Претрага садржаја

Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... пре- свете богоро- дице грчки имендани не обухватају само црквена имена, већ и имена значајна за грчку цивилизацију то су углавном имена митских јунака и чувених грчких философа (одисеј, сократ, софокле) за неколицину која нема име ни по једном светитељу, дан прославе имендана је празник свих све- тих, осам недеља након васкрса већина градова у грчкој такође празнује сво- је светитеље – заштитнике тако солун прославља св великомученика димитрија солунског, а град крф преподобног спиридона чудотворца, који су више пута током историје и након свог упокојења спашавали ове градове од различитих опасности у првој половини 20 века имендани су се у неким сеоским срединама у грчкој прослављали на следећи начин: на крају литургије представник цркве је сва- ком слављенику поклањао цвет, затим би становни- ци села посећивали домове оних који су славили, мушкарци ујутру, а жене после подне, а слављеници би их частили узом и гурабијама свакако, у данашње време прослава имендана изгледа другачије пријатељи позивају слављенике телефоном и честитају им празник, долазе у посету и доносе слаткише, пиће или неки лични поклон посластичарнице, цвећаре, књижаре и продавни- це тих дана имају пуне руке посла како би неко био сигуран да неће пропустити да пријатељу честита имендан, на свом мобилном телефону у првој половини 20 века имендани су се у неким сеоским срединама у грчкој прослављали на следећи начин: на крају литургије представник цркве је сваком слављенику поклањао цвет, затим би становници села посећивали домове оних који су славили, мушкарци ујутру, а жене после подне, а слављеници би их частили узом и гурабијама православни мисионар l 33 милана вучићевић тема броја или рачунару може инсталирати програм који садр- жи црквени календар са именима свих светитеља који се прослављају и који ће га благовремено под- сетити да позове пријатеља и пожели му све најбо- ље такође, у сваком тренутку може консултовати интернет сајт wwweortologiogr који садржи преко 3800 грчких имена имена можете претраживати по алфабетном реду или по месецима, а у оквиру имена појединих светитеља можете погледати икону и прочитати кратко житије m име светитељ/празник датум празновања василије св василије велики 14 јануар марина сввелмуч марина 30 јул марија успење пресвете богородице 28 август лазар лазарева субота / видовдан покретан празник / 28 јун јелена, константин, коста св цар константин и царица јелена 3 јун владимир св муч краљ јован владимир 4 јун петар, петра св апостол петар 12 јул ксенија преп ксенија римљанка / блаж ксенија петроградска 6 фебруар димитрије, митар св велмуч димитрије 8 новембар ђорђе, ђурађ св велмуч георгије 6 мај кристина, христина, манојло божић – рођење христово 7 јануар божидар, божидарка, теодор, теодора св велмуч теодор тирон / св царица теодора 2 март / 24 фебруар татјана св муч татијана 25 јануар вера, нада, надежда, софија св муч вера, нада и љубав и мајка им софија 30 септембар 34 l4/2009 немања андријашевић тема броја прослављање крсне славе верујућег човека пред- ставља веома добру прилику за напредовањем у црквеном животу, као и изучавање своје вере, тј бого- словско образовање и духовно усавршавање то је веома добра прилика да свештеник пружи поуку буду- ћи да су свечари расположени и труде се да све ураде како приличи и доликује ову отвореност и заинтере- сованост за уцрковљењем свештеник никако не сме да занемари и не примети, већ овај осећај црквености, искру добијену на крштењу и миропомазању, треба да разгори за христа и цркву његову, првенствено за свету литургију ако је у последњих неколико деценија једна од глав- них и незаобилазних тема нашег свештенства и мона- штва била подстицање верника да прослављају крсну славу, наслеђену од својих предака, сматрам да би садашње време и околности, као и оно време пред нама, требало што квалитетније и приљежније посве- тити настојању да верници ураде нешто на побољша- њу квалитета приликом прослављања крсне славе најважнији моменат и поука треба да буду усмере- ни на учешће у светој литургији, као и на причешћи- вање са члановима породице, уз незаобилазну „прак- тичну и аскетску припрему“ (свети симеон нови богослов) није најбитније да ли ће неки верујући човек постити мање или више, оволико или онолико дана, на овај или онај начин, већ готово обавезујуће учешће у причешћивању крсна слава произилази из вере треба подсетити да вера не произилази из крсне славе, него крсна слава из вере то пред нас поставља питање шта је примарно, а шта секундарно ово пита- ње не служи за раздвајање поменутога, нити за мерење важности, већ представља моменат који су многа наша истокрвна и истоверна браћа заборавила, а то је изучавање богословља, тј изучавање своје вере није нам тек онако речено: „испитујте и истражујте писма“ свакако да у новонасталој ситуацији, којој смо свакодневно изложени у мас-медијима, где је све друго, сем наше православно и српско, „неупоредиво боље, транспарентније, вредније, истинитије“, није лако разумети своју веру и бавити се њом, али управо ово представља обавезу и дужност сваког оног који се изјашњава да је „велики православац, велики верник, прави хришћанин“ са друге стране, као да постоји извесна гордост у томе да се похвалимо да славимо, а да је квалитет лич- ног црквеног живота, угледање на свог светитеља заштитника мање важно зар не би било душекорисно ако би нам се припрема за причешћивање односила и на то да научимо нешто ново о својој вери? бојим се да смо сви сведоци велике и дубоке непросвећености нашег народа, која треба да се мења и исправља, а како ће се изменити ако богословље оставимо по страни! када говоримо о прослављању крсне славе, треба поменути и неку реч о пракси парохијских свештени- ка у београду је заступљена пракса да свештеници неким парохијанима иду у дом и секу колаче о овоме треба много озбиљније и детаљније дискутовати оно што бих хтео да истакнем у најкраћим цртама своди се на следеће: мора се потпуно и безусловно прекинути са праксом сечења славског колача по домовима за време док се у парохијској цркви врши света литур- гија ово је толико срамно и беспредметно да не завре- ђује посебан коментар таква пракса се на један начин крсне славе и оби чаји сечење славског колача по домовима нај- чешће је снисхођење, будући да би најве- ћи број парохијана могао доћи са својом породицом, и донети славски колач у свој парохијски храм, а по сечењу и освећењу колача и жита, присуствовати светој литургији православни мисионар l 35 немања андријашевић тема броја спроводила раније, али сада нема потребе да се овај обред обавља у то време не осуђујем раније свештенике и њихову некадашњу праксу, али ново време носи и нове потребе и нов приступ светим тајнама, друга- чији начин од претход- ног једно су историјске околности, сигурно тешке и са битним ути- цајем на хришћански живот и време ипак, као што је раније веков- но окупљање у кругу породице и ближњих имало пунину и означавало сабирање и прослављање светитеља и јединог светог, то у овом времену неизбежно мора бити евхаристија и готово обавезујуће учествовање у причешћивању треба размислити и о томе одакле је то подизање колача и певање баш тих тропара! није ли оно било спомен и привремени чувар нечега што је привремено прекинуто, а у неким бољим временима и околности- ма опет треба да заживи? снисхођење сечење славског колача по домовима најчешће је снисхођење будући да би највећи број парохијана могао доћи са својом породицом и донети славски колач у свој парохијски храм и – по сечењу и освећењу колача и жита – присуствовати светој литургији ипак, ако све- штенослужитељ сматра да треба да оде у дом неког верујућег човека или породице (нарочито старог, боле- сног или оправдано спреченог да тај обред обави у хра- му), није на одмет да му стави до знања да тим начином снисходи верујућем и његовој породици под обавезним би требало нагласити, па и објасни- ти, да и она друга страна – парохијани и верујући, нешто учине и допринесу, првенствено на корист цркве а има ли лепшег и узвишенијег начина од уче- ствовања парохијана на сабрању? бојим се да погре- шна пракса цркви ни у чему не доприноси цркви, а свештеник парохијанима оставља могућност да ни на тај дан не посете храм божији, а камоли да буду у односу и заједници са светитељем кога прослављају, а самим тим остају и без заједнице са јединим светим свако освећење водице у дому свога парохијанина, свако читање молитве некога ко дође у храм божији и то затражи, као и сваки разговор и прилика треба да се искористе и буду усредсређени на успостављање једне другачија праксе њено спровођење треба да се одвија на бази разумевања и дијалога са парохијанима ипак, не треба заборавити и умањити оно што је претежније и примарније, да не кажем – узвишеније треба имати наду да ће бројни рукоположени млади свештенослу- житељи препознати потребе овакве праксе и њеног спровођења, као и упућивања верујућих на озбиљније учествовање у светим тајнама m крсне славе и оби чаји 36 l4/2009 свештеник угрин в поповић тема броја печено прасе је на трпезаријском столу опкоље- но! сада, када су га опколили, и сада, када су савршено сигурни да им неће умаћи, неколицина људи (више од петоро, а мање од педесет), иначе активних уче- сника овог вештог маневра, може одахнути и препу- стити се безбрижном ћаскању, које може омогућити још само одређена доза алкохолних испарења, а коју су поменути јунаци трпезаријског стола себи већ приуштили као угодан аперитив мерен литрима, тако да се њиховој чврстој намери да данашњи дан посвете бекству од свакодневних притисака, стреса (који је већ одавно мутирао у неурозу), свих могућих и немогућих неправди (за које су наравно сви други осим њих криви) више ништа не може испречити једном речју, бахус је поново позвао децу своју да сопствену тугу вином залију и, уз милозвучне тонове панове фрулице, који се у међувремену придружио, одагнају сваку помисао о личној одговорности, као и о самом мотиву окупљања * * * a сада се вратимо у л г 1389 погледајмо ту колону витезова која стрпљиво, корак по корак, следи пример великога кнеза и при- лази чаши сваком од њих је на уму последња слика њихових жена на растанку размишљају о томе како им је та туга, када су их испраћале, помешана са одлучношћу, страхом и поносом, указала на једну другачију њихову лепоту благи осмех је испратио помисао једног витеза о његовој жени и томе како је то она данас била чудно лепа поглед му је, затим, застао на витезу испред познавао га је, био је то томислав малко се намрштио када се сетио да се посвађао са њим око једне једине бране сетио се, како се ружно понео према њему и како из поноса није желео да се измири са њим колона је била дугачка, али се њен крај ипак нази- рао и могао се видети патријарх, који је причешћивао оне у првим редовима стресао се од помисли да ће се причестити та, у свађи је – тај глупави понос – промрмља витез себи у браду излазеће сунце обасја нечији штит и одбљесак жуте боје паде на витезов оклоп то га подсети жита – сазрело је да ли ће јован моћи сâм да се носи са кме- товима и жетвом, милош је ипак млад, а на сестри- це се не може ослонити нити би то он и затражио, све и да оне могу е, такав је мој јованна мене мисао о поносу га брзином муње поврати томи- славу и реду, који је био све краћи и краћи; патријарх се све боље и боље видео и, да, оно је био ђорђе, који је приступио спознаја да ђорђе приступа христу учинила га је немирним мисли му се поново фокусираше на томислава – ма, у суштини, он је крив што он од мене не замоли опроштај – и у том тренутку се подсети да га је овај и затражио та чињеница га је још више изири- тирала, поцрвене од беса јуначки понос се није дао тако лако омекшати – реч је реч – закључи витез корачао је даље некако безвољно, на битку није ни помишљао сву његову пажњу заузео је сада томи- слав, што га је још више нервирало глас за и глас против војевали су своју одлучујућу битку сада је већ сасвим јасно могао да чује свештеника: „тело и крв господа и спаса нашег исуса христа даје се теби“ прођоше га жмарци од тих речи зурио је у оклоп човека који је био испред њега корачајући аутоматски – да ли и он размишља о овоме – био је последњи аргумент гласа против и витез се још више удуби у леђа и потиљак човека који је био испред њега није се ни по чему разликовао од осталих – ни по по ставу ни по ходу – значи не – закључи – да би већ у другом моменту погледао себе и увидео да се ни његов ход не разли- кује од хода осталих рука се сама покрену не додир- нувши раме предходника, овај се сâм окрете са неком спомен или фарса православни мисионар l свештеник угрин в поповић тема броја одлучношћу у сузним очима сусрели су им се погледи трен мука и непомичности загрљај зашкрипаше оклопи, том буком заглушивши њихове речи – обриши сузу, димитрије, није за јунака да плаче – рече томислав бришући сопствене димитрије се малко прену – није ни осетио да сузе лију; насмеја се коњи готово да су посустајали под тежином окло- па, очи су им биле црвене, а магла коју су избацивали из носница била је густа целокупна котлина беше начичкана њима и људима на њима и иза њих, док су се на неких пет стотина метара напред назирали бели клобуци такође начичканих људи звук зурли и нека врста запомагања, као песме која их је пратила, допи- рали су до њих мук лагани кас, па све бржи, и бржи, и бржи срце је тукло као да хоће да искочи, шака је стезала копље, топот је био заглушујући неки чудан мирис и грч у грудима, уз ту заглушујућу буку и лупање срца, будили су неки чудан осећај димитрије се сав стегао, штит је приљубио скоро до калпака, док је копље спустио скоро у хоризонтал- ни положај бука се више није могла поднети, њена силина као да је собом произвела тишину – као да су се сада сви зву- кови стопили у једну масу која се прострла целом котлином ту безобличну масу звука пресече прасак па крици, вриска, крв се већ могла осетити у ваздуху копље је наишло на отпор, па на један још јачи и, напокон, пуче димитрије подиже главу – призор је био ужасан дохвати се мача, кроз главу му пролете слика јелене и њеног тужног лепог лика на растанку јак ударац, уз неподношљив прасак, учини да је махинално потегао мач у непознатом правцу, опет је наишао на отпор као и са копљем, а онда нови замах и нови отпор и нови крик осетио је како се испод шлема нешто топло слива низ његово чело уши као да су му биле полузапуше- не поглед је маглио а онда му се учини да је цело- купна котлина као у неком виру поново осети ударац сада је гледао сапи свога коња како нестају у мору сличних, звук више није чуо; опет му пролете јеленина слика а, онда се сети да је након помирења са томисла- вом, растерећен као никад до тад, приступио старцу, некако раздрагано клекнуо и чуо: „тело и крв господа и спаса нашега исуса христа даје се теби димитри- је за живот вечни“ осмехну се – живот вечни, живот вечни, –поновио је још неколико пута те речи, ту, у блату, на неки километар од косова поља и на неких сто километара од јелене, милоша и јована, као и својих кћери, а, опет, на само један корак до царства * * * верујем да она слика са почетка текста више није ни комична ни симпатична а да ли ће ваша крсна слава или неки други обичај бити спомен на овакве и сличне примере ове двехиљадугодишње историје спасења, који ће у вама побудити жељу за подража- вањем, дијалог о могућности тога, те, самим тим и неко племенито осећање којим ћете тај хлеб који приносите и у себе уносите, поштовати – јер је крвљу преплаћен; или ће то бити само фарса, тек један од многих повода за бег од себе у ова или она стања све- сти, а потпомогнута овим или оним начином, као и увек, од вас зависи дакле, спомен или фарса: ви сте на потезу m спомен или фарса 38 l4/2009 татјана радић тема броја – аууу! сутра не ваља да се ради – рече једна жена другој – а, јес’, оно, вала, не ваља умало да заборавим, ал’ подсетише ме комшинице да је сутра бели четвртак – рече друга ћутим и чекам разрешење ситуације стварно никад нисам чула за бели четвртак, а мислила сам да сам велики познавалац народних веровања и обича- ја чекам тако, и чекам, правим се као да знам, а не знам окреће се према мени та прва жена и каже ми: „не ваља сутра да се ради, понајпре немој копати“ мислим се ја, добро, јесам младица, очекује се од мене да радим, али нисам нешто мислила да копам заиста нисам скупим храброст и приупитам: „шта је то бели четвртак? у свом крају никад нисам чула за то“ „ниси?!“ – повикаше у исти глас спустих гла- ву, збуњена, и рекох: „нисам“ „па, то ти је одмах иза тројица“ „ааааа, па то ми реците!“ – кажем им ја, правим се као да сам знала сутрадан сам схватила да одмах иза белог четвртка иде и бели петак не ваља радити на црвено слово ако је у питању сила- зак светог духа на апостоле, онда је црвено слово три дана, одмах затим један дан да може да се ради, па имамо бели четвртак, па бели петак, а тада није добро радити и поставим питање: како је могуће да нам је лакше да се страшимо белим четвртком и белим петком, него да једноставно празнујемо празнике са радо- шћу из малобројних социолошких истраживања на тему религиозности у србији види се да се, у просеку, од 85 до 90% испитаника конфесионално одређује, односно припада некој вероисповести у истражи- вачком пројекту „млади и религија“, рађеном у апри- лу и мају 2002 л г, показало се да је 65% ученика средњих стручних школа религиозно, а међу њима је 37% уверених верника, који прихватају све што њихова вера учи оно што је повод за овај текст лежи у чињеници да, без обзира на то што се испитаници конфесионално одређују као православни, на пример, у скали религи- озности1 60% испитаника себе види као религиозне, 21,3% су неопредељени, а 19% су нерелигиозни шта нам ово даље говори? како можемо знати да је неко традиционални верник, а да је неко други, да тако кажемо, суштински верник? на нашем простору се за религијски живот везују многи стереотипи међу њима су и следећи: да је религиозност заступљенија у женској, него у мушкој популацији, да су старији рели- гиознији од млађих, да они на селу верују више од оних у граду итд показатељи традиционалне везаности за религију и цркву пратимо преко конфесионалне и верске (само) идентификације, учествовања у обредима традицио- налне природе и религијске атмосфере у породичном кругу преко слављења верских празника актуелну везаност за религију и цркву пратимо преко религиј- ског понашања као непосредне дужности верника, а то су посећивање литургије и других богослужења, постојање и учесталости молитве богу, упражњавања поста пред црквене празнике, читање верске штампе и литературе2 социологија крсну славу види као обред право- славног верника а обред је формализован образац понашања који се састоји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 1 скала религиозности има понуђене одговоре: 1 уверени сам верник, и прихватам све што моја вера учи; 2 религиозан сам, али не прихватам све што моја вера учи; 3 размишљам о томе, али нисам начисто да ли верујем или не; 4 према религији сам равно- душан; 5 нисам религиозан, али немам ништа против религије; 6 нисам религиозан, и противник сам религије 2 више о овоме прочитати у књизи религиозност и традиција драгане радисављевић-ћипаризовић бели четвртак или религиозност православних у србији православни мисионар l 39 татјана радић тема броја обреди су, према емилу диркему, уз веровања, основни конститутивни елементи религије за соци- олога који за себе каже да је оцрковљен, посматра- ње празновања крсне славе може бити добар показатељ какав је верник који се налази пред истраживачевим очима то је, свакако, још један изазов кажу да наука и религија не иду под руку, али, можемо додати, живот вер- ника није схизофрена делатност, већ суживот у свему што га окружује и све чиме се бави добро је да данашња интер- дисциплинарност научног деловања сва- како оставља простора за претумбава- ње раније изнетих научних ставова у послед- њем истраживању, које се, додуше, није тицало само религије, али је упитник садржао десетак питања која се на њу односе, утврђено је да 84,9% верује у бога, 68,% припада некој цркви или верској заједници, од тога 59,8% спц једном недељно цркву посећује 5,8% испитаника, али само 28,7% верује у живот после смр- ти на основу наведених резултата живот просечног декларативног православног верника данас изгледа веома компликовано, па чак и парадоксално m бели четвртак или религиозност православних у србији социологија крсну славу види као обред православног верника а обред је форма- лизован образац понашања који се састо- ји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 40 l4/2009 православни мисионар, 6/1965 сећања седео сам поред прозора у школској клупи наставник српског језика читао нам је „слике из сеоског живота“ од јанка веселиновића моја душа је, заједно са писцем, лебдела по мачванским пашња- цима као лептир по цвету у учионици је владала нема тишина одједном, звекети ланаца и топоти коња тргоше нас из тога заноса кад сам погледао кроз про- зор видео сам ретку слику: колона далматинских сељака са коњима и плуговима спуштала се низа стра- ну ка манастиру куда ови људи? — упитасмо се на крају часа наставник нам објасни: „кроз читаву своју бурну прошлост овај манастир је делио и зло и добро са околним сељанима камениту буковицу често су стизале неродне године и беде у тим тешким данима манастир је притицао народу у помоћ и делио са њим свој последњи залогај у манастирском летопису је, поред осталог, записано и то да је 1928 године у овим крајевима била велика неро- дица и да је народ много гладовао целе 1929 године да би помогао сељане манастир је прехранио педе- сеторо сиромашне деце у кистањима за 60 дана деца су дневно добијала по три пристојна оброка која им је спремао и делио један монах да би се ово могло изве- сти у манастиру је била заведена велика штедња од божића па целе 1929 године у манастирској трпезари- ји није се делило два јела ни братији ни гостима тако се успело помоћи сиротињи са исхраном нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањ- ских ова обитељ је тих година била уточиште многе ратне сирочади и избеглица из разних крајева далма- ције и лике покојни гостопримљиви архимандрит никодим опачић, боље него ико, разумео је бол и пат- њу свога рода па је обрадовао много гладних и убогих и живот им спасао захваљујући његовом бележењу ових случајева, у манастирској архиви ове свете обите- љи се могу прочитати задивљујући примери жртве у лечењу ратних рана и других невоља у далмацији због тога сваки далматинац са страхопоштовањем изговара име светог архангела — покровитеља ове светиње ову свету обитељ они воле и помажу као своју кућу кад год јој долазе, не дођу празних руку поред осталог, сви околни сељани од старине држе завет, да свако домаћинство макар једном годишње ради добровољно са својом запрегом на обради мана- стирске земље, за здравље и благослов своје стоке, и да колико било врате уздарје за многа добра која је њима манастир чинио онда кад је могао ето их, видите, иду да и ове године одрже свој завет — да помогну мана- стиру моба оваква помоћ зове се у србији моба ви који сте из оних наших крајева имали сте прилику да видите ове лепе српске обичаје указивања помоћи нарочито при жетвама" један за другим орачи су стизали на њиву пре почетка рада ови крупни горштаци стали су један до другога и са управитељем богословије — јеро- монахом о николајем, који је уједно и вршилац дужности настојатеља манастира, на њиви су се помо- лили богу да им благослови рад молитва је била топла и искрена немо сам гледао како се жуљевите руке побожно спуштају са опаљеног чела на груди и широка рамена правећи знак крста после молитве зазвекеташе ланци на плуговима и ови запараше земљу расплину се црна ораница мај- ски зраци грлили су дуге бразде, по којима су скакута- ле птице и купиле црвиће млади богослови су вредно и са љубављу служили своје ораче донели су им доручак и ручак на њиву и послуживали водом и вином, а кад би се неко од рад- завет нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањских православни мисионар l 41 православни мисионар, 6/1965 сећања ника хтео одморити они су узимали коње и место њих орали песма, довикивање и утр- кивање разлегали су се кањоном преко реке у брду, у дубокој шуми, чује се песма чобана чини ми се да се и сама лепа зелена и умилна крка утишала слушајући ову лепоту дан је брзо пролазио у њиви песме сунце је хитало западу, али није још зашло за брда а све њиве биле су пооране и засеја- не кукурузом завет добрих људи испуњен је и ове године заједничка вечера после тога позвали смо их на заједничку вечеру у нашој ђачкој трпезарији, која је окићена портретима старешина манастира и великана из овога краја док сам читао молитву пре јела крупне очи сељака мирно су ме посматрале за време вечере јеромо- нах о николај поздравио је топлим речима ове наше драге добротворе и захвалио им се на помоћи, пажњи и љубави према овој светој кући „кад би сви срби овако волели и помагали светиње своје вере и историје, не би било бојазни за напредак наше цркве" — рекао је он поред осталог на растанку су рекли да им само јавимо кадгод опет затреба њихова помоћ запева- ли су и кренули уз брдо по старом овда- шњем обичају испратили смо их уз звоњење звона овај дан остао је дубоко урезан у срцима ученика и све манастирске братије и многе нас је морално охрабрио отада су ови ретко добри парохијани још три пута мобом помогли манастиру око копања кукуруза, косидбе и превоза сена у манастиру крки, јуна 1965 драгиша алимпић, богослов i године завет фото: хаџи марко вујичић манастир крка александар савић хришћанство и савремене технологије однос према другима, према ближњим и, нарочито, према онима који нам то нису, јесте оно што нас дефинише „када би убрзо тре- бало да умреш, а можеш да обавиш само један телефонски разговор, кога би позвао и шта би му рекао? па, шта чекаш онда?“ – ово данас звучи толико нормално да нам је несхватљиво да пре само једног века већина људи не би разумела о чему јер реч јер, просто, иако је телефон већ био у употреби, већина људи није знала шта је то а, ако је знала, није имала прилику да га користи данас је шта би ставио на фејс (facebook) пита- ње које је вероватно већини читалаца овог часо- писа разумљиво, а већини људи је звучало или још увек звучи апсолутно апстрактно нове технологије (које многима више и нису нове, већ је то ствар са којом су неке генерације одрасле – као што је, на пример, мобилни телефон) често нам пред- стављају изазов и постављају нас у незгодан положај да просуђујемо да ли је конкретна технологија кори- сна, добра за човека, на који начин би могла да се употреби да користи човеку и слично брзи одговори, који често умеју да буду непроми- шљени (али, ипак, не по правилу) могу да нанесу више штете него користи сетимо се само непромишљених коментара о штампари- јама, о телефонима, о томе како ће телевизија уништити радио, како ће радио искварити младе (што је касније пренесено на телевизију, а у дана- шње време можемо да чујемо да је тај опијум интернет) критички осврт је неопходан, али тај критички осврт никако не сме бити брз, већ одмерен и поткован искуством и знањем две поларизоване стране шта данас имамо као одговор на феномене facebook-a, tweeter-a, myspace-a, youtube-a? имамо две поларизоване стране – једни куде, други претерано, некритички хвале средина је, како по правилу, негде између оно што стоји као фејс, тјуб, твитери, спејсови православни мисионар l 43 александар савић хришћанство и савремене технологије опасност, то је отуђење – уколико ове технологи- је претпоставимо живом односу са људима, што се често дешава код почетника, који бивају оду- шевљени и занесени могућностима које нуде ови сервиси (ево праве речи – и начина како треба користити исте) остварити контакт није ретко да нови корисник на фејсбуку, пошто отвори налог и пронађе прве пријатеље, сумануто крене да објављује вести из свог живо- та, разне слике, филмове, да коментарише туђе „статусе“, неретко угрожавајући своју и приват- ност других људи, најчешће несвесно почетни жар временом полако утихне, од суманутог обја- вљивања остаје само разочараност и „смарање“, а ниједан позитиван аспект овог сервиса није био искоришћен у потпуности предност ових попу- ларних интернет-сервиса, која је несумњива, јестемогућност да у свакомпогледу (осимфизич- ког додира) остваримо контакт са особама које су далеко од нас, да пронађемо давно изгубљене пријатеље, да великом броју људи на једноставан и брз начин пласирамо информацију поставља се питање како користити ове серви- се, а да при томе не угрозимо ни туђу ни своју слободу чини се да употреба ових сервиса за пласирање сопствених ставова, мишљења и доживљаја на начин на који се то чини у блогу (најближи опис би био електронски дневник који објављујемо на мрежи, који други могу да читају) може да буде згодан начин за њихово коришћење треба увек имати у виду и то да сво- јим радом не угрожавамо туђу приватност ови сервиси нуде и велики мисионарски потенцијал јер је помоћу њих могуће пласирати разне информације, а исто тако је могуће окупи- ти и људе сличног мишљења и организовати групе које би се бавиле одређеним сегментима из сфере црквеног живота (велики број таквих група већ постоји на фејсбуку, а на јутјубу се може пронаћи велики број снимака разних пре- давања која су одржали познати духовници или професори универзитета) увек треба имати на уму да овакав вид органи- зовања не може и не сме да буде замена за ствар- ни контакт и водити рачуна о томе да не дође до девијација какве се већ могу назрети на западу, као што су онлајн-исповести и службе „дођи и окуси да је благ господ!“ јесте могу- ће једино у живом односу, у цркви, а никако у виртуелном свету, па се стога видимо на литургији! m фејс, тјуб, твитери, спејсови 44 l4/2009 бошко станић хришћанска поетика ево нас у 21 веку и још стихијски мислимо, говоримо и радимо а како мислимо, тако и живимо чиње- нице живота упорно нас опомињу да се морамо мења- ти, а ми, опет, у свом балканском маниру покушавамо мењати друге и још више падамо у понор изазивајући тиме негативно у човеку чак и наша традиција, обича- ји, породица и школа уче човека да негативно мисли и таквим размишљањем изазивамо нове невоље „трамвајска политика“ је погубна за човека јер људи мисле само како да себе усреће, а не знају да нико још није нашао срећу за себе ако је није нашао за друге доситеј би рекао: „дижи оног ко је пао, можеш и ти пасти“ а ми, напротив, човека вређамо рачунајући да ћемо тако постати паметнији и значајнији, а не знамо да нас исто чека „закопчавамо погрешно дугмад, а не слу- тимо да смо прво погрешно закопчали“ – што би рекао гете – „све док не дођемо до грла“, односно до рата тада се питамо: „зашто се то нама дешава?“ а одговор је јасан не доводимо ниједну ствар до краја, односно, не враћамо на почетак, већ се враћамо са пола пута и поново правимо исту грешку остајемо у домену поло- вичних решења, што опет подразумева погрешно „закопчавање“, односно продужавање агоније то прво „дугме“ су наше мисли, које усмеравају нашу енергију ако притом једно мислимо, друго говоримо, треће радимо, правимо катастрофалну грешку пошто делимо енергију на три дела, а народ каже да рачваст колац неће дубоко у земљу немогуће је покренути нега- тивну енергију, а не довести у питање квалитет живота јер она – тражи жртву ако се не реализује вербалним сукобима, онда се акумулира и у човеку и у друштву да би у једном тренутку експлодирала: када својој горчини додамо последњу кап зато се и каже да је горе од смрти живети са горчином у себи а тајна среће је једноставна пре мењања краљевства ми се морамо променити, односно, морамо променити мисли „ама мисли добро, па ће добро бити, хајмо бра- те“ – каже у једној прилици фра петар у андрићевом делу и ништа природније од тога да су наше мисли главни кривци за наше несреће јер „енергија следи људ- ску мисао“ сви они који владају треба да су свесни ове чињени- це јер човек не живи само од хлеба, већ и од онога што помисли, каже и уради наглашавам ово помисли јер нас и библија учи да је грешније помислити него уради- ти кључна ствар су наше мисли и ако њих уведемо у ред, имаћемо хармонију у животу свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин филозофи су још пре нове ере имали кључ за људ- ску срећу, али је тај кључ нама остао недоступан „јер смо се задовољавали пенелопиним дворкиња- ма, а никад нисмо учинили напор да освојимо и саму пенелопу“, тј духовну срећу сократ је говорио да се биће мишљу може не само спознати, него и све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин православни мисионар l 45 бошко станић хришћанска поетика исправити но, кога то данас интересује! платон је тврдио да постоји математичка веза између света идеја и света ствари оно што се деси ван нас увек је прво било у нама и баш у томе што је човек мисао- но и идејама обдарено биће лежи његова највећа снага, али и највећа опасност за њега јер су мисли најупорније када погреше смер аристотел је мишљења да је највеће добро унутрашња имовина која се не може лако изгубити она се постиже усва- јањем духовног богатства, без кога бисмо постали жртве неке друге вредности којој прекомерно тежи- мо – као легендарни мида, који је додиром све пре- творио у злато и умро од глади могли бисмо ређати умне људе нове ере, који су били свесни моћи људске мисли, али опет иста прича нико им не верује у доситејевим делима налазимо и ове мисли: „бла- женство би било на свету да се може да човек о злу ни мисли, ни говори, ни пише“ „с добрим мислима одго- ни од себе зле мисли као псе камењем“ и алфред адлер је знао да човеково понашање про- излази из његовог мишљења нешто слично изговара и отац тадеј витовнички: „мисли, расположење, жеље руководе нашим животом каквим се мислима бавимо, такав нам је живот ако су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте, онда је у нама мир јер све мирне мисли дају унутрашњи мир, који зрачи из нас ако носимо у себи негативне, паклене мисли, онда је наш унутрашњи мир разорен“ а песници би рекли: „кад срце запишти, мисао је крива“! (милан ракић); „човек нема жешћег душманина од онога те у њему клечи, нити бољег иметка но онога што у души носи – од тога се свијет закућио“ (милика павловић) наше окружење се увек потруди да нас учини незадо- вољним и аутоматски постајемо произвођачи негатив- них мисли, које нас воде у нову несрећу пошто наша енергија следи негативну мисао и рат је производ нега- тивних мисли чак нас и демократија учи да можемо да мислимо шта хоћемо истина – можемо, „али нам није од кори- сти“, опомиње нас библија мисли морамо „зауздавати“ и усмеравати их ка животним циљевима, иначе нам предстоји хаос у мислима, а онда и у навикама а без добрих навика нема успеха у животу нема злих људи, има само злих мисли којима хра- нимо подсвест у њој се формирају наша убеђења, која су понекад тврђа од камена зато и постоји толи- ко људи који о истој ствари различито мисле – као да не живе у истом времену најтеже је човека нагово- рити на нов корак, макар се то односило и на проме- ну од негативног ка позитивном размишљању остаје да цитирамо милоша црњанског: „све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи“ а та дуго чекана револуција ће се остварити када се суочимо са истином да „од дрвећа не видимо шуму“, тј да нам појединачне вредности не дозвољавају да сагледамо вредност живота у целини зато је у праву толстој када каже: „сваки други рад без рада на сво- јој души узалудан је“ m све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 46 l4/2009 слободан иза решетака неко је рекао: „и кад је готово, за нас је тек поче- ло“ ишао сам смирено и полако међу гробовима се ништа није чуло тамо далеко туп ударац лопата; гробари су попра- вљали тек напуњену раку осетио сам да је смрт на паузи јер – живот је дуга- чак пут – имаш ли упаљач? – питала је старица – да запа- лим свећу – имам – рекао сам, машио се за џеп и пружио жени упаљач била је просто обучена испод изношене браон јак- не је извиривао црни џемпер видела се тупост у очима – увек слушај друге, чак и глупе и неуке и они имају своју причу – сетио сам се шта ми је рекао тата субота на гробљу је било људи, али су ходали у тишини шапутали су кроз облаке се проломио сунце март – зубато сунце – проговори старица којој сам дао упаљач – ипак је сунце – рекао сам – отац? – питала је климнуо сам главом – судбину нико не може да спречи – огласила се опет опет сам климнуо главом извадила је из плетене торбе малу флашу и пону- дила: –узми да се загрејеш – не, хвала повукла је једном, па још једном – судбина, сине хтео сам нешто и да кажем, али као да сам чуо оца – спокојно прими искуство година немој бити подругљив према људима погледао сам његову слику на тамном мермеру није се смејао, а желео сам да се насмеје осетио сам како ми суза клизи – срећан си, сине, што можеш да плачеш – чула се старица – ја не могу не иде суза као слеђена и она има право да буде овде ништа мање него дрвеће и птице – сунце – опет ми се оте – њих више неће грејати – рекла је старица – мој је волео сунце, баш је волео – сањао сам тату – отело ми се – нешто поклања људима, а сунце је упекло бије му очи онда чујем негде неко дете плаче и, као, јаве ми, нека девојка се породила – чудан сан – баш чудан – потврдих – питао сам се шта значи старица је заћутала проверила је да ли свећа још увек гори – дете, буди у миру са богом, ма како га замишљаш – рекла је покушао сам да докучим вредност њених речи – не знам шта радиш ни чиме се бавиш, али, ма коли- ко ти буран живот био, задржи мир у души – рекла је – јер, и поред све прљавштине, јадиковања и поруше- них снова, ово је ипак диван свет– погледала је небо – зубато, али греје срећко костић, окружни затвор, београд зубато сунце православни мисионар l 47 живот без речи, без добрих дела, без љубави искрене, без христа - није живот то је оно, што сам научила у заједници са вама и кроз вас мој живот је добио смисао научила сам да будем срећна, да се радујем свим оним стварима које нам је, сада сам тек сигурна, бог пружио срећна сам са вама, а без телевизора, без музике, буке, алкохола, цигарете, хероина - свих оних ствари које су ми прошли живот чиниле тако вештачки срећним и стварале привидно задовољство све оне, које су у ствари чиниле живот неподношљивим и које су маскирале смисао живота, чинећи маглу у мојим очима - само да се не бих сусрела са истинском љубави - са христом колико су то само заблуде?! ја и даље волим неке такве ствари, морам признати, али их сада доживљавам другачије и гледам их неким новим очима постављам ствари на своја места и имам нове вредности за сваку од њих у заједници као да ми се сваким даном један нано милиметар очни капак отварао - и ја сам упознала тај један, за мене нови свет али сам упознала и себе и пронашла моје место у том новом свету у свему томе сте ми помогли баш ви и да није вас - ја се не бих смејала, не бих плакала, не бих се љутила, лупала вра- тима понекад, па чак и опсовала и зато вам неизмер- но хвала! речи не постоје за то! хвала за сваки осмех који сте ми упутиле, за сваку сузу или реч подршке које сте ми пружиле joш сам хтела да вам кажем да нигде није тако лепо делити тугу, као овде (у заједни- ци) још се тако нигде нисам радовала једној кафи, бомбони, колачу и нигде нисам пила слађи сок, и јела обичан пиринач на води исто вам тако хвала што сте ми помогли да видим све своје врлине, али и препознам мане да бих једне могла да умножим, а друге да пробам да поништим ето, то је укратко мој протекли целокупни период у заједници и овим путем вас молим за опроштај! хвала вам и опростите ми још једном! пресвета богородице, спа- си нас! мојим сестрама у христу од марине писма из земље живих размишљање штићенице после проведених годину дана у заједници „земља живих“ живети у христу „земља живих“ је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељствомбратстваманастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту „земља живих“ можете прочитати у прошлом броју мисионара од овог броја отварамо редовну рубрику писма из земље живих, у којој ћемо објављивати сведочанства штићеника ове заједнице манастир ковиљ 48 l4/2009 тања накић представљамо вам почело је када смо пре- стали да у мимоходу напуштамо црквену порту када је то тачно било, више и није толико важно – тра- је „разговори о вери“ су били почетак сваког четвртка, после акатиста разговори за које смо очеки- вали да ће бити верска настава ипак су били разго- вори лакше је када је верска настава – дођеш, слушаш, мислиш о томе, о теми, али можеш лепо да ћутиш нисмо имали ту част отац угрин поповић, у то време ђакон, очекивао је и тражио активно учествовање про- ширило се, са недеље и четвртка, и на суботу агапе трпеза љубави, где смо дели- ли и речи и хлеб са нама је био и ранко воли ранко своје псе, али са њима не може да подели реч, а и реч му је – као и хлеб – била потребна деца из удружења ро – де су била толико фина да су нас пустила у свој свет – свет игре, спорта; њихов друг (отац угрин) игра фудбал као роналдињо! да бисмо им на неки начин узвратили гостопримство, позвали смо их када је покренут креативни талас гостовали су глумци православне омладине са пред- ставом „земља недођија“ владике николаја велими- ровића без активног учешћа другара из удружења ро – де представа ипак није могла да се изведе на домаћем терену споредне, али не мање важне улоге у представи остварили су никола и марко глумили су чуваре публика је умела да цени ове изузетно одигране роле поред ро – да ту је и удружење деце са аутизмом, а ми смо открили да изузетно цене окретне игре заједно смо плесали удружење слепих нам је уприличило предивно вече поезије певали смо на стихове бранка миљко- вића, а угостили смо и једно велико позориште са представом „исидорине изохимене“ госпођа роса је у једним дневним новинама прона- шла чланак о породици којој је била потребна помоћ заједница при хра му преноса моштију светогниколаја мирликијског у вишњици фото: јелена поповић православни мисионар l 49 тања накић представљамо вам позвали смо редакцију и понудили је све је брзо и лако договорено и – реализовано било их је још, али с обзиром на то да је већ све објављено, нећу вас даље замарати пожелели смо да проширимо простор наше дво- риште је постало мало изабрали смо, у то време мало неуобичајно небо, „сајбер небо“ (замена за ври- штање са кровова) избор је пао на facebook делује чудно, можда за нас је било идеално разговори су могли да трају online формирали смо групу и наде- нули јој име „духовна аристократија“ име је означавало наша осећања и тежње ми смо „група за одабир другачије реалности, реалности која је у овом свету али суштински није од овога света јер преображава исти узводећи га ка другачијој реално- сти, реалности која ослобођа али не негира” реакције у први мах и нису биле позитивне, али то смо и очекивали – нарочито због потребе реаговања на прву лопту, што је, на жалост, постао образац понашања, али брзо смо превазишли почетну збуње- ност и неразумевање нови почетак као што смо проговорили на разго- ворима сада смо само имали нову форму за исто требало је сведочити, собом позивати, друге ани- заједница при хра му преноса моштију светогниколаја мирликијског у вишњици 50 l4/2009 мирати да дођу и виде, а једино што нисмо желели је да цитати и мисли других буду наш начин сведочења тога имамо и превише на своме небу делимо своје мисли, идеје, недоумице учимо се схватили смо да је жива реч ипак најбољи начин као што недељом после литургије видимо лицем к лицу, тај дух ширимо даље многи су се прикључили на групи објављујемо и своје радове неки су, што би отац угрин рекао, „изашли из кутије“ до сада имамо стотинак различи- тих ауторских текстова неке од аутора ћете препо- знати, а многи до сада нигде јавно нису објављивали своје радове имамо и галерију фотографија потру- дили смо се да неке од акција које смо организовали прикажемо и на тај начин објављујемо и слике својих окупљања са разговора, дружења искористићу мисао једног од нас да бих вам то лепше приказала ово је миша поделио са нама, а ми делимо са вама: „драга моја групо, оче угрине, браћо и сестре дру- жимо се нешто нешто годину дана овим ’cyber’-путем још увек нисам имао задовољство и физички прису- ствовати вашој (нашој) заједници, али у сваком духов- ном погледу сам са вама, баш као и ви сви са мном! о, да, јесте када испијам кафу са друштвом, на пример, у мени увек проговори – ту и тамо – мудрост оца угрина, јеленина енергичност, тањина љубав и разу- мевање, николин став, све то у једној прекрасној и јединственој мелодији која ме прати у назовимо „вањ- ском“ свету „чувајући ме и пазећи да не залутам и у овој пустињи непрегледној коју зовемо интернет, пуној сивила, видим вас, групо моја, као горући ступ господњи који ме води на пут, истину и живот – из ропства у слободу! одувек сам био свестан да сам дете божије, али овде са вама и преко вас ја сам толи- ко заволео, толико се уживио у ту улогу, за коју сам још свеснији да сам је несебично добио“ последња акција је уручивање помоћи породици вујаковић, а што се тиче cyber-простора, активно смо учествовали у припреми новог форума сајта свети јаков позивамо вас да погледате и фотографије са про- славе четвртог рођендана удружења ро – де видеће- те нове креације наших другара очекујемо и посету удржења деце са аутизмом њих ћемо угостити у зеле- ном салону „cyber“ ткање настављамо изволите се придружи- ти изађите из кутије преко зидића „topica“ како вам драго оно што вам можемо обећати је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч зајед- нице ово је наш начин и, као што рекох, када је то тачно почело, више и није толико важно траје m оно што вам можемо обећа- ти је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч заједнице! православни мисионар l 51 народи око медитеранског басена су још у древним античким вре- менима имали своје свештенике, зване врачи (лекари душевни и телесни), првосвештеници, понтифекси и пон- тифекси максимуси, који су вршили обреде жртвоприношења, поготово поводом важних одлука и дејстава у народа римске империје и међу другим народима до доласка христо- вог и, касније, код незнабожаца, зве- здочатци и врачари су гатали и тума- чили племенске, народне, као и војне походе и њихов исход јеврејском народу су познате вође израиља, бра- ћа мојсије и арон, као духовни пред- водници јахвеови у византији је цар теодосије (379– 395) забранио је „идолска жртвопри- ношења“, али су и он и други владари са свештеницима држали су молитве за победу хришћанских војски над варварима који су, по рушењу запад- ног царства (476) године, кидисали и на источно (1453) у бојним походи- ма, хришћански владари су позивали велике светитеље да својим прису- ством – и то само молитвено, не оруж- јем – држе морал и храброст армијама чак, у немогућности због старости, светитељи су слали своје расе (манти- је), које су цареви облачили у боју и с њима се враћали као победници у словенским народима, па и нашем, српском, у походима у одбрани отаџбине и ослобођењу поро- бљеног отечества, у борбама са непријатељем, духов- на лица су у првом реду дејствовала као молитвени- ци, какви су били св сава, св сергије радоњешки, св арсеније трећи и арсеније четврти чарнојевић, као и други духовници у васкрсу српске државе 1804–1815 свештена лица су била поред неких који су и оружјем ревновали: протојереј мр александар д средојевић црква и држава размишљања о војном свештенству фото: ђакон драган с танасијевић 52 l4/2009 прота матеја, илија смиљанић, милу- тин гучанин, лука лазаревић – било је више оних који су учествовали искљу- чиво молитвено (архимандрити) хаџи ђера и хаџи рувим, као и милентије павловић и герасим ђорђевић (прет- последњи од поменутих је постао први митрополит аутономне српске цркве (1831–1833), а последњи поменути је био епископ шабачки (1831–1839)), као и низ других црквено-национал- них ревнитеља касније су пуковски свешеници, не борци оружјем, већ само молитвом, учествовали у миру, али и у ратним окршајима од 1912 до 1918 л г, потом и доцније познат је случај да су војници у ослободилачким балканским ратови- ма у коњичким ескадронима сведочи- ли да су гледали како су са њима, раме уз раме, јахали – без оружја – један одевен у светлим царским одорама, а други у монашкој раси (ризи): из небе- ског света свети сава и отац му симе- он (немања) мироточиви, који су помагали роду свом у тим походима србија је са савезницима односила сјајне победе у окршајима над петове- ковним завојевачем после другог светског рата угашена је служба војних свештеника, а учени- ци богословија су, годинама, уз све- штенство били жигосани као „пепељугасти“ то је и потписани, као војни болничар, као и многи други, осетио на себи једном приликом, пред крај болничког курса, усме- но је замолио капетана николића да буде прекоман- дован из зрењанина, ближе београду, ради наставка студија старешина га је најпре упитао: „откуд ја тебе знам“? – пошто се потписани претходно пред- ставио одговор војнички био је: „завршио сам бого- словију и желим да наставим студије ако је могућа за мене прекоманда ближе београду“ одговор старе- шине је био тада и, још једном, на кругу: „видеће- мо“ молба је услишена уз све свршене курсисте, потписани је прекомандован „близу београда“, у македонију, у штип вероватно као „пепељугаст“, са осталим теолозима и свештеним лицима, али време је показало – како у прошлости, то и сада- шњости – да су понајчвршћи и жилави родољуби (част и осталим војним лицима) свештена лица, и то монаси и монахиње, који од свег богатства земаљског имају само своје мантије тврдим ово иако нисам никакав познавалац војне стратегије, нити војно-техничке и борбене готовости, већ, унутрашње духовне реформе увођење војних свештеника би потпомогло свеу- купној стабилности и челичности армије, каква је била карађорђева на мишару 1806 л г, где је око 10 хиљада бораца однело победу над двоструко (а по некима и четвороструко) бројнијим непријатељем уз божију помоћ, генерал живојин мишић је, са армијом од око 130000 бораца, однео победу на православни мисионар l 53 колубари л г 1914 над непријатељском опремљени- јом и многољуднијом армијом од око 300000 војника и „србија је још једном васкрсла из гроба косова поља“ у великој већини, сви српски ратници поменутих бојева били су дубоко верујући православни хришћа- ни (и од створитеља све твари награђивани побе- дом, попут малог библијског давида над филистеј- ским џином голијатом) данас би самоповређивања, самоубиства или пре- млаћивања војника било далеко мање (или би се могли избећи) ако би свака касарна (пук) имала (имао) свога војног свештеника он би једном или два-три пута недељно примао војнике са проблемима духовне природе, те би бар половини њих помогао и спасио их сличних трагедија свети владика николај велимировић саветује поу- чавајући: „нека нам школа буде са вером у бога, поли- тика са поштењем, војска са родољубљем, држава са божијим благословом“ школу без вере (веронауке), политику без поштења; војску без родољубља и држа- ву без благослова божијег смо имали – те нам је све четворо и пропало господ христос, преко светих апостола заповеда да добро чинимо да нам не досади, јер ћемо у своје време добро и пожњети (на небу) то нас учи и народна мудрост „добро чини, не кај се; зло чини, надај се“ као што данас и запад (nato) и исток (русија) имају војне свештенике, свакако би и срби требало да их имају у својим армијама, од чега не би било никакве штете ни зла, већ само много користи и добра m 54 l4/2009 владимир марјановић црква и плуралистичко друштво манастир соко је знаменито историјско место – некадашња тврђава у близини љубовије сама тврђава се најдуже задржала у рукама турака, а пре тога је често мењала господаре; тек 1867 л г предата је – заједно са неколико градова – на управу кнезу михаилу обреновићу потом су срби тврђаву пору- шили, тако да је од ње остало само неколико бедема деведесетих година двадесестог века епи- скоп шабачко-ваљевски лаврентије ту подиже манастир посвећен светом николају мирликијском, као и светом николају српском поред манастира налази се дом владике николаја вели- мировића тадашња војска југосла- вије урадила је пут до манастира у оквиру манастирског ком- плекса налазе се и рибњак, воденица и бројни извори са чистом планинском водом фондација конрад аденауер је од 21 до 26 маја 2009 л г организовала семинар „религија и медији“ на семинару су били представници традиционалних цркава и верских заједница, односно портпароли, референти за медије, издавачи верских часописа, новинари, одговорни за електронске медије свих цркава и верских заједница у србији међу уче- сницима су били: сестра емануела жердин и г роберт зајц из католичког медија-центра, г саша ристић из новина јеврејски преглед, гђа отилиа борос гyеви и гђа марта иштван из часописа хирвиво, г хајрудин балић и г сеад шаћировић из новина глас ислама, г немања милино- вић из часописа логос, као и писац ових редова предавач је био карол лупу из баварског радија без мр јелене јабланов максимовић из фондације конрад аденауер као покрета- ча ове идеје то све не би ни било могуће у савременом плу- ралистичком дру- штву медији играју веома важну улогу а у земљама које се ослобађају атеи- стичког наслеђа (каква је и семинар религи ја имедији циљ семинара је био суочавање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократском друштву православни мисионар l 55 владимир марјановић црква и плуралистичко друштво наша) своје садржаје треба да представе на савре- мен и доступан начин (било да се ради о штампа- ним или писаним медијима) сарадње између цркава и верских заједница и цивилног друштва у том смеру је више него неопходна циљ семинара полозаници семинара су време проводили више него радно циљ семинара је био суоча- вање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократ- ском друштву оно што је било најбитније јесте упознавање припадника различитих вера и нација на један другачији начин, сусрет разли- читости, као и њихово приближавање тема самог семинара био је начин израде портрета сама тема није имала нарочите везе са религијом основни циљ семинара је био едукативног каракте- ра, а није било занемарено ни дружење међу људи различитих вера, нација и култура, и то баш на месту семинар религи ја и медији 56 l4/2009 које није неутрално, већ припада конкретној верској заједници – тј српској православној цркви дом владике николаја велимировића и јесте био право место за то овај српски светитељ је био космо- полита и човек широких погледа који је познавао и волео људе различитих култура, нација и вера – иако му данас то многи оспоравају међуверски дијалог када се говори о међуверском дијалогу или верској толеранцији, најчешће се мисли на сусрете високих црквених представника, епископа, бискупа, реис-ул- улема, рабина, , а заборавља се на обичне људе – оне људе који чине већину тих верских заједница и који живе једни поред других несрећни догађаји и ратови који су погодили про- сторе бивше југославије довели су до удаљавања упра- во тих, обичних људи – верника јер представници верских заједница чак и за време ратних дешавања нису престајали да одржавају међусобне контакте страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи пред- ставници верских заједница као такви, семинари који имају за циљ међуцрквени, међурелигијски и међукул- турни дијалог су далеко делотворнији од сусрета на високом нивоу, који најчешће немају никаквог додира са огромном већином припадника различитих верских заједница а све то је неопходно да би смо разбили предрасуде о припадницима других конфесија m страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи представници верских заједница православни мисионар l 57 служећи се учењем виктора франкла, у претход- ним наставцима смо, поред осталог, дошли и до следећих закључака: – основна покретачка снага у човековом животу је воља за смислом – смисао није човекова творевина, већ нешто што је само он у стању да открива захваљујући својој свесној, боголикој природи – човекова слобода је увек присутна (али не и једно- значна – она увек постоји с обзиром на човекову јединствену способност да открива разлоге и смисао, али не увек и у односу на услове и узроке који делују у свету, као и у човеку самом) – аутентично људски феномени – као што су вера, нада, љубав – не могу се темељити искључиво на одлу- ци: нико не може решити да верује и само стога веро- вати, односно решити да воли и уистину волети; до таквих се дарова стиже тек када је циљ нешто друго, односно неко други: заједница са вољеном особом, тежња за истином итд – начин остваривања пуноће човековог постојања (тиме и поменутих, као и свих осталих дарова и истинских потреба) утемељен је на јединственој људ- ској способности самопревазилажења (самотрансцен- денције, тј надилажења себе), коју смо одредили као искорак из самога себе, оличен у питању шта то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уме- сто: шта бих ја могао да очекујем од ближњих), чиме се на пољу савремене психологије и путем њених инстру- мената закључивања изнова потврђује хришћанско учење о човеку као бићу призваном да превазилази сопствену природу (узрастајући од образа ка подобију божијем), о чему је речито писао свети григорије ниски у антропологији размишљајући у том смеру, запитали смо се о улози и природи људске љубави полност (сексуалност) као одраз љубави говорићемо прво о љубави која је неодвојива од људ- ске полности (сексуалности) разлог томе јесте чињени- ца да се управо њој данас посвећује највећа пажња под људском полношћу подразумевамо „физички одраз љубави“ (франкл, нечујни вапај за смислом, поглавље 4) љубав се данас све чешће своди само на физичку димензију, на жудњу за додиром, за сексуалним одно- сом по себи и за себе штавише, такво раздвајање и „прављење идолатрије“ од полног односа (као засебне целине и потребе) често се сугерише као „природно“, „нормално“ „љубав је већ по самој својој природи изразито људ- ски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања“ о каквом „развојном процесу“ и „поступном дозре- вању“ говори франкл? да бисмо дошли до одговора, пођимо, ипак, од и даље распрострањеног схватања по коме је „циљ полног односа да се смањи пола напетост, док сексуални парт- нер представља објекат [који томе служи]“ (фројд) франкл сматра да је ова дефиниција прикладна једино неуротичној сексуалности, док здрава, одрасла особа свога партнера може сматрати једино субјектом, ника- ко објектом јер „ако човек стварно воли, онда свог партнера прима само и једино као другу особу, што зна- александар загорац пастирска психологија наслеђе виктора франкла (завршни део) љубав и сексуалност 58 l4/2009 чи да доживљава и његову јединственост као људског бића“ по франкловом мишљењу, управо такво прихва- тање, утемељено на доживљају другог људског бића као јединственог, за природну последицу има моногаман однос јер „вољеног човека више нико не може замени- ти“! шта је, дакле, неопходно за љубав? прихватање парт- нера као особе а шта је предуслов за то? самопревази- лажење, односно отвореност према другом, а не првен- ствена усмереност ка себи и сопственим потребама за такав искорак према другом, за остваривање јединстве- не заједнице љубави, уистину су потребни време и поступност, односно „развојни процес“ и „поступно дозревање“ што се тиче задовољства у сексуалном животу, могли бисмо, потпуно оправдано, закључити исто што смо раније закључили о срећи – оно мора доћи само, за њим се не може трчати, „осећање среће може се постићи тек ако се живи самотрансцендентно, односно само ако човек пред собом има ваљан разлог и вољу да нешто направи или ако се потпуно предаје човеку кога воли“ „то је најочигледније у примеру среће у полном животу што више тежимо да постигнемо такву срећу, то ћемо се више удаљавати од ње човек кога превише заокупља брига око властите потенције има више изгледа да постане импотентан“ последице изостанка љубави но, неко би могао приговорити оваквом становишту: данас се заиста могу срести људи, посебно на телевизији, који ће нас уверавати у супротно – да највеће задовољ- ство доноси управо однос „без обавеза“, што најчешће подразумева и мењање партнера (чисто промене ради) суштинско је питање каквој срећи у полном животу тежимо – тренутној или трајнијој (ако не и трајној) уко- лико срећу поистоветимо са олакшањем које долази након задовољења нагона, онда се и однос „без обавеза“ може сматрати путем до ње али ако под срећом подра- зумевамо нешто више, нешто трајније, биће неопходно да свој полни живот утемељимо на ономе што је специ- фично људско – на љубави заснованој на свести о једин- ствености другог људског бића, бића које волимо запитајмо се још и ово: може ли низ „тренутних задо- вољстава“ да надомести или, чак, премаши једно „трај- није“ може ли недостатк квалитета (тј љубави) у пол- ном животу да се надомести квантитетом? франкл сматра – а и искуство говори – да онај ко то покушава обично постаје заокупљен трагањем за све већим и сна- жнијим надражајима савремено окружење обилује средствима за задовољење и најесктремнијих порива те врсте велики проблем представља и чињеница да су иста лако доступна, легална, као и да се посезање за њима често тумачи као саставни део такозване здраве сексуалности сагледавању овог проблема можда може допринети поређење са алкохолом за алкохол се често говори да је „најопаснија дрога“, али не првенствено због психофизичких последица (постоје наркотици који у том смислу остављају далеко теже последице, и то за краће време), већ пре свега сто- га што је законом дозвољен и, у основи, друштвено прихваћен у томе лежи и срж проблема сексуалности одвојене од љубави – она је постала друштвено прихва- ћен образац понашања, одлика савремене цивилизаци- је, али (по неким мишљењима) и једна од њених најзна- чајнијих тековина таква сексуалност се, штавише, све чешће поистовећује са или погрешно назива управо – љубављу како направити разлику? како препознати где је заиста присутна љубав, као јединствено људски феномен, а где је реч само о тежњи за задовољењем потребе заоденутој у привид љубави? та врста разли- ковања кључна је не само у односу са другим, већ (ви- ше) у односу човека са самим собом – не би ли распо- знао шта уистину осећа „хтети“ и „волети“ можда се део одговора крије и у разликовању „хтети“, од „волети“ да ли је то увек исто? да ли увек волим оно што хоћу, односно хоћу оно што волим? можда се ово питање чини исувише апстрактним, не одвећ битним за свакодневницу и односе који је сачињавају то је управо стога што савремена цивилизација између ово двоје често ставља знак једнакости јер углавном не разликује однос према стварима и појавама од односа према чове- ку „хтети“ у том контексту представља тежњу ка при- свајању, имању, поседовању – било да је реч о предмету или искуству, односно доживљају било какве врсте у љубав је већ по самој својој природи изразито људски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања православни мисионар l 59 таквом односу остварење сопствене жеље предста- вља човеков циљ, а све остало се ставља у функцију његовог остварења: постаје средство (средства) са друге стране, ситуација код „волети“ је управо обр- нута – човек користи себе, своје потенцијале (спо- собност разумевања, саосећања, саживљавања, само- заборава, самонадилажења, ) као средство за оства- рење циља – пуноће заједнице са другом особом и ту, наравно, постоје одређене жеље, очекивања, али ништа од тога није циљ по себи; зарад особе коју волимо – ако је уистину волимо – спремни смо чак и на то да их се одрекнемо, да прихватимо ту особу онакву каква јесте – у потпуности, а не само донде докле се уклапа у нашу замисао код „хтети“ човек све време у први план ставља себе код „волети“ он у први план ставља заједништво са другим, дакле, оно у чему учествује само као део, као „један од“, а не као „један једини“ ако погледамо овакво одређење људске љубави, приметићемо да се подудара са хришћанским уколико изузмемо димензију полности, на исти начин можемо одредити и братску љубав, односно љубав према богу, као лични однос (однос лично- сти) управо у томе се крије почетак одговора на друго питање које смо поставили у претходном наставку – ако је смисао динамична категорија, а на човеку је да га открива, постоји ли нешто што би му у томе помогло путокази из свега о чему смо до сада размишљали (почев од првог текста посвећеног наслеђу виктора франкла) могли бисмо закључити следеће: путокази постоје (ка- ко они који показују куда би требало, тако и они који показују куда не би требало ићи), а најбитнији се нала- зе управо у човеку самом оне способности које јесу само и једино људске – као што су воља за смислом, љубав утемељена на самотрансценденцији, одговор- ност према животу и друге које смо помињали – пред- стављају светионик у чије се сијање можемо поуздати понекад ћемо имати тешкоћа да их препознамо, да их призовемо, да од њих добијемо одговор на какав смо навикли али, не смемо заборавити да се „од човека не тражи, како уче неки егзистенцијални философи, да подноси бесмисленост живота, већ радије да призна своју неспособност да схвати безусловну смисаоност живота разумским појмовима“ „логос (смисао) је дубљи од логике“ не подсећају ли нас ове речи, као и франклова „безусловна вера у безусловни смисао“, на хришћанско схватање (почев од псеудодионисија) по којем вера не искључује логику – она није нелогична, већ „над-логична“! можемо ли веру одредити и као „заједничку вољу за заједничким смислом“ (у којој франкл види призив и спас како човека, тако и чове- чанства)? изненађује ли, стога, што је владика данило (крстић) франкла назвао „божијим човеком међу пси- хијатрима“? у досадашњем излагању поменули смо само неке од истина предања, које је виктор франкл изнова потвр- дио приступајући суштинским питањима живота као научник – отвореног ума, без предрасуда и предубеђе- ња жеља нам је била да читаоца подстакнемо на даље и самостално читање изворних дела то је био смисао коме смо тежили надамо се да смо, бар донекле, успели и да га остваримо m 60 l4/2009 ђакон оливер суботић мисија цркве мисионарски задатак српске православне цркве данас је немогуће остварити ван активног уче- шћа оцрковљених младих људи и ту нема спора дакле, када младе људе већ приведемо цркви и када они осете тај благодатни живот и науче онолико колико је потребно о животу у христу, потребно је да их укључимо у служење цркви како? оно што је спорно и за дискусију јесте пре свега начин служења младих тој мисији чини нам се упут- ним да зарад темељности разложимо ову проблемати- ку на две велике области: улогу односно младих из верног народа божијег и улогу младих у оквиру јерар- хије (ђакона и свештеника пре свега) поред тога, потребно је већ на почетку усвојити концепт по коме мисионарски задатак може донети праве плодове једино уколико се постиже из литургиј- ске заједнице као основе на тај начин се избегавају секташка стремљења и застрањења, која се на почетку често правдају хитним потребама времена, али која на крају увек воде девијацијама и то управо због „само- сталности“ зарад „ефикасности“ наиме, често смо сведоци да зарад некаквог активи- зма који се само заодева у одежде мисије, млади више воле да учествују у разним акцијама или да присуству- ју виртуелним интернет сабрањима него да буду активни литургијски чланови цркве то је велики проблем о коме итекако треба говорити са друге стране, уколико су млади укорењени у литургијском етосу, мисионарске активности ван литургије добијају свој пуни смисао и правилно усмерење дакле, основ- на претпоставка за здраву мисионарску делатност младих лаика јесте њихова укорењеност у литургиј- ско-подвижничком животу уколико је та премиса задовољена, онда можемо приметити где леже кон- кретни доприноси младих лаика у мисији цркве на првом месту, потребно је истаћи да мисионари увек морају да разумеју свет око себе ми данас живимо у свету брзих промена условљеним страховитим разво- јем технологије, глобализованом свету који старији најчешће не могу у потпуности да разумеју и чији развој нису у стању да отпрате млади људи, са друге стране, благодарећи својој енергичности и брзини усвајања знања, тај задатак могу да испуне одличан пример је употреба информационих технологија за потребе миси- је: од креирања парохијских билтена и православних интернет страница, преко формирања електронских издања све до мултимедијалних презентација, млади верници могу да пруже велики допринос акције цркве социјалног карактера када су у питању организоване мисионарске акције цркве социјалног карактера, млади верници су такође кључни елемент посете болницама, сиротиштима, казнено-поправним институцијама, старачим домо- вима и обилазак свих потребитих су некако идеално спојиви са исконском потребом младог човека да про- мени свет и да помогне свом ближњем у глобализова- ном свету где су просторне баријере практично сру- шене није проблем доћи и до најудаљенијих крајева и посетити потребите – потребна је само добра воља занимљива је и тема тзв православних омладин- ских организација на нивоу православне цркве у васељенским димензијама постоји једна таква оргни- зација, sindesmos осим тога, многе епархије имају и светосавску омладинску заједницу у оквиру које се млади људи покрећу на различите акције са благосло- вом цркве подразумева се да свака иницијатива за формирање сличних организација мора имати писме- ни благослов надлежног епископа попут младих међу лаицима, и млади свештено- служитељи имају специфичну улогу у мисији цркве у овом случају литургијски етос се подразумева и то је само по себи разумљиво основна улога мла- улогамладих умисијицркве млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења православни мисионар l 61 ђакон оливер суботић мисија цркве дих свештенослужите- ља јесте могућност раз- умевања и контакта управо са младима који им долазе са специфич- ним питањима с обзи- ром да су често прола- зили слична искушења и живели у мање-више сличним условима, они могу лакше да им при- ступе наравно, ни то није правило – свето- горски старац порфи- рије је, рецимо, као нико умео да разуме потребе свих младих људи, чак и оних који су били одбачени од друштва но, генерално, добро је да млади свештенослужите- љи буду упућени на потребе младих у оквиру миси- је цркве, због генерацијске блискости тако је веома битно да међу вероучитељима буде доста младих свештенослужитеља, а чини се да су ђакони најпо- годнији за ту службу, с обзиром да свештеници због парохијских обавеза најчешће немају времена за ту активност у школама вреди овом приликом напо- менути пример ђакона андреја курајева, који је почео управо као млади ђакон-мисионар да би данас био један од највећих мисионара не само у оквиру московске патријаршије, већ и целог право- славног света уважени ђакон је био и један од људи који су постављали темеље у православном интер- нет простору са друге стране, млади парохијски свештеници тако- ђе имају своју мисионарску улогу међу младима она је углавном унутрашњем типа, међу номиналним право- славцима које је потребно привући активном литургиј- ском животу упоредо са тиме, не треба заборавити мисионарење младих свештеника међу студентима уз све наведено, подразумева се да млади свештено- служитељи могу да обављају све мисионарске делатно- сти које смо навели за младе-лаике, као и то да те улоге не треба вештачки раздвајати тако је на челу светосавске омладинске заједнице неке епархије често млад свештеник, коме помаже неки од ђакона, а опера- тивну структуру чине млади-лаици и званични миси- онарски часопис спц за младе, православни мисио- нар, је дело у коме учествују како млади свештенослу- житељи тако и млади лаици, у подједнакој мери мисија сведочанством поред свега наведеног, треба рећи да млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења ако унук или унука, син или кћерка, који су пошли за христом својом иницијативом, у оквиру своје поро- дице показују добре плодове хришћанског живота, а често и преображај ранијег грешног живота, то ће представљати најбољи вид мисије а чини нам се да је понекад само то и довољно: да млади људи својом чистом вером претвореном у дела сведоче христа то ће бити оно што познати светогорски старац порфи- рије каже да је мисионарство без речи, мисионарство делом и најбоља потврда живота у христу m улогамладих умисијицркве 62 l4/2009 драган јовичић православље на интернету неколико интернет линкова који следе, а везани су за тему овог броја мисионара, воде до тек- стова који нам се чине довољно добрим и поде- сним за стварање линкова - веза међу појмовима непосредно везаних за феномен крсне славе: све- тост и светитељ – празник – црква – евхаристија о светости и светитељима „наши људи су некада живели са свети- тељима и од њих црпели меру своје културе/ цивилизације светитељи су били хероји, ти велики шампиони, чувени фудбалери и звезде својих времена“ „уколико неко упита случајне пролазнике на улици: шта сачињава, по њиховом мишљењу, светост, одговор који ће, по правилу, добити гласи отприлике овако: свет је онај човек који не чини грехе, који испуњава закон божији, који је мора- лан у сваком погледу; једном речју, онај који не греши у појединим случајевима, појму светости придодаје се и елемент мистицизма, сходно чему светитељ је онај који има унутарње доживљаје комуникације са богом, запада у екстазу и види ствари које не виде други људи укратко, живи у некаквим натприрод- ним стањима и чини натприродна дела“ међутим, текст у наставку показује да је овакав став погрешан, да не одговара хришћанском поима- њу светости да бисте сазнали шта је светост заправо и шта то светитеља чини светим - клик на линк http:// verujemorg/teologija/ziziulas_svetiteljihtm о празнику „неопходно је да се изнова замислимо над самом чињеницом постојања и функције празника и празно- вања у људском жнвоту, над значајем који празник и празно-вање имају за човека човек може да празнује ово или ово, међутнм у њему наставља да жнви та стална потреба за празником одакле, онда, та потреба за празником, шта та потреба изражава, чему одговара, на шта указује у човековој природи?“ „од првобитне заједнице до данас нема људске заједнице без празника и празновања шта знамо о тим првим празницима? знамо две освовне ствари најпре, и то је сасвим очигледно, празник настаје из оног - за човека неизбежног - ритма рада и одмора човек мора да ради да би живео, али човек не може да ради без одмора то је први и по себи очигледни корен празника, онај чињенични и мање важан чини-лац у установљењу празнка као празника други, важнији чинилац јесте то што је сам рад, па отуда и читав човеков живот, кроз празник почињао да добија свој смисао и управо у тој, апсолутно неуништивој, човековој потреби не само да се одмори од рада, већ и да се радује том одмору, да кроз њега проналази сми- сао свога живота, треба тражити стварни извор празника и његове неуништивости у животу људске заједнице“ „но, човек прихвата и успева да савлада и напор и умор, али само онда када тај напор и умор за свој плод имају не пуки материјални успех, већ када они крсне славе на интернету православни мисионар l 63 драган јовичић православље на интернету постају начин на који човек остварује своју слободу, доживљава радост и пуноту живо- та а управо то и јесте празник по својој првобитној суштини: ослобођење човека од живота као нужности, живота као неумитног закона то је разлог због кога човек има потребу не само за пуким одмо- ром, већ за празником зато човек у пра- зник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њима изражава сми- сао и циљ свога живота и зато је, конач- но, кроз празник, тачније, кроз човека у празнику, кроз човека који празнује пра- зник најлакше појмити смисао ове или оне вере, овог или оног погледа на свет зато се може рећи: „реци ми шта пра- знујеши ја ћу ти рећи ко си“ горе цитирани текст су заправо делови уводне главе дела једног од највећих теолога xx века, oца алексан- дра шмемана назив књиге је ,,тајна празника“ и чита- ву је можете наћи у електронском облику на адреси: http://verujemorg/teologija/smeman_tajne_preznika/ indexhtm o крсној слави (и обичајима за њу везаних) http://wwwspcrs/sr/o_krsnoj_slavi сада, пошто смо мало разбистрили себи појмове који се налазе у основи феномена крсне славе, о коме данас говоримо, пређи- мо на текстове који се на њега односе http://wwwsabornihramorg/srp/tradicija_ obicajiasp црквени календар (два интернет црквена календара, од којих за први постоји могућност преузимања и инсталације на свом рачунару) http://wwwpravoslavnikalendarizrs/ http://wwwtrsicorg/kalendar/indexphp крсне славе на интернету 64 l4/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла нећу да цитирам ону чувену реченицу св викентија леринског на тему обичаја јер је у овом броју, нага- ђам, цитирана вероватно 5 пута био тако ја у бањалуци на слави код кума беше то крајем новембра славе муслимани бајрам, гледамо кум и ја свакакве мање-више или више-мање симпатичне емисије на ту тему, досадило, па да видимо нешто „на- ше“ кад оно, има шта и да видиш: на локалној телеви- зији емисија о српским божићним обичајима, и то, ни мање ни више, обичајима са далеког истока србије ничим изазвана, крајем новембра, из вероватно бања- луци најудаљенијег краја васколиког српства беше ова- ко: деда, баба, унук и унука па онда све по реду: секу бадњак, пијучу, једу, ложе, џарају, помињу овчице, коко- шке итд све је то лепо, мада нашем исквареном сваким искушењем и прикљученим му грехом „малограждан- ском“ оку надасве необично међутим, није то још увек ништа; најбоље тек следи дође време да на сцену изађе главни глумац (или глумица, не видех којег је пола): печеница дохватише прасе и одговарајући алат, удеси- ше га како треба, узе деда чинију да у њу истече крв шта ће им све то, па још на телевизији, мислим се ја? кад оно, да видиш шта тек следи! следећа сцена: „ајде да вас деда причести“, па узе ону шерпу пуну кр�

Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука  у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање  тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу  тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу  извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу  (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“  5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу  54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига  света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама  света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 155

-ВАСКРСА-