у православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм бо- жији и поуке светоотачке као добро- намерна мати, и своја чеда си у бла- гочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за христа тога ради те увек прослављамо (шеста стихира на господи возвах) кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте христове, олга, татја- на, марија и анастасија, ви сте као му- дре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послу- живши страдалнима, убогима и боле- снима за оне што су вас прогонили го- споду сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског женика уселиле тога ради вас увек величамо (осма сти- хира на господи возвах) када дође година страшна и када та- ма обухвати земљу руску, тада се поја- више побијени за реч божију ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових стра- далника, с богољубивом царицом, цар- ском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: „приђите да при- несемо себе богу као жртву живу, да та- ко посведочимо веру православну и да се царства небеског удостојимо“ (слава на литији) данас, благоверни људи, светло вели- чамо седморо царских мученика, хри- стову домаћу цркву: николаја и алек- сандру, алексеја, олгу, татјану, марију и анастасију они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобора- ца смрти и телесна страдања примише и одважност пред господом у молитви задобише тога ради с љубављу ми кли- чемо: о свети страстотерпци, послушај- те глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка православљу утврдите, од међусобних сукоба сачу- вајте, мир свету од бога испросите а за наше душе велику милост (тропар) изабрани од цара над царевима и од господара над господарима међу ру- ским царевима, ви сте благоверни муче- ници, који сте због христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали стога вам с љуба- вљу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету русију пред богом усрдни моли- твеници (кондак) урачунај им овај грех црквени песник вели- ча и дивна и славна дела благоверне цари- це александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске православне вере, за које појемо да су постале дивне и мио- мирисне невесте христове које својом љу- бављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику хри- сту угледајући се на христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и свети страстотерпци ро- манови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва 22 6 / 2017 тема броја у својој бурној историји српски народ је имао много непријатеља са друге стра- не, истицали су се велики родољупци и пријатељи нашег народа тако је било и у првом светском рату из далеке америке, србији за време пр- вог светског рата ми- хајло пупин помаже шаљући добровољце и утиче код америчког председника вилсона велику и несебичну љубав према србима, истине и правде ради, показује и велики ар- чибалд рајс, чије срце је и данас положено у кајмакчаланској цр- кви, на врху планине ниџе у македонији но, посебно велики пријатељ нашег наро- да биће свети руски цар николај ii романов он ће помоћи срби- ји у великом рату, у који је руска царевина и ушла због ње а у најсврсисходнијем тренут- ку за српску војску, када западни савезници одуговлаче са слањем бродова, руски цар ултимативно условљава енглеску и фран- цуску да „ако не пошаљу бродове српској војсци он раскида савез са њима“ после тог ултиматума бродови стижу српској војсци за три дана, а песници овај историјски тренутак стављају у ноте и стихове овај чин братске помоћи србији по мно- гима је одредио даљу судбину руског ца- ра, његове породице, али и читавог руског народа као пророк, велики руски песник тјутчов гледа сво- јим стиховима буду- ће рушење династије романов: доћи ће година, за русију црна година, кад ће круна царева пасти, гомила заборави- ти своју ранију љубав према њима, и храна за многе би- ће смрт и крв, кад де- цу, кад невине жене погажени закон неће заштитити и глад ће почети овај бедни крај да мучи, и црвенило ће покрити таласе реке тог дана појавиће се моћни човек, и ти ћеш га познати и схватићеш зашто је у његовој руци че- лични нож царска династија романов престала је да влада русијом у фебруарској револуцији 1917 године пре убиства, царска породи- тема броја романови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар, царица и син алексеј седели су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид и побијени страдање царске породице хаџи драган б поповић новембар / децембар 2017 23 тема броја ца је заједно прошла три затвора први при- твор био је у царском селу 145 дана, од 22 марта до 14 августа кнез лвов као председ- ник нове владе говорио је да их је ухапсио да би их заштитио царском пару су отварана писма и тражени су докази да је цар хтео да изда русију у великом рату и склопи савез са немачком када би цар дежурном официру пружао руку, овај би му дрско одговарао, не пружајући своју руку: „и народ је вама пру- жао руку, али је никад нисте прихватали“, од- говарао би му цару николају су остали верни кнез дол- горуки, гроф бенкендорф, прва дворска дама наришкина, учитељи његове деце швајцарац желијар (писац књиге о светом цару), енглез џибер и лекар боткин сибир је био друга затворска станица царске по- родице у тоболску у двоспратној дрвеној кући цар је живео овако: устајао је око де- вет ујутру и пио чај са ћерком олгом до 11 часова писао је дневник или читао, а онда би бар један цео час цепао дрва после руч- ка у 13 часова опет би једно време секао дрва или шетао по дворишту учио је сина руској историји, а после вечере породич- ни разговори би трајали до 11 увече било им је дозвољено богослужење у оближњој цркви али без мештана када су бољшевици преузели власт 25 октобра (по јулијанском календару) 1917 године, цара су исмева- ли и забрањен му је одлазак у цркву царев новац, 140 милиона рубаља, остао је заро- бљен у страним банкама трећа и последња станица романових коју је одредила нова совјетска власт би- ла је кућа ипатијева у јекатеринбургу ро- манови су побијени у ноћи између 16 и 17 јула 1917 године цар и његова породица пробуђени су око поноћи и сишли су на пр- ви спрат цар, царица и син алексеј седе- ли су на три столице, док су четири ћерке олга, татјана, анастасија и марија, лекар боткин, собарица, кувар, па чак и татјанин пас, постројени уз зид у собу је ушао зло- гласни јуровски са десет људи извадио је неки папир и рекао цару да су цареви људи покушали да их ослободе, али да је њихов покушај пропао, те да их због тога мора- ју стрељати царска породица побијена је са једанаест пиштоља последњи је умро царевић алексеј, док су собарицу исекли ножевима сутрадан су побијени и други чланови царске породице: велики кнез сергеј ми- хајлович, велика кнегиња јелисавета фјодо- ровна (чије се мошти налазе у светој земљи заједно са њеном инокињом варваром у ма- настиру свете марије магдалине на маслин- ској гори), царичина сестра, велики кнежеви јован, игор и константин константинович и син великог кнеза павла алексанровича међу овом царском родбином био је и је- дан српски зет јован константинович, оже- њен јеленом, ћерком краља петра и сестром александра карађорђевића сви они преба- чени су у оближње рударско окно дубоко 60 метара где су им тела минирана само десет дана после оваквог злочина убице су побе- гле, а руски антикомунисти – белогардејци ушли су у екатеринбург рудници су одмах претражени и захваљујући томе и данас по- стоје делићи моштију светих мученика рома- нових белогардејци су део посмртних оста- така светих романова пренели у француску, део у кину, док муж кнегиње јелене почива у београду рођени брат николаја ii романова, михајло, убијен је пре свога брата у перму, месец дана раније на идентичан начин нај- млађи романов, царевић алексеј убијен је у четрнаестој години живота цела царска по- родица романов је канонизована и прибро- јана великомученицима цар николај је писмом, које је деценијама раније пророчки написао свети серафим саровски, био обавештен о својој, и кончини своје породице христа ради, иако је писмо прочитао, није желео да побегне и сакрије се од мученичког венца који му је божијим допуштењем био намењен јер „нема ништа веће него да неко живот свој положи за бли- жње своје“ текст посвећен успомени на великог пријатеља, магистра историје симу живковића 24 6 / 2017 тема броја више од годину дана, у разним градовима србије, босне и херцеговине и црне горе одржавају се изложбе посвећене породи- ци последњег руског императора николаја ii целокупни пројекат носи назив „у сусрет руском цару романови – царско служење“ један од аутора и организатора изложбе, сабрат московског сретењског манастира и уредник интернет-портала православие ru јеромонах игњатије шестаков, укратко ће нам рећи нешто о овом пројекту оче игњатије, како се родила идеја да се организују овакве изложбе? – идеја се родила, можемо рећи, под утицајем фактора времена године 2017 се навршава стогодишњица трагичних догађаја у русији, који су повукли за со- бом пад монархије, промену политичког система, и који су, уз то, донели и гоње- ња православне цркве године 2018 се обележава и стогодишњица мученичке кончине породице последњег руског императора, цара-муче- ника николаја ii цар и члано- ви његове породице прибро- јани су лику светих у руској и српској цркви заједно их прослављамо као наше небе- ске покровитеље наведени трагични јубилеји су под- једнако важни за наша два народа и наше цркве у принципу, слични кул- турни и црквени пројекти се реализују у русији и ру- ској цркви ипак, овде смо се замислили над тим да име цара николаја ужива посеб- но поштовање и љубав код срба, те смо решили да направимо посебан пројекат управо овде на балкану, заједно са српским народом у тренутку када овај број православног ми- сионара изађе из штампе, мислим да ће бити одржано најмање 50 изложби притом, не пла- нирамо да се заустављамо на достигнутом шта представља ваша изложба? какви су материјали представљени на њој? – то су фотографије из личних архива цар- ске породице, из архива њихових пријате- ља и послуге, људи који су им били посебно блиски конкретно, материјал за изложбу проналазимо како у државним архи- вама, тако и у отвореним изворима обрађивали смо их и радили мно- го на њиховој рестаурацији може се рећи да је у многоме то ауторски приступ ка фотографском матери- јалу који смо имали пред собом у томе нам је помогао београдски студио „руски цар“ користили смо мате- ријале које је рани- је припремио сре- тењски манастир, а главни информативни промотер тог пројекта је постао наш портал православиеru, пре свега, српска верзија важно је приметити да су многе од фотогра- фија радили сами чланови породице цара николаја, лично цар, царица или вели- ке кнегиње буквално су сви имали своје фотоапарате на многим снимцима се то и тема броја у сусрет руском цару разговор водио: презвитер оливер суботић новембар / децембар 2017 25 тема броја види посебно када говоримо о серијама фо- тографија, на којима су забележене заједнич- ке шетње, одмор и пикници у природи тамо где је царска породица проводила време у неформалном амбијенту дакле, на тим фо- тографијама често можемо видети и велике кнегиње и царицу са невеликим кутијама, ко- је личе на женске торбице ако се пажљиво загледамо, видећемо да су то фотоапарати то је модел кодак, који је и то време био врло по- пуларан и распрострањен широм света мислим да су практично сви чланови цар- ске породице имали одличне апарате по квалитету снимака, некада, можемо претпо- ставити ко је и како у царској породици фо- тографисао наравно, многе фотографије на изложби припадају професионалним фото- графима који су у то време радили на двору чини ми се да је посебно важно што на фотографијама не видимо само историјске догађаје, већ праву лепоту и чистоту ако бисмо говорили о садржају изложбе, на њој су представљене три теме: породични жи- вот, дела милосрђа и војна служба то, на- равно, нису све теме које у потпуности од- ражавају сав живот и служење романових, али су најважније наравно, на 50, 70 или чак 100 фотографија, тешко је приказати сав живот царске поро- дице мислим да би било могуће направити изложбу о сваком члану породице, са истим таквим обимом за сада ћемо се зауставити на оваквом обиму и опет изложба изгледа више него садржајно са ким сарађујете приликом организације ваших изложби? – пре свега, то су епархије српске право- славне цркве увек смо се трудили да успоста- вимо сарадњу управо са епархијским начел- ницима, са свештенством, манастирима прва наша изложба била је одржана у манастиру ђурђеви ступови, у седишту будимљанско- никшићке епархије у беранама то је био пра- зник свете марије магдалине, епархијска сла- ва притом испоставило се да је управо у част свете марије магдалине била крштена трећа ћерка императора николаја, кнегиња мари- ја николајевна романова, која је такође при- бројана лику светитеља управо на тај празник смо, по благослову владике јоаникија, органи- зовали нашу прву изложбу тада смо на основу доживљеног искуства схватили да ће изложба изазвати огроман ин- терес и то нам је дало ентузијазма и жеље да р
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
20
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
...у писму преокреће смрт у радост живота својимВАСКРСЕЊЕМ 📌 дела апостолска
говоре о томе да је ова реч петрова произвела
покајање (преобраћење) слушалаца и да они
постај
...у писму преокреће смрт у радост живота својим
МЕТА инфо: Р:22437 К:163387 Д:90
| Свеска 359 |
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... чинило да су апостоли пијани беседа апостола петра је упућена не онима који разумеју догађај, него онима који га не разумеју у тој беседи он на- глашава да је исус кога су они распели услед слепила и злобе њихових старешина, меси- ја – изабраник господњи, који кроз страдање проречено у писму преокреће смрт у радост живота својим васкрсењем дела апостолска говоре о томе да је ова реч петрова произвела покајање (преобраћење) слушалаца и да они постају хришћани образујући тако прву цркве- ну заједницу у јерусалиму интересантно је да апостол петар овде користи стари завет да би својим слушаоцима пренео поруку јеванђеља њима је стари завет био целокупно свето пи- смо и за њих неоспорни ауторитет оним што је разумљиво, апостол петар се служи да би им указао кроз то на оно њима неразумљиво овај метод су користили хришћански оци и учитељи вере чувени кападокијски оци, свети василије велики, григорије богослов и григорије нисијски, користе језик неопла- тоничарске и аристотеловске философије не би ли појаснили учење о тројици и стварању света након њих, свети максим исповедник или мало пре њега, леонтије византијски без- мало користе правила философског закључи- вања да би објаснили истине вере тако чине и потоњи свети оци, фотије цариградски, ки- рило и методије словенски све до григорија паламе и николе кавасиле то раде не из раз- приликом силаска духа светога на апостоле, видљиви знаци наитија (изливања) духа, били су ватрени језичци изнад главе сваког од дванаесторице присутни у јерусалиму из других народа, чули су како апостоли говоре на њиховим језицима о величанственим делима господњим јануар / фебруар 2018 7 савремено богословље лога да би показали своју образованост или изузетност, већ да би језиком познатим и ра- зумљивим свом времену објаснили исто оно што и апостол петар чини на дан педесетни- це реч божија, дела његова јесу ванвремена, али се изражавају „језицима“ сваког времена понаособ из тог разлога и ми данас треба да се води- мо овим отачким принципом најпре, да цр- кву доживљавамо као заједницу различитих служби и дарова друго, да је реч божија упу- ћена свима, без изузетка морамо је сведочи- ти језиком времена у којем живимо аргумент да су данашње науке, философија и морал атеистички, да негирају и релативизују вред- ности хришшћанског учења нимало не сто- ји свети оци су управо користили паганску мисао – философију, књижевност па и етику нарвно, усклађујући је са поруком јеванђе- ља бежање у некакав језик разумљив само неколицини у цркви ниjе дело духа светога него вавилона модели понашања који су би- ли присутни раније не могу бити обрасци које треба без разлога да чувамо рецимо, инисти- рање на народној побожности или породич- ним односима из прве половине 20 века мо- же бити само пуцањ у сопствену ногу нити можемо дефинисати појам народне побожно- сти, а камоли је узети као непорециво мерило вере, нити можемо у времену у ком живимо инсистирати на породичним односима срж, међутим, једног и другог можемо изразити језиком разумљивим савременом човеку као што можемо користећи и упознајући се са на- уком и савременом философијом, онима који се њоме баве или су се кроз њу образовали да благовестимо реч божију стога, ако желимо да будемо истински на- следници светих кирила и методија, и са њи- ма великих отаца и учитеља цркве, ставимо себи као императив да реч божију не сведо- чимо и говоримо онима који су је препознали и разумели, него и онима који је не разумеју, често и ниподаштавају, али су је суштински неутољиво жедни и гладни тако ћемо бити носиоци оног истог духа који се излио на апо- столе; бићемо видеоци оне светлости која нам открива лепоту творевине и величанственост божију; бићемо градитељи и сатрудници бо- жији у зидању цркве божије, суграђани светих и домаћи божији (види еф 2, 18–22) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији апостол павле наглашава да је дух који раздељује дарове исти са тим у вези, и службе су различите као и дејства, али сам бог који дејствује је увек исти 8 1/ 2018 црквени живот указавши на смисао по ста у цркви, све ти и велики сабор је указао и на нео пходност др ж ања истог као подвиг, пост по пут кр ште - ња представља један светотајински догађај умирања старог и рођења новог човека ако је суштина хришћанског битисања и догађаја цркве прелазак из смрти у живот, сапогребе - ње и саваскрсење са христом, онда је јасно да је подвиг по ста, као символ таквог би т и с а - ња, неодвојив од оног би ти хри шћанин ово је и први закључак о посту нашег патријарха павла: 1 пост је бо жанска устано ва и о његовом без условном држању у православној цркви не може бити спора 1 да би пост за и ста и имао овакву све т о т ајин - ску символику, он мора бити органски увезан у богослужбено живљење цркве пост не сме постати аутономна и независна активност „по 1 патријарх павле, да нам буду јаснија нека питања наше вере, том i, 352–357 пост – смисао и пракса (други део) црква христова, као „стуб и тврђава истине“, увек је била надлежна у погледу доношења опште обавезних одлука о дужини постова, као и о храни к оја се у посне дане мо же употребљавати александар милојков јануар / фебруар 2018 9 црквени живот себи“, која би своју смисленост остваривала у индивидуалној самодовољности јер, ако је по речима светог климента александријског неједење „символ умирања“, онда се наведе- на светотајинска символика мора заокружи- ти и са устајањем новог човека у христу сим- вол тог устајања је свакако свето причешће, ка „истинско јело“ и „истинско пиће“ (јн 6, 55) наш пост увек има свој почетак и свој крај то је зато што пост представља подвиг подвиг као покрет а двиг, кретање бива ради циља, ради мировања и покоја тај покој предста- вља нови живот, а његово светотајинско при- суство јесте трпеза господња ми „умиремо“ не да бисмо славили и величали смрт, већ да бисмо стигли до новог живота – да бисмо се- ли за трпезу господњу пост као подвиг има своју историјску димензију он није у себи самоме истина он се креће ка истини а та истина будућег века јесте – трпеза такође, као појам, пост се не сме свести са- мо на уздржавање од хране и пића, већ мора подразумевати и активну „духовну компо- ненту“ личног преумљења (покајања) и од- сецања свега онога што човека чини „старим човеком“ на то нас свети и велики сабор ја- сно подсећа: истински пост, као духовна дисципли- на, повезан је са непрекидном молитвом и истинским покајањем пост без добрих де- ла је мртав пост се не исцрпљује само про- стим и формалним уздржањем од одређених врста хране значи, истински пост се, у це- лости, односи на живот верника у христу и врхуни њиховим учешћем у светом богослу- жењу, а посебно у пречистим тајнама божан- ствене евхаристије будући, дакле, да представља суштински садржај светотајинског живота цркве, пи- тање постојања поста је ван сваког спора међутим, питање начина постојања поста као суштинског садржаја црквеног живо- та, стоји у слободи промисла саме цркве под начином подразумевамо време, дужи- ну и строгост поста у погледу уздржавања од хране и пића начин поста, односно то како, када и колико постити, јесте у власти пастирског старања о цркви на ово указу- је други закључак о посту нашег патријар- ха павла: 2 црква христова, као „стуб и тврђава истине“, увек је била надлежна у погледу доношења општеобавезних одлука о дужини постова, као и о храни која се у посне дане може употребљавати ову чињеницу је врло важно знати и подсе- ћати се на њу, како за црквене пастире, тако и за верни народ први, да се подсете да су позвани, али и дужни, да се старају о начину постојања поста у цркви други, да се подсе- те да су позвани, али и дужни, да послушају глас својих пастира поготово, ови други, да не помисле да је начин постојања поста јед- нако непроменљив као и суштинско постоја- ње поста, те да им то буде саблазан и мотив за непослушање цркви управо тај начин поста у наше време пред- ставља важно питање, којим црква треба да се бави и то из два разлога оба су једнаке важности прво питање се тиче устројавање начина поста у реалности савремених услова живота хришћана друго питање се надове- зује на прво, а то је афирмација самог поста међу хришћанима свети и велики сабор је овај аспект поста, дакле начин његовог по- стојања, оставио „одговорном расуђивању и пастирском старању“ помесних цркава: оставља се помесним православним црква- ма да одреде меру човекољубивог снисхође- ња и благости, разрешујући, у тим посебним случајевима, евентуалну „горчину“ свеште- них постова шта се овде мисли под „посебним слу- чајевима“? мисли се управо на конкретне пост је божанска установа и о његовом безусловном држању у православној цркви не може бити спора 10 1/ 2018 црквени живот услове живљења хришћана у помесним црквама ти услови живљења односе се како на појединце, и ту сабор помиње по- требу икономије „услед телесне болести и неизбежне нужде“, тако и на шире заједни- це народа сабор овде помиње икономију због „тешких времена“, под којом можемо разумети различите друштвене, економ- ске и друге животне специфичности ши- ре заједнице, које би требало узети у об- зир приликом одређивања начина поста хришћанима суштина поста и његова вредност као та- ква, не би смела да се поистовети и сведе на дужину трајања поста и на врсту хране од које се треба уздржавати у црквеној прак- си кроз историју, дужина, као и време поста нису били одувек исти тако нам, наш патри- јарх павле наводи примере установљења васкршњег поста, као „најстаријег од свих вишедневних постова“, који је најпре, у дру- гом и трећем веку, трајао од једног до неколи- ко дана, да би у четвртом веку свети атанасије велики говорио о његовом држању 40 дана ово је и ушло у канонско предање цркве по- ред поста средом и петком, васкршњи пост је једини за који постоји обавезност, дефинисана 69 апостолским правилом за остале више- дневне постове, патријарх указује да се „нису појавили одједном“, нити „у дужини у којој да- нас трају“ примера ради, занимљиво је освр- нути се на чињеницу установљења „најмлађег од вишедневних постова“, госпојинског поста, да о њему „нема помена ни у студеничком ни у хиландарском типику нашег светог саве у xiii веку“ даље, патријарх указује да непромен- љивости кроз историју не припада ни вр- ста хране од које су се хришћани у посту уздржавали све ове чињенице нашег па- тријарха наводе на следећи став: тако и у ствари поста постоји једна страна доступна променама, која је поверена цркви да њо- ме руководи та страна односи се на дужи- ну поста и врсту хране која се у посту може употребљавати свети сава, фреска из манастира студеница (извор: manastirstudenicars) јануар / фебруар 2018 11 црквени живот на темељу овог става и у светлу наведених историјских чињеница, наш патријарх павле доноси следеће закључке: 3 пост средом и петком, посведочен најдубљом хришћанском старином и светим оцима, наређен 69 апостолским каноном и утврђен ауторитетом vi васељенског сабора, остаје безусловно и даље 4 велика четрдесетница, такође наређена 69 апостолским каноном, остаје безусловно у целини; прва седмица без уља, а тако и велика осталих седмица: среда и петак без уља, других дана на уљу, а суботом и недељом, сматрам, да би могли пристати да се дозволи риба мирјанима за монахе би требало да остане, у погледу употребе рибе, као што је било до сада, евентуално да се допусти у недељу крстопоклону, или коју другу разуме се да болесницима, трудницама и дојиљама, као и радницима на тешким пословима и престарелима да остане као што је предвиђено до сада: уље и риба 5 с обзиром да се још у xii веку постови: божићни и апостолски били краћи, да црквенословенски типик наводи како неки устави прописују почетак божићног поста 10 децембра, а такође у xv веку и 20 децембра, поред тога да никаква општеобавезна одлука цркве о садашњој дужини ових постова није донета, уколико се то питање постави, сматрам да би наша црква могла пристати да божићни пост траје две недеље, а петров једну госпојински да остане као што је, с разрешењем на уље, као што је речено за велики пост за монахе да остане строго правило као што је сада у погледу хране свети и велики сабор свакако је потвр- дио власт цркве у овим питањима поста и исте оставио „одговорном расуђивању и па- стирском старању“ помесним црквама све ово даје легитимитет нашој помесној цркви, да размотри питање начина поста у нашој црквеној помесности у првом реду, како би сачувала и ојачала суштину и саму сми- сленост поста, али и како би га афирмисала у свом живом телу радост је да у свему томе има ауторитет на који мирне савести може да се ослони – свог великог и светог пастира, патријарха павла аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 12 1/ 2018 црквени живот велика јектенија – усрдно мољење богослужбене заједнице као прва редакција данашње велике јектеније издваја се јектенија на литургији јерусалимског литургијског типа, која се приписује светом апостолу јакову, брату господњем ј ектенија је саставни део скоро свих бо- гослужењâ, светих тајни, као и много- бројних молитвословљâ она је дијалошка молитва између ђакона (или презвитера) и народа божијег, и као таква представља једну усрдну молитву читаве богослужбене заједнице у нашем богослужењу постоји неколико препо- знатљивих јекте- нија: велика, су- губа, прозбена и мала јектенија; али ми ћемо са- да своју пажњу усмерити на ве- лику (мирну) јек- тенију (η μεγάλη συναπτή) ова јектенија је при- сутна у свим бо- г о служ ењ и м â дневног круга, као и на светој литургији, као један вид почетног усрдног мољења велика јектенија чини почетак заједничке молитве цркве у њеним прозбама уочавамо поре- дак мољења као истинску хришћанску хи- јерархију вредности кроз велику јектенију човек учи да се моли са црквом, да прима њену молитву као своју, да се моли као цело- купно тело христово to је од суштинске ва- жности за свакога хришћанина, да разуме да у цркву долази не да се моли индивидуално, приватно, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву сâмога христа када говоримо о историји, али и развоју велике јектеније, потребно је на почетку нагласити да је овакав вид усрдног дијалошког моље- ња увек био при- сутан у богослу- жењу дијалошка форма велике, и сваке друге јек- теније, огледа се у молитвеном вапају који бива подстакнут ђа- коновим моли- твеним позивом да се помолимо господу, на шта народ једногла- сно одговара са господе помилуј (κύριε, ελέησον) овај молитвени вапај богослужбене зајед- нице представља најприснији и најсавр- шенији вид нашег молитвеног општења са господом, где се њему истинском богу обра- ћамо на један директан и непосредан начин тражећи (молећи) милост његову поред саглашавања народа божијег са прозбама, оно што је заједничко за све јектеније јесу и бранислав илић јануар / фебруар 2018 13 црквени живот возгласи које на крају произноси презви- тер возгласи се данас произносе на крају јектеније, док су они раније били састав- ни део одређених молитава које су бивале читане након јектеније (сада те молитве презвитер чита у себи, док само возглас чита на глас) већ од првог века имамо са- чувану молитву која добрим делом својом формом и садржајем подсећа на велику јектенију, док знаменити свети климент римски у својој посланици коринћанима (прва посланица коринћанима, 54, 4–61,3) подстиче хришћане на усрдну молитву према сведочанству познатог литургича- ра михаила скабалановича, управо ова молитва коју спомиње свети климент римски, може бити окарактерисана као првоисточник велике јектеније, или као молитва из које је дошло до формирања ове јектеније наглашавамо да је велика јектенија од самих почетака, у различитим формама и мањим или већим променама, била присутна у скоро свим литургијским типовима, али као прва редакција дана- шње велике јектеније издваја се јектенија на литургији јерусалимског литургијског типа, која се приписује светом апостолу јакову, брату господњем на поменутој „јаковљевој“ литургији велика јектенија се у целости произноси пре молитве ана- форе (прецизније после целива љубави), док се у скраћеној форми произноси на самом почетку посебно занимљиво и препознатљиво место у великој јектенији литургије светог апостола јакова, пред- ставља последња (завршна) прозба у ко- јој се поред пресвете богомајке помиње и свети славни пророк, претеча и крсти- тељ господњи јован, као и свети славни и свехвални апостоли: поменимо пресвету, пречисту, преславну, благословену, вла- дичицу нашу богородицу и увек дјеву марију, светог јована, славног пророка, претечу и крститеља господњег, божан- ске и свехвалне апостоле, славне проро- ке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помиловани данашњи текст велике јектеније: ђакон: у миру господу се помолимо за вишњи мир и спасење душа наших, господу се помолимо за мир свега света, за непоколебљивост светих божијих цркава, и сједињење свих, господу се помолимо за свети храм овај, и за оне који са вером, побожношћу и страхом божијим улазе у њега, господу се помолимо за најсветијег патријарха (или високопреосвештеног митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у христу ђаконство, за сав клир и верни народ, господу се помолимо за благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им господ бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику господу се помолимо за град овај, за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, господу се помолимо за благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, господу се помолимо за оне који плове, за путнике, болеснике, патнике и сужње, и за њихово спасење, господу се помолимо да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и нужде, господу се помолимо заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, боже, благодаћу твојом поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу богородицу и приснодјеву марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот овој христу богу предајмо свештеник: јер теби приличи свака слава, част и поклоњење, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин 14 1/ 2018 црквени живот прве три прозбе велике јектеније нас на почетку позивају да са сваком пажњом и у миру узнесемо молитвени вапај господу, али и да се помолимо за мир васцелог света по речима јеромонаха григорија светогорца „од бога иштемо да уживамо у плодовима његовог мира: у непоколебивости помесних цркава, у сједињењу свих у његовој истини мир као плод рађа непоколебивост светих божијих цркава у миру божијем брод цр- кве плови постојано и сигурно према мирној луци царства“ са друге стране свети диони- сије ареопагит подсећа да је: „мир сила која све сједињује, која рађа и пружа слогу и све повезује у јединство у христу“ на крају, о значају благословеног и светог мира, али и о сједињујућем значају говори и велики апо- стол павле: „браћо, чувајте јединство духа свезом мира“ (еф 4, 3) пут који води до на- шег учествовања у литургији јесте душевни мир, јер без тишине помисли ум неће заро- нити у дубину тајне овакав мир не можемо да нађемо у свету, он је дар и благослов бо- жији који се дарује вернима каже се да овај свет у злу лежи у мери у којој одбацује хри- ста ми, жудећи за миром, у ствари жудимо за самим христом: „онај ко тражи мир, жуди за христом, јер он је мир“, каже свети васи- лије велики већ у четвртој прозби велике јектени- је ђакон се моли за богослужбено место у коме богослужимо, што свакако указује на свештену и пре свега богослужбену наме- ну храма, јер је за време савршавања свете евхаристије у храму све освештано и благо- словено, због тога можемо рећи да је храм за време свете литургије један крајичак неба на земљи, који је у пуном сјају обасјан и про- светљен христовом незалазном светлошћу о овом свештеном значају храма божијег, свети јован златоуст вели: „као што мирна и од ветра заштићена лука пружа велику си- гурност усидреним бродовима, тако и храм божији: све оне који у њега улазе издиже јануар / фебруар 2018 15 црквени живот фотографије: православиеру из световних неприлика, као из какве олуј- не непогоде, и даје им могућност да у миру и сигурности стоје и слушају речи божије то место је основ врлине и училиште духов- ног живота тек што прекорачиш праг храма, сместа си ослобођен свега што те заокупља напољу уђеш ли у храм, душу ти одмах обу- зме духовна свежина тишина (која у храму влада) у теби изазива страх божији и учи те како да живиш у духовности поучава те да будеш мудрији и узвисује твоје умовање, не допуштајући ти да мислиш на свакодневицу уздиже те са земље на небо и ако је, чак и кад не предстоји литур- гијско сабрање, толика корист од самог доласка у храм, колику тек ко- рист имају они који се са- бирају у њему, када све- ти апостоли проповедају јеванђеље, христос сто- ји у средини, бог отац прима свете свештено- радње, а дух свети све- му томе доприноси пру- жајући своју сладост!“ на крају долазимо до за- кључка да сваки учесник евхаристијског сабрања постаје храм духа све- тога, на шта нас подсе- ћају и многи свети оци и учитељи цркве, јер једна литургијска заједница у својој свеобухватно- сти представља храм божији који је саздан од наших душа у овом контексту можемо да поновимо речи великог златоуста који у својој посланици палом теодору каже да: „божанственим причешћем човек у целости постаје храм христоносни и сваки део њего- вог тела је део храма христовог“ након молитве за богослужбено место, молимо се за надлежног архијереја, (дијаце- зана) по чијем благослову се сабира литур- гијска заједница и чијим благословом пре- звитер предстоји евхаристијским сабрањем у посланици магнежанима свети игнатије антиохијски поучава да: „епископа требамо гледати као да је сâм господ и да наша послу- шност њему буде саображена са послушно- шћу господу“ исти светитељ напомиње да присуство епископа на божанственој литур- гији, или његова сагласност да се она служи, представља сведочанство о изворности ове тајне над тајнама јер једино тако тајна евха- ристије коју савршава епископ, или онај ко- ме он допусти (благослови), има се сматра- ти ваљаном у великој јектенији помињемо епископа као онога који на сабрању сим- волизује или оприсутњује христа један од најиконичнијих примера јесте седење епи- скопа на горњем месту (божијем месту), који је окружен презвитеримâ који седе око њега пред- стављајући апостоле који седе око христа са- брана литургијска зајед- ница узноси молитву за епископа и сав клир по- казујући тако молитвено заједништво, јер и ли- тургија значи заједничко дело, за добро свих у следеће три прозбе велике јектеније моли- мо се за место у коме се налазимо (град, насеље, село или свештену оби- тељ), али и за сваки град и крај, молимо се за пут- нике, болеснике, патнике и сужње, али и за благорастворење ваздуха и изобиље плодо- ва земаљских, као и за времена мирна ове три прозбе показују молитвену бригу цркве и благослов за сваки сегмент живота и по- треба верног народа божијег сам поглед на свет и живот у њему, по речима светог јована злато
... чинило да су апостоли пијани беседа апостола петра је упућена не онима који разумеју догађај, него онима који га не разумеју у тој беседи он на- глашава да је исус кога су они распели услед слепила и злобе њихових старешина, меси- ја – изабраник господњи, који кроз страдање проречено у писму преокреће смрт у радост живота својим васкрсењем дела апостолска говоре о томе да је ова реч петрова произвела покајање (преобраћење) слушалаца и да они постају хришћани образујући тако прву цркве- ну заједницу у јерусалиму интересантно је да апостол петар овде користи стари завет да би својим слушаоцима пренео поруку јеванђеља њима је стари завет био целокупно свето пи- смо и за њих неоспорни ауторитет оним што је разумљиво, апостол петар се служи да би им указао кроз то на оно њима неразумљиво овај метод су користили хришћански оци и учитељи вере чувени кападокијски оци, свети василије велики, григорије богослов и григорије нисијски, користе језик неопла- тоничарске и аристотеловске философије не би ли појаснили учење о тројици и стварању света након њих, свети максим исповедник или мало пре њега, леонтије византијски без- мало користе правила философског закључи- вања да би објаснили истине вере тако чине и потоњи свети оци, фотије цариградски, ки- рило и методије словенски све до григорија паламе и николе кавасиле то раде не из раз- приликом силаска духа светога на апостоле, видљиви знаци наитија (изливања) духа, били су ватрени језичци изнад главе сваког од дванаесторице присутни у јерусалиму из других народа, чули су како апостоли говоре на њиховим језицима о величанственим делима господњим јануар / фебруар 2018 7 савремено богословље лога да би показали своју образованост или изузетност, већ да би језиком познатим и ра- зумљивим свом времену објаснили исто оно што и апостол петар чини на дан педесетни- це реч божија, дела његова јесу ванвремена, али се изражавају „језицима“ сваког времена понаособ из тог разлога и ми данас треба да се води- мо овим отачким принципом најпре, да цр- кву доживљавамо као заједницу различитих служби и дарова друго, да је реч божија упу- ћена свима, без изузетка морамо је сведочи- ти језиком времена у којем живимо аргумент да су данашње науке, философија и морал атеистички, да негирају и релативизују вред- ности хришшћанског учења нимало не сто- ји свети оци су управо користили паганску мисао – философију, књижевност па и етику нарвно, усклађујући је са поруком јеванђе- ља бежање у некакав језик разумљив само неколицини у цркви ниjе дело духа светога него вавилона модели понашања који су би- ли присутни раније не могу бити обрасци које треба без разлога да чувамо рецимо, инисти- рање на народној побожности или породич- ним односима из прве половине 20 века мо- же бити само пуцањ у сопствену ногу нити можемо дефинисати појам народне побожно- сти, а камоли је узети као непорециво мерило вере, нити можемо у времену у ком живимо инсистирати на породичним односима срж, међутим, једног и другог можемо изразити језиком разумљивим савременом човеку као што можемо користећи и упознајући се са на- уком и савременом философијом, онима који се њоме баве или су се кроз њу образовали да благовестимо реч божију стога, ако желимо да будемо истински на- следници светих кирила и методија, и са њи- ма великих отаца и учитеља цркве, ставимо себи као императив да реч божију не сведо- чимо и говоримо онима који су је препознали и разумели, него и онима који је не разумеју, често и ниподаштавају, али су је суштински неутољиво жедни и гладни тако ћемо бити носиоци оног истог духа који се излио на апо- столе; бићемо видеоци оне светлости која нам открива лепоту творевине и величанственост божију; бићемо градитељи и сатрудници бо- жији у зидању цркве божије, суграђани светих и домаћи божији (види еф 2, 18–22) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији апостол павле наглашава да је дух који раздељује дарове исти са тим у вези, и службе су различите као и дејства, али сам бог који дејствује је увек исти 8 1/ 2018 црквени живот указавши на смисао по ста у цркви, све ти и велики сабор је указао и на нео пходност др ж ања истог као подвиг, пост по пут кр ште - ња представља један светотајински догађај умирања старог и рођења новог човека ако је суштина хришћанског битисања и догађаја цркве прелазак из смрти у живот, сапогребе - ње и саваскрсење са христом, онда је јасно да је подвиг по ста, као символ таквог би т и с а - ња, неодвојив од оног би ти хри шћанин ово је и први закључак о посту нашег патријарха павла: 1 пост је бо жанска устано ва и о његовом без условном држању у православној цркви не може бити спора 1 да би пост за и ста и имао овакву све т о т ајин - ску символику, он мора бити органски увезан у богослужбено живљење цркве пост не сме постати аутономна и независна активност „по 1 патријарх павле, да нам буду јаснија нека питања наше вере, том i, 352–357 пост – смисао и пракса (други део) црква христова, као „стуб и тврђава истине“, увек је била надлежна у погледу доношења опште обавезних одлука о дужини постова, као и о храни к оја се у посне дане мо же употребљавати александар милојков јануар / фебруар 2018 9 црквени живот себи“, која би своју смисленост остваривала у индивидуалној самодовољности јер, ако је по речима светог климента александријског неједење „символ умирања“, онда се наведе- на светотајинска символика мора заокружи- ти и са устајањем новог човека у христу сим- вол тог устајања је свакако свето причешће, ка „истинско јело“ и „истинско пиће“ (јн 6, 55) наш пост увек има свој почетак и свој крај то је зато што пост представља подвиг подвиг као покрет а двиг, кретање бива ради циља, ради мировања и покоја тај покој предста- вља нови живот, а његово светотајинско при- суство јесте трпеза господња ми „умиремо“ не да бисмо славили и величали смрт, већ да бисмо стигли до новог живота – да бисмо се- ли за трпезу господњу пост као подвиг има своју историјску димензију он није у себи самоме истина он се креће ка истини а та истина будућег века јесте – трпеза такође, као појам, пост се не сме свести са- мо на уздржавање од хране и пића, већ мора подразумевати и активну „духовну компо- ненту“ личног преумљења (покајања) и од- сецања свега онога што човека чини „старим човеком“ на то нас свети и велики сабор ја- сно подсећа: истински пост, као духовна дисципли- на, повезан је са непрекидном молитвом и истинским покајањем пост без добрих де- ла је мртав пост се не исцрпљује само про- стим и формалним уздржањем од одређених врста хране значи, истински пост се, у це- лости, односи на живот верника у христу и врхуни њиховим учешћем у светом богослу- жењу, а посебно у пречистим тајнама божан- ствене евхаристије будући, дакле, да представља суштински садржај светотајинског живота цркве, пи- тање постојања поста је ван сваког спора међутим, питање начина постојања поста као суштинског садржаја црквеног живо- та, стоји у слободи промисла саме цркве под начином подразумевамо време, дужи- ну и строгост поста у погледу уздржавања од хране и пића начин поста, односно то како, када и колико постити, јесте у власти пастирског старања о цркви на ово указу- је други закључак о посту нашег патријар- ха павла: 2 црква христова, као „стуб и тврђава истине“, увек је била надлежна у погледу доношења општеобавезних одлука о дужини постова, као и о храни која се у посне дане може употребљавати ову чињеницу је врло важно знати и подсе- ћати се на њу, како за црквене пастире, тако и за верни народ први, да се подсете да су позвани, али и дужни, да се старају о начину постојања поста у цркви други, да се подсе- те да су позвани, али и дужни, да послушају глас својих пастира поготово, ови други, да не помисле да је начин постојања поста јед- нако непроменљив као и суштинско постоја- ње поста, те да им то буде саблазан и мотив за непослушање цркви управо тај начин поста у наше време пред- ставља важно питање, којим црква треба да се бави и то из два разлога оба су једнаке важности прво питање се тиче устројавање начина поста у реалности савремених услова живота хришћана друго питање се надове- зује на прво, а то је афирмација самог поста међу хришћанима свети и велики сабор је овај аспект поста, дакле начин његовог по- стојања, оставио „одговорном расуђивању и пастирском старању“ помесних цркава: оставља се помесним православним црква- ма да одреде меру човекољубивог снисхође- ња и благости, разрешујући, у тим посебним случајевима, евентуалну „горчину“ свеште- них постова шта се овде мисли под „посебним слу- чајевима“? мисли се управо на конкретне пост је божанска установа и о његовом безусловном држању у православној цркви не може бити спора 10 1/ 2018 црквени живот услове живљења хришћана у помесним црквама ти услови живљења односе се како на појединце, и ту сабор помиње по- требу икономије „услед телесне болести и неизбежне нужде“, тако и на шире заједни- це народа сабор овде помиње икономију због „тешких времена“, под којом можемо разумети различите друштвене, економ- ске и друге животне специфичности ши- ре заједнице, које би требало узети у об- зир приликом одређивања начина поста хришћанима суштина поста и његова вредност као та- ква, не би смела да се поистовети и сведе на дужину трајања поста и на врсту хране од које се треба уздржавати у црквеној прак- си кроз историју, дужина, као и време поста нису били одувек исти тако нам, наш патри- јарх павле наводи примере установљења васкршњег поста, као „најстаријег од свих вишедневних постова“, који је најпре, у дру- гом и трећем веку, трајао од једног до неколи- ко дана, да би у четвртом веку свети атанасије велики говорио о његовом држању 40 дана ово је и ушло у канонско предање цркве по- ред поста средом и петком, васкршњи пост је једини за који постоји обавезност, дефинисана 69 апостолским правилом за остале више- дневне постове, патријарх указује да се „нису појавили одједном“, нити „у дужини у којој да- нас трају“ примера ради, занимљиво је освр- нути се на чињеницу установљења „најмлађег од вишедневних постова“, госпојинског поста, да о њему „нема помена ни у студеничком ни у хиландарском типику нашег светог саве у xiii веку“ даље, патријарх указује да непромен- љивости кроз историју не припада ни вр- ста хране од које су се хришћани у посту уздржавали све ове чињенице нашег па- тријарха наводе на следећи став: тако и у ствари поста постоји једна страна доступна променама, која је поверена цркви да њо- ме руководи та страна односи се на дужи- ну поста и врсту хране која се у посту може употребљавати свети сава, фреска из манастира студеница (извор: manastirstudenicars) јануар / фебруар 2018 11 црквени живот на темељу овог става и у светлу наведених историјских чињеница, наш патријарх павле доноси следеће закључке: 3 пост средом и петком, посведочен најдубљом хришћанском старином и светим оцима, наређен 69 апостолским каноном и утврђен ауторитетом vi васељенског сабора, остаје безусловно и даље 4 велика четрдесетница, такође наређена 69 апостолским каноном, остаје безусловно у целини; прва седмица без уља, а тако и велика осталих седмица: среда и петак без уља, других дана на уљу, а суботом и недељом, сматрам, да би могли пристати да се дозволи риба мирјанима за монахе би требало да остане, у погледу употребе рибе, као што је било до сада, евентуално да се допусти у недељу крстопоклону, или коју другу разуме се да болесницима, трудницама и дојиљама, као и радницима на тешким пословима и престарелима да остане као што је предвиђено до сада: уље и риба 5 с обзиром да се још у xii веку постови: божићни и апостолски били краћи, да црквенословенски типик наводи како неки устави прописују почетак божићног поста 10 децембра, а такође у xv веку и 20 децембра, поред тога да никаква општеобавезна одлука цркве о садашњој дужини ових постова није донета, уколико се то питање постави, сматрам да би наша црква могла пристати да божићни пост траје две недеље, а петров једну госпојински да остане као што је, с разрешењем на уље, као што је речено за велики пост за монахе да остане строго правило као што је сада у погледу хране свети и велики сабор свакако је потвр- дио власт цркве у овим питањима поста и исте оставио „одговорном расуђивању и па- стирском старању“ помесним црквама све ово даје легитимитет нашој помесној цркви, да размотри питање начина поста у нашој црквеној помесности у првом реду, како би сачувала и ојачала суштину и саму сми- сленост поста, али и како би га афирмисала у свом живом телу радост је да у свему томе има ауторитет на који мирне савести може да се ослони – свог великог и светог пастира, патријарха павла аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 12 1/ 2018 црквени живот велика јектенија – усрдно мољење богослужбене заједнице као прва редакција данашње велике јектеније издваја се јектенија на литургији јерусалимског литургијског типа, која се приписује светом апостолу јакову, брату господњем ј ектенија је саставни део скоро свих бо- гослужењâ, светих тајни, као и много- бројних молитвословљâ она је дијалошка молитва између ђакона (или презвитера) и народа божијег, и као таква представља једну усрдну молитву читаве богослужбене заједнице у нашем богослужењу постоји неколико препо- знатљивих јекте- нија: велика, су- губа, прозбена и мала јектенија; али ми ћемо са- да своју пажњу усмерити на ве- лику (мирну) јек- тенију (η μεγάλη συναπτή) ова јектенија је при- сутна у свим бо- г о служ ењ и м â дневног круга, као и на светој литургији, као један вид почетног усрдног мољења велика јектенија чини почетак заједничке молитве цркве у њеним прозбама уочавамо поре- дак мољења као истинску хришћанску хи- јерархију вредности кроз велику јектенију човек учи да се моли са црквом, да прима њену молитву као своју, да се моли као цело- купно тело христово to је од суштинске ва- жности за свакога хришћанина, да разуме да у цркву долази не да се моли индивидуално, приватно, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву сâмога христа када говоримо о историји, али и развоју велике јектеније, потребно је на почетку нагласити да је овакав вид усрдног дијалошког моље- ња увек био при- сутан у богослу- жењу дијалошка форма велике, и сваке друге јек- теније, огледа се у молитвеном вапају који бива подстакнут ђа- коновим моли- твеним позивом да се помолимо господу, на шта народ једногла- сно одговара са господе помилуј (κύριε, ελέησον) овај молитвени вапај богослужбене зајед- нице представља најприснији и најсавр- шенији вид нашег молитвеног општења са господом, где се њему истинском богу обра- ћамо на један директан и непосредан начин тражећи (молећи) милост његову поред саглашавања народа божијег са прозбама, оно што је заједничко за све јектеније јесу и бранислав илић јануар / фебруар 2018 13 црквени живот возгласи које на крају произноси презви- тер возгласи се данас произносе на крају јектеније, док су они раније били састав- ни део одређених молитава које су бивале читане након јектеније (сада те молитве презвитер чита у себи, док само возглас чита на глас) већ од првог века имамо са- чувану молитву која добрим делом својом формом и садржајем подсећа на велику јектенију, док знаменити свети климент римски у својој посланици коринћанима (прва посланица коринћанима, 54, 4–61,3) подстиче хришћане на усрдну молитву према сведочанству познатог литургича- ра михаила скабалановича, управо ова молитва коју спомиње свети климент римски, може бити окарактерисана као првоисточник велике јектеније, или као молитва из које је дошло до формирања ове јектеније наглашавамо да је велика јектенија од самих почетака, у различитим формама и мањим или већим променама, била присутна у скоро свим литургијским типовима, али као прва редакција дана- шње велике јектеније издваја се јектенија на литургији јерусалимског литургијског типа, која се приписује светом апостолу јакову, брату господњем на поменутој „јаковљевој“ литургији велика јектенија се у целости произноси пре молитве ана- форе (прецизније после целива љубави), док се у скраћеној форми произноси на самом почетку посебно занимљиво и препознатљиво место у великој јектенији литургије светог апостола јакова, пред- ставља последња (завршна) прозба у ко- јој се поред пресвете богомајке помиње и свети славни пророк, претеча и крсти- тељ господњи јован, као и свети славни и свехвални апостоли: поменимо пресвету, пречисту, преславну, благословену, вла- дичицу нашу богородицу и увек дјеву марију, светог јована, славног пророка, претечу и крститеља господњег, божан- ске и свехвалне апостоле, славне проро- ке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помиловани данашњи текст велике јектеније: ђакон: у миру господу се помолимо за вишњи мир и спасење душа наших, господу се помолимо за мир свега света, за непоколебљивост светих божијих цркава, и сједињење свих, господу се помолимо за свети храм овај, и за оне који са вером, побожношћу и страхом божијим улазе у њега, господу се помолимо за најсветијег патријарха (или високопреосвештеног митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у христу ђаконство, за сав клир и верни народ, господу се помолимо за благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им господ бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику господу се помолимо за град овај, за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, господу се помолимо за благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, господу се помолимо за оне који плове, за путнике, болеснике, патнике и сужње, и за њихово спасење, господу се помолимо да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и нужде, господу се помолимо заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, боже, благодаћу твојом поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу богородицу и приснодјеву марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот овој христу богу предајмо свештеник: јер теби приличи свака слава, част и поклоњење, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин 14 1/ 2018 црквени живот прве три прозбе велике јектеније нас на почетку позивају да са сваком пажњом и у миру узнесемо молитвени вапај господу, али и да се помолимо за мир васцелог света по речима јеромонаха григорија светогорца „од бога иштемо да уживамо у плодовима његовог мира: у непоколебивости помесних цркава, у сједињењу свих у његовој истини мир као плод рађа непоколебивост светих божијих цркава у миру божијем брод цр- кве плови постојано и сигурно према мирној луци царства“ са друге стране свети диони- сије ареопагит подсећа да је: „мир сила која све сједињује, која рађа и пружа слогу и све повезује у јединство у христу“ на крају, о значају благословеног и светог мира, али и о сједињујућем значају говори и велики апо- стол павле: „браћо, чувајте јединство духа свезом мира“ (еф 4, 3) пут који води до на- шег учествовања у литургији јесте душевни мир, јер без тишине помисли ум неће заро- нити у дубину тајне овакав мир не можемо да нађемо у свету, он је дар и благослов бо- жији који се дарује вернима каже се да овај свет у злу лежи у мери у којој одбацује хри- ста ми, жудећи за миром, у ствари жудимо за самим христом: „онај ко тражи мир, жуди за христом, јер он је мир“, каже свети васи- лије велики већ у четвртој прозби велике јектени- је ђакон се моли за богослужбено место у коме богослужимо, што свакако указује на свештену и пре свега богослужбену наме- ну храма, јер је за време савршавања свете евхаристије у храму све освештано и благо- словено, због тога можемо рећи да је храм за време свете литургије један крајичак неба на земљи, који је у пуном сјају обасјан и про- светљен христовом незалазном светлошћу о овом свештеном значају храма божијег, свети јован златоуст вели: „као што мирна и од ветра заштићена лука пружа велику си- гурност усидреним бродовима, тако и храм божији: све оне који у њега улазе издиже јануар / фебруар 2018 15 црквени живот фотографије: православиеру из световних неприлика, као из какве олуј- не непогоде, и даје им могућност да у миру и сигурности стоје и слушају речи божије то место је основ врлине и училиште духов- ног живота тек што прекорачиш праг храма, сместа си ослобођен свега што те заокупља напољу уђеш ли у храм, душу ти одмах обу- зме духовна свежина тишина (која у храму влада) у теби изазива страх божији и учи те како да живиш у духовности поучава те да будеш мудрији и узвисује твоје умовање, не допуштајући ти да мислиш на свакодневицу уздиже те са земље на небо и ако је, чак и кад не предстоји литур- гијско сабрање, толика корист од самог доласка у храм, колику тек ко- рист имају они који се са- бирају у њему, када све- ти апостоли проповедају јеванђеље, христос сто- ји у средини, бог отац прима свете свештено- радње, а дух свети све- му томе доприноси пру- жајући своју сладост!“ на крају долазимо до за- кључка да сваки учесник евхаристијског сабрања постаје храм духа све- тога, на шта нас подсе- ћају и многи свети оци и учитељи цркве, јер једна литургијска заједница у својој свеобухватно- сти представља храм божији који је саздан од наших душа у овом контексту можемо да поновимо речи великог златоуста који у својој посланици палом теодору каже да: „божанственим причешћем човек у целости постаје храм христоносни и сваки део њего- вог тела је део храма христовог“ након молитве за богослужбено место, молимо се за надлежног архијереја, (дијаце- зана) по чијем благослову се сабира литур- гијска заједница и чијим благословом пре- звитер предстоји евхаристијским сабрањем у посланици магнежанима свети игнатије антиохијски поучава да: „епископа требамо гледати као да је сâм господ и да наша послу- шност њему буде саображена са послушно- шћу господу“ исти светитељ напомиње да присуство епископа на божанственој литур- гији, или његова сагласност да се она служи, представља сведочанство о изворности ове тајне над тајнама јер једино тако тајна евха- ристије коју савршава епископ, или онај ко- ме он допусти (благослови), има се сматра- ти ваљаном у великој јектенији помињемо епископа као онога који на сабрању сим- волизује или оприсутњује христа један од најиконичнијих примера јесте седење епи- скопа на горњем месту (божијем месту), који је окружен презвитеримâ који седе око њега пред- стављајући апостоле који седе око христа са- брана литургијска зајед- ница узноси молитву за епископа и сав клир по- казујући тако молитвено заједништво, јер и ли- тургија значи заједничко дело, за добро свих у следеће три прозбе велике јектеније моли- мо се за место у коме се налазимо (град, насеље, село или свештену оби- тељ), али и за сваки град и крај, молимо се за пут- нике, болеснике, патнике и сужње, али и за благорастворење ваздуха и изобиље плодо- ва земаљских, као и за времена мирна ове три прозбе показују молитвену бригу цркве и благослов за сваки сегмент живота и по- треба верног народа божијег сам поглед на свет и живот у њему, по речима светог јована злато
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
Одреднице:
21
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом иВАСКРСЕЊЕМ 📌 једноставније, то је
сваког дана изнова потврђивање вере у бога
која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртву, кроз
...већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... вере за коју су страдали свети косовски мученици на челу са светим кнезом лазаром најпре полази од себе полази од покајања не од убеђености да ако је истина и правда на нашој страни, да смо и ми нужно праведни и исправни јер завет са богом није нека окамењена стварност, већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и васкрсењем једноставније, то је сваког дана изнова потврђивање вере у бога која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртву, кроз побуну против неправде али, исто тако и спремност да се грешник прихвати, да се ближњи љуби какав год да је, и које год нације или вере да је према томе, говорити о косовском завету данас, и уопште, није питање политике, нарочито не оне дневнеоно је питање идентитета свакога од нас, јер нас води ка живом и непосредном односу са живим и личним богом оцем који нам се јавио кроз христа у сили духа светога свети косовски мученици са кнезом лазаром као првим међу њима, показали су нам да опредељење за царство небеско није бежање, већ суочавање са историјском стварношћу која је натопљена вером и убеђеношћу да је све што је створено „добро веома“ и да је позвано у заједницу са васкрслим господом у мери у којој живимо са силном жељом за преображајем себе угледајући се на христа бићемо сведоци истине јављене у христу посведочене и кроз косовске мученике и све наше претке који су том вером и животом дисали и напајали се аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја свети кнез каже: земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека, са пуном свешћу да тај избор доноси страдање и смрт септембар / октобар 2018 25 у 15/28 дан месеца јуна, поред светог славног великомученика кнеза лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика пострадалих од косова поља до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника божијих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка амоса, као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ и подвизи ових угодникâ божијих свакако су различита, и време њиховог овоземаљског живљења и делања је различито, али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан већ вековима шири својим живим присуством и молитвом у дечанима, а то је да су дечани, као и све наше светиње, место у које смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој дубљи идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути лепотом манастира и духовном енергијом која зрачи из сваког камена и фреске високих дечана, а поготово из светитељевог кивота, излазе духовно обогаћени, просвећени и освешћени новим духовним искуством каква је слика богослужбеног живота на косову и метохији, како у свештеним обитељима, тако и у парохијама? с којим су тешкоћама суочени свештенослужитељи када је богослужбени живот у питању? – богослужење је само духовно средиште живота наших манастира и парохија у нашем манастиру који је кружног облика црква је у срединиујутро почињемо са молитвом и свакодневном литургијом, а литургијски поретема броја септембар / октобар 2018 29 тема броја дак се концентричним круговима у току дана након службе шири кроз све просторе манастира, на трпезарију, гостопримницу, кухињу, радионице и даље на наша поља и пашњаке увече се све опет сабира на вечерњу молитву и повечерје у храму манастир пулсира евхаристијским ритмом и све бива у литургијском поретку као једна непрестана света литургија ситуација у парохијама је тежа због тога што су многе парохије ако не сасвим угашене, онда сведене на мањи број људи, а цркве су увек биле центар живота нашег народа ту се крштавало, венчавало, сахрањивало срби су у време османског ропства опстали у градским махалама и селима око својих храмова чврсто укотвљени у том литургијском поретку живота са данашњом секуларизацијом све се мења и ван манастира много је теже одржавати овај евхаристијски ритам свакодневно, осим на веће празнике, када се људи окупљају у већем броју манастири и даље остају најважнија места литургијског окупљања на косову и метохији и живи светионици светосавске хришћанске традиције од 2013, у оквиру теме „питајте о саву јањића“ на сајту poukeorg одговарали сте на питања чланова, давали објашњења, духовну подршку, тумачења у светоотачком духу имате велики број посетилаца и на фејсбук профилу и на твитеру колико је овакав начин комуникације и ваше ангажовање значајно за православне хришћане на косову и метохији? – наша вера је увек почивала на речи, јер сâм предвечни божански логос – реч божија обукао се у тело зато је проповед увек била кључни део хришћанског богослужења у литургији речи која претходи евхаристији као што су апостоли некада користили путеве и пошту једне глобалне и наднационалне римске империје ширећи благу вест христову, тако и ми данас користимо савремене медије и у сајбер-спејсу комуницирамо са људима на великој удаљености преносећи и делећи оне вредности за које верујемо да су од суштинског значаја за један аутентичан живот у христу нови медији, посебно друштвене мреже, свакако имају и својих ограничења и део су глобалног света са свим његовим позитивним и негативним странама, али истовремено омогућавају комуникацију која до сада није могла да се замисли то није замена за евхаристијску заједницу, већ може и треба да буде у служби евхаристије која не може да се преточи у виртуелни свет и подразумева живи сусрет и заједницу око чаше господњеипак, у ситуацији када живимо далеко једни од других, често у великим градовима или раштрканим парохијама комуникација преко друштвених мрежа може бити веома важан начин квалитетног пастирског рада и сигуран сам да ће у будућности још више бити коришћена, поред радија, телевизије и штампаних медија које је црква већ прихватила уосталом, зар штампа управо није настала у време гутенберга у намери да се реч божија прошири међу што већим бројем људи и врло брзо су прве штампарије никле и на нашим просторима сада живимо у време још важније технолошке револуције која се може искористити на врло користан начин у циљу учвршћивања наше евхаристијске заједнице и јединства цркве на који начин заинтересовани читаоци могу помоћи добротворни и мисионарски рад манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помог
... вере за коју су страдали свети косовски мученици на челу са светим кнезом лазаром најпре полази од себе полази од покајања не од убеђености да ако је истина и правда на нашој страни, да смо и ми нужно праведни и исправни јер завет са богом није нека окамењена стварност, већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и васкрсењем једноставније, то је сваког дана изнова потврђивање вере у бога која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртву, кроз побуну против неправде али, исто тако и спремност да се грешник прихвати, да се ближњи љуби какав год да је, и које год нације или вере да је према томе, говорити о косовском завету данас, и уопште, није питање политике, нарочито не оне дневнеоно је питање идентитета свакога од нас, јер нас води ка живом и непосредном односу са живим и личним богом оцем који нам се јавио кроз христа у сили духа светога свети косовски мученици са кнезом лазаром као првим међу њима, показали су нам да опредељење за царство небеско није бежање, већ суочавање са историјском стварношћу која је натопљена вером и убеђеношћу да је све што је створено „добро веома“ и да је позвано у заједницу са васкрслим господом у мери у којој живимо са силном жељом за преображајем себе угледајући се на христа бићемо сведоци истине јављене у христу посведочене и кроз косовске мученике и све наше претке који су том вером и животом дисали и напајали се аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја свети кнез каже: земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека, са пуном свешћу да тај избор доноси страдање и смрт септембар / октобар 2018 25 у 15/28 дан месеца јуна, поред светог славног великомученика кнеза лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика пострадалих од косова поља до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника божијих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка амоса, као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ и подвизи ових угодникâ божијих свакако су различита, и време њиховог овоземаљског живљења и делања је различито, али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан већ вековима шири својим живим присуством и молитвом у дечанима, а то је да су дечани, као и све наше светиње, место у које смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој дубљи идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути лепотом манастира и духовном енергијом која зрачи из сваког камена и фреске високих дечана, а поготово из светитељевог кивота, излазе духовно обогаћени, просвећени и освешћени новим духовним искуством каква је слика богослужбеног живота на косову и метохији, како у свештеним обитељима, тако и у парохијама? с којим су тешкоћама суочени свештенослужитељи када је богослужбени живот у питању? – богослужење је само духовно средиште живота наших манастира и парохија у нашем манастиру који је кружног облика црква је у срединиујутро почињемо са молитвом и свакодневном литургијом, а литургијски поретема броја септембар / октобар 2018 29 тема броја дак се концентричним круговима у току дана након службе шири кроз све просторе манастира, на трпезарију, гостопримницу, кухињу, радионице и даље на наша поља и пашњаке увече се све опет сабира на вечерњу молитву и повечерје у храму манастир пулсира евхаристијским ритмом и све бива у литургијском поретку као једна непрестана света литургија ситуација у парохијама је тежа због тога што су многе парохије ако не сасвим угашене, онда сведене на мањи број људи, а цркве су увек биле центар живота нашег народа ту се крштавало, венчавало, сахрањивало срби су у време османског ропства опстали у градским махалама и селима око својих храмова чврсто укотвљени у том литургијском поретку живота са данашњом секуларизацијом све се мења и ван манастира много је теже одржавати овај евхаристијски ритам свакодневно, осим на веће празнике, када се људи окупљају у већем броју манастири и даље остају најважнија места литургијског окупљања на косову и метохији и живи светионици светосавске хришћанске традиције од 2013, у оквиру теме „питајте о саву јањића“ на сајту poukeorg одговарали сте на питања чланова, давали објашњења, духовну подршку, тумачења у светоотачком духу имате велики број посетилаца и на фејсбук профилу и на твитеру колико је овакав начин комуникације и ваше ангажовање значајно за православне хришћане на косову и метохији? – наша вера је увек почивала на речи, јер сâм предвечни божански логос – реч божија обукао се у тело зато је проповед увек била кључни део хришћанског богослужења у литургији речи која претходи евхаристији као што су апостоли некада користили путеве и пошту једне глобалне и наднационалне римске империје ширећи благу вест христову, тако и ми данас користимо савремене медије и у сајбер-спејсу комуницирамо са људима на великој удаљености преносећи и делећи оне вредности за које верујемо да су од суштинског значаја за један аутентичан живот у христу нови медији, посебно друштвене мреже, свакако имају и својих ограничења и део су глобалног света са свим његовим позитивним и негативним странама, али истовремено омогућавају комуникацију која до сада није могла да се замисли то није замена за евхаристијску заједницу, већ може и треба да буде у служби евхаристије која не може да се преточи у виртуелни свет и подразумева живи сусрет и заједницу око чаше господњеипак, у ситуацији када живимо далеко једни од других, често у великим градовима или раштрканим парохијама комуникација преко друштвених мрежа може бити веома важан начин квалитетног пастирског рада и сигуран сам да ће у будућности још више бити коришћена, поред радија, телевизије и штампаних медија које је црква већ прихватила уосталом, зар штампа управо није настала у време гутенберга у намери да се реч божија прошири међу што већим бројем људи и врло брзо су прве штампарије никле и на нашим просторима сада живимо у време још важније технолошке револуције која се може искористити на врло користан начин у циљу учвршћивања наше евхаристијске заједнице и јединства цркве на који начин заинтересовани читаоци могу помоћи добротворни и мисионарски рад манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помог
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
22
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
...један другога загрлимо; и онима који нас ненавиде опростимо свеВАСКРСЕЊЕМ?📌 “
аутор је предавач верске наставе
у дванаестој београдској гимназији
тема броја
мај / јун 2019 25
разговор о светлости је увек р
...један другога загрлимо; и онима који нас ненавиде опростимо све
МЕТА инфо: Р:24550 К:183577 Д:101
| Свеска 367 |
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... и ко- је све то у себи обједињује јер литургија и причешће нам откривају праву меру ствари – љубав божију без које смо слепи, као што смо и слепи ако је не делимо са другима са- мо кроз учешће у животу васкрслог христа, способни смо да се „просветлимо слављем и један другога загрлимо; и онима који нас ненавиде опростимо све васкрсењем“ аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја мај / јун 2019 25 разговор о светлости је увек разговор о богу, који је ваистину једина истинска светлост која просветљује и освећује све и сва свети григорије палама је богомудро го- ворио: господе исусе христе, просветли та- му моју! са друге стране, знаменита црквена песникиња, монахиња касија, у стихири коју појемо на велику среду, вапије ка господу речима: „авај мени! говорећи: јер ноћ ми је распаљивање блуда незадрживог, а мрач- на и без зрака је жеља греха! прими моје из- воре суза, ти који облацима изводиш воду мора пригни се мојим срдачним уздасима, ти који си приклонио небеса неизрецивим снисхођењем твојим да целивам пречисте ноге твоје, и обришем их опет косом главе моје, од којих се ева у рају, предвече шум ушима чувши, страхом сакрила мноштво грехова мојих, и бездане судова твојих ко ће испитати душеспашче спасе мој, не презри мене, слушкињу твоју, ти који имаш неиз- мерну милост“ (слава и сада на стиховање, јутрење велике суботе) наш живот је премрачан, утопљен је у мраку греха и страсти као припадници цр- кве можемо поставити питање: која сила на свету може да распрши ову греховну таму? одговор је јасан: светлост христова, про- светљује све! о значају истинске, освећују- ће и спасоносне светлости христове писао је и апостол павле саветујући хришћане: „јер некада бијасте тама, а сада сте свјетлост у господу: владајте се као дјеца свјетлости“ (еф 5, 8) како све можемо постати деца све- тлости? одговор је, кроз љубав и веру ко је испуњен љубављу и добротом као изразима непоколебиве вере, заиста, примиће све- тлост ова истина је утемељена на речима сâмог спаситеља: ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота (јн 8,12) још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде (јн 12, 35) небеско светло можемо задобити једино уз помоћ вере, са богоугодним делима, са де- тема броја ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота (јн 8, 12) у светлости твојој видимо светлост бранислав илић 26 3 / 2019 латном љубављу и добротом према сваком човеку, са усрдном и срдачном молитвом за све људе да бисмо у свету постали мали полијелеји, духовне свеће, духовна светила, позивајући све око нас и понављајући речи стиха који са небоземном радошћу певамо пред почетак пасхалног јутрења: приђите, примите светлост од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мртвих! употреба светлости у богослужењу употреба светлости у богослужењу је од великог значаја, и оно је увек било саставни део готово свих, како старозаветних, тако и новозаветних богослужења заповест да се направи светиљка од чистог злата са седам кандила је једна од првих коју је господ дао мојсију у старозаветној мојсијевој скинији светиљке су биле неопходни део свештено- служења, а палиле су се увече поред сва- кодневне јутарње жртве, првосвештеник је у јерусалимском храму, тихо и са страхопо- штовањем вршио припрему светиљки за ве- черње паљење, а увече би их после вечерње жртве палио да горе целу ноћ према број- ним сведочанствима ове светиљке су биле символ божијег руководства стога, цар да- вид из свога срца вапије ка господу: „ти си господе, светлост моја“, или на другом месту: „реч је твоја жижак нози мојој“ употребу све- тиљки налазимо и у време светих славних и свехвалних апостола, приликом њихових ноћних сабрањâ ради проповеди речи бо- жије, ради узношења усрдне молитве, као и ради ломљења хлеба, о чему важно све- дочанство налазимо у књизи дела апостол- ских: „и бејаху многе свеће горе у соби где смо се сабрали“ (дап 20, 8) богослужбену употребу светлости нала- зимо и у периоду гоњења познато нам је да су се први хришћани на молитвена сабрања сабирали ноћу у катакомбама где богослуже- ње није било могуће без употребе светиљки, а на овај вид практиковања приморала их је ситуација гоњења не смемо изгубити из ви- тема броја мај / јун 2019 27 тема броја да да је употреба светлости и у овом перио- ду била двојака, она је увек имала, а и данас има, практични и символични (духовни) зна- чај тертулијан сведочи: „код нас се богослу- жење никада не служи без светиљки“ дакле, ми светиљке на богослужењу не употребља- вамо само да бисмо разагнали ноћну таму, - јер литургију служимо при дневној светло- сти, већ ради тога да бисмо помоћу светиљки изобразили христа – нетварну светлост, без које бисмо и у сред дана лутали у греховној тами у старом завету је пред књигом мој- сијевог закона непрекидно горело кандило, символизујући да закон божији представља светлост човеку у његовом животу будући да је у новом завету божији закон садржан у јеванђељу, освештана је пракса да се пре из- ношења јеванђеља носи упаљена свећа, а за време читања јеванђеља се пале све свеће, символизујући да јеванђелска светлост про- светљује сваког човека који долази на свет блажени јероним казује: „у свим источним црквама се за време читања јеванђеља пале свеће и при сунчевој светлости, и то не ради разгнања таме, већ као знак радости, да би се материјалном светлошћу изобразила друга светлост“ са друге стране, свети софроније патријарх јерусалимски вели: „кандила и све- ће изображавају вечну светлост, као и све- тлост којом сијају праведници“ а знаменити тумач светог богослужења, свети симеон солунски сведочи: „свеће пале пред иконама светих и ради њихових добрих дела у свету“ из свега наведеног закључујемо да све- тлост у ужем смислу представља сâму бо- жанску светлост, христову светлост која просветљује и освећује свакога човека, ону светлост будућег живота у царству божијем светиљке (кандила и свеће) у цркви увек имају духовно-символични смисао овај символизам светлости се потврђује и саста- вом свећа и кандила која горе припадници царског свештенства су у првим временима као принос доносили у храм восак и уље, као вид молитвене жртве свети симеон солун- ски поучава: „чисти восак означава чистоту и неисквареност људи који га приносе он се приноси као знак нашег кајања у упорности и спремности на послушност богу слично мекоћи и савитљивости воска као што восак који су пчеле направиле после сакупљања нектара са цвећа и дрвећа символички озна- чава принос богу као од васцеле творевине, тако и горење воштане свеће, као претва- рање воска у огањ, означава обожење, пре- тварање овоземаљског човека у нову твар дејством огња и топлине божанске љубави и благодати“ 28 3 / 2019 свети апостол петар је писао јудејцима: „и имамо најпоузданију пророчку ри- јеч, и добро чините што пазите на њу као на свијетилник који свијетли у тамном мјесту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим“ (2 петр 1, 19) ово он говори о пророчкој светлости и уверава, да је у ње- гово време она била код јудеја час светлост у тами, час освит или излазак сунца, час пот- пуно јасан дан међутим, оно што је за јудеј- це пророчка светлост, то је за нас светлост христова или учење христово и за нас је оно час светилник у тами, час свитање, час пуна дневна светлост ово су неминовни признаци при узлажењу у светлост христо- ву, и ко их није сусрео на своме путу, тај још није угледао светлост христову код апостола петра се као полазиште кретања ка светлости поставља угледавање светлости: добро чините што пазите на њу ако човек окружен тамом примети све- тлост, поћи ће по њеном указивању и доћи ће најпре до такве светлости која се може упоредити са свитањем, а потом и до такве која је попут јасне дневне светлости грешник који робује страстима и не ради на своме спасењу пребива у тами, у месту тамном но, чује ли он реч или је прочита или увиди нешто, или се околности њего- тема броја бог се светли у чистом срцу као сунце у чистој води или у незапрљаном огледа- лу а пошто је ово срце разумно, онда оно созерцава бога који се светли у њему и пошто је бог блаженство, онда оно и блаженствује у њему свети теофан затворник светлост христова просвећује све превод са руског језика: небојша ћосовић мај / јун 2019 29 вог живота тако сложе да он долази себи, то јест уразумљује се, почиње да се брине због опасности свог положаја и долази до неопходности да се позабави самоиспра- вљањем тада се у његовој души као све- тилник у тамном месту пали таква помисао, и што он више пази на њу, тим му јаче све- тли светлост његова, и разгорева се у њему потреба и жеља да се исправи и ако се не догоди некакво расејавање (исклизнуће у испразна дела – прим прев), дело пажње, на засијавшу у срцу светлост благодати, окончава се чврстом решеношћу да се оста- ве грех, страсти, лењост (нерад) и сва рђава дела, и започне исправан живот, по закону христовом ово време од прве помисли о исправљању до коначне решености на ис- прављање себе – представља први корак у област христове светлости, који је врло сличан кретању ка примећеној ватрици у тамном месту потом покајник започиње да живи ис- правно но, ту се опет јављају тешкоће: он би да учини неко добро, али се пређашње навике, склоности и страсти покрећу (при- крадају) и настоје да га одвуку од добра не желећи да им се покори, он се бори с њима и не може другачије, до да кроз такву бор- бу успе да учини добро ово је тако неизбе- жно, да ма које би добро дело неко зами- слио, одмах ће сусрести противљење или у себи или споља, и онда неизоставно мора да се бори да би опстао у добру тешко је, свакако, али је утешно то, да што неко више стоји у добру, то ова борба постаје лакша, страсти ослабљују, а јачају добра располо- жења коначно, последња тако надјачава- ју, да прва остају скоро неприметна; света осећања и расположења се тако добро уње- друју у срце, па као да чине његово природ- но стање и тада се човек подвизава у добру тако слободно, као што дише овај период борбе са страстима и похотама јесте оно што је апостол назвао свањавањем или из- ласком сунца: докле дан не осване и даница се не роди страсти су као магла као што је у природи, што сунце више стоји на хо- ризонту, то постаје ређа магла и сунце се показује коначно у свој својој лепоти, тако је и код нас: што се дуже кроз борбу са стра- стима држимо пред сунцем христовим, тим више се разређује магла страсти и коначно сасвим нестаје, и у души засијава христос господ, сунце пуно и чисто од тог времена започиње блажено ста- ње чистоте у коме се созерцава бог: бла- жени чисти срцем, јер ће бога видјети (мт 5, 8) бог се светли у чистом срцу као сунце у чистој води или у незапрљаном огледалу а пошто је ово срце разумно, онда оно со- зерцава бога који се светли у њему и пошто је бог блаженство, онда оно и блаженствује у њему „онај који се удостојио оваквог ста- ња, - каже свети јован лествичник, - још у телу има увек у свим речима, делима и по- мислима за руководиоца обитавајућег у ње- му бога, а при томе не живи више он сам, већ живи у њему христос“ извор: созерцание и размышление (краткие поучения), изд правило веры, москва 2003 тема броја када предуслови вере, послушности и смирености не прате један другог „у стопу“ и човек оспорава реч путоводитеља, планирајући да се распита и код других духовника, тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака 30 3 / 2019 рођење христово изменило је историју света божијем уласку у земаљску исто- рију претходила је чудесна и сјајна звезда која се на небу, по речима светог димитри- ја ростовског, појавила још на благовести и довела мудраце од истока до пећине вертеп чудесна светлост анђелска у пољу пастира претходно је довела јеврејске пастире на поклоњење богомладенцу, спаситељу света преко пастира и мудраца христу се покло- нио читав свет, сви људи светлост је била та која их је до бога водила у символу вере стоји да је господ христос „светлост од светлости, истинити бог од истинитог бога“ до кога се долази светло- шћу и светошћу светлост која нас треба да доведе до бога јесте наш врлински живот ниједна, ма како лепо изговорена реч, нема тежину показаног делатног примера – да се светлост ваша светли пред људима, значе- ње је непрестаног чињења добра које чове- ку не сме да досади човек је створен да чини само добро и ка- да год не чини тако он се осећа неприродно, тема броја светлост наша зависи од светлости божије и зато на кући своје душе не смемо грехом зазидати прозоре кроз које допире светлост божанска наша светлост и светлост божија хаџи драган б поповић мај / јун 2019 31 осећа својом савешћу да није на правом путу јер само праведност изводи пред бога, као што смо сазнали из житија старозаветних патријараха земаљски живот је школа која треба да научи како да облагодатимо себе за вечни живот који не подразумева само некакво стање загробног живота душа, већ лично постојање у заједници са богом које се на- ставља и после одласка са земље о томе говори свети симеон нови богослов када каже да усавршавању светих неће бити краја ни у вечности на нашем животном путу светлости и та- ме, између којих се налазимо као на некој свакодневној клацкалици, постоји безброј изазова и искушења која би требала по бо- жијем допуштењу да доприносе трпљењу трпљење, опет, помаже да се смиримо и та- ко смирени покажемо светлост нашу чине- ћи ближњима добро јер пут до бога и води преко наших ближњих супротна смирењу јесте гордост људска која се састоји од не- познавања односа и везе између божи- је свемоћи и људске немоћи јер све што имамо, од бога смо добили са друге стра- не, зло је болесно стање воље човека који се удаљио од светлости божије борба са грехом и њеним главним проповедницима који су са неба отпали утемељена је нашом православном вером у којој ми својим кр- штењем објављујемо рат сатани и анђели- ма његовим палости наше природе доприносе и плотске слабости свети оци су са правом истицали: усмрти плот да би спасио тело плот, у том смислу, има значење оног што је у нама грешно плот је тама која прекри- ва нашу светлост бог је, међутим, добар и према злима и порочним људима он је љубио и непријатеље своје због тога све- ти исак сирин каже: милост је божија су- протна праведном људском суду то недво- смислено говори да циљ хришћанске вере није морализам, нити спољашње усаврша- вање човека, већ његово лично, покајно учешће у животу свете тројице и црквене заједнице љубав која подразумева жртву и служе- ње заједно са милостињом и гостољубљем брише мноштво грехова господ ће због тога рећи својим ученицима да ко хоће међу њима да буде највећи тај треба сви- ма да служи, а ко хоће да буде први међу њима, тај свима да буде слуга у овим ре- чима је сав смисао посланства христовог: служење и жртва за све у старом завету жртва се називала корбан што је у буквал- ном преводу са арамејског језика значило прићи ближе, јер се жртвом без мане око које се потрудио онај који је жртву при- нео, приближавало богу у новом завету, у којем се на олтар богу због сина божијег приноси бескрвна жртва, награда прино- сиоцу жртве дата је према труду око стица- ња благодати светлост наша зависи од светлости бо- жије зато на кући своје душе не смемо грехом зазидати прозоре кроз које допире светлост божанска која нас подстиче да де- лима милосрђа засветлимо, указујући дру- гима на присуство божије када се светлост такве свеће једном прислужи не ставља се на место са кога се та светлост не види тема броја ниједна, ма како лепо изговорена реч, нема тежи- ну показаног делатног примера, да се светлост ваша светли пред људима, значење је непрестаног чињења добра које човеку не сме да досади 32 3 / 2019 на прошлогодишње божићне покладе, на предлог презвитера небојше ми- лићевића, упутисмо се у посету јеромонаху серафиму (миљковићу), духовнику мана- стира рудничко благовештење поменути манастир је посвећен празнику благовести и налази се у близини тополе, тачније 7 ки- лометара од места страгари од београда је потребно око 2 сата да би се стигло до њега: прво се иде аутопутем до младеновца, а по- том магистралним путем ка тополи односно страгарима чим смо ушли у манастирски конак, сре- тосмо игуманију, мати салафаилу (баштова- новић), која се (као и увек) обрадова нашем доласку неки минут пре нас у посету је до- шла настојатељица суседног манастира во- љавче, мати евгенија, која се такође обрадо- ва када нас угледа на улазу конака и замоли да у повратку посетимо и њено сестринство игуманија салафаила нас одмах отпрати у гостинску собу и одвоји нам добрих сат вре- мена за разговор она је на игуманском ме- сту наследила чувену схимонахињу михаилу (кнежевић), донедавно најстарију монахињу у српској цркви, која се упокојила 2014 го- дине у својој 97 години живота са гостољу- бивом мати салафаилом смо разговарали о тема броја не може се град сакрити кад на гори стоји (мт 5, 14) у посети монашкој обитељи шумадијске епархије презвитер оливер суботић манастир рудичко благовештење мај / јун 2019 33 много чему што се тиче црквеног живота из ње јасно проговара дух богомољачког по- крета и побожности, дух који прво захтева живот по јеванђељу, па тек онда причу о ве- ри за старца серафима, кога смо пошли да посетимо, мати током разговора рече: „то је старац-дете!“ и заиста, можемо посведочити да је то тачно, управо у оном смислу на ко- ји нас господ позива да постанемо деца (ср мт 18, 3), а што апостол павле додатно обја- шњава: да у злоби детињимо, а не у уму (1 кор 14, 20) на крају нашег разговора, мати салафаила нас уведе у суседну собу, где је за време свог овоземаљског живота пребивала игуманија михаила, и ту нам изнесе кивот са моштима за целивање после пријатног и душекорисног разгово- ра са мати салафаилом, пођосмо до просто- рије где борави о серафим тог дана је дошло доста људи на исповест код њега иако све време лежи у кревету због телесне слабости (болести ногу и повреда које је претрпео у једном саобраћајном удесу), о серафим ре- довно прима реке верника које се сливају ка његовој келији: од сељакâ до универзитет- ских професора, сви хрле ка старцу, осећа- јући да је пред њима човек у правом смислу те речи а како се тек он обрадова када нас је видео! пошто се срдачно поздрависмо, о серафим седе на свој кревет, не скидајући притом епитрахиљ са врата, с обзиром да је до тада све време исповедао људи попут о серафима не морају да при- чају да би човек од њих стекао духовну ко- рист – као у причи о ави антонију, у којој један монах није постављао никаква пита- тема броја људи попут о серафима не морају да причају да би човек од њих стекао духовну корист – као у причи о ави антонију, у којој један монах није постављао никаква питања јер му је било довољно да гледа старца-подвижника мати салафаила старац серафим 34 3 / 2019 тема броја ња јер му је било довољно да гледа стар- ца-подвижника отац серафим је монах са вишедеценијским искуством оно што је код њега магнетно привлачно јесте дубока вера, спонтаност у опхођењу, неусиљеност у раз- говору и радост којом зрачи а уз све наведе- но, и велика посвећеност духовном вођењу верног народа ето, овај старац је мисионар чак и у болесничкој постељи – он не излазе- ћи из своје келије сведочи животом јеванђе- ље христово толиким људима „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“, чувене су речи светог серафима саровског, којих смо се сетили размишљајући о шума- дијском монаху који носи име тог светитеља и поред огромног броја верника који долазе к њему, на лицу о серафима не примећује- мо ни умор нити негодовање – само осмех, и то искрен и неизвештачен (сетите се када сте последњи пут тако нешто видели) током разговора, на наше питање о свештеничкој служби, о серафим рече да је за свештеника најважније да служи како треба и да ваљано исповеда верни народ то нам се добро уре- зало у памћење током разговора одједном зазвони теле- фон: мати евгенија из вољавче зове да про- вери да нисмо којим случајем заборавили да дођемо и у њен манастир пошто смо од оца серафима добили усмене поуке, и духовно се оснажили његовим молитвама, кренусмо ка вољавчи на изласку из манастирског ко- нака сретосмо о мардарија, младог монаха који служи при манастиру, и после краћег разговора настависмо за манастир вољавчу, који је удаљен десетак минута вожње од руд- ничког благовештења манастир вољавча има изузетно важну историју за српску цркву и државу у том ма- настиру је 1805 године било седиште пра- витељствујушчег совјета, органа власти ус- постављеног у време карађорђа и вођеног од стране чувеног проте матије ненадови- ћа настојатељица манастира, мати евгенија, нас је чекала испред манастира и одмах нас увела у манастирски храм, посвећен светим архангелима ту смо имали част да целива- мо кивот са делом моштију светог киријака отшелника мати евгенија нас потом одведе и у собу у којој је био правитељствујушчи со- вјет, затим у собу где је боравио карађорђе и у просторију у којој су смештене личне ства- ри блаженопочившег епископа шумадијског саве (вуковића) одмах потом одосмо до ма- настирске гостопримнице и ту поразговара- смо о разним темама попут манастира рудничко благовештење, и у овом манастиру епархије шумадијске смо обасути гостољубљем на крају, обећасмо мати евгенији да ћемо једном приликом до- ћи и да служимо у овој светињи, ако бог да * враћајући се за београд имали смо о чему да разговарамо током пута, а наредних да- на да сабирамо утиске о шумадијским све- тињама и њиховим монасима и монахиња- ма и да жељно ишчекујемо прилику за нову посету манастир вољавча мај / јун 2019 35 парохијани када човек види ту особу, управо тако и помисли: миран, сталожен, једноставан, господин по држању; неприметан, добар, увек на услузи; неко ко воли своју цркву и свог свештеника песничка душа из новог сада кристина давидовић својевремено је један свештеник на венчању својих парохијана рекао да има разних људи на парохији и да сваком треба приступити на одговарајући начин и додао да постоје такве породице у којима свештеник како уђе, просто се одмори притом, ту није реч о одмору уз кафу и ракију, већ о здравом, мирном и благом односу међу људима који је, уједно, и највећа добродошлица у дом у овом броју говоримо о особи за коју је парох, прота бранко ћурчин имао сличан, готово исти коментар као и поменути свештеник из уводног дела када човек види ту особу, управо тако и помисли: миран, сталожен, једноставан, господин по држању; неприметан, добар, увек на услузи; неко ко воли своју цркву и свог свештеника све је тачно и нема ту ничег необичног на први поглед, не може се уочити ништа карактеристично но погледајте слику и расудите сами: да ли бисте рекли да је овај човек одрастао од детета које је три године провело у језивом јасеновцу? да ли бисте веровали да су ове очи у тренуцима када свако од нас има највише љубави и пажње своје погледе приковале на лешеве „још врућих српских тела са којих се сливала крв“ (како сам он то описује) да је овај човек и после логора гледао мушкарце који су убијали, крвавих брада, мајици и руку, и бежао од немаца, усташа, од наших сународника он, његова мајка и још петоро деце, док му је отац убијен име му је душан новаковић срдачно ме је примио у свој дом, да причамо о цркви, његовој породици, кући најмање је причао о себи и одговарао је поклонио је преко стотину икона које слика од одласка у пензију 36 3 / 2019 парохијани само на конкретна питања стипендија за школу му није стигла када је била обећана помагао је мајци у детињству то је много волео сестра му је омогућила школовање док се он сам бавио тешким физичким занатом постао је и возач од када је служио војни рок недељом је радио у својој кући и градио, јер су му сви остали дани били радни и све то тако ситан, мршав и болешљив није хтео много да прича на ове теме, више сам сама прочитала чика душан је говорио о томе како је волео да за васкрс, као дете, игра фудбал са суседном улицом, и то у шарена јаја говорио је о својој кући у бихаћу само се кроз боју гласа могла назрети велика благодарност коју прожима бол и та боја је често била упакована у онај здрави понос и радост највише је говорио о својој жени марини, која се недавно упокојила емоција приликом песма 15 не дај господе срце да ми страда због времена тешка јер живот ми је ко хрид на ветру и бури и до часа твог зато те молим учини господе сад само да волим да волим небо и зору што заруди и данак бели да волим људе ма какви они били да волим до боли љубав ми своју обилато сад дај и души вечни сјај не остави ме без љубави вољених нек звездани сјај што небом кружи обасја срце моје док ти се молим подај, господе! јер душа те моја, знај, вечито воли чика душан чита своје песме мај / јун 2019 37 њеног помињања је покривала сваку другу: нежна, љубавна, чежњива овакав сусрет нисам очекивала био је потресан, али на потпуно другачији начин чика душан ми је поклонио своју књигу у којој је с благословом о бранка описао свој живот књига без садржаја, лектуре, рецензије само таква, написана од једном и спојена лепком нисам смела тек тако да јој приђем, јер нисам знала шта ме у њој чека од свега по мало је било ту после бога, централно место у књизи је заузела, ни мање, ни више, до чика душанова мајка доста аутобиографија о љубави према цркви и другима једино тако могу да дефинишем ово чудно штиво какве је све детаље човек с оваквим искуством могао да подели? једноставно, спонтано, онако како размишља каже да је прихватио благослов да пише због своје деце и унучади, да никад не забораве унука студира психологију, а унук је на медицини изненадила сам се тако добрим вестима и нисам могла да не пребацим тему на породицу питала сам о томе како је васпитао децу каже: „рекао је патријарх павле да будемо људи ако нисмо људи, вера није квалитетна, јер бог тражи чисто срце не мора да буду при вери тек кад видим какви ће ми бити унучићи и ако видим да су они квалитетни, бићу сретан и верујем да сам васпитао децу као квалитетне људе“ то рече човек чије је највеће знање живот и мудро га остави деци својој да га и сами осете живот им је пренео и поукама те књиге, од којих је једна: „чудни су људски путеви и никад човек неће знати кад ће доживети пад, без разлике да ли лети високо или ниско“ ко може сада измерити висине? не знам, али чика душан је схватио парадокс тих мера знате ли како је одговорио на живот? песмом, иконом и дивном децом и немојте мислити да сам уместо о човеку говорила о књизи није на продају и она се поклања испред своје парохијске цркве насликао је и о бранка испред цркве на клиси парохијани 38 3 / 2019 шта да радимо ако је већ одрасло дете окренуло главу и гледа на супротну страну од храма? да ли постоје адолесценти, који не одлазе од цркве? како задржати младе у парохији? говори нам протојереј александр пономаренко, настојник свето-тројичиног храма у жутим водама, криворошке епархије „то је мој тата!“ једном, после вечерње службе, развозили смо минибусом наш омладински хор кућама и један наш четрнаестогодишњи омладинац је видео кроз прозор свог оца и повикао: „то је мој тата, зауставите, молим вас!“ стао сам, он је искочио, пришао оцу, загрлио га и даље су пошли заједно било би лепо када би ка свим очевима тако синови трчали никакви „духовни подвизи“ наша парохијска пракса је показала да у цркви остају она деца чији родитељи иду у храм- и тата, и мама приметио сам да су људи који су почели да иду у цркву, притом не формално, већ јеванђелски, посебни, искрени, сијају добротом и са њима желиш да се дружиш да се дете не би удаљило од цркве и да би било отворено према родитељима, пре свега треба да волимо децу, да проводимо са њима више времена пред спавање их обавезно пољубите, посебно недељом, после службе им потпуно посветите дан и будите са њима нежни децу не смемо насилно да приморавамо на „духовне подвиге“ треба да их васпитамо на свом примеру родитељи треба да буду ауторитет за децу ми своју децу, ни сина, ни ћерку, нисмо терали да „читају“ правила једном сам нешто ушао у собу и видим ћерка стоји и моли се сама! дете само мора хришћански живот протојереј александар пономаренко адолесценти и црква: волети, хранити и не говорити много наша парохијска пракса је показала да у цркви остају она деца чији родитељи иду у храм - и тата, и мама мај / јун 2019 39 да схвати шта му је потребно, да је то лично његово а да сам им задао молитвено правило, још са поклонима, и васпитао их под строгом контролом, онда би изашли у свет и дошли до своје „слободе“ ја то са увереношћу могу да говорим зато што су ми деца већ одрасла и драго ми је због њих уколико деца не пођу правим путем, онда се молите за њих, надајте се и чекајте и будите спремни да их са љубављу, као отац из приче о „блудном сину“, примите у било које време, у било ком тренутку и са било каквим изгледом у коме вам се врате како је отац из приче „о блудном сину“ дочекао млађег сина? обуо га је, оденуо, загрлио тако и ми, не можемо ништа друго да смислимо јер нам је тај пример дао сам господ како да прихватамо заблуделу децу као на фронту многи родитељи су приметили да пубертет код дечака почиње са четрнаест-петнаест година, и као што показује родитељско искуство, завршава се са двадесет седам година црква није тек тако дала правила кад се може добити чин ђакона или свештеника то сада у двадесет две године рукополажу, када младић заврши богословију, још увек није успео ни да постане овца, а већ се спрема да постане пастир раније су са двадесет седам година постајали ђакони, а после тридесет свештеници код девојчица пубертет почиње још раније у 12-13 година, а завршава се тек када се уда до тада потребно је да им створимо имунитет против саблазни, а током пубертета родитељи морају да учине нарочит подвиг - да забораве на себе и да се понашају као да су на фронту тачке спајања ја сам се такође удаљавао од цркве, не далеко и не на дуго, кад сам се вратио из војске после сиво-зелених војничких дана, мени је све изгледало шарено, јарко срео сам познанике који су имали увозне плоче, „фирмиране“ грамофоне и повукло ме у тај вртлог почео сам да купујем те плоче, да их продајем и мењам, ишао сам у кијев и москву на нелегалне пијаце плоча затим је све то прошло и ја сам почео да жалим што сам толико времена (и новца) потрошио на такву глупост а касније, кад сам већ постао свештеник, замолили су ме да одвезем децу из једне школе у кијев, лавру и да им покажем музеј и на путу наше маршруте, на „мајдану“ су постављали бину за рок-концерт са мном је било неколико дечака у пубертету, и ја сам им причао о разним правцима рок-музике и нашли смо заједничку тему! како ми је само помогло искуство из моје младости двојица од тих момака су после тог разговора почели да долазе у наш храм, један се већ оженио и пева у црквеном хору воли, храни и мало причај ја сада ретко идем у недељну школу, јер тамо већ има ко се бави децом, више се трудим да разговарам са њиховим родитељима то је најбоља гаранција да ће деца остати у цркви у недељној школи их не терамо да нешто посебно уче, не дајемо им тестове деца су целу недељу провела у клупама, а онда ће их још и у цркви ставити у клупу трудимо се да им после службе буде просто занимљиво организовали смо им уметничку школу, бавимо се певањем главно је да они у храму нађу другове, да се друже такође смо одлучили да направимо и фудбалски тим и обавезно се трудимо да их укусно нахранимо кад свештеник проповеда, добро би било да се сети да пред њим стоје не само одрасли, већ и деца, и то у првом реду и добро би било да та проповед буде универзална - разумљива како одраслима, тако и деци и да не буде дугачка - не више од десет минута превод за православни мисионар: православнаја породица извор: https://wwwpravmirru/chtobyi-deti- ne-ushli-iz-tserkvi/ хришћански живот 40 3 / 2019 бити особа са аутизмом има своје предности и своје велике недостатке понекад сам тужан зато што не могу да певам, а понекад захваљујем богу баш зато што немо седим и посматрам свет око себе волео сам часове грађанског васпитања, слушао сам учитељицу сању и упијао сваку реч од ње сам научио да свако дете има право на образовање ова сазнања миловала су моју душу и ја сам се ускоро нашао у ситуацији да проговорим о свему што ме је мучило свих ових година питао сам мамау кад ћу ја да проговорим затечена мојим питањем остала је без одговора и тренутак касније изговорила је нешто што је изменило мој живот заувек «могу само да се молим богу за тебе, то је све што имам» осетио сам велику радост ноћ под острогом, молим бога да проговорим, мама и тата моле се за мене свитање под острогом, милост божја излила се на све људе осмехујемо се и мирно приступамо келији са моштима светитеља „чудотворче, вапај мој чуј и богу принеси“, молитва моје мајке одзвања мојим умом излила је сузе своје, подарје богу заволео сам тишину молитве, мало молитвено правило пред спавање, литургију, псалме и вечерњу службу четвртком живот по јеванђељу носим умом и срцем иако никад не проговорим, остављам траг писањем лазар вулић из пера читалаца мисионара молитва моје мајке мај / јун 2019 41 хришћански брак и породица питао сам много деце која се моле ујутру и увече, а правилније је рећи – ишчитавају правило, врше молитвено послушање: „кад ти се појавила нека тешка ситуаци- ја, да ли си се у том тренутку помолио, обратио богу за помоћ?“ одговор је – да му то није ни пало на памет! и уопште му ни не пада на памет, управо зато што нема лични однос са богом а, ако он постоји, онда је то само кроз родитеље: треба да их замолимо и тада ће бог помоћи разговор са протојерејем константином курбановим о томе како водити дијалог са црквеним дететом, ако му је одједном досадило да пости, причешћује се, иде у храм дете, које више не жели у храм идеално дете недељом сат времена пре литургије искаче из топлог кревета, трчи да пере зубе и већ после 15 минута је очешљано, обучено и у изгланцаним ципе- лама ужурбано стоји пред излазним вратима очекујући да што пре пође у храм стварно дете са главом забијеном под јастук, на већ 45–минутно наговарање да устане и пође у цркву одговара тешком имитацијом чврстог сна шта радити? сви саветују: најбоље сред- ство је лични пример али 13–годишњаци се понашају управо супротно како водити ди- јалог са црквеним дететом, ако му је одјед- ном досадило да пости, причешћује се, иде у храм? наговарати, приморавати или оста- вити на миру? „профилног дана“ – у недељу о блудном сину, на ове и друге одговоре је одговарао познати кијевски духовник, многодетни отац, протојереј константин курбанов ако се дете буни, то је похвала родитељима оче, ситуација је ова: дете се код цркве- них родитеља од рођења причешћивало, али је напунило 11, 12 година и одједном признаје да не жели да иде у храм како да се понашамо са њим? јер ако погрешимо у тактици, човек може заувек да оде из цр- кве кад се појави таква могућност – питање је широко и постоји много моме- ната на које треба обратити пажњу, одгова- рајући на њега пре свега – деца су различи- та постоје она којима је бог дао да наследе од родитеља послушни карактер њима је лакше да изађу на крај сами са собом него да ступе у конфликт са оцем или мајком али, чешће срећемо другачију ситуацију узгред, протест против родитеља може да говори и у корист родитеља зашто? зато што то значи да су деца са њима у посебним, родбинским односима јер, ми не ценимо своје најбли- же – то је једна од наших људских слабости тако да, ако се дете отворено буни, то је са једне стране похвала родитељима, а са дру- ге – упозорење да ли се ваше дете моли или ишчитава правило? – ево у чему се данас састоји главни про- блем у васпитању, по мени брижни родите- 42 3 / 2019 хришћански брак и породица љи од детињства уче своју децу да се моле ујутру и увече, читају са њима дечије цркве- не књиге, свестрано их упознају са црквеним животом али, ишчитавајући молитве, дете често и не стиче сопствено молитвено иску- ство, које уствари и чини човека верујућим код њега се не јављају посебни, лични одно- си са господом нашим исусом христом питао сам много деце која се моле ујутру и увече, а правилније је рећи – ишчитавају пра- вило, врше молитвено послушање: „кад ти се појавила нека тешка ситуација, да ли си се у том тренутку помолио, обратио богу за помоћ?“ одговор је – да му то није ни пало на памет! и уопште му ни не пада на памет, управо зато за- то што нема лични однос са богом а, ако они и постоји, онда је то само кроз родитеље: треба да их замолимо и тада ће бог помоћи за васпитање нема ни искуства ни примера – ми смо прво покољење, које је после свих забрана имало могућност да отворено (или као отворено) подиже своју децу у пра- вославној вери али притом, ми немамо ни искуства ни примера ми читамо у књигама о томе како су вас- питали децу у xix веку и раније педагозима се тада чинило да је довољно да просто нау- че дете религиозном поретку ми видимо да је то очигледно било недовољно, и у какву глобалну религиозну катастрофу је затим до- шло наше друштво милост божија је што је црква преживела и у њој су се нашле здраве силе, али ипак, катастрофа се десила због тога није само навикавање на поре- дак неопходно у делу хришћанског васпита- ња крајње је важно да предамо детету лич- но искуство сусрета са богом, и тада ће оно у тешком тренутку моћи и да се обрати богу, да га замоли за помоћ и најбитније је што ће оно ту помоћ и добити је ли родитељ зао човек? – ако дете буде имало са богом личне од- носе, оно ће и на служби стајати другачије на жалост, деца не могу да живе у овом дру- штву и да избегну утицај атмосфере која у њему влада: она желе забаву у савременом свету преовлађује представа о томе да је жи- вот једна велика забава шта више, живот је просто обавезан да буде та забава мај / јун 2019 43 а онај који ограничава та задовољства, он је зао човек, против кога се чак морају усва- јати одређени закони замислите какав посе- бан однос мора имати дете према родитељи- ма и богу, да би победило тај најјачи дух, који сада влада у свету да би га чак, да погледа на страну тог духа, изнутра било срамота осетити тренутак – свакако ми морамо узети у обзир да је дете у пубертету, да су његова осећања веома јака, и да оно мора да их контролише овде је вео- ма важна педагогичност она ни у ком случају није само попустљивост родитељска власт по- стоји, ма колико дете има година, али ми мора- мо да јасно видимо њене границе управо је те границе дао апостол који је молио: „очеви, не раздражујте дјеце своје“ (кол 3, 21) у педагогији морамо користити она сред- ства, која најбоље одговарају сваком кон- кретном случају то се не решава механички, родитељ живо осећа своје дете и мора ухва- тити ситуацију овог или оног тренутка понекад треба строжије подвикнути да би син или ћерка устали и брзо кренули у храм а некад је боље бити снисходљив - потрпети, како би се рекло, мало, очекујући у будућно- сти испуњење тог благог циља, који желимо да постигнемо: да би човек заволео богослу- жење, а не да га потпуно одбаци оваква педагогија је била блиска чак и светима преподобни антоније велики, ви- дећи духовни замор братије, давао им је од- ређени душевни одмор упознати се са христовом личношћу – најбитније је да деца од најранијег узра- ста треба да се упознају са личношћу госпо- да нашег исуса христа, са личношћу мајке божије, светих ми имамо снагу да васпита- мо у детету потребу за заступништвом све- тих, за молитвеном помоћи богородице ако она увиде како је нама потребан разговор са господом, ако се и сами науче томе, онда ће то бити веома важно тада, учествујући у богослужењима, она ће то доживљавати као тајанствени догађај, као лично присуство при најважнијим моменти- ма у историји односа између бога и човека, „није само навикавање на поредак неопходно у делу хришћанског васпитања крајње је важно да предамо детету лично искуство сусрета са богом, и тада ће оно у тешком тренутку моћи и да се обрати богу, да га замоли за помоћ и најбитније је што ће оно ту помоћ и добити“ хришћански брак и породица 44 3 / 2019 и целе творевине треба да умемо да то ис- причамо деци управо се у томе налази залог чврсте хришћанске основе, коју ми можемо да им дамо канон андреја критског за децу како дете научити молитви ако већина мо- литвеника има покајни карактер, а наша деца у суштини и немају чему да се кају? они су радосни и отворени ка свету, а ми покушавамо да их натерамо да се скруше- но кају за некакве грехе – знате ли где се налази почетак разумева- ња своје грешности? у нашем састрадавању према туђим грешкама када нам је жао што се човек саплео и молимо бога да му опро- сти, и радујемо се заједно са тим човеком, када добије од бога и опроштај и оправдање у ствари, на томе су и изграђени наши покај- ни канони постоји и лични покајни канон и он заиста за дете може бити још увек комплико- ван на пример, велики покајни канон андре- ја критског се састоји од животних догађаја који се могу испричати детету тако да би оно схватило: ево приче о томе како је човек по- грешио, какву је штету нанео себи и другима, како се понекад и гневио у тим грешкама, али је ипак затим постајао свестан своје грешке на таквим примерима дете добија спо- собност да анализира сопствене поступке и своје место, и када одрасте, може да приме- ни навике те анализе на свој духовни живот али, тај инфантилизам - кад човек не осећа одговорност пред богом и спољашњим све- том, као да живи под родитељским „покрива- лом“ - треба пажљиво да се прати он се сада код наше деце много пројављује, из разних разлога свако дете има своју меру одраста- ња, али ми треба да употребимо и наш педаго- шки осећај да би му помогли да израсте из тог инфантилизма разговор водила: јулија коминко извор: https://wwwpravmirru/podrostok- kotoryiy-ne-hochet-v-hram/ превод за православни мисионар: душка здравковић, православна породица молитва услед узимања медикамената и других лековитих средстава господе, боже наш, саздај лекара и раз- не лекове, како рече свето писмо, и даруј убрзо исцељење и од болести излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости ми безакоња моја и грехове, ис- цели душу моју, телу дај здраве лекове, да бих, примивши милосрдну помоћ твоју, послужио тебе свакаквим благодарјима јер ти си извор исцељења, и славу теби узносимо, оцу и сину и светоме духу, са- да и увек и у векове векова, амин извор: духовни часопис „царкоўнае слова“, бр 10 (870), 2019 година, стр 5 – минск, белорусија мудре мисли о подлости: не морате да чините подвиге, довољно је да не чините подлости * ако је неко поступио подло, не вичи и не узбуђуј се ћутке изведи закључак и по- лако се удаљи * никада се не светите подлим људима једноставно будите срећни они то неће преживети (јуриј никулин, руски глумац) извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 12 (258), 2018 година, стр 3 – брест, белорусија поука архимандрита јована (крестјанкина) (1910–2006), псковско-печерски мана- стир, печори, русија ако не желите, да ваша деца пију – не- мојте пити, ако не желите, да ваша деца пуше – немојте пушити, ако не желите, да ваша деца живе у блуду – не чините блуд васпитавајте децу на примеру свог живота извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 4 (262), 2019 година, стр 3 – брест, белорусија превод: дајана лазаревић мај / јун 2019 45 питања и одговори често добијамо писма од очајних родитеља, чија су деца почела да употребљавају наркотике валаамски схи-игуман одговара наркоманија има ли наде? превод са руског: радмила благојевић први узрок ја видим два узрок који могу довести до тих резултата први, дубљи проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родитеља то јест, фактички се ради о преносу неке врсте духовне безблагодатности родитеља врло често су савремени родитељи, као неверујући, не знајући заповести божије, много сагрешили и блудом, и абортусима, и окултизмом, обраћајући се врачарама, гатарама враџбине су, или сами говорили, или су молили да им прочитају све ово се као резултат одразило на њихову децу, која су била зачета пре него што су се њихови родитељи вратили у окриље цркве и ти страшни смртни греси блуда и убистава, посебно абортуса, ће јако деловати на њихову децу! ја знам мноштво примера кад су деца, која су била зачета у законитом браку, била апсолутно психички здрава, и одрасла у добре, верујуће људе у истој тој породици, после абортуса се родило дете које се потпуно разликовало од све остале деце, која су се родила пре тог абортуса оно уопште духовно није личило ни на родитеље, ни на њихову претходну децу, његову браћу и сестре, зато што се родило после тог смртног греха ја сам то посматрао много пута и уверио се да после абортуса деца страдају веома, веома јако то јест, тај грех на неки начин пада на децу која су рођена пошто су била убијена њихова претходна браћа и сестре врачање, магија, окултизам - све је то обраћање злим духовима а демони, који улазе у људе кроз окултисте, магове, врачаре, астрологе - они у утроби мајке могу да се уселе и у дете тај демон ће бити прилично тих до одређеног узраста обично до доба полног сазревања, до пубертета а онда добијају такву снагу да је дете просто немогуће задржати други узрок други разлог је тај што, док је дете мало, оно испуњава вољу родитеља зато што себе не раздваја од њих, и не може другачије, пошто су га они просто водили, можда чак и учили у недељној школи (веронаука, прим прев), која није више од занимљиве приче о празницима, схваћене од деце као бајке о деда мразу сви знају да деда мраза нема али кад је дете мало, са 3, 4 године, оно верује у постојање деда мраза, који ће му донети поклоне кад одрасте, оно схвата да је ово само пријатна бајка, која му се свиђа оно њу не схвата озбиљно то јест, то је недељна школа за родитеље они нису формирали код детета свесни поглед на свет, то јест, такав поглед где су сви догађаји у светској историји, економији, политици, личним односима, проблеми добра и зла, живота и смрти, објашњени дубоко са хришћанске тачке гледишта често сам питао децу, тинејџере од 15 до 16 година, децу свештеника, синове 46 3 / 2019 питања и одговори свештеника: „реци ми, шта је смисао твог живота? зашто сте дошли на овај свет?“ и готово скоро сваки одрасли младић би ми рекао: „не знам!“ син свештеника то не зна! а шта рећи о другима? апсолутно неформиран поглед на свет! зна неколико молитви напамет, пошто дете има добру меморију док је мали, он није заглупљен са пуно информација, и лако памти молитве родитељи су тиме дирнути, али он ништа не разуме! зашто нам је потребна причест, зашто нам требају молитве, због чега треба да трошимо време стојећи, да мучимо своје ноге у храму? он то ништа не разуме – просто, тако раде родитељи а кад одрасте, он не налази никакве одговоре он не схвата зашто се треба уздржавати– ево, ја бих сладолед! сви једу, иду улицом са сладоледом, а мени не дају! родитељи кажу: „данас је петак, посни дан“– а зашто мени тај посни дан треба, зашто да стојим, губим време у храму два или три часа на свеноћном бденију? кад могу да читам, гледам телевизор, идем код пријатеља, играм компјутерске игре, идем у дискотеку то је много интересантније и лакше него стајати у мрачном храму, где су већина жене и то поодмаклих година а ја сам млад! шта ће то мени? дакле, други проблем је – родитељско васпитање васпитање, које се често даје на веронауци, је негативно причају се неке ствари, које дете, само што порасте, сматра за бајке имао сам прилику да разговарам са децом која су завршила православну гимназију у москви, једну од бољих– како сте ишли у храм?– били смо обавезни да идемо у храм, код нас је то уобичајено водили су нас у храм у колони– и како сте ви то доживљавали?– јесте били комсомолац некад? (пионир, прим прев), питају они мене уместо одговора– да у школи сам био комсомолац, одговарам– и са задовољством сте присуствовали комсомолским скуповима?– питање је реторичко, просто су терали цео разред да иде! ето тако су их водили на све службе! од ове деце нико није постао свештеник, и нико од њих не иде у храм чим су изашли из те гимназије, већина њих је почела да живи истим оним животом, којим су живели њихови неверујући вршњаци они, који ништа нису знали, а ови знају много ипак, код њих није формирана хришћанска свест! штавише, они настављају да живе световним животом, али од њих ће се много више тражити, зато што они знају, али ипак раде оно што заслужује казну друга варијанта је када се дете навикне на родитеље с родитељима иде у цркву, доводи га мајка, бака, а понекад и отац, ако је верујући они воде дете са собом док је мало оно не разуме како може да живи без родитеља оно нема перспективу оно је толико повезано са родитељима да ће радити све оно што они раде ако иду у храм, то ће оно природно бити заједно са њима малишан ће седети у храму на клупици или на рукама и причестиће се, мај / јун 2019 47 целивати иконице, биће крштен сви ће бити разнежени, затим ће он скупљати прилог за олтар он ће знати напамет 50 псалам, почетак јутарњих молитава ово су ми причали једни родитељи: „био је тако добар дечко, толико волео храм, целивао иконице, све би разнежио знао је напамет 50 псалам а у 14 години је рекао: „знате шта, родитељи, ако се вама допада да идете и стојите са бабама у цркви, изволите, идите сви моји другови иду у дискотеку, ја више са вама не идем, ја идем у дискотеку!“ и родитељи ништа нису могли да учине хоћу да потврдим своје речи да се греси родитеља снажно одражавају на децу, кад одрасту сећам се житија једног необичног старца посаветовао бих многима да га прочитају то је старац јона кијевски, који је умро не тако давно, 1902 године тај старац је задобио све дарове светог духа, посебно прозорљивост прозорљивост је код њега била изузетна знао је практично све о свима људи су долазили код њега, а он је већ знао како се зову, и са каквим проблемима су дошли код њега, шта се дешава код њихове куће био је то потпуно јединствен човек, чак ни међу светима и прозорљивима таквих није било много тако се, ево, присећам случаја из живота јоне кијевског дошли су код њега старији родитељи, муж и жена плачу и ридају: – наш син је почео да пије и бије нас, родитеље, не знамо шта да радимо! не можемо да га умиримо, а у детињству је био тако добар, нежан дечак, тако смо га волели, а сад је просто подивљао! – а ти, сећаш ли се када си га зачео? – пита старац – оче, па, било је пре више од 30 година, не сећам се – подсетићу те, био је велики петак, васкршњи пост! ти ниси нашао друго време за то? ето, зато је твој син сада такав молим вас, то је потврда! старац је ова два супружника видео први пут у животу и оно чега се они нису сетили, сетио се он по откровењу духа светог а узрок тога што се десило са њиховим сином у зрелом узрасту, што је постао демонизован, почео да пије, почео да туче своје родитеље, испоставило се да је било то што они, будући да су били хришћани и знали шта је велики пост, ипак се нису уздржали већ су нарушили у брачном животу правила свете цркве и на велики пост зачели дете, уз то и на страсну седмицу сада, ако ми израчунамо рођендан неког човека код кога све иде наопако, девет месеци, и утврдимо да је био зачет у неком посту - или божићном, или великом, петровом посту или успенском посту, то оставља одређени печат на тај начин, последице греха одражавају се на деци каква је главна последица? за родитељске грехе - деца губе благодат зачињући дете, родитељи предају њему, своме сину, својој ћерки, само оно што имају сами ако немају благодати, то они ништа њему неће ни предати а ако она постоји биће пренета на дете, као што је било, на пример, код родитеља јована претече, о коме је речено да је од „утробе материне био испуњен духом светим“ то је рекао архангел гаврило оцу његовом, „родиће твоја жена сина, и духом светим испуниће се још из утробе матере своје“ узмимо за пример родитеље светог николаја чудотворца верујуће, благочестиве родитеље, и погледајмо кога су родили или ћемо погледати родитеље василија великог, родитеље преподобног сергија радоњешког – схимонаха кирила и марије, прослављених од стране наше цркве или родитеље пророка самуила и тако даље, и тако даље, можемо настављати овај списак видећемо родитеље који су нагомилали благодат духа светога, стицали духа светога својим побожним животом, милосрђем, љубављу према ближњима они су предавали деци оно што су стекли и родили су децу која су била „освештана у утроби матере своје“ што се тиче сергија радоњешког, добро се сећате кад је била божанска литургија, а његова мама је била носећа он је повикао још у утроби мајке на херувимској песми, кад је свештеник подигао руке и обратио се богу ради силаска духа светог а беба је тада три пута учинила исто у утроби мајке - прославила питања и одговори 48 3 / 2019 је бога то јест, он је био освештан у утроби своје мајке духом светим! исто тако је тачно да је могуће добити и дух демона, такође у утроби мајке, због грехова зашто? зато што, ако је мајка извршила смртни грех, на пример блуд или убиство претходне бебе, онда је у њу ушао нечисти дух и у утроби њеној, он ће ући у дете које је она зачела ето, ту ће бити проблема чим оно одрасте, почињу страшне промене на горе и ево, мајка је пришла христу она је поверовала, а син је почео да пије или постао наркоман, или је постао блудник наравно, мајка је у очајању свака мајка жели, овде и сада, да добије брзо исцељење и ево, они трче код стараца, којих сада фактички нема, покушавајући да добију нечије молитве дете, пак, наставља да живи свој греховни живот родитељи почињу да очајавају, чупају косу, ударају главом о зид упадају у стање страшне униније, које је потпуно непродуктивно и води, напротив, у још горе стање и мајке и сина овде прво треба разумети узрок наравно, ако је мајка пришла искрено христу, она се одавно покајала али, потребна је још и епитимија, треба молитвама тражити опроштај овог греха и не очекивати да се може брзо оздравити то је дуготрајан процес он може ићи све до краја живота родитеља ја знам за случај кад је „исправљање“ детета дошло после смрти родитеља, који су се молили за то дете, али нису видели резултате свог живота при том нису очајавали, покушали су да се моле до смрти и тек после њихове смрти, чудом божијим, то дете је пришло христу, или му се вратило, ако га је некада знало и постао је православни хришћанин, престао је да пије и избавио се од наркоманије потребне су деценије духовног рада родитеља који се моле, и добрим делима покривају своје мане, своје грехе брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! то је најгора варијанта, она ничему не води треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ имам у виду она места где се иде на ходочасничка путовања, тамо увек дајте имена за помињање 40 дана, за „неусипајушчи“ псалтир, за помињање годину дана, и тако даље то јест, тражите да се моле за вас у манастирима, у храмовима и сами, наравно, из корена мењајте свој живот ако родитељи не промене живот, ако не постану истински хришћани, неће моћи да измоле своје дете чекати да неко учини за њих брзо исцељење, неки старац, као стари хотабич, на један, два, три сећате се? ишчупао је из браде длачицу, рекао: „крек, кребс, рекс“ и читаве тоне бомбона су падале са неба то не треба очекивати, то се неће догодити потребан је дуготрајан рад, на првом месту над самим собом, а истовремено и постојана молитва за наше заблудело дете извор: сајт валамскг манастира: https://valaamru/publishing/91510/ брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ питања и одговори мај / јун 2019 49 хришћанство и психологија у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко кажњавање не може довести до проблема у васпитавању деце аргументи за и против физичког кажњавања деце физичко кажњавање деце из угла православне психологије виктор вицановић средином апри- ла текуће годи- не донет је закон о забрани физич- ког кажњавања деце тумачи и бранитељи овог закона обја- шњавају да он нема репре- сивни карак- тер, у смислу к ажњав ањ а р од ит ељ а или одузи- мања де- це, већ да се ради о т о м е да роди- тељи који примењују овакав вид васпитања треба да прођу, у центрима за социјални рад, едукаци- ју за примену ненасилних облика васпитања један од најважнијих разлога због чега је донет овај закон заснива се на психолошкој аргументацији да физичко кажњавање у ра- ном узрасту ствара агресивне моделе по- нашања код деце, која она затим преносе и испољавају у свом социјалном окружењу (вр- тић, школа) у том контексту, овај закон, гене- рално, треба да утиче на смањење насиља код младих, као и у друштву у целини наводе се такође и неки други разлози на пример, да физичко кажњавање утиче на формирање негативног односа деце према родитељима, односно да овакав облик вас- питања доводи до фрустрираности детета, што може да утиче на његов укупан психоло- шки статус и нормално функционисање са друге стране, критичари овог закона имају своје аргументе први, можда најсла- бији, јесте аргумент политичке природе, по коме је овај закон наметнут „одозго“, у пакету свих осталих закона које држава србија мора да усвоји како би, можда, једног дана, постала чланица европске уније да- кле, овај закон није донет „изну- тра“ као резултат препознате и дефинисане унутрашње по- требе српског друштва у ре- 50 3 / 2019 хришћанство и психологија шавању проблема васпитања деце, него има, пре свега, политички карактер у законодав- ном приближавању европској унији други аргумент је, чини се, нешто јачи увид и доказивање да се у породици приме- њује физичко кажњавање за многе има орве- лијански призвук постављају се различита питања: одакле држави право да се меша у породичне односе? да ли се тиме нарушава приватност породичног живота? због чега држава мисли да има већа права и одговор- ност у васпитавању деце од самих родитеља? трећи аргумент је усмерен на формулацију да је свако физичко кажњавање деце забра- њено то значи да се искључује могућност да у васпитавању деце родитељи могу, рет- ко или понекад, користити и најблажи облик физичког кажњавања да се ова забрана од- носи на перманентно, систематско и грубо (брутално) физичко кажњавање, вероватно је да би за већину људи она била прихватљи- ва и оправдана међутим, њена једнострана и искључива формулација указује на једну другу крајност, а свака крајност је потенци- јални извор проблема то нас доводи до четвртог аргумента који из угла православне психологије има посеб- ну тежину искључивост у забрани сваког об- лика физичког кажњавања може имати за по- следицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању верницима три монотеистичке религије добро је позната реченица из ста- рог завета: „почетак мудрости је страх божи- ји“ мудар човек има страх у себи да не учини нешто погрешно то није ни животињски ни неуротични страх, већ опомињући страх да се не учини нешто супротно закону божијем или моралном закону друштва до тог стра- ха долази се правовременом, одмереном и образложеном казном, укључујући и физич- ку казну инсистирање заговорника овог закона да се примењује само модел васпитања који се заснива на објашњавању, награђивању или вербалном укору као највећој казни, неће постићи онај тренутни и дубински, помало драматични и болни ефекат физичке казне, односно онај ефекат који доприноси трајном и дубинском изграђивању васпитног страха као корективног механизма православни духовници, попут светог пајсија светогорца или старца тадеја, нису имали негативно мишљење о физичком ка- жњавању деце отац тадеј је дозвољавао да се деца у извесним ситуацијама благо физич- ки казне, али то је посебно наглашавао, увек из љубави и са објашњењем због чега се ка- жњава дакле, у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко ка- жњавање не може довести до проблема у васпитавању деце провуцимо све претходно речено кроз филтер–питање једне реалне животне ситу- ације ако дете узраста између 3 и 4 године стално покушава да се попне на отворени прозор и погледа доле, да види шта се де- шава, у стану на седмом спрату, да ли ће ро- дитељи тог детета, заговорници ненасилног васпитања, и даље покушавати да му објасне зашто то није добро или ће предузети неке друге мере? искључивост у забрани сваког облика физичког кажњавања може имати за последицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању мај / јун 2019 51 сећање помажући и украшавајући црквена здања, она је учинила себе живим храмом бога живога о уснулој добротворки храма светог луке у кошутњаку хаџи цвијета ђорђевић одшкринула је рајска врата и ушла у незалазну радост господа свога и бога нашега, разменивши се светом у својој 64 години земаљског живота, 20 марта 2019 године господње као и много пута до сада, утабала нам је стазу, којом ћемо сви поћи у своје време, при томе нам поста- вљајући сјајне и блиставе путоказе из земаљ- ског житија у небеско битије рођена је у селу пирков- ци, код лопара у републици српској и, као деветнаесто- годишња девојка се досели- ла у београд, где је ступила у брачну заједницу са сво- јим покојним супругом сте- ваном, са којим је изродила сина драгана и кћер драга- ну од сина и снахе драгане доцније је дочекала и троје дивне унучади: алексу, та- мару и лену један од кључних моме- ната у духовном животу ове, заиста, велике жене и делат- не хришћанке, био је прера- ни губитак кћери драгане, која се упокојила као два- наестогодишња девојчица 1995 године господње ако бисмо парафразирали речи молитве светом цару-мученику и страсто- терпцу николају ii, могли би смо да кажемо да господ на њу попусти горке скрби, испитујући је као злато у огњу а ова, благочестива сестра наша хаџи цвијета не клону и не предаде се душегубном унинију, већ, како вели акатист истом светом сверуском цару, приневши плодове побожног трпљења приносаше све нова и нова уздарја пред престо владике васељене и, заиста, безбројни су плодови њене пла- мене вере, коју овај ужасни губитак не само да није угасио, већ је још више распламтио из тог духовног опита рођене су и две збир- ке њене духовне поезије: небеско откри- ће – духовно надахнуће (2003) и марија (2012), које су штампане у штампарији српске патријаршије читав живот наше драге покојнице био је црква и обојен потребом за непре- станим саможртвеним слу- жењем цркви, потребитима и нишчима заиста, и без и најмањег преувеличавања, неизбројна су доброчин- ства и приноси њени, које је приносила пред олтарима многих српских манастира и цркава нарочито се стара- ла и непреклоно бринула и трудила да допринесе укра- шењу и унапређењу њене парохијске цркве – храма светог луке у кошутњаку помажући и украшавају- ћи црквена здања, она је учинила себе жи- вим храмом бога живога ходочаствујући светињама у светој земљи и по безбројним светињама србије, грчке, румуније и другух земаља, она је утврђивала и утабавала стазу спасења, којом је настојала да поведе и мно- насловна страна књиге „марија“ 52 3 / 2019 ге друге, како мирјане, тако и клирике, који- ма је била енергични, упорни и неодустајни помоћник обдарена пламеном побожношћу, оргом- ном љубављу за свету цркву христову, негор- дељивим, ненаметљивим, али и делатним ро- дољубљем, она никада није могла да остане глува на вапаје потребитих, сиротих и од сви- ју презрених заиста и заиста, постала је и до саме кончине своје остала је духовни следбе- ник светог оца нашег николаја мирликијског чудотворца, своје возљубљене крсне славе наиме, речи које је свети николај охридски и жички изрекао за светог николаја мирликиј- ског, великим и непрестаним духовним стара- њем и подвизима њеним, у потпуности се мо- гу односити и на неумрлу и велику свечарку његову, блажене успомене хаџи цвијету ђор- ђевић: брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч господњу: „да не зна ле- вица твоја што чини десница твоја“ (мт 6, 3) вечан ти спомен, блаженства и вечног спо- мена достојна, сестро хаџи цвијето! у име братства и парохијана храма светог луке у кошутњаку ђакон хаџи ненад м јовановић хаџи цвијета код храма светог луке у кошутњаку време зна (поучна прича) некада давно, на земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду све вред- ности су се укрцале на своје бродове и от- пливале на острву је остала само љубав она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било – и она је по- желела да оде са острва тада је она позвала богатство и пита- ла да дође на његов брод, али богатство је одговорило: „на мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места“ када је поред ње пловио брод туге, она је и тугу питала исто, али одговор је био: „извини, љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи“ тада је љубав видела брод гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да љубав нарушава хармонију на њеном броду поред је пловила радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула по- зиве љубави тада је љубав сасвим пала у очај али одједном је чула глас негде позади: „хајде, љубави, ја ћу те повести са собом“ љубав се окренула и видела старца он ју је до- вео до копна, и када је отпловио даље, љу- бав је схватила, да је заборавила да пита за његово име тада се она обратила спознаји:– реци ми, спознајо, ко ме је спасио? ко је био тај старац? спознаја је погледала на љубав:– то је било време– време? – упитала је поново љубав – али зашто ме је оно спасило? спознаја је још једном погледала на љу- бав, а потом у даљину, куда је отпловио старац:– зато што само време зна, колико је у животу важна љубав превела са руског: дајана лазаревић мај / јун 2019 53 хришћанска аскетика свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? схиигуман авраам (реидман) о сећању на смрт и изненадној смрти са руског превео: небојша ћосовић сећати се смрти – то је насушна потреба сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души а то се догађа када почнеш маштати како доспеваш у рајске обитељипа се упутиш да шеташ по рајском врту и гледаш, - приђе ти змија и каже ти исто што је рекал и еви, и тиме се све оконча овакво маштарење у духовном животу је неизмерно штетно, оно је пут ка прелести а замишљање вечних мука, адских тамница и сл, за неприпремљене људе, који немају духовне снаге, може бити и повод за очајавање код преподобног исаака сирина имају следеће речи: „прва мисао, која по човекољубљу божијем улази у човека и руководи га ка спасењу, јесте мисао о изласку из ове природе“ свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? неверујући људи се плаше смрти за њих је смрт – ишчезавање, зато се они, имајући привезаност за земни живот, старају да с једне стране на све начине обезбеде себе, а с друге да се уопште не сећају будуће кончине но такво тобоже благоразумно одношење према смрти приводи супротном резултату – безизлазном очајању и ово је потпуно закономерно, зато што се иза овог „животно- радосног“ нежељења сећања на своју смрт скрива нежељење размишљања на свој вечни удео такви људи се често читавог живота веселе на необичан начин њихово весеље је у ствари „пир за време куге“, како је то описао пушкин они пију, једу, измишљају свакојаке разоноде, да се не би подали мраку, који царује у души, да не би остало ниједног слободног тренутка да се обрати пажња на себе а све њихове забаве и неуздржано весеље – управо су признак најдубљег унинија, очајања ово је онај најстрашнији вид унинија, када човек не види ни само униније, када се он већ погрузио у њега наглавачке и као да је утонуо у њему сећајући се смрти, вечности, човек скида са себе копрену унинија и почиње да се односи према свему другачије – трезвено неправилан однос према смрти је у извесној мери својствен чак и нама хришћанима ми знамо да је потребно да се стално сећамо своје кончине, али нама је страшно да имамо такву трезвеност фактички, ми се сви налазимо у стању прелести: без обзира на потпуну очигледност тога да ћемо сви умрети, ми сви живимо као бесмртни чак и у дубокој старости људи одгурују тренутак смрти све даље и даље они не мисле о своме скором прелазу у вечност, док само ватрено желе да продуже овај земаљски живот 54 3 / 2019 хришћанска аскетика дакле, сећати се смрти – то је насушна потреба за сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души постоји много начина да се стекне сећање на смрт има такав вид духовне делатности, богомислије, чијим је једним од предмета размишљање о смрти многи подвижници су се занимали овим делањем – представљали су себи, како ће умирати, шта ће бити после смрти, пролажење кроз митарства, вечна адска мучења они размишљају о свему наведеном врло детаљно, и са овим циљем посећују гробља, гробнице неки су мислили на вечна небеска добра, блаженства, и све ово такође има однос према загробном животу и покреће човека на покајање преподобни нил сорски саветује да се ради стицања сећања на смрт сетимо оних људи, који су умрли изненада, својих успоших ближњих, пријатеља међутим, ово такође није наша мера: таква сећања могу унеколико оживети у нама сећање на смрт, али ништа више често срце бива услед одсуства благодати толико окамењено, да чак и боравак поред гробова оставља човека безосећајним на пример, гробари или радници у мртвачницама свакодневно виде много пута пред собом људску смрт, али их ни то никако не побуђује на размишљање о вечности многи од њих чак западају у цинизам постоје џелати, убице, који се односе врло равнодушно према смрти војници у рату се чак привикавају на погибије својих блиских другова – човек се некако на све прилагођава, - и то га не наводи увек на мисао о вечности а има и подвижника, који можда уопште и не виде људе, ни људску смрт, али су потпуно погружени у сећање на смрт ствар није у томе, да ти пребиваш међу предметима који подсећају на смрт, већ у томе да твоја душа буде настројена на одређени начин истинска врлина сећања на смрт није толико сећање на саму смрт, колико жив предосећај тога шта ће бити после ње верујући човек се не боји смрти зато што она представља за њега нестајање, него зато што је она двер после које се отвара потпуно нова, страшна област страшна, како из разлога
... и ко- је све то у себи обједињује јер литургија и причешће нам откривају праву меру ствари – љубав божију без које смо слепи, као што смо и слепи ако је не делимо са другима са- мо кроз учешће у животу васкрслог христа, способни смо да се „просветлимо слављем и један другога загрлимо; и онима који нас ненавиде опростимо све васкрсењем“ аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја мај / јун 2019 25 разговор о светлости је увек разговор о богу, који је ваистину једина истинска светлост која просветљује и освећује све и сва свети григорије палама је богомудро го- ворио: господе исусе христе, просветли та- му моју! са друге стране, знаменита црквена песникиња, монахиња касија, у стихири коју појемо на велику среду, вапије ка господу речима: „авај мени! говорећи: јер ноћ ми је распаљивање блуда незадрживог, а мрач- на и без зрака је жеља греха! прими моје из- воре суза, ти који облацима изводиш воду мора пригни се мојим срдачним уздасима, ти који си приклонио небеса неизрецивим снисхођењем твојим да целивам пречисте ноге твоје, и обришем их опет косом главе моје, од којих се ева у рају, предвече шум ушима чувши, страхом сакрила мноштво грехова мојих, и бездане судова твојих ко ће испитати душеспашче спасе мој, не презри мене, слушкињу твоју, ти који имаш неиз- мерну милост“ (слава и сада на стиховање, јутрење велике суботе) наш живот је премрачан, утопљен је у мраку греха и страсти као припадници цр- кве можемо поставити питање: која сила на свету може да распрши ову греховну таму? одговор је јасан: светлост христова, про- светљује све! о значају истинске, освећују- ће и спасоносне светлости христове писао је и апостол павле саветујући хришћане: „јер некада бијасте тама, а сада сте свјетлост у господу: владајте се као дјеца свјетлости“ (еф 5, 8) како све можемо постати деца све- тлости? одговор је, кроз љубав и веру ко је испуњен љубављу и добротом као изразима непоколебиве вере, заиста, примиће све- тлост ова истина је утемељена на речима сâмог спаситеља: ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота (јн 8,12) још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде (јн 12, 35) небеско светло можемо задобити једино уз помоћ вере, са богоугодним делима, са де- тема броја ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота (јн 8, 12) у светлости твојој видимо светлост бранислав илић 26 3 / 2019 латном љубављу и добротом према сваком човеку, са усрдном и срдачном молитвом за све људе да бисмо у свету постали мали полијелеји, духовне свеће, духовна светила, позивајући све око нас и понављајући речи стиха који са небоземном радошћу певамо пред почетак пасхалног јутрења: приђите, примите светлост од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мртвих! употреба светлости у богослужењу употреба светлости у богослужењу је од великог значаја, и оно је увек било саставни део готово свих, како старозаветних, тако и новозаветних богослужења заповест да се направи светиљка од чистог злата са седам кандила је једна од првих коју је господ дао мојсију у старозаветној мојсијевој скинији светиљке су биле неопходни део свештено- служења, а палиле су се увече поред сва- кодневне јутарње жртве, првосвештеник је у јерусалимском храму, тихо и са страхопо- штовањем вршио припрему светиљки за ве- черње паљење, а увече би их после вечерње жртве палио да горе целу ноћ према број- ним сведочанствима ове светиљке су биле символ божијег руководства стога, цар да- вид из свога срца вапије ка господу: „ти си господе, светлост моја“, или на другом месту: „реч је твоја жижак нози мојој“ употребу све- тиљки налазимо и у време светих славних и свехвалних апостола, приликом њихових ноћних сабрањâ ради проповеди речи бо- жије, ради узношења усрдне молитве, као и ради ломљења хлеба, о чему важно све- дочанство налазимо у књизи дела апостол- ских: „и бејаху многе свеће горе у соби где смо се сабрали“ (дап 20, 8) богослужбену употребу светлости нала- зимо и у периоду гоњења познато нам је да су се први хришћани на молитвена сабрања сабирали ноћу у катакомбама где богослуже- ње није било могуће без употребе светиљки, а на овај вид практиковања приморала их је ситуација гоњења не смемо изгубити из ви- тема броја мај / јун 2019 27 тема броја да да је употреба светлости и у овом перио- ду била двојака, она је увек имала, а и данас има, практични и символични (духовни) зна- чај тертулијан сведочи: „код нас се богослу- жење никада не служи без светиљки“ дакле, ми светиљке на богослужењу не употребља- вамо само да бисмо разагнали ноћну таму, - јер литургију служимо при дневној светло- сти, већ ради тога да бисмо помоћу светиљки изобразили христа – нетварну светлост, без које бисмо и у сред дана лутали у греховној тами у старом завету је пред књигом мој- сијевог закона непрекидно горело кандило, символизујући да закон божији представља светлост човеку у његовом животу будући да је у новом завету божији закон садржан у јеванђељу, освештана је пракса да се пре из- ношења јеванђеља носи упаљена свећа, а за време читања јеванђеља се пале све свеће, символизујући да јеванђелска светлост про- светљује сваког човека који долази на свет блажени јероним казује: „у свим источним црквама се за време читања јеванђеља пале свеће и при сунчевој светлости, и то не ради разгнања таме, већ као знак радости, да би се материјалном светлошћу изобразила друга светлост“ са друге стране, свети софроније патријарх јерусалимски вели: „кандила и све- ће изображавају вечну светлост, као и све- тлост којом сијају праведници“ а знаменити тумач светог богослужења, свети симеон солунски сведочи: „свеће пале пред иконама светих и ради њихових добрих дела у свету“ из свега наведеног закључујемо да све- тлост у ужем смислу представља сâму бо- жанску светлост, христову светлост која просветљује и освећује свакога човека, ону светлост будућег живота у царству божијем светиљке (кандила и свеће) у цркви увек имају духовно-символични смисао овај символизам светлости се потврђује и саста- вом свећа и кандила која горе припадници царског свештенства су у првим временима као принос доносили у храм восак и уље, као вид молитвене жртве свети симеон солун- ски поучава: „чисти восак означава чистоту и неисквареност људи који га приносе он се приноси као знак нашег кајања у упорности и спремности на послушност богу слично мекоћи и савитљивости воска као што восак који су пчеле направиле после сакупљања нектара са цвећа и дрвећа символички озна- чава принос богу као од васцеле творевине, тако и горење воштане свеће, као претва- рање воска у огањ, означава обожење, пре- тварање овоземаљског човека у нову твар дејством огња и топлине божанске љубави и благодати“ 28 3 / 2019 свети апостол петар је писао јудејцима: „и имамо најпоузданију пророчку ри- јеч, и добро чините што пазите на њу као на свијетилник који свијетли у тамном мјесту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим“ (2 петр 1, 19) ово он говори о пророчкој светлости и уверава, да је у ње- гово време она била код јудеја час светлост у тами, час освит или излазак сунца, час пот- пуно јасан дан међутим, оно што је за јудеј- це пророчка светлост, то је за нас светлост христова или учење христово и за нас је оно час светилник у тами, час свитање, час пуна дневна светлост ово су неминовни признаци при узлажењу у светлост христо- ву, и ко их није сусрео на своме путу, тај још није угледао светлост христову код апостола петра се као полазиште кретања ка светлости поставља угледавање светлости: добро чините што пазите на њу ако човек окружен тамом примети све- тлост, поћи ће по њеном указивању и доћи ће најпре до такве светлости која се може упоредити са свитањем, а потом и до такве која је попут јасне дневне светлости грешник који робује страстима и не ради на своме спасењу пребива у тами, у месту тамном но, чује ли он реч или је прочита или увиди нешто, или се околности њего- тема броја бог се светли у чистом срцу као сунце у чистој води или у незапрљаном огледа- лу а пошто је ово срце разумно, онда оно созерцава бога који се светли у њему и пошто је бог блаженство, онда оно и блаженствује у њему свети теофан затворник светлост христова просвећује све превод са руског језика: небојша ћосовић мај / јун 2019 29 вог живота тако сложе да он долази себи, то јест уразумљује се, почиње да се брине због опасности свог положаја и долази до неопходности да се позабави самоиспра- вљањем тада се у његовој души као све- тилник у тамном месту пали таква помисао, и што он више пази на њу, тим му јаче све- тли светлост његова, и разгорева се у њему потреба и жеља да се исправи и ако се не догоди некакво расејавање (исклизнуће у испразна дела – прим прев), дело пажње, на засијавшу у срцу светлост благодати, окончава се чврстом решеношћу да се оста- ве грех, страсти, лењост (нерад) и сва рђава дела, и започне исправан живот, по закону христовом ово време од прве помисли о исправљању до коначне решености на ис- прављање себе – представља први корак у област христове светлости, који је врло сличан кретању ка примећеној ватрици у тамном месту потом покајник започиње да живи ис- правно но, ту се опет јављају тешкоће: он би да учини неко добро, али се пређашње навике, склоности и страсти покрећу (при- крадају) и настоје да га одвуку од добра не желећи да им се покори, он се бори с њима и не може другачије, до да кроз такву бор- бу успе да учини добро ово је тако неизбе- жно, да ма које би добро дело неко зами- слио, одмах ће сусрести противљење или у себи или споља, и онда неизоставно мора да се бори да би опстао у добру тешко је, свакако, али је утешно то, да што неко више стоји у добру, то ова борба постаје лакша, страсти ослабљују, а јачају добра располо- жења коначно, последња тако надјачава- ју, да прва остају скоро неприметна; света осећања и расположења се тако добро уње- друју у срце, па као да чине његово природ- но стање и тада се човек подвизава у добру тако слободно, као што дише овај период борбе са страстима и похотама јесте оно што је апостол назвао свањавањем или из- ласком сунца: докле дан не осване и даница се не роди страсти су као магла као што је у природи, што сунце више стоји на хо- ризонту, то постаје ређа магла и сунце се показује коначно у свој својој лепоти, тако је и код нас: што се дуже кроз борбу са стра- стима држимо пред сунцем христовим, тим више се разређује магла страсти и коначно сасвим нестаје, и у души засијава христос господ, сунце пуно и чисто од тог времена започиње блажено ста- ње чистоте у коме се созерцава бог: бла- жени чисти срцем, јер ће бога видјети (мт 5, 8) бог се светли у чистом срцу као сунце у чистој води или у незапрљаном огледалу а пошто је ово срце разумно, онда оно со- зерцава бога који се светли у њему и пошто је бог блаженство, онда оно и блаженствује у њему „онај који се удостојио оваквог ста- ња, - каже свети јован лествичник, - још у телу има увек у свим речима, делима и по- мислима за руководиоца обитавајућег у ње- му бога, а при томе не живи више он сам, већ живи у њему христос“ извор: созерцание и размышление (краткие поучения), изд правило веры, москва 2003 тема броја када предуслови вере, послушности и смирености не прате један другог „у стопу“ и човек оспорава реч путоводитеља, планирајући да се распита и код других духовника, тада воља божија постаје прекривена као сунце од облака 30 3 / 2019 рођење христово изменило је историју света божијем уласку у земаљску исто- рију претходила је чудесна и сјајна звезда која се на небу, по речима светог димитри- ја ростовског, појавила још на благовести и довела мудраце од истока до пећине вертеп чудесна светлост анђелска у пољу пастира претходно је довела јеврејске пастире на поклоњење богомладенцу, спаситељу света преко пастира и мудраца христу се покло- нио читав свет, сви људи светлост је била та која их је до бога водила у символу вере стоји да је господ христос „светлост од светлости, истинити бог од истинитог бога“ до кога се долази светло- шћу и светошћу светлост која нас треба да доведе до бога јесте наш врлински живот ниједна, ма како лепо изговорена реч, нема тежину показаног делатног примера – да се светлост ваша светли пред људима, значе- ње је непрестаног чињења добра које чове- ку не сме да досади човек је створен да чини само добро и ка- да год не чини тако он се осећа неприродно, тема броја светлост наша зависи од светлости божије и зато на кући своје душе не смемо грехом зазидати прозоре кроз које допире светлост божанска наша светлост и светлост божија хаџи драган б поповић мај / јун 2019 31 осећа својом савешћу да није на правом путу јер само праведност изводи пред бога, као што смо сазнали из житија старозаветних патријараха земаљски живот је школа која треба да научи како да облагодатимо себе за вечни живот који не подразумева само некакво стање загробног живота душа, већ лично постојање у заједници са богом које се на- ставља и после одласка са земље о томе говори свети симеон нови богослов када каже да усавршавању светих неће бити краја ни у вечности на нашем животном путу светлости и та- ме, између којих се налазимо као на некој свакодневној клацкалици, постоји безброј изазова и искушења која би требала по бо- жијем допуштењу да доприносе трпљењу трпљење, опет, помаже да се смиримо и та- ко смирени покажемо светлост нашу чине- ћи ближњима добро јер пут до бога и води преко наших ближњих супротна смирењу јесте гордост људска која се састоји од не- познавања односа и везе између божи- је свемоћи и људске немоћи јер све што имамо, од бога смо добили са друге стра- не, зло је болесно стање воље човека који се удаљио од светлости божије борба са грехом и њеним главним проповедницима који су са неба отпали утемељена је нашом православном вером у којој ми својим кр- штењем објављујемо рат сатани и анђели- ма његовим палости наше природе доприносе и плотске слабости свети оци су са правом истицали: усмрти плот да би спасио тело плот, у том смислу, има значење оног што је у нама грешно плот је тама која прекри- ва нашу светлост бог је, међутим, добар и према злима и порочним људима он је љубио и непријатеље своје због тога све- ти исак сирин каже: милост је божија су- протна праведном људском суду то недво- смислено говори да циљ хришћанске вере није морализам, нити спољашње усаврша- вање човека, већ његово лично, покајно учешће у животу свете тројице и црквене заједнице љубав која подразумева жртву и служе- ње заједно са милостињом и гостољубљем брише мноштво грехова господ ће због тога рећи својим ученицима да ко хоће међу њима да буде највећи тај треба сви- ма да служи, а ко хоће да буде први међу њима, тај свима да буде слуга у овим ре- чима је сав смисао посланства христовог: служење и жртва за све у старом завету жртва се називала корбан што је у буквал- ном преводу са арамејског језика значило прићи ближе, јер се жртвом без мане око које се потрудио онај који је жртву при- нео, приближавало богу у новом завету, у којем се на олтар богу због сина божијег приноси бескрвна жртва, награда прино- сиоцу жртве дата је према труду око стица- ња благодати светлост наша зависи од светлости бо- жије зато на кући своје душе не смемо грехом зазидати прозоре кроз које допире светлост божанска која нас подстиче да де- лима милосрђа засветлимо, указујући дру- гима на присуство божије када се светлост такве свеће једном прислужи не ставља се на место са кога се та светлост не види тема броја ниједна, ма како лепо изговорена реч, нема тежи- ну показаног делатног примера, да се светлост ваша светли пред људима, значење је непрестаног чињења добра које човеку не сме да досади 32 3 / 2019 на прошлогодишње божићне покладе, на предлог презвитера небојше ми- лићевића, упутисмо се у посету јеромонаху серафиму (миљковићу), духовнику мана- стира рудничко благовештење поменути манастир је посвећен празнику благовести и налази се у близини тополе, тачније 7 ки- лометара од места страгари од београда је потребно око 2 сата да би се стигло до њега: прво се иде аутопутем до младеновца, а по- том магистралним путем ка тополи односно страгарима чим смо ушли у манастирски конак, сре- тосмо игуманију, мати салафаилу (баштова- новић), која се (као и увек) обрадова нашем доласку неки минут пре нас у посету је до- шла настојатељица суседног манастира во- љавче, мати евгенија, која се такође обрадо- ва када нас угледа на улазу конака и замоли да у повратку посетимо и њено сестринство игуманија салафаила нас одмах отпрати у гостинску собу и одвоји нам добрих сат вре- мена за разговор она је на игуманском ме- сту наследила чувену схимонахињу михаилу (кнежевић), донедавно најстарију монахињу у српској цркви, која се упокојила 2014 го- дине у својој 97 години живота са гостољу- бивом мати салафаилом смо разговарали о тема броја не може се град сакрити кад на гори стоји (мт 5, 14) у посети монашкој обитељи шумадијске епархије презвитер оливер суботић манастир рудичко благовештење мај / јун 2019 33 много чему што се тиче црквеног живота из ње јасно проговара дух богомољачког по- крета и побожности, дух који прво захтева живот по јеванђељу, па тек онда причу о ве- ри за старца серафима, кога смо пошли да посетимо, мати током разговора рече: „то је старац-дете!“ и заиста, можемо посведочити да је то тачно, управо у оном смислу на ко- ји нас господ позива да постанемо деца (ср мт 18, 3), а што апостол павле додатно обја- шњава: да у злоби детињимо, а не у уму (1 кор 14, 20) на крају нашег разговора, мати салафаила нас уведе у суседну собу, где је за време свог овоземаљског живота пребивала игуманија михаила, и ту нам изнесе кивот са моштима за целивање после пријатног и душекорисног разгово- ра са мати салафаилом, пођосмо до просто- рије где борави о серафим тог дана је дошло доста људи на исповест код њега иако све време лежи у кревету због телесне слабости (болести ногу и повреда које је претрпео у једном саобраћајном удесу), о серафим ре- довно прима реке верника које се сливају ка његовој келији: од сељакâ до универзитет- ских професора, сви хрле ка старцу, осећа- јући да је пред њима човек у правом смислу те речи а како се тек он обрадова када нас је видео! пошто се срдачно поздрависмо, о серафим седе на свој кревет, не скидајући притом епитрахиљ са врата, с обзиром да је до тада све време исповедао људи попут о серафима не морају да при- чају да би човек од њих стекао духовну ко- рист – као у причи о ави антонију, у којој један монах није постављао никаква пита- тема броја људи попут о серафима не морају да причају да би човек од њих стекао духовну корист – као у причи о ави антонију, у којој један монах није постављао никаква питања јер му је било довољно да гледа старца-подвижника мати салафаила старац серафим 34 3 / 2019 тема броја ња јер му је било довољно да гледа стар- ца-подвижника отац серафим је монах са вишедеценијским искуством оно што је код њега магнетно привлачно јесте дубока вера, спонтаност у опхођењу, неусиљеност у раз- говору и радост којом зрачи а уз све наведе- но, и велика посвећеност духовном вођењу верног народа ето, овај старац је мисионар чак и у болесничкој постељи – он не излазе- ћи из своје келије сведочи животом јеванђе- ље христово толиким људима „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“, чувене су речи светог серафима саровског, којих смо се сетили размишљајући о шума- дијском монаху који носи име тог светитеља и поред огромног броја верника који долазе к њему, на лицу о серафима не примећује- мо ни умор нити негодовање – само осмех, и то искрен и неизвештачен (сетите се када сте последњи пут тако нешто видели) током разговора, на наше питање о свештеничкој служби, о серафим рече да је за свештеника најважније да служи како треба и да ваљано исповеда верни народ то нам се добро уре- зало у памћење током разговора одједном зазвони теле- фон: мати евгенија из вољавче зове да про- вери да нисмо којим случајем заборавили да дођемо и у њен манастир пошто смо од оца серафима добили усмене поуке, и духовно се оснажили његовим молитвама, кренусмо ка вољавчи на изласку из манастирског ко- нака сретосмо о мардарија, младог монаха који служи при манастиру, и после краћег разговора настависмо за манастир вољавчу, који је удаљен десетак минута вожње од руд- ничког благовештења манастир вољавча има изузетно важну историју за српску цркву и државу у том ма- настиру је 1805 године било седиште пра- витељствујушчег совјета, органа власти ус- постављеног у време карађорђа и вођеног од стране чувеног проте матије ненадови- ћа настојатељица манастира, мати евгенија, нас је чекала испред манастира и одмах нас увела у манастирски храм, посвећен светим архангелима ту смо имали част да целива- мо кивот са делом моштију светог киријака отшелника мати евгенија нас потом одведе и у собу у којој је био правитељствујушчи со- вјет, затим у собу где је боравио карађорђе и у просторију у којој су смештене личне ства- ри блаженопочившег епископа шумадијског саве (вуковића) одмах потом одосмо до ма- настирске гостопримнице и ту поразговара- смо о разним темама попут манастира рудничко благовештење, и у овом манастиру епархије шумадијске смо обасути гостољубљем на крају, обећасмо мати евгенији да ћемо једном приликом до- ћи и да служимо у овој светињи, ако бог да * враћајући се за београд имали смо о чему да разговарамо током пута, а наредних да- на да сабирамо утиске о шумадијским све- тињама и њиховим монасима и монахиња- ма и да жељно ишчекујемо прилику за нову посету манастир вољавча мај / јун 2019 35 парохијани када човек види ту особу, управо тако и помисли: миран, сталожен, једноставан, господин по држању; неприметан, добар, увек на услузи; неко ко воли своју цркву и свог свештеника песничка душа из новог сада кристина давидовић својевремено је један свештеник на венчању својих парохијана рекао да има разних људи на парохији и да сваком треба приступити на одговарајући начин и додао да постоје такве породице у којима свештеник како уђе, просто се одмори притом, ту није реч о одмору уз кафу и ракију, већ о здравом, мирном и благом односу међу људима који је, уједно, и највећа добродошлица у дом у овом броју говоримо о особи за коју је парох, прота бранко ћурчин имао сличан, готово исти коментар као и поменути свештеник из уводног дела када човек види ту особу, управо тако и помисли: миран, сталожен, једноставан, господин по држању; неприметан, добар, увек на услузи; неко ко воли своју цркву и свог свештеника све је тачно и нема ту ничег необичног на први поглед, не може се уочити ништа карактеристично но погледајте слику и расудите сами: да ли бисте рекли да је овај човек одрастао од детета које је три године провело у језивом јасеновцу? да ли бисте веровали да су ове очи у тренуцима када свако од нас има највише љубави и пажње своје погледе приковале на лешеве „још врућих српских тела са којих се сливала крв“ (како сам он то описује) да је овај човек и после логора гледао мушкарце који су убијали, крвавих брада, мајици и руку, и бежао од немаца, усташа, од наших сународника он, његова мајка и још петоро деце, док му је отац убијен име му је душан новаковић срдачно ме је примио у свој дом, да причамо о цркви, његовој породици, кући најмање је причао о себи и одговарао је поклонио је преко стотину икона које слика од одласка у пензију 36 3 / 2019 парохијани само на конкретна питања стипендија за школу му није стигла када је била обећана помагао је мајци у детињству то је много волео сестра му је омогућила школовање док се он сам бавио тешким физичким занатом постао је и возач од када је служио војни рок недељом је радио у својој кући и градио, јер су му сви остали дани били радни и све то тако ситан, мршав и болешљив није хтео много да прича на ове теме, више сам сама прочитала чика душан је говорио о томе како је волео да за васкрс, као дете, игра фудбал са суседном улицом, и то у шарена јаја говорио је о својој кући у бихаћу само се кроз боју гласа могла назрети велика благодарност коју прожима бол и та боја је често била упакована у онај здрави понос и радост највише је говорио о својој жени марини, која се недавно упокојила емоција приликом песма 15 не дај господе срце да ми страда због времена тешка јер живот ми је ко хрид на ветру и бури и до часа твог зато те молим учини господе сад само да волим да волим небо и зору што заруди и данак бели да волим људе ма какви они били да волим до боли љубав ми своју обилато сад дај и души вечни сјај не остави ме без љубави вољених нек звездани сјај што небом кружи обасја срце моје док ти се молим подај, господе! јер душа те моја, знај, вечито воли чика душан чита своје песме мај / јун 2019 37 њеног помињања је покривала сваку другу: нежна, љубавна, чежњива овакав сусрет нисам очекивала био је потресан, али на потпуно другачији начин чика душан ми је поклонио своју књигу у којој је с благословом о бранка описао свој живот књига без садржаја, лектуре, рецензије само таква, написана од једном и спојена лепком нисам смела тек тако да јој приђем, јер нисам знала шта ме у њој чека од свега по мало је било ту после бога, централно место у књизи је заузела, ни мање, ни више, до чика душанова мајка доста аутобиографија о љубави према цркви и другима једино тако могу да дефинишем ово чудно штиво какве је све детаље човек с оваквим искуством могао да подели? једноставно, спонтано, онако како размишља каже да је прихватио благослов да пише због своје деце и унучади, да никад не забораве унука студира психологију, а унук је на медицини изненадила сам се тако добрим вестима и нисам могла да не пребацим тему на породицу питала сам о томе како је васпитао децу каже: „рекао је патријарх павле да будемо људи ако нисмо људи, вера није квалитетна, јер бог тражи чисто срце не мора да буду при вери тек кад видим какви ће ми бити унучићи и ако видим да су они квалитетни, бићу сретан и верујем да сам васпитао децу као квалитетне људе“ то рече човек чије је највеће знање живот и мудро га остави деци својој да га и сами осете живот им је пренео и поукама те књиге, од којих је једна: „чудни су људски путеви и никад човек неће знати кад ће доживети пад, без разлике да ли лети високо или ниско“ ко може сада измерити висине? не знам, али чика душан је схватио парадокс тих мера знате ли како је одговорио на живот? песмом, иконом и дивном децом и немојте мислити да сам уместо о човеку говорила о књизи није на продају и она се поклања испред своје парохијске цркве насликао је и о бранка испред цркве на клиси парохијани 38 3 / 2019 шта да радимо ако је већ одрасло дете окренуло главу и гледа на супротну страну од храма? да ли постоје адолесценти, који не одлазе од цркве? како задржати младе у парохији? говори нам протојереј александр пономаренко, настојник свето-тројичиног храма у жутим водама, криворошке епархије „то је мој тата!“ једном, после вечерње службе, развозили смо минибусом наш омладински хор кућама и један наш четрнаестогодишњи омладинац је видео кроз прозор свог оца и повикао: „то је мој тата, зауставите, молим вас!“ стао сам, он је искочио, пришао оцу, загрлио га и даље су пошли заједно било би лепо када би ка свим очевима тако синови трчали никакви „духовни подвизи“ наша парохијска пракса је показала да у цркви остају она деца чији родитељи иду у храм- и тата, и мама приметио сам да су људи који су почели да иду у цркву, притом не формално, већ јеванђелски, посебни, искрени, сијају добротом и са њима желиш да се дружиш да се дете не би удаљило од цркве и да би било отворено према родитељима, пре свега треба да волимо децу, да проводимо са њима више времена пред спавање их обавезно пољубите, посебно недељом, после службе им потпуно посветите дан и будите са њима нежни децу не смемо насилно да приморавамо на „духовне подвиге“ треба да их васпитамо на свом примеру родитељи треба да буду ауторитет за децу ми своју децу, ни сина, ни ћерку, нисмо терали да „читају“ правила једном сам нешто ушао у собу и видим ћерка стоји и моли се сама! дете само мора хришћански живот протојереј александар пономаренко адолесценти и црква: волети, хранити и не говорити много наша парохијска пракса је показала да у цркви остају она деца чији родитељи иду у храм - и тата, и мама мај / јун 2019 39 да схвати шта му је потребно, да је то лично његово а да сам им задао молитвено правило, још са поклонима, и васпитао их под строгом контролом, онда би изашли у свет и дошли до своје „слободе“ ја то са увереношћу могу да говорим зато што су ми деца већ одрасла и драго ми је због њих уколико деца не пођу правим путем, онда се молите за њих, надајте се и чекајте и будите спремни да их са љубављу, као отац из приче о „блудном сину“, примите у било које време, у било ком тренутку и са било каквим изгледом у коме вам се врате како је отац из приче „о блудном сину“ дочекао млађег сина? обуо га је, оденуо, загрлио тако и ми, не можемо ништа друго да смислимо јер нам је тај пример дао сам господ како да прихватамо заблуделу децу као на фронту многи родитељи су приметили да пубертет код дечака почиње са четрнаест-петнаест година, и као што показује родитељско искуство, завршава се са двадесет седам година црква није тек тако дала правила кад се може добити чин ђакона или свештеника то сада у двадесет две године рукополажу, када младић заврши богословију, још увек није успео ни да постане овца, а већ се спрема да постане пастир раније су са двадесет седам година постајали ђакони, а после тридесет свештеници код девојчица пубертет почиње још раније у 12-13 година, а завршава се тек када се уда до тада потребно је да им створимо имунитет против саблазни, а током пубертета родитељи морају да учине нарочит подвиг - да забораве на себе и да се понашају као да су на фронту тачке спајања ја сам се такође удаљавао од цркве, не далеко и не на дуго, кад сам се вратио из војске после сиво-зелених војничких дана, мени је све изгледало шарено, јарко срео сам познанике који су имали увозне плоче, „фирмиране“ грамофоне и повукло ме у тај вртлог почео сам да купујем те плоче, да их продајем и мењам, ишао сам у кијев и москву на нелегалне пијаце плоча затим је све то прошло и ја сам почео да жалим што сам толико времена (и новца) потрошио на такву глупост а касније, кад сам већ постао свештеник, замолили су ме да одвезем децу из једне школе у кијев, лавру и да им покажем музеј и на путу наше маршруте, на „мајдану“ су постављали бину за рок-концерт са мном је било неколико дечака у пубертету, и ја сам им причао о разним правцима рок-музике и нашли смо заједничку тему! како ми је само помогло искуство из моје младости двојица од тих момака су после тог разговора почели да долазе у наш храм, један се већ оженио и пева у црквеном хору воли, храни и мало причај ја сада ретко идем у недељну школу, јер тамо већ има ко се бави децом, више се трудим да разговарам са њиховим родитељима то је најбоља гаранција да ће деца остати у цркви у недељној школи их не терамо да нешто посебно уче, не дајемо им тестове деца су целу недељу провела у клупама, а онда ће их још и у цркви ставити у клупу трудимо се да им после службе буде просто занимљиво организовали смо им уметничку школу, бавимо се певањем главно је да они у храму нађу другове, да се друже такође смо одлучили да направимо и фудбалски тим и обавезно се трудимо да их укусно нахранимо кад свештеник проповеда, добро би било да се сети да пред њим стоје не само одрасли, већ и деца, и то у првом реду и добро би било да та проповед буде универзална - разумљива како одраслима, тако и деци и да не буде дугачка - не више од десет минута превод за православни мисионар: православнаја породица извор: https://wwwpravmirru/chtobyi-deti- ne-ushli-iz-tserkvi/ хришћански живот 40 3 / 2019 бити особа са аутизмом има своје предности и своје велике недостатке понекад сам тужан зато што не могу да певам, а понекад захваљујем богу баш зато што немо седим и посматрам свет око себе волео сам часове грађанског васпитања, слушао сам учитељицу сању и упијао сваку реч од ње сам научио да свако дете има право на образовање ова сазнања миловала су моју душу и ја сам се ускоро нашао у ситуацији да проговорим о свему што ме је мучило свих ових година питао сам мамау кад ћу ја да проговорим затечена мојим питањем остала је без одговора и тренутак касније изговорила је нешто што је изменило мој живот заувек «могу само да се молим богу за тебе, то је све што имам» осетио сам велику радост ноћ под острогом, молим бога да проговорим, мама и тата моле се за мене свитање под острогом, милост божја излила се на све људе осмехујемо се и мирно приступамо келији са моштима светитеља „чудотворче, вапај мој чуј и богу принеси“, молитва моје мајке одзвања мојим умом излила је сузе своје, подарје богу заволео сам тишину молитве, мало молитвено правило пред спавање, литургију, псалме и вечерњу службу четвртком живот по јеванђељу носим умом и срцем иако никад не проговорим, остављам траг писањем лазар вулић из пера читалаца мисионара молитва моје мајке мај / јун 2019 41 хришћански брак и породица питао сам много деце која се моле ујутру и увече, а правилније је рећи – ишчитавају правило, врше молитвено послушање: „кад ти се појавила нека тешка ситуаци- ја, да ли си се у том тренутку помолио, обратио богу за помоћ?“ одговор је – да му то није ни пало на памет! и уопште му ни не пада на памет, управо зато што нема лични однос са богом а, ако он постоји, онда је то само кроз родитеље: треба да их замолимо и тада ће бог помоћи разговор са протојерејем константином курбановим о томе како водити дијалог са црквеним дететом, ако му је одједном досадило да пости, причешћује се, иде у храм дете, које више не жели у храм идеално дете недељом сат времена пре литургије искаче из топлог кревета, трчи да пере зубе и већ после 15 минута је очешљано, обучено и у изгланцаним ципе- лама ужурбано стоји пред излазним вратима очекујући да што пре пође у храм стварно дете са главом забијеном под јастук, на већ 45–минутно наговарање да устане и пође у цркву одговара тешком имитацијом чврстог сна шта радити? сви саветују: најбоље сред- ство је лични пример али 13–годишњаци се понашају управо супротно како водити ди- јалог са црквеним дететом, ако му је одјед- ном досадило да пости, причешћује се, иде у храм? наговарати, приморавати или оста- вити на миру? „профилног дана“ – у недељу о блудном сину, на ове и друге одговоре је одговарао познати кијевски духовник, многодетни отац, протојереј константин курбанов ако се дете буни, то је похвала родитељима оче, ситуација је ова: дете се код цркве- них родитеља од рођења причешћивало, али је напунило 11, 12 година и одједном признаје да не жели да иде у храм како да се понашамо са њим? јер ако погрешимо у тактици, човек може заувек да оде из цр- кве кад се појави таква могућност – питање је широко и постоји много моме- ната на које треба обратити пажњу, одгова- рајући на њега пре свега – деца су различи- та постоје она којима је бог дао да наследе од родитеља послушни карактер њима је лакше да изађу на крај сами са собом него да ступе у конфликт са оцем или мајком али, чешће срећемо другачију ситуацију узгред, протест против родитеља може да говори и у корист родитеља зашто? зато што то значи да су деца са њима у посебним, родбинским односима јер, ми не ценимо своје најбли- же – то је једна од наших људских слабости тако да, ако се дете отворено буни, то је са једне стране похвала родитељима, а са дру- ге – упозорење да ли се ваше дете моли или ишчитава правило? – ево у чему се данас састоји главни про- блем у васпитању, по мени брижни родите- 42 3 / 2019 хришћански брак и породица љи од детињства уче своју децу да се моле ујутру и увече, читају са њима дечије цркве- не књиге, свестрано их упознају са црквеним животом али, ишчитавајући молитве, дете често и не стиче сопствено молитвено иску- ство, које уствари и чини човека верујућим код њега се не јављају посебни, лични одно- си са господом нашим исусом христом питао сам много деце која се моле ујутру и увече, а правилније је рећи – ишчитавају пра- вило, врше молитвено послушање: „кад ти се појавила нека тешка ситуација, да ли си се у том тренутку помолио, обратио богу за помоћ?“ одговор је – да му то није ни пало на памет! и уопште му ни не пада на памет, управо зато за- то што нема лични однос са богом а, ако они и постоји, онда је то само кроз родитеље: треба да их замолимо и тада ће бог помоћи за васпитање нема ни искуства ни примера – ми смо прво покољење, које је после свих забрана имало могућност да отворено (или као отворено) подиже своју децу у пра- вославној вери али притом, ми немамо ни искуства ни примера ми читамо у књигама о томе како су вас- питали децу у xix веку и раније педагозима се тада чинило да је довољно да просто нау- че дете религиозном поретку ми видимо да је то очигледно било недовољно, и у какву глобалну религиозну катастрофу је затим до- шло наше друштво милост божија је што је црква преживела и у њој су се нашле здраве силе, али ипак, катастрофа се десила због тога није само навикавање на поре- дак неопходно у делу хришћанског васпита- ња крајње је важно да предамо детету лич- но искуство сусрета са богом, и тада ће оно у тешком тренутку моћи и да се обрати богу, да га замоли за помоћ и најбитније је што ће оно ту помоћ и добити је ли родитељ зао човек? – ако дете буде имало са богом личне од- носе, оно ће и на служби стајати другачије на жалост, деца не могу да живе у овом дру- штву и да избегну утицај атмосфере која у њему влада: она желе забаву у савременом свету преовлађује представа о томе да је жи- вот једна велика забава шта више, живот је просто обавезан да буде та забава мај / јун 2019 43 а онај који ограничава та задовољства, он је зао човек, против кога се чак морају усва- јати одређени закони замислите какав посе- бан однос мора имати дете према родитељи- ма и богу, да би победило тај најјачи дух, који сада влада у свету да би га чак, да погледа на страну тог духа, изнутра било срамота осетити тренутак – свакако ми морамо узети у обзир да је дете у пубертету, да су његова осећања веома јака, и да оно мора да их контролише овде је вео- ма важна педагогичност она ни у ком случају није само попустљивост родитељска власт по- стоји, ма колико дете има година, али ми мора- мо да јасно видимо њене границе управо је те границе дао апостол који је молио: „очеви, не раздражујте дјеце своје“ (кол 3, 21) у педагогији морамо користити она сред- ства, која најбоље одговарају сваком кон- кретном случају то се не решава механички, родитељ живо осећа своје дете и мора ухва- тити ситуацију овог или оног тренутка понекад треба строжије подвикнути да би син или ћерка устали и брзо кренули у храм а некад је боље бити снисходљив - потрпети, како би се рекло, мало, очекујући у будућно- сти испуњење тог благог циља, који желимо да постигнемо: да би човек заволео богослу- жење, а не да га потпуно одбаци оваква педагогија је била блиска чак и светима преподобни антоније велики, ви- дећи духовни замор братије, давао им је од- ређени душевни одмор упознати се са христовом личношћу – најбитније је да деца од најранијег узра- ста треба да се упознају са личношћу госпо- да нашег исуса христа, са личношћу мајке божије, светих ми имамо снагу да васпита- мо у детету потребу за заступништвом све- тих, за молитвеном помоћи богородице ако она увиде како је нама потребан разговор са господом, ако се и сами науче томе, онда ће то бити веома важно тада, учествујући у богослужењима, она ће то доживљавати као тајанствени догађај, као лично присуство при најважнијим моменти- ма у историји односа између бога и човека, „није само навикавање на поредак неопходно у делу хришћанског васпитања крајње је важно да предамо детету лично искуство сусрета са богом, и тада ће оно у тешком тренутку моћи и да се обрати богу, да га замоли за помоћ и најбитније је што ће оно ту помоћ и добити“ хришћански брак и породица 44 3 / 2019 и целе творевине треба да умемо да то ис- причамо деци управо се у томе налази залог чврсте хришћанске основе, коју ми можемо да им дамо канон андреја критског за децу како дете научити молитви ако већина мо- литвеника има покајни карактер, а наша деца у суштини и немају чему да се кају? они су радосни и отворени ка свету, а ми покушавамо да их натерамо да се скруше- но кају за некакве грехе – знате ли где се налази почетак разумева- ња своје грешности? у нашем састрадавању према туђим грешкама када нам је жао што се човек саплео и молимо бога да му опро- сти, и радујемо се заједно са тим човеком, када добије од бога и опроштај и оправдање у ствари, на томе су и изграђени наши покај- ни канони постоји и лични покајни канон и он заиста за дете може бити још увек комплико- ван на пример, велики покајни канон андре- ја критског се састоји од животних догађаја који се могу испричати детету тако да би оно схватило: ево приче о томе како је човек по- грешио, какву је штету нанео себи и другима, како се понекад и гневио у тим грешкама, али је ипак затим постајао свестан своје грешке на таквим примерима дете добија спо- собност да анализира сопствене поступке и своје место, и када одрасте, може да приме- ни навике те анализе на свој духовни живот али, тај инфантилизам - кад човек не осећа одговорност пред богом и спољашњим све- том, као да живи под родитељским „покрива- лом“ - треба пажљиво да се прати он се сада код наше деце много пројављује, из разних разлога свако дете има своју меру одраста- ња, али ми треба да употребимо и наш педаго- шки осећај да би му помогли да израсте из тог инфантилизма разговор водила: јулија коминко извор: https://wwwpravmirru/podrostok- kotoryiy-ne-hochet-v-hram/ превод за православни мисионар: душка здравковић, православна породица молитва услед узимања медикамената и других лековитих средстава господе, боже наш, саздај лекара и раз- не лекове, како рече свето писмо, и даруј убрзо исцељење и од болести излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости ми безакоња моја и грехове, ис- цели душу моју, телу дај здраве лекове, да бих, примивши милосрдну помоћ твоју, послужио тебе свакаквим благодарјима јер ти си извор исцељења, и славу теби узносимо, оцу и сину и светоме духу, са- да и увек и у векове векова, амин извор: духовни часопис „царкоўнае слова“, бр 10 (870), 2019 година, стр 5 – минск, белорусија мудре мисли о подлости: не морате да чините подвиге, довољно је да не чините подлости * ако је неко поступио подло, не вичи и не узбуђуј се ћутке изведи закључак и по- лако се удаљи * никада се не светите подлим људима једноставно будите срећни они то неће преживети (јуриј никулин, руски глумац) извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 12 (258), 2018 година, стр 3 – брест, белорусија поука архимандрита јована (крестјанкина) (1910–2006), псковско-печерски мана- стир, печори, русија ако не желите, да ваша деца пију – не- мојте пити, ако не желите, да ваша деца пуше – немојте пушити, ако не желите, да ваша деца живе у блуду – не чините блуд васпитавајте децу на примеру свог живота извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 4 (262), 2019 година, стр 3 – брест, белорусија превод: дајана лазаревић мај / јун 2019 45 питања и одговори често добијамо писма од очајних родитеља, чија су деца почела да употребљавају наркотике валаамски схи-игуман одговара наркоманија има ли наде? превод са руског: радмила благојевић први узрок ја видим два узрок који могу довести до тих резултата први, дубљи проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родитеља то јест, фактички се ради о преносу неке врсте духовне безблагодатности родитеља врло често су савремени родитељи, као неверујући, не знајући заповести божије, много сагрешили и блудом, и абортусима, и окултизмом, обраћајући се врачарама, гатарама враџбине су, или сами говорили, или су молили да им прочитају све ово се као резултат одразило на њихову децу, која су била зачета пре него што су се њихови родитељи вратили у окриље цркве и ти страшни смртни греси блуда и убистава, посебно абортуса, ће јако деловати на њихову децу! ја знам мноштво примера кад су деца, која су била зачета у законитом браку, била апсолутно психички здрава, и одрасла у добре, верујуће људе у истој тој породици, после абортуса се родило дете које се потпуно разликовало од све остале деце, која су се родила пре тог абортуса оно уопште духовно није личило ни на родитеље, ни на њихову претходну децу, његову браћу и сестре, зато што се родило после тог смртног греха ја сам то посматрао много пута и уверио се да после абортуса деца страдају веома, веома јако то јест, тај грех на неки начин пада на децу која су рођена пошто су била убијена њихова претходна браћа и сестре врачање, магија, окултизам - све је то обраћање злим духовима а демони, који улазе у људе кроз окултисте, магове, врачаре, астрологе - они у утроби мајке могу да се уселе и у дете тај демон ће бити прилично тих до одређеног узраста обично до доба полног сазревања, до пубертета а онда добијају такву снагу да је дете просто немогуће задржати други узрок други разлог је тај што, док је дете мало, оно испуњава вољу родитеља зато што себе не раздваја од њих, и не може другачије, пошто су га они просто водили, можда чак и учили у недељној школи (веронаука, прим прев), која није више од занимљиве приче о празницима, схваћене од деце као бајке о деда мразу сви знају да деда мраза нема али кад је дете мало, са 3, 4 године, оно верује у постојање деда мраза, који ће му донети поклоне кад одрасте, оно схвата да је ово само пријатна бајка, која му се свиђа оно њу не схвата озбиљно то јест, то је недељна школа за родитеље они нису формирали код детета свесни поглед на свет, то јест, такав поглед где су сви догађаји у светској историји, економији, политици, личним односима, проблеми добра и зла, живота и смрти, објашњени дубоко са хришћанске тачке гледишта често сам питао децу, тинејџере од 15 до 16 година, децу свештеника, синове 46 3 / 2019 питања и одговори свештеника: „реци ми, шта је смисао твог живота? зашто сте дошли на овај свет?“ и готово скоро сваки одрасли младић би ми рекао: „не знам!“ син свештеника то не зна! а шта рећи о другима? апсолутно неформиран поглед на свет! зна неколико молитви напамет, пошто дете има добру меморију док је мали, он није заглупљен са пуно информација, и лако памти молитве родитељи су тиме дирнути, али он ништа не разуме! зашто нам је потребна причест, зашто нам требају молитве, због чега треба да трошимо време стојећи, да мучимо своје ноге у храму? он то ништа не разуме – просто, тако раде родитељи а кад одрасте, он не налази никакве одговоре он не схвата зашто се треба уздржавати– ево, ја бих сладолед! сви једу, иду улицом са сладоледом, а мени не дају! родитељи кажу: „данас је петак, посни дан“– а зашто мени тај посни дан треба, зашто да стојим, губим време у храму два или три часа на свеноћном бденију? кад могу да читам, гледам телевизор, идем код пријатеља, играм компјутерске игре, идем у дискотеку то је много интересантније и лакше него стајати у мрачном храму, где су већина жене и то поодмаклих година а ја сам млад! шта ће то мени? дакле, други проблем је – родитељско васпитање васпитање, које се често даје на веронауци, је негативно причају се неке ствари, које дете, само што порасте, сматра за бајке имао сам прилику да разговарам са децом која су завршила православну гимназију у москви, једну од бољих– како сте ишли у храм?– били смо обавезни да идемо у храм, код нас је то уобичајено водили су нас у храм у колони– и како сте ви то доживљавали?– јесте били комсомолац некад? (пионир, прим прев), питају они мене уместо одговора– да у школи сам био комсомолац, одговарам– и са задовољством сте присуствовали комсомолским скуповима?– питање је реторичко, просто су терали цео разред да иде! ето тако су их водили на све службе! од ове деце нико није постао свештеник, и нико од њих не иде у храм чим су изашли из те гимназије, већина њих је почела да живи истим оним животом, којим су живели њихови неверујући вршњаци они, који ништа нису знали, а ови знају много ипак, код њих није формирана хришћанска свест! штавише, они настављају да живе световним животом, али од њих ће се много више тражити, зато што они знају, али ипак раде оно што заслужује казну друга варијанта је када се дете навикне на родитеље с родитељима иде у цркву, доводи га мајка, бака, а понекад и отац, ако је верујући они воде дете са собом док је мало оно не разуме како може да живи без родитеља оно нема перспективу оно је толико повезано са родитељима да ће радити све оно што они раде ако иду у храм, то ће оно природно бити заједно са њима малишан ће седети у храму на клупици или на рукама и причестиће се, мај / јун 2019 47 целивати иконице, биће крштен сви ће бити разнежени, затим ће он скупљати прилог за олтар он ће знати напамет 50 псалам, почетак јутарњих молитава ово су ми причали једни родитељи: „био је тако добар дечко, толико волео храм, целивао иконице, све би разнежио знао је напамет 50 псалам а у 14 години је рекао: „знате шта, родитељи, ако се вама допада да идете и стојите са бабама у цркви, изволите, идите сви моји другови иду у дискотеку, ја више са вама не идем, ја идем у дискотеку!“ и родитељи ништа нису могли да учине хоћу да потврдим своје речи да се греси родитеља снажно одражавају на децу, кад одрасту сећам се житија једног необичног старца посаветовао бих многима да га прочитају то је старац јона кијевски, који је умро не тако давно, 1902 године тај старац је задобио све дарове светог духа, посебно прозорљивост прозорљивост је код њега била изузетна знао је практично све о свима људи су долазили код њега, а он је већ знао како се зову, и са каквим проблемима су дошли код њега, шта се дешава код њихове куће био је то потпуно јединствен човек, чак ни међу светима и прозорљивима таквих није било много тако се, ево, присећам случаја из живота јоне кијевског дошли су код њега старији родитељи, муж и жена плачу и ридају: – наш син је почео да пије и бије нас, родитеље, не знамо шта да радимо! не можемо да га умиримо, а у детињству је био тако добар, нежан дечак, тако смо га волели, а сад је просто подивљао! – а ти, сећаш ли се када си га зачео? – пита старац – оче, па, било је пре више од 30 година, не сећам се – подсетићу те, био је велики петак, васкршњи пост! ти ниси нашао друго време за то? ето, зато је твој син сада такав молим вас, то је потврда! старац је ова два супружника видео први пут у животу и оно чега се они нису сетили, сетио се он по откровењу духа светог а узрок тога што се десило са њиховим сином у зрелом узрасту, што је постао демонизован, почео да пије, почео да туче своје родитеље, испоставило се да је било то што они, будући да су били хришћани и знали шта је велики пост, ипак се нису уздржали већ су нарушили у брачном животу правила свете цркве и на велики пост зачели дете, уз то и на страсну седмицу сада, ако ми израчунамо рођендан неког човека код кога све иде наопако, девет месеци, и утврдимо да је био зачет у неком посту - или божићном, или великом, петровом посту или успенском посту, то оставља одређени печат на тај начин, последице греха одражавају се на деци каква је главна последица? за родитељске грехе - деца губе благодат зачињући дете, родитељи предају њему, своме сину, својој ћерки, само оно што имају сами ако немају благодати, то они ништа њему неће ни предати а ако она постоји биће пренета на дете, као што је било, на пример, код родитеља јована претече, о коме је речено да је од „утробе материне био испуњен духом светим“ то је рекао архангел гаврило оцу његовом, „родиће твоја жена сина, и духом светим испуниће се још из утробе матере своје“ узмимо за пример родитеље светог николаја чудотворца верујуће, благочестиве родитеље, и погледајмо кога су родили или ћемо погледати родитеље василија великог, родитеље преподобног сергија радоњешког – схимонаха кирила и марије, прослављених од стране наше цркве или родитеље пророка самуила и тако даље, и тако даље, можемо настављати овај списак видећемо родитеље који су нагомилали благодат духа светога, стицали духа светога својим побожним животом, милосрђем, љубављу према ближњима они су предавали деци оно што су стекли и родили су децу која су била „освештана у утроби матере своје“ што се тиче сергија радоњешког, добро се сећате кад је била божанска литургија, а његова мама је била носећа он је повикао још у утроби мајке на херувимској песми, кад је свештеник подигао руке и обратио се богу ради силаска духа светог а беба је тада три пута учинила исто у утроби мајке - прославила питања и одговори 48 3 / 2019 је бога то јест, он је био освештан у утроби своје мајке духом светим! исто тако је тачно да је могуће добити и дух демона, такође у утроби мајке, због грехова зашто? зато што, ако је мајка извршила смртни грех, на пример блуд или убиство претходне бебе, онда је у њу ушао нечисти дух и у утроби њеној, он ће ући у дете које је она зачела ето, ту ће бити проблема чим оно одрасте, почињу страшне промене на горе и ево, мајка је пришла христу она је поверовала, а син је почео да пије или постао наркоман, или је постао блудник наравно, мајка је у очајању свака мајка жели, овде и сада, да добије брзо исцељење и ево, они трче код стараца, којих сада фактички нема, покушавајући да добију нечије молитве дете, пак, наставља да живи свој греховни живот родитељи почињу да очајавају, чупају косу, ударају главом о зид упадају у стање страшне униније, које је потпуно непродуктивно и води, напротив, у још горе стање и мајке и сина овде прво треба разумети узрок наравно, ако је мајка пришла искрено христу, она се одавно покајала али, потребна је још и епитимија, треба молитвама тражити опроштај овог греха и не очекивати да се може брзо оздравити то је дуготрајан процес он може ићи све до краја живота родитеља ја знам за случај кад је „исправљање“ детета дошло после смрти родитеља, који су се молили за то дете, али нису видели резултате свог живота при том нису очајавали, покушали су да се моле до смрти и тек после њихове смрти, чудом божијим, то дете је пришло христу, или му се вратило, ако га је некада знало и постао је православни хришћанин, престао је да пије и избавио се од наркоманије потребне су деценије духовног рада родитеља који се моле, и добрим делима покривају своје мане, своје грехе брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! то је најгора варијанта, она ничему не води треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ имам у виду она места где се иде на ходочасничка путовања, тамо увек дајте имена за помињање 40 дана, за „неусипајушчи“ псалтир, за помињање годину дана, и тако даље то јест, тражите да се моле за вас у манастирима, у храмовима и сами, наравно, из корена мењајте свој живот ако родитељи не промене живот, ако не постану истински хришћани, неће моћи да измоле своје дете чекати да неко учини за њих брзо исцељење, неки старац, као стари хотабич, на један, два, три сећате се? ишчупао је из браде длачицу, рекао: „крек, кребс, рекс“ и читаве тоне бомбона су падале са неба то не треба очекивати, то се неће догодити потребан је дуготрајан рад, на првом месту над самим собом, а истовремено и постојана молитва за наше заблудело дете извор: сајт валамскг манастира: https://valaamru/publishing/91510/ брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ питања и одговори мај / јун 2019 49 хришћанство и психологија у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко кажњавање не може довести до проблема у васпитавању деце аргументи за и против физичког кажњавања деце физичко кажњавање деце из угла православне психологије виктор вицановић средином апри- ла текуће годи- не донет је закон о забрани физич- ког кажњавања деце тумачи и бранитељи овог закона обја- шњавају да он нема репре- сивни карак- тер, у смислу к ажњав ањ а р од ит ељ а или одузи- мања де- це, већ да се ради о т о м е да роди- тељи који примењују овакав вид васпитања треба да прођу, у центрима за социјални рад, едукаци- ју за примену ненасилних облика васпитања један од најважнијих разлога због чега је донет овај закон заснива се на психолошкој аргументацији да физичко кажњавање у ра- ном узрасту ствара агресивне моделе по- нашања код деце, која она затим преносе и испољавају у свом социјалном окружењу (вр- тић, школа) у том контексту, овај закон, гене- рално, треба да утиче на смањење насиља код младих, као и у друштву у целини наводе се такође и неки други разлози на пример, да физичко кажњавање утиче на формирање негативног односа деце према родитељима, односно да овакав облик вас- питања доводи до фрустрираности детета, што може да утиче на његов укупан психоло- шки статус и нормално функционисање са друге стране, критичари овог закона имају своје аргументе први, можда најсла- бији, јесте аргумент политичке природе, по коме је овај закон наметнут „одозго“, у пакету свих осталих закона које држава србија мора да усвоји како би, можда, једног дана, постала чланица европске уније да- кле, овај закон није донет „изну- тра“ као резултат препознате и дефинисане унутрашње по- требе српског друштва у ре- 50 3 / 2019 хришћанство и психологија шавању проблема васпитања деце, него има, пре свега, политички карактер у законодав- ном приближавању европској унији други аргумент је, чини се, нешто јачи увид и доказивање да се у породици приме- њује физичко кажњавање за многе има орве- лијански призвук постављају се различита питања: одакле држави право да се меша у породичне односе? да ли се тиме нарушава приватност породичног живота? због чега држава мисли да има већа права и одговор- ност у васпитавању деце од самих родитеља? трећи аргумент је усмерен на формулацију да је свако физичко кажњавање деце забра- њено то значи да се искључује могућност да у васпитавању деце родитељи могу, рет- ко или понекад, користити и најблажи облик физичког кажњавања да се ова забрана од- носи на перманентно, систематско и грубо (брутално) физичко кажњавање, вероватно је да би за већину људи она била прихватљи- ва и оправдана међутим, њена једнострана и искључива формулација указује на једну другу крајност, а свака крајност је потенци- јални извор проблема то нас доводи до четвртог аргумента који из угла православне психологије има посеб- ну тежину искључивост у забрани сваког об- лика физичког кажњавања може имати за по- следицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању верницима три монотеистичке религије добро је позната реченица из ста- рог завета: „почетак мудрости је страх божи- ји“ мудар човек има страх у себи да не учини нешто погрешно то није ни животињски ни неуротични страх, већ опомињући страх да се не учини нешто супротно закону божијем или моралном закону друштва до тог стра- ха долази се правовременом, одмереном и образложеном казном, укључујући и физич- ку казну инсистирање заговорника овог закона да се примењује само модел васпитања који се заснива на објашњавању, награђивању или вербалном укору као највећој казни, неће постићи онај тренутни и дубински, помало драматични и болни ефекат физичке казне, односно онај ефекат који доприноси трајном и дубинском изграђивању васпитног страха као корективног механизма православни духовници, попут светог пајсија светогорца или старца тадеја, нису имали негативно мишљење о физичком ка- жњавању деце отац тадеј је дозвољавао да се деца у извесним ситуацијама благо физич- ки казне, али то је посебно наглашавао, увек из љубави и са објашњењем због чега се ка- жњава дакле, у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко ка- жњавање не може довести до проблема у васпитавању деце провуцимо све претходно речено кроз филтер–питање једне реалне животне ситу- ације ако дете узраста између 3 и 4 године стално покушава да се попне на отворени прозор и погледа доле, да види шта се де- шава, у стану на седмом спрату, да ли ће ро- дитељи тог детета, заговорници ненасилног васпитања, и даље покушавати да му објасне зашто то није добро или ће предузети неке друге мере? искључивост у забрани сваког облика физичког кажњавања може имати за последицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању мај / јун 2019 51 сећање помажући и украшавајући црквена здања, она је учинила себе живим храмом бога живога о уснулој добротворки храма светог луке у кошутњаку хаџи цвијета ђорђевић одшкринула је рајска врата и ушла у незалазну радост господа свога и бога нашега, разменивши се светом у својој 64 години земаљског живота, 20 марта 2019 године господње као и много пута до сада, утабала нам је стазу, којом ћемо сви поћи у своје време, при томе нам поста- вљајући сјајне и блиставе путоказе из земаљ- ског житија у небеско битије рођена је у селу пирков- ци, код лопара у републици српској и, као деветнаесто- годишња девојка се досели- ла у београд, где је ступила у брачну заједницу са сво- јим покојним супругом сте- ваном, са којим је изродила сина драгана и кћер драга- ну од сина и снахе драгане доцније је дочекала и троје дивне унучади: алексу, та- мару и лену један од кључних моме- ната у духовном животу ове, заиста, велике жене и делат- не хришћанке, био је прера- ни губитак кћери драгане, која се упокојила као два- наестогодишња девојчица 1995 године господње ако бисмо парафразирали речи молитве светом цару-мученику и страсто- терпцу николају ii, могли би смо да кажемо да господ на њу попусти горке скрби, испитујући је као злато у огњу а ова, благочестива сестра наша хаџи цвијета не клону и не предаде се душегубном унинију, већ, како вели акатист истом светом сверуском цару, приневши плодове побожног трпљења приносаше све нова и нова уздарја пред престо владике васељене и, заиста, безбројни су плодови њене пла- мене вере, коју овај ужасни губитак не само да није угасио, већ је још више распламтио из тог духовног опита рођене су и две збир- ке њене духовне поезије: небеско откри- ће – духовно надахнуће (2003) и марија (2012), које су штампане у штампарији српске патријаршије читав живот наше драге покојнице био је црква и обојен потребом за непре- станим саможртвеним слу- жењем цркви, потребитима и нишчима заиста, и без и најмањег преувеличавања, неизбројна су доброчин- ства и приноси њени, које је приносила пред олтарима многих српских манастира и цркава нарочито се стара- ла и непреклоно бринула и трудила да допринесе укра- шењу и унапређењу њене парохијске цркве – храма светог луке у кошутњаку помажући и украшавају- ћи црквена здања, она је учинила себе жи- вим храмом бога живога ходочаствујући светињама у светој земљи и по безбројним светињама србије, грчке, румуније и другух земаља, она је утврђивала и утабавала стазу спасења, којом је настојала да поведе и мно- насловна страна књиге „марија“ 52 3 / 2019 ге друге, како мирјане, тако и клирике, који- ма је била енергични, упорни и неодустајни помоћник обдарена пламеном побожношћу, оргом- ном љубављу за свету цркву христову, негор- дељивим, ненаметљивим, али и делатним ро- дољубљем, она никада није могла да остане глува на вапаје потребитих, сиротих и од сви- ју презрених заиста и заиста, постала је и до саме кончине своје остала је духовни следбе- ник светог оца нашег николаја мирликијског чудотворца, своје возљубљене крсне славе наиме, речи које је свети николај охридски и жички изрекао за светог николаја мирликиј- ског, великим и непрестаним духовним стара- њем и подвизима њеним, у потпуности се мо- гу односити и на неумрлу и велику свечарку његову, блажене успомене хаџи цвијету ђор- ђевић: брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч господњу: „да не зна ле- вица твоја што чини десница твоја“ (мт 6, 3) вечан ти спомен, блаженства и вечног спо- мена достојна, сестро хаџи цвијето! у име братства и парохијана храма светог луке у кошутњаку ђакон хаџи ненад м јовановић хаџи цвијета код храма светог луке у кошутњаку време зна (поучна прича) некада давно, на земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду све вред- ности су се укрцале на своје бродове и от- пливале на острву је остала само љубав она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било – и она је по- желела да оде са острва тада је она позвала богатство и пита- ла да дође на његов брод, али богатство је одговорило: „на мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места“ када је поред ње пловио брод туге, она је и тугу питала исто, али одговор је био: „извини, љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи“ тада је љубав видела брод гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да љубав нарушава хармонију на њеном броду поред је пловила радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула по- зиве љубави тада је љубав сасвим пала у очај али одједном је чула глас негде позади: „хајде, љубави, ја ћу те повести са собом“ љубав се окренула и видела старца он ју је до- вео до копна, и када је отпловио даље, љу- бав је схватила, да је заборавила да пита за његово име тада се она обратила спознаји:– реци ми, спознајо, ко ме је спасио? ко је био тај старац? спознаја је погледала на љубав:– то је било време– време? – упитала је поново љубав – али зашто ме је оно спасило? спознаја је још једном погледала на љу- бав, а потом у даљину, куда је отпловио старац:– зато што само време зна, колико је у животу важна љубав превела са руског: дајана лазаревић мај / јун 2019 53 хришћанска аскетика свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? схиигуман авраам (реидман) о сећању на смрт и изненадној смрти са руског превео: небојша ћосовић сећати се смрти – то је насушна потреба сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души а то се догађа када почнеш маштати како доспеваш у рајске обитељипа се упутиш да шеташ по рајском врту и гледаш, - приђе ти змија и каже ти исто што је рекал и еви, и тиме се све оконча овакво маштарење у духовном животу је неизмерно штетно, оно је пут ка прелести а замишљање вечних мука, адских тамница и сл, за неприпремљене људе, који немају духовне снаге, може бити и повод за очајавање код преподобног исаака сирина имају следеће речи: „прва мисао, која по човекољубљу божијем улази у човека и руководи га ка спасењу, јесте мисао о изласку из ове природе“ свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? неверујући људи се плаше смрти за њих је смрт – ишчезавање, зато се они, имајући привезаност за земни живот, старају да с једне стране на све начине обезбеде себе, а с друге да се уопште не сећају будуће кончине но такво тобоже благоразумно одношење према смрти приводи супротном резултату – безизлазном очајању и ово је потпуно закономерно, зато што се иза овог „животно- радосног“ нежељења сећања на своју смрт скрива нежељење размишљања на свој вечни удео такви људи се често читавог живота веселе на необичан начин њихово весеље је у ствари „пир за време куге“, како је то описао пушкин они пију, једу, измишљају свакојаке разоноде, да се не би подали мраку, који царује у души, да не би остало ниједног слободног тренутка да се обрати пажња на себе а све њихове забаве и неуздржано весеље – управо су признак најдубљег унинија, очајања ово је онај најстрашнији вид унинија, када човек не види ни само униније, када се он већ погрузио у њега наглавачке и као да је утонуо у њему сећајући се смрти, вечности, човек скида са себе копрену унинија и почиње да се односи према свему другачије – трезвено неправилан однос према смрти је у извесној мери својствен чак и нама хришћанима ми знамо да је потребно да се стално сећамо своје кончине, али нама је страшно да имамо такву трезвеност фактички, ми се сви налазимо у стању прелести: без обзира на потпуну очигледност тога да ћемо сви умрети, ми сви живимо као бесмртни чак и у дубокој старости људи одгурују тренутак смрти све даље и даље они не мисле о своме скором прелазу у вечност, док само ватрено желе да продуже овај земаљски живот 54 3 / 2019 хришћанска аскетика дакле, сећати се смрти – то је насушна потреба за сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души постоји много начина да се стекне сећање на смрт има такав вид духовне делатности, богомислије, чијим је једним од предмета размишљање о смрти многи подвижници су се занимали овим делањем – представљали су себи, како ће умирати, шта ће бити после смрти, пролажење кроз митарства, вечна адска мучења они размишљају о свему наведеном врло детаљно, и са овим циљем посећују гробља, гробнице неки су мислили на вечна небеска добра, блаженства, и све ово такође има однос према загробном животу и покреће човека на покајање преподобни нил сорски саветује да се ради стицања сећања на смрт сетимо оних људи, који су умрли изненада, својих успоших ближњих, пријатеља међутим, ово такође није наша мера: таква сећања могу унеколико оживети у нама сећање на смрт, али ништа више често срце бива услед одсуства благодати толико окамењено, да чак и боравак поред гробова оставља човека безосећајним на пример, гробари или радници у мртвачницама свакодневно виде много пута пред собом људску смрт, али их ни то никако не побуђује на размишљање о вечности многи од њих чак западају у цинизам постоје џелати, убице, који се односе врло равнодушно према смрти војници у рату се чак привикавају на погибије својих блиских другова – човек се некако на све прилагођава, - и то га не наводи увек на мисао о вечности а има и подвижника, који можда уопште и не виде људе, ни људску смрт, али су потпуно погружени у сећање на смрт ствар није у томе, да ти пребиваш међу предметима који подсећају на смрт, већ у томе да твоја душа буде настројена на одређени начин истинска врлина сећања на смрт није толико сећање на саму смрт, колико жив предосећај тога шта ће бити после ње верујући човек се не боји смрти зато што она представља за њега нестајање, него зато што је она двер после које се отвара потпуно нова, страшна област страшна, како из разлога
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
23
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
...да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славнимВАСКРСЕЊЕМ 📌 спаситељ нам је даровао живо т
вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота,
јер је христос устао из мртвих, те постаде
првенац оних
...да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним
МЕТА инфо: Р:25293 К:189614 Д:105
| Свеска 372 |
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она носи пе чат вечности њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе божије стога је спаси тељ и рек ао ученицима својим да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним васкрсењем спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постаде првенац оних к оји су умрли (1 к ор 15, 20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на крсту, и ми смо на слободу позвани (в гал 5, 13), рад ост, јер смо пре чистом крвљу спаситеља нашег о чишћени од прародитељског греха (в 1 јн 1, 7), радост, јер кроз васкрслог христа улазимо, руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) васкрсењем христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (в јн 16 2 / 2020 црквени живот 5, 24), и да хрис тос остаје са нама у све дане до свршетка века (в мт 28, 20) значај и торжество пасхе, и пасхалне радости наше у васкрс лом господу, најочигледнији су у бог ослужењу велике суботе литургију светог василија великог, коју служимо у тај дан, савршавамо заједно с вечерњим богослужењем на којем се већ поју васкрсне стихире, заједно са стихирама триода, и тако се најављује христово славно васкрсење свештенослужитељи почињу службу у тамним одеждама, а када, уместо уобичајеног алилуја, почне да с е поји велики прокимен: васкрсни боже суди земљи, јер ћеш ти нас ледити у свим народима – свештенослужитељи у олтару са себе скидају тамне одежде и об лаче свечане, беле одежде часну трпезу и сав храм такође „облаче“ у бело, преднаговештавајући васкрсење христово о овом богослужбеном моменту васкрсног карактера уважени професор литургичког богословља дмитријевски говори: „стих: ‘васкрсни боже суди земљи’ почиње да поје презвитер у о лтару када почињу да звоне сва звона презвитер у р уци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима које баца по целом храму узвикујући: христос васкрсе! на шта народ одговара: ваистину васкрсе!“1 1 а а дмитријевски, спознајући тајну крста и васкрсења господњег, крагујевац 2014, стр 87–88 богослужбене напомене ук азују да ове ноћи, после литургије, хришћани вековима молитвом и б дењем дочекују празник над празницимамолитвено бдење је пропраћено читањем из књиг е дела апостолска, јер нам тај новозаветни спис на на јбољи начин сведочи о васкрсењу христовом у наставку се богослужи полуноћница на к ојој се поје канон велике суботе, а плаштаница се уноси у олтар и полаже се на часну трпезу, на којој остаје до оданија пасхе непосредно пред почетак пасхалног јутрења, епископ (или началствујући презвитер), обучен у по тпуно одјејаније, најпре са централног кандила на часној трпези пали свећу, а по том излази кроз царске двери у з појање стиха: „приђите примите светлост, од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мр твих“ тада сав народ прилази и па ли своје свеће, примајући тако незалазну светлост када је реч о овом чин у примања све тлости, потребно је наг ласити да ова све тлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у јер усалиму сваки храм на пасхалном јутрењу постаје јерусалим, и свако од нас примивши све тлост, прима истинску и незалазну светлост од васкрслога господа када сав народ прими све тлост, у литији се чини трократни опход око храма, пасхално богослужење (фото: епархија бачка) март / април 2020 17 уз појање дивне химне: „васкрсење твоје христе спасе, ангели поју на не бесима, и нас на зем љи удостоји да т е чистим срцем славимо“ поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и с тајање пред затвореним храмовним вра тима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење богослужбена пракса православне јеладе, која се усталила и к од нас, по дразумева читање јеванђеља пред почетак пасхалног јутрења, и ре чју господњом бива нам саопштена вест о васкрсењу литијским опходом и с лушањем речи божије испред затворених храмовних врата, символишемо жене мироносице које су с ве ликом радошћу примиле и благовестиле вест о христовом васкрсењу отварање храмовних вра та прасликује камен који је одваљен од гроба господњег, после чега сви у лазимо у храм у з појање тропара пасхе ђакон са амвона произноси велику јектенију, после које се поје пасхални канон преподобног јована дамаскина то је један од најлепших канона православног богослужења, образац и врхунац савршенства пасхалних песама на почетку сваког ирмоса презвитер кади цео храм, а пос ле сваке песме изг овара мала јектенија, с припада јућим јој возгласима сталним понављањем богонадахнутих речи пасхалног канона, богослужбени поредак нас по учава и позива на д елатну, дубоку и раз бориту васкрсну радост после канона се поје ексапостилар: „телом уснувши“, недељне стихире на хвалите, као и стихире пасхе: „пасха свештена данас нам се показа“ чувена беседа светог јована з латоуста на пасху: „ако је неко благочестив и богољубив“, изговара се на пас ху у т ој беседи, на основ у приче о д елатницима у винограду (в мт 20, 1–16), сви они к оји су радили од првог часа и они к оји су дошли у једанаести час, они који јесу и они који нису постили – бива ју позивани да с е насладе пасхалном радошћу, да уђу у радост господа свога то је разлог што целе светле седмице богослужење бива у по тпуности исто као на сâм дан празника, указујући тако на победоносни и спасоносни значај васкрсења господњег, и нашег бог ослужбеног учествовања у њем у као што смо кроз богослужење страдалне недеље, били учесници и с апутници на п уту страдања, тако сада, обасјани пас халном светлошћу, богослужбено постајемо учесници рад ости над радостима, предокушавајући радост невечерњег дана царства небеског аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду пасхално богослужење (фото: манастир буково) црквени живот 18 2 / 2020 природне науке, с једне стране, знају да буду на удару псеудонаучних теорија, које се нуде као адекватне, „научне“ алтерна- тиве то по себи јесте пошаст с којом треба да се избори научна заједница међутим, с друге стране, појединци, били они научници или љубитељи науке и људи који се радо по- зивају на науку, умеју да конкретни научни наратив преливају у сфере које не само да превазилазе интересовања одређене при- родне науке, већ далеко премашују и саме могућности њеног натуралистичког метода такође, није реткост да се научне теорије проглашавају за готове и неупитне чињени- це и за ис тину ово су врло опасне идеоло- шке играрије које покушавају да ставе знак једнакости између природне науке и идео- логије таквим играријама је, између осталих перјаница и подржавалаца новоатеизма, склон и професор ричард докинс – један од четворице „јахача“ овог новог феномена у еволуцији појма атеизма у својој новој књизи превладавање бо- га – водич за почетнике (outgrowing god – a beginners guide), професор докинс за биоло- шку теорију еволуције каже да је она: „она коначна чињеница: ми смо рођаци шимпан- зи, мало даљи рођаци мајмуна, много даљи рођаци риба и тако даље, затим и ово: науч- не истине су истините чак и када нема нико- га ко зна за њих; би ле су истините пре него што су се појавили људи и биће истините и када ми изумремо“ да је ово изговорио један приучени сим- патизер новоатеизма, ствар не би била толи- ко страшна и изненађујућа данас смо пре- плављени приученим коментаторима свега и свачега, али њима је сасвим једноставно одбити заблуде на неукост и необавеште- ност (управо се присетих коментара који је студентима који нису добро спремили испит умео да каже професор хришћанске догма- тике владика игнатије (мидић): „не разумеш ти то, душо“) међутим, ствари изгледају за- чуђујуће и забрињавајуће када овакве ста- вове изнесе један научник и универзитетски професор какав је ричард докинс лично се тешим да ово не одражава прави докинсов став, већ више његов занос науком у току писања књиге ипак, то не умањује његову одговорност пред дигнитетом саме науке и научне заједнице квалификација науч- не теорије као коначне чињенице предста- вља удар на саму науку исто тако, то чини и тврдња да постоје научне истине – и т о саме по себи, потпуно независне од човеко- вог сазнања коначна чињеница и истина су озбиљни и по науку веома опасни искази јер би постојање таквог нечега у науци зауста- вило саму науку – означило би крај постоја- у дијалогу са атеизмом професор ричард докинс неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у око- ве превазиђеног и философски мртвог позитивизма јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (i) др александар милојков март / април 2020 19 ња науке основа науке је сумња у сазнато и оповргљивост сазнања (научне теорије) управо ти темељи науке падају уколико се научна теорија прогласи за коначну чиње- ницу или истину поготово ако се научно са- знање прогласи за истину по себи, која је и независна од човековог сазнања и његових сазнајних моћи, као што то чини докинс ов- де се грубо ставља знак једнакости између епистемологије и онтологије, што је дубоко погрешно кант би се сигурно преврнуо у гробу, када би чуо ове докинсове изјаве сам професор докинс, ако већ т о није учинио, требало би да се упозна са „коперниканским обртом“ у епистемологији који је учинио велики имануел кант – сазнање није дикти- рано од објекта сазнања ка субјекту који са- знаје, већ обрнуто – диктирано је сазнајним моћима субјекта који сазнаје, то јест човека дакле, научног сазнања нема без човека и човекових сазнајних моћи будући да је то та- ко, сазнање је сазнање бића онако како нам се оно показује у диктату наших сазнајних моћи и у условима које те моћи производе, а не сазнање бића по себи – епистемологија је једно, а онтологија нешто сасвим друго у једној научно популарној емисији (step- hen hawking`s grand design) на каналу di- scovery sciens, стивен хокинг је упра во ово нагласио: „сумњати у наше поимање ствар- ности звучи лудо, али да бисмо открили смисао живота морамо сазнати да ли постоји независна и одвојена ствар- ност или не“ хокинг је овде под „одвојеном стварношћу“, мислио на ум (интелигибилну стварност), у односу на физику (физичко те- ло), али и на с тварност по с еби (онтологи- ју), у односу на наше поимање стварности (епистемологију) на питање да ли постоје кваркови, хокинг је одговорио: „постоје у те- оријама које указују на њихово постојање и даље од тога тренутно не можемо ићи то је оно“, наставља хокинг, „што називамо ствар- ност заснована на моделима“ дакле, епистемологија је наш, на моћи- ма нашег ума заснован модел стварности колико тај модел заиста кореспондира са стварношћу по себи (епистемологија са он- тологијом), велико је питање одрживост једне научне теорије јесте управо у тој коре- спонденцији са стварношћу али, стварност је та која може и да оповргне научну теорију – да један модел стварности учини нетач- ним зато је наука са својом научном сумњом у своје моделе стварности (не у саму ствар- ност!), увек отворена и увек ће ос тати отво- рена – ако престане научна сумња, престаће да постоји и наука зато ни једна научна те- орија, па ни докинсу тако омиљена теори- ја еволуције, није коначна чињеница и није истина која постоји независно од човека као сазнаватеља – и никада то неће бити сва- ка научна теорија, па тако и теорија еволуци- ја, може бити и јесте само тренутни модел стварности, који је тренутно потврђен од- говарајућим и доступним научним увидима и експериментима али, већ сада или ускоро, или можда нешто касније – свака научна те- орија, укључујући и теорију еволуције, може бити оповргнута и одбачена као нетачна не од теолога или уметника, већ од самих науч- ника и научне заједнице oви веома важни увиди нас опомињу на интелектуално поштење – на обазривост да научну теорију (theoria је грчка реч и значи умно гледање или словенски – созерцање), олако и наивно не проглашавамо истином на овом месту било би веома умесно подсе- тити се речи великог карла попера: у дијалогу са ате измом имануел кант 1724–1804), портрет: дело јохана готлиба бекера из 1768 године (извор: викпедија) 20 2 / 2020 „стари идеал науке, апсолутно осигурано знање, показао се као идол: сваки је научни став привремен; он може бити поткрепљен – али је свака поткрепа релативна наука није систем сигурних или добро утврђених исказа, нити је систем који неумо- љиво напредује ка стању завршености наша наука није знање она не може никада да пре- тендује на то да је достигла истину, па чак ни вероватноћу као њену замену ми не знамо, већ испитујемо а наше ис- питивање води ненаучна, метафизичка (али биолошки објашњива), вера да постоје зако- нитости, које ми можемо разоткрити, откри- ти научника не чини поседовање знања о необоривим истинама, већ безобзирно кри- тичко, непрестано тражење истине приближавање истини је могуће али, си- гурно знање нам је ускраћено наше је зна- ње критичко испитивање; мрежа хипотеза; ткање од слутњи“ професор ричард докинс горе наведеним и сличним неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у окове превазиђеног и философски мртвог позитивизма авај! ако оживимо тог ужасног покојника званог пози- тивизам, убићемо науку! кант је с а правом одузео метафизици звање науке, али је по- пер указао да науку, поред метафизике која претендује да буде наука, може да убије и позитивизам: „позитивистички радикализам заједно са метафизиком уништава и природ- ну науку!“ наука је пре путовање ка претпоставље- но постојећој истини, него доспеће до циља њена лепота и узбудљивост лежи управо у томе што она јесте путовање, покрет поред осталих елемената научног метода, како то лепо рече наш научник милан ћирковић (у скоро објављеној књизи šta je seti i zašto nam je potreban?), њена неизоставна компонента је и људска машта заправо, са том маштом – која ствара хипотезе, наука и започиње своје путовање увлачење научне теорије у области ствар- ности које превазилазе интересовања и методолошке могућности саме науке, још је већи и опаснији проблем дарвинизам је одавно престао да б уде појам који стрикт- но означава једну биолошку теорију о раз- воју живота и настанку врста он већ јесте и све више постаје идеологија дарвинизам је постао стање свести и у г лавама многих универзални епистемолошки кључ за об- јашњење свега постојећег – не само живо- тињских врста, већ и етике, моралности, културе, уметности, религије дарвинизам као идеологија посебно може да буде опа- сан када се користи као кључ за разумевање доброте и моралности професор докинс, за којег теорија еволуције – дарвинизам, ни- је само биолошка теорија већ опште подиза- ње свести – виши домен људске свести, који је кадар да биолошким наративом објасни и појмове какви су доброта и морал таквој идеологији са правом су се супротставили не само теолози, већ и многи научници по- стоји књига, зборник радова мултидисци- плинарне групе научника на ту тему, који је објавио српски издавач clio зборник су при- редили хилари и стивен роуз, под духови- тим насловом: avaj, jadni darvin! мишљења сам да је задатак и православних теолога да се придруже овом антиидеолошком блоку здравомислећих људи и научника општем добру – природним наукама, све више пре- ти идеологизација новоатеистички „јахачи“ су перјанице те идолатрије ричард докинс је један од њих у дијалогу са ате измом карл рејмунд попер 1902–1994), фотографија из 1990 године (извор: википедија) март / април 2020 21 тема броја: богословље као исцелитељска наука христос исцељује губавца лк 5, 12–14), детаљ мозаика из 12 века, катедрала у монреалеу, сицилија (извор: википедија) 22 2 / 2020 тема броја: богословље као исцелитељска наука у јеванђељу по луки записан је догађај христовог исцељивања слуге римског ка- петана (лк 7, 1–10) тај исти догађај је записан и код апостола матеја са извесним разлика- ма (мт 8, 5–13) посебно је занимљиво да код апостола луке пише да је слуга капетану „који му беше мио“ као и да за њега, самог христа, моле старешине јудејске, јер је тај капетан по још једној ствари необичан – изградио им је синагогу у капернауму, месту око кога је, и у коме је, господ највише проповедао али, срж приче лежи у дијалогу капетанових слу- гу који га представљају и христа у којем нам оба јеванђелиста приказују пример чврсте и велике вере римског капетана они говоре христу познате речи, које често и верујући- ма служе као својеврсна поштапалица: „него само реци реч, и оздра виће слуга мој“ то капетан образлаже најпре изношењем свог осећаја недостојности да господ уопште уђе у његову кућу па чак и да с ам капетан изађе пред њега и додаје: „јер и ја с ам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: ‘иди, и иде’; и другоме: ‘дођи, и до- ђе’; и с луги својему: ‘учини то, и учини’“ по повратку у капетанов дом слуге затичу свог пријатеља здравог речи капетанове, код са- мог господа изазивају дивљење, јер није ма- ла ствар да господ и син божији каже да веру какву има капетан у израиљу није нашао (мт 8, 9) сличан приказ јачине вере налази се и у догађају са женом хананејком чију кћер му- чи ђаво (мт 15, 22–28; види 1цар 20, 20; 2цар 27, 8–36) у њему видимо необичну и јаку ве- ру ове жене ипак, нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру поред уобичајених тумачења да је капетан (као и хананејка) испуњен смирењем ко- је се огледа у осећају недостојности (упра- во су његове речи чест мотив у молитвама пред причешће), још једна ствар упада у око капетан инсистира на својој речи као запо- ведника и в ласти коју има његова реч је довољна да се његова воља испуни од стра- не војника и с лугу који су под њим у овим капетановим речима присутна је алузија на стварање света и реч божију која својом си- лом ствара свет и обликује стварност (пост 1; пс 148, 5–6, 8; пс 33, 9; јов 37–38; је вр 11, 3) у ве зи са овим још је дна ствар побуђује пажњу; није случајно да баш ове ре чи капе- тан упућује христу и да, к ако пише апостол лука, не жели због осећаја недостојности да изађе пред њега с обзиром на то да су речи о власти коју капетан има упућене директно христу, он заправо на тај начин показује да у исусу христу види управо бога који је тво- рац света пред њим, као богом, не само учи- тељем или пророком, капетан се осећа не- достојним да с тоји јер је, к олико год имало сличности у власти и моћи коју капетан има, она неупоредива са оном коју има онај који је створио свет према томе, овде није ствар само смирења него најпре исповедања вере коју христос није нашао ни у и зраиљу то је заправо вера коју христос тражи да се пре- позна у његовим делима и речима, као што то чини, рецимо, свети јован крститељ што се види неколико стихова испод овог одлом- колико год црква сведочила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преображаја, моћ исцељења реч која исцељује тема броја владимир пекић март / април 2020 23 тема броја ка (лк 7, 20–22) несумњиво да ће овакву ве- ру христос наградити тако што ће му исцели- ти драгог слугу тиме христос показује да је реч божија као исцелитељска уједно и иста она којом бог ствара свет кроз своју историју реч цркве, тј теологи- ја, имала је разне видове почевши управо од писма, па преко химнографије, мартири- ологија, агиографије, историје до догматског и мистичког богословља сваки од ових ви- дова је незаменљив за цркву било какав ре- дукционизам осујећује многострукост божи- јег саопштавања човеку кроз реч наравно, као основа стоји реч писма ако је у опште захвално правити редослед ових видова, не по хронологији, него по једној скали која би – парадоксално – била двосмерна, онда би требало кренути од оних непосредних све- дочанстава а то су агиографије и мартири- ологије уз то треба прикључити и мистичко богословље бар у оном почетном стадијуму, борбе са страстима ови видови сведоче живом искуству вере он је приказан кроз животе светитеља у којима се налазе, за са- временог човека, крајње необичне приче можда и фантастичне, и мало вероватне по данашњим аршинима како објаснити посту- пак светог антонија великог да живи у гро- бу; или преподобног стефана јуродивог који из пустиње, по заповести божијој, долази у цариград да „овај свет извргне руглу“, да га исмева? и док се приповеда његово житије, човек се налази у дилеми: је ли овај човек за- иста толико свет или је пре л уд? тек животи столпника који пркосе свакој логици потом ваља прећи на химнографију која представља богослужбено и светотајинско искуство цркве оно пак већ за лази и у д о- мен мистичког јер није могуће исказати сву величанственост светих тајни цркве, тј те- ла и крви господње у којима хришћани уче- ствују делећи живот са богом на необјашњив начин црква је успела да кроз сво је учење обједини то искуство и да га предочи свету догмати нису ништа друго него потреба да се оно што побуђује чуђење, некад и саблазан, а везано је за хришћанско искуство, прика- же као рационално и објашњиво наравно, у мери у којој је то могуће опет овде искр- сава оно мистичко, изражено у апофатичкој теологији која на интригантан начин чове- ков ум одушевљава чињеницом да говори о недокучивом, готово неспознатљивом богу а баш та врста говора у души распламсава жудњу да за т им богом трага, јер та узвише- ност која је неухватљива, а која кроз речи апофатике бљесне, плени и везује човеково биће за онога о коме говори – за бога на концу, оно ми стичко оно ни је ништа друго до оно дубоко лично у сусрету са богом, које бежи од речи и које се једва кроз с лику може изразити то је оно што човека подстак- не да у свакодневици препозна деловање божије баш као што је римски капетан, с по- нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру христос исцељује капетановог слугу лк 7, 1–10), фреска из манастира дионисијат, света гора, 16 век (извор: tvhramrs) 24 2 / 2020 четка текста, препознао у христу његов лик је крајње занимљив у смислу како је постављен и које варијанте разумевања нуди најпре, он је неко ко је ван граница израиља, неко ко је представник тиранске војске која притиска јудејце међутим, који, иако припада другом свету, страном колико је то њему свет наро- да божијег, успева да пронађе спону са речју божијом успева да у свом искуству препозна слику, модел који ће га повезати са њом и то речју која је творачка и исцелитељна стога би капетан био неко ко би, типолошки, могао да представља све оне ван цр кве који у ње ној речи, тј речи божијој виде најпре исцељење у савременом свету, где речи све више губе на значају, теологија би требало да де- лује сасвим супротно у свету у к оме је све издељено, а где је та издељеност замаскира- на и прикривена дигиталном и виртуелном стварношћу која често карикира повезаност, теологија би требало да понуди искуство другог човека које је непосредно и које тра- жи подвиг тражи да се не остаје у свом све- ту, у фантазматској стварности која човека држи учауреног и неосетљивог за другога како ће он да моћи да пре позна бога под- сећања ради, римски капетан милује свога слугу не само јудејце, већ и роба он је пот- пуна супротност данашњем човеку то пак, не значи ништа друго до да је т еологија ду- жна да се пружа и онима који су ван окриља цркве и то на начин који је њима разумљив другим речима, да њена реч буде натопљена делима у којима ће се реч и дело преплитати и упућивати ненаметљиво на све оне слике које нам нуди писмо, а које говоре о божијем деловању у свету, о „величанственим делима господњим“ према томе, колико год да језички, миса- оно, традицијом, теологија, тј црква сведо- чила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преобра- жаја, моћ исцељења сви који смо хришћа- ни, мислим да то не бисмо ни били да то не видимо стално у богословљу а aко видимо, онда наша вера можда и није далеко од оне римског капетана исцељење капетановог слуге мт 8, 6–7 господе, слуга мој лежи дома оду- зет, и страшио се мучи а ис ус му рече: ја ћу доћи и исцелићу га капетан није донео свога слугу на постељи, јер је веровао да га он може и у одсуству исце- лити зато: мт 8, 8–10 и капетан одговори и рече: госпо- де, нисам достојан да под кров мо ј уђеш; не го само реци реч, и оздравиће слуга мој јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и др угоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и у чини а кад чу исус, задиви се и рече онима што иду за њим: заиста вам кажем: ни у израиљу толике вере не нађох „ако ја“, каже, „као царев слуга, заповедим војницима који су ми подређени, (и они ме слу- шају), ти још више можеш да заповедиш смрти и болестима, да они оставе једнога човека и пређу на другога“ телесне болести су војници божији и извршитељи казне христос се удивио овим речима, па каже: „нисам нашао толико ве- лику веру ни међу израиљцима, као код овога незнабошца“ мт 8, 11–12 а кажем вам, да ће многи од исто- ка и запада доћи и сешће за трпезу с авраамом, и исаком, и јаковом у царству небескоме; а си- нови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба господ није отворено рекао: „многи незна- бошци ће сести“, како не би огорчио јевреје, већ је то казао на прикривен начин: „многи ће од истока и запада доћи“ авраама је споме- нуо како би показао да се он не с упротставља старом завету говорећи о „тами најкрајњој“ на- учио нас је да постоји и нека друга тама која је мање страшна, јер у паклу постоје различити степени мучења о јеврејима говори као о „си- новима царства“, јер су старозаветна обећања била њима упућена зато и назива израиљ сво- јим првенцем мт 8, 13 а капетану рече исус: иди, и како си веровао нека ти буде и оздрави слуга његов у тај час исцеливши слугу само својом речју, показао је да је г оворио истину када је рекао да ће је -вреји бити изгнани из царства свети теофилакт охридски, тумачење јеванђеља по матеју (извор: https://svetosavljeorg) март / април 2020 25 око свега на овом свету постоје неслага- ња ваљда зато што су људи личности, па као такви имају могућност различитог ми- шљења изузетак није ни богословље тако смо вековима имали опредељивање између овог или оног типа богословља различитост је богатство, али може бити и проклетство уколико постане супротстављеност тако су настајале многе јереси, расколи, мржње, братоубиства савремена европска мисао је верску/богословску нетрпељивост означи- ла као покретача многих ратова, па с е већ вековима труди да се од вере одвоји ипак, ратови и даље не престају они трају и без верских повода са друге стране, нетрпељи- вости постоје и ун утар истог верског опре- дељења сведоци смо и савременици истог какво је место богословља у свему овоме? чини се да је основ на подела која се пре- носи кроз све богословске спорове унутар истог веровања заснована на опредељива- њу за академско или молитвено богосло- вље некако се успоставило вредновање по коме се ово двоје искључује тачније, онај ко је академски образован и прати савремене изазове са којима се свет суочава, сматра се да није молитвен са друге стране, онај ко није упућен у теме академског богословља и противник је истог, сматра се молитвеним тачније себе сматра таквим, и друге нагова- ра да мисле исто уколико се осврнемо на историју бого- словља, видећемо да је велики број светих отаца био истовремено веома академски образован и посвећен подвижничком на- чину живота у једном старечнику се може пронаћи да је манастирска братија увек ви- ше поштовала онога ко је истовремено био академски образован и подвижничког жи- вота, него онога ко је био с амо подвижник сматрали су да је од господа добио више та- ланата и да их је умножио, као у јеванђелској причи у светогорском старечнику се налази јед- на упечатљива прича која сведочи да ака- демско богословље и подвижништво не морају бити повод раздора чак могу разли- читим путевима и уз међусобну помоћ бити начин и пут за спасење наиме, реч је о два путника који су хтели да пређу реку један је био слеп, а други богаљ тек када је слепи на леђима понео богаља могли су да пређу ре- ку тако су ова два човека који символизују праксу и теорију успели да пређу реку ово- земаљског живота исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч ис- цељење не односи се само на здравље фи- зичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља наиме, знање надима, али и незна- ње помрачује тако бити здрав богослов зна- чи бити целовита личност, која није склона поделама и партијашењима, већ окренута љубави и истини такво богословље је увек усмерено ка разговору, а не оговарању уме- тема броја сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравноте- женост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу презвитер александар р јевтић 26 2 / 2020 сто осуђивања, оно се бави молитвом када критикује то чини са духом кротости чувају- ћи се да не буде искушано (гал 6, 1), а када би- ва критиковано преиспитује се оно поштује личност другога, не ж ели да г а укалупи јер то ни бог ни је учинио како је то генијално приметио мигел де унамуно: „предложити некоме да буде неко други, да постане дру- ги, исто је што и пре дложити му да не б уде он можда је боље летети и дисати у вазду- ху но дисати у води; међутим, ако би пераја рибе случајно пожелела да постану крила, риба, као риба, угинула би“ другим речима, исто поручује свети пајсије светогорац: „ни- шта није чудно да два човека различито виде једну те исту ствар, па и два ок а у глави не виде исто“ једна од упечатљивијих сцена у чувеном филму острво, која се више пута понавља садржи питање монаха анатолија упућено монаху јову: зашто је каин убио брата аве- ља? одговор је: због зависти све док бого- словље не буде људска срца молитвеним путем одвајало од зависти, метастазе овог духовног малигнитета биће основ раздора и сваке шизофрености пут до целовите лич- ности је п ут ка љубави према целом свету према речима једног од светих отаца: „наш задатак је да људе волимо онако како воли бог а он воли све људе подједнако“ на крају, до исцељења у целовитости оста- је да буде побеђен последњи непријатељ (1 кор 15, 26), али и први непријатељ и наруши- тељ јединства човека са богом, собом и бли- жњима – смрт зато се као предокус победе над смрћу служи по целом свету свакоднев- но света литургија – тајноводство за живот света она показује погубност сваке поделе и мржња, али и радост учешће у јединству са богом и са свима светима тема броја истинска брига „црква се очувала у ис то- рији захваљујући бескрај- ном ‘трењу’ људи једних о друге, као што бива са ка- мењем на морској обали, и захваљујући смирењу у прихватању дана, рада, за- узетости истинска брига за цркву састоји се од тога да се никада не уђе у с аблазан ради цркве ‘блажени су ко- ји се неће саблазнити о ме- не’“ (протопрезвитер алек- сандар шмеман, дневник) исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности март / април 2020 27 оче слободане, на самом почетку на- шег разговора замолио бих вас да нам протумачите светоотачке речи да је богослов онај који се моли, и да онај који се моли јесте истински богослов – ове ријечи евагрија понтијског на нај- бољи начин изражавају нераздвојност бо- гословља и молитвено-подвижничког опи- та заправо, богословље јесте аутентично и истинско само онда када је подвижничко из тог разлога богослов треба најприје да постане црквени, литургијско-подвижнич- ки човјек, да постане боговидац, јер једино тада ће његово богословље да буде аутен- тично и истинско свједочење о виђеноме и доживљеноме знамо да су само тројица светих отаца понијели назив богослов: све- ти јован, свети григорије и свети симеон нови to нам казује да то звање не може да понесе свако, већ само онај ко је цио свој ум и срце предао богу дакле, богослов је онај који се моли и чији је живот непрестано сло- вљење и слављење бога данас се, такође, сусрећемо с једним поимањем богословља које искључује поменуту подвижничко-ми- стиријску димензију и тако се богословом назива искључиво онај који посједује ди- плому теолошког факултета, при чему се занемарује суштинска разлика између ака- демског богословља и богословља у горе поменутом смислу и што више диплома, прочитаних и објављених књига, то већи богослов у житијама светих имамо мноштво чу- десних примјера светих људи који су често били неписмени или са неколико зима шко- ле као нпр свети силуан атонски, али су они цијело своје биће предали богу и тако се освједочили као аутентични богослови и боговидци не чини, дакле, број прочита- них књига и стечених диплома једног бого- слова него превасходно живот по богу зато свети григорије богослов каже: „говорити о богу је велика ствар, али је још боље очи- стити се за њега“ слично казује и свети ди- јадор фотички када тврди да: „ништа није бједније од разума који без и ван бога фи- лософира о божанским стварима“ на крају тема броја богословље је исцјељитељско и спасоносно ако за своје исходиште има тајну христову разговор са презвитером слободаном лукићем, парохом црмничким (митрополија црногорско-приморска) богословље као мјесто заједничарења и сусрета са богом разговор водио: бранислав илић 28 2 / 2020 крајева, богословље може да се испољава на разне начине: кроз ик онопис, кроз цр -квено пјесништво, сакралну архитектуру богословствовати се може и ћутањем све ово значи да богословље не ос таје на спо- љашњој равни, већ прелази у дубину, у про- стор најинтимнијег личног искуства бога једноставније речено: од ријечи о богу, бо- гословље прелази у разговор с богом тако да ће и она ј који је неписмен, који ниједну књигу није прочитао, и поред ћутања и не- знања уколико живи божанским животом, бити богослов говор о богу завршава живо- том у богу из вашег објашњења произилази да се истинско богословље не може одвојити од црквеног опита, јер је сврха бого- словља истраживање, потврђивање и култивисање истинске заједнице човека са богом како би се постигло спасење или вечни живот, је ли тако? – управо тако богословље није плод људ- ског умовања, оно има за своје исходиште цркву као мјесто заједничарења и сусре- та са богом и само у цркви, у литургијској тајни сједињења са богом богословље бива харизматско, просветљено и освештано из- ван тог амбијента, богословље престаје да буде богословље и постаје брбљање (пре- ма ријечима светог атанасија великог) тако долазимо до још једне, суштинске димензи- је православног богословља, а то је његов сотириолошки карактер богословље, да- кле, има за циљ свједочење живота у богу и кроз то свједочење откривање бескрајних могућности човјековог узрастања у тајни богопознања богословље, као израз цркве јесте критеријум расазнавања онога што је истинито и једино потребно и што треба да буде предмет свједочења цркве да ли је богословствовање својствено само одабраним људима, или је сваки човек призван и позван да буде истински богослов? – одговор на ово је заправо садржан у ва- шем првом питању свако ко се моли, ко је уронио у тајну цркве божије, ко је с усрео христа, и ко свједочи и својим животом из- ражава тај сусрет, тај је богослов а то не за- виси од степена академског образовања ни- ти од било каквих спољашњих параметара, већ искључиво од тога да ли је хри стос по- стао темељ живота и да ли се у њему препо- знао циљ и мјера раста откривење божије, његово јављање човјеку јесте полазиште богословља дакле, човјек одговара на бо- жански призив и у том одговору се зачиње богословље, а крајњи циљ богословља, што је потврђено у историји светоотачке бого- словске мисли, јесте искуствени пут сједи- њења са богом на једном мјесту, преподобни јустин ће- лијски каже да је вјера подвиг који обухвата сву личност човјекову, па самим тим и разум човјеков према томе, вјера је та која догмат- ске истине јеванђеља претвара у човјеков живот другим ријечима, благодатни живот у цркви постаје извор благодатног познања вјечних догматских истина и када та истина постане суштина и темељ човјековог живо- та, онда се кроз њу постиже спасење драги оче, шта можете рећи о богосло- вљу као исцелитељској науци? – драги брате, хвала вам на овом пи тању дакле, богословље има сотириолошки, спа- тема броја као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да будемо со и свјетлост март / април 2020 29 тема броја соносни карактер будући да је нераздвојно од литургијско-подвижничког аспекта, оно носи печат остварене заједнице с богом темељ богословља је оваплоћење лого- са, тајна вјечног сједињења бога и човјека у личности исуса христа наше слободно прихватање да будемо причасници тијела и крви његове значи да бивамо исцијељени, бивамо преображени, спасени и обожени и отуда је богословље исцјељитељско и спа- соносно једино ако за своје исходиште има тајну христову хришћанска вјера, догмати и јеванђеље имају најдиректније посљедице по наш живот иначе, све то би било обична пропаганда зато је светоотачки метод оду- вијек био повезаност ортодоксије и отро- праксије: јединство вјере и живота, догме и етоса (морала) догмати нису просто од- редбе и фор муле, него су прије свега тач- но и прецизно исказано искуство спасења и новог живота у христу у цркви његовој те богооткривене истине које су нам даро- ване у христу и цркви су спасоносне само онда ако живимо по њима према томе, пра- ва вјера рађа прави и истински хришћански живот наравно, у свему томе је неопходна благодат божија, да би т е истине биле жи- вотворне и спасоносне оне лако могу да се претворе у стерилне и беживотне фразе уколико нису постале истински темељ на- шег живљења будући да се светотајински и целокупни хришћански живот утемељује и налази свој врхунац и пуноћу у светој евха- ристији као светајни цркве, да ли то значи да и истинско богословље про- изилази из литургијског небоземног заједничарења и величања тројединог бога? – будући да је ци љ нашег живота сје- дињење с бо гом, а оно с е у овом ви јеку животопис презвитера слободана лукића, пароха црмничког презвитер слободан лукић је рођен 15 новембра 1982 лета господњег у градачцу (бих) го- дине 2001 се уписао на пм ф у бањалуци, а 2007 уписује пра- вославни богословски факултет у фочи где је за вршио основне (2011 г), а потом и мастер-сту- дије (2014 г) од стране архие- пископа цетињског и митропо- лита црногорско-приморског др амфилохија (радовића) рукопо- ложен је 3 марта 2013 године у свештени чин ђакона, а четири дана касније у свештени чин пре- звитера по рукоположењу по- стављен је за пароха црмничког са седиштем у вирпазару године 2018 је постао добитник награде „вероучитељ године“ са супру- гом александром има т роје дје- це: исидору, ксенију и исака 30 2 / 2020 у предокушају, али реално остварује у тајни евхаристије, онда је и богословље плод и израз тог евхаристијског опита заједничарења према томе, цјелокупан наш живот и јесте словљење и слављење бога светоотачко богословље – почев од апостолских ученика, преко богословља отаца епохе васељенских сабора, па све до паламитске богословске синтезе – ја- сно нас учи да је евхаристија централни догађај цркве и полазиште истинског од- носа према свијету евхаристија је мјесто преображаја свијета и човјека и мјесто сусрета човјека са богом из тог заједни- чарења проистичу сви благодатни даро- ви, па тако и дар богословља овдје треба нагласити да је богословље дар божији који се човјеку даје у мјери човјековог очишћења и стицања благодати божије кроз врлински и светотајински-евхари- стијски живот оче слободане, замолио бих вас да наш разговор крунишемо вашом пастирском поруком – сви дарови у цркви происходе од исуса христа стога, било који вид нашег служења у цркви – свештенички, вјероучитељски, лаич- ки – исходи из његове богочовјечанске лич- ности зато је потребно да се трудимо да тај дар умножавамо, јер као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да б удемо со и св је- тлост зато, сваки дан и сва ки минут нашег живот користимо за рад на себи, за покајање и борбу са старим човјеком у нама, да бисмо тако остајали и истрајавали на уском путу спасења нарочито је потребно да схватимо да имамо велики благослов да будемо члано- ви цркве, заједнице која дарује бесмртност и вјечност стога се трудимо да оправдамо то божије повјерење и да будемо достојни хри- шћанског имена које носимо тема броја пасхално богослужење (фото: митрополија црногорско-приморска) март / април 2020 31 богословље није само наука о богу, нити је само реч или учење о богу, оно наста- је пре свега као резултат трагања за богом само на тај начин, као трагалачки подвиг, богословље показује пут ка богу истин- ско богословље долази као плод подвига, срдачне молитве, аскезе, тиховања и је- ванђелског живота његова интелектуална форма долази од учености, али сам садржај или суштина, резултат су боготражитељског напора да се допре до бога кроз открива- ње сопствене боголикости, чистоте и све- тости, човек открива царство божије у себи (ср лк 17, 21) пут ка богу је пут ка светости, и обрнуто, пут ка светости је пут ка богу на том путу човек се суочава са својим па- лим, рањеним и, у мно го чему, болесним би- ћем суочава се са својом сенком – греховима и греховним склоностима, слабостима и мана- ма, страховима и фрустрацијама уколико не упозна и не смањи своју сенку, она ће се про- ширити и постати још тамнија тама тада пре- раста у симптом оболеле душе (ср лк 11, 35) човек који живи у тами, нема осећај и д ожи- вљај слободе у тами се само тумара све је у неком стању скучености, напетости и грча ако нема слободе, онда полако ишчезава и смисао живота тада настаје огромна празнина: безна- ђе, депресија и бесмислено животарење потчињеност греху и греховним склоно- стима заробљава човека његова ирацио- нална природа такође постаје опасна и пре- ти заробљавањем како превазићи стање и положај палог човека? где је из лаз? он с е налази у христовим речима: истина ће вас ослободити (јн 8, 32) ове ре чи имају пси- хотерапеутску и исцелитељску снагу доћи до истине значи доћи до слободе, а д оћи до слободе значи доћи до пуноће и смисла своје егзистенције, а долазак до смисла ег- зистенције јесте предуслов откривања своје боголикости међутим, циник ће одмах поставити пи- латовско питање: „шта је истина?“ (јн 18, 38) ово питање је израз и наговештај свих могу- ћих релативизама, лутања и тумарања у вези са истином ипак, све недоумице лако и јед- ноставно надилазе речи јеванђеља: „освети их истином својом: реч је твоја истина“ (јн 17, 17) реч божија је истина и она нас осве -ћује реч божија је све то писмо ако томе додамо и христове речи: ја сам пут, истина и живот (јн 14, 6), добијамо и персонализо- вано одређење истине – бог логос је истина бог је онај који јесте, увек исти – истинити бог (ср 2 moj 3, 14) како нас бог освећује речју својом? узми- мо, на пример, псалтир – богонадахнуто тема броја богословље (или православна психологија), постаће заиста исцељујућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити искуствен, опитан, непосредно доживљен, благодатан – вођен духом светим истина ће вас ослободити виктор вицановић 32 2 / 2020 штиво које је у сво јој суштини лично обра- ћање богу, не само цара давида, већ и дру- гих богонадахнутих људи ради се заправо о отвореном и непосредном разговору са богом тај дијалог је вођен духом светим у њему је „ухваћена“ у времену, све-време- ност и универзалност људских немира, не- спокојстава, страхова, слабости, осећања кривице, покајања, осећања ништавности и пролазности у псалтирском дијалогу са богом човек износи свој јад и т ескобу, али истовремено зна да га бог чује, прославља његову величину и узда се у његову помоћ зар то није психотерапеутски метод засно- ван на вери? мишљења смо да је сте, јер се на тај начин човек ослобађа психолошког притиска верујући да га бог чује и да је увек спреман да му помогне читање псалтира нас приближава богу, а свако приближава- ње богу јесте истовремено преображење, очишћење и освећење тако нас бог освећу- је својом речју и истином православна психологија има свој разлог постојања управо због тога што треба да усклади и избалансира исцелитељску снагу речи божије, истине која ослобађа, са емпи- ријским знањем о психичким процесима и психичким животом у целини истина која ослобађа, или, учење цркве у целини, јесте угаони камен православне психологије, јер се на њему заснива све оно што је мислећем и духовном човеку најбитније – систем вред- ности, смисао живота, лични развој, оства- ривање заједнице са богом богословље (и из њега произашла право- славна психологија), постаће заиста исцељу- јућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити иску- ствен, опитан, непосредно доживљен, благо- датан – вођен духом светим дођите и види- те! (јн 1, 39) љубав божија мора да се осети и доживи ако је нема, неће бити ни исцељења, јер је љубав божија сила која исцељује човек који не доживи љубав божију за то не треба да криви бога, већ пре све га себе, односно своје згрчено срце, отврдло од греха академске конструкције, високоумност речи, теолошка фразеологија, модерност и савременост идеја и приступа, не могу ника- да да замене светоотачки подвижнички при- ступ приближавања богу штавише, могу да створе опасан привид да је било какав говор о богу сам по себи довољан, а да је по двиг сувишан и ана хрон ако из ук упног корпу- са богословља издвојимо текстове великих подвижника попут св макарија египатског, св јована лествичика, св исака сирина, св симеона новог богослова, св григорија паламе, св теофана затворника – да набро- јимо само најистакнутије – поставља се пи- тање шта би онда вредно остало само „пра- порац који звечи“? подвиг је неопходан јер нас упућује и води ка једном од најважнијих циљева хришћан- ске науке – да будемо бољи људи али не по плитким и лицемерним нормама овога све- та, већ по мери боголикости, задате нам од бога по мери св
... је радост која нам није дарована од овога света извор те радости је у доброти и љубави божијој; и она носи пе чат вечности њено постојање и њено трајање не зависи од воље и власти људи, већ од свемогуће воље и силе божије стога је спаси тељ и рек ао ученицима својим да т у радост нико неће узети од њих (в јн 16, 22) својим славним васкрсењем спаситељ нам је даровао живо т вечни (в рим 6, 23) и радост вечнога живота, јер је христос устао из мртвих, те постаде првенац оних к оји су умрли (1 к ор 15, 20) – радост, јер је жртва за наше спасење принета на крсту, и ми смо на слободу позвани (в гал 5, 13), рад ост, јер смо пре чистом крвљу спаситеља нашег о чишћени од прародитељског греха (в 1 јн 1, 7), радост, јер кроз васкрслог христа улазимо, руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) васкрсењем христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам истину да смо прешли из смрти у живот (в јн 16 2 / 2020 црквени живот 5, 24), и да хрис тос остаје са нама у све дане до свршетка века (в мт 28, 20) значај и торжество пасхе, и пасхалне радости наше у васкрс лом господу, најочигледнији су у бог ослужењу велике суботе литургију светог василија великог, коју служимо у тај дан, савршавамо заједно с вечерњим богослужењем на којем се већ поју васкрсне стихире, заједно са стихирама триода, и тако се најављује христово славно васкрсење свештенослужитељи почињу службу у тамним одеждама, а када, уместо уобичајеног алилуја, почне да с е поји велики прокимен: васкрсни боже суди земљи, јер ћеш ти нас ледити у свим народима – свештенослужитељи у олтару са себе скидају тамне одежде и об лаче свечане, беле одежде часну трпезу и сав храм такође „облаче“ у бело, преднаговештавајући васкрсење христово о овом богослужбеном моменту васкрсног карактера уважени професор литургичког богословља дмитријевски говори: „стих: ‘васкрсни боже суди земљи’ почиње да поје презвитер у о лтару када почињу да звоне сва звона презвитер у р уци држи корпу са ловоровим листом и разним цветовима које баца по целом храму узвикујући: христос васкрсе! на шта народ одговара: ваистину васкрсе!“1 1 а а дмитријевски, спознајући тајну крста и васкрсења господњег, крагујевац 2014, стр 87–88 богослужбене напомене ук азују да ове ноћи, после литургије, хришћани вековима молитвом и б дењем дочекују празник над празницимамолитвено бдење је пропраћено читањем из књиг е дела апостолска, јер нам тај новозаветни спис на на јбољи начин сведочи о васкрсењу христовом у наставку се богослужи полуноћница на к ојој се поје канон велике суботе, а плаштаница се уноси у олтар и полаже се на часну трпезу, на којој остаје до оданија пасхе непосредно пред почетак пасхалног јутрења, епископ (или началствујући презвитер), обучен у по тпуно одјејаније, најпре са централног кандила на часној трпези пали свећу, а по том излази кроз царске двери у з појање стиха: „приђите примите светлост, од незалазне светлости и прославите христа васкрслог из мр твих“ тада сав народ прилази и па ли своје свеће, примајући тако незалазну светлост када је реч о овом чин у примања све тлости, потребно је наг ласити да ова све тлост представља исту ону благодатну светлост коју примамо у јер усалиму сваки храм на пасхалном јутрењу постаје јерусалим, и свако од нас примивши све тлост, прима истинску и незалазну светлост од васкрслога господа када сав народ прими све тлост, у литији се чини трократни опход око храма, пасхално богослужење (фото: епархија бачка) март / април 2020 17 уз појање дивне химне: „васкрсење твоје христе спасе, ангели поју на не бесима, и нас на зем љи удостоји да т е чистим срцем славимо“ поједини богослужбени устави не спомињу овај литијски опход око храма, већ само излазак испред храма и с тајање пред затвореним храмовним вра тима одакле предстојатељ почиње пасхално јутрење богослужбена пракса православне јеладе, која се усталила и к од нас, по дразумева читање јеванђеља пред почетак пасхалног јутрења, и ре чју господњом бива нам саопштена вест о васкрсењу литијским опходом и с лушањем речи божије испред затворених храмовних врата, символишемо жене мироносице које су с ве ликом радошћу примиле и благовестиле вест о христовом васкрсењу отварање храмовних вра та прасликује камен који је одваљен од гроба господњег, после чега сви у лазимо у храм у з појање тропара пасхе ђакон са амвона произноси велику јектенију, после које се поје пасхални канон преподобног јована дамаскина то је један од најлепших канона православног богослужења, образац и врхунац савршенства пасхалних песама на почетку сваког ирмоса презвитер кади цео храм, а пос ле сваке песме изг овара мала јектенија, с припада јућим јој возгласима сталним понављањем богонадахнутих речи пасхалног канона, богослужбени поредак нас по учава и позива на д елатну, дубоку и раз бориту васкрсну радост после канона се поје ексапостилар: „телом уснувши“, недељне стихире на хвалите, као и стихире пасхе: „пасха свештена данас нам се показа“ чувена беседа светог јована з латоуста на пасху: „ако је неко благочестив и богољубив“, изговара се на пас ху у т ој беседи, на основ у приче о д елатницима у винограду (в мт 20, 1–16), сви они к оји су радили од првог часа и они к оји су дошли у једанаести час, они који јесу и они који нису постили – бива ју позивани да с е насладе пасхалном радошћу, да уђу у радост господа свога то је разлог што целе светле седмице богослужење бива у по тпуности исто као на сâм дан празника, указујући тако на победоносни и спасоносни значај васкрсења господњег, и нашег бог ослужбеног учествовања у њем у као што смо кроз богослужење страдалне недеље, били учесници и с апутници на п уту страдања, тако сада, обасјани пас халном светлошћу, богослужбено постајемо учесници рад ости над радостима, предокушавајући радост невечерњег дана царства небеског аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду пасхално богослужење (фото: манастир буково) црквени живот 18 2 / 2020 природне науке, с једне стране, знају да буду на удару псеудонаучних теорија, које се нуде као адекватне, „научне“ алтерна- тиве то по себи јесте пошаст с којом треба да се избори научна заједница међутим, с друге стране, појединци, били они научници или љубитељи науке и људи који се радо по- зивају на науку, умеју да конкретни научни наратив преливају у сфере које не само да превазилазе интересовања одређене при- родне науке, већ далеко премашују и саме могућности њеног натуралистичког метода такође, није реткост да се научне теорије проглашавају за готове и неупитне чињени- це и за ис тину ово су врло опасне идеоло- шке играрије које покушавају да ставе знак једнакости између природне науке и идео- логије таквим играријама је, између осталих перјаница и подржавалаца новоатеизма, склон и професор ричард докинс – један од четворице „јахача“ овог новог феномена у еволуцији појма атеизма у својој новој књизи превладавање бо- га – водич за почетнике (outgrowing god – a beginners guide), професор докинс за биоло- шку теорију еволуције каже да је она: „она коначна чињеница: ми смо рођаци шимпан- зи, мало даљи рођаци мајмуна, много даљи рођаци риба и тако даље, затим и ово: науч- не истине су истините чак и када нема нико- га ко зна за њих; би ле су истините пре него што су се појавили људи и биће истините и када ми изумремо“ да је ово изговорио један приучени сим- патизер новоатеизма, ствар не би била толи- ко страшна и изненађујућа данас смо пре- плављени приученим коментаторима свега и свачега, али њима је сасвим једноставно одбити заблуде на неукост и необавеште- ност (управо се присетих коментара који је студентима који нису добро спремили испит умео да каже професор хришћанске догма- тике владика игнатије (мидић): „не разумеш ти то, душо“) међутим, ствари изгледају за- чуђујуће и забрињавајуће када овакве ста- вове изнесе један научник и универзитетски професор какав је ричард докинс лично се тешим да ово не одражава прави докинсов став, већ више његов занос науком у току писања књиге ипак, то не умањује његову одговорност пред дигнитетом саме науке и научне заједнице квалификација науч- не теорије као коначне чињенице предста- вља удар на саму науку исто тако, то чини и тврдња да постоје научне истине – и т о саме по себи, потпуно независне од човеко- вог сазнања коначна чињеница и истина су озбиљни и по науку веома опасни искази јер би постојање таквог нечега у науци зауста- вило саму науку – означило би крај постоја- у дијалогу са атеизмом професор ричард докинс неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у око- ве превазиђеног и философски мртвог позитивизма јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (i) др александар милојков март / април 2020 19 ња науке основа науке је сумња у сазнато и оповргљивост сазнања (научне теорије) управо ти темељи науке падају уколико се научна теорија прогласи за коначну чиње- ницу или истину поготово ако се научно са- знање прогласи за истину по себи, која је и независна од човековог сазнања и његових сазнајних моћи, као што то чини докинс ов- де се грубо ставља знак једнакости између епистемологије и онтологије, што је дубоко погрешно кант би се сигурно преврнуо у гробу, када би чуо ове докинсове изјаве сам професор докинс, ако већ т о није учинио, требало би да се упозна са „коперниканским обртом“ у епистемологији који је учинио велики имануел кант – сазнање није дикти- рано од објекта сазнања ка субјекту који са- знаје, већ обрнуто – диктирано је сазнајним моћима субјекта који сазнаје, то јест човека дакле, научног сазнања нема без човека и човекових сазнајних моћи будући да је то та- ко, сазнање је сазнање бића онако како нам се оно показује у диктату наших сазнајних моћи и у условима које те моћи производе, а не сазнање бића по себи – епистемологија је једно, а онтологија нешто сасвим друго у једној научно популарној емисији (step- hen hawking`s grand design) на каналу di- scovery sciens, стивен хокинг је упра во ово нагласио: „сумњати у наше поимање ствар- ности звучи лудо, али да бисмо открили смисао живота морамо сазнати да ли постоји независна и одвојена ствар- ност или не“ хокинг је овде под „одвојеном стварношћу“, мислио на ум (интелигибилну стварност), у односу на физику (физичко те- ло), али и на с тварност по с еби (онтологи- ју), у односу на наше поимање стварности (епистемологију) на питање да ли постоје кваркови, хокинг је одговорио: „постоје у те- оријама које указују на њихово постојање и даље од тога тренутно не можемо ићи то је оно“, наставља хокинг, „што називамо ствар- ност заснована на моделима“ дакле, епистемологија је наш, на моћи- ма нашег ума заснован модел стварности колико тај модел заиста кореспондира са стварношћу по себи (епистемологија са он- тологијом), велико је питање одрживост једне научне теорије јесте управо у тој коре- спонденцији са стварношћу али, стварност је та која може и да оповргне научну теорију – да један модел стварности учини нетач- ним зато је наука са својом научном сумњом у своје моделе стварности (не у саму ствар- ност!), увек отворена и увек ће ос тати отво- рена – ако престане научна сумња, престаће да постоји и наука зато ни једна научна те- орија, па ни докинсу тако омиљена теори- ја еволуције, није коначна чињеница и није истина која постоји независно од човека као сазнаватеља – и никада то неће бити сва- ка научна теорија, па тако и теорија еволуци- ја, може бити и јесте само тренутни модел стварности, који је тренутно потврђен од- говарајућим и доступним научним увидима и експериментима али, већ сада или ускоро, или можда нешто касније – свака научна те- орија, укључујући и теорију еволуције, може бити оповргнута и одбачена као нетачна не од теолога или уметника, већ од самих науч- ника и научне заједнице oви веома важни увиди нас опомињу на интелектуално поштење – на обазривост да научну теорију (theoria је грчка реч и значи умно гледање или словенски – созерцање), олако и наивно не проглашавамо истином на овом месту било би веома умесно подсе- тити се речи великог карла попера: у дијалогу са ате измом имануел кант 1724–1804), портрет: дело јохана готлиба бекера из 1768 године (извор: викпедија) 20 2 / 2020 „стари идеал науке, апсолутно осигурано знање, показао се као идол: сваки је научни став привремен; он може бити поткрепљен – али је свака поткрепа релативна наука није систем сигурних или добро утврђених исказа, нити је систем који неумо- љиво напредује ка стању завршености наша наука није знање она не може никада да пре- тендује на то да је достигла истину, па чак ни вероватноћу као њену замену ми не знамо, већ испитујемо а наше ис- питивање води ненаучна, метафизичка (али биолошки објашњива), вера да постоје зако- нитости, које ми можемо разоткрити, откри- ти научника не чини поседовање знања о необоривим истинама, већ безобзирно кри- тичко, непрестано тражење истине приближавање истини је могуће али, си- гурно знање нам је ускраћено наше је зна- ње критичко испитивање; мрежа хипотеза; ткање од слутњи“ професор ричард докинс горе наведеним и сличним неодговорним изјавама о науци враћа саму науку у окове превазиђеног и философски мртвог позитивизма авај! ако оживимо тог ужасног покојника званог пози- тивизам, убићемо науку! кант је с а правом одузео метафизици звање науке, али је по- пер указао да науку, поред метафизике која претендује да буде наука, може да убије и позитивизам: „позитивистички радикализам заједно са метафизиком уништава и природ- ну науку!“ наука је пре путовање ка претпоставље- но постојећој истини, него доспеће до циља њена лепота и узбудљивост лежи управо у томе што она јесте путовање, покрет поред осталих елемената научног метода, како то лепо рече наш научник милан ћирковић (у скоро објављеној књизи šta je seti i zašto nam je potreban?), њена неизоставна компонента је и људска машта заправо, са том маштом – која ствара хипотезе, наука и започиње своје путовање увлачење научне теорије у области ствар- ности које превазилазе интересовања и методолошке могућности саме науке, још је већи и опаснији проблем дарвинизам је одавно престао да б уде појам који стрикт- но означава једну биолошку теорију о раз- воју живота и настанку врста он већ јесте и све више постаје идеологија дарвинизам је постао стање свести и у г лавама многих универзални епистемолошки кључ за об- јашњење свега постојећег – не само живо- тињских врста, већ и етике, моралности, културе, уметности, религије дарвинизам као идеологија посебно може да буде опа- сан када се користи као кључ за разумевање доброте и моралности професор докинс, за којег теорија еволуције – дарвинизам, ни- је само биолошка теорија већ опште подиза- ње свести – виши домен људске свести, који је кадар да биолошким наративом објасни и појмове какви су доброта и морал таквој идеологији са правом су се супротставили не само теолози, већ и многи научници по- стоји књига, зборник радова мултидисци- плинарне групе научника на ту тему, који је објавио српски издавач clio зборник су при- редили хилари и стивен роуз, под духови- тим насловом: avaj, jadni darvin! мишљења сам да је задатак и православних теолога да се придруже овом антиидеолошком блоку здравомислећих људи и научника општем добру – природним наукама, све више пре- ти идеологизација новоатеистички „јахачи“ су перјанице те идолатрије ричард докинс је један од њих у дијалогу са ате измом карл рејмунд попер 1902–1994), фотографија из 1990 године (извор: википедија) март / април 2020 21 тема броја: богословље као исцелитељска наука христос исцељује губавца лк 5, 12–14), детаљ мозаика из 12 века, катедрала у монреалеу, сицилија (извор: википедија) 22 2 / 2020 тема броја: богословље као исцелитељска наука у јеванђељу по луки записан је догађај христовог исцељивања слуге римског ка- петана (лк 7, 1–10) тај исти догађај је записан и код апостола матеја са извесним разлика- ма (мт 8, 5–13) посебно је занимљиво да код апостола луке пише да је слуга капетану „који му беше мио“ као и да за њега, самог христа, моле старешине јудејске, јер је тај капетан по још једној ствари необичан – изградио им је синагогу у капернауму, месту око кога је, и у коме је, господ највише проповедао али, срж приче лежи у дијалогу капетанових слу- гу који га представљају и христа у којем нам оба јеванђелиста приказују пример чврсте и велике вере римског капетана они говоре христу познате речи, које често и верујући- ма служе као својеврсна поштапалица: „него само реци реч, и оздра виће слуга мој“ то капетан образлаже најпре изношењем свог осећаја недостојности да господ уопште уђе у његову кућу па чак и да с ам капетан изађе пред њега и додаје: „јер и ја с ам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: ‘иди, и иде’; и другоме: ‘дођи, и до- ђе’; и с луги својему: ‘учини то, и учини’“ по повратку у капетанов дом слуге затичу свог пријатеља здравог речи капетанове, код са- мог господа изазивају дивљење, јер није ма- ла ствар да господ и син божији каже да веру какву има капетан у израиљу није нашао (мт 8, 9) сличан приказ јачине вере налази се и у догађају са женом хананејком чију кћер му- чи ђаво (мт 15, 22–28; види 1цар 20, 20; 2цар 27, 8–36) у њему видимо необичну и јаку ве- ру ове жене ипак, нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру поред уобичајених тумачења да је капетан (као и хананејка) испуњен смирењем ко- је се огледа у осећају недостојности (упра- во су његове речи чест мотив у молитвама пред причешће), још једна ствар упада у око капетан инсистира на својој речи као запо- ведника и в ласти коју има његова реч је довољна да се његова воља испуни од стра- не војника и с лугу који су под њим у овим капетановим речима присутна је алузија на стварање света и реч божију која својом си- лом ствара свет и обликује стварност (пост 1; пс 148, 5–6, 8; пс 33, 9; јов 37–38; је вр 11, 3) у ве зи са овим још је дна ствар побуђује пажњу; није случајно да баш ове ре чи капе- тан упућује христу и да, к ако пише апостол лука, не жели због осећаја недостојности да изађе пред њега с обзиром на то да су речи о власти коју капетан има упућене директно христу, он заправо на тај начин показује да у исусу христу види управо бога који је тво- рац света пред њим, као богом, не само учи- тељем или пророком, капетан се осећа не- достојним да с тоји јер је, к олико год имало сличности у власти и моћи коју капетан има, она неупоредива са оном коју има онај који је створио свет према томе, овде није ствар само смирења него најпре исповедања вере коју христос није нашао ни у и зраиљу то је заправо вера коју христос тражи да се пре- позна у његовим делима и речима, као што то чини, рецимо, свети јован крститељ што се види неколико стихова испод овог одлом- колико год црква сведочила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преображаја, моћ исцељења реч која исцељује тема броја владимир пекић март / април 2020 23 тема броја ка (лк 7, 20–22) несумњиво да ће овакву ве- ру христос наградити тако што ће му исцели- ти драгог слугу тиме христос показује да је реч божија као исцелитељска уједно и иста она којом бог ствара свет кроз своју историју реч цркве, тј теологи- ја, имала је разне видове почевши управо од писма, па преко химнографије, мартири- ологија, агиографије, историје до догматског и мистичког богословља сваки од ових ви- дова је незаменљив за цркву било какав ре- дукционизам осујећује многострукост божи- јег саопштавања човеку кроз реч наравно, као основа стоји реч писма ако је у опште захвално правити редослед ових видова, не по хронологији, него по једној скали која би – парадоксално – била двосмерна, онда би требало кренути од оних непосредних све- дочанстава а то су агиографије и мартири- ологије уз то треба прикључити и мистичко богословље бар у оном почетном стадијуму, борбе са страстима ови видови сведоче живом искуству вере он је приказан кроз животе светитеља у којима се налазе, за са- временог човека, крајње необичне приче можда и фантастичне, и мало вероватне по данашњим аршинима како објаснити посту- пак светог антонија великог да живи у гро- бу; или преподобног стефана јуродивог који из пустиње, по заповести божијој, долази у цариград да „овај свет извргне руглу“, да га исмева? и док се приповеда његово житије, човек се налази у дилеми: је ли овај човек за- иста толико свет или је пре л уд? тек животи столпника који пркосе свакој логици потом ваља прећи на химнографију која представља богослужбено и светотајинско искуство цркве оно пак већ за лази и у д о- мен мистичког јер није могуће исказати сву величанственост светих тајни цркве, тј те- ла и крви господње у којима хришћани уче- ствују делећи живот са богом на необјашњив начин црква је успела да кроз сво је учење обједини то искуство и да га предочи свету догмати нису ништа друго него потреба да се оно што побуђује чуђење, некад и саблазан, а везано је за хришћанско искуство, прика- же као рационално и објашњиво наравно, у мери у којој је то могуће опет овде искр- сава оно мистичко, изражено у апофатичкој теологији која на интригантан начин чове- ков ум одушевљава чињеницом да говори о недокучивом, готово неспознатљивом богу а баш та врста говора у души распламсава жудњу да за т им богом трага, јер та узвише- ност која је неухватљива, а која кроз речи апофатике бљесне, плени и везује човеково биће за онога о коме говори – за бога на концу, оно ми стичко оно ни је ништа друго до оно дубоко лично у сусрету са богом, које бежи од речи и које се једва кроз с лику може изразити то је оно што човека подстак- не да у свакодневици препозна деловање божије баш као што је римски капетан, с по- нешто је посебно код капетана, када је христос тако окарактерисао његову веру христос исцељује капетановог слугу лк 7, 1–10), фреска из манастира дионисијат, света гора, 16 век (извор: tvhramrs) 24 2 / 2020 четка текста, препознао у христу његов лик је крајње занимљив у смислу како је постављен и које варијанте разумевања нуди најпре, он је неко ко је ван граница израиља, неко ко је представник тиранске војске која притиска јудејце међутим, који, иако припада другом свету, страном колико је то њему свет наро- да божијег, успева да пронађе спону са речју божијом успева да у свом искуству препозна слику, модел који ће га повезати са њом и то речју која је творачка и исцелитељна стога би капетан био неко ко би, типолошки, могао да представља све оне ван цр кве који у ње ној речи, тј речи божијој виде најпре исцељење у савременом свету, где речи све више губе на значају, теологија би требало да де- лује сасвим супротно у свету у к оме је све издељено, а где је та издељеност замаскира- на и прикривена дигиталном и виртуелном стварношћу која често карикира повезаност, теологија би требало да понуди искуство другог човека које је непосредно и које тра- жи подвиг тражи да се не остаје у свом све- ту, у фантазматској стварности која човека држи учауреног и неосетљивог за другога како ће он да моћи да пре позна бога под- сећања ради, римски капетан милује свога слугу не само јудејце, већ и роба он је пот- пуна супротност данашњем човеку то пак, не значи ништа друго до да је т еологија ду- жна да се пружа и онима који су ван окриља цркве и то на начин који је њима разумљив другим речима, да њена реч буде натопљена делима у којима ће се реч и дело преплитати и упућивати ненаметљиво на све оне слике које нам нуди писмо, а које говоре о божијем деловању у свету, о „величанственим делима господњим“ према томе, колико год да језички, миса- оно, традицијом, теологија, тј црква сведо- чила о стварима узвишеним, све то ће остати мртво слово на папиру уколико човек у њој не препознаје моћ стварања, моћ преобра- жаја, моћ исцељења сви који смо хришћа- ни, мислим да то не бисмо ни били да то не видимо стално у богословљу а aко видимо, онда наша вера можда и није далеко од оне римског капетана исцељење капетановог слуге мт 8, 6–7 господе, слуга мој лежи дома оду- зет, и страшио се мучи а ис ус му рече: ја ћу доћи и исцелићу га капетан није донео свога слугу на постељи, јер је веровао да га он може и у одсуству исце- лити зато: мт 8, 8–10 и капетан одговори и рече: госпо- де, нисам достојан да под кров мо ј уђеш; не го само реци реч, и оздравиће слуга мој јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и др угоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и у чини а кад чу исус, задиви се и рече онима што иду за њим: заиста вам кажем: ни у израиљу толике вере не нађох „ако ја“, каже, „као царев слуга, заповедим војницима који су ми подређени, (и они ме слу- шају), ти још више можеш да заповедиш смрти и болестима, да они оставе једнога човека и пређу на другога“ телесне болести су војници божији и извршитељи казне христос се удивио овим речима, па каже: „нисам нашао толико ве- лику веру ни међу израиљцима, као код овога незнабошца“ мт 8, 11–12 а кажем вам, да ће многи од исто- ка и запада доћи и сешће за трпезу с авраамом, и исаком, и јаковом у царству небескоме; а си- нови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба господ није отворено рекао: „многи незна- бошци ће сести“, како не би огорчио јевреје, већ је то казао на прикривен начин: „многи ће од истока и запада доћи“ авраама је споме- нуо како би показао да се он не с упротставља старом завету говорећи о „тами најкрајњој“ на- учио нас је да постоји и нека друга тама која је мање страшна, јер у паклу постоје различити степени мучења о јеврејима говори као о „си- новима царства“, јер су старозаветна обећања била њима упућена зато и назива израиљ сво- јим првенцем мт 8, 13 а капетану рече исус: иди, и како си веровао нека ти буде и оздрави слуга његов у тај час исцеливши слугу само својом речју, показао је да је г оворио истину када је рекао да ће је -вреји бити изгнани из царства свети теофилакт охридски, тумачење јеванђеља по матеју (извор: https://svetosavljeorg) март / април 2020 25 око свега на овом свету постоје неслага- ња ваљда зато што су људи личности, па као такви имају могућност различитог ми- шљења изузетак није ни богословље тако смо вековима имали опредељивање између овог или оног типа богословља различитост је богатство, али може бити и проклетство уколико постане супротстављеност тако су настајале многе јереси, расколи, мржње, братоубиства савремена европска мисао је верску/богословску нетрпељивост означи- ла као покретача многих ратова, па с е већ вековима труди да се од вере одвоји ипак, ратови и даље не престају они трају и без верских повода са друге стране, нетрпељи- вости постоје и ун утар истог верског опре- дељења сведоци смо и савременици истог какво је место богословља у свему овоме? чини се да је основ на подела која се пре- носи кроз све богословске спорове унутар истог веровања заснована на опредељива- њу за академско или молитвено богосло- вље некако се успоставило вредновање по коме се ово двоје искључује тачније, онај ко је академски образован и прати савремене изазове са којима се свет суочава, сматра се да није молитвен са друге стране, онај ко није упућен у теме академског богословља и противник је истог, сматра се молитвеним тачније себе сматра таквим, и друге нагова- ра да мисле исто уколико се осврнемо на историју бого- словља, видећемо да је велики број светих отаца био истовремено веома академски образован и посвећен подвижничком на- чину живота у једном старечнику се може пронаћи да је манастирска братија увек ви- ше поштовала онога ко је истовремено био академски образован и подвижничког жи- вота, него онога ко је био с амо подвижник сматрали су да је од господа добио више та- ланата и да их је умножио, као у јеванђелској причи у светогорском старечнику се налази јед- на упечатљива прича која сведочи да ака- демско богословље и подвижништво не морају бити повод раздора чак могу разли- читим путевима и уз међусобну помоћ бити начин и пут за спасење наиме, реч је о два путника који су хтели да пређу реку један је био слеп, а други богаљ тек када је слепи на леђима понео богаља могли су да пређу ре- ку тако су ова два човека који символизују праксу и теорију успели да пређу реку ово- земаљског живота исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч ис- цељење не односи се само на здравље фи- зичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља наиме, знање надима, али и незна- ње помрачује тако бити здрав богослов зна- чи бити целовита личност, која није склона поделама и партијашењима, већ окренута љубави и истини такво богословље је увек усмерено ка разговору, а не оговарању уме- тема броја сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравноте- женост целокупне личности која је често увод у остале видове здравља богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу презвитер александар р јевтић 26 2 / 2020 сто осуђивања, оно се бави молитвом када критикује то чини са духом кротости чувају- ћи се да не буде искушано (гал 6, 1), а када би- ва критиковано преиспитује се оно поштује личност другога, не ж ели да г а укалупи јер то ни бог ни је учинио како је то генијално приметио мигел де унамуно: „предложити некоме да буде неко други, да постане дру- ги, исто је што и пре дложити му да не б уде он можда је боље летети и дисати у вазду- ху но дисати у води; међутим, ако би пераја рибе случајно пожелела да постану крила, риба, као риба, угинула би“ другим речима, исто поручује свети пајсије светогорац: „ни- шта није чудно да два човека различито виде једну те исту ствар, па и два ок а у глави не виде исто“ једна од упечатљивијих сцена у чувеном филму острво, која се више пута понавља садржи питање монаха анатолија упућено монаху јову: зашто је каин убио брата аве- ља? одговор је: због зависти све док бого- словље не буде људска срца молитвеним путем одвајало од зависти, метастазе овог духовног малигнитета биће основ раздора и сваке шизофрености пут до целовите лич- ности је п ут ка љубави према целом свету према речима једног од светих отаца: „наш задатак је да људе волимо онако како воли бог а он воли све људе подједнако“ на крају, до исцељења у целовитости оста- је да буде побеђен последњи непријатељ (1 кор 15, 26), али и први непријатељ и наруши- тељ јединства човека са богом, собом и бли- жњима – смрт зато се као предокус победе над смрћу служи по целом свету свакоднев- но света литургија – тајноводство за живот света она показује погубност сваке поделе и мржња, али и радост учешће у јединству са богом и са свима светима тема броја истинска брига „црква се очувала у ис то- рији захваљујући бескрај- ном ‘трењу’ људи једних о друге, као што бива са ка- мењем на морској обали, и захваљујући смирењу у прихватању дана, рада, за- узетости истинска брига за цркву састоји се од тога да се никада не уђе у с аблазан ради цркве ‘блажени су ко- ји се неће саблазнити о ме- не’“ (протопрезвитер алек- сандар шмеман, дневник) исцелитељски карактер богословља је критеријум правоверности сама реч исцељење не односи се само на здравље физичко, већ и на уравнотеженост целокупне личности март / април 2020 27 оче слободане, на самом почетку на- шег разговора замолио бих вас да нам протумачите светоотачке речи да је богослов онај који се моли, и да онај који се моли јесте истински богослов – ове ријечи евагрија понтијског на нај- бољи начин изражавају нераздвојност бо- гословља и молитвено-подвижничког опи- та заправо, богословље јесте аутентично и истинско само онда када је подвижничко из тог разлога богослов треба најприје да постане црквени, литургијско-подвижнич- ки човјек, да постане боговидац, јер једино тада ће његово богословље да буде аутен- тично и истинско свједочење о виђеноме и доживљеноме знамо да су само тројица светих отаца понијели назив богослов: све- ти јован, свети григорије и свети симеон нови to нам казује да то звање не може да понесе свако, већ само онај ко је цио свој ум и срце предао богу дакле, богослов је онај који се моли и чији је живот непрестано сло- вљење и слављење бога данас се, такође, сусрећемо с једним поимањем богословља које искључује поменуту подвижничко-ми- стиријску димензију и тако се богословом назива искључиво онај који посједује ди- плому теолошког факултета, при чему се занемарује суштинска разлика између ака- демског богословља и богословља у горе поменутом смислу и што више диплома, прочитаних и објављених књига, то већи богослов у житијама светих имамо мноштво чу- десних примјера светих људи који су често били неписмени или са неколико зима шко- ле као нпр свети силуан атонски, али су они цијело своје биће предали богу и тако се освједочили као аутентични богослови и боговидци не чини, дакле, број прочита- них књига и стечених диплома једног бого- слова него превасходно живот по богу зато свети григорије богослов каже: „говорити о богу је велика ствар, али је још боље очи- стити се за њега“ слично казује и свети ди- јадор фотички када тврди да: „ништа није бједније од разума који без и ван бога фи- лософира о божанским стварима“ на крају тема броја богословље је исцјељитељско и спасоносно ако за своје исходиште има тајну христову разговор са презвитером слободаном лукићем, парохом црмничким (митрополија црногорско-приморска) богословље као мјесто заједничарења и сусрета са богом разговор водио: бранислав илић 28 2 / 2020 крајева, богословље може да се испољава на разне начине: кроз ик онопис, кроз цр -квено пјесништво, сакралну архитектуру богословствовати се може и ћутањем све ово значи да богословље не ос таје на спо- љашњој равни, већ прелази у дубину, у про- стор најинтимнијег личног искуства бога једноставније речено: од ријечи о богу, бо- гословље прелази у разговор с богом тако да ће и она ј који је неписмен, који ниједну књигу није прочитао, и поред ћутања и не- знања уколико живи божанским животом, бити богослов говор о богу завршава живо- том у богу из вашег објашњења произилази да се истинско богословље не може одвојити од црквеног опита, јер је сврха бого- словља истраживање, потврђивање и култивисање истинске заједнице човека са богом како би се постигло спасење или вечни живот, је ли тако? – управо тако богословље није плод људ- ског умовања, оно има за своје исходиште цркву као мјесто заједничарења и сусре- та са богом и само у цркви, у литургијској тајни сједињења са богом богословље бива харизматско, просветљено и освештано из- ван тог амбијента, богословље престаје да буде богословље и постаје брбљање (пре- ма ријечима светог атанасија великог) тако долазимо до још једне, суштинске димензи- је православног богословља, а то је његов сотириолошки карактер богословље, да- кле, има за циљ свједочење живота у богу и кроз то свједочење откривање бескрајних могућности човјековог узрастања у тајни богопознања богословље, као израз цркве јесте критеријум расазнавања онога што је истинито и једино потребно и што треба да буде предмет свједочења цркве да ли је богословствовање својствено само одабраним људима, или је сваки човек призван и позван да буде истински богослов? – одговор на ово је заправо садржан у ва- шем првом питању свако ко се моли, ко је уронио у тајну цркве божије, ко је с усрео христа, и ко свједочи и својим животом из- ражава тај сусрет, тај је богослов а то не за- виси од степена академског образовања ни- ти од било каквих спољашњих параметара, већ искључиво од тога да ли је хри стос по- стао темељ живота и да ли се у њему препо- знао циљ и мјера раста откривење божије, његово јављање човјеку јесте полазиште богословља дакле, човјек одговара на бо- жански призив и у том одговору се зачиње богословље, а крајњи циљ богословља, што је потврђено у историји светоотачке бого- словске мисли, јесте искуствени пут сједи- њења са богом на једном мјесту, преподобни јустин ће- лијски каже да је вјера подвиг који обухвата сву личност човјекову, па самим тим и разум човјеков према томе, вјера је та која догмат- ске истине јеванђеља претвара у човјеков живот другим ријечима, благодатни живот у цркви постаје извор благодатног познања вјечних догматских истина и када та истина постане суштина и темељ човјековог живо- та, онда се кроз њу постиже спасење драги оче, шта можете рећи о богосло- вљу као исцелитељској науци? – драги брате, хвала вам на овом пи тању дакле, богословље има сотириолошки, спа- тема броја као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да будемо со и свјетлост март / април 2020 29 тема броја соносни карактер будући да је нераздвојно од литургијско-подвижничког аспекта, оно носи печат остварене заједнице с богом темељ богословља је оваплоћење лого- са, тајна вјечног сједињења бога и човјека у личности исуса христа наше слободно прихватање да будемо причасници тијела и крви његове значи да бивамо исцијељени, бивамо преображени, спасени и обожени и отуда је богословље исцјељитељско и спа- соносно једино ако за своје исходиште има тајну христову хришћанска вјера, догмати и јеванђеље имају најдиректније посљедице по наш живот иначе, све то би било обична пропаганда зато је светоотачки метод оду- вијек био повезаност ортодоксије и отро- праксије: јединство вјере и живота, догме и етоса (морала) догмати нису просто од- редбе и фор муле, него су прије свега тач- но и прецизно исказано искуство спасења и новог живота у христу у цркви његовој те богооткривене истине које су нам даро- ване у христу и цркви су спасоносне само онда ако живимо по њима према томе, пра- ва вјера рађа прави и истински хришћански живот наравно, у свему томе је неопходна благодат божија, да би т е истине биле жи- вотворне и спасоносне оне лако могу да се претворе у стерилне и беживотне фразе уколико нису постале истински темељ на- шег живљења будући да се светотајински и целокупни хришћански живот утемељује и налази свој врхунац и пуноћу у светој евха- ристији као светајни цркве, да ли то значи да и истинско богословље про- изилази из литургијског небоземног заједничарења и величања тројединог бога? – будући да је ци љ нашег живота сје- дињење с бо гом, а оно с е у овом ви јеку животопис презвитера слободана лукића, пароха црмничког презвитер слободан лукић је рођен 15 новембра 1982 лета господњег у градачцу (бих) го- дине 2001 се уписао на пм ф у бањалуци, а 2007 уписује пра- вославни богословски факултет у фочи где је за вршио основне (2011 г), а потом и мастер-сту- дије (2014 г) од стране архие- пископа цетињског и митропо- лита црногорско-приморског др амфилохија (радовића) рукопо- ложен је 3 марта 2013 године у свештени чин ђакона, а четири дана касније у свештени чин пре- звитера по рукоположењу по- стављен је за пароха црмничког са седиштем у вирпазару године 2018 је постао добитник награде „вероучитељ године“ са супру- гом александром има т роје дје- це: исидору, ксенију и исака 30 2 / 2020 у предокушају, али реално остварује у тајни евхаристије, онда је и богословље плод и израз тог евхаристијског опита заједничарења према томе, цјелокупан наш живот и јесте словљење и слављење бога светоотачко богословље – почев од апостолских ученика, преко богословља отаца епохе васељенских сабора, па све до паламитске богословске синтезе – ја- сно нас учи да је евхаристија централни догађај цркве и полазиште истинског од- носа према свијету евхаристија је мјесто преображаја свијета и човјека и мјесто сусрета човјека са богом из тог заједни- чарења проистичу сви благодатни даро- ви, па тако и дар богословља овдје треба нагласити да је богословље дар божији који се човјеку даје у мјери човјековог очишћења и стицања благодати божије кроз врлински и светотајински-евхари- стијски живот оче слободане, замолио бих вас да наш разговор крунишемо вашом пастирском поруком – сви дарови у цркви происходе од исуса христа стога, било који вид нашег служења у цркви – свештенички, вјероучитељски, лаич- ки – исходи из његове богочовјечанске лич- ности зато је потребно да се трудимо да тај дар умножавамо, јер као људи цркве имамо велику одговорност, како за нас саме, тако и за свијет којем треба да б удемо со и св је- тлост зато, сваки дан и сва ки минут нашег живот користимо за рад на себи, за покајање и борбу са старим човјеком у нама, да бисмо тако остајали и истрајавали на уском путу спасења нарочито је потребно да схватимо да имамо велики благослов да будемо члано- ви цркве, заједнице која дарује бесмртност и вјечност стога се трудимо да оправдамо то божије повјерење и да будемо достојни хри- шћанског имена које носимо тема броја пасхално богослужење (фото: митрополија црногорско-приморска) март / април 2020 31 богословље није само наука о богу, нити је само реч или учење о богу, оно наста- је пре свега као резултат трагања за богом само на тај начин, као трагалачки подвиг, богословље показује пут ка богу истин- ско богословље долази као плод подвига, срдачне молитве, аскезе, тиховања и је- ванђелског живота његова интелектуална форма долази од учености, али сам садржај или суштина, резултат су боготражитељског напора да се допре до бога кроз открива- ње сопствене боголикости, чистоте и све- тости, човек открива царство божије у себи (ср лк 17, 21) пут ка богу је пут ка светости, и обрнуто, пут ка светости је пут ка богу на том путу човек се суочава са својим па- лим, рањеним и, у мно го чему, болесним би- ћем суочава се са својом сенком – греховима и греховним склоностима, слабостима и мана- ма, страховима и фрустрацијама уколико не упозна и не смањи своју сенку, она ће се про- ширити и постати још тамнија тама тада пре- раста у симптом оболеле душе (ср лк 11, 35) човек који живи у тами, нема осећај и д ожи- вљај слободе у тами се само тумара све је у неком стању скучености, напетости и грча ако нема слободе, онда полако ишчезава и смисао живота тада настаје огромна празнина: безна- ђе, депресија и бесмислено животарење потчињеност греху и греховним склоно- стима заробљава човека његова ирацио- нална природа такође постаје опасна и пре- ти заробљавањем како превазићи стање и положај палог човека? где је из лаз? он с е налази у христовим речима: истина ће вас ослободити (јн 8, 32) ове ре чи имају пси- хотерапеутску и исцелитељску снагу доћи до истине значи доћи до слободе, а д оћи до слободе значи доћи до пуноће и смисла своје егзистенције, а долазак до смисла ег- зистенције јесте предуслов откривања своје боголикости међутим, циник ће одмах поставити пи- латовско питање: „шта је истина?“ (јн 18, 38) ово питање је израз и наговештај свих могу- ћих релативизама, лутања и тумарања у вези са истином ипак, све недоумице лако и јед- ноставно надилазе речи јеванђеља: „освети их истином својом: реч је твоја истина“ (јн 17, 17) реч божија је истина и она нас осве -ћује реч божија је све то писмо ако томе додамо и христове речи: ја сам пут, истина и живот (јн 14, 6), добијамо и персонализо- вано одређење истине – бог логос је истина бог је онај који јесте, увек исти – истинити бог (ср 2 moj 3, 14) како нас бог освећује речју својом? узми- мо, на пример, псалтир – богонадахнуто тема броја богословље (или православна психологија), постаће заиста исцељујућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити искуствен, опитан, непосредно доживљен, благодатан – вођен духом светим истина ће вас ослободити виктор вицановић 32 2 / 2020 штиво које је у сво јој суштини лично обра- ћање богу, не само цара давида, већ и дру- гих богонадахнутих људи ради се заправо о отвореном и непосредном разговору са богом тај дијалог је вођен духом светим у њему је „ухваћена“ у времену, све-време- ност и универзалност људских немира, не- спокојстава, страхова, слабости, осећања кривице, покајања, осећања ништавности и пролазности у псалтирском дијалогу са богом човек износи свој јад и т ескобу, али истовремено зна да га бог чује, прославља његову величину и узда се у његову помоћ зар то није психотерапеутски метод засно- ван на вери? мишљења смо да је сте, јер се на тај начин човек ослобађа психолошког притиска верујући да га бог чује и да је увек спреман да му помогне читање псалтира нас приближава богу, а свако приближава- ње богу јесте истовремено преображење, очишћење и освећење тако нас бог освећу- је својом речју и истином православна психологија има свој разлог постојања управо због тога што треба да усклади и избалансира исцелитељску снагу речи божије, истине која ослобађа, са емпи- ријским знањем о психичким процесима и психичким животом у целини истина која ослобађа, или, учење цркве у целини, јесте угаони камен православне психологије, јер се на њему заснива све оно што је мислећем и духовном човеку најбитније – систем вред- ности, смисао живота, лични развој, оства- ривање заједнице са богом богословље (и из њега произашла право- славна психологија), постаће заиста исцељу- јућа наука уколико се превасходно усмери ка успостављању и дефинисању личног односа верника са богом тај однос мора бити иску- ствен, опитан, непосредно доживљен, благо- датан – вођен духом светим дођите и види- те! (јн 1, 39) љубав божија мора да се осети и доживи ако је нема, неће бити ни исцељења, јер је љубав божија сила која исцељује човек који не доживи љубав божију за то не треба да криви бога, већ пре све га себе, односно своје згрчено срце, отврдло од греха академске конструкције, високоумност речи, теолошка фразеологија, модерност и савременост идеја и приступа, не могу ника- да да замене светоотачки подвижнички при- ступ приближавања богу штавише, могу да створе опасан привид да је било какав говор о богу сам по себи довољан, а да је по двиг сувишан и ана хрон ако из ук упног корпу- са богословља издвојимо текстове великих подвижника попут св макарија египатског, св јована лествичика, св исака сирина, св симеона новог богослова, св григорија паламе, св теофана затворника – да набро- јимо само најистакнутије – поставља се пи- тање шта би онда вредно остало само „пра- порац који звечи“? подвиг је неопходан јер нас упућује и води ка једном од најважнијих циљева хришћан- ске науке – да будемо бољи људи али не по плитким и лицемерним нормама овога све- та, већ по мери боголикости, задате нам од бога по мери св
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
Одреднице:
1. 84291 / ...руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) ВАСКРСЕЊЕМ христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам ист...
1. 84291 / ...руковођени духом светим, „у радост господара својега“ (мт 25, 21) ВАСКРСЕЊЕМ христовим извршила се тајна искупљења рода људског од греха и смрти ова нова пасха господња открива нам ист...
24
Свеска: 373 | На путу за Емаус
...тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђенаВАСКРСЕЊЕМ
📌
тиме он свима који га следују, дарује живот
вечни показујући на који начин бог љуби чо-
века и свет који је створио
тако је кроз о
...тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена
МЕТА инфо: Р:28549 К:213161 Д:118
| Свеска 373 |
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... уви- дели да се њихов учитељ у распећу које они сматрају понижавајућим се заправо њихов учитељ крунише за цара и пење на престо он је господ(ар) који умире као разбојник да би на тај начин понео грехе оних који то заиста јесу укључујући и његове џелате (ср лк 23, 34) његова дела, тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена васкрсењем тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створио тако је кроз ову тему присутан литургијски и мисионарски карактер ове приче литургиј- ски јер неминовно асоцира на тајну вечеру и причешће које се показује као врхунац сусре- та са богом и јединства са њим (јн 6) ученици препознају христа приликом ломљења хлеба, односно причешћа али овде није акценат са- мо на ритуалном делу тајне у питању је то да христово ломљење и дељење хлеба указује и на његово даривање себе из љубави сваком човеку и оном који га до тог тренутка не пре- познаје, или је збуњен попут ученика љубав божија се и појазује кроз дељење, јер „љубав не тражи своје“ (1 кор 13, 5) у том чину, човеку чије срце гори, и поред свих сумњи у животу, очи се отварају и он препознаје христа слич- пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпостави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије пут ка препознавању тема броја владимир пекић 32 3 / 2020 тема броја но блудном сину који сву дубину покајања не доживљава у моменту када „дође к себи“ већ када му отац потрчи у сусрет и загрли га и по- љуби (лк 15, 17, 20) у мисионарском смислу је ова прича при- јемчива за сваког и ван цркве ко може поу- здано тврдити да у кључним моментима жи- вота није наишао на некога ко му је помогао а да је то најмање очекивао двојица ученика су убеђена да их је бог оставио, као што човек у временима искушења тј беспомоћности че- сто помишља да га је бог оставио у најбољем случају у најгорем, да га заправо уопште и нема парадокс лежи у томе да је исти тај бог присутан поред њега и слуша га и говори са њим баш као што је случај са двојицом учени- ка који се самом христу жале на њега још једна занимљива ствар која служи то- ме да се читалац у овој причи идентификује са ученицима на путу наиме, главни актери приче су анонимни ученици иако се једном помиње име, клеопи, они су заправо непозна- ти наспрам дванаесторице њима се господ јавља тек на крају поглавља при том, они приликом тог сусрета, иако обавештени од петра и од ове двојице о сусрету са христом, реагују неочекивано плаше се (лк 24, 37) вре- ме јављања и личности које прихватају чиње- ницу васкрсења је битно најпре су то жене мироносице оне и без сусрета са васкрслим, уверене од анђела ту вест преносе апостоли- ма који је верују потом, двојица ученика пре- познају христа, да би тек приликом њиховог трчања по ноћи назад у јерусалим сазнали да се и петру јавио господ (стих 34) и на крају дванаесторици управо због тога што актери догађаја нису познати и детерминисани лико- ви који су већ приказани кроз текст еванђеља, даје могућност читаоцу да се и он поистовети са њима да у овој причи види метафору соп- ственог пута богопознања, да би на крају по- стао дружбеник непосредних христових уче- ника (стих 36) пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпо- стави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије и неминовно доживљава раз- очарење јер бог хришћана је бог љубави, бог који је узишао на голготу и показао да је истинска власт у служењу не у моћи и власти над другим пут за емаус доводи до сазнања да препознати христа подразумева увек онај литургијски позив да „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предамо“ поред тога, ова прича нам даје својеврсни кључ којим треба да тумачимо писмо христос двојици ученика тумачи шта писма говоре о његовом страдању које представља његову славу али и то тако показује да ствари у жи- воту не треба узимати здраво за готово бог управо користи оно што је уобичајено у неу- обичајеним ситуацијама, да би се увидело да то уобичајено има дубље значење као када речи које се користе у свакодневном говору, читамо у поезији у свакодневици оне не зву- че нимало битно нити привлаче пажњу али у песми, која тражи напор речи се доживљавају и разумевају на нов, другачији начин такође, ова прича, и њен наслов који је добио јако симболичко значење, указује на много- струкост начина на које бог жели да се покаже свакоме човеку у тексту који је кратак, генера- ције људи су налазиле надахнуће и читале га изнова и изнова читајући тумачења од отаца па све до савремених православних богослова, имамо могућност да поредимо свој доживљај са њиховим, а истовремено да се не устручава- мо да оно сваком појединцу упечатљиво у тој причи искористимо да се утврдимо у вери на крају, тај пут тражи повратак трчање по ноћи назад, без обзира на опасности да овом свету у којем живимо и који повремено са огорченошћу одбацујемо у радости донесе- мо искуство сусрета са васкрслим господом ту радост треба делити и са другима који су га срели јер сваки човек има своју представу о свету која је често идеализована и у тој иде- ализацији егоистична он се руши и распада у мери у којој се сазнаје немоћ да се њиме управља то је бољка која раздире људски род још од каина и авеља али хришћани треба да буду ту да покажу да је истинска борба не за премоћ и власт, него борба да изнутра се- бе променимо и спорост срца претворимо у „горење“, огањ који пламти силином љубави божије осветљујући цео свет и нас саме мај / јун 2020 33 човек је богоцентрично биће сам његов усправни положај усмерава га од земље ка небу поучавајући хришћане о вредности- ма поста и подвижничког живота, многи све- ти оци су истицали да циљ човековог живо- та није стомакоугађање, већ богопознање историчари религије приметили су знакове постојања религиозности на просторима који чувају најстарије трагове људског по- стојања на планети земљи стога, хришћан- ство није свету донело новост по питању тога да је човека усмерило богопознању о томе нам већ на почетку говори и свето пи- смо где видимо бога како се обраћа адаму хришћанство је свету донело нови начин богопознања веома упечатљив опис онога што издваја хришћанство од осталих светских религија, налазимо код светог владике николаја у де- лу рехабилитација тела, где пише: „пропо- вед ове нове вере о рехабилитацији тела у загробном животу дејствовала је чудотвор- но на ум и срца људи ова проповед подсе- ћала је свет много на хомеровску, младачку народну, веру у загробни живот људи, но ипак је несравњено симпатичнија од ове но, хришћанска вера није рехабилитовала само онострано, загробно тело, које се ве- ром философском са- вршено негирало, не- го и тело овострано, земаљско, које се не мање негирало, уни- жавало и презирало свима постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3)
... уви- дели да се њихов учитељ у распећу које они сматрају понижавајућим се заправо њихов учитељ крунише за цара и пење на престо он је господ(ар) који умире као разбојник да би на тај начин понео грехе оних који то заиста јесу укључујући и његове џелате (ср лк 23, 34) његова дела, тј слава христова се почиње на голготи да би била потврђена васкрсењем тиме он свима који га следују, дарује живот вечни показујући на који начин бог љуби чо- века и свет који је створио тако је кроз ову тему присутан литургијски и мисионарски карактер ове приче литургиј- ски јер неминовно асоцира на тајну вечеру и причешће које се показује као врхунац сусре- та са богом и јединства са њим (јн 6) ученици препознају христа приликом ломљења хлеба, односно причешћа али овде није акценат са- мо на ритуалном делу тајне у питању је то да христово ломљење и дељење хлеба указује и на његово даривање себе из љубави сваком човеку и оном који га до тог тренутка не пре- познаје, или је збуњен попут ученика љубав божија се и појазује кроз дељење, јер „љубав не тражи своје“ (1 кор 13, 5) у том чину, човеку чије срце гори, и поред свих сумњи у животу, очи се отварају и он препознаје христа слич- пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпостави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије пут ка препознавању тема броја владимир пекић 32 3 / 2020 тема броја но блудном сину који сву дубину покајања не доживљава у моменту када „дође к себи“ већ када му отац потрчи у сусрет и загрли га и по- љуби (лк 15, 17, 20) у мисионарском смислу је ова прича при- јемчива за сваког и ван цркве ко може поу- здано тврдити да у кључним моментима жи- вота није наишао на некога ко му је помогао а да је то најмање очекивао двојица ученика су убеђена да их је бог оставио, као што човек у временима искушења тј беспомоћности че- сто помишља да га је бог оставио у најбољем случају у најгорем, да га заправо уопште и нема парадокс лежи у томе да је исти тај бог присутан поред њега и слуша га и говори са њим баш као што је случај са двојицом учени- ка који се самом христу жале на њега још једна занимљива ствар која служи то- ме да се читалац у овој причи идентификује са ученицима на путу наиме, главни актери приче су анонимни ученици иако се једном помиње име, клеопи, они су заправо непозна- ти наспрам дванаесторице њима се господ јавља тек на крају поглавља при том, они приликом тог сусрета, иако обавештени од петра и од ове двојице о сусрету са христом, реагују неочекивано плаше се (лк 24, 37) вре- ме јављања и личности које прихватају чиње- ницу васкрсења је битно најпре су то жене мироносице оне и без сусрета са васкрслим, уверене од анђела ту вест преносе апостоли- ма који је верују потом, двојица ученика пре- познају христа, да би тек приликом њиховог трчања по ноћи назад у јерусалим сазнали да се и петру јавио господ (стих 34) и на крају дванаесторици управо због тога што актери догађаја нису познати и детерминисани лико- ви који су већ приказани кроз текст еванђеља, даје могућност читаоцу да се и он поистовети са њима да у овој причи види метафору соп- ственог пута богопознања, да би на крају по- стао дружбеник непосредних христових уче- ника (стих 36) пут за емаус је прича о препознавању тога колико је човек склон да своје идеје претпо- стави богу, да своју жељу за моћи пребаци у руке божије и неминовно доживљава раз- очарење јер бог хришћана је бог љубави, бог који је узишао на голготу и показао да је истинска власт у служењу не у моћи и власти над другим пут за емаус доводи до сазнања да препознати христа подразумева увек онај литургијски позив да „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предамо“ поред тога, ова прича нам даје својеврсни кључ којим треба да тумачимо писмо христос двојици ученика тумачи шта писма говоре о његовом страдању које представља његову славу али и то тако показује да ствари у жи- воту не треба узимати здраво за готово бог управо користи оно што је уобичајено у неу- обичајеним ситуацијама, да би се увидело да то уобичајено има дубље значење као када речи које се користе у свакодневном говору, читамо у поезији у свакодневици оне не зву- че нимало битно нити привлаче пажњу али у песми, која тражи напор речи се доживљавају и разумевају на нов, другачији начин такође, ова прича, и њен наслов који је добио јако симболичко значење, указује на много- струкост начина на које бог жели да се покаже свакоме човеку у тексту који је кратак, генера- ције људи су налазиле надахнуће и читале га изнова и изнова читајући тумачења од отаца па све до савремених православних богослова, имамо могућност да поредимо свој доживљај са њиховим, а истовремено да се не устручава- мо да оно сваком појединцу упечатљиво у тој причи искористимо да се утврдимо у вери на крају, тај пут тражи повратак трчање по ноћи назад, без обзира на опасности да овом свету у којем живимо и који повремено са огорченошћу одбацујемо у радости донесе- мо искуство сусрета са васкрслим господом ту радост треба делити и са другима који су га срели јер сваки човек има своју представу о свету која је често идеализована и у тој иде- ализацији егоистична он се руши и распада у мери у којој се сазнаје немоћ да се њиме управља то је бољка која раздире људски род још од каина и авеља али хришћани треба да буду ту да покажу да је истинска борба не за премоћ и власт, него борба да изнутра се- бе променимо и спорост срца претворимо у „горење“, огањ који пламти силином љубави божије осветљујући цео свет и нас саме мај / јун 2020 33 човек је богоцентрично биће сам његов усправни положај усмерава га од земље ка небу поучавајући хришћане о вредности- ма поста и подвижничког живота, многи све- ти оци су истицали да циљ човековог живо- та није стомакоугађање, већ богопознање историчари религије приметили су знакове постојања религиозности на просторима који чувају најстарије трагове људског по- стојања на планети земљи стога, хришћан- ство није свету донело новост по питању тога да је човека усмерило богопознању о томе нам већ на почетку говори и свето пи- смо где видимо бога како се обраћа адаму хришћанство је свету донело нови начин богопознања веома упечатљив опис онога што издваја хришћанство од осталих светских религија, налазимо код светог владике николаја у де- лу рехабилитација тела, где пише: „пропо- вед ове нове вере о рехабилитацији тела у загробном животу дејствовала је чудотвор- но на ум и срца људи ова проповед подсе- ћала је свет много на хомеровску, младачку народну, веру у загробни живот људи, но ипак је несравњено симпатичнија од ове но, хришћанска вера није рехабилитовала само онострано, загробно тело, које се ве- ром философском са- вршено негирало, не- го и тело овострано, земаљско, које се не мање негирало, уни- жавало и презирало свима постојећим верама у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3)
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
Одреднице:
1. 169972 / ...схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим ВАСКРСЕЊЕМ помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да ка...
2. 228520 / ...схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим ВАСКРСЕЊЕМ помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за ема...
1. 169972 / ...схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим ВАСКРСЕЊЕМ помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да ка...
2. 228520 / ...схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим ВАСКРСЕЊЕМ помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за ема...
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com