-ВАСКРСАВА-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...божанску силу, и преокреше све закључке људске чини чуда,ВАСКРСАВА 📌 мртве, и оставља науку отворених уста
све ствари у духовном животу од споља гледане
изгледају наопако ако претходно не про
...божанску силу, и преокреше све закључке људске чини чуда,
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... логиком - нешеш успети у наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањ- има и недоумицама зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком насупрот томе, вера у бога привлачи божанску силу, и преокреше све закључке људске чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нешеш спознати тајне божије; све ше нам изгледати некако чудно (наопако) онај ко мисли да тајне божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом, личи на безумника који хоше телескопом да види рај логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса католици су својом логиком дошли дотле да испитују св причешше у хемијским лабораторија- ма, како би видели да ли је то заиста тело и крв христова а свети су, вером коју су имали, често виђали тело и крв христову на кашичици још мало па ше почети да посматрају светитеље кроз рендген зраке, не би ли проверили њихову светост! из књиге: старац пајсије - човек љубави божије, ии издање, београд 2005 православни мисионар 23 јубилеј православни мисионар, 1/1958 почетак православног мисионара наша света црква у непрекидном старању о духовним потребама своје пастве и да се у њој прослави име господа нашег исуса христа, (2 сол 1, 12) решила је да из- даје као додатак, подлистак уз гласник срп- ске православне цркве под насловом пра- вославни мисионар овим листом наша црква жели да попуни празнину и давнашњу потребу наших вер- них лаком и разумљивом садржином пра- вославни мисионар ше „малој деци у хри- сту“ (1 кор 3, 1) то јест свима онима који се интересују за верска и црквена питања пре- давати и тумачити верске истине право- славне цркве и њене верске прописе при- годним написима у кратким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве, а посебно српске православне цркве, њених светитеља и ревност наших предака у чувању своје вере кратким белешкама ше се упознавати са духовним животом једно- верних народа и цркава топло препоручујуши овај лист свештен- ству и вернима који осешају потребу за лек- тиром ове врсте, надамо се да ше и свештен- ство лист прихватити и омогушити његово излажење молимо се богу да семе посејано у овом листу падне на добру земљу и донесе сто- струки плод (мат 13, 23) и шаљемо сарад- ницима и читаоцима патријарашки благо- слов пред васкрс 1958 год патријарх српски викентије православни мисионар, 1/1958 хришшанство и култура беседа на велики петак данас ше хиљаде и хиљаде хришшана про- ши кроз своје цркве и поклонити се символи- ма страдања христових приђимо и ми, брашо, и сестре и децо, и по- клонимо им се! у животу шемо имати прилике да слушамо да је то чему се ми клањамо зауставило на- предак човечанства али узмимо у руке који било земљопис и погледајмо на коме су нивоу народи у европи и америци, који су примили хришшанство, а на коме су нивоу они у африци, азији и оке- анији, који нису, па ше нам веш из саме те чињенице бити јасно шта хришшанство зна- чи за свет само тамо где је проповедан хри- стос и где се хришшанство одржало људи су коракнули напред, а тамо где његова реч ни- је допрла и није примљена живе и данас зао- стали народи и племена, иако су и индиска, и кинеска и јапанска култура далеко старије од наше могу европљани и американци сада и ру- жити хришшанство, могу се непријатељски односити према њему, али они и несвесно служе великим мислима које је оно прокла- мовало они су упили у себе велике хри- шшанске моралне идеје и могу мислити само у тим категоријама те идеје проносе и оства- рују не само они који господа христа сматра- ју својим спаситељем, него и они који га од- ричу и не спомињу на француском послан- ству у београду постављене су три статуе које символишу велике идеје за које се борила француска револуција: слободу, једнакост и братство када су се француски револуцио- напомена редакције: у овом посебном додатку који је посвешен 50-годишњици православног мисионара задржан је правопис који се користио у времену објављивања наведеног текста нари борили, није им ни падало на ум да су то уствари хришшанске моралне идеје и да се - и не знајуши - боре за јеванђеље касније револуције су исти- цале паролу да се боре за правду, и не ми- слеши да је то уствари јеванђелска парола јер људи и покољења долазе и пролазе, а велике идеје остају све оно што се и данас сматра највешим у историји културе носи на себи печат религи- озног и хришшанског отворимо коју било историју уметности најлепше грашевине и на истоку и на западу су храмови: индиске и кинеске пагоде, акропољ у атини, црква свете софије у цари- граду, црква светог петра у риму, црква васи- лија блаженог у москви, катедралне цркве у келну и ремсу то је оно што и данас показу- ју као нешто најлепше у грађевинарству постоји у историји уметности један пе- риод који се издваја над свима периодима обиљем великих уметника и уметничких творевина и који се назива ренесанса за нај- лепша пак сликарска дела тога периода, који предњачи у историји уметности, сматрају се: рафаелова слика „сикстинска богородица“, леонардова слика „тајна вечера“ и микелан- ђелова слика „страшни суд“, као и микелан- ђелови вајарски радови „мојсије“ и „оплакивање христа“ у музици још увек сви стављају једнодушно на највише место бетовена његова су пак два најлепша дела „миса солемнис“ и „девета симфонија“ није, мислимо, потребно да ка- жемо да је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејст
... логиком - нешеш успети у наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањ- има и недоумицама зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком насупрот томе, вера у бога привлачи божанску силу, и преокреше све закључке људске чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нешеш спознати тајне божије; све ше нам изгледати некако чудно (наопако) онај ко мисли да тајне божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом, личи на безумника који хоше телескопом да види рај логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса католици су својом логиком дошли дотле да испитују св причешше у хемијским лабораторија- ма, како би видели да ли је то заиста тело и крв христова а свети су, вером коју су имали, често виђали тело и крв христову на кашичици још мало па ше почети да посматрају светитеље кроз рендген зраке, не би ли проверили њихову светост! из књиге: старац пајсије - човек љубави божије, ии издање, београд 2005 православни мисионар 23 јубилеј православни мисионар, 1/1958 почетак православног мисионара наша света црква у непрекидном старању о духовним потребама своје пастве и да се у њој прослави име господа нашег исуса христа, (2 сол 1, 12) решила је да из- даје као додатак, подлистак уз гласник срп- ске православне цркве под насловом пра- вославни мисионар овим листом наша црква жели да попуни празнину и давнашњу потребу наших вер- них лаком и разумљивом садржином пра- вославни мисионар ше „малој деци у хри- сту“ (1 кор 3, 1) то јест свима онима који се интересују за верска и црквена питања пре- давати и тумачити верске истине право- славне цркве и њене верске прописе при- годним написима у кратким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве, а посебно српске православне цркве, њених светитеља и ревност наших предака у чувању своје вере кратким белешкама ше се упознавати са духовним животом једно- верних народа и цркава топло препоручујуши овај лист свештен- ству и вернима који осешају потребу за лек- тиром ове врсте, надамо се да ше и свештен- ство лист прихватити и омогушити његово излажење молимо се богу да семе посејано у овом листу падне на добру земљу и донесе сто- струки плод (мат 13, 23) и шаљемо сарад- ницима и читаоцима патријарашки благо- слов пред васкрс 1958 год патријарх српски викентије православни мисионар, 1/1958 хришшанство и култура беседа на велики петак данас ше хиљаде и хиљаде хришшана про- ши кроз своје цркве и поклонити се символи- ма страдања христових приђимо и ми, брашо, и сестре и децо, и по- клонимо им се! у животу шемо имати прилике да слушамо да је то чему се ми клањамо зауставило на- предак човечанства али узмимо у руке који било земљопис и погледајмо на коме су нивоу народи у европи и америци, који су примили хришшанство, а на коме су нивоу они у африци, азији и оке- анији, који нису, па ше нам веш из саме те чињенице бити јасно шта хришшанство зна- чи за свет само тамо где је проповедан хри- стос и где се хришшанство одржало људи су коракнули напред, а тамо где његова реч ни- је допрла и није примљена живе и данас зао- стали народи и племена, иако су и индиска, и кинеска и јапанска култура далеко старије од наше могу европљани и американци сада и ру- жити хришшанство, могу се непријатељски односити према њему, али они и несвесно служе великим мислима које је оно прокла- мовало они су упили у себе велике хри- шшанске моралне идеје и могу мислити само у тим категоријама те идеје проносе и оства- рују не само они који господа христа сматра- ју својим спаситељем, него и они који га од- ричу и не спомињу на француском послан- ству у београду постављене су три статуе које символишу велике идеје за које се борила француска револуција: слободу, једнакост и братство када су се француски револуцио- напомена редакције: у овом посебном додатку који је посвешен 50-годишњици православног мисионара задржан је правопис који се користио у времену објављивања наведеног текста нари борили, није им ни падало на ум да су то уствари хришшанске моралне идеје и да се - и не знајуши - боре за јеванђеље касније револуције су исти- цале паролу да се боре за правду, и не ми- слеши да је то уствари јеванђелска парола јер људи и покољења долазе и пролазе, а велике идеје остају све оно што се и данас сматра највешим у историји културе носи на себи печат религи- озног и хришшанског отворимо коју било историју уметности најлепше грашевине и на истоку и на западу су храмови: индиске и кинеске пагоде, акропољ у атини, црква свете софије у цари- граду, црква светог петра у риму, црква васи- лија блаженог у москви, катедралне цркве у келну и ремсу то је оно што и данас показу- ју као нешто најлепше у грађевинарству постоји у историји уметности један пе- риод који се издваја над свима периодима обиљем великих уметника и уметничких творевина и који се назива ренесанса за нај- лепша пак сликарска дела тога периода, који предњачи у историји уметности, сматрају се: рафаелова слика „сикстинска богородица“, леонардова слика „тајна вечера“ и микелан- ђелова слика „страшни суд“, као и микелан- ђелови вајарски радови „мојсије“ и „оплакивање христа“ у музици још увек сви стављају једнодушно на највише место бетовена његова су пак два најлепша дела „миса солемнис“ и „девета симфонија“ није, мислимо, потребно да ка- жемо да је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејст
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
2
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...то је горда душа која одбацује свијет за који се бог распиње иВАСКРСАВА,📌 , која христа одва-
ја од тијела wегова и вара се да јој је бесмртност
сама по себи загарантована
побуна наше слободе
црква нас у
...то је горда душа која одбацује свијет за који се бог распиње и
МЕТА инфо: Р:20894 К:147305 Д:81
| Свеска 302 |
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
... на крају неминовно води у смрт јер је и само пропадљиво и смртно, ма колико се човјек трудио да га одржи и да заборави смрт такођер нас учи да ни душа која одбацује ти- јело не спасава одбацујући оно што је бог сам сво- јим присуством обожио и учинио храмом духа светога то је горда душа која одбацује свијет за који се бог распиње и васкрсава, која христа одва- ја од тијела wегова и вара се да јој је бесмртност сама по себи загарантована побуна наше слободе црква нас учи да је гријех - као побуна наше слободе - тај који нас низводи у пакао, а не тијело или душа стога христос првенствено лијечи на- шу слободу заражену клицом гријеха, а одавде произилази успостављање јединства и равнотеже душевног и тјелесног и све постаје духовно, то јест обожено, христолико и спасено истинско спасење душе и тијела оствариће се о другом христовом доласку када нас бог духом светим васкрсне из мртвих као што је васкрсао и сина свога, а до тада нам остаје борба са силом гријеха у себи и спасоносно приступање светим тајнама тијела и крви које нам је христос оставио да - једући и пијући од wих - смрт wегову објављујемо и васкрсење wегово исповједамо до- кле не дође наша борба није борба против тијела и крви - каже апостол - него против духова у поднебесју, односно противу демона тијело је наш савезник, наша форма, наш видљиви и опипљиви израз, наш мали храм, наш космос оно пости, оно се моли, оно се крсти, оно цјелива, оно стоји пред госпо- дом или пада зависи од наше слободе тијело, то смо ми, али не треба заборавити и да нисмо само тијело, те да је душа претежнија од тијела православни мисионар 21 22 успење 4/2008 аутор: илија јокић спорт и православ спорт и православ уантичком свету спорт је на друштвеној ле- ствици заузимао веома високо место ако античку грчку узмемо за колевку спорта старог света, морамо рећи и да је у том погледу она према спорту гајила неке нехришћанске од- лике у то време спорт је, као један од стубова ан- тичког друштва, био посвећен античким божан- ствима, уздизао је искључиво идеале естетике и физичке спремности ^еста су поређења спорти- ста са ондашњим божанствима, тела и једних и других су приказивана као оличење или узор вр- хунске лепоте, а такмичари на олимпијским игра- ма у старој грчкој били су обнажени или наги стари рим нам је у наслеђе оставио чувену макси- му по којој је народу за живот довољно хлеба и игара, где су се под играма подразумевале гладија- торске борбе у којима су се такмичари борили до смрти савремени спорт је настао из оваквих античких игара наравно да се, развојем цивилизације, раз- вио и спортски дух који ни на који начин не под- разумева жртвовање људи у не тако далекој прошлости спортисти су најчешће били анонимуси, често из нижих друштвених слојева и саставни део декора за уживање високих аристократских слојева из тога се развија и витештво као привилегија појединаца да пред власте- лом покаже своје умеће из објекта у субјекат данашњи спортисти прелазе из објекта у субје- кат, односно постају центар збивања - око њих функционише спортско друштво, а гледаоци су анонимуси у савременом свету спорт се најчешће везује за младе људе, те ћемо стога покушати да кроз неколико примера прикажемо значај спорта за савременог хришћанина у односу на антички свет који је искључиво православни мисионар 23 тема броја вни критички став вни критички став истицао идеале лепоте тела, савремено и отач- ко богословско схватање нам говори да човека не чини само тело, већ - као створену икону божију - тело и душа илузорно је, дакле, пок- лањати пажњу само телу, а душу зане- мари(ва)ти сагласно христовој јеванђел- ској заповести да се плашимо онога који и душу и тело може погубити у паклу првородним грехом и изгнањем прворођених људи из раја, човек - а и целокупна творевина господња - бива обучен у кожне хаљине да, како свето писмо каже, зло бесмртно не постане у овоме се огледа сва премудрост божије одлуке о изгнању првостворених људи јер облачењем како њих, тако и целокупне творевине у кожне хаљине, она сама постаје пут спасења човека апостол јован каже и логос постаде тело то значи да је оваплотио у себе и човека и сав свет ка- ко би целокупну творевину учинио црквом, одно- сно телом својим живимо у последњим данима, живимо у време- ну цркве, чекамо други долазак и друго васкрсење да ли савремено тело и дух могу постојати ван црквеног живота? спорт и адолесценти услед разних савремених проблема са којима се сусреће појединац (па и цела породица), можемо рећи да је бављење спортом позитивна ствар јер дете склања од савремених болести друштва и њихових погубних утицаја данас имамо доста проблема у васпитавању адолесцената и поставља се питање на који начин треба решавати ове про- блеме у потпуности је исправно просечног средњошколца или студента укључити у бављење спортом у слободно време управо из да би се то 24 успење 4/2008 дете склонило са улице имамо доста статистичких података и примера који показују да људи које се баве спортом живе доста здравије и да је њихов организам у много бољој физичкој спремности такви људи не конзумирају алкохол, међу њима нема наркоманије, они сами воде један здравији и дисциплинованији живот, код њих је мали проце- нат агресије и насиља као један од примера може- мо навести и возаче брзих спортских аутомобила који, за разлику од других младих људи, своју енер- гију празне на стази и који се брзом вожњом дока- зују у свакодневном саобраћају, па најчешће узро- кују прекршаје са фаталним исходом бављење спортом се у 21 веку сматра потребом човека ради што бољег стања његовог тела и духа, што у потпуности следи пословицу у здравом те- лу здрав дух“ у данашње време се - поред свих проблема са којима један човек може да се сусрет- не и свих зала које разарају човека - бављење спортом сматра једном позитивном преокупаци- јом која треба да буде заступљена у свакодневном животу код свега тога постоји и неколико про- блема на које морамо обратити пажњу и који у са- временом хришћанском друштву не би требало да постоје професионални спорт после младалачког рекреативног спорта, који смо поменули, преласком у професионални спорт долази до разних злоупотреба код младих људи имамо примере злоупотребе од стране њихових родитеља, који на све начине своје дете приморавају да буде прво често занемарујући његове реалне способности, психофизичке мо- гућности и свакодневне обавезе (школа, друштво, богослужење, свакодневни живот) један од вели- ких проблема који се ту јавља јесте и злоупотреба трговине спортистима неопходно је поменути и велике притиске спонзорских и медијских кућа, форсирање спортиста забрањеним допинг-сред- ствима у циљу постизању резултата који су несра- змерни њиховим психофизичким способности- ма велики број људи који се баве спортом нема времена за богослужења и занемарује свој цркве- ни живот, што на крају може бити погубно свесни смо и често смо очевици великог сује- верја које се јавља у спорту, где се користе нехри- шћанска обележја и где се прибегава нехришћан- ским поступцима коришћењем разних амајлија и применом разних ритуала зарад среће или пос- тизања што бољих резултата треба ли стално подсећати да свето писмо и црква ово осуђују као супростављање христовом учењу? код фанова се јавља и кршење друге божије за- повести (идолопоклонство) - некима спортисти постају идоли, па се облаче као они, обликују фри- зуре као они, желе да постану они уз све то се јавља и служење материји, где долазимо до једног парадокса да врхунски спортиста са веома значај- ним резултатима води веома неморалан живот (расипање новца на статусне симболе, разни лу- ди проводи и слично) спортски радници се нај- чешће слажу да су такви људи неке године свог живота провели у карантину и да те своје недоживљене животне моменте надомешћују ка- снијим порочним животом, али то није никакво оправдање из свега овога морамо извести закључак да чо- век мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа као код свих проблема који се јављају у савреме- ном друштву, спорт треба да буде позитивна ствар која превентивно утиче на људе, али он не сме из- лазити из оквира нормалног живота и не сме запостављати човеков свакодневни развој да би човек био савршеног здравља, треба да тренира, али исто тако мора да живи у цркви да би постигао потпуно јединство и тела и духа ма каква нам била физичка спремност, без здраве ду- ше човек није потпун, а потпун постаје само у је- динству са христом ^овек мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа православни мисионар 25 аутор: татјана радић од негативних ка позитивним странама спорта тема броја покушавајући да пронађем социолошке анализе чувених научника на задату тему новог броја, испоставило се да питање спорта није нимало наивна ствар и да ту и нема приче о забави, позитивном такмичарском духу, рекреацији и обогаћивању слободног времена напротив, тумачења су тешка и суморна и, на ве- лику жалост, истинита па, ипак, став о спорту и спортским активностима треба да буде позити- ван један од разлога је и тај што је стопа гојазности, која се дефинише помоћу индекса телесне масе, у непрестаном порасту од 80-их година 20 века у енглеској је 1980 л г од целокупног становни- штва гојазно било 8% жена и 6% мушкараца до 1998 л г ти проценти су утростручени - гојазност је мучила 21% жена и 17% мушкараца што се ср- бије тиче, подаци добијени на узорку од 3651 де- тета на узрасту од 7 до 14 година - у оквиру истраживања спроведеног 2000 лета господњег - показује да њих 19,1% има прекомерну телесну те- жину или је већ у категорији гојазних као такви, они ризикују да много пре оболе од хипертензије или дијабетеса типа 2, који је резервисан за поод- маклу животну доб у социолошком погледу, међутим, потребно је скренути пажњу и на поменуту негативну страну спорта међу социолозима се најчешће спомињу рела- ције спорт и индустријализација, спорт и капи- тализам хелмут плеснер је 50-их година 20 ве- ка дошао до две тезе: прва је да је свет спорта од- слика индустријског света, односно да је спорт област у којој човек настоји да пронађе компен- зацију за лишавања којима је изложен у свету специјализованог рада то даље значи да је незадовољство положајем у процесу рада основ- ни мотив човеку да се ангажује у спорту оно што је код плеснера даље занимљиво јесте и његова тврдња да је такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна за повећану духов- ну агресивност људи он нам овом тврдњом ука- зује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих а где је извор човекове потребе за спортом? плеснер је види у тежњи човека да пронађе сво- ју изгубљену природност он овде не говори о те- лесном активизму, већ о спорту у коме се до ква- литета долази настојањем да се други победе постизањем већег резултата (рекорда) још један моменат који је нама важан јесте тај где он поми- ње да је сама природа телесног покрета у спорту усмерена ка дисциплиновању тела супротно од плеснера, затим хабермаса и линда, кроков чове- ку нуди бекство у свет среће у којем ће пронаћи замену за патњу којој је изложен у свету бриге игра (спорт) ипак није замена постојећем свету, већ је могућа једино у сучељавању са њим такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна је за повећану духовну агресивност људи плеснер нам овом тврдњом указује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих 26 успење 4/2008 још један теоретичар који нам је занимљив је- сте кристофер лаш, водећи социолог у сад, који тврди да је професионализам поткопао стари „школски дух“ и довео међу спортистима до раз- воја сасвим пословног односа према њиховој ве- штини спортиста као професионални забављач изнад свега настоји да заштити своје сопствене интересе и спремно прода своје услуге ономе ко највише понуди и још једна карика у ланцу за боље сагледавање данашњег спорта јесте спектакл, без којег се не може замислити ниједна спортска приредба, која у себи садржи неколико чинилаца (од изгледа играча, спонзора, реклама, навијача, реквизита и слично) лаш оптужује нову врсту новинарства које је продавало сензације уместо да саопштава вести тако данас као увод у игру, пре свега, сазна- мо шта су кључни играчи вечерали пред тај меч или са ким су провели вече или (к)ако су имали љубавну аферу и томе слично све ово је довело до професионализације спорта и створило од њега велику индустрију, па се ту пре свега ради о борби капитала за тржиште, а спорт ће постати реклам- ни простор православни мисионар 27 од спортиста се захтева да тренирају и играју с непопустљивом преданошћу многи су под стро- гим режимима исхране, неки користе и дозвоље- на средства за побољшање способности (као што су протеини и супстанце за повећање телесне ма- се), неки чак користе и недозвољене анаболичке стероиде не треба заобићи ни мукотрпне психо- лошке припреме култ тела оно што је на спортским теренима, али и ван њих веома видљиво јесте доминација тела и теле- сности важно је да имамо лепо, извајано, издефи- нисано тело, а поврх свега је важно то и показати на овај начин они који имају лепо тело спроводе моћ над онима који га немају, односно над онима који својој телесној фигури нису посвећивали то- лико времена и пажње основни циљ је, дакле, променити изглед тела како би оно што више од- говарало замишљеном идеалу здравља, младости и лепоте - наводи скемблер у својој књизи спорт и друштво важно је, дакле, здравље спољашњег тела у овом делу потрошачка култура игра веома битну улогу тако су на тржишту све више зас- тупљена средства за брже мршављење, средства за затезање, за самопотамњивање, сваки дан може- мо чути за неки нови програм у оквиру фитнеса и слично од подвига до социјализације намера текста није била да младе читаоце ми- сионара одврати од бављења спортом, већ да се скрене пажњу на то да бављење спортом нема ве- зе са идолопоклонством према свом телу или спортској дисциплини за коју смо се определили прави и искрени спортисти су аскете, а спорт је заправо прави корак ка социјализацији на спорт- ском пољу можемо ући (и често улазимо) у борбу са својим манама, па и греховима (какви су гор- дост, себељубље, сујета и слично) ту је и суштина нашег односа према спорту у хришћанском по- гледу - трудећи се да дисциплинујемо тело и под- вргнемо га својој вољи, још више треба да се учи- мо да своје духовно биће у истом погледу диспли- пинујемо као што се у случају телесног поста наш однос према материјалној храни рефлектује на однос према духовном животу, треба да се труди- мо да наш однос према спортским активностима буде такав да има позитиван утицај на изградњу духовног атлете у нама 28 успење 4/2008 уоквиру теме броја разговарамо са господи- ном миљаном ]еранићем, председником православног спортског друштва „лепа србија“ како је настало православно спортско друштво „лепа србија“, који су његови циљеви и особености? - спортисти православног спортског друштва лепа србија (за сада два клуба) похађају недељне и празничне службе у цркви имамо и оних који тек треба да се крсте, и све богомдано прихвата- мо деца xудо-клуба поју за певницом и чине црквени хор заједно са тренерима регистровани смо у надлежном министарству са оваквим придевом у имену и са овом одредни- цом у постојању свест и савест ка обожењу преко овако усмереног начина живљења промовишемо међу првима, при чему се подразумева да нисмо једини који смо знали да је то и потребно и могуће опредељење спортиста и управе спорт- ског друштва је црквеност коју желимо распрос- трањивати - преко две стотине спортиста упућено је пуноћи вере и xудоу у православном спортском друштву лепа србија ви сте мајстор борилачке вештине која је постала олимпијски спорт који у србији тренира велики број младих на који начин сте у пракси успели да направите спој православне духовности и xудоа? - xудо се у кандидатски програм олимпијских разоговор водио: ђакон оливер суботић хришћанске врлине и православни мисионар 29 и борилачке вештине тема броја спортова уврстило још за време игара у амстердаму 1928 по великој жељи коју је гајио xигоро кано, оснивач xудоа уз сву симболику, он то и постаје 1964 у токију, али у привременом статусу летње олимпијске игре у минхену 1972 уводе xудисте у сталну породицу спортиста учесника сигурно да у нашој земљи xудо завређује већу пажњу зарад омасовљења и, поготово, подизања квалитета такав пример бисмо могли да следимо од руског председника путина - он са хришћанским животним опредељењем употребљава и принципе xудоа иначе, православна духовност својом тежњом за слободом од греха сваку корисну радњу на оплемењивању душе човечије потпомаже, и ми се у раду води- мо том духовношћу који су још спортови заступљени у православном спортском друштву лепа србија? - истоветно добрим такмичарским резул- татом оснивача, покрећемо клуб за скијање на води лепа србија председник клуба, уједно на изборном месту првог председника друштва, предраг ]еранић, државни је рекордер на овако професионалан начин као у скијању на води и xудоу, покренућемо и друге спортове у православном спортском друштву лепа србија верујемо да спортови попут xудоа могу имати позитиван утицај на формирање хришћанске личности ако су усмерени на прави начин, али како се 30 успење 4/2008 борити против негативних страна, присутних у сваком такмичарском спорту? на који начин успоставити примат духа над телом, односно - у овом случају - православне духовности над спортским духом? - попусти да би победио, узвишени став спортске дисциплине xудоа, уносимо крсном мерилу непрекидно лепим тренажним процесом телу и освежавањем душе учењем и извођењем црквених и народних песама, ми се трудимо да држимо васкршњу духовност имамо и сазнање да је свети николај јапански просветитељ, дости- гавши број већи од сто тридесет хиљада православаца у земљи излазећег сунца, благословио упутством да је корисно похађати тренинге xудоа уподобити спортски морал хришћанском моралном вредновању је одрађен посао којим се постиже тај примат или, рећи ћемо, поредак подразумева се да спортиста, руковођен исправним тренером, бди да га не обузме супрот- ни дух ништожни врхунски спортиста се одлику- је смирењем, добротом и мекоћом изражаја ^ини нам се да код неких борилачких вештина које са собом носе и одређену философију (углавном зен будизам) могу постојати проблеми уколико је човек православни хришћанин xудо у том погледу није проблематичан јер у пракси нема ту врсту позадине, али је питање на који начин се треба односити према далекоисточним борилачким системима који у себи инкорпорирају отворено неправославне духовне методе рада? - да, xудо третирамо само као спорт и добро примећујете да као вештина која је претходила није проблематичан рецимо, наш xудо тренер винка радовић била је првакиња државе у рвању - још једном олимпијском спорту скијаш предраг ]еранић је у млађим узрасним категоријама био шампион у xудоу велико искуство свестраних спортиста, када смо се налазили на тренизима и такмичењима спортских борилишта широм света, суштински доприноси нашем раду самим тим лако региструјемо опасне порозне утицаје неких далекоисточних борилачких сис- тема и нашем труду не допуштамо сметњу у наве- деним системима дух је агресиван и циља тако да му се потчини слобода тај терен је сасвим клизав, то се касно схвати или се уопште не сазна - јед- ноставно пропаднете из предострожности да не уђемо у коло, довољно је упозорити на штетност поменутих и не рекламирати их и, на крају, која је ваша порука младим православцима који православни мисионар 31 желе да тренирају неки борилачки спорт, шта је то на шта посебно треба да обрате пажњу и на који начин треба да приступе споју хришћанских врлина и борилачких вештина? - што може да се веже православном духов- ношћу - добро је, што не може, није добро за спасење то се препознаје стеченим искуством из цркава и манастира који су одреднице нашега сабрања васкрсли господ телом својим саздао је цркву спасења и одатле треба да се црпи све знање, умеће и подвиг, како у духовном тако и у телесном погледу 32 успење 4/2008 разговарамо са бојаном љубојевићем, иску- сним српским кошаркашем овај тридесето- годишњак је свој кошаркашки пут започео у клубу златар, потом је наставио у кошаркашким клубовима плаyофф, борац, застава, ергоном, ке- равнос, морнар, леваллоис - париз тренутно игра за француски тим цхалонс ен цхампагне разлог због кога разговарамо са бојаном није у његовим спортским успесима, већ у посвећеном хришћан- ском животу и практичном јединству духа и тела господине љубојевићу, иако сте млад чо- век, прилично добро познајете православну духовност у вашем стану примећујемо ве- лики број књига из области православне теологије уз то, често посећујете српске манастире и познајете велики број православних духовника на који на- чин православна духовност даје сми- сао вашем спортском и породичном животу? - православна духовност целом човеко- вом животу даје посебан смисао, а самим тим и мом послу и породичном животу ми лаици своју ревност према богу врши- мо кроз испуњавање свих обавеза везаних за тренинге, кроз један однос пун поштовања према саиграчима, тренерима и, посебно, противницима на утакмици постоје нека мишљења да је због поста, литургијске дисциплине и слично тешко ускладити спортски живот и живот у христу ви сте сведочите не- што потпуно супротно - да су спортска дисциплина и духовно-подвижничка дисци- плина потпуно комплементарне и да једна другу подупиру на који начин то спроводи- те у пракси? - што се тиче вишенедељних постова и постова средом и петком, из личног искуства могу рећи да сам тешке тренинге и утакмице најлакше подно- сио у време поста посна храна садржи све што је потребно за функционисање организма при нај- тежим напорима познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе схватајући колико је битно бити присутан на литургијама, разговор водио: ђакон оливер суботић православни дух у жив православни мисионар 33 воту профи кошаркаша тема броја трудим се да будем редован бар недељом и већим празницима данас смо, нажалост, сведоци да спорт све више добија своју девијантну форму: употреба допинг-средстава, профит као врхунско мерило, наметање етоса гордо- сти скоро сваки спортиста у свом живо- ту прође макар кроз једно слично искушење не сумњамо да је ваш став пре- ма овим - духовно гледано - ретроградним искушењима негативан да ли у том погле- ду имате неке конкретне савете за младе спортисте? - могућност да буде успешнији помоћну допин- га за спортисту је велико искушење осим што је у сто одсто случајева штетан за здравље, допинг изазива и зависност које се после тешко одрећи треба бити захвалан богу без обзира на резултат, успешност сезоне или тренутно приказану игру јер бог свакме даје онолико колико као појединац може да поднесе и оно што му је на спасење то не значи да ми не треба да се трудимо, и то макси- мално савремено друштво обилује искушењима за омладину колико умерене и редовне фи- зичке активности - попут кошаркаших тренинга - могу позитивно утицати на стварање одбрамбеног механизма код деце која су окружена многим искушењима по- пут алкохола, наркоманије, секти? - редовне обавезе и здрав начин исхране спор- тиста никако не иду заједно са конзумирањем дрога и алкохола једно искључује друго да ли из свега наведеног у потпуности можемо закључити да поред максиме „у здравом телу, здрав дух“ једнако треба да стоји и „у здравом духу, здраво тело“? - с обзиром на то да је у спорту веома битна припремљеност тела за најтеже напоре, између ове две максиме треба да стоји знак једнакости осим бриге за тело, међутим, још више морамо водити бригу о души познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе 34 успење 4/2008 сва лепота православног начина живота је- сте у слободи која се изражава непосред- ним односом са богом јер је тај однос увек различит и увек у обзиру на самог човека - његове могућности, таланте, посебности та лепота живљења је најбоље изражена речима апостола павла све ми је слободно али православни начин живота подразумева одговорност, а управо та од- говорност чини саму пуноћу односа са богом и сву лепоту напредовања, односно умножавања добијених таланата, што сведочи и наставак по- менуте мисли - али није све на корист да би човек могао разлучити непотребно од по- требног, корисно од оптерећујућег, најпре се мо- ра сусрести са собом, са сопственим афинитети- ма - талантима, чијим умножавањем сведочи о ле- поти православног начина живљења на том путу нема готових решења нити унапред спремљених одговора или начина постизања узорног живота то произилази из саме природе ствари и околно- сти које су по дефиницији неутралне, тако да оно што је за једну конкретну личност корисно, ну- жно не мора бити и за другу, те било какви плаги- јати духовног усавршавања нису препоручиви јер више сведоче о немару самог човека који, уместо да се на сопствени начин изрази и тиме посведо- чи радост православног начина живљења, бира туђе искуство и подвиг обично не сагледав окол- ности поменутог уместо да се прикључи подви- жничкој радости, непотребно бремени себе јар- мом који му није намењен овакво подражавање, заправо пла- гирање форме подвижништва, далеко је чешће него ли подражавање суштине подвижништва и оно- га што оно јесте, а на шта је позван сваки хришћанин поме- нуто сагледавање одаљава човека од слободног хода ка богу усмера- вајући га да у норми и правилима потражи пут до царства, а то никако није на корист није на корист ни применом, а ни примером - поготово не младим људима да- нас, који се траже и на том путу самотрагања - уисти- ну боготрагања - наила- зе на мноштво пре- прека, искушења ко- ја се крију иза тех- нолошког на- претка претећи да тотално па- сивизирају чо- века сводећи га на ниво конзумента који је битан докле троши, а вреди оно- лико колико (по)троши инстант- доживљаји, непрегледан низ разнора- зних информа- ција и зан- аутор: свештеник угрин в поповић спорт као подвижни православни мисионар 35 иштво младих данас тема броја имљивости, туђи животи, мноштво чињеница - све то путем телевизије и интернета просто оба- сипа младог човека данас, па је прави подвиг не подлећи тој стихији, тој пошасти данашњице, и не свести се на ниво пасивног потрошача соп- ственог живота у здравом телу, здрав дух јесте иску- ство једне културе и није га потце- нити, а потреба за имплементаци- јом поменуте мисли данас је ви- ше него ургентна разлози су очигледни - отргнути младе људе из канxи пасивне самодовољности подстаћи их да се сами отргну из те потрошачке инерције живљења не би ли кренули путем вољног напре- довања, путем самоиз- грађивања и учећи их да се на тај начин ослушкују и да препознају сопствене та- ланте самоостварујући се то заиста јесте подвижни- штво младог човека данас, а бављење спортом може би- ти његов израз може бити, и то зато што представља искорак са широког пута којим ходи омладина данас поти- скујући сопствену потребу за боготражењем: те- левизијом, улицом и замкама исте - дрогом и про- мискуитетом лажни морал комунистичких колектива одавно је прошлост; породица, у свом основном смислу, такође је реткост, тако да млади човек данас нема никакво спољашње утемељење у друштву у којем је све слободно, док се о томе да ли је на корист води мало или нимало рачуна штавише, лице- мерно се бори против последица, а сами узроци се лаконски пренебегавају друштво је, на пример, против дрога и сузбија њихову дистрибуцију; са друге стране, нимало не води рачуна о превенци- ји, односно о разлозима због којих је то младо створење посегло за тако опасним леком против очаја сагледавајући суштину проблема који притиска те младе људе, са једне, и отварајући се подвижнич- кој пракси промишљајући о самој примени исте данас, са друге стране, можемо се придружити све- том григорију палами у закључку да је подвиг слу- жба богу у нашим особеним околностима, којима сведочимо сопствену приврженост уском путу и, заиста, отргнути се општој летаргији друштва, у ко- јем се потрошачка логика (по којој вредимо оноли- ко колико (по)трошимо, те инертна самозадово- љност пасивног посматрача туђих живота и дале- ких земаља, која се телевизијом остварује) цени и сматра правилом понашања, уистину јесте подвиг јер представља искорак са широког пута а некада је средство за поменути искорак био један обичан стуб (на пример: алимпије столп- ник), некада пустиња (на пример: сви отшелници од антонија великог па на овамо), некада јуродивост (мноштво примера о таквом на- чину налазимо у житијима све- тих) - зато не видимо разлог за- 36 успење 4/2008 што то данас не би могао бити спорт ако сагледамо саму суштину проблема, као и ја- чину која је потребна да би се једно младо створење својевољно изопштило из одређеног кружока вршњака који су загазили на широки пут технолошке пасивизираности или уличне распу- штености, и то у годинама када је потреба за при- падношћу најизраженија, спорт би могао бити онај лек против очаја ако свему овоме додамо и то да тај млади човек у својој одлуци да искорачи са широког пута технолошке пасивизираности не одбацује саму употребу технолошких достигнућа -нити би требало - већ прави синтезу корисности свих предности технолошког развоја не би ли све то ставио у службу сопственог самоостваривања које се, опет, не да замислити мимо заједнице и боготражења, онда видимо да тај млади човек многоструко успева сведочећи на тај начин - и на самом почетку свог живљења - радосну вест бављење спортом данас може бити израз подви- жничке праксе, нарочито ако сагледамо саму бит подвижништва која је, у суштини, један безком- промисни искорак са широког пута погибељи овакавим подвижничким начином живота остваривши здрав дух, у свом одабиру да бавећи се спортом искорачи из свеопште летаргије дру- штва, градећи се на тај начин дијалошки као лич- ност - преко свога тела - тај млади човек ће узра- стати и једног дана постати зрела личност, одра- стао човек који ће у једном моменту свог напре- довања схватити да је за здраво тело ипак потре- бан здрав дух православни мисионар 37 аутор: александар милојков психосоматско биће заједнице и спорт тема броја спорт је - у свим својим познатим дисципли- нама - стар готово колико и сам човек ве- лика је заблуда да је спорт тековина савре- мене цивилизације спортом су се и те како бави- ли и људи древног, античког света ^увени грчки философ платон је у свом познатом делу држава нагласио важност бављења спортом, конкретно гимнастиком сврха гимнастике је била васпи- та(ва)ње најважнијих слојева у платоновој држа- ви - чувара и управљача - односно војника и фило- софа - краљева јачање и обликовање тела била је неопходна степеница у васпитању како би се људи научили да разум управља њиховим телом тек када су се томе научили, могли су се бавити на- уком и философијом, односно управљати држа- вом и сам платон се у младости учио гимнасти- ци wегово право име је артистокло, а име пла- тон (што у преводу значи плећат) добио је од свог учитеља гимнастике стари грци су познати и по томе што су измислили (и нама данас добро познате) олимпијске игре колико су антички гр- ци ценили те игре говори и податак да су време од једних до других игара бројали као године данашња, савремена парола оних који пропа- гирају важност бављења спортом гласи: у здравом телу, здрав дух бављење спортом човечанство, несумњиво, доживљава као нешто позитивно и човеку неопходно но, како код античког, тако и код савременог човека постоје многи парадокси - готово непремостиве антиномије - када је спорт у питању и једнима и другима заједничко је несх- ватање самог човека, па самим тим ни спорта као његове пројаве и делатности тако је платон са једне стране давао важност гимнастици, дакле телесном вежбању, а са друге је тело представљао као какву копрену и тамницу душе wегова философија се састојала, између осталог, и из учења да је нужно ослобоћење душе из тамнице, те њено пресељење у свет духова, у нематеријални свет идеја, тамо где јој је одувек и било место истинско бивство, дакле, није човек као психосоматско биће, већ нематеријална душа човекова представља једини и прави људски идентитет ^овек као психосоматско биће само је одраз, слика тог правог људског идентитета, иде- алног човека тако, хтели, не хтели, морамо и пла- тону и себи да поставимо питање: чему онда ва- жност гимнастике и телесног вежбања? не про- тивречи ли платон самоме себи? и данашњој људској мудрости која кличе: у здравом телу здрав дух, морамо ставити сличну примедбу од пропагирања спорта као здравог начина живота створена је права наука, чак можда и више њих иза таквих тврдњи стоје докторски ауторитети, те оне данашњем човеку представља- ју аргументе које је тешко уздрмати свети владика николај како примећује наш свети владика николај, људи се никада нису више бавили спортом него данас, али никада нису били ни болеснији него што су то данас гле чуда - спорт је све више зас- тупљен, а људи су све болеснији у чему је онда проблем? нешто слично као и код платона, само у обрнутом смеру, мучи и данашњу светску памет и науку док је платон замишљао смисао човека у његовом ослобођењу и одбацивању тела, данашња памет смисао човека види у одбацивању човекове душе смисао живота данашњег човека је сведен на голо материјално задовољење његов- их потреба, пожуда и страсти сва снага човека - 38 успење 4/2008 физичка и интелектуална - усмерена је на сти- цање што већег профита, а ради уживања у мате- ријалном благостању тело је оно што данашњи човек једино види и осећа као свој идентитет тако се и бављење спортом своди на бављење мишићима, кондицијом, вештином тела, а у циљу продужења броја дана на овој планети, и то ради уживања у материјалним добрима ^овек је својим интелектом дошао до сазнања који су то спорто- ви благотворни за поједине делове његовог тела, али узалуд - тело и даље оболева и човек, све више и све теже, остаје болестан и несрећан не само спорт, већ и остале позитивне људске делатности би добиле своје право значење и свој прави смисао када би човек прво спознао самога себе платон и антички свет, са једне, и савремени човек, са друге стране, налазе се на два хоризонта једне те исте заблуде та заблуда се огледа у неспознавању самог себе и погрешног одговора на питање ко је човек одговор на то питање даје и одговор на прави смисао човековог делања, где и спорт заузима своје право и заслужено место душа и тело свети оци цркве су премудро говорили: душа без тела је утвара, а тело без душе је леш ^овек је, дакле, и из душе и из тела, психосоматско биће, јединствено, недељиво душа и тело само заједно чине човека, његов истински, богомдани иденти- тет ^овек који није подвојен на пуко материјално егзистирање и на идеалистичке фантазије - истински је човек мудрост човечанства која је чо- века подвајала - било на дух ли на тело - стављала је пред себе нерешиву енигму смисла човековог постојања самим тим су, промашајем властитог смисла постојања, све човекове делатности - а ме- ђу њима и спорт - добијале погрешну конотацију, и у пракси нису давале жељене резултате тако је платонова држава остала само сањани идеал и никада остварена утопија, а поклич мо- дерног човека у здравом телу здрав дух постао је више научна иронија, него истина и реалност праву улогу спорта можемо наћи само у правом одређењу човека, а о човеку као бићу заједнице писали смо у прошлом броју мисионара ^овек своју онтологију гради у односу са богом и одно- су са ближњим зато наш господ и каже да су две најважније заповести љуби господа бога својега и православни мисионар 39 љуби ближњега својега вршити ове две заповести - које господ по важности изједначава - значи по- стојати као човек у животу човека у таквом, истинском постојању и спорт добија своје право место и запажену улогу спорт остаје вештина и вежба тела, али и истинска пројава човековог ду- ха, његове воље, труда, емоција смисао сваког успеха у спорту сагледава се у релацији са другим људима, са својим ближњима врхунски спортски резултати не би имали никакве вредности када не би било људи које спортиста воли и који њега во- ле управо је та подела радости идеал који спор- тисте мотивише на то да чине највеће напоре ка- ко би своје ближње обрадовали у њиховој радо- сти налази смисао и њихова, појединачна радост (као спортиста) и заиста - чему радост и чему успех ако нема никога да тај успех види, вреднује и поздрави радост и успех и не могу постојати ван истинског људског идентитета - ван бића за- једнице здрава душа здравље душе и тела је велика благодат коју чо- век може имати - то је божији дар а здрава душа, односно здрава воља, мисао и хтење су много ве- ће благо од здравог тела апсурдна је тврдња у здравом телу, здрав дух јер има много оних који су били или који су сада болесни телом, али су здрави духом, којим су неки задужили читаво чо- вечанство но, има и оних који су здрави телом, а болесни духом којим штете себи, а неки и чове- чанству ^овекова воља, тако, чини да његова бо- лест буде или његово безнађе или његова благо- дат која га приводи истинском идеалу ^овек и здравље може употребити на своје истинско ост- варење или на пропаст хришћански гледано, спорт нема улогу нити да љубоморно чува даровано здравље ради што ду- жег уживања у материјалним сластима потрошач- ке цивилизације нити да увежба дух да - у плато- новском смислу - укроти тело wегов смисао је остварење заједништва, јачање воље, јачање духа и стицање храбрости за следовање христу вера и храброст, али и мишићи - како они духовни, тако и телесни - заиста су потребни за одговор на хри- стов позив: ако ко хоће за мном да иде, нека се од- рекне себе и узме крст свој и за мном иде (мат 16, 24) 40 успење 4/2008 овогодишње отварање олимпијских игара у пекингу била је идеална прилика да кина покаже своју економску моћ и раст домаћег бруто производа спектакл је уприличен најмодер- нијом техником, а сам догађај отварања је путем ма- лих екрана посматрало више од четири милијарде људи, или скоро две трећине планете према речи- ма коментатора радио-телевизије србије, енглези ће сличан успех моћи да понове у лондону 2012 го- дине, али под условом да им помогну марсовци за само отварање изабран је 8 август, а ако се зна да је осам, поред шест и девет кинески срећан број, онда и не чуди што је та церемонија почела „тачно“ у осам сати и осам минута према незваничним по- дацима, у специјалној ложи присуствовало је 88 др- жавника симболика од које човека може само да за- боли глава на церемонији отварања остаће упамћено и да су српски председник и министар спољних послова током свечаног дефилеа поздравили наше спорти- сте са подигнута три прста, патент милошевићеве опозиције, и да се на тај поздрав „примио“ нико други до xорx бушу млађи треба напоменути и да је тај исти буш, заједно са својим колегом владими- ром путином, замолио председника једне „банана“ републике, да замене места које су им одредили ор- ганизатори, како би представници две најмоћније државе на свету могли да седну један поред другога и да на миру попричају о кризи на кавказу све у све- му, ништа ново, чак ни то што се два православна народа туку у „име демократије“ олимпијске игре су биле и раније место на коме се могло видети и осетити како пулсира свет и шта се све збива на планети подсетимо да је хитлер у берлину 1936 године направио спектакл како би доказао надмоћ беле расе, али је xеси овенс, атле- тичар тамне пути помутио фиреру планове олипи- јада у минхену 1972 године, била је повод арап- ским терористима да упадну у спортски камп и ма- сакрирају израелске олимпијце тај догађај је касни- је изазвао бројна разрачунавања и убиства између мосада, израелске тајне службе и арапских безбед- њака период хладног рата је такође имао утицај на одржавање олимпијских игара американци и њихови савезници нису дошли у москву 1980 па су им руси, са својим савезницима узвратили 1984 ка- да се нису појавили у лос анђелесу из тог сукоба је профитирала екс југославија, јер је тада освојила највише медаља питање је шта ће спортисте чекати у будућности и да ли ће моћи безбедно да се такмиче иначе, древне олимпијске игре први пут се помињу далеке 773 године пре христа и од њиховог оснивања стари грци су почели да рачу- нају време веровали су такође да је игре измислио сам зевс, врховни бог са олимпа због чега су му пре почетка игара приносили жртву, у складу са паган- ским обредима древни олимпијци су се такмичили у борилачким спортовима и атлетици, а временом су додавали и нове дисциплине, као што је на при- мер трка двококлицама хришћански оци касније су осуђивали саме игре, првенствено због приношења жртава паганским боговима свети јо- ван златоусти их је, међутим, једном приликом узео за пример, наводећи како на олимпијским борили- штима влада ред, који би требало да постоји и у пра- вославним храмовима док се хришћани причешћу- ју, а не да се гурају око путира милорад ^авић је донео велику радост србији и показао шта значи бити патриота без интереса он није хтео да плива за америку у којој се родио и ко- ја би му понудила више новца и боље услове за при- преме, а није хтео ни да улази у медијске полемике и „теорије завере“ да ли га је мајкла фелпс, највећи пливач данашњице, победио или није у трци на сто метара „делфин“, па је тако показао и лепо васпитање и борилачки дух свео само у оквире ба- зена лоша страна олимпијских игара јесу баш те ин- триге које се одвијају изван самог борилишта аме- рички медији се труде да што више оцрне кину, претенциозно наводећи пропусте који су аутор: срећко гујаничић више од игре православни мисионар 41 тема броја направљени у организације самих игара с друге стране, ни кинези нису за похвалу јер су својој деци, младим олимпијцима, ускратили детињство и под- вргли их напорним вежбама како би освојили што више медаља на крају, најгора ствар је што људи и даље на олимпијским играма имају идоле којима се клањају спортисти су „божанства“, а не људи од крви и меса када је бразил играо прву утакмицу на светском првенству у фудбалу, у немачкој пре две године, роналдиња су засули блицеви фотоапарата, тако да му је глава личила на диско-куглу то се дешавало и са спортистима који су долазили на аеродром у пе- кингу претходних дана међутим, главни идол, онај невидљиви, јесте жеља за моћ и новац када су схватили да спортисти могу бити шетају- ће рекламе и промотери аутомобила, банака, гази- раних сокова и чега све не, мултинационалне ком- паније, свесне снаге медија и мајмунске склоности за опонашањем ушле су у спорт и успоставиле нове стандарде, који надилазе саму игру јавна је тајна да многе компаније одређују када ће спортиста да пре- кине каријеру дејвид бекам је најбољи пример, јер иако фудбалски потрошен, он и даље игра, јер то ве- роватно захтевају спонзори о томе говори податак да је енглеска репрезентација изгубила 20 милиона фунти од разних фирми када је сад већ бивши се- лектор изоставио бекама из тима и реал мадрид, клуб за који је играо, највећу ко- рист од бекама није имао у њему као играчу, већ у њему као манекену пошто су дресови са његовим именом пунили клупску касу занимљиво је да су се ти дресови најбоље продавали баш у кини 42 успење 4/2008 сасвим је сигурно да је спорт један од најва- жнијих сегмената светске културне башти- не, занимљив како због чињенице да уједи- њује одређену естетску вредност, тако и због отво- рености за широке народне масе свих профила и професија, а често и због саборног рада када су у питању такозвани колективни спортови то је ве- роватно свима јасно, али се поставља питање ка- кве везе имају православље, спорт и савремене технологије ако православље посматрамо само као догмати- ку, онда се ова веза чини чудном, али ако говоримо о теологији у ширем слислу, о теологији која кроз говор о богу осветљава све феномене живота (укључујући и спрот), онда је ова релација не само пожељна, него и једина за коју се може рећи да је потпуна и аутентична о чему је реч? када је реч о младим људим,а један од најзас- тупљенијих културолошких феномена данашњице је конзумирање компјутерских игара које често попримају размере фанатизма и зави- сности, а свака зависност - било да је реч о дроги, алкохолу или видео-играма - по самој својој су- штини је подјармљивање човекогов богом даног духа творевини и затварање себе за слободу у коју нас позива христос, а о којој сведочи свети апо- стол павле у гал 5, 13 феномен зависности од видео-игара као једна врста нововековног порока нарочито је очитован у специфичном жанру овог софтвера - реч је о та- козваним спортским симулацијама данас готово да нема спорта за који не постоји адекватна ком- пјутерска симулација, док се за најпопуларније софтвер из године у годину само допуњује гра- фички детаљи и решења у овим играма су дости- гли завидан ниво иза кога стоји очигледно велики труд неопходно је нагласити да игра сама по себи, чак и као философска категорија, представља не- што невино и спонтано у чему је, онда, проблем са такозваним спортским симулацијама! као што је већ наглашено, коришћење веома популарних видео-игара се данас у веома великом броју случа- јева претвара у својеврсну зависност налик алко- холизму или наркоманији, само у нешто блажем виду симулиција спортске активности као и свака друга интелектуална, а упо- требна вредност - што симулације спорт- ских игара због своје високе софтверске комплексности свакако и јесу - видео- игре које симулирају спортску актив- ност веома лако и веома често постају предметом идолопоклонства ^овек је, наиме, религиозно биће и ако, као та- кав, не испољи своју религиозност у правом смислу речи - односно као пра- вославно верујући - неминовно ће се испољити као идолопоклоник неке ка- тегорије у том смислу су и видео-игре и, конкретно, спортске симулације постале један од својеврсних идола младог човека данашњице у истом рангу са познатим пева- чима, глумцима и забављачима чије (често кра- јње неумесно и неукусно) уздизање добија вид идо- лопоклонства о њима се прича са одушевљењем, малтене са обоготворавањем, нестрпљиво се ишче- кују нове и нове верзије софтвера, на интернет-фо- румима се расправља о овој или оној тактици итд парадоксална, а веома честа је ситуација да мно- ги млади људи
... на крају неминовно води у смрт јер је и само пропадљиво и смртно, ма колико се човјек трудио да га одржи и да заборави смрт такођер нас учи да ни душа која одбацује ти- јело не спасава одбацујући оно што је бог сам сво- јим присуством обожио и учинио храмом духа светога то је горда душа која одбацује свијет за који се бог распиње и васкрсава, која христа одва- ја од тијела wегова и вара се да јој је бесмртност сама по себи загарантована побуна наше слободе црква нас учи да је гријех - као побуна наше слободе - тај који нас низводи у пакао, а не тијело или душа стога христос првенствено лијечи на- шу слободу заражену клицом гријеха, а одавде произилази успостављање јединства и равнотеже душевног и тјелесног и све постаје духовно, то јест обожено, христолико и спасено истинско спасење душе и тијела оствариће се о другом христовом доласку када нас бог духом светим васкрсне из мртвих као што је васкрсао и сина свога, а до тада нам остаје борба са силом гријеха у себи и спасоносно приступање светим тајнама тијела и крви које нам је христос оставио да - једући и пијући од wих - смрт wегову објављујемо и васкрсење wегово исповједамо до- кле не дође наша борба није борба против тијела и крви - каже апостол - него против духова у поднебесју, односно противу демона тијело је наш савезник, наша форма, наш видљиви и опипљиви израз, наш мали храм, наш космос оно пости, оно се моли, оно се крсти, оно цјелива, оно стоји пред госпо- дом или пада зависи од наше слободе тијело, то смо ми, али не треба заборавити и да нисмо само тијело, те да је душа претежнија од тијела православни мисионар 21 22 успење 4/2008 аутор: илија јокић спорт и православ спорт и православ уантичком свету спорт је на друштвеној ле- ствици заузимао веома високо место ако античку грчку узмемо за колевку спорта старог света, морамо рећи и да је у том погледу она према спорту гајила неке нехришћанске од- лике у то време спорт је, као један од стубова ан- тичког друштва, био посвећен античким божан- ствима, уздизао је искључиво идеале естетике и физичке спремности ^еста су поређења спорти- ста са ондашњим божанствима, тела и једних и других су приказивана као оличење или узор вр- хунске лепоте, а такмичари на олимпијским игра- ма у старој грчкој били су обнажени или наги стари рим нам је у наслеђе оставио чувену макси- му по којој је народу за живот довољно хлеба и игара, где су се под играма подразумевале гладија- торске борбе у којима су се такмичари борили до смрти савремени спорт је настао из оваквих античких игара наравно да се, развојем цивилизације, раз- вио и спортски дух који ни на који начин не под- разумева жртвовање људи у не тако далекој прошлости спортисти су најчешће били анонимуси, често из нижих друштвених слојева и саставни део декора за уживање високих аристократских слојева из тога се развија и витештво као привилегија појединаца да пред власте- лом покаже своје умеће из објекта у субјекат данашњи спортисти прелазе из објекта у субје- кат, односно постају центар збивања - око њих функционише спортско друштво, а гледаоци су анонимуси у савременом свету спорт се најчешће везује за младе људе, те ћемо стога покушати да кроз неколико примера прикажемо значај спорта за савременог хришћанина у односу на антички свет који је искључиво православни мисионар 23 тема броја вни критички став вни критички став истицао идеале лепоте тела, савремено и отач- ко богословско схватање нам говори да човека не чини само тело, већ - као створену икону божију - тело и душа илузорно је, дакле, пок- лањати пажњу само телу, а душу зане- мари(ва)ти сагласно христовој јеванђел- ској заповести да се плашимо онога који и душу и тело може погубити у паклу првородним грехом и изгнањем прворођених људи из раја, човек - а и целокупна творевина господња - бива обучен у кожне хаљине да, како свето писмо каже, зло бесмртно не постане у овоме се огледа сва премудрост божије одлуке о изгнању првостворених људи јер облачењем како њих, тако и целокупне творевине у кожне хаљине, она сама постаје пут спасења човека апостол јован каже и логос постаде тело то значи да је оваплотио у себе и човека и сав свет ка- ко би целокупну творевину учинио црквом, одно- сно телом својим живимо у последњим данима, живимо у време- ну цркве, чекамо други долазак и друго васкрсење да ли савремено тело и дух могу постојати ван црквеног живота? спорт и адолесценти услед разних савремених проблема са којима се сусреће појединац (па и цела породица), можемо рећи да је бављење спортом позитивна ствар јер дете склања од савремених болести друштва и њихових погубних утицаја данас имамо доста проблема у васпитавању адолесцената и поставља се питање на који начин треба решавати ове про- блеме у потпуности је исправно просечног средњошколца или студента укључити у бављење спортом у слободно време управо из да би се то 24 успење 4/2008 дете склонило са улице имамо доста статистичких података и примера који показују да људи које се баве спортом живе доста здравије и да је њихов организам у много бољој физичкој спремности такви људи не конзумирају алкохол, међу њима нема наркоманије, они сами воде један здравији и дисциплинованији живот, код њих је мали проце- нат агресије и насиља као један од примера може- мо навести и возаче брзих спортских аутомобила који, за разлику од других младих људи, своју енер- гију празне на стази и који се брзом вожњом дока- зују у свакодневном саобраћају, па најчешће узро- кују прекршаје са фаталним исходом бављење спортом се у 21 веку сматра потребом човека ради што бољег стања његовог тела и духа, што у потпуности следи пословицу у здравом те- лу здрав дух“ у данашње време се - поред свих проблема са којима један човек може да се сусрет- не и свих зала које разарају човека - бављење спортом сматра једном позитивном преокупаци- јом која треба да буде заступљена у свакодневном животу код свега тога постоји и неколико про- блема на које морамо обратити пажњу и који у са- временом хришћанском друштву не би требало да постоје професионални спорт после младалачког рекреативног спорта, који смо поменули, преласком у професионални спорт долази до разних злоупотреба код младих људи имамо примере злоупотребе од стране њихових родитеља, који на све начине своје дете приморавају да буде прво често занемарујући његове реалне способности, психофизичке мо- гућности и свакодневне обавезе (школа, друштво, богослужење, свакодневни живот) један од вели- ких проблема који се ту јавља јесте и злоупотреба трговине спортистима неопходно је поменути и велике притиске спонзорских и медијских кућа, форсирање спортиста забрањеним допинг-сред- ствима у циљу постизању резултата који су несра- змерни њиховим психофизичким способности- ма велики број људи који се баве спортом нема времена за богослужења и занемарује свој цркве- ни живот, што на крају може бити погубно свесни смо и често смо очевици великог сује- верја које се јавља у спорту, где се користе нехри- шћанска обележја и где се прибегава нехришћан- ским поступцима коришћењем разних амајлија и применом разних ритуала зарад среће или пос- тизања што бољих резултата треба ли стално подсећати да свето писмо и црква ово осуђују као супростављање христовом учењу? код фанова се јавља и кршење друге божије за- повести (идолопоклонство) - некима спортисти постају идоли, па се облаче као они, обликују фри- зуре као они, желе да постану они уз све то се јавља и служење материји, где долазимо до једног парадокса да врхунски спортиста са веома значај- ним резултатима води веома неморалан живот (расипање новца на статусне симболе, разни лу- ди проводи и слично) спортски радници се нај- чешће слажу да су такви људи неке године свог живота провели у карантину и да те своје недоживљене животне моменте надомешћују ка- снијим порочним животом, али то није никакво оправдање из свега овога морамо извести закључак да чо- век мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа као код свих проблема који се јављају у савреме- ном друштву, спорт треба да буде позитивна ствар која превентивно утиче на људе, али он не сме из- лазити из оквира нормалног живота и не сме запостављати човеков свакодневни развој да би човек био савршеног здравља, треба да тренира, али исто тако мора да живи у цркви да би постигао потпуно јединство и тела и духа ма каква нам била физичка спремност, без здраве ду- ше човек није потпун, а потпун постаје само у је- динству са христом ^овек мора бити свестан својих способности и да васпитавањем и одрастањем у спортском духу не би смео да превазилази своје могућности нити да на било који начин раздваја своју психофизичку спремност од здравља тела и од здравља свог духа православни мисионар 25 аутор: татјана радић од негативних ка позитивним странама спорта тема броја покушавајући да пронађем социолошке анализе чувених научника на задату тему новог броја, испоставило се да питање спорта није нимало наивна ствар и да ту и нема приче о забави, позитивном такмичарском духу, рекреацији и обогаћивању слободног времена напротив, тумачења су тешка и суморна и, на ве- лику жалост, истинита па, ипак, став о спорту и спортским активностима треба да буде позити- ван један од разлога је и тај што је стопа гојазности, која се дефинише помоћу индекса телесне масе, у непрестаном порасту од 80-их година 20 века у енглеској је 1980 л г од целокупног становни- штва гојазно било 8% жена и 6% мушкараца до 1998 л г ти проценти су утростручени - гојазност је мучила 21% жена и 17% мушкараца што се ср- бије тиче, подаци добијени на узорку од 3651 де- тета на узрасту од 7 до 14 година - у оквиру истраживања спроведеног 2000 лета господњег - показује да њих 19,1% има прекомерну телесну те- жину или је већ у категорији гојазних као такви, они ризикују да много пре оболе од хипертензије или дијабетеса типа 2, који је резервисан за поод- маклу животну доб у социолошком погледу, међутим, потребно је скренути пажњу и на поменуту негативну страну спорта међу социолозима се најчешће спомињу рела- ције спорт и индустријализација, спорт и капи- тализам хелмут плеснер је 50-их година 20 ве- ка дошао до две тезе: прва је да је свет спорта од- слика индустријског света, односно да је спорт област у којој човек настоји да пронађе компен- зацију за лишавања којима је изложен у свету специјализованог рада то даље значи да је незадовољство положајем у процесу рада основ- ни мотив човеку да се ангажује у спорту оно што је код плеснера даље занимљиво јесте и његова тврдња да је такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна за повећану духов- ну агресивност људи он нам овом тврдњом ука- зује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих а где је извор човекове потребе за спортом? плеснер је види у тежњи човека да пронађе сво- ју изгубљену природност он овде не говори о те- лесном активизму, већ о спорту у коме се до ква- литета долази настојањем да се други победе постизањем већег резултата (рекорда) још један моменат који је нама важан јесте тај где он поми- ње да је сама природа телесног покрета у спорту усмерена ка дисциплиновању тела супротно од плеснера, затим хабермаса и линда, кроков чове- ку нуди бекство у свет среће у којем ће пронаћи замену за патњу којој је изложен у свету бриге игра (спорт) ипак није замена постојећем свету, већ је могућа једино у сучељавању са њим такмичарска структура инду- стријског друштва одговорна је за повећану духовну агресивност људи плеснер нам овом тврдњом указује на политички значај идеологије такмичења за њега је такмичење борба свих против свих 26 успење 4/2008 још један теоретичар који нам је занимљив је- сте кристофер лаш, водећи социолог у сад, који тврди да је професионализам поткопао стари „школски дух“ и довео међу спортистима до раз- воја сасвим пословног односа према њиховој ве- штини спортиста као професионални забављач изнад свега настоји да заштити своје сопствене интересе и спремно прода своје услуге ономе ко највише понуди и још једна карика у ланцу за боље сагледавање данашњег спорта јесте спектакл, без којег се не може замислити ниједна спортска приредба, која у себи садржи неколико чинилаца (од изгледа играча, спонзора, реклама, навијача, реквизита и слично) лаш оптужује нову врсту новинарства које је продавало сензације уместо да саопштава вести тако данас као увод у игру, пре свега, сазна- мо шта су кључни играчи вечерали пред тај меч или са ким су провели вече или (к)ако су имали љубавну аферу и томе слично све ово је довело до професионализације спорта и створило од њега велику индустрију, па се ту пре свега ради о борби капитала за тржиште, а спорт ће постати реклам- ни простор православни мисионар 27 од спортиста се захтева да тренирају и играју с непопустљивом преданошћу многи су под стро- гим режимима исхране, неки користе и дозвоље- на средства за побољшање способности (као што су протеини и супстанце за повећање телесне ма- се), неки чак користе и недозвољене анаболичке стероиде не треба заобићи ни мукотрпне психо- лошке припреме култ тела оно што је на спортским теренима, али и ван њих веома видљиво јесте доминација тела и теле- сности важно је да имамо лепо, извајано, издефи- нисано тело, а поврх свега је важно то и показати на овај начин они који имају лепо тело спроводе моћ над онима који га немају, односно над онима који својој телесној фигури нису посвећивали то- лико времена и пажње основни циљ је, дакле, променити изглед тела како би оно што више од- говарало замишљеном идеалу здравља, младости и лепоте - наводи скемблер у својој књизи спорт и друштво важно је, дакле, здравље спољашњег тела у овом делу потрошачка култура игра веома битну улогу тако су на тржишту све више зас- тупљена средства за брже мршављење, средства за затезање, за самопотамњивање, сваки дан може- мо чути за неки нови програм у оквиру фитнеса и слично од подвига до социјализације намера текста није била да младе читаоце ми- сионара одврати од бављења спортом, већ да се скрене пажњу на то да бављење спортом нема ве- зе са идолопоклонством према свом телу или спортској дисциплини за коју смо се определили прави и искрени спортисти су аскете, а спорт је заправо прави корак ка социјализацији на спорт- ском пољу можемо ући (и често улазимо) у борбу са својим манама, па и греховима (какви су гор- дост, себељубље, сујета и слично) ту је и суштина нашег односа према спорту у хришћанском по- гледу - трудећи се да дисциплинујемо тело и под- вргнемо га својој вољи, још више треба да се учи- мо да своје духовно биће у истом погледу диспли- пинујемо као што се у случају телесног поста наш однос према материјалној храни рефлектује на однос према духовном животу, треба да се труди- мо да наш однос према спортским активностима буде такав да има позитиван утицај на изградњу духовног атлете у нама 28 успење 4/2008 уоквиру теме броја разговарамо са господи- ном миљаном ]еранићем, председником православног спортског друштва „лепа србија“ како је настало православно спортско друштво „лепа србија“, који су његови циљеви и особености? - спортисти православног спортског друштва лепа србија (за сада два клуба) похађају недељне и празничне службе у цркви имамо и оних који тек треба да се крсте, и све богомдано прихвата- мо деца xудо-клуба поју за певницом и чине црквени хор заједно са тренерима регистровани смо у надлежном министарству са оваквим придевом у имену и са овом одредни- цом у постојању свест и савест ка обожењу преко овако усмереног начина живљења промовишемо међу првима, при чему се подразумева да нисмо једини који смо знали да је то и потребно и могуће опредељење спортиста и управе спорт- ског друштва је црквеност коју желимо распрос- трањивати - преко две стотине спортиста упућено је пуноћи вере и xудоу у православном спортском друштву лепа србија ви сте мајстор борилачке вештине која је постала олимпијски спорт који у србији тренира велики број младих на који начин сте у пракси успели да направите спој православне духовности и xудоа? - xудо се у кандидатски програм олимпијских разоговор водио: ђакон оливер суботић хришћанске врлине и православни мисионар 29 и борилачке вештине тема броја спортова уврстило још за време игара у амстердаму 1928 по великој жељи коју је гајио xигоро кано, оснивач xудоа уз сву симболику, он то и постаје 1964 у токију, али у привременом статусу летње олимпијске игре у минхену 1972 уводе xудисте у сталну породицу спортиста учесника сигурно да у нашој земљи xудо завређује већу пажњу зарад омасовљења и, поготово, подизања квалитета такав пример бисмо могли да следимо од руског председника путина - он са хришћанским животним опредељењем употребљава и принципе xудоа иначе, православна духовност својом тежњом за слободом од греха сваку корисну радњу на оплемењивању душе човечије потпомаже, и ми се у раду води- мо том духовношћу који су још спортови заступљени у православном спортском друштву лепа србија? - истоветно добрим такмичарским резул- татом оснивача, покрећемо клуб за скијање на води лепа србија председник клуба, уједно на изборном месту првог председника друштва, предраг ]еранић, државни је рекордер на овако професионалан начин као у скијању на води и xудоу, покренућемо и друге спортове у православном спортском друштву лепа србија верујемо да спортови попут xудоа могу имати позитиван утицај на формирање хришћанске личности ако су усмерени на прави начин, али како се 30 успење 4/2008 борити против негативних страна, присутних у сваком такмичарском спорту? на који начин успоставити примат духа над телом, односно - у овом случају - православне духовности над спортским духом? - попусти да би победио, узвишени став спортске дисциплине xудоа, уносимо крсном мерилу непрекидно лепим тренажним процесом телу и освежавањем душе учењем и извођењем црквених и народних песама, ми се трудимо да држимо васкршњу духовност имамо и сазнање да је свети николај јапански просветитељ, дости- гавши број већи од сто тридесет хиљада православаца у земљи излазећег сунца, благословио упутством да је корисно похађати тренинге xудоа уподобити спортски морал хришћанском моралном вредновању је одрађен посао којим се постиже тај примат или, рећи ћемо, поредак подразумева се да спортиста, руковођен исправним тренером, бди да га не обузме супрот- ни дух ништожни врхунски спортиста се одлику- је смирењем, добротом и мекоћом изражаја ^ини нам се да код неких борилачких вештина које са собом носе и одређену философију (углавном зен будизам) могу постојати проблеми уколико је човек православни хришћанин xудо у том погледу није проблематичан јер у пракси нема ту врсту позадине, али је питање на који начин се треба односити према далекоисточним борилачким системима који у себи инкорпорирају отворено неправославне духовне методе рада? - да, xудо третирамо само као спорт и добро примећујете да као вештина која је претходила није проблематичан рецимо, наш xудо тренер винка радовић била је првакиња државе у рвању - још једном олимпијском спорту скијаш предраг ]еранић је у млађим узрасним категоријама био шампион у xудоу велико искуство свестраних спортиста, када смо се налазили на тренизима и такмичењима спортских борилишта широм света, суштински доприноси нашем раду самим тим лако региструјемо опасне порозне утицаје неких далекоисточних борилачких сис- тема и нашем труду не допуштамо сметњу у наве- деним системима дух је агресиван и циља тако да му се потчини слобода тај терен је сасвим клизав, то се касно схвати или се уопште не сазна - јед- ноставно пропаднете из предострожности да не уђемо у коло, довољно је упозорити на штетност поменутих и не рекламирати их и, на крају, која је ваша порука младим православцима који православни мисионар 31 желе да тренирају неки борилачки спорт, шта је то на шта посебно треба да обрате пажњу и на који начин треба да приступе споју хришћанских врлина и борилачких вештина? - што може да се веже православном духов- ношћу - добро је, што не може, није добро за спасење то се препознаје стеченим искуством из цркава и манастира који су одреднице нашега сабрања васкрсли господ телом својим саздао је цркву спасења и одатле треба да се црпи све знање, умеће и подвиг, како у духовном тако и у телесном погледу 32 успење 4/2008 разговарамо са бојаном љубојевићем, иску- сним српским кошаркашем овај тридесето- годишњак је свој кошаркашки пут започео у клубу златар, потом је наставио у кошаркашким клубовима плаyофф, борац, застава, ергоном, ке- равнос, морнар, леваллоис - париз тренутно игра за француски тим цхалонс ен цхампагне разлог због кога разговарамо са бојаном није у његовим спортским успесима, већ у посвећеном хришћан- ском животу и практичном јединству духа и тела господине љубојевићу, иако сте млад чо- век, прилично добро познајете православну духовност у вашем стану примећујемо ве- лики број књига из области православне теологије уз то, често посећујете српске манастире и познајете велики број православних духовника на који на- чин православна духовност даје сми- сао вашем спортском и породичном животу? - православна духовност целом човеко- вом животу даје посебан смисао, а самим тим и мом послу и породичном животу ми лаици своју ревност према богу врши- мо кроз испуњавање свих обавеза везаних за тренинге, кроз један однос пун поштовања према саиграчима, тренерима и, посебно, противницима на утакмици постоје нека мишљења да је због поста, литургијске дисциплине и слично тешко ускладити спортски живот и живот у христу ви сте сведочите не- што потпуно супротно - да су спортска дисциплина и духовно-подвижничка дисци- плина потпуно комплементарне и да једна другу подупиру на који начин то спроводи- те у пракси? - што се тиче вишенедељних постова и постова средом и петком, из личног искуства могу рећи да сам тешке тренинге и утакмице најлакше подно- сио у време поста посна храна садржи све што је потребно за функционисање организма при нај- тежим напорима познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе схватајући колико је битно бити присутан на литургијама, разговор водио: ђакон оливер суботић православни дух у жив православни мисионар 33 воту профи кошаркаша тема броја трудим се да будем редован бар недељом и већим празницима данас смо, нажалост, сведоци да спорт све више добија своју девијантну форму: употреба допинг-средстава, профит као врхунско мерило, наметање етоса гордо- сти скоро сваки спортиста у свом живо- ту прође макар кроз једно слично искушење не сумњамо да је ваш став пре- ма овим - духовно гледано - ретроградним искушењима негативан да ли у том погле- ду имате неке конкретне савете за младе спортисте? - могућност да буде успешнији помоћну допин- га за спортисту је велико искушење осим што је у сто одсто случајева штетан за здравље, допинг изазива и зависност које се после тешко одрећи треба бити захвалан богу без обзира на резултат, успешност сезоне или тренутно приказану игру јер бог свакме даје онолико колико као појединац може да поднесе и оно што му је на спасење то не значи да ми не треба да се трудимо, и то макси- мално савремено друштво обилује искушењима за омладину колико умерене и редовне фи- зичке активности - попут кошаркаших тренинга - могу позитивно утицати на стварање одбрамбеног механизма код деце која су окружена многим искушењима по- пут алкохола, наркоманије, секти? - редовне обавезе и здрав начин исхране спор- тиста никако не иду заједно са конзумирањем дрога и алкохола једно искључује друго да ли из свега наведеног у потпуности можемо закључити да поред максиме „у здравом телу, здрав дух“ једнако треба да стоји и „у здравом духу, здраво тело“? - с обзиром на то да је у спорту веома битна припремљеност тела за најтеже напоре, између ове две максиме треба да стоји знак једнакости осим бриге за тело, међутим, још више морамо водити бригу о души познато је да наша вера тражи лични напор, односно подвиг, тако да није тешко ускладити духовни живот и обавезе 34 успење 4/2008 сва лепота православног начина живота је- сте у слободи која се изражава непосред- ним односом са богом јер је тај однос увек различит и увек у обзиру на самог човека - његове могућности, таланте, посебности та лепота живљења је најбоље изражена речима апостола павла све ми је слободно али православни начин живота подразумева одговорност, а управо та од- говорност чини саму пуноћу односа са богом и сву лепоту напредовања, односно умножавања добијених таланата, што сведочи и наставак по- менуте мисли - али није све на корист да би човек могао разлучити непотребно од по- требног, корисно од оптерећујућег, најпре се мо- ра сусрести са собом, са сопственим афинитети- ма - талантима, чијим умножавањем сведочи о ле- поти православног начина живљења на том путу нема готових решења нити унапред спремљених одговора или начина постизања узорног живота то произилази из саме природе ствари и околно- сти које су по дефиницији неутралне, тако да оно што је за једну конкретну личност корисно, ну- жно не мора бити и за другу, те било какви плаги- јати духовног усавршавања нису препоручиви јер више сведоче о немару самог човека који, уместо да се на сопствени начин изрази и тиме посведо- чи радост православног начина живљења, бира туђе искуство и подвиг обично не сагледав окол- ности поменутог уместо да се прикључи подви- жничкој радости, непотребно бремени себе јар- мом који му није намењен овакво подражавање, заправо пла- гирање форме подвижништва, далеко је чешће него ли подражавање суштине подвижништва и оно- га што оно јесте, а на шта је позван сваки хришћанин поме- нуто сагледавање одаљава човека од слободног хода ка богу усмера- вајући га да у норми и правилима потражи пут до царства, а то никако није на корист није на корист ни применом, а ни примером - поготово не младим људима да- нас, који се траже и на том путу самотрагања - уисти- ну боготрагања - наила- зе на мноштво пре- прека, искушења ко- ја се крију иза тех- нолошког на- претка претећи да тотално па- сивизирају чо- века сводећи га на ниво конзумента који је битан докле троши, а вреди оно- лико колико (по)троши инстант- доживљаји, непрегледан низ разнора- зних информа- ција и зан- аутор: свештеник угрин в поповић спорт као подвижни православни мисионар 35 иштво младих данас тема броја имљивости, туђи животи, мноштво чињеница - све то путем телевизије и интернета просто оба- сипа младог човека данас, па је прави подвиг не подлећи тој стихији, тој пошасти данашњице, и не свести се на ниво пасивног потрошача соп- ственог живота у здравом телу, здрав дух јесте иску- ство једне културе и није га потце- нити, а потреба за имплементаци- јом поменуте мисли данас је ви- ше него ургентна разлози су очигледни - отргнути младе људе из канxи пасивне самодовољности подстаћи их да се сами отргну из те потрошачке инерције живљења не би ли кренули путем вољног напре- довања, путем самоиз- грађивања и учећи их да се на тај начин ослушкују и да препознају сопствене та- ланте самоостварујући се то заиста јесте подвижни- штво младог човека данас, а бављење спортом може би- ти његов израз може бити, и то зато што представља искорак са широког пута којим ходи омладина данас поти- скујући сопствену потребу за боготражењем: те- левизијом, улицом и замкама исте - дрогом и про- мискуитетом лажни морал комунистичких колектива одавно је прошлост; породица, у свом основном смислу, такође је реткост, тако да млади човек данас нема никакво спољашње утемељење у друштву у којем је све слободно, док се о томе да ли је на корист води мало или нимало рачуна штавише, лице- мерно се бори против последица, а сами узроци се лаконски пренебегавају друштво је, на пример, против дрога и сузбија њихову дистрибуцију; са друге стране, нимало не води рачуна о превенци- ји, односно о разлозима због којих је то младо створење посегло за тако опасним леком против очаја сагледавајући суштину проблема који притиска те младе људе, са једне, и отварајући се подвижнич- кој пракси промишљајући о самој примени исте данас, са друге стране, можемо се придружити све- том григорију палами у закључку да је подвиг слу- жба богу у нашим особеним околностима, којима сведочимо сопствену приврженост уском путу и, заиста, отргнути се општој летаргији друштва, у ко- јем се потрошачка логика (по којој вредимо оноли- ко колико (по)трошимо, те инертна самозадово- љност пасивног посматрача туђих живота и дале- ких земаља, која се телевизијом остварује) цени и сматра правилом понашања, уистину јесте подвиг јер представља искорак са широког пута а некада је средство за поменути искорак био један обичан стуб (на пример: алимпије столп- ник), некада пустиња (на пример: сви отшелници од антонија великог па на овамо), некада јуродивост (мноштво примера о таквом на- чину налазимо у житијима све- тих) - зато не видимо разлог за- 36 успење 4/2008 што то данас не би могао бити спорт ако сагледамо саму суштину проблема, као и ја- чину која је потребна да би се једно младо створење својевољно изопштило из одређеног кружока вршњака који су загазили на широки пут технолошке пасивизираности или уличне распу- штености, и то у годинама када је потреба за при- падношћу најизраженија, спорт би могао бити онај лек против очаја ако свему овоме додамо и то да тај млади човек у својој одлуци да искорачи са широког пута технолошке пасивизираности не одбацује саму употребу технолошких достигнућа -нити би требало - већ прави синтезу корисности свих предности технолошког развоја не би ли све то ставио у службу сопственог самоостваривања које се, опет, не да замислити мимо заједнице и боготражења, онда видимо да тај млади човек многоструко успева сведочећи на тај начин - и на самом почетку свог живљења - радосну вест бављење спортом данас може бити израз подви- жничке праксе, нарочито ако сагледамо саму бит подвижништва која је, у суштини, један безком- промисни искорак са широког пута погибељи овакавим подвижничким начином живота остваривши здрав дух, у свом одабиру да бавећи се спортом искорачи из свеопште летаргије дру- штва, градећи се на тај начин дијалошки као лич- ност - преко свога тела - тај млади човек ће узра- стати и једног дана постати зрела личност, одра- стао човек који ће у једном моменту свог напре- довања схватити да је за здраво тело ипак потре- бан здрав дух православни мисионар 37 аутор: александар милојков психосоматско биће заједнице и спорт тема броја спорт је - у свим својим познатим дисципли- нама - стар готово колико и сам човек ве- лика је заблуда да је спорт тековина савре- мене цивилизације спортом су се и те како бави- ли и људи древног, античког света ^увени грчки философ платон је у свом познатом делу држава нагласио важност бављења спортом, конкретно гимнастиком сврха гимнастике је била васпи- та(ва)ње најважнијих слојева у платоновој држа- ви - чувара и управљача - односно војника и фило- софа - краљева јачање и обликовање тела била је неопходна степеница у васпитању како би се људи научили да разум управља њиховим телом тек када су се томе научили, могли су се бавити на- уком и философијом, односно управљати држа- вом и сам платон се у младости учио гимнасти- ци wегово право име је артистокло, а име пла- тон (што у преводу значи плећат) добио је од свог учитеља гимнастике стари грци су познати и по томе што су измислили (и нама данас добро познате) олимпијске игре колико су антички гр- ци ценили те игре говори и податак да су време од једних до других игара бројали као године данашња, савремена парола оних који пропа- гирају важност бављења спортом гласи: у здравом телу, здрав дух бављење спортом човечанство, несумњиво, доживљава као нешто позитивно и човеку неопходно но, како код античког, тако и код савременог човека постоје многи парадокси - готово непремостиве антиномије - када је спорт у питању и једнима и другима заједничко је несх- ватање самог човека, па самим тим ни спорта као његове пројаве и делатности тако је платон са једне стране давао важност гимнастици, дакле телесном вежбању, а са друге је тело представљао као какву копрену и тамницу душе wегова философија се састојала, између осталог, и из учења да је нужно ослобоћење душе из тамнице, те њено пресељење у свет духова, у нематеријални свет идеја, тамо где јој је одувек и било место истинско бивство, дакле, није човек као психосоматско биће, већ нематеријална душа човекова представља једини и прави људски идентитет ^овек као психосоматско биће само је одраз, слика тог правог људског идентитета, иде- алног човека тако, хтели, не хтели, морамо и пла- тону и себи да поставимо питање: чему онда ва- жност гимнастике и телесног вежбања? не про- тивречи ли платон самоме себи? и данашњој људској мудрости која кличе: у здравом телу здрав дух, морамо ставити сличну примедбу од пропагирања спорта као здравог начина живота створена је права наука, чак можда и више њих иза таквих тврдњи стоје докторски ауторитети, те оне данашњем човеку представља- ју аргументе које је тешко уздрмати свети владика николај како примећује наш свети владика николај, људи се никада нису више бавили спортом него данас, али никада нису били ни болеснији него што су то данас гле чуда - спорт је све више зас- тупљен, а људи су све болеснији у чему је онда проблем? нешто слично као и код платона, само у обрнутом смеру, мучи и данашњу светску памет и науку док је платон замишљао смисао човека у његовом ослобођењу и одбацивању тела, данашња памет смисао човека види у одбацивању човекове душе смисао живота данашњег човека је сведен на голо материјално задовољење његов- их потреба, пожуда и страсти сва снага човека - 38 успење 4/2008 физичка и интелектуална - усмерена је на сти- цање што већег профита, а ради уживања у мате- ријалном благостању тело је оно што данашњи човек једино види и осећа као свој идентитет тако се и бављење спортом своди на бављење мишићима, кондицијом, вештином тела, а у циљу продужења броја дана на овој планети, и то ради уживања у материјалним добрима ^овек је својим интелектом дошао до сазнања који су то спорто- ви благотворни за поједине делове његовог тела, али узалуд - тело и даље оболева и човек, све више и све теже, остаје болестан и несрећан не само спорт, већ и остале позитивне људске делатности би добиле своје право значење и свој прави смисао када би човек прво спознао самога себе платон и антички свет, са једне, и савремени човек, са друге стране, налазе се на два хоризонта једне те исте заблуде та заблуда се огледа у неспознавању самог себе и погрешног одговора на питање ко је човек одговор на то питање даје и одговор на прави смисао човековог делања, где и спорт заузима своје право и заслужено место душа и тело свети оци цркве су премудро говорили: душа без тела је утвара, а тело без душе је леш ^овек је, дакле, и из душе и из тела, психосоматско биће, јединствено, недељиво душа и тело само заједно чине човека, његов истински, богомдани иденти- тет ^овек који није подвојен на пуко материјално егзистирање и на идеалистичке фантазије - истински је човек мудрост човечанства која је чо- века подвајала - било на дух ли на тело - стављала је пред себе нерешиву енигму смисла човековог постојања самим тим су, промашајем властитог смисла постојања, све човекове делатности - а ме- ђу њима и спорт - добијале погрешну конотацију, и у пракси нису давале жељене резултате тако је платонова држава остала само сањани идеал и никада остварена утопија, а поклич мо- дерног човека у здравом телу здрав дух постао је више научна иронија, него истина и реалност праву улогу спорта можемо наћи само у правом одређењу човека, а о човеку као бићу заједнице писали смо у прошлом броју мисионара ^овек своју онтологију гради у односу са богом и одно- су са ближњим зато наш господ и каже да су две најважније заповести љуби господа бога својега и православни мисионар 39 љуби ближњега својега вршити ове две заповести - које господ по важности изједначава - значи по- стојати као човек у животу човека у таквом, истинском постојању и спорт добија своје право место и запажену улогу спорт остаје вештина и вежба тела, али и истинска пројава човековог ду- ха, његове воље, труда, емоција смисао сваког успеха у спорту сагледава се у релацији са другим људима, са својим ближњима врхунски спортски резултати не би имали никакве вредности када не би било људи које спортиста воли и који њега во- ле управо је та подела радости идеал који спор- тисте мотивише на то да чине највеће напоре ка- ко би своје ближње обрадовали у њиховој радо- сти налази смисао и њихова, појединачна радост (као спортиста) и заиста - чему радост и чему успех ако нема никога да тај успех види, вреднује и поздрави радост и успех и не могу постојати ван истинског људског идентитета - ван бића за- једнице здрава душа здравље душе и тела је велика благодат коју чо- век може имати - то је божији дар а здрава душа, односно здрава воља, мисао и хтење су много ве- ће благо од здравог тела апсурдна је тврдња у здравом телу, здрав дух јер има много оних који су били или који су сада болесни телом, али су здрави духом, којим су неки задужили читаво чо- вечанство но, има и оних који су здрави телом, а болесни духом којим штете себи, а неки и чове- чанству ^овекова воља, тако, чини да његова бо- лест буде или његово безнађе или његова благо- дат која га приводи истинском идеалу ^овек и здравље може употребити на своје истинско ост- варење или на пропаст хришћански гледано, спорт нема улогу нити да љубоморно чува даровано здравље ради што ду- жег уживања у материјалним сластима потрошач- ке цивилизације нити да увежба дух да - у плато- новском смислу - укроти тело wегов смисао је остварење заједништва, јачање воље, јачање духа и стицање храбрости за следовање христу вера и храброст, али и мишићи - како они духовни, тако и телесни - заиста су потребни за одговор на хри- стов позив: ако ко хоће за мном да иде, нека се од- рекне себе и узме крст свој и за мном иде (мат 16, 24) 40 успење 4/2008 овогодишње отварање олимпијских игара у пекингу била је идеална прилика да кина покаже своју економску моћ и раст домаћег бруто производа спектакл је уприличен најмодер- нијом техником, а сам догађај отварања је путем ма- лих екрана посматрало више од четири милијарде људи, или скоро две трећине планете према речи- ма коментатора радио-телевизије србије, енглези ће сличан успех моћи да понове у лондону 2012 го- дине, али под условом да им помогну марсовци за само отварање изабран је 8 август, а ако се зна да је осам, поред шест и девет кинески срећан број, онда и не чуди што је та церемонија почела „тачно“ у осам сати и осам минута према незваничним по- дацима, у специјалној ложи присуствовало је 88 др- жавника симболика од које човека може само да за- боли глава на церемонији отварања остаће упамћено и да су српски председник и министар спољних послова током свечаног дефилеа поздравили наше спорти- сте са подигнута три прста, патент милошевићеве опозиције, и да се на тај поздрав „примио“ нико други до xорx бушу млађи треба напоменути и да је тај исти буш, заједно са својим колегом владими- ром путином, замолио председника једне „банана“ републике, да замене места које су им одредили ор- ганизатори, како би представници две најмоћније државе на свету могли да седну један поред другога и да на миру попричају о кризи на кавказу све у све- му, ништа ново, чак ни то што се два православна народа туку у „име демократије“ олимпијске игре су биле и раније место на коме се могло видети и осетити како пулсира свет и шта се све збива на планети подсетимо да је хитлер у берлину 1936 године направио спектакл како би доказао надмоћ беле расе, али је xеси овенс, атле- тичар тамне пути помутио фиреру планове олипи- јада у минхену 1972 године, била је повод арап- ским терористима да упадну у спортски камп и ма- сакрирају израелске олимпијце тај догађај је касни- је изазвао бројна разрачунавања и убиства између мосада, израелске тајне службе и арапских безбед- њака период хладног рата је такође имао утицај на одржавање олимпијских игара американци и њихови савезници нису дошли у москву 1980 па су им руси, са својим савезницима узвратили 1984 ка- да се нису појавили у лос анђелесу из тог сукоба је профитирала екс југославија, јер је тада освојила највише медаља питање је шта ће спортисте чекати у будућности и да ли ће моћи безбедно да се такмиче иначе, древне олимпијске игре први пут се помињу далеке 773 године пре христа и од њиховог оснивања стари грци су почели да рачу- нају време веровали су такође да је игре измислио сам зевс, врховни бог са олимпа због чега су му пре почетка игара приносили жртву, у складу са паган- ским обредима древни олимпијци су се такмичили у борилачким спортовима и атлетици, а временом су додавали и нове дисциплине, као што је на при- мер трка двококлицама хришћански оци касније су осуђивали саме игре, првенствено због приношења жртава паганским боговима свети јо- ван златоусти их је, међутим, једном приликом узео за пример, наводећи како на олимпијским борили- штима влада ред, који би требало да постоји и у пра- вославним храмовима док се хришћани причешћу- ју, а не да се гурају око путира милорад ^авић је донео велику радост србији и показао шта значи бити патриота без интереса он није хтео да плива за америку у којој се родио и ко- ја би му понудила више новца и боље услове за при- преме, а није хтео ни да улази у медијске полемике и „теорије завере“ да ли га је мајкла фелпс, највећи пливач данашњице, победио или није у трци на сто метара „делфин“, па је тако показао и лепо васпитање и борилачки дух свео само у оквире ба- зена лоша страна олимпијских игара јесу баш те ин- триге које се одвијају изван самог борилишта аме- рички медији се труде да што више оцрне кину, претенциозно наводећи пропусте који су аутор: срећко гујаничић више од игре православни мисионар 41 тема броја направљени у организације самих игара с друге стране, ни кинези нису за похвалу јер су својој деци, младим олимпијцима, ускратили детињство и под- вргли их напорним вежбама како би освојили што више медаља на крају, најгора ствар је што људи и даље на олимпијским играма имају идоле којима се клањају спортисти су „божанства“, а не људи од крви и меса када је бразил играо прву утакмицу на светском првенству у фудбалу, у немачкој пре две године, роналдиња су засули блицеви фотоапарата, тако да му је глава личила на диско-куглу то се дешавало и са спортистима који су долазили на аеродром у пе- кингу претходних дана међутим, главни идол, онај невидљиви, јесте жеља за моћ и новац када су схватили да спортисти могу бити шетају- ће рекламе и промотери аутомобила, банака, гази- раних сокова и чега све не, мултинационалне ком- паније, свесне снаге медија и мајмунске склоности за опонашањем ушле су у спорт и успоставиле нове стандарде, који надилазе саму игру јавна је тајна да многе компаније одређују када ће спортиста да пре- кине каријеру дејвид бекам је најбољи пример, јер иако фудбалски потрошен, он и даље игра, јер то ве- роватно захтевају спонзори о томе говори податак да је енглеска репрезентација изгубила 20 милиона фунти од разних фирми када је сад већ бивши се- лектор изоставио бекама из тима и реал мадрид, клуб за који је играо, највећу ко- рист од бекама није имао у њему као играчу, већ у њему као манекену пошто су дресови са његовим именом пунили клупску касу занимљиво је да су се ти дресови најбоље продавали баш у кини 42 успење 4/2008 сасвим је сигурно да је спорт један од најва- жнијих сегмената светске културне башти- не, занимљив како због чињенице да уједи- њује одређену естетску вредност, тако и због отво- рености за широке народне масе свих профила и професија, а често и због саборног рада када су у питању такозвани колективни спортови то је ве- роватно свима јасно, али се поставља питање ка- кве везе имају православље, спорт и савремене технологије ако православље посматрамо само као догмати- ку, онда се ова веза чини чудном, али ако говоримо о теологији у ширем слислу, о теологији која кроз говор о богу осветљава све феномене живота (укључујући и спрот), онда је ова релација не само пожељна, него и једина за коју се може рећи да је потпуна и аутентична о чему је реч? када је реч о младим људим,а један од најзас- тупљенијих културолошких феномена данашњице је конзумирање компјутерских игара које често попримају размере фанатизма и зави- сности, а свака зависност - било да је реч о дроги, алкохолу или видео-играма - по самој својој су- штини је подјармљивање човекогов богом даног духа творевини и затварање себе за слободу у коју нас позива христос, а о којој сведочи свети апо- стол павле у гал 5, 13 феномен зависности од видео-игара као једна врста нововековног порока нарочито је очитован у специфичном жанру овог софтвера - реч је о та- козваним спортским симулацијама данас готово да нема спорта за који не постоји адекватна ком- пјутерска симулација, док се за најпопуларније софтвер из године у годину само допуњује гра- фички детаљи и решења у овим играма су дости- гли завидан ниво иза кога стоји очигледно велики труд неопходно је нагласити да игра сама по себи, чак и као философска категорија, представља не- што невино и спонтано у чему је, онда, проблем са такозваним спортским симулацијама! као што је већ наглашено, коришћење веома популарних видео-игара се данас у веома великом броју случа- јева претвара у својеврсну зависност налик алко- холизму или наркоманији, само у нешто блажем виду симулиција спортске активности као и свака друга интелектуална, а упо- требна вредност - што симулације спорт- ских игара због своје високе софтверске комплексности свакако и јесу - видео- игре које симулирају спортску актив- ност веома лако и веома често постају предметом идолопоклонства ^овек је, наиме, религиозно биће и ако, као та- кав, не испољи своју религиозност у правом смислу речи - односно као пра- вославно верујући - неминовно ће се испољити као идолопоклоник неке ка- тегорије у том смислу су и видео-игре и, конкретно, спортске симулације постале један од својеврсних идола младог човека данашњице у истом рангу са познатим пева- чима, глумцима и забављачима чије (често кра- јње неумесно и неукусно) уздизање добија вид идо- лопоклонства о њима се прича са одушевљењем, малтене са обоготворавањем, нестрпљиво се ишче- кују нове и нове верзије софтвера, на интернет-фо- румима се расправља о овој или оној тактици итд парадоксална, а веома честа је ситуација да мно- ги млади људи
Свеска: 302 | У здравом духу здраво тело
...
...
Одреднице:
3
Свеска: 304 | Еколошка криза
...обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њемуВАСКРСАВА 📌 не само човјечност, него и читав
космос, јер његова људска природа рекапитулира
читав створени свијет човјек је микрокосмос у
2
...обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... спаситеља он исцјељује људе, изгони демоне, хода по води, стишава олују и вјетар себе за друге на крсту син божији предаје себе за друге, бог умире за човјека и човјек за бога, и остварује живот као савршену тајну љубави васкрсе- ње христово васпоставља нови живот, обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему васкрсава не само човјечност, него и читав космос, јер његова људска природа рекапитулира читав створени свијет човјек је микрокосмос у 24 l6/2008 макрокосмосу син божији га васкрсава и вазноси на небо до самог престола бога оца једино човјек егоист нема слуха за ову стварност он не чује вапаје свијета који страда, он је егоцентрични немилосрдни потрошач који иза себе оставља пустош и незамисливе и неразградиве количине смећа он је онај сити који гладнога не разумије, онај објесни који има потребу да све потчини себи, зао господар у зао час у очима овог човјека природа је нецивилизована дивљина, а ближњи бесконачно удаљени даљњи, његов роб или средство, преко кога прелази хитро, лактајући се и крчећи пут својим неутаживим амбицијама свијет је само сировина коју треба претворити у производ уновчен маркетиншком обманом и медијском хајком на несретног потрошача потрошач ће пак, разочаран нескладом између рајске рекламе и паклене стварности (и испражњеног џепа), оно за чим му је срце до малочас жудило одбацити у канту за смеће, пуну трулежи и изневјерених нада гордост живљења и похота очију стари потрошачки гријеси потреба да се конзумира и посједује све око себе, да се свијет отме из руке божије и да се овлада њиме скривање од својих страхова овај човјек се скрива у тврђаву својих небодера, иза тешких застора свога сљепила, удише издувне гасове својих омиљених машина, четује са виртуелним пријатељима, једе своју пластичну храну из пластеника, облачи своју најновију синтетичку креацију, пије своју чаробну пилулу за спавање и тоне у сан на смрт а у сну кошмар и врисак са смислом у ријетким тренуцима свијести он сазива међународне конференције, доноси законе, оснива инспекције, уплаћује донације, расправља и истражује „могућности одрживог развоја“ покушава да санира посљедице, слијеп за узроке и неспособан да се мијења човјек заправо жели да живи по старом, али без посљедица, предузима неке „акције“, спорадично и на махове, али без суштинских резултата савремено човјечанство, или бар његов освијешћени дио, постало је свјесно еколошког проблема као горућег питања садашњице грана на којој сједимо пуца под нама, али ипак, упркос свим људским напорима, нема одговора, јер га унутар палог свијета не може ни бити оваква људска настојања имају за резултат само привремено одлагање катаклизме и куповање времена кључ пакла у коме се налазимо увијек је у нашим рукама сваки проблем, па и еколошки проблем, на крају се своди на питање злоупотребе људске слободе човјек је круна творевине човјек увијек има само два избора: за заједницу са богом и са ближњим, и сарадњу са богом на плану спасења свеукупне творевине, православни мисионар l 25 или раскид са богом и ближњим, пут егоизма и самодовољности који читав свијет сурвава у ништавило и смрт пут живота и освећења или пут деструкције и зла човјек је круна творевине кроз њега се сва природа изражава од њега све зависи господ творац и сведржитељ свијет даје у руке човјеку човјек је спаситељ или непријатељ – природа то непогрјешиво препознаје спаситељу се предаје и покорава, а непријатељу супротставља и чека да се јаве истински синови божији (рим 8, 19) светитељи су људи који кроте и дивље људе и дивље звијери у њиховом присуству предокушамо ону рајску стварност у којој ће бити могућ суживот вука и јагњета у њима се огледа милост божија за сваку душу напаћену, за сваку твар они сву твар приводе престолу сина божијег коме ће се поклонити небо и земља, људи и анђели, и све што дише похвалиће господа господ овај свијет свој љубљени ствара за живот вјечни, благосиља га и потврђује као добар веома човјек пак, самога себе, своје ближње и сву твар приноси господу, оличену у хљебу и вину, и узноси је на наднебесни умни жртвеник у литургији се молимо за благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских, за оне који су у тамницама и болницама, за све којима је милост и помоћ потребна; молимо се да отац ниспошаље на нас и на све што му предложисмо духа свога светога, животодавца, који нас освећује и обнавља, чини живим и новим он чини да ми многи постанемо једно са христом, удови тијела његовог, народ његов и да хљеб и вино постану тијело и крв христова, храна и лијек бесмртности, која нас чини заједничарима и учесницима божанског живота само у васкрслом господу свијет и човјек налазе своје коначно исцјељење и спасење, и разрјешење сваког проблема и свијет и човјек су већ спасени у господу па ипак, потребан је увијек мој лични подвиг који ће и мене укључити у ову стварност потребно је преумљење моје слободе, корјенити заокрет мога бића, љубавни напор изласка из сопственог пакла самодовољности и исцјељење неутаживе глади за животом храном бесмртности пут исцјељења човјека егоиста и потрошача представља пост, добровољно одрицање од самоугађања и идолопоклонства самоме себи добровољно ограничење сопствене слободе зарад живота других чување ближњих од себе припитомљавање оних даљњих распињање за живот свијета излазак из ушушканог склоништа и суочавање са свијетом који у злу лежи, али није зао самилост према створењима божијим и према свој творевини скидање мрене гријеха са очију и виђење творевине божије као добре и лијепе, као одбљеска славе свога творца откривење човјека као иконе божије саздане за слободу и љубав, за заједницу и стваралаштво, за радост и богослужење за спасење свијета 26 l6/2008 свештеник александар миловановић тема броја стварајући небо и земљу, сав видљиви и невидљиви свет, бог пројављује и објављује себе као љубав, јер из љубави ни из чега ствара све врхунац божије љубави огледа се у стварању човека, као круне шестодневног стварања, човека као иконе - слике божије: „и створи бог човека по обличју својему, по обличју божијем створи га“ (1 мој 1,27) човек је, дакле, боголико створење, јер је створен по лику божијем, али је боголико биће и по своме назначењу које му је од бога дато то назначење (задатак) огледа се у првој заповести коју је бог дао човеку: „рађајте се и множите се, и напуните земљи, и владајте њом“ (1 мој 1,28) шта значе речи господње владајте њом? да ли их треба схватати у људском смислу владања и господарења - поробљавања? да ли је бог заиста стварао свет и природу да би је човек поробљавао и злоупотребљавао, што је последњих деценија тако очигледно? и где су границе те људске експлоатације и узурпације творевине божије? речи господње владајте њом свакако треба дословно схватити, јер је бог заиста сва створења и сву твар препустио човеку на располагање, на употребу ради његове користи и напретка тако, по божијем допуштењу, ми користимо и биљке и животиње за нашу храну и узимамо из природе све оне елементе који су нам потребни и који служе за добробит човечанства међутим, ту долазимо до камена спотицања целог људског рода! природа се најчешће не посматра и не доживљава као божија творевина, као врт божији који нам је дат на употребу и располагање, већ као нешто наше или пак ничије, са чиме можемо да радимо шта хоћемо а нашим прохтевима и хировима нема краја зато данас и имамо тако суморне и забрињавајуће прогнозе o томе шта нас све може задесити у наредним годинама и деценијама већ смо сведоци глобалног загревање и са њиме повезаног пораста нивоа мора, оштећеног озонског омотача, све чешћих и погубнијих поплава, урагана, земљотреса на хиљаде људи сваке године настрада од природних неприлика и катастрофа многи ће се сигурно запитати - зашто бог то дозвољава? одговор је врло једноставан - човек је господар земље, њему је препуштено управљање целом творевином! све што је бог створио, створено је добрим (1 мојс1,31), што значи да не можемо у богу тражити кривца за разноразне промене и поремећаје у природи сигурно да он може „интервенисати“ и спречити много тога, човек - устројитељили разоритељ творевине божије? православни мисионар l 27 свештеник александар миловановић тема броја али то није богу својствено он би тада био тиранин који се у све меша и све одређује, а ми бисмо били само пасивне фигуре препуштене његовој милости то није нити може бити наш бог! па рекли смо да је он љубав и његова се љубав огледа управо у томе што човеку даје слободу и могућност да бира, да прихвати или не прихвати и њега и све што од њега долази, па и то како ће живети „свој“ живот и уређивати „свој“ свет природа почива на законима и поретку који је господ установио, па тако имамо физичке законе, биолошке законе, хемијске законе и процесе који су стални и непроменљиви ми те законе откривамо, истражујемо и користимо, али их изнад свега морамо поштовати, јер се њима одржава и функционише сва твар нарушавањем, пак, ових природних (божијих) закона, човек ремети природне процесе и као резултат имамо све оне појаве о којима смо говорили свесно или несвесно, онај који је требао да управља и уређује божију творевину и да је приноси творцу, јер је спона између бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а
... спаситеља он исцјељује људе, изгони демоне, хода по води, стишава олују и вјетар себе за друге на крсту син божији предаје себе за друге, бог умире за човјека и човјек за бога, и остварује живот као савршену тајну љубави васкрсе- ње христово васпоставља нови живот, обнавља сву твар и даје вјечни смисао свему постојећем у њему васкрсава не само човјечност, него и читав космос, јер његова људска природа рекапитулира читав створени свијет човјек је микрокосмос у 24 l6/2008 макрокосмосу син божији га васкрсава и вазноси на небо до самог престола бога оца једино човјек егоист нема слуха за ову стварност он не чује вапаје свијета који страда, он је егоцентрични немилосрдни потрошач који иза себе оставља пустош и незамисливе и неразградиве количине смећа он је онај сити који гладнога не разумије, онај објесни који има потребу да све потчини себи, зао господар у зао час у очима овог човјека природа је нецивилизована дивљина, а ближњи бесконачно удаљени даљњи, његов роб или средство, преко кога прелази хитро, лактајући се и крчећи пут својим неутаживим амбицијама свијет је само сировина коју треба претворити у производ уновчен маркетиншком обманом и медијском хајком на несретног потрошача потрошач ће пак, разочаран нескладом између рајске рекламе и паклене стварности (и испражњеног џепа), оно за чим му је срце до малочас жудило одбацити у канту за смеће, пуну трулежи и изневјерених нада гордост живљења и похота очију стари потрошачки гријеси потреба да се конзумира и посједује све око себе, да се свијет отме из руке божије и да се овлада њиме скривање од својих страхова овај човјек се скрива у тврђаву својих небодера, иза тешких застора свога сљепила, удише издувне гасове својих омиљених машина, четује са виртуелним пријатељима, једе своју пластичну храну из пластеника, облачи своју најновију синтетичку креацију, пије своју чаробну пилулу за спавање и тоне у сан на смрт а у сну кошмар и врисак са смислом у ријетким тренуцима свијести он сазива међународне конференције, доноси законе, оснива инспекције, уплаћује донације, расправља и истражује „могућности одрживог развоја“ покушава да санира посљедице, слијеп за узроке и неспособан да се мијења човјек заправо жели да живи по старом, али без посљедица, предузима неке „акције“, спорадично и на махове, али без суштинских резултата савремено човјечанство, или бар његов освијешћени дио, постало је свјесно еколошког проблема као горућег питања садашњице грана на којој сједимо пуца под нама, али ипак, упркос свим људским напорима, нема одговора, јер га унутар палог свијета не може ни бити оваква људска настојања имају за резултат само привремено одлагање катаклизме и куповање времена кључ пакла у коме се налазимо увијек је у нашим рукама сваки проблем, па и еколошки проблем, на крају се своди на питање злоупотребе људске слободе човјек је круна творевине човјек увијек има само два избора: за заједницу са богом и са ближњим, и сарадњу са богом на плану спасења свеукупне творевине, православни мисионар l 25 или раскид са богом и ближњим, пут егоизма и самодовољности који читав свијет сурвава у ништавило и смрт пут живота и освећења или пут деструкције и зла човјек је круна творевине кроз њега се сва природа изражава од њега све зависи господ творац и сведржитељ свијет даје у руке човјеку човјек је спаситељ или непријатељ – природа то непогрјешиво препознаје спаситељу се предаје и покорава, а непријатељу супротставља и чека да се јаве истински синови божији (рим 8, 19) светитељи су људи који кроте и дивље људе и дивље звијери у њиховом присуству предокушамо ону рајску стварност у којој ће бити могућ суживот вука и јагњета у њима се огледа милост божија за сваку душу напаћену, за сваку твар они сву твар приводе престолу сина божијег коме ће се поклонити небо и земља, људи и анђели, и све што дише похвалиће господа господ овај свијет свој љубљени ствара за живот вјечни, благосиља га и потврђује као добар веома човјек пак, самога себе, своје ближње и сву твар приноси господу, оличену у хљебу и вину, и узноси је на наднебесни умни жртвеник у литургији се молимо за благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских, за оне који су у тамницама и болницама, за све којима је милост и помоћ потребна; молимо се да отац ниспошаље на нас и на све што му предложисмо духа свога светога, животодавца, који нас освећује и обнавља, чини живим и новим он чини да ми многи постанемо једно са христом, удови тијела његовог, народ његов и да хљеб и вино постану тијело и крв христова, храна и лијек бесмртности, која нас чини заједничарима и учесницима божанског живота само у васкрслом господу свијет и човјек налазе своје коначно исцјељење и спасење, и разрјешење сваког проблема и свијет и човјек су већ спасени у господу па ипак, потребан је увијек мој лични подвиг који ће и мене укључити у ову стварност потребно је преумљење моје слободе, корјенити заокрет мога бића, љубавни напор изласка из сопственог пакла самодовољности и исцјељење неутаживе глади за животом храном бесмртности пут исцјељења човјека егоиста и потрошача представља пост, добровољно одрицање од самоугађања и идолопоклонства самоме себи добровољно ограничење сопствене слободе зарад живота других чување ближњих од себе припитомљавање оних даљњих распињање за живот свијета излазак из ушушканог склоништа и суочавање са свијетом који у злу лежи, али није зао самилост према створењима божијим и према свој творевини скидање мрене гријеха са очију и виђење творевине божије као добре и лијепе, као одбљеска славе свога творца откривење човјека као иконе божије саздане за слободу и љубав, за заједницу и стваралаштво, за радост и богослужење за спасење свијета 26 l6/2008 свештеник александар миловановић тема броја стварајући небо и земљу, сав видљиви и невидљиви свет, бог пројављује и објављује себе као љубав, јер из љубави ни из чега ствара све врхунац божије љубави огледа се у стварању човека, као круне шестодневног стварања, човека као иконе - слике божије: „и створи бог човека по обличју својему, по обличју божијем створи га“ (1 мој 1,27) човек је, дакле, боголико створење, јер је створен по лику божијем, али је боголико биће и по своме назначењу које му је од бога дато то назначење (задатак) огледа се у првој заповести коју је бог дао човеку: „рађајте се и множите се, и напуните земљи, и владајте њом“ (1 мој 1,28) шта значе речи господње владајте њом? да ли их треба схватати у људском смислу владања и господарења - поробљавања? да ли је бог заиста стварао свет и природу да би је човек поробљавао и злоупотребљавао, што је последњих деценија тако очигледно? и где су границе те људске експлоатације и узурпације творевине божије? речи господње владајте њом свакако треба дословно схватити, јер је бог заиста сва створења и сву твар препустио човеку на располагање, на употребу ради његове користи и напретка тако, по божијем допуштењу, ми користимо и биљке и животиње за нашу храну и узимамо из природе све оне елементе који су нам потребни и који служе за добробит човечанства међутим, ту долазимо до камена спотицања целог људског рода! природа се најчешће не посматра и не доживљава као божија творевина, као врт божији који нам је дат на употребу и располагање, већ као нешто наше или пак ничије, са чиме можемо да радимо шта хоћемо а нашим прохтевима и хировима нема краја зато данас и имамо тако суморне и забрињавајуће прогнозе o томе шта нас све може задесити у наредним годинама и деценијама већ смо сведоци глобалног загревање и са њиме повезаног пораста нивоа мора, оштећеног озонског омотача, све чешћих и погубнијих поплава, урагана, земљотреса на хиљаде људи сваке године настрада од природних неприлика и катастрофа многи ће се сигурно запитати - зашто бог то дозвољава? одговор је врло једноставан - човек је господар земље, њему је препуштено управљање целом творевином! све што је бог створио, створено је добрим (1 мојс1,31), што значи да не можемо у богу тражити кривца за разноразне промене и поремећаје у природи сигурно да он може „интервенисати“ и спречити много тога, човек - устројитељили разоритељ творевине божије? православни мисионар l 27 свештеник александар миловановић тема броја али то није богу својствено он би тада био тиранин који се у све меша и све одређује, а ми бисмо били само пасивне фигуре препуштене његовој милости то није нити може бити наш бог! па рекли смо да је он љубав и његова се љубав огледа управо у томе што човеку даје слободу и могућност да бира, да прихвати или не прихвати и њега и све што од њега долази, па и то како ће живети „свој“ живот и уређивати „свој“ свет природа почива на законима и поретку који је господ установио, па тако имамо физичке законе, биолошке законе, хемијске законе и процесе који су стални и непроменљиви ми те законе откривамо, истражујемо и користимо, али их изнад свега морамо поштовати, јер се њима одржава и функционише сва твар нарушавањем, пак, ових природних (божијих) закона, човек ремети природне процесе и као резултат имамо све оне појаве о којима смо говорили свесно или несвесно, онај који је требао да управља и уређује божију творевину и да је приноси творцу, јер је спона између бога и твари, постао је њен разоритељ; и уместо да је чува, све више је губи и уништава а на крају ће човек морати господу дати одговор на питање: „да ли си сачувао врт мој који сам ти поверио?“ човек - устројитељили разоритељ творевине божије? 28 l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
1. 104730 / ...из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и ВАСКРСАВА? ше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија о...
2. 221072 / ...цркве постале су мале након пола вијека, у центру града ВАСКРСАВА? о је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народ...
1. 104730 / ...из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и ВАСКРСАВА? ше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија о...
2. 221072 / ...цркве постале су мале након пола вијека, у центру града ВАСКРСАВА? о је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народ...
4
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот иВАСКРСАВА 📌 у нови, духовни, у коме је хри-
стос центар
ову свету тајну заповедио је сам господ
исус христос: „идите и научите све
народе крс
...3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов- но долазили у храм, присуствовали богослужењима, док су на литургији могли бити присутни само до читања јеванђеља и проповеди, када би излазили јер су у светој тајни евхаристије могли учествовати само већ крштени хришћани у чину крштења данас су се сачувале молитве оглашења и истеривања ђавола, тзв егзорцизми, након чега следи свечано одрицање онога који се крсти (или кума – у име онога који се крштава) и исповедање вере у христа затим следи освећење воде, пома- зивање уљем и само трократно погружавање уз изговарање формуле ове свете тајне: „крштава се слуга божији /име/ у име оца, амин, и сина, и светога духа, амин“ одмах након погружавања следи света тајна миропомазања, после које се врши трократно обилажење око крстионице уз појање: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ чин крштења се завршава читањем апостола и јеванђеља, постригом косе и уцрковљењем одмах након крштења новокрштени треба да присту- пи светој тајни причешћа, што доказује да је ова света тајна одувек била саставни део свете литургије, а не неки посебни, приватни чин l 12 l2/2009 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије процес хеленизације хришћанства кулминирао је стварањем хришћанске теологије утицај антич- ке философије на хришћанске писце „није био само формалан, већ се преносио и у саму садржину учења хришћанских писаца“ свети климент александријски и ориген су за своја посматрања позајмљивали она мишљења античких философа која су била слична хришћан- ским схватањима и која су прилагођавали хришћан- ском начину мишљења њихов извор за хришћан- ско-философску форму гносе било је свето писмо, коме ништа не може да парира, али чији садржај „врви потешкоћама наслеђеним од хеленског обра- зовног духа“ у томе им је помогао филон из алек- сандрије, који је први указао како се те потешкоће могу превазићи – употребом алегоријско-симво- личке интерпретације светог писма он је поставио задатак, а климент и ориген су учили на његовом примеру створили су противтежу његовој јевреј- ској философији они су утемељивачи хришћанске философије: „оно што је код њихових претходника, апологе- та, било више једно уопштено поређење хри- шћанства и хеленске философије, код њих двоји- це је сада у свим појединостима изведено као свеобухватни систем хришћанске мисли“ тај систем су – по угледу на хеленску философију – назвали теологија реч теологија се први пут појављује у платоновом делу држава, где је платон за своју идеалну државу истакао „нацрте теологије“ задатак ове философске теологије је да истакне природу бога у делу поуке хеленима, које је написао свети јустин филозоф, налази се теза о библијском пореклу хеленске философије јустин каже да је платон у свом брижљиво урађеном делу тимај, у коме се чак прихватио разматра- ња богословских проблема, о богу написао исто што је написао мојсије, па додаје: ,,() зар ово, о хелени, не изгледа онима који су способ- ни да мисле једно те исто, само по члану различито јер мојсије каже онај који јесте, а платон оно што јесте очигледно је да сваки од ових изричаја односи на бога који увек јесте јер управо је он једини који увек јесте и који је рођен“ за климента ова мисао обухвата постојање једне мудрости, божанског порекла, у зачетку јеврејске и хеленске традиције, које претходе хришћанству александријска и антиохијска теолошка школа главну улогу у развоју хришћанске теологије одигра- ле су две „школе“ – александријска и антиохијска кроз концепцију и дејство александријске школе у хришћан- ску теологију су унете хеленске идеје, а кроз антиохиј- ску извесне оријенталне традиције александријска школа, у којој је ориген стекао своје образовање, имала је супарника и опонента – антохиј- ску школу насупрот александријском алегоризму, антиохијци су неговали занимање за дословно-историј- ски смисао библије, насупрот платоновској алексана- дријској онтологији и космологији у крајњем свом изразу, обе школе су дале две „христолошке“ јереси – несторијанство и монофизитство климент хеленство не доживљава као средство ства- рања неког новог, супериорнијег хришћанства, већ га доживљава као помоћно средство привлачења пагана и оних који су се изгубили у заблудама лажне гносе хри- сту, па каже: „треба постати не само, како каже апостол, прави јеврејин ради јевреја и оних који су под законом, него треба постати и прави хелен ради хелена, да бисмо све придобили“ не треба заборавити ни велики труд атанасија великог, архиепископа александријског, пореклом египћанина, а који је – у културном погледу – био прави хелен теолошки оквир његове мисли био је много чвршћи него код оригена и климента потпу- но ортодоксна теологија добиће свог првог великана у његовој личности атанасије велики је морао доћи у положај да хришћанско откровење брани инстру- ментима философије јер он, који је образован на делима хомера, демостена и осталих хеленских узо- ра, никада „није заборавио чињеницу да хришћан православни мисионар l 13 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије ство стоји или пада са изворном апостолском тради- цијом – дакле са оним знањима које се чувају како у библији тако и у усменом и записаном наслеђу црквених отаца“ његова речитост је спонтана, асо- цијације спонтане, тако да није систематски и синте- тички писац, али је ипак остао пример како се у „објашњавању главних идеја хришћанског открове- ња могу ангажовати и све дијалектичке способности култивисаног духа“ кападокијци великим трудом александријских теолога од хри- шћанства је, преузимањем наслеђа античке филозо- фије, „створена доктрина прикладна хеленском уму“ тада је настао „богати опус хришћанске лите- ратуре, писане по узору на типично грчку форму и традицију“ сусрет хеленизма и хришћанства је достигао свој врхунац у 4 веку, и то пре свега код „великих кападо- кијских отаца“ – василија великог, григорија из нисе и григорија из назијанза, који су били брижљиво образо- вани, вешти у философској и реторичкој мудрости, потомци имућних породица, навикнути на ауторитет и уважавање хришћанство су преобразили у духовну снагу византијског царства централна област мале азије, кападокија је истори- ји хришћанске мисли дала много већи допринос него што се то обично зна или признаје он није ограничен само на теологију, већ садржи „корениту преоријента- цију класичног грчког хуманизма, концепцију човека коју античка мисао није могла дати упркос својим мно- гим достигнућима у философији“ кападокијски оци су наставили оно што су њихови претходници започели, а то је помирење античке фило- софије, грчке дијалектике и метафизике са учењем све- тог писма долази до већег продирања хеленске фило- софске методологије у теолошко расуђивање и – без обзира на библијску аргументацију као основну – дија- лектички приступ теолошким питањима осваја своје место док су хришћанска писци 3 века више пажње покла- њали садржини него облику, кападокијци у 4 веку постижу хармонију између садржине и облика, те се од тог времана појављују хришћански класици l 14 l2/2009 александар милојков о мислима великана сила у немоћи „спознаја бога без познања своје беде води у охолост познавање своје беде без познавања бога ствара очајање познавање исуса христа чини средину, јер у њему налазимо и бога и своју беду“ блез паскал, мисли човек је биће крхко, рањиво, смртно и свет око њега је исти такав, пролазан и смртан бића у свету настају, трају и нестају то је ритам природе, ритам створене природе а само је човек због тога тужан тужан је зато што једини зна да ће умрети он је једини свестан своје беде човек је – зато што је највећи – и најтужнији разум је његова моћ и његов крст и слобода је његова моћ и његов крст колико год био понесен радошћу живљења, човек се сети ове своје беде човек је биће које се сећа смрти и биће које чека смрт зна човек да смрт није стра- шна страшно је знање да ће она доћи, страшно је чекати смрт сама смрт није страшна, смрт је гадна – како каже наш јован дучић ругоба смрти обесми- шљава постојање, животну радост она тера човека на очај, на жалосни одговор на питање које му нико, до он сам себи, не поставља: „чему?“ човек сам себи у очајању каже: „ово је најгори свет од свих могућих светова“ зашто то човек каже? зато што је ово постојање – које има свој крај – лаж и привид посто- јања човек хоће истину, не лаж и привид; хоће да вечно постоји но, то је недосањани сан јер је смрт непремостива гранична ситуација преко које се не може све што човеку остаје јесте да осмисли умира- ње, да улепша своју ругобу потискујући, тако, свој очај управо то и јесу философија и религија: осми- шљавање смрти, шминкање очајања, лагање себе самога нема излаза из тог круга смрти, из очајања, па макар га нашминкали нејлепшим бојама човек уми- ре, а смрт је ружна, очајно ружна бог је једино светло у том ружном и мрачном тунелу познање бога је једини пут за истинско осмишљавање људске егзи- стенције јер он је једини кадар да дâ оно за чим човек чезне: живот, постојање, вечност он је једини кадар да покаже и створи смисао али човек се стиди да призна бога зашто? зато што га не може обухва- тити својим разумом, својим начином познања и дефинисања стварности човек не жели да призна да бог измиче и да је изнад разумских категорија, већ бога потчињава разуму, сматра га недостојним разу- мевања разум говори: „бог је мртав! ми смо га уби- ли! на његово место ставили смо своје разумске аксиоме, своје теорије и теореме!“ разум људски је створио очај убивши бога убивши бога, разум је извршио самоубиство разум је оцеубица и самоуби- ца на његовом месту зацарило се безумље, лажно названи разум зато свет живи у лажи и очајању на месту где је некада био бог – стоји празнина, вакуум који вуче у бездан, у пропаст и смрт покушавао је човек да на то место на ком је некада био бог постави божанства мртвог разума: рационализам, емпири- зам, идеализам, позитивизам, марксизам и ко зна какве не још мртваце човек без ослонца биће да се човек и покајао што је убио бога, па је измишљао и разне религије, разне богове но, није човек могао да замени правога бога, кога је убио јама је остала да зјапи, да прождире и вуче у смрт човек није познао бога, а познао је своју беду, своју смртност свидело се то њему или не, смрт је ту, и колико год је он својим философијама и својим рели- гијама осмишљавао, она не престаје да буде ружна, најружнија а живот, живот је таквом човеку један непрестани страх, у којем чека сусрет са том руго- бом та беда људска, свест о смрти и чекање смрти, то јесте очајање, немоћ и безизлаз човек очајник је човек без ослонца, без правог смисла бивствовања, разбијен о хридине лажног успокојавања покушавао је човек да изађе из ове беде и очаја покушавао је да оживи бога кога је убио умислио је да може да позна бога који му се никада и нигде није православни мисионар l 15 александар милојков о мислима великана сила у немоћи јавио тако је човек стварао лажне религије и лажне богове ти његови измишљени богови су још гори бедници од њега самог јер не постоје, никада нису постојали нити ће чак су толико бедни да нису кадри ни да умру јер их – нема бедни су толико да чак и не заслужују име бедника јер, гле, и бедник постоји, макар привремено и – кратко познање бога без његовог јављања је људска уобразиља, лаж и охолост охо ли људи не виде своју беду, сво- ју немоћ да познају несазнати- вог свака је религија лаж, сва- ка која не лежи на чињеници да је бог онај који себе открива човеку – кад хоће и како хоће не зна бога она религија којој није он сам говорио о себи и религија је лаж, измишљотина охолог човека јављање бога није религија, већ догађај тај догађај је лудост свим религи јама јер религије говоре и сањају о сили, а тај догађај је немоћ и беда „где је онда ту бог?“ – питају се охоле религи је човечанство, тако, живи рас пето између очајања и охоло- сти између познања своје беде без познања бога и покушаја познања бога без познања сво је беде зато је овај наш свет долина плача плач очајника и охолих одјекује васи оном то је плач безнађа – нико их не чује јер бог је мртав, убили су га њихове сузе гута бездан смрти блез паскал 16 l2/2009 који стоји на месту на коме је некада живео бог њихове сузе су бедне и залудне може ли човек икуда из ове своје беде? може ли, будући бедник, да буде и силан? свети апостол павле каже да може и не само да може, већ силе људске нема без немоћи људске „када сам слаб, онда сам силан!“ – вели апостол но, то је парадокс и лудост, рећи ће наш човек – очајник који је убио бога и охоли који измишља религију јесте, то је и парадокс и лудост али ту лудост изабра бог да посрами мудрост, лажно названо знање, улепшавање смрти и шминка- ње ругобе и тај парадокс изабра бог да сједини ство- рено и нестворено, смртно и бесмртно да тако дару- је истинску мудрост и знање и да дарује истински живот, вечно постојање мишица господња узе господ људску беду и слабост, узе је да буде његова, заувек његова узе је да је освети, оживотвори и да кроз њу дарује силу своју да дарује силу божију немоћи људској, да сила буде човекова, заувек човекова бог је постао бедник да би човек постао сила син божији је постао човек да би човек постао син божији откри се „мишица господња“ (ис 53), а да је очајници и охоли нису приметили јер изниче „као корен из суве земље“ и „не би обличја ни лепоте у њега“ „не беше ничега чега ради би га пожелели“ и чега ради би га приме- тили очајници и охоли „презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан боле- стима“ бог је постао човек и он „болести наше носи и немоћи наше узе на се“ све то би „нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо“ онај који је кадар да гледа у његову немоћ и да исповеди: „заиста човек овај син божији беше“ (мк 15, 39) – кадар је и да види бога и његову силу њего- ва немоћ јесте његова сила, његове ране јесу мелем ранама нашим и његова смрт јесте живот свету и за живот света он је бог и човек, сила и немоћ, сила у немоћи познање господа исуса христа јесте то тајанствено познање силе у немоћи, познање бога у човеку, познање богочовека пут ка сили његовој је пут ношења немоћи његове он поручује: „ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) неће то очајници и охоли приметити и прихватити они ће викати: „ако је бог, нека сиђе са крста па ћемо веровати!“ но, господ не силази са крста, не одбацује нашу беду гле- дајући у распетог господа, видимо своју беду: његове ране, крв и зној али у тој беди видимо и силу и све- моћ божију овај распети бог је толико моћан да може чак и да умре – ако то жели нико од охолих богова лажних религија никада није, нити је могао да умре богови су се стидели смрти смрт су оставили човеку да се он са њом рве и пати, а они, охоли бого- ви, уживали су у амброзији и са висина гледали ову нашу долину плача само је прави бог могао и хтео да од човека узме праву смрт и да заиста умре само је бог, истински бог, могао да смрти одузме ругобу, да је излечи од ружноће јер не даде да „светац његов види труљење“ (пс 16, 10) богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учинио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује: „заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре многи род доноси“ (јн 12, 24) живот човеков више није страх у очекивању ругобе смрти живот човеков је преображен у јед- но друго чекање: чекање „васкрсења мртвих и живота будућег века“ а чекати живот, вечни живот, значи живети у радо- сти, радосно чекати човеку остаје позив да се одрекне очајања, познања своје беде без познања бога остаје му и позив да се одрекне своје охолости, познања бога без познања своје беде човек је позван да се окре- не богочовеку, да у њему види „бога истинитог од бога истинитог“ и да види човека, оног исти- нитог човека „који је распет у време понтија пилата и који је страдао и био погребен“ чове- чанство је позвано да спозна силу у немоћи то је позив који чека на одговор свакога од нас: „ходи- те к мени сви које сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“ (мт 11, 28) ко има уши да чује, нека чује! l богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учи- нио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује православни мисионар l 17 интервју водили: максим и ирена морган превод са енглескогјезика: татјана радић интервју православна породица mcdonald пријатно је и удобно у малој кући џефрија и карин мекдоналд у брнту (тексас) иако имају петоро деце, у њиховој кући веома је мирно и уредно оваква ситуација је дубоко импресионирала премда је ово први пут да сам их посетила мој муж и ја смо одлучили да читаоцима вашег часописа испричамо нешто о овој православној америчкој породици интервју смо урадили 11 јануара 2009 год док смо, у кући, седели поред божићног дрвета иконе пре- свете богомајке и господа исуса христа, које су виси- ле као украси на дрвету, гледале су у нас многе од тих украса направила су деца zџеф и карин, реците нам нешто укратко о вама и како сте прешли у православље? џефри: рођен сам у њу џерсију и одгајан у презбе- теријанској цркви, а када сам напунио 16 година, прешао сам у баптистичку цркву отишао сам на протестантски колеџ припремајући се за богослови- ју током часова историје цркве, открио сам право- славље разочарао сам се у протестантизам постоји толи- ко деноминација и свака од њих има сопствену интерпретацију библије осетио сам потребу за јединственим и трајним тумачењем библије, као и 18 l2/2009 историје цркве, тако да сам – још док сам похађао веома познату евангелистичку школу витн колеџ – одлучио да приступим православној цркви открио сам да је православна црква користила апостолску традицију – веома супротно ономе што је доносила нова теологија, а то је да је свака особа слободна да креира сопствено учење православље сам примио на велику суботу на тре- ћој години студија, 1977 године након дипломирања на витн-колеџу, уписао сам на православну богословију свети владимир у њујорку, где сам стекао диплому магистра теологије потом сам три године био професор на богословији свети герман на аљасци затим сам се вратио како бих докторирао на богословији свети владимир, а потом наставио да – наредних седам година – преда- јем на богословији на аљасци читајући свете оце, увидео сам да је православна црква сачувала учење светих апостола и ране цркве видео сам да је православна црква пружала апо- столску традицију, која није постојала у протестант- ској карин: одрасла сам у њујорку моји родитељи, као и бака и дека, били су јевреји одгајана сам као јеврејка – као мала одлазила сам у синагогу, али сам у току студија престала да будем религиозна на уни- верзитету сам се упознала са феминизмом и постмо- дернизмом – због чега сам постала антихришћанка била сам против било које форме традиционалног облика веровања отишла сам на женски брајан мавр колеџ у пенсилванији између друге и треће године студија поново сам почела да верујем у бога вероватно сам била агностик пре тога, не знам било како било, на трећој години студија постала сам хри- шћанка хришћанка сам постала тако што сам чита- ла јеванђеље иако нисам имала пријатеље који су били хришћани неки познаници су ме позвали да дођем у цркву то је била протестантска црква у почетку сам одла- зила у различите цркве на крају сам отишла на харвард, и то одсек за бли- скоисточне језике и цивилизацију, где сам дипломи- рала у том периоду сусретала сам се са бројним несагласностима у протестантизму на једном од курсева на студијама открила сам да је рана црква била литургијска и да је утемељење нашла у литургиј- ској пракси синагоге од тог тренутка сам одлучила да почнем да посећујем литургијску цркву на васкрс била сам позвана да дођем у православ- ну цркву, у једну грчку цркву у масачусетсу посвеће- ну часном крсту младић који ме је позвао био је грк, а ми смо заједно похађали курс библијских студија одбила сам римокатоличку цркву због папског примата одбила сам англиканску цркву због њихо- вог либералног учења (женско свештенство, свеште- ници хомосексуалци итд) када сам присуствовала богослужењу у право- славној цркви, било је веома слично богослуже- њу којем сам, као мала, присуствовала у синаго- ги у том тренутку нисам размишљала о томе да примим православље зато што је све било на грч- ком језику почела сам да читам о православној цркви укљу- чујући и историју и теологију у јесен 1988 год при- мила сам православље православни мисионар l 19 zџеф, реци нам нешто о свом професорском иску- ству на православној богословији на аљасци џефри: био сам професор историје цркве и старог завета студенти су, углавном, пореклом са аљаске тамо сам провео десет година то је био рурални део аљаске, а у многим селима читаве заједнице су право- славне сеоски живот био је доста примитиван бого- словија је била смештена у малом граду кодиак на острву кодиак тамо је руско становништво смештено у рибарску луку која је имала велику америчку поморску базу помагао сам у припреми домаћег становништва за свештеничку службу било је и неколико англоаме- риканаца који су такође похађали богословију zда ли сте планирали да имате оволико деце? џефри: нисмо планирали колико ћемо деце има- ти овако се десило православна црква нас учи да је имати децу благо- слов служба приликом склапања брака је препуна молитви које се тичу рађања, и ми верујемо да на
... христос устаде из мртвих славом очевом, тако и ми ходили у новом животу ако ли умресмо са христом, верујући да ћемо и живети са њиме, знајући да христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи богу“ (рим 6, 3–11) крштењем човек умире за дотадашњи стари, греховни живот и васкрсава у нови, духовни, у коме је хри- стос центар ову свету тајну заповедио је сам господ исус христос: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ (мт 28, 19) у раној цркви крштење се вршило искљу- чиво погружавањем у воду, а никако нествореним не схваћен тако, живот се прео- креће од става благодарности у ужас детерми- нисаности, а околина више није ту да служи, већ да узвраћа, да се бори против узурпатора који је тлачи претећи да је тотално поништи разуме се по себи да стање природе у многоме зависи од човека, као што и оркестар у многоме зависи од диригента – он началствује, он предводи ако за трен застанемо на овом месту, можемо увидети да је решење овог проблема литургијски већ изражено на догађају литургије оприсутњује се заједништво створеног – нествореног, хлеб и вино се преображавају у тело и крв не престајући притом бити хлеб и вино, док самим догађајем началствује један, који је израз свих и који је неза- мислив мимо осталих литургијско амин, наше да, изажава одзив на заједницу са богом, а многи, у свим својим различитостима, јесу удови једног тела евхаристија – благодарење, изражава свест о животу као дару, а учествујући у њој, дакле приче- шћујући се, учествујемо у самом животу, а у скла- ду са речима христовим „ја сам пут, истина и живот“ преображавајући тако саму материју, чији смо део, уводећи је у вечно добро битије – заједни- цу са богом додамо ли свему овоме достигнућа модерне науке, конкретно квантне физике, схвата- мо да се међусобно мењамо у односу – односом, а да променивши себе мењамо и друге то прожима- ње целокупне творевине – јер не мењамо само друге људе, већ и саму материју (што се најбоље видело експериментом руских научника на води, односно у њеној интеракцији у односу на крсно знамење) – указује на потребу заједничарења са њом из перспективе литургијског опита и на којем месту се поново враћамо самом човеку, његовој одговорности за сопствено развијање, напредова- ње, чија је потреба јасно назначена још у причи о талантима дакле, схвативши литургију као егзи- стенцијално битан догађај, најбитнији, човек већ сад може учествовати у радости живота схватив- ши га као дар, док сопственим самоостваривањем и околини указује на ту лепоту бивства, сведочи; мењајући је, превазилази окове детерминисаности и коначности предукусом таворске реалности овај закључак указује на изазов који је пред човеком, који га позива да оправда своје назначе- ње као круне стварања и као господара целокупне материје, литургијским утемељењем и хришћан- ском одговорношћу ради свих и за све l православни мисионар l 11 јерођакон јован (панић) светотајински живот цркве осветој тајни крштења обливањем, што се појавило доста касније, и то под ути- цајем римокатоличке праксе главни предуслов ове свете тајне јесте вера уколико имамо случај да родитељи желе да крсте своје дете, испо- ведање вере изговара кум, који тим чином постаје своје- врсни духовни родитељ, који се брине за своје кумче и стара се за његово духовно напредовање у старој цркви крштење се није вршило свакодневно као данас, већ само за велике празнике, посебно за вас- крс крштењу су претходили дуги месеци, па и године припреме, такозвани период катихумената, када је онај ко је желео да приступи светом просвећењу, то јест крштењу, долазио у храм, слушао поуке епископа, који им је давао савете у вези духовног живота они су редов- но долазили у храм, присуствовали богослужењима, док су на литургији могли бити присутни само до читања јеванђеља и проповеди, када би излазили јер су у светој тајни евхаристије могли учествовати само већ крштени хришћани у чину крштења данас су се сачувале молитве оглашења и истеривања ђавола, тзв егзорцизми, након чега следи свечано одрицање онога који се крсти (или кума – у име онога који се крштава) и исповедање вере у христа затим следи освећење воде, пома- зивање уљем и само трократно погружавање уз изговарање формуле ове свете тајне: „крштава се слуга божији /име/ у име оца, амин, и сина, и светога духа, амин“ одмах након погружавања следи света тајна миропомазања, после које се врши трократно обилажење око крстионице уз појање: „ви који се у христа крстисте, у христа се обукосте“ чин крштења се завршава читањем апостола и јеванђеља, постригом косе и уцрковљењем одмах након крштења новокрштени треба да присту- пи светој тајни причешћа, што доказује да је ова света тајна одувек била саставни део свете литургије, а не неки посебни, приватни чин l 12 l2/2009 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије процес хеленизације хришћанства кулминирао је стварањем хришћанске теологије утицај антич- ке философије на хришћанске писце „није био само формалан, већ се преносио и у саму садржину учења хришћанских писаца“ свети климент александријски и ориген су за своја посматрања позајмљивали она мишљења античких философа која су била слична хришћан- ским схватањима и која су прилагођавали хришћан- ском начину мишљења њихов извор за хришћан- ско-философску форму гносе било је свето писмо, коме ништа не може да парира, али чији садржај „врви потешкоћама наслеђеним од хеленског обра- зовног духа“ у томе им је помогао филон из алек- сандрије, који је први указао како се те потешкоће могу превазићи – употребом алегоријско-симво- личке интерпретације светог писма он је поставио задатак, а климент и ориген су учили на његовом примеру створили су противтежу његовој јевреј- ској философији они су утемељивачи хришћанске философије: „оно што је код њихових претходника, апологе- та, било више једно уопштено поређење хри- шћанства и хеленске философије, код њих двоји- це је сада у свим појединостима изведено као свеобухватни систем хришћанске мисли“ тај систем су – по угледу на хеленску философију – назвали теологија реч теологија се први пут појављује у платоновом делу држава, где је платон за своју идеалну државу истакао „нацрте теологије“ задатак ове философске теологије је да истакне природу бога у делу поуке хеленима, које је написао свети јустин филозоф, налази се теза о библијском пореклу хеленске философије јустин каже да је платон у свом брижљиво урађеном делу тимај, у коме се чак прихватио разматра- ња богословских проблема, о богу написао исто што је написао мојсије, па додаје: ,,() зар ово, о хелени, не изгледа онима који су способ- ни да мисле једно те исто, само по члану различито јер мојсије каже онај који јесте, а платон оно што јесте очигледно је да сваки од ових изричаја односи на бога који увек јесте јер управо је он једини који увек јесте и који је рођен“ за климента ова мисао обухвата постојање једне мудрости, божанског порекла, у зачетку јеврејске и хеленске традиције, које претходе хришћанству александријска и антиохијска теолошка школа главну улогу у развоју хришћанске теологије одигра- ле су две „школе“ – александријска и антиохијска кроз концепцију и дејство александријске школе у хришћан- ску теологију су унете хеленске идеје, а кроз антиохиј- ску извесне оријенталне традиције александријска школа, у којој је ориген стекао своје образовање, имала је супарника и опонента – антохиј- ску школу насупрот александријском алегоризму, антиохијци су неговали занимање за дословно-историј- ски смисао библије, насупрот платоновској алексана- дријској онтологији и космологији у крајњем свом изразу, обе школе су дале две „христолошке“ јереси – несторијанство и монофизитство климент хеленство не доживљава као средство ства- рања неког новог, супериорнијег хришћанства, већ га доживљава као помоћно средство привлачења пагана и оних који су се изгубили у заблудама лажне гносе хри- сту, па каже: „треба постати не само, како каже апостол, прави јеврејин ради јевреја и оних који су под законом, него треба постати и прави хелен ради хелена, да бисмо све придобили“ не треба заборавити ни велики труд атанасија великог, архиепископа александријског, пореклом египћанина, а који је – у културном погледу – био прави хелен теолошки оквир његове мисли био је много чвршћи него код оригена и климента потпу- но ортодоксна теологија добиће свог првог великана у његовој личности атанасије велики је морао доћи у положај да хришћанско откровење брани инстру- ментима философије јер он, који је образован на делима хомера, демостена и осталих хеленских узо- ра, никада „није заборавио чињеницу да хришћан православни мисионар l 13 ђакон ненад идризовић рано хришћанство озбиљнипочециразвоја хришћанске теологије ство стоји или пада са изворном апостолском тради- цијом – дакле са оним знањима које се чувају како у библији тако и у усменом и записаном наслеђу црквених отаца“ његова речитост је спонтана, асо- цијације спонтане, тако да није систематски и синте- тички писац, али је ипак остао пример како се у „објашњавању главних идеја хришћанског открове- ња могу ангажовати и све дијалектичке способности култивисаног духа“ кападокијци великим трудом александријских теолога од хри- шћанства је, преузимањем наслеђа античке филозо- фије, „створена доктрина прикладна хеленском уму“ тада је настао „богати опус хришћанске лите- ратуре, писане по узору на типично грчку форму и традицију“ сусрет хеленизма и хришћанства је достигао свој врхунац у 4 веку, и то пре свега код „великих кападо- кијских отаца“ – василија великог, григорија из нисе и григорија из назијанза, који су били брижљиво образо- вани, вешти у философској и реторичкој мудрости, потомци имућних породица, навикнути на ауторитет и уважавање хришћанство су преобразили у духовну снагу византијског царства централна област мале азије, кападокија је истори- ји хришћанске мисли дала много већи допринос него што се то обично зна или признаје он није ограничен само на теологију, већ садржи „корениту преоријента- цију класичног грчког хуманизма, концепцију човека коју античка мисао није могла дати упркос својим мно- гим достигнућима у философији“ кападокијски оци су наставили оно што су њихови претходници започели, а то је помирење античке фило- софије, грчке дијалектике и метафизике са учењем све- тог писма долази до већег продирања хеленске фило- софске методологије у теолошко расуђивање и – без обзира на библијску аргументацију као основну – дија- лектички приступ теолошким питањима осваја своје место док су хришћанска писци 3 века више пажње покла- њали садржини него облику, кападокијци у 4 веку постижу хармонију између садржине и облика, те се од тог времана појављују хришћански класици l 14 l2/2009 александар милојков о мислима великана сила у немоћи „спознаја бога без познања своје беде води у охолост познавање своје беде без познавања бога ствара очајање познавање исуса христа чини средину, јер у њему налазимо и бога и своју беду“ блез паскал, мисли човек је биће крхко, рањиво, смртно и свет око њега је исти такав, пролазан и смртан бића у свету настају, трају и нестају то је ритам природе, ритам створене природе а само је човек због тога тужан тужан је зато што једини зна да ће умрети он је једини свестан своје беде човек је – зато што је највећи – и најтужнији разум је његова моћ и његов крст и слобода је његова моћ и његов крст колико год био понесен радошћу живљења, човек се сети ове своје беде човек је биће које се сећа смрти и биће које чека смрт зна човек да смрт није стра- шна страшно је знање да ће она доћи, страшно је чекати смрт сама смрт није страшна, смрт је гадна – како каже наш јован дучић ругоба смрти обесми- шљава постојање, животну радост она тера човека на очај, на жалосни одговор на питање које му нико, до он сам себи, не поставља: „чему?“ човек сам себи у очајању каже: „ово је најгори свет од свих могућих светова“ зашто то човек каже? зато што је ово постојање – које има свој крај – лаж и привид посто- јања човек хоће истину, не лаж и привид; хоће да вечно постоји но, то је недосањани сан јер је смрт непремостива гранична ситуација преко које се не може све што човеку остаје јесте да осмисли умира- ње, да улепша своју ругобу потискујући, тако, свој очај управо то и јесу философија и религија: осми- шљавање смрти, шминкање очајања, лагање себе самога нема излаза из тог круга смрти, из очајања, па макар га нашминкали нејлепшим бојама човек уми- ре, а смрт је ружна, очајно ружна бог је једино светло у том ружном и мрачном тунелу познање бога је једини пут за истинско осмишљавање људске егзи- стенције јер он је једини кадар да дâ оно за чим човек чезне: живот, постојање, вечност он је једини кадар да покаже и створи смисао али човек се стиди да призна бога зашто? зато што га не може обухва- тити својим разумом, својим начином познања и дефинисања стварности човек не жели да призна да бог измиче и да је изнад разумских категорија, већ бога потчињава разуму, сматра га недостојним разу- мевања разум говори: „бог је мртав! ми смо га уби- ли! на његово место ставили смо своје разумске аксиоме, своје теорије и теореме!“ разум људски је створио очај убивши бога убивши бога, разум је извршио самоубиство разум је оцеубица и самоуби- ца на његовом месту зацарило се безумље, лажно названи разум зато свет живи у лажи и очајању на месту где је некада био бог – стоји празнина, вакуум који вуче у бездан, у пропаст и смрт покушавао је човек да на то место на ком је некада био бог постави божанства мртвог разума: рационализам, емпири- зам, идеализам, позитивизам, марксизам и ко зна какве не још мртваце човек без ослонца биће да се човек и покајао што је убио бога, па је измишљао и разне религије, разне богове но, није човек могао да замени правога бога, кога је убио јама је остала да зјапи, да прождире и вуче у смрт човек није познао бога, а познао је своју беду, своју смртност свидело се то њему или не, смрт је ту, и колико год је он својим философијама и својим рели- гијама осмишљавао, она не престаје да буде ружна, најружнија а живот, живот је таквом човеку један непрестани страх, у којем чека сусрет са том руго- бом та беда људска, свест о смрти и чекање смрти, то јесте очајање, немоћ и безизлаз човек очајник је човек без ослонца, без правог смисла бивствовања, разбијен о хридине лажног успокојавања покушавао је човек да изађе из ове беде и очаја покушавао је да оживи бога кога је убио умислио је да може да позна бога који му се никада и нигде није православни мисионар l 15 александар милојков о мислима великана сила у немоћи јавио тако је човек стварао лажне религије и лажне богове ти његови измишљени богови су још гори бедници од њега самог јер не постоје, никада нису постојали нити ће чак су толико бедни да нису кадри ни да умру јер их – нема бедни су толико да чак и не заслужују име бедника јер, гле, и бедник постоји, макар привремено и – кратко познање бога без његовог јављања је људска уобразиља, лаж и охолост охо ли људи не виде своју беду, сво- ју немоћ да познају несазнати- вог свака је религија лаж, сва- ка која не лежи на чињеници да је бог онај који себе открива човеку – кад хоће и како хоће не зна бога она религија којој није он сам говорио о себи и религија је лаж, измишљотина охолог човека јављање бога није религија, већ догађај тај догађај је лудост свим религи јама јер религије говоре и сањају о сили, а тај догађај је немоћ и беда „где је онда ту бог?“ – питају се охоле религи је човечанство, тако, живи рас пето између очајања и охоло- сти између познања своје беде без познања бога и покушаја познања бога без познања сво је беде зато је овај наш свет долина плача плач очајника и охолих одјекује васи оном то је плач безнађа – нико их не чује јер бог је мртав, убили су га њихове сузе гута бездан смрти блез паскал 16 l2/2009 који стоји на месту на коме је некада живео бог њихове сузе су бедне и залудне може ли човек икуда из ове своје беде? може ли, будући бедник, да буде и силан? свети апостол павле каже да може и не само да може, већ силе људске нема без немоћи људске „када сам слаб, онда сам силан!“ – вели апостол но, то је парадокс и лудост, рећи ће наш човек – очајник који је убио бога и охоли који измишља религију јесте, то је и парадокс и лудост али ту лудост изабра бог да посрами мудрост, лажно названо знање, улепшавање смрти и шминка- ње ругобе и тај парадокс изабра бог да сједини ство- рено и нестворено, смртно и бесмртно да тако дару- је истинску мудрост и знање и да дарује истински живот, вечно постојање мишица господња узе господ људску беду и слабост, узе је да буде његова, заувек његова узе је да је освети, оживотвори и да кроз њу дарује силу своју да дарује силу божију немоћи људској, да сила буде човекова, заувек човекова бог је постао бедник да би човек постао сила син божији је постао човек да би човек постао син божији откри се „мишица господња“ (ис 53), а да је очајници и охоли нису приметили јер изниче „као корен из суве земље“ и „не би обличја ни лепоте у њега“ „не беше ничега чега ради би га пожелели“ и чега ради би га приме- тили очајници и охоли „презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан боле- стима“ бог је постао човек и он „болести наше носи и немоћи наше узе на се“ све то би „нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо“ онај који је кадар да гледа у његову немоћ и да исповеди: „заиста човек овај син божији беше“ (мк 15, 39) – кадар је и да види бога и његову силу њего- ва немоћ јесте његова сила, његове ране јесу мелем ранама нашим и његова смрт јесте живот свету и за живот света он је бог и човек, сила и немоћ, сила у немоћи познање господа исуса христа јесте то тајанствено познање силе у немоћи, познање бога у човеку, познање богочовека пут ка сили његовој је пут ношења немоћи његове он поручује: „ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) неће то очајници и охоли приметити и прихватити они ће викати: „ако је бог, нека сиђе са крста па ћемо веровати!“ но, господ не силази са крста, не одбацује нашу беду гле- дајући у распетог господа, видимо своју беду: његове ране, крв и зној али у тој беди видимо и силу и све- моћ божију овај распети бог је толико моћан да може чак и да умре – ако то жели нико од охолих богова лажних религија никада није, нити је могао да умре богови су се стидели смрти смрт су оставили човеку да се он са њом рве и пати, а они, охоли бого- ви, уживали су у амброзији и са висина гледали ову нашу долину плача само је прави бог могао и хтео да од човека узме праву смрт и да заиста умре само је бог, истински бог, могао да смрти одузме ругобу, да је излечи од ружноће јер не даде да „светац његов види труљење“ (пс 16, 10) богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учинио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује: „заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре многи род доноси“ (јн 12, 24) живот човеков више није страх у очекивању ругобе смрти живот човеков је преображен у јед- но друго чекање: чекање „васкрсења мртвих и живота будућег века“ а чекати живот, вечни живот, значи живети у радо- сти, радосно чекати човеку остаје позив да се одрекне очајања, познања своје беде без познања бога остаје му и позив да се одрекне своје охолости, познања бога без познања своје беде човек је позван да се окре- не богочовеку, да у њему види „бога истинитог од бога истинитог“ и да види човека, оног исти- нитог човека „који је распет у време понтија пилата и који је страдао и био погребен“ чове- чанство је позвано да спозна силу у немоћи то је позив који чека на одговор свакога од нас: „ходи- те к мени сви које сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“ (мт 11, 28) ко има уши да чује, нека чује! l богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учи- нио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује православни мисионар l 17 интервју водили: максим и ирена морган превод са енглескогјезика: татјана радић интервју православна породица mcdonald пријатно је и удобно у малој кући џефрија и карин мекдоналд у брнту (тексас) иако имају петоро деце, у њиховој кући веома је мирно и уредно оваква ситуација је дубоко импресионирала премда је ово први пут да сам их посетила мој муж и ја смо одлучили да читаоцима вашег часописа испричамо нешто о овој православној америчкој породици интервју смо урадили 11 јануара 2009 год док смо, у кући, седели поред божићног дрвета иконе пре- свете богомајке и господа исуса христа, које су виси- ле као украси на дрвету, гледале су у нас многе од тих украса направила су деца zџеф и карин, реците нам нешто укратко о вама и како сте прешли у православље? џефри: рођен сам у њу џерсију и одгајан у презбе- теријанској цркви, а када сам напунио 16 година, прешао сам у баптистичку цркву отишао сам на протестантски колеџ припремајући се за богослови- ју током часова историје цркве, открио сам право- славље разочарао сам се у протестантизам постоји толи- ко деноминација и свака од њих има сопствену интерпретацију библије осетио сам потребу за јединственим и трајним тумачењем библије, као и 18 l2/2009 историје цркве, тако да сам – још док сам похађао веома познату евангелистичку школу витн колеџ – одлучио да приступим православној цркви открио сам да је православна црква користила апостолску традицију – веома супротно ономе што је доносила нова теологија, а то је да је свака особа слободна да креира сопствено учење православље сам примио на велику суботу на тре- ћој години студија, 1977 године након дипломирања на витн-колеџу, уписао сам на православну богословију свети владимир у њујорку, где сам стекао диплому магистра теологије потом сам три године био професор на богословији свети герман на аљасци затим сам се вратио како бих докторирао на богословији свети владимир, а потом наставио да – наредних седам година – преда- јем на богословији на аљасци читајући свете оце, увидео сам да је православна црква сачувала учење светих апостола и ране цркве видео сам да је православна црква пружала апо- столску традицију, која није постојала у протестант- ској карин: одрасла сам у њујорку моји родитељи, као и бака и дека, били су јевреји одгајана сам као јеврејка – као мала одлазила сам у синагогу, али сам у току студија престала да будем религиозна на уни- верзитету сам се упознала са феминизмом и постмо- дернизмом – због чега сам постала антихришћанка била сам против било које форме традиционалног облика веровања отишла сам на женски брајан мавр колеџ у пенсилванији између друге и треће године студија поново сам почела да верујем у бога вероватно сам била агностик пре тога, не знам било како било, на трећој години студија постала сам хри- шћанка хришћанка сам постала тако што сам чита- ла јеванђеље иако нисам имала пријатеље који су били хришћани неки познаници су ме позвали да дођем у цркву то је била протестантска црква у почетку сам одла- зила у различите цркве на крају сам отишла на харвард, и то одсек за бли- скоисточне језике и цивилизацију, где сам дипломи- рала у том периоду сусретала сам се са бројним несагласностима у протестантизму на једном од курсева на студијама открила сам да је рана црква била литургијска и да је утемељење нашла у литургиј- ској пракси синагоге од тог тренутка сам одлучила да почнем да посећујем литургијску цркву на васкрс била сам позвана да дођем у православ- ну цркву, у једну грчку цркву у масачусетсу посвеће- ну часном крсту младић који ме је позвао био је грк, а ми смо заједно похађали курс библијских студија одбила сам римокатоличку цркву због папског примата одбила сам англиканску цркву због њихо- вог либералног учења (женско свештенство, свеште- ници хомосексуалци итд) када сам присуствовала богослужењу у право- славној цркви, било је веома слично богослуже- њу којем сам, као мала, присуствовала у синаго- ги у том тренутку нисам размишљала о томе да примим православље зато што је све било на грч- ком језику почела сам да читам о православној цркви укљу- чујући и историју и теологију у јесен 1988 год при- мила сам православље православни мисионар l 19 zџеф, реци нам нешто о свом професорском иску- ству на православној богословији на аљасци џефри: био сам професор историје цркве и старог завета студенти су, углавном, пореклом са аљаске тамо сам провео десет година то је био рурални део аљаске, а у многим селима читаве заједнице су право- славне сеоски живот био је доста примитиван бого- словија је била смештена у малом граду кодиак на острву кодиак тамо је руско становништво смештено у рибарску луку која је имала велику америчку поморску базу помагао сам у припреми домаћег становништва за свештеничку службу било је и неколико англоаме- риканаца који су такође похађали богословију zда ли сте планирали да имате оволико деце? џефри: нисмо планирали колико ћемо деце има- ти овако се десило православна црква нас учи да је имати децу благо- слов служба приликом склапања брака је препуна молитви које се тичу рађања, и ми верујемо да на
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
5
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...живе свети због тог наша црква каже: данас се рађа господ, данасВАСКРСАВА
📌
господ, данас нашега спасења
о љубави према ближњем
љубав може све да учини! она је таква сила! љубав и
молитва могу уздрмати цео свет а
...живе свети због тог наша црква каже: данас се рађа господ, данас
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... са грчког: милана вучићевић старечник аскеза љу бави старица гаврилија (други део) ти ако је то у његовој вољи даноноћно наша молитва треба да буде: „твоја воља да буде јасна у мом животу“ у сваком случају, вечност је вечна божија садашњост у којој живе свети због тог наша црква каже: данас се рађа господ, данас васкрсава господ, данас нашега спасења о љубави према ближњем љубав може све да учини! она је таква сила! љубав и молитва могу уздрмати цео свет а не земљотреси и пото- пи! кад нас је бог створио, удахнуо је у нас дах свој тај божији дах је љубав престајемо ли да волимо, престаје- мо да живимо без даха не можемо дакле када волиш једног а не волиш другог, значи да заправо не волиш ни једног схваташ ли шта се догађа? бог нам је дао љубав, срце, очи, све те његове дарове са овим циљем као прво да га волимо свом силином своје душе као што нам каже прва заповест, а као друго да никада не раздвајамо себе од других ближњега свога као самога себе, каже ко сам ја да кажем: „овај? ма овај је лош, не треба да га волим онај? ма онај је лажљивац какве ја имам везе?“ а не, мој брате! љубав није таква љубав воли свакога као што бог воли све нас са свим глупостима које чинимо! бог једнако даје сунце и кишу и праведнима и грешни- ма, и добрима и лукавима из књиге „аскеза љубави“ - живот и поуке старице гаврилије наслов оригинала: η ασκητικη τησ αγαπησ православни мисионар l 5 јерођакон доситеј (радивојевић) хиландарац реч пастира 6 l3/2009 „јешће убоги и наситиће се, и хвалиће господа они који га траже, жива ће бити срца њихова у векове векова“ (пс 21,27) текст ове дивне молитве, коју је црква христова усво- јила за молитву пред вечеру, старији је скоро хиљаду година и од самога хришћанства преузет је из 21 псал- ма1 , који се назива и месијанским псалмом због јасног пророштва о страдању месије исуса христа богонадах- нути св пророк и цар давид (владао је 1005–965 године пре христа) до детаља је у овом псалму описао како стра- дање христово, тако и спасоносност тога страдања речима „боже, боже мој! зашто си ме оставио“, почи- ње овај псалам сав род људски, од адамовог греха и изгнања из раја, осећао је ту богоостављеност адам је из раја изгнан увече и то изгнање је пропраћено при- родним мраком ноћи тугује и вапије св пророк давид речима: „боже! ти си бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној“ (пс 62,1) а најприроднији покрет боголике људске душе је покрет ка богу, покрет да се човек сусретне са својим творцем лицем к лицу и да се насити гледањем лепоте лица божијега преступом заповести божије погажен је савез љубави бога и људи, грехом је настао амбис који је раздвајао творца и чове- ка клетва закона је оптуживала и сведочила да не може грешан човек видети праведног бога и остати жив дело месије је било да нас искупи од клетве закона и врати у наручје творца тешка је богоостављеност коју осећа грешник, пре- ступник закона божијег но праведно је да он буде богоостављен али од ове богоостављености тежа је богоостављеност коју осећа праведник у највећој напрегнутости да испуни вољу божију и угоди богу праведник осећа највећу богоостављеност господ као да је сакрио своје лице од њега и праведник не види разлог своје богоостављености и уздише: „боже, боже 1 по преводу ђуре даничића то је 22 псалам мој! зашто си ме оставио?“ најдубљу богоостављеност је доживео богочовек исус христос на крсту и испивши горку чашу понижења у руке оца је предао дух свој у понижењу христовом укинута је наша осу- да, укинута је преграда која нас је раздвајала од бога у псалму се примећују два различита тона у првом делу псалма од 1–22 стиха је наглашена агонија пра- ведника који страда за спасењем тај праведник је месија христос свети пророк и цар давид је готово хиљаду година унапред до детаља прорекао страдање месије у другом делу псалма од 22 стиха па до краја доминира тон победе, тријумфа и славословља то је тон новог завета (новог савеза) бога са људима у септуагинти је за реч „убог“ употребљена реч πένης, која значи „крајње сиромашан“ мада овде речи „јешће убоги“ («φάγονται πένητες») не треба схватити у смислу социјалне категорије сиромашних ти убоги су у ствари ништи духом, они који верују и живе истину да су ни из чега створени и да су ништа без бога таквих убогих, таквих ништих духом је царство небеско хлеб насушни за живот света а шта ће то јести и наситити се? и каква је то храна због које ће хвалити бога и због које ће им бити живо срце у векове векова? очигледно је да речи овога стиха устима св пророка давида говори сам распети меси- ја са крста и да нуди своје тело као „хлеб насушни“ за живот света то је „хлеб божији који силази с неба и даје живот свету“ (јн 6,33) по речима христовим: „ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети“ (јн 6,35) један философ је рекао: „човек је оно што поједе“ једење је знак да је човек створено биће, да није сам по себи, да није самобитан, да потребује храну у материји изван себе али од такве хране поново се гладни а ко једе то свето јело и пиће, тј свето причешће, он поста- је кост од кости христове, месо од меса христовог, крв од крви христове, он по телу постаје брат богочовека христа по том телу сина свога у нама бог отац нас и jешће убоги и наситиће се тумачење молитве пред веч еру 7 јерођакон доситеј (радивојевић) хиландарац реч пастира православни мисионар l познаје као своје синове и даје нам се власт да га зовемо „оче наш“ христос је и једини пут нашег усиновљења богу посведочен од самога христа: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14,6) тајна вечера увече је адам изгнан из раја и лишен заједнице и општења са богом увече нас господ исус христос и враћа у рај и заједницу са богом на тајној вечери тајна вечера је била прва хришћанска света литургија ада- мов рај је приказан као нешто изван човека, док је христов рај приказан као царство божије унутар у нама блаженство тога царства божијег и живота веч- ног окушамо преко нестворених божијих енергија које нам се дају у светом причешћу и које нас прео- бражавају и обожују једино те вечне нестворене енер- гије божије дају човеку да буде истински сит, да се насити, да има пуноћу живота стога што су те нество- рене енергије божије животворне и вечне речено је: „живо ће бити срце њихово у векове векова“ „ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (јн 6,54) – гово- ри господ због тога ми хвалимо и благодаримо богу у контексту ове молитве реч хвалити (αἰνέω) је сино- ним за реч благодарити (εὐχαριστέω), по којем је и света тајна и добила назив евхаристија евхаристија је нови завет, нови савез бога са људима у крви ису- са христа, због тога нам је господ и заповедио да је стално вршимо до његовог другог доласка: „ово чините мени за спомен“ (лк 22,19) „јешће убоги и наситиће се“, је дубоко литургијски утемељена молитва и говори нам о централној светој тајни нашег хришћанског богослужења стога су оци цркве установили да се ова молитва изговара пред вечеру да би се верни увек сећали тајне вечере на којој је господ наш исус христос установио ову спасоносну свету тајну причешћа (евхаристије) она је и позив сваком хришћанину да стално учествујe у тајни која охристовљује псалам 21 за крај, о заштити јутарњој, псалам давидов (мт: псалам 22) боже, боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио? далеко су од спасења мога речи падова (=крикова) мојих боже мој, вичем у дану и не чујеш; и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју а ти у светињи обитаваш, хвало израиљева у тебе се уздаше оци наши; уздаше се, и избавио си их; теби вапише и бише спасени, на тебе се уздаше и не постидеше се а ја сам црв а не човек, подсмех људима и руг народу сви који ме видеше ругаше ми се, говораху устима, климаху главама: уздао се у господа, нека га избави! нека се спасе, ако га хоће! јер ти си који ме извади из утробе, нада моја од (времена) дојки мајке моје теби сам привржен од материце, из утробе мајке моје ти си бог мој немој одступити од мене, јер је невоља близу, а нема помоћника jешће убоги и наситиће се тумачење молитве пред веч еру александар милојков мисли ближњи и даљњи 8 l 3/2009 „браћо моја, не саветујем вам љубав према ближњима: саветујем вам љубав према најдаљима“ фридрих ниче, „тако је говорио заратустра“ ко је ближњи мој? - упита један јеврејски писмозна- нац христа, након што је чуо да ће љубављу према богу и према ближњем испунити закон и наследити живот вечни (лк 10, 25–29) како је тешко то питање, мада многи мисле да на њега имају лак и познат одговор да ли је свет, па чак и онај који себе назива хришћанским, спреман да чује истинити одговор на ово питање? хоће ли се хришћански свет саблазнити тим одговором? да ли је спреман да за ближњег призна једног, од срца дале- ког, „самарјанина“? то је управо христов одговор на писмознанчево питање: „самарјанин“ (лк 10, 30–37) ко су, заправо, самарјани? асирски цар саргон ii, након освајања израиловог (северног) царства, 721 године пре христа, пише следеће: „опседах и освојих самарију и одведох у ропство двадесет и седам хиљада две стотине и деведесет становника населих га људима из земаља које освојих“ од тих колониста које је у поро- бљеном израилу населио асирски цар и од преосталих израилаца који нису одведени у ропство, настаде народ кога назваху самарјанима јеврејски народ их је прези- рао, као и самарјани њих ако би неко једног јеврејина упитао ко му није ближњи и ко му је срцу најдаљи, добио би одговор да је то самарјанин, тачније „проклети и лукави самарјанин“ ипак, господ даје одговор, једном јеврејину писмознанцу, да је даљњи самарјанин управо тај ближњи кога треба волети једнако као бога чудан је овај господњи одговор писмознанцу, баш као што је чудан и ничеов савет да не љубимо ближње већ даљње имају нешто заједничко ова два говора и један и други збуњују својом неочекиваношћу и изненађењем дрмају из свакодневне уљуљканости и успаваности збу- њеном човеку остаје да изабере: да ли га саблажњава бог или га саблажњава човек лако ће успавани хришћанин опколише ме јунци многи, бикови дебели окружише ме; отворише на ме уста своја, као лав који граби и риче као вода разлих се, и расуше се све кости моје; поста срце моје као восак топљен у утроби мојој сасуши се као опека снага моја, и језик мој прилепи се за грло моје, и у прах смртни низвео си ме јер ме окружише пси многи, збор лукавих опколише ме; прободоше руке моје и ноге избројаше све кости моје, а они ме погледаше и презреше ме разделише одећу моју мећу собом, и за хаљину моју бацаху коцку а ти, господе, не удаљи помоћ твоју од мене, похитај да ме заштитиш избави од мача душу моју, и из руке псеће јединицу моју спаси ме из уста лављих и од рогова носорога смерност моју казиваћу име твоје браћи мојој, усред цркве хвалићу те који се бојите господа, хвалите га; све семе јаковљево прославите га; нека га се боји све семе израиљево јер не понизи нити одбаци мољење убогог, нити окрену лице своје од мене; и када завиках к њему, услиша ме о теби је похвала моја, у цркви великој (исповедаћу ти се); завете моје испунићу пред онима који га се боје јешће убоги и наситиће се, и хвалиће господа они који га траже; жива ће бити срца њихова у век века опоменуће се и обратиће се господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сви родови народа јер је господње царство, и он ће владати (свим) народима једоше и поклонише се сви моћници земаљски; пред њим ће се поклонити сви који силазе у земљу; а душа ће моја њему живети и семе моје служиће њему; и јавиће се господу нараштај долазећи и објавиће правду његову, народу који ће се родити, оно што учини господ православни мисионар l 9 александар милојков мисли да одбаци мисли једнога ничеа за ничеа ионако кажу да је само један „ужасни антихрист“, шта се од њега још мо
... са грчког: милана вучићевић старечник аскеза љу бави старица гаврилија (други део) ти ако је то у његовој вољи даноноћно наша молитва треба да буде: „твоја воља да буде јасна у мом животу“ у сваком случају, вечност је вечна божија садашњост у којој живе свети због тог наша црква каже: данас се рађа господ, данас васкрсава господ, данас нашега спасења о љубави према ближњем љубав може све да учини! она је таква сила! љубав и молитва могу уздрмати цео свет а не земљотреси и пото- пи! кад нас је бог створио, удахнуо је у нас дах свој тај божији дах је љубав престајемо ли да волимо, престаје- мо да живимо без даха не можемо дакле када волиш једног а не волиш другог, значи да заправо не волиш ни једног схваташ ли шта се догађа? бог нам је дао љубав, срце, очи, све те његове дарове са овим циљем као прво да га волимо свом силином своје душе као што нам каже прва заповест, а као друго да никада не раздвајамо себе од других ближњега свога као самога себе, каже ко сам ја да кажем: „овај? ма овај је лош, не треба да га волим онај? ма онај је лажљивац какве ја имам везе?“ а не, мој брате! љубав није таква љубав воли свакога као што бог воли све нас са свим глупостима које чинимо! бог једнако даје сунце и кишу и праведнима и грешни- ма, и добрима и лукавима из књиге „аскеза љубави“ - живот и поуке старице гаврилије наслов оригинала: η ασκητικη τησ αγαπησ православни мисионар l 5 јерођакон доситеј (радивојевић) хиландарац реч пастира 6 l3/2009 „јешће убоги и наситиће се, и хвалиће господа они који га траже, жива ће бити срца њихова у векове векова“ (пс 21,27) текст ове дивне молитве, коју је црква христова усво- јила за молитву пред вечеру, старији је скоро хиљаду година и од самога хришћанства преузет је из 21 псал- ма1 , који се назива и месијанским псалмом због јасног пророштва о страдању месије исуса христа богонадах- нути св пророк и цар давид (владао је 1005–965 године пре христа) до детаља је у овом псалму описао како стра- дање христово, тако и спасоносност тога страдања речима „боже, боже мој! зашто си ме оставио“, почи- ње овај псалам сав род људски, од адамовог греха и изгнања из раја, осећао је ту богоостављеност адам је из раја изгнан увече и то изгнање је пропраћено при- родним мраком ноћи тугује и вапије св пророк давид речима: „боже! ти си бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној“ (пс 62,1) а најприроднији покрет боголике људске душе је покрет ка богу, покрет да се човек сусретне са својим творцем лицем к лицу и да се насити гледањем лепоте лица божијега преступом заповести божије погажен је савез љубави бога и људи, грехом је настао амбис који је раздвајао творца и чове- ка клетва закона је оптуживала и сведочила да не може грешан човек видети праведног бога и остати жив дело месије је било да нас искупи од клетве закона и врати у наручје творца тешка је богоостављеност коју осећа грешник, пре- ступник закона божијег но праведно је да он буде богоостављен али од ове богоостављености тежа је богоостављеност коју осећа праведник у највећој напрегнутости да испуни вољу божију и угоди богу праведник осећа највећу богоостављеност господ као да је сакрио своје лице од њега и праведник не види разлог своје богоостављености и уздише: „боже, боже 1 по преводу ђуре даничића то је 22 псалам мој! зашто си ме оставио?“ најдубљу богоостављеност је доживео богочовек исус христос на крсту и испивши горку чашу понижења у руке оца је предао дух свој у понижењу христовом укинута је наша осу- да, укинута је преграда која нас је раздвајала од бога у псалму се примећују два различита тона у првом делу псалма од 1–22 стиха је наглашена агонија пра- ведника који страда за спасењем тај праведник је месија христос свети пророк и цар давид је готово хиљаду година унапред до детаља прорекао страдање месије у другом делу псалма од 22 стиха па до краја доминира тон победе, тријумфа и славословља то је тон новог завета (новог савеза) бога са људима у септуагинти је за реч „убог“ употребљена реч πένης, која значи „крајње сиромашан“ мада овде речи „јешће убоги“ («φάγονται πένητες») не треба схватити у смислу социјалне категорије сиромашних ти убоги су у ствари ништи духом, они који верују и живе истину да су ни из чега створени и да су ништа без бога таквих убогих, таквих ништих духом је царство небеско хлеб насушни за живот света а шта ће то јести и наситити се? и каква је то храна због које ће хвалити бога и због које ће им бити живо срце у векове векова? очигледно је да речи овога стиха устима св пророка давида говори сам распети меси- ја са крста и да нуди своје тело као „хлеб насушни“ за живот света то је „хлеб божији који силази с неба и даје живот свету“ (јн 6,33) по речима христовим: „ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети“ (јн 6,35) један философ је рекао: „човек је оно што поједе“ једење је знак да је човек створено биће, да није сам по себи, да није самобитан, да потребује храну у материји изван себе али од такве хране поново се гладни а ко једе то свето јело и пиће, тј свето причешће, он поста- је кост од кости христове, месо од меса христовог, крв од крви христове, он по телу постаје брат богочовека христа по том телу сина свога у нама бог отац нас и jешће убоги и наситиће се тумачење молитве пред веч еру 7 јерођакон доситеј (радивојевић) хиландарац реч пастира православни мисионар l познаје као своје синове и даје нам се власт да га зовемо „оче наш“ христос је и једини пут нашег усиновљења богу посведочен од самога христа: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14,6) тајна вечера увече је адам изгнан из раја и лишен заједнице и општења са богом увече нас господ исус христос и враћа у рај и заједницу са богом на тајној вечери тајна вечера је била прва хришћанска света литургија ада- мов рај је приказан као нешто изван човека, док је христов рај приказан као царство божије унутар у нама блаженство тога царства божијег и живота веч- ног окушамо преко нестворених божијих енергија које нам се дају у светом причешћу и које нас прео- бражавају и обожују једино те вечне нестворене енер- гије божије дају човеку да буде истински сит, да се насити, да има пуноћу живота стога што су те нество- рене енергије божије животворне и вечне речено је: „живо ће бити срце њихово у векове векова“ „ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (јн 6,54) – гово- ри господ због тога ми хвалимо и благодаримо богу у контексту ове молитве реч хвалити (αἰνέω) је сино- ним за реч благодарити (εὐχαριστέω), по којем је и света тајна и добила назив евхаристија евхаристија је нови завет, нови савез бога са људима у крви ису- са христа, због тога нам је господ и заповедио да је стално вршимо до његовог другог доласка: „ово чините мени за спомен“ (лк 22,19) „јешће убоги и наситиће се“, је дубоко литургијски утемељена молитва и говори нам о централној светој тајни нашег хришћанског богослужења стога су оци цркве установили да се ова молитва изговара пред вечеру да би се верни увек сећали тајне вечере на којој је господ наш исус христос установио ову спасоносну свету тајну причешћа (евхаристије) она је и позив сваком хришћанину да стално учествујe у тајни која охристовљује псалам 21 за крај, о заштити јутарњој, псалам давидов (мт: псалам 22) боже, боже мој, (чуј ме;) зашто си ме оставио? далеко су од спасења мога речи падова (=крикова) мојих боже мој, вичем у дану и не чујеш; и у ноћи, и нема (одговора) на агонију моју а ти у светињи обитаваш, хвало израиљева у тебе се уздаше оци наши; уздаше се, и избавио си их; теби вапише и бише спасени, на тебе се уздаше и не постидеше се а ја сам црв а не човек, подсмех људима и руг народу сви који ме видеше ругаше ми се, говораху устима, климаху главама: уздао се у господа, нека га избави! нека се спасе, ако га хоће! јер ти си који ме извади из утробе, нада моја од (времена) дојки мајке моје теби сам привржен од материце, из утробе мајке моје ти си бог мој немој одступити од мене, јер је невоља близу, а нема помоћника jешће убоги и наситиће се тумачење молитве пред веч еру александар милојков мисли ближњи и даљњи 8 l 3/2009 „браћо моја, не саветујем вам љубав према ближњима: саветујем вам љубав према најдаљима“ фридрих ниче, „тако је говорио заратустра“ ко је ближњи мој? - упита један јеврејски писмозна- нац христа, након што је чуо да ће љубављу према богу и према ближњем испунити закон и наследити живот вечни (лк 10, 25–29) како је тешко то питање, мада многи мисле да на њега имају лак и познат одговор да ли је свет, па чак и онај који себе назива хришћанским, спреман да чује истинити одговор на ово питање? хоће ли се хришћански свет саблазнити тим одговором? да ли је спреман да за ближњег призна једног, од срца дале- ког, „самарјанина“? то је управо христов одговор на писмознанчево питање: „самарјанин“ (лк 10, 30–37) ко су, заправо, самарјани? асирски цар саргон ii, након освајања израиловог (северног) царства, 721 године пре христа, пише следеће: „опседах и освојих самарију и одведох у ропство двадесет и седам хиљада две стотине и деведесет становника населих га људима из земаља које освојих“ од тих колониста које је у поро- бљеном израилу населио асирски цар и од преосталих израилаца који нису одведени у ропство, настаде народ кога назваху самарјанима јеврејски народ их је прези- рао, као и самарјани њих ако би неко једног јеврејина упитао ко му није ближњи и ко му је срцу најдаљи, добио би одговор да је то самарјанин, тачније „проклети и лукави самарјанин“ ипак, господ даје одговор, једном јеврејину писмознанцу, да је даљњи самарјанин управо тај ближњи кога треба волети једнако као бога чудан је овај господњи одговор писмознанцу, баш као што је чудан и ничеов савет да не љубимо ближње већ даљње имају нешто заједничко ова два говора и један и други збуњују својом неочекиваношћу и изненађењем дрмају из свакодневне уљуљканости и успаваности збу- њеном човеку остаје да изабере: да ли га саблажњава бог или га саблажњава човек лако ће успавани хришћанин опколише ме јунци многи, бикови дебели окружише ме; отворише на ме уста своја, као лав који граби и риче као вода разлих се, и расуше се све кости моје; поста срце моје као восак топљен у утроби мојој сасуши се као опека снага моја, и језик мој прилепи се за грло моје, и у прах смртни низвео си ме јер ме окружише пси многи, збор лукавих опколише ме; прободоше руке моје и ноге избројаше све кости моје, а они ме погледаше и презреше ме разделише одећу моју мећу собом, и за хаљину моју бацаху коцку а ти, господе, не удаљи помоћ твоју од мене, похитај да ме заштитиш избави од мача душу моју, и из руке псеће јединицу моју спаси ме из уста лављих и од рогова носорога смерност моју казиваћу име твоје браћи мојој, усред цркве хвалићу те који се бојите господа, хвалите га; све семе јаковљево прославите га; нека га се боји све семе израиљево јер не понизи нити одбаци мољење убогог, нити окрену лице своје од мене; и када завиках к њему, услиша ме о теби је похвала моја, у цркви великој (исповедаћу ти се); завете моје испунићу пред онима који га се боје јешће убоги и наситиће се, и хвалиће господа они који га траже; жива ће бити срца њихова у век века опоменуће се и обратиће се господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сви родови народа јер је господње царство, и он ће владати (свим) народима једоше и поклонише се сви моћници земаљски; пред њим ће се поклонити сви који силазе у земљу; а душа ће моја њему живети и семе моје служиће њему; и јавиће се господу нараштај долазећи и објавиће правду његову, народу који ће се родити, оно што учини господ православни мисионар l 9 александар милојков мисли да одбаци мисли једнога ничеа за ничеа ионако кажу да је само један „ужасни антихрист“, шта се од њега још мо
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
1. 21521 / ...није изгубљен, може да се лечи пре све- га на духовним темељима ВАСКРСАВА? јући из смрти у живот само потреба за богом може да помогне они- ма који су потпуно обесмислили живот дирљиво је...
1. 21521 / ...није изгубљен, може да се лечи пре све- га на духовним темељима ВАСКРСАВА? јући из смрти у живот само потреба за богом може да помогне они- ма који су потпуно обесмислили живот дирљиво је...
6
Свеска: 309 | Правда и право
...али неснађеним младим људима? да ли данашњи раскољниковВАСКРСАВА?📌 ?
- дилема раскољникова се понавља свуда и увек,
чак и у данашњим условима грешка је за људе, људ-
ски је и тражити освету збо
...али неснађеним младим људима? да ли данашњи раскољников
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... као посебно кривично дело ви сваки дан то видите у новинама: тукао децу шакама, сломио ребро, повре- дио главу таква дела на мене остављају, да тако кажем, један загорчан утисак zпонавља ли се данас дилема раскољникова (злочин и казна, фмдостојевски) у неким правде жељним, али неснађеним младим људима? да ли данашњи раскољников васкрсава? - дилема раскољникова се понавља свуда и увек, чак и у данашњим условима грешка је за људе, људ- ски је и тражити освету због учињеног греха, али она доноси задовољство за један дан, а опроштај за цео живот мислим да је то добро речено опраштање је кључ, то и господ чини развијање те врсте свести је веома важно за наш народ потребно је точак окрену- ти у другом смеру а да ли се раскољникови понавља- ју? рекао бих: да са једне стране, кад би сви поступа- ли по божијим заповестима, не би било криминала објективно, то је немогуће постоји, ипак, простор у којем црква игра велику улогу и може допринети нашем очекивању да се стопа криминала у држави смањи са друге стране, знам да је тешко бити млад, сећам се наше младости, дилема и раскршћа решење тражити у заједници, хришћанској, ослања- ти се на помоћ која није људска, тј на божију помоћ, мислим да је то суштина почетка све своје дилеме и тешкоће износити у исповести и што више разговара- ти, разговарати са старијима од себе, са родитељима, рођацима, тражити помоћ и она ће извесно доћи времена су тегобна и захтевна, држава се налази у кризи, народ је у извесном лутању млади су у јед- ном тешком положају, без посла, без перспективе, без идеја шта ће и где ће међутим, ја, који сам 40 година био ван цркве, данас видим да је то једно пропало време за мене, то су „године које су појели скакавци“, иако сам тада постигао највеће успехе свог живота у материјалном погледу, осећам се поно- во рођеним тек кад сам се вратио христу и дожовео ту врсту заједништва то је живот нови и смислени- ји, који живим, односно бирам га сваким даљим кораком то је заокружење мојих досадашњих крета- ња младима, опет, поручујем: редовно присуствујте литургији, редовно се обраћајте духовном лицу, активно живите са другим људима, живите без поро- ка колико год је могуће тада ће живот бити враћен на прави пут, односно пут смисла и задовољства, а вра- тиће га једна моћнија и снажнија рука од ваше m татјана радић тема броја права и правде нема без љубави 40 l5/2009 почетак пута добра јесте чињење онога што је праведно (приче соломонове 16,7); јер, од праведних дела најпре крећемо ка блаженом животу (св василије велики, шестоднев) година 2009, 21 век, технолошка револуција, индустријско и постиндустријско доба, капитализам, новци, оружје, информатичко, а и постинформатичко доба, небројено много болести зависности, различите употребе ресурса и 75 преминулих имиграната из африке на путу ка земљама европске уније бродић, којим су имигранти кренули из либије, триполија, после само три дана остао је без горива мали број оних који су преживели (свега њих петоро) тврдили су да су многи бродови пролазили поред њих, али да им нико са тих бродова није понудио помоћ за којом су наши имигранти (читај: људска бића) вапили! они су остали мало затим и без воде и без хране само један рибарски брод у току три недеље агоније понудио им је мало хлеба и воде, да би их, затим, препустио судбини имигранти су по пореклу из судана, либерије, обале слоноваче и сијера леонеа, а за свој пут за који су мислили да их води у светлу будућност, ка земљи где царује напредак, равноправност, једнакост, где постоји социјална сигурност, морали су да плате од 800 до 1000 долара и то само до италије шта рећи, а не испасти глуп? како објаснити право и правду у данима када већина мисли о својој правди и свом праву? да ли је правда човечија мерљива од стране хришћанина који једино може да познаје правду божију? и како поставити друштвене норме и вредности, а водити рачуна о свима који очекују задовољење своје сопствене правде и свог сопственог поимања права? веома, веома тешко! тражећи одговор на горе наведена питања, и на још већи број оних које нисам поменула, углавном бих наилазила на цитат јеванђеља по јовану „заповест нову дајем вам: да љубите једни друге“ (јн 13,34) упућивање на оног другог, на љубав, на поштовање, на саосећање, на јединство може се прочитати на сваком кораку почнимо православни мисионар l 41 татјана радић тема броја права и правде нема без љубави од светог писма, прошетајмо се кроз обраћања светих отаца, дођимо до аналитичке литературу, што да не и до лаких љубавних романаили мићалена (шпанских серија), увидећемо да сви говоре о оном другом, о љубави, пажњи, саосећању, самилости, тежњи да остваримо заједницу, патњи и болу због губитка итд па, опет, као да се у реалном свету врло мало тога дешава ето, на броду је умрло 75 људи остављених од стране оних других који су туда пролазили, у америци убијено је на свиреп начин седморо деце, нађени су у камп приколици, у србији се отварају женске и мушке куће сигурности у којима брачни сапутници наместо да плове бродом љубави, они стрмоглаво беже од онога ко би требало/ла да буде онај/а прави/а ближњи свети козма етолски у једној од својих поука позива људе који су се ту окупили да одговоре на питање да ли ко од њих може рећи да воли кога од своје браће међу присутнима један, по имену коста, одговори да он може рећи, јер он воли своју браћу после много питања и набрајања на који начин бисмо могли да покажемо љубав своју, а на који начин јесмо лицемери, свети козма етолски овако збори: - волиш ли оно сирото дете? – волим га – да га волиш, донео би и њему, које је наго, једну кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју онда би била истинита љубав, али сада је мањкава зар није, моји хришћани? угарцима не пунимо амбар свој, а са лажом љубављу не идемо у рај верујем да се питате због чега се у тексту говори о љубави, а не о праву и правди разлог је једноставан: права и правде нема без љубави та љубав она је одговорна, она је ангажована, она је свевремена не иштимо само за себе да други делају према нашим начелима, погледајмо шта је нама потребно да бисмо другима то дали трудимо се да нам није потребна универзална декларација о људским правима, конвенција о правима детета, декларација о елиминацији свих облика нетолеранције и дискриминације јер томе нема краја будимо људи, као што каже његова светост патријарх српски г павле m свети козма етолски овако збори: - волиш ли оно сирото дете? – волим га – да га волиш, донео би и њему, које је наго, једну кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју 42 l5/2009 немања андријашевић тема броја утицај легализ ма на црквену свест тема која се дотиче сваког човека на овоме свету јесте и однос права и правде верујем да је човек од вајкада постављао ово питање увид који правне енциклопедије и уџбеници из увода у право дају о овој теми, објашњавају и износе став да у праву постоји дело и постоји санкција која му следи и одређује га; ово је каузални однос у протекле две деценије у медијима смо много пута слушали и много пута олако доносили суд да ли је нека личност или неки догађај у светлости правде лични вредносни суд први моменат који треба истаћи се односи на то да сваки (одрастао) човек уласком у живот цркве носи у себи једну клицу опасности од тога да свој претходни живот, са својим системом и мерилима вредности, пренесе на план личног живота у цркви тако се логи- ка у којој смо провели дотадашњи живот покушава накалемити на живот у цркви, па га, у извесном сми- слу, и одређује неко ће сматрати да је овакво разми- шљање најзаступљеније код психолога, неко код философа, а неко код социолога, али сматрам да и људи просечног (најбројнијег, средњошколског) обра- зовања, носе опасност од овога ово погрешно пове- зивање и преношење често прераста у каузални однос из оваквог става човек почиње да размишља и гради свој став о праву и правди, као битној компоненти у свом животу тако у центар тог одлучивања и сагледа- вања ствари ставља себе и свој вредносни суд (о неко- ме или нечему) бојим се да је ту посреди једно тихо одбацивање бога, његово удаљавање из нашег живо- та, од нашег размишљања живот у цркви, благодатни живот у светим тај- нама сведочи да је ово у потпуној супротности са библијом, која уводи бога у историју, а тиме и у наш свакодневни живот добар пример нам пружају дела апостолска у петнаестој глави, где се говори и опису- је јерусалимски сабор 49 л г (51 лета господњег) тема је била питање примања незнабожаца у цркву и да ли они морају да се обрезују решење које су донели апостоли, сабрани са презвитерима, свело је – у правном смислу – сав дотадањи закон на неколи- ко неопходних одредаба (да се чувају идолских жрта- ва, блуда и да оно што њима није мило другима да не чине) ове битне одлуке, донете после озбиљног сукоба апостола и презвитера, донете су и решене на сабору апостоли и презвитери нису решавали ова питања на простом изношењу аргумената (а пред православни мисионар l 43 немања андријашевић тема броја утицај легализ ма на црквену свест ставници обе групе су имали јаке и разложне аргу- менте) јер би се то онда решавало на искључиво људски начин, односно на нивоу палости апостоли и презвитери су призвали светог духа и чекали интервенцију – помоћ божију у братском, заједнич- ком, саборском одлучивању зато на крају одлуке сабора саопштавају нам речима: „јер угодно би све- томе духу и нама“ (дап 15,28) други моменат се огледа у томе да се многи наши верници свакодневно налазе пред искушењем да – пратећи мас-медије – примају бројне информације, а у протеклим годинама се веома често појављују сенза- ционалне и невероватне вести и о спц, као и „стању у њој“ то пред верницима понекад ствара искушење да подлегну испразности у испитивању и истражива- њу некаквих страшних и запањујућих истина које се износе о цркви у овоме животу никада до краја и у потпуности не можемо са сигурношћу рећи да је ово или оно апсолутна истина; да је овај или онај догађај апсолутна слика тога и тога; да је овај или онај човек (био) само такав или само онакав књига о јову оно што је верујућем човеку пружено представља неизрецив и немерив дар, а то је да сазна и осети оно- га који је истина (јн 14, 6) то је оно што сваки верник може да носи у своме бићу и да сведочи у своме сва- кодневном животу свето писмо је богат извор за проучавање ове теме и (наизглед) лако решивог пита- ња и сâм декалог почиње од негативног одређења – заповеда нам шта да не чинимо у то време, потреба за правдом је родила ту „правну поставку“ не само код изабраног народа, већ и код осталих народа и цивилизација (према сведочанствима археолога, која су нам откривена и сачувана) данас је другачије, и сматрам да данас право у многоме одређује оно што је праведно, а поставка почиње од тога да је одређени правни субјект то и то, и онда следи санкција која је (природна) последица за преступ или нарушавање овакве поставке ипак, стари завет нам даје и књигу о јову, тешку и не лако разумљиву јов испуњава сваку правду, правичан је, а књига нам сведочи да логика исправности и испуњавања сваке правде праведном јову није гарант да ће се ствари у животу одвијати на жељени начин између бога и нас нема каузалног односа и поставке, која је природан резултат нашег чињења да бисмо разумели живот у цркви и отвори- ли се за разумевање књиге о јову, али и, касније, све- дочења новог завета о христовој спасоносној жртви, треба да узмемо живог и директног учешћа у сједиња- вању са сунцем правде центар нашег живота у цркви, у вери, јесте христос, који нас позива да му дођемо уморни и натоварени, и он ће нас одморити и растеретити верујући људи знају и исповедају да је глава цркве онај који је с правом назван сунце прав- де то је, дакле, једина правда којој се окрећемо, и којој следимо; христос – сунце правде, центар је наше вере и нашег живота наше схватање права и правде има своје полазиште у овој нашој вери и испо- ведању бадава нам је ако прихватамо закон, али не и законодавца, као што учинише у новоме завету неприхватање христа је за последицу имало извође- ње законодавца пред суд, па онда и пред римски суд (римско право), а последица је осуда христа на (нај- срамнију) смрт наш народ често парцијално и повремено цитира свето писмо остављајући христа – сунце правде по страни а јеванђеље прихваћено и тумачено мимо христа доводи до тога да се удаљавамо од христа црква нам кроз богослужбени живот и богословље дарује простор који је неопходан да бисмо истински и потпуно могли разумети и прихватити правду божију у овоме животу, и на овоме свету тако нам је дата могућност да надилазимо сву тренутну нело- гичност и неправедност права и правде – без обзира на то што нам се правда чини далеком или спором и, тако, „испитујући и истражујући писма“, сви заједно очекујемо парусију – други долазак хри- стов, који је једина истина, и који је остварење и испуњење сваке правде, тако дуго очекиване у овоме животу, и на овом свету m александар савић тема броја живот праве дника мења свет 44 l5/2009 нисам сигуран да ли сам довољно компетентан да причам о овој теми јер – кад год сам током живо- та имао прилику да бирам, бирао сам природне наспрам друштвених наука а ту, чини се, нема правде ни – права ту је, што би на реклами рекли, или јеси или ниси но, када мало боље размислим о праву и правичности, долази питање истине – а она има озбиљне везе са науком изгледа да онај унутрашњи осећај права који имамо, или онај који нам је наметнут васпитањем или школо- вањем, у пракси баш и нема много примене у породи- ци често имамо прилике да чујемо: „не лажи!“ а када се дете јави на телефон, а са друге стране је неко непоже- љан, родитељи често кажу: „реци: нисам ту!“ конфликт, или дволичност (да не кажемо схизофрено стање) које преносимо деци у школи учимо да богати треба да помажу сиромашнима, а имамо прилике да видимо да (већински) богат свет ради све, само не помаже потре- битима; напротив, покушавају да их што више искори- сте као хришћани, ипак не очекујемо да ћемо правду добити овде и сада сетимо се само мученика из првих векова хришћанства – где је ту била правичност но, они су своју правду достигли суд је нешто што је оста- вљено за будући век и знамо ко је судија не суди, да ти се не би судило звучи познато ипак, по слабости сва- ког човека, неправда боли и стога очекујемо задовоље- ње правде овде и сада управо је ово прави моменат да размислимо шта је то правда сваки човек очекује задовољење правде овде и сада, али немају сви људи исти појам правде напротив, људи о томе шта је праведно често имају управо супротне ставове нисмо ли сведоци невероватног бро- ја спорова по судовима, где нам често буде и смешно око чега се људи све расправљају и траже правду? и обе стране су апсолутно убеђене да су у праву и, тако, ређајући примере, чини нам се да ту нема баш много места за право и за правду, бар не ону коју сви углавном очекују, о којој причају али, право и правда би требало да се живе и ту је место где може- мо да научимо понешто из сфере науке ту је: један – један теорија је теорија док се не докаже да је увек истинита или да је треба одбацити или уобличити (на пример: теорија релативитета, дарвинова теорија и сл), а закон је оно што примењујемо са извесном сигурношћу да је истинит (на пример, закон о одржа- њу енергије или кирхофови закони) није баш да се научници тако лако договарају шта је истина или шта је исправније, али се ти спорови најчешће завршавају на папиру иако и међу научницима има примера неправде, за то нису криви закони и теорије, него људи када бисмо овај шаблон некако могли да препише- мо у реални живот, са стварним проблемима, када бисмо макар имали неки универзални закон, који би нам увек говорио шта је право моменат само – ми познајемо истину! шта нам више треба? потребан нам је искрен, лични однос са истином а када имамо однос са истином, право и правда се некако намећу као реалност живота јер не могу живети у лажи а љубити истину и правду а ко је та истина? христос каже: „ја сам пут, истина и живот“ (јован 14, 6) а са христом се у најличнијем и најприснијем односу сусрећемо и причешћујемо њиме на литургији живе- ти са христом, литургијски живети, позив је сваког хришћанина а такав живот, уколико је искрен и доследан, правичан је а то је оно што је овом свету највише потребно – живот праведника и истинољуби- вог човека то је оно што мења свет m живети са христом, литургијски живети, позив је сваког хришћанина а такав живот, уколико је искрен и доследан, правичан је а то је оно што је овом свету највише потребно – живот праведника и истинољубивог човека православни мисионар l 45 александар савић тема броја живот праве дника мења свет 46 l5/2009 владимир марјановић тема броја неколико речи о социјалној правди социјална правда је данас једна од вредности на коју се многи често позивају опште је познато да не само та, него и бројне дуге вред- ности које се сматрају општељудским и уни- верзалним, произилазе из хришћанства више него за било коју другу, то важи за социјалну правду о односу православља и социјалне правде данас нема много информација, текстова, дискусија некако се то не сматра темом којом се занимају православни, већ се више приписује невладиним организа- цијама, политичким партијама друштвена правда се различи- то разуме и различито схвата друштвена правда за хришћа- не повлачи однос према једној специфичној друштвеној групи – радницима питање хришћанског односа према социјалној правди тиче се, најпре, односа према онима који раде од свог рада, а то су радници због негатив- ног соц-реалистичког наслеђа, данас није једноставно ревита- лизовати ову тему, али се мора констатовати да је радничко питање, поред осталог, и дубоко духовно питање често заборављамо да је господ наш исус христос овде, на земљи, био дрводеља и да је потекао из поро- дице радника дрводеља – његов отац, свети пра- в е д н и јосиф, био је рад- н и к , радни- ци су православни мисионар l 47 владимир марјановић тема броја неколико речи о социјалној правди били и његови ученици, свети апостоли, рибари; први хришћани су такође најчешће долазили из ових слојева треба подсетити да радник није само фабрички радник у данашњем времену данашњи радници су веома често лишени основног људског достојанства, принуђени да раде за веома мале накнаде, често непријављени, без права на нерадну недељу, у веома тешким условима, са неограниченим («флексибил- ним») радним временом а сви ови пробеми се и те како тичу верујућих људи свето писмо и старог и новог завета пуно је опо- мена богатим људима, који су веома често зарађивали на туђој муци и на туђем раду у остваривању правде у радним и социјално-економским односима, правед- на плата и право на накнаду јесу веома важан инстру- мент јер радницима омогућавају да стекну и земаљска добра и дају им могућност за достојанствен живот њихових породица и њих самих прости договор између радника и послодаваца у погледу висине надокнаде не може се окарактерисати као праведан јер она не сме бити мања од износа који је потребан за издржавање радника од слободе уговора и договора далеко је старија природна правда у документу руске православне цркве основи социјалне концепције, у поглављу 6, рад и његови пло- дови, стоји следеће: 66 радник има право да користи плодове свога рада: «ко сади виноград и не једе од рода његова? или ко чува стадо и од млека стада не једе?ко оре, треба у нади да оре, и ко врше у нади, примиће по својему надању» (1 кор 9, 7–10) црква учи да одбијање пла- ћања поштеног рада јесте не само кривично дело про- тив човека, него и грех пред богом свето писмо говори: «немој вређати најамника подај му најам његов исти данда не би завикао на тебе ка господу, и било би ти грех»”(изл 24, 14–15) «тешко ономе ко се служи ближњем својим ни за шта и за плату за труд његов не даје му» (јер 22, 13) «гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули, и вапаји жетелаца дођоше до ушију господа саваота» (јак5,4) поред тога, заповест божија наређује радницима да брину о онима који из различитих разлога не могу сами да зарађују себи за живот – о немоћнима, болесници- ма, дошљацима, избеглицама, сирочади и удовицама – и да деле са њима плодове свога рада, «да би те бла- гословио господ бог твој у сваком послу руку твојих» (изл 24, 19–22) настављајући на земљи службу господа христа, који је себе поистоветио управо са унесрећенима, црква увек ступа у заштиту слабих и немоћних због тога она позива друштво на праведну расподелу про- извода рада, при чему богати помаже сиромашнога, здрав-болеснога, радно–способан - остарелога духовно благостање и самоодржање друштва могуће је само тада када се осигуравање живота, здравља и миниму- ма благостања свих грађана сматра безусловним при- оритетом при расподели материјалних средстава1 данас има много богатих људи који су веома мило- срдни према цркви и спремни су да је веома богато даривају, али су према својим запосленима веома немилосрдни и сматрају да према њима немају никаве одговорности руководећи се принципом да раде што више за што мање новца православни морају бити социјално свесни и стре- мити правди у социјалној сфери јер духовни живот није нешто резервисано само за недељу преподне или тренутке личне молитве – он обухвата целокупан наш живот укључујући и социјални и економски у том смсилу, драгоцене су нам речи свете мати марије маришке: „хришћанска љубав нас учи да дајемо бра- ту не само духовне дарове, него и дарове материјалне ми смо дужни да му дамо и нашу последњу хаљину и наш последњи залогај хлеба за такав пут потребни су подједнако и лично милосрђе и најшира социјална делатност»2 m 1 основи социјалне концепције руске православне цркве, беседа, нови сад, 87-88 2 помози нам вишњи боже, 354, 356 соња рапајић црква и друштво 48 l5/2009 визуализација / оваплоћење/ сјећања знате сећања су врло важна важно је запамтити прошлост, да би будућност била боља морамо да се носимо са тешким историјама не можемо их није их добро гурнути под тепих, јер ће се кад-тад појави- ти морамо се носити са духовима прошлости, да би свет био бољи и друштво отвореније1 шта је сјећање? треба разликовати сјећање од памћења памћење представља уобразиљу неког чулног доживљаја или чување неког умног поимања представа настаје чув- ствено, док се умствене ствари усвајају учењем за оно што није чувствено – доживљено, не постоји други начин усвајања, осим учења може се рећи да је сјећање резултат памћења док је памћење само складиштење података, сјећање је про- цес – представља изношење тих података у одређеном историјском тренутку сјећање, притом, није само поновно цитарање безбројних беживотних фрагмена- та, већ би требало бити имагинативна реконструкција или конструкција заснована на низу односа, станови- шта, искустава свако наше искуство и сазнање бива даље развијено у сјећању и памћењу сјећање треба разликовати и од историје: док је сје- ћање живо, рођено, и формирало се у живим заједни- цама, историја је покушај реконструкције нечега што је било прије, увијек некомплетна и проблематична професор тодор куљић у култури сећања каже: „организовано друштвено памћење није само склади- штење искуства из прошлости његова важнија 1 арх данијел либескинд у интервјуу политици, 2 маја 2008 функција је и структуисање резултата општења којима група одређује властити особен однос према свету и себи памћење склапа селективне садржаје прошлости у смисаони поредак, успоставља склад у прихватању и тумачењу света, али не само чувањем одређених садржаја, већ и заборавом других 2 “ оно чега се сјећам утиче на оно што сам сада и на оно што ћу бити сјећање је нит која повезује нâс сада и овдје – како са онима који су живјели прије нас, тако и са онима који који ће тек бити у будућности сви носимо сјећања на нека мјеста, догађаје, људе, ствари та сјећања нас одређују: ко смо и шта смо она нас вежу са другим људима – појединцима и групама – са одређеном културом или цивилизацијом, и то не само у садашњем тренутку, већ и кроз прошлост и у будућности: са онима чије животе не можемо ни зами- слити она нас чине дијелом одређеног круга на осно- ву њих стварамо одређене архетипове и дајемо ствари- ма, појавама, облицима значења, што све скупа стоји у основи нашег разумијевања свијета, и не само разуми- јевања, већ и стварања – уграђујемо то своје сјећање и у оно што сáми стварамо дјелујући у простору, имамо могућност да преобра- жавамо одређени простор, да му дамо смисао и значе- ње архитекти у стварању нечег новог често користе сјећање које се односи на сáмо мјесто, на нека друга мјеста, нека лична сјећања или дио заједничког сјећа- ња неке заједнице заједничко – колективно сјећање би било скуп свих појединачних сјећања и искустава сваки појединац у 2 тодор куљић: култура сећања, 2004 православни мисионар l 49 соња рапајић црква и друштво то заједничко сјећање уноси своје сопствено, а сјећа- њима и искуствима других надграђује и обогаћује сопствено сјећање и искуство сјећање једне заједни- це се – једнако као што се не може посматрати као колективно (у смислу једно исто) униформно за све – не може посматрати као једноставан скуп индиви- дуалних сјећања као што човјек постоји тек у односу на другог човјека, у односу на заједницу којој припа- да, тако и сва наша појединачна сјећања – када се ста- ве под заједнички именитељ – могу формирати зајед- ничко сјећање и могу се сагледавати у односу на цје- лину и у односу једно на друго тек тада добијају ври- једност, и тек тако су се (одувијек) у појединим култу- рама кроз искуства генерација формирала заједничка значења кроз разне обичаје, ритуале, традиције, институције, форме, симболе, језик, принципе само памћење – без сјећања – нестаје заједно с нама, а како у човјековој природи постоји тежња ка вјечности, тако постоји и тежња да се то сјећање мате- ријализује и овјековјечи на неки начин материјали- зујући своје сјећање на људе, догађаје, мјеста, оста- вљамо не само трагове о предмету сјећања, него и о себи loci memoriae - мјесто сјећања „мјесто сјећања (lieu de mémoire) је било који зна- чајан ентитет било материјалне или нематеријалне природе, који је помоћу људске воље или временом постао симболички елемент насљеђа било које зајед- нице“3 ријеч је било о конкретном материјалном објекту с јасно дефинисаним координатама у просто- ру, било о апстрактном објекту, производу интелекта оваква мјеста су повезана са колективним сјећањем заједнице и код ње буде одређене емоције, носе дубља значења то су сва она мјеста на којима се сјећање кри- сталише и отјеловљује, као што су: • мјеста попут архива, музеја, цркава, палата, гро- баља и меморијала, • појмови и обичаји попут прослава, покољења, гесла и свих ритуала, • објекти као што су насљедство, комеморативни споменици, уџбеници, амблеми, симболи оваква мјеста особеност су и специфичност одре- ђених култура, заједница свака култура, цивилиза- ција народ, носи неке себи својствене начине чувања сјећања и његовог изражавања у материјалном обли- ку кроз споменике, музеје, књижевност, друге видове умјетности, а данашња цивилизација и кроз низ савремених медија – филм, фотографију, видеоанима- ције, интерактивне мапе све су то мјеста сјећања пјер нори сматра да су мјеста сјећања вјештачка и свјесно конструисана помажу нам да призовемо про- шлост, која је неопходна да би живот у свременом свијету добио смисао4 њихова сврха је да зауставе процес заборављања и шире жељу да се сјећа када је ријеч о мјестима у географском и архитек- 3 pierre nora: a lieu de memoire, 1996 4 cornelius j holtorf,: monumental past: the life-histories of megalit- hic monuments in mecklenburg-vorpommern (germany), (https://tspace libraryutorontoca/citd/holtorf)/ визуализација / оваплоћење/ сјећања тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m 50 l5/2009 православни мисионар l 51 тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m писма из земље живих 52 l5/2009 драга моја мама, много пута сам се питала зашто је потребно да прођем кроз неке лоше ствари и да тек онда схватим да сам погрешила како пролази период проведен у заједници, тако схватам да сте ми све више потребни, ви и ваша подршка да бих могла да издржим да ме не схватиш погрешно и овде имам пуно љубави и разумевања, и овде сам осетила неке ствари по први пут у животу и то је оно што ме охрабрује и одржава овде сам спознала пут истине, да живим са богом, захваљујући добрим људима који имају разумевања за мене, који ми дају подршку у сваком тренутку, који верују у моје боље сутра и који се боре за моја права у спољном свету неизмерно сам им захвална за руку спаса коју су ми пружили тек сада, након годину и више дана проведених у заједнице, ја сам схватала где је мој проблем и шта је то што ме спутава у животу сусрела сам се са тим проблемом и прихватила га да бих могла да радим на њему и да га решим не дам се, а и верујем, да ће ми бог дати снаге за све то, јер све што сам до сада у животу радила заиста нема заједница неизмерне љубави православни мисионар l 53 писма из земље живих нимало смисла, све је то пролазно, у таквим стварима губим душу и стварам пакао од живота не сматрам да сам ишта изгубила, јер ми је ова заједница пружила много више од онога што сам изгубила у бесмислу падам, кајем се и устајем бог ми даје искушења, а исто тако ми пружа и руку спаса најдража моја мамице, моја је потреба да те молим да ми опростиш што нисам била баш добра онако како си ти очекивала, и да те молим да сачекаш још мало па када дођем да разговарамо више ја сам сагледала проблем зашто сам се често расправљала са тобом молим те опрости ми, трудићу се да то исправим кроз разговор и суочавања са реалношћу и верујем да ћемо уз молитву све превазићи још желим да те замолим да идеш у цркву и да се молиш за мене, то ми је нешто најважније трудим се да не причам о томе колика је моја вера, сви долазе и све и пролази, а бог је са мном у сваком тренутку верујем јер ми је у животу само то и остало хвала на разумевању и на подршци коју имам од тебе чувај ми сина, јако ми недостаје и то ми је највећа тешкоћа жељна сам га много и пресрећна што га имам, што ми је тако паметан, а исто и превише тужна што нисам поред њега реци му да га волим нека вас бог чува воли вас ана земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју овогодишњег мисионара у рубрици писма из земље живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице драга васпитачице, много пута нисам имала решење и смисао у свом животу и први пут га налазим у заједници од 25 године имам једну годину квалитетног и исправног живота него, све то по страни немам довољно снаге и речи да свима вама, добрим људима, захвалим на стрпљењу и неизмерној љубави према мени желим да знате да имам воље да издржим колико год треба само да ми бог да снаге захваљујући вашем раду и борби за мене, сачували сте и живот мог детета не знам како да вам се за све то одужим верујем да ће ми бог помоћи у свему томе и да ће све доћи на своје место ово је нешто што сам хтела да вам кажем већ дуго, али нисам знала како молим вас да ми опростите грешке да бих могла да наставим даље са заједницом, а ја ћу се потрудити да ми даљи боравак овде буде на корист много сам вам захвална, ана пресвета богородице, спаси нас! заједница неизмерне љубави 54 l5/2009 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима истинита је реч: ако са њим умресмо, са њим ћемо и живети (2 тим, 2, 11) тужно је – а често тако бива – да је православље сведено на скуп обичајности и обреда најчешће без стварног личног унутрашњег уверења у извесност хришћанске истине по инерцији овог генералног става, човеков живот од рођења до смрти само опису- је кружницу која никад не додирује своје средиште, бога причасног у православној цркви а управо тај центар чини наш живот могућим: бог описује наш живот око себе и привлачи га себи да се не прекине и не распе колико, онда, жалости његову душу када себе посветимо само спољашњости православља, свему што није он, док нам у цркви он дарује свег себе зна- јући да нам ништа мање није довољно а управо је то давање свег себе саблазнило и многе од његових ученика: „исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело сина човечијег и не пије- те крви његове, немате живота у себи који једе тело моје и пије крв моју има живот вечни, и ја ћу га вас- крснути у последњи дан јер је тело моје истинско јело и крв моја истинско пиће који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (јн 6, 53–56) „од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим“ (јн 6, 66) да ли смо заиста богу пришли до такве близине и толике блискости да ’боравимо у њему и он у нама’? или боравимо тек у спољашњости православља, где сва обичајност и ритуалност само омогућују илузију наше религиозности и привид смисла, док ми стварно боравимо ван њега и он изван нас а без тог додири- вања центра, без цркве као пречника којим смо непрестано повезани са средиштем свога живота, топлим телом и крвљу васкрслог бога, наш живот је „мртав живот“ (блажени августин) стварна вера је у диференцији живота и смрти у односима према њима је оличење културе вере, у њима се одражава владајући карактер хришћана и карактер општег мнења друштвено-духовне заједни- це, начин мишљења и осећања који управљају живо- том пре смрти чак и када смрт директно и потпуно погоди живот, то често бива отупљено генералним ставом човекове индиферентности према животу и смрти јер се према смрти увек односи посредно (као према смрти другог, а не мојој) и кроз навалу мно- штва инхибираних радњи ритуализоване обичајно- сти, па чак и инхибираних осећања, која су ту ради човекове потребе да отупи тајну смрти ова ритуал- ност не припада симболизму трансцеденције, него, пре, незнању и често прераста у опсесивну ирацио- налност која је, у њеним претераним облицима (као) компулзивне ритуалности, карактеристичан израз празноверја или искривљене вере „оних који немају наде“ често се „православно опело“ подразумева само православни мисионар l 55 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима по инерцији традиционалног припадања спољашњо- сти православља тада је овај сусрет ’заједнице ожало- шћених’ и цркве, на жалост, само случајан сусрет који се десио „силом прилика“ или „силом судбине“ а притисак ових сила човеку не допушта да дође у познање христа исуса и силе васкрсења његова (флп 3, 10) тада је „православно опело“ само згодан начин нашег сналажења при немилом догађају нечије смрти, док је ово сналажење пре залуталост и борављење у неличном – несвесном одговору на сопствени ’мртав живот’ и потиснут осећај да су смрт и умирање исто- значни немајући живота у себи, мртви сахрањујемо своје мртве (лк 9, 60) у призорима у којима свет види и препознаје само беживотно тело, смрт и гроб, хришћани вером виде знамења васкрсења и бесмртности изливених из хри- стовог тела испуњени благодаћу која је осећај вечног живота, први хришћани су једнако ишчекивали соп- ствену смрт и христов други долазак хришћанско обновом црквеног живота у новом саду, успенско гробље је преображено у место где се литургијски прослављају живот и васкрсење у капели посвећеној рођењу св јована крститеља се на богослужењима сваке недеље и празницима окупља бројна заједница у њој се сабирају људи који су ’од рођења’ у вери, као и многи преобра- ћеници у православље (из других вера или атеи- зма) ова заједница је посвећена покушају уза- јамног огледања савести, када постаје могуће међусобно разумевање и стварно саосећање и ношење бремена једни другима и ова заједница је још далеко, али ипак на путу из овог предграђа у јерусалим нови, град тражени осећање јесте очима вере загледаност у обзорје даље од овог света, привремености и смрти јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо (флп 3, 20) са том свешћу о извесној и блиској соп- ственој смрти и у живом ишчекивању јављања небе- ског царства, први хришћани су се сабирали у слу- жби евхаристије управо на гробљима, у катакомбама – на гробовима мученика и местима њихових славних страдања, и то у весељу и радости славећи спомен на њихова страдања и смрт, а дан страдања сматрајући даном њиховог истинског рођења! „сабравши остат- ке његовог тела, положисмо их где је и приличило ту ћемо, колико нам буде могуће, обављати сабрања у весељу и радости, и господ ће нам дати да празнујемо дан поликарповог мученичког рођења“ (посланица цркве у смирни о страдању светог поликарпа, епи- скопа смирнског +167 лета господњег) тако је од времена апостолских ученика до данас христова црква неодвојиво сабрана око моштију светитеља као знамењима заједничке наде да се ни у чему нећу постидети, него да ће се христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мојем, било животом било смрћу (фил 1, 20) црквена свест заједнице верних је свест о заједнич- кој смрти са надом у обећања господња, који је рекао: „још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја живим и ви ћете живети“ (јн 14, 19) ово ишчекивање живота и чини сав садржај свих богослужења, која су наше стремљење за оним што је испред нас и оно се испуњава у тајни евхаристије исти је садржај и смисао службе опела, која није дога- ђај одвојен од литургијског живота цркве – иако је на то сведена генералним ставом – него је литургијски догађај целе цркве – по богослужбеном поретку (слу- жба опела је служба јутрења, где су канон, његови тропари и кондак посвећени упокојеном и преласку душе „из смрти у живот“) и мистично (јер нашу драму растављања душе од тела осећа сво христово тело будући да смо сви честица његовог тела) искривљена вера и отупљено осећање смрти претва- рају гробља у некрополе, „градове мртвих“ који су гро- бљанском капијом одвојени од „града живих“ и чијим се алејама пролази само приликом безнадежних испра- ћаја и разних ритуала тобожњег поштовања умрлих а у чистој светлости хришћанске културе гробља су стварна предграђа новог јерусалима она су стварни „градови живих“ јер бог није бог мртвих него бог живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38) свет живих и свет упокојених је заједнички и јединствен – свет цркве, обједињен у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући васкрсење тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умресте, и ваш је живот сакривен у христу исусу (кол 3,3) живим – не више ја, него живи у мени христос (гал 2, 20), говори св апостол павле – јер је мени живот христос и смрт добитак (фил 1, 21) за истим узди- ше и свети амвросије милански – живот значи бивати са христом, стога где је христос, ту је живот, ту је царство! а то место сусрета човека и бога, место њихове непосредне блискости и сједиње- ња, јесте у унутрашњости православља, где бог раз- руши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђе- љем (2 тим 1, 10) m православни мисионар l 57 стеван јовановић хришћанство и култура назив motion picture долази отуда што филм пред- ставља низ слика које, пошто се пројектују, ства- рају илузију покрета иако засебне, слике филма се пројектују сукцесивно и довољно брзо да гледалац не региструје њихов дисконтинуитет, али региструје њихову различитост, што доводи до илузије кретања зенон из елеје би – сходно свом схватању бесконачне деливости простора и времена – тврдио немогућ- ност пројекције филма платон би – на основу његове онтологије – филм прогласио извором заблуда и средством заглупљивања мит о пећини би се могао назвати мит о биоскопу јер пројектор преузима улогу ватре и фигура, филмско платно улогу пећинског зида, а гледаоци незнавене робо- ве беркли би – као изразити емпиричар (рекло би се – сензуалиста) – у пројекцији филма видео имитацију божијег делања канту би, пак, могао послужити за потврду коперниканског обрта – свака човекова мисао мора бити просторно- временски дата, што би значило да се свака човекова мисао може екранизовати ово нас наводи да се замислимо над естетиком филма, то јест над њеном моћи да виртуелизује ствар- ност када говоримо о односу слике, односно филма и стварности, у основи реч је о односу естетике и онтологије захваљујући еписте- молошкој подвојености субјекта и објекта спознаје, нисмо у стању да естетику поисто- ветимо са онтологијом – да појаву изједначи- мо са предметом по себи чак и када бисмо тврдили истоветност појаве и ствари по себи, посредовање појаве као такво непре- мостив је јаз између предмета и нас ипак, једној другачијој структури људске свести ова разлика – субјект : објект – у потпуности је стра- на на митском нивоу свести непосредни доживљај стварности резултује идентитетом естетике и онтоло- гије лингвистички ниво, који и за немитотворну свест увек стоји у тесној вези са онтологијом, овде је до те мере конкретан стварима да поседује чудесну моћ онтологизовања другим речима, језик митске свести митотвори, а мит је овде једина стварност митским јези- филм у души – душа у филму 58 l5/2009 ком – стварност се да говорити управо тако – не говори се о стварности, већ стварност бива изговоре- на ово је зато што реч важи као стварност сáме ства- ри, што се најјасније види у приликом изговарања имена богова том приликом, наиме, бивају опри- сутњене све силе једнога бога као пример може послужити старозаветно табуисање имена јахве уоп- ште, тенденција митског говора је да именује именом је захваћена свака поједина ситуација, али и ствар може се помислити да апстрактно мишљење није својствено митској свести и, заиста, апстракција би се показала као њена рак рана сваки покушај тумаче- ња мита са аспекта немитске свести је, испоставило се, био погрешан јер се – с обзиром на аподиктичност сазнајно-теоретског модела немитотворне свести – миту приступало тражењем од њега да буде оно што он није: израз апстрактног мишљења идентитет говора, слике и стварности није издржао у условима немитске свести језик временом постаје категоријалан пратећи, али истовремено и изграђују- ћи апстрактан начин мишљења слика тај развој није могла да прати она је увек ситуирана, никада довољ- но апстрактна да прикаже опште уосталом, општу природу увек замишљамо / осликавамо као јединку, што је аристотел приметио у „проблему трећег чове- ка“ узрок овога је у условима које поставља мисао: предмет мишљења мора бити дат у простору и време- ну мислити, према томе, значи мислити у сликама не тврдим да је сва мисао сместива у слику, она је далеко комплекснија, поготово када је реч о појмови- ма који се у већој мери заснивају на емоцијама али тврдим да је мисао у својој основи сликовита – да је слика елемент мисли мисао је motion picture, али је, исто тако, и стварност motion picture кант би, дакле, појавност која долази нашим чулима могао назвати филмом, свакако филмом који садржи филмској индустрији још увек недоступне специјалне ефекте апстрактан начин мишљења – иако увек у мислима представљен конкретним – једна је од најзначајнијих људских тековина њиме је омогућена наука као таква, а тиме и продор у готово све сфере иманентног шта је, међутим, са трансцендентним? каква је ту улога апстрактног начина мишљења и говора? када је о античкој философији реч, трансцедентно је врхунац онтолошке другачијости задобило плотиновим фило- софским системом хришћанство је усвојило овакав начин мишљења и довело га крајњих граница учењем o creatio eh nihilio, чиме ће се тријадолошким јересима нанети одлучујући ударац какву везу речено има са филмом? тесну чињеница је да филм није кадар одго- ворити захтевима апстракције, а поготово не захтеви- ма трансценденције другачијој онтологији одговара другачија епистемологија, али и другачија лингвисти- ка говор тада постаје парадоксалан, контрадикторан јер ниједна реч није у стању да изрази доживљено апофатички облик изражавања не би био могућ путем филма, и то је његов недостатак у односу на говор на овоме пољу не важи да слика вреди хиљаду речи, она је овде – нéма између богословља и филма постоји тесна веза морамо се присетити да хришћанско искуство јасно апострофира чињеницу да је бог личнност или, пре, заједница трију личности у том случају апофатика, посматрана из угла хришћанства, није агностика, то јест немогућност знања она је познање које увек измиче детерминисању ми са богом општимо (на различите начине), а то општење је истовремено и катафатичко и апофатичко јер личност измиче оног трена када покушамо да је одредимо ово је помало шкакљива тема будући да ћемо често наићи на тврд- њу како је божија суштина апофатична и са оне стра- не познања, те да је његова личност она која је доступна знању ствари не стоје тако наиме, божија суштина би – када би била посматрана одвојено од личности бога – била агностична, потпуно недоступ- на човеку личност је та која је истовремено и спознај- на и тајновита она је не само ипостасична, већ и екстасична у својој екстаси ка другима, она се откри- ва, али – сходно својој слободи – увек може да изнена- ди: непредвидива је, не(п)одредива заједница свете тројице, али и свете тројице и човека, увек је друга- чија, нова и непоновљива јер је то однос живих лич- ности човек – као икона божија – такође је апофати- чан он је недокучив, никада до краја предвидив: увек способан да изненади богопознању, тако, можемо приступити путем човекопознања „у очима другог видом оног трећег, који је апсолутно први“ – рећи ће левинас апофатичност човека постаје јасна тек у искуству он, међутим, у искуству постаје свестан своје апсолутности ego cogito ergo (ego) sum, није ништа друго до вољно пројављивање особе у овом сада, где је cogito променива другим речима, апофа- тичност и апсолутност иконе божије открива се у (дарованој) ситуацији немоћ филма да прикаже оно опште, да буде кате- горијалан, сада изгледа као његов благослов, јер ситу православни мисионар l 59 ацију, која никада није иста, он изражава без муке у жељи да ситуацију саопштимо говором, нећемо одма- ћи даље од говора о њој разлог томе је чињеница да је језик категоријалан потштапамо се дескрипцијом не бисмо ли истакли јединственост, али и тада користи- мо категорије: лепо, добро, црно, велико именова- њем бисмо јој, опет, одузели комуникабилност две крајности – или саопштива, а битно окрњена или пот- пуна, а несаопштива ситуација сада се намеће пита- ње да ли је и на митском нивоу свести била могућа потпуна саопштивост у раду др богољуба шијакови- ћа mythos, physis, psyche читамо да мит – будући да је он егзистенцијална структура – од нас захтева да га доживимо мит је, тако, у потпуности саопштив искљичиво путем обреда, одакле и извире обред цркве христове одговара овом моделу свети васи- лије велики ће, тако, писати о разлици између догме и киригме пробајте и видите позив је на уцерковље- ње којим се потпуни дели и саопштава остајући нео- крњен дођи и види позив је да доживљај забележен оком камере постане и остане заједнички не гледати о нечему / некоме, чак ни гледати сушто, није довољ- но неопходно је доживети и конкретизовати себе у ситуацији другог занемети пред посебношћу човека, загледати се у његове очи, доживети његову агонију, радовати се његовој срећи очекивати све, а остати упитан моћју да прикаже детаљ творевине, макар и најсит- нији, да га освешта и сохрани – њоме, дакле, филм сведочи о божанском, о непролазном, о светом; у томе и јесте његова свештена улога m ауторизовано излагање на истоименом округлом столу одржаном у ваљеву, новембра 2008 л г (aутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија београдско-карловачке архиепи- скопије) свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у 60 l5/2009 facebook је један од најпознатијих и најпопуларни- јих светских интернет-пројеката по неким стати- стикама, овај сервис користи око 250 милиона људи када је реч о српској виртуелној заједници, може се рећи да се број оних који су активни чланови мери десетинама, па можда и стотинама хиљада људи а имамо у виду брзину и количину информација које теку кроз један овакав мегасервис, постаје сасвим очигледно да facebook има велики мисионарски потенцијал иако се многи свештенослужитељи и тео- лози неће сложити, интернет јесте једна непрегледна њива господња, а мисионарење путем истог је не само могуће, већ и пожељно а добро чинити да вам не досади – каже свети павле старим галатима kако мисионарити на facebook-у? да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да разумемо начин функционисања овог сервиса наи- ме, на њему се, као и на мноштву других интернет-сај- това и форума, региструје чланство, а окупљаја се око група које су посвећене овој или оној области тако имамо групе чланова окупљене око неке познате музичке групе, политичке партије или зарад промо- висања ове или оне идеје групу може формирати било који члан који своје виртуелне пријатеље позива у групу зарад дружења, размене мишљења и искуста- ва у виртуелној групи се могу отварати теме које се односе на основну тематику и на њима се често разви- јају живе и занимљиве дискусије нас интересују оне групе које се баве правосла- вљем, као и добре и лоше стране оваквог двадесетпр- вовековног мисионарења вероватно најбројнија српска група која се бави православљем је група поштовалаца спц има око 15000 чланова на насловној страни је је постављено неколико линкова ка видео садржајима, вести из патријаршије, а ту је и неколико интересантних дискусија групу одржава група младих ентузијаста, а и чланови су махом млади људи интересантна је група света литургија – наш пра- вославни идентитет, која није нарочито бројна, али се бави за православље суштинском темом група је тек у повоју, са неколико отворених тема, али ће се тек развијати група православље и живот има солидан број чла- нова, нешто мање од 800, а на насловној страни су постављене оче наш и символ вере, као и писмо цари- градског патријарха јеремије о православној вери из 1723 л г у оквиру тема постављене су расправе које се односе на свете тајне крштења и венчања, затим о томе како треба да изгледа православни дом и како се треба понашати у храму ту су и теме о обичајима за васкрс, божић и крсне славе, али и обавештења о путовањима на косово и метохију, разни савети и упутства практична група, отворена широком кругу, на којој се може упознати са основама наше вере у групи православне светиње можете наћи инфор- мације о српским манастирима на википедији, затим доживљаје верујућих у нашим православним свети- њама, као и духовне поуке удружење српски сабор двери, истакнуто по свом православном активизму, присутно је и на facebook-у на истоименој групи администрација групе редовно обавештава чланове о активностима покрета, као и о садржају нових бројева, а на насловној страни се може прочитати ретроспектива рада ове занимљиве групе младих људи ту је и краћи документарни филм који говори о историјату покрета, са преводом на руски најлепши манастир у зачетку је група са интересантном идејом, која је јасна из назива: најлепши манастир овде се није пријавио неки велики број чланова, али морамо похвалити идеју и надамо се успеху ове групе наш познати црквени радио светигора такође има своје место у овом познатом интернет-сервису ово виртуелно чвориште за сада нема дискусиони део, али је зато постављено доста емисија са линковима ка зва- ничном интернет-сајту овог популарног радија православни мисионар l 61 свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у о највећем месту страдања православних срба у другом светском рату, јасеновцу, формирана је група са енглеским називом донт форгет јасеновац, која се бави овом тематиком она има скоро 10000 чланова, а богата је описима логора који су написани на енгле- ском, тако да је група отворена за све оне који су заин- тересовани за ову тематику ту су и видео-записи, документација у pdf-u, као и тропар јасеновачким новомученицима шумадијска епархија од скора има групу која јој је посвећена, али се и за њу може рећи да је у самом повоју веома је интересантна група која се зове духовна аристократија, а коју води ревносни београдски јереј угрин поповић ова група је у потпуности оправдала мото кога се држе чланови, а који гласи: група за ода- бир другачије реалности, реалности која је у овом све- ту, али суштински није од овога света, није од овога света јер га преображава узводећи га ка другачијој реалности, реалности која ослобођа, али не негира мисионарење на facebook-у може имати и негатив- не стране на њему се могу приметити и разне зилот- ске групе и групе још недовољно утврђених право- славних хришћана, али начелно ипак можемо конста- товати да је аутентично православно мисионарење на овом сервису у повоју и да му следи лепа будућност ако бог да, и биће тако m 62 l5/2009 тања накић хришћанска поетика а ја вам кажем казано је: ја сам господ бог твој, немој имати других богова осим мене не прави себи идола нити каква лика не узимај узалуд имена господа бога својега сећај се дана одмора да га светкујеш (2мој 20, 2–8) све је речено ту су смернице, путокази пут је осветљен, показан делује лако и оствариво свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам господ бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не прави себи идола јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности сећај се дана одмора не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање поштуј оца свога и матер своју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кради не сведочи лажно не пожели ништа туђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам кажем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона док се све не збуде» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али казано је: «не убиј» а ја вам кажем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љуби непријатеље своје савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а живим – не више ја него живи у мени христос, а што сада живим у телу, живим вером сина божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се сено и огањ не могу налазити у истом месту, тако милосрђе и правичност не могу сапостојати у једној души и где је правосуђе божије? у томе што смо ми грешници, а христос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам кажем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илузија а можда и прелести, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако правда шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у изведби више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен срца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и духовник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно већу штету него оних 9500 корист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крајњем, исходу и верски одговорно, тј правично и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, тако се не ствара држава, синко
... као посебно кривично дело ви сваки дан то видите у новинама: тукао децу шакама, сломио ребро, повре- дио главу таква дела на мене остављају, да тако кажем, један загорчан утисак zпонавља ли се данас дилема раскољникова (злочин и казна, фмдостојевски) у неким правде жељним, али неснађеним младим људима? да ли данашњи раскољников васкрсава? - дилема раскољникова се понавља свуда и увек, чак и у данашњим условима грешка је за људе, људ- ски је и тражити освету због учињеног греха, али она доноси задовољство за један дан, а опроштај за цео живот мислим да је то добро речено опраштање је кључ, то и господ чини развијање те врсте свести је веома важно за наш народ потребно је точак окрену- ти у другом смеру а да ли се раскољникови понавља- ју? рекао бих: да са једне стране, кад би сви поступа- ли по божијим заповестима, не би било криминала објективно, то је немогуће постоји, ипак, простор у којем црква игра велику улогу и може допринети нашем очекивању да се стопа криминала у држави смањи са друге стране, знам да је тешко бити млад, сећам се наше младости, дилема и раскршћа решење тражити у заједници, хришћанској, ослања- ти се на помоћ која није људска, тј на божију помоћ, мислим да је то суштина почетка све своје дилеме и тешкоће износити у исповести и што више разговара- ти, разговарати са старијима од себе, са родитељима, рођацима, тражити помоћ и она ће извесно доћи времена су тегобна и захтевна, држава се налази у кризи, народ је у извесном лутању млади су у јед- ном тешком положају, без посла, без перспективе, без идеја шта ће и где ће међутим, ја, који сам 40 година био ван цркве, данас видим да је то једно пропало време за мене, то су „године које су појели скакавци“, иако сам тада постигао највеће успехе свог живота у материјалном погледу, осећам се поно- во рођеним тек кад сам се вратио христу и дожовео ту врсту заједништва то је живот нови и смислени- ји, који живим, односно бирам га сваким даљим кораком то је заокружење мојих досадашњих крета- ња младима, опет, поручујем: редовно присуствујте литургији, редовно се обраћајте духовном лицу, активно живите са другим људима, живите без поро- ка колико год је могуће тада ће живот бити враћен на прави пут, односно пут смисла и задовољства, а вра- тиће га једна моћнија и снажнија рука од ваше m татјана радић тема броја права и правде нема без љубави 40 l5/2009 почетак пута добра јесте чињење онога што је праведно (приче соломонове 16,7); јер, од праведних дела најпре крећемо ка блаженом животу (св василије велики, шестоднев) година 2009, 21 век, технолошка револуција, индустријско и постиндустријско доба, капитализам, новци, оружје, информатичко, а и постинформатичко доба, небројено много болести зависности, различите употребе ресурса и 75 преминулих имиграната из африке на путу ка земљама европске уније бродић, којим су имигранти кренули из либије, триполија, после само три дана остао је без горива мали број оних који су преживели (свега њих петоро) тврдили су да су многи бродови пролазили поред њих, али да им нико са тих бродова није понудио помоћ за којом су наши имигранти (читај: људска бића) вапили! они су остали мало затим и без воде и без хране само један рибарски брод у току три недеље агоније понудио им је мало хлеба и воде, да би их, затим, препустио судбини имигранти су по пореклу из судана, либерије, обале слоноваче и сијера леонеа, а за свој пут за који су мислили да их води у светлу будућност, ка земљи где царује напредак, равноправност, једнакост, где постоји социјална сигурност, морали су да плате од 800 до 1000 долара и то само до италије шта рећи, а не испасти глуп? како објаснити право и правду у данима када већина мисли о својој правди и свом праву? да ли је правда човечија мерљива од стране хришћанина који једино може да познаје правду божију? и како поставити друштвене норме и вредности, а водити рачуна о свима који очекују задовољење своје сопствене правде и свог сопственог поимања права? веома, веома тешко! тражећи одговор на горе наведена питања, и на још већи број оних које нисам поменула, углавном бих наилазила на цитат јеванђеља по јовану „заповест нову дајем вам: да љубите једни друге“ (јн 13,34) упућивање на оног другог, на љубав, на поштовање, на саосећање, на јединство може се прочитати на сваком кораку почнимо православни мисионар l 41 татјана радић тема броја права и правде нема без љубави од светог писма, прошетајмо се кроз обраћања светих отаца, дођимо до аналитичке литературу, што да не и до лаких љубавних романаили мићалена (шпанских серија), увидећемо да сви говоре о оном другом, о љубави, пажњи, саосећању, самилости, тежњи да остваримо заједницу, патњи и болу због губитка итд па, опет, као да се у реалном свету врло мало тога дешава ето, на броду је умрло 75 људи остављених од стране оних других који су туда пролазили, у америци убијено је на свиреп начин седморо деце, нађени су у камп приколици, у србији се отварају женске и мушке куће сигурности у којима брачни сапутници наместо да плове бродом љубави, они стрмоглаво беже од онога ко би требало/ла да буде онај/а прави/а ближњи свети козма етолски у једној од својих поука позива људе који су се ту окупили да одговоре на питање да ли ко од њих може рећи да воли кога од своје браће међу присутнима један, по имену коста, одговори да он може рећи, јер он воли своју браћу после много питања и набрајања на који начин бисмо могли да покажемо љубав своју, а на који начин јесмо лицемери, свети козма етолски овако збори: - волиш ли оно сирото дете? – волим га – да га волиш, донео би и њему, које је наго, једну кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју онда би била истинита љубав, али сада је мањкава зар није, моји хришћани? угарцима не пунимо амбар свој, а са лажом љубављу не идемо у рај верујем да се питате због чега се у тексту говори о љубави, а не о праву и правди разлог је једноставан: права и правде нема без љубави та љубав она је одговорна, она је ангажована, она је свевремена не иштимо само за себе да други делају према нашим начелима, погледајмо шта је нама потребно да бисмо другима то дали трудимо се да нам није потребна универзална декларација о људским правима, конвенција о правима детета, декларација о елиминацији свих облика нетолеранције и дискриминације јер томе нема краја будимо људи, као што каже његова светост патријарх српски г павле m свети козма етолски овако збори: - волиш ли оно сирото дете? – волим га – да га волиш, донео би и њему, које је наго, једну кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју 42 l5/2009 немања андријашевић тема броја утицај легализ ма на црквену свест тема која се дотиче сваког човека на овоме свету јесте и однос права и правде верујем да је човек од вајкада постављао ово питање увид који правне енциклопедије и уџбеници из увода у право дају о овој теми, објашњавају и износе став да у праву постоји дело и постоји санкција која му следи и одређује га; ово је каузални однос у протекле две деценије у медијима смо много пута слушали и много пута олако доносили суд да ли је нека личност или неки догађај у светлости правде лични вредносни суд први моменат који треба истаћи се односи на то да сваки (одрастао) човек уласком у живот цркве носи у себи једну клицу опасности од тога да свој претходни живот, са својим системом и мерилима вредности, пренесе на план личног живота у цркви тако се логи- ка у којој смо провели дотадашњи живот покушава накалемити на живот у цркви, па га, у извесном сми- слу, и одређује неко ће сматрати да је овакво разми- шљање најзаступљеније код психолога, неко код философа, а неко код социолога, али сматрам да и људи просечног (најбројнијег, средњошколског) обра- зовања, носе опасност од овога ово погрешно пове- зивање и преношење често прераста у каузални однос из оваквог става човек почиње да размишља и гради свој став о праву и правди, као битној компоненти у свом животу тако у центар тог одлучивања и сагледа- вања ствари ставља себе и свој вредносни суд (о неко- ме или нечему) бојим се да је ту посреди једно тихо одбацивање бога, његово удаљавање из нашег живо- та, од нашег размишљања живот у цркви, благодатни живот у светим тај- нама сведочи да је ово у потпуној супротности са библијом, која уводи бога у историју, а тиме и у наш свакодневни живот добар пример нам пружају дела апостолска у петнаестој глави, где се говори и опису- је јерусалимски сабор 49 л г (51 лета господњег) тема је била питање примања незнабожаца у цркву и да ли они морају да се обрезују решење које су донели апостоли, сабрани са презвитерима, свело је – у правном смислу – сав дотадањи закон на неколи- ко неопходних одредаба (да се чувају идолских жрта- ва, блуда и да оно што њима није мило другима да не чине) ове битне одлуке, донете после озбиљног сукоба апостола и презвитера, донете су и решене на сабору апостоли и презвитери нису решавали ова питања на простом изношењу аргумената (а пред православни мисионар l 43 немања андријашевић тема броја утицај легализ ма на црквену свест ставници обе групе су имали јаке и разложне аргу- менте) јер би се то онда решавало на искључиво људски начин, односно на нивоу палости апостоли и презвитери су призвали светог духа и чекали интервенцију – помоћ божију у братском, заједнич- ком, саборском одлучивању зато на крају одлуке сабора саопштавају нам речима: „јер угодно би све- томе духу и нама“ (дап 15,28) други моменат се огледа у томе да се многи наши верници свакодневно налазе пред искушењем да – пратећи мас-медије – примају бројне информације, а у протеклим годинама се веома често појављују сенза- ционалне и невероватне вести и о спц, као и „стању у њој“ то пред верницима понекад ствара искушење да подлегну испразности у испитивању и истражива- њу некаквих страшних и запањујућих истина које се износе о цркви у овоме животу никада до краја и у потпуности не можемо са сигурношћу рећи да је ово или оно апсолутна истина; да је овај или онај догађај апсолутна слика тога и тога; да је овај или онај човек (био) само такав или само онакав књига о јову оно што је верујућем човеку пружено представља неизрецив и немерив дар, а то је да сазна и осети оно- га који је истина (јн 14, 6) то је оно што сваки верник може да носи у своме бићу и да сведочи у своме сва- кодневном животу свето писмо је богат извор за проучавање ове теме и (наизглед) лако решивог пита- ња и сâм декалог почиње од негативног одређења – заповеда нам шта да не чинимо у то време, потреба за правдом је родила ту „правну поставку“ не само код изабраног народа, већ и код осталих народа и цивилизација (према сведочанствима археолога, која су нам откривена и сачувана) данас је другачије, и сматрам да данас право у многоме одређује оно што је праведно, а поставка почиње од тога да је одређени правни субјект то и то, и онда следи санкција која је (природна) последица за преступ или нарушавање овакве поставке ипак, стари завет нам даје и књигу о јову, тешку и не лако разумљиву јов испуњава сваку правду, правичан је, а књига нам сведочи да логика исправности и испуњавања сваке правде праведном јову није гарант да ће се ствари у животу одвијати на жељени начин између бога и нас нема каузалног односа и поставке, која је природан резултат нашег чињења да бисмо разумели живот у цркви и отвори- ли се за разумевање књиге о јову, али и, касније, све- дочења новог завета о христовој спасоносној жртви, треба да узмемо живог и директног учешћа у сједиња- вању са сунцем правде центар нашег живота у цркви, у вери, јесте христос, који нас позива да му дођемо уморни и натоварени, и он ће нас одморити и растеретити верујући људи знају и исповедају да је глава цркве онај који је с правом назван сунце прав- де то је, дакле, једина правда којој се окрећемо, и којој следимо; христос – сунце правде, центар је наше вере и нашег живота наше схватање права и правде има своје полазиште у овој нашој вери и испо- ведању бадава нам је ако прихватамо закон, али не и законодавца, као што учинише у новоме завету неприхватање христа је за последицу имало извође- ње законодавца пред суд, па онда и пред римски суд (римско право), а последица је осуда христа на (нај- срамнију) смрт наш народ често парцијално и повремено цитира свето писмо остављајући христа – сунце правде по страни а јеванђеље прихваћено и тумачено мимо христа доводи до тога да се удаљавамо од христа црква нам кроз богослужбени живот и богословље дарује простор који је неопходан да бисмо истински и потпуно могли разумети и прихватити правду божију у овоме животу, и на овоме свету тако нам је дата могућност да надилазимо сву тренутну нело- гичност и неправедност права и правде – без обзира на то што нам се правда чини далеком или спором и, тако, „испитујући и истражујући писма“, сви заједно очекујемо парусију – други долазак хри- стов, који је једина истина, и који је остварење и испуњење сваке правде, тако дуго очекиване у овоме животу, и на овом свету m александар савић тема броја живот праве дника мења свет 44 l5/2009 нисам сигуран да ли сам довољно компетентан да причам о овој теми јер – кад год сам током живо- та имао прилику да бирам, бирао сам природне наспрам друштвених наука а ту, чини се, нема правде ни – права ту је, што би на реклами рекли, или јеси или ниси но, када мало боље размислим о праву и правичности, долази питање истине – а она има озбиљне везе са науком изгледа да онај унутрашњи осећај права који имамо, или онај који нам је наметнут васпитањем или школо- вањем, у пракси баш и нема много примене у породи- ци често имамо прилике да чујемо: „не лажи!“ а када се дете јави на телефон, а са друге стране је неко непоже- љан, родитељи често кажу: „реци: нисам ту!“ конфликт, или дволичност (да не кажемо схизофрено стање) које преносимо деци у школи учимо да богати треба да помажу сиромашнима, а имамо прилике да видимо да (већински) богат свет ради све, само не помаже потре- битима; напротив, покушавају да их што више искори- сте као хришћани, ипак не очекујемо да ћемо правду добити овде и сада сетимо се само мученика из првих векова хришћанства – где је ту била правичност но, они су своју правду достигли суд је нешто што је оста- вљено за будући век и знамо ко је судија не суди, да ти се не би судило звучи познато ипак, по слабости сва- ког човека, неправда боли и стога очекујемо задовоље- ње правде овде и сада управо је ово прави моменат да размислимо шта је то правда сваки човек очекује задовољење правде овде и сада, али немају сви људи исти појам правде напротив, људи о томе шта је праведно често имају управо супротне ставове нисмо ли сведоци невероватног бро- ја спорова по судовима, где нам често буде и смешно око чега се људи све расправљају и траже правду? и обе стране су апсолутно убеђене да су у праву и, тако, ређајући примере, чини нам се да ту нема баш много места за право и за правду, бар не ону коју сви углавном очекују, о којој причају али, право и правда би требало да се живе и ту је место где може- мо да научимо понешто из сфере науке ту је: један – један теорија је теорија док се не докаже да је увек истинита или да је треба одбацити или уобличити (на пример: теорија релативитета, дарвинова теорија и сл), а закон је оно што примењујемо са извесном сигурношћу да је истинит (на пример, закон о одржа- њу енергије или кирхофови закони) није баш да се научници тако лако договарају шта је истина или шта је исправније, али се ти спорови најчешће завршавају на папиру иако и међу научницима има примера неправде, за то нису криви закони и теорије, него људи када бисмо овај шаблон некако могли да препише- мо у реални живот, са стварним проблемима, када бисмо макар имали неки универзални закон, који би нам увек говорио шта је право моменат само – ми познајемо истину! шта нам више треба? потребан нам је искрен, лични однос са истином а када имамо однос са истином, право и правда се некако намећу као реалност живота јер не могу живети у лажи а љубити истину и правду а ко је та истина? христос каже: „ја сам пут, истина и живот“ (јован 14, 6) а са христом се у најличнијем и најприснијем односу сусрећемо и причешћујемо њиме на литургији живе- ти са христом, литургијски живети, позив је сваког хришћанина а такав живот, уколико је искрен и доследан, правичан је а то је оно што је овом свету највише потребно – живот праведника и истинољуби- вог човека то је оно што мења свет m живети са христом, литургијски живети, позив је сваког хришћанина а такав живот, уколико је искрен и доследан, правичан је а то је оно што је овом свету највише потребно – живот праведника и истинољубивог човека православни мисионар l 45 александар савић тема броја живот праве дника мења свет 46 l5/2009 владимир марјановић тема броја неколико речи о социјалној правди социјална правда је данас једна од вредности на коју се многи често позивају опште је познато да не само та, него и бројне дуге вред- ности које се сматрају општељудским и уни- верзалним, произилазе из хришћанства више него за било коју другу, то важи за социјалну правду о односу православља и социјалне правде данас нема много информација, текстова, дискусија некако се то не сматра темом којом се занимају православни, већ се више приписује невладиним организа- цијама, политичким партијама друштвена правда се различи- то разуме и различито схвата друштвена правда за хришћа- не повлачи однос према једној специфичној друштвеној групи – радницима питање хришћанског односа према социјалној правди тиче се, најпре, односа према онима који раде од свог рада, а то су радници због негатив- ног соц-реалистичког наслеђа, данас није једноставно ревита- лизовати ову тему, али се мора констатовати да је радничко питање, поред осталог, и дубоко духовно питање често заборављамо да је господ наш исус христос овде, на земљи, био дрводеља и да је потекао из поро- дице радника дрводеља – његов отац, свети пра- в е д н и јосиф, био је рад- н и к , радни- ци су православни мисионар l 47 владимир марјановић тема броја неколико речи о социјалној правди били и његови ученици, свети апостоли, рибари; први хришћани су такође најчешће долазили из ових слојева треба подсетити да радник није само фабрички радник у данашњем времену данашњи радници су веома често лишени основног људског достојанства, принуђени да раде за веома мале накнаде, често непријављени, без права на нерадну недељу, у веома тешким условима, са неограниченим («флексибил- ним») радним временом а сви ови пробеми се и те како тичу верујућих људи свето писмо и старог и новог завета пуно је опо- мена богатим људима, који су веома често зарађивали на туђој муци и на туђем раду у остваривању правде у радним и социјално-економским односима, правед- на плата и право на накнаду јесу веома важан инстру- мент јер радницима омогућавају да стекну и земаљска добра и дају им могућност за достојанствен живот њихових породица и њих самих прости договор између радника и послодаваца у погледу висине надокнаде не може се окарактерисати као праведан јер она не сме бити мања од износа који је потребан за издржавање радника од слободе уговора и договора далеко је старија природна правда у документу руске православне цркве основи социјалне концепције, у поглављу 6, рад и његови пло- дови, стоји следеће: 66 радник има право да користи плодове свога рада: «ко сади виноград и не једе од рода његова? или ко чува стадо и од млека стада не једе?ко оре, треба у нади да оре, и ко врше у нади, примиће по својему надању» (1 кор 9, 7–10) црква учи да одбијање пла- ћања поштеног рада јесте не само кривично дело про- тив човека, него и грех пред богом свето писмо говори: «немој вређати најамника подај му најам његов исти данда не би завикао на тебе ка господу, и било би ти грех»”(изл 24, 14–15) «тешко ономе ко се служи ближњем својим ни за шта и за плату за труд његов не даје му» (јер 22, 13) «гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули, и вапаји жетелаца дођоше до ушију господа саваота» (јак5,4) поред тога, заповест божија наређује радницима да брину о онима који из различитих разлога не могу сами да зарађују себи за живот – о немоћнима, болесници- ма, дошљацима, избеглицама, сирочади и удовицама – и да деле са њима плодове свога рада, «да би те бла- гословио господ бог твој у сваком послу руку твојих» (изл 24, 19–22) настављајући на земљи службу господа христа, који је себе поистоветио управо са унесрећенима, црква увек ступа у заштиту слабих и немоћних због тога она позива друштво на праведну расподелу про- извода рада, при чему богати помаже сиромашнога, здрав-болеснога, радно–способан - остарелога духовно благостање и самоодржање друштва могуће је само тада када се осигуравање живота, здравља и миниму- ма благостања свих грађана сматра безусловним при- оритетом при расподели материјалних средстава1 данас има много богатих људи који су веома мило- срдни према цркви и спремни су да је веома богато даривају, али су према својим запосленима веома немилосрдни и сматрају да према њима немају никаве одговорности руководећи се принципом да раде што више за што мање новца православни морају бити социјално свесни и стре- мити правди у социјалној сфери јер духовни живот није нешто резервисано само за недељу преподне или тренутке личне молитве – он обухвата целокупан наш живот укључујући и социјални и економски у том смсилу, драгоцене су нам речи свете мати марије маришке: „хришћанска љубав нас учи да дајемо бра- ту не само духовне дарове, него и дарове материјалне ми смо дужни да му дамо и нашу последњу хаљину и наш последњи залогај хлеба за такав пут потребни су подједнако и лично милосрђе и најшира социјална делатност»2 m 1 основи социјалне концепције руске православне цркве, беседа, нови сад, 87-88 2 помози нам вишњи боже, 354, 356 соња рапајић црква и друштво 48 l5/2009 визуализација / оваплоћење/ сјећања знате сећања су врло важна важно је запамтити прошлост, да би будућност била боља морамо да се носимо са тешким историјама не можемо их није их добро гурнути под тепих, јер ће се кад-тад појави- ти морамо се носити са духовима прошлости, да би свет био бољи и друштво отвореније1 шта је сјећање? треба разликовати сјећање од памћења памћење представља уобразиљу неког чулног доживљаја или чување неког умног поимања представа настаје чув- ствено, док се умствене ствари усвајају учењем за оно што није чувствено – доживљено, не постоји други начин усвајања, осим учења може се рећи да је сјећање резултат памћења док је памћење само складиштење података, сјећање је про- цес – представља изношење тих података у одређеном историјском тренутку сјећање, притом, није само поновно цитарање безбројних беживотних фрагмена- та, већ би требало бити имагинативна реконструкција или конструкција заснована на низу односа, станови- шта, искустава свако наше искуство и сазнање бива даље развијено у сјећању и памћењу сјећање треба разликовати и од историје: док је сје- ћање живо, рођено, и формирало се у живим заједни- цама, историја је покушај реконструкције нечега што је било прије, увијек некомплетна и проблематична професор тодор куљић у култури сећања каже: „организовано друштвено памћење није само склади- штење искуства из прошлости његова важнија 1 арх данијел либескинд у интервјуу политици, 2 маја 2008 функција је и структуисање резултата општења којима група одређује властити особен однос према свету и себи памћење склапа селективне садржаје прошлости у смисаони поредак, успоставља склад у прихватању и тумачењу света, али не само чувањем одређених садржаја, већ и заборавом других 2 “ оно чега се сјећам утиче на оно што сам сада и на оно што ћу бити сјећање је нит која повезује нâс сада и овдје – како са онима који су живјели прије нас, тако и са онима који који ће тек бити у будућности сви носимо сјећања на нека мјеста, догађаје, људе, ствари та сјећања нас одређују: ко смо и шта смо она нас вежу са другим људима – појединцима и групама – са одређеном културом или цивилизацијом, и то не само у садашњем тренутку, већ и кроз прошлост и у будућности: са онима чије животе не можемо ни зами- слити она нас чине дијелом одређеног круга на осно- ву њих стварамо одређене архетипове и дајемо ствари- ма, појавама, облицима значења, што све скупа стоји у основи нашег разумијевања свијета, и не само разуми- јевања, већ и стварања – уграђујемо то своје сјећање и у оно што сáми стварамо дјелујући у простору, имамо могућност да преобра- жавамо одређени простор, да му дамо смисао и значе- ње архитекти у стварању нечег новог често користе сјећање које се односи на сáмо мјесто, на нека друга мјеста, нека лична сјећања или дио заједничког сјећа- ња неке заједнице заједничко – колективно сјећање би било скуп свих појединачних сјећања и искустава сваки појединац у 2 тодор куљић: култура сећања, 2004 православни мисионар l 49 соња рапајић црква и друштво то заједничко сјећање уноси своје сопствено, а сјећа- њима и искуствима других надграђује и обогаћује сопствено сјећање и искуство сјећање једне заједни- це се – једнако као што се не може посматрати као колективно (у смислу једно исто) униформно за све – не може посматрати као једноставан скуп индиви- дуалних сјећања као што човјек постоји тек у односу на другог човјека, у односу на заједницу којој припа- да, тако и сва наша појединачна сјећања – када се ста- ве под заједнички именитељ – могу формирати зајед- ничко сјећање и могу се сагледавати у односу на цје- лину и у односу једно на друго тек тада добијају ври- једност, и тек тако су се (одувијек) у појединим култу- рама кроз искуства генерација формирала заједничка значења кроз разне обичаје, ритуале, традиције, институције, форме, симболе, језик, принципе само памћење – без сјећања – нестаје заједно с нама, а како у човјековој природи постоји тежња ка вјечности, тако постоји и тежња да се то сјећање мате- ријализује и овјековјечи на неки начин материјали- зујући своје сјећање на људе, догађаје, мјеста, оста- вљамо не само трагове о предмету сјећања, него и о себи loci memoriae - мјесто сјећања „мјесто сјећања (lieu de mémoire) је било који зна- чајан ентитет било материјалне или нематеријалне природе, који је помоћу људске воље или временом постао симболички елемент насљеђа било које зајед- нице“3 ријеч је било о конкретном материјалном објекту с јасно дефинисаним координатама у просто- ру, било о апстрактном објекту, производу интелекта оваква мјеста су повезана са колективним сјећањем заједнице и код ње буде одређене емоције, носе дубља значења то су сва она мјеста на којима се сјећање кри- сталише и отјеловљује, као што су: • мјеста попут архива, музеја, цркава, палата, гро- баља и меморијала, • појмови и обичаји попут прослава, покољења, гесла и свих ритуала, • објекти као што су насљедство, комеморативни споменици, уџбеници, амблеми, симболи оваква мјеста особеност су и специфичност одре- ђених култура, заједница свака култура, цивилиза- ција народ, носи неке себи својствене начине чувања сјећања и његовог изражавања у материјалном обли- ку кроз споменике, музеје, књижевност, друге видове умјетности, а данашња цивилизација и кроз низ савремених медија – филм, фотографију, видеоанима- ције, интерактивне мапе све су то мјеста сјећања пјер нори сматра да су мјеста сјећања вјештачка и свјесно конструисана помажу нам да призовемо про- шлост, која је неопходна да би живот у свременом свијету добио смисао4 њихова сврха је да зауставе процес заборављања и шире жељу да се сјећа када је ријеч о мјестима у географском и архитек- 3 pierre nora: a lieu de memoire, 1996 4 cornelius j holtorf,: monumental past: the life-histories of megalit- hic monuments in mecklenburg-vorpommern (germany), (https://tspace libraryutorontoca/citd/holtorf)/ визуализација / оваплоћење/ сјећања тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m 50 l5/2009 православни мисионар l 51 тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m писма из земље живих 52 l5/2009 драга моја мама, много пута сам се питала зашто је потребно да прођем кроз неке лоше ствари и да тек онда схватим да сам погрешила како пролази период проведен у заједници, тако схватам да сте ми све више потребни, ви и ваша подршка да бих могла да издржим да ме не схватиш погрешно и овде имам пуно љубави и разумевања, и овде сам осетила неке ствари по први пут у животу и то је оно што ме охрабрује и одржава овде сам спознала пут истине, да живим са богом, захваљујући добрим људима који имају разумевања за мене, који ми дају подршку у сваком тренутку, који верују у моје боље сутра и који се боре за моја права у спољном свету неизмерно сам им захвална за руку спаса коју су ми пружили тек сада, након годину и више дана проведених у заједнице, ја сам схватала где је мој проблем и шта је то што ме спутава у животу сусрела сам се са тим проблемом и прихватила га да бих могла да радим на њему и да га решим не дам се, а и верујем, да ће ми бог дати снаге за све то, јер све што сам до сада у животу радила заиста нема заједница неизмерне љубави православни мисионар l 53 писма из земље живих нимало смисла, све је то пролазно, у таквим стварима губим душу и стварам пакао од живота не сматрам да сам ишта изгубила, јер ми је ова заједница пружила много више од онога што сам изгубила у бесмислу падам, кајем се и устајем бог ми даје искушења, а исто тако ми пружа и руку спаса најдража моја мамице, моја је потреба да те молим да ми опростиш што нисам била баш добра онако како си ти очекивала, и да те молим да сачекаш још мало па када дођем да разговарамо више ја сам сагледала проблем зашто сам се често расправљала са тобом молим те опрости ми, трудићу се да то исправим кроз разговор и суочавања са реалношћу и верујем да ћемо уз молитву све превазићи још желим да те замолим да идеш у цркву и да се молиш за мене, то ми је нешто најважније трудим се да не причам о томе колика је моја вера, сви долазе и све и пролази, а бог је са мном у сваком тренутку верујем јер ми је у животу само то и остало хвала на разумевању и на подршци коју имам од тебе чувај ми сина, јако ми недостаје и то ми је највећа тешкоћа жељна сам га много и пресрећна што га имам, што ми је тако паметан, а исто и превише тужна што нисам поред њега реци му да га волим нека вас бог чува воли вас ана земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју овогодишњег мисионара у рубрици писма из земље живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице драга васпитачице, много пута нисам имала решење и смисао у свом животу и први пут га налазим у заједници од 25 године имам једну годину квалитетног и исправног живота него, све то по страни немам довољно снаге и речи да свима вама, добрим људима, захвалим на стрпљењу и неизмерној љубави према мени желим да знате да имам воље да издржим колико год треба само да ми бог да снаге захваљујући вашем раду и борби за мене, сачували сте и живот мог детета не знам како да вам се за све то одужим верујем да ће ми бог помоћи у свему томе и да ће све доћи на своје место ово је нешто што сам хтела да вам кажем већ дуго, али нисам знала како молим вас да ми опростите грешке да бих могла да наставим даље са заједницом, а ја ћу се потрудити да ми даљи боравак овде буде на корист много сам вам захвална, ана пресвета богородице, спаси нас! заједница неизмерне љубави 54 l5/2009 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима истинита је реч: ако са њим умресмо, са њим ћемо и живети (2 тим, 2, 11) тужно је – а често тако бива – да је православље сведено на скуп обичајности и обреда најчешће без стварног личног унутрашњег уверења у извесност хришћанске истине по инерцији овог генералног става, човеков живот од рођења до смрти само опису- је кружницу која никад не додирује своје средиште, бога причасног у православној цркви а управо тај центар чини наш живот могућим: бог описује наш живот око себе и привлачи га себи да се не прекине и не распе колико, онда, жалости његову душу када себе посветимо само спољашњости православља, свему што није он, док нам у цркви он дарује свег себе зна- јући да нам ништа мање није довољно а управо је то давање свег себе саблазнило и многе од његових ученика: „исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело сина човечијег и не пије- те крви његове, немате живота у себи који једе тело моје и пије крв моју има живот вечни, и ја ћу га вас- крснути у последњи дан јер је тело моје истинско јело и крв моја истинско пиће који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (јн 6, 53–56) „од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим“ (јн 6, 66) да ли смо заиста богу пришли до такве близине и толике блискости да ’боравимо у њему и он у нама’? или боравимо тек у спољашњости православља, где сва обичајност и ритуалност само омогућују илузију наше религиозности и привид смисла, док ми стварно боравимо ван њега и он изван нас а без тог додири- вања центра, без цркве као пречника којим смо непрестано повезани са средиштем свога живота, топлим телом и крвљу васкрслог бога, наш живот је „мртав живот“ (блажени августин) стварна вера је у диференцији живота и смрти у односима према њима је оличење културе вере, у њима се одражава владајући карактер хришћана и карактер општег мнења друштвено-духовне заједни- це, начин мишљења и осећања који управљају живо- том пре смрти чак и када смрт директно и потпуно погоди живот, то често бива отупљено генералним ставом човекове индиферентности према животу и смрти јер се према смрти увек односи посредно (као према смрти другог, а не мојој) и кроз навалу мно- штва инхибираних радњи ритуализоване обичајно- сти, па чак и инхибираних осећања, која су ту ради човекове потребе да отупи тајну смрти ова ритуал- ност не припада симболизму трансцеденције, него, пре, незнању и често прераста у опсесивну ирацио- налност која је, у њеним претераним облицима (као) компулзивне ритуалности, карактеристичан израз празноверја или искривљене вере „оних који немају наде“ често се „православно опело“ подразумева само православни мисионар l 55 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима по инерцији традиционалног припадања спољашњо- сти православља тада је овај сусрет ’заједнице ожало- шћених’ и цркве, на жалост, само случајан сусрет који се десио „силом прилика“ или „силом судбине“ а притисак ових сила човеку не допушта да дође у познање христа исуса и силе васкрсења његова (флп 3, 10) тада је „православно опело“ само згодан начин нашег сналажења при немилом догађају нечије смрти, док је ово сналажење пре залуталост и борављење у неличном – несвесном одговору на сопствени ’мртав живот’ и потиснут осећај да су смрт и умирање исто- значни немајући живота у себи, мртви сахрањујемо своје мртве (лк 9, 60) у призорима у којима свет види и препознаје само беживотно тело, смрт и гроб, хришћани вером виде знамења васкрсења и бесмртности изливених из хри- стовог тела испуњени благодаћу која је осећај вечног живота, први хришћани су једнако ишчекивали соп- ствену смрт и христов други долазак хришћанско обновом црквеног живота у новом саду, успенско гробље је преображено у место где се литургијски прослављају живот и васкрсење у капели посвећеној рођењу св јована крститеља се на богослужењима сваке недеље и празницима окупља бројна заједница у њој се сабирају људи који су ’од рођења’ у вери, као и многи преобра- ћеници у православље (из других вера или атеи- зма) ова заједница је посвећена покушају уза- јамног огледања савести, када постаје могуће међусобно разумевање и стварно саосећање и ношење бремена једни другима и ова заједница је још далеко, али ипак на путу из овог предграђа у јерусалим нови, град тражени осећање јесте очима вере загледаност у обзорје даље од овог света, привремености и смрти јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо (флп 3, 20) са том свешћу о извесној и блиској соп- ственој смрти и у живом ишчекивању јављања небе- ског царства, први хришћани су се сабирали у слу- жби евхаристије управо на гробљима, у катакомбама – на гробовима мученика и местима њихових славних страдања, и то у весељу и радости славећи спомен на њихова страдања и смрт, а дан страдања сматрајући даном њиховог истинског рођења! „сабравши остат- ке његовог тела, положисмо их где је и приличило ту ћемо, колико нам буде могуће, обављати сабрања у весељу и радости, и господ ће нам дати да празнујемо дан поликарповог мученичког рођења“ (посланица цркве у смирни о страдању светог поликарпа, епи- скопа смирнског +167 лета господњег) тако је од времена апостолских ученика до данас христова црква неодвојиво сабрана око моштију светитеља као знамењима заједничке наде да се ни у чему нећу постидети, него да ће се христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мојем, било животом било смрћу (фил 1, 20) црквена свест заједнице верних је свест о заједнич- кој смрти са надом у обећања господња, који је рекао: „још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја живим и ви ћете живети“ (јн 14, 19) ово ишчекивање живота и чини сав садржај свих богослужења, која су наше стремљење за оним што је испред нас и оно се испуњава у тајни евхаристије исти је садржај и смисао службе опела, која није дога- ђај одвојен од литургијског живота цркве – иако је на то сведена генералним ставом – него је литургијски догађај целе цркве – по богослужбеном поретку (слу- жба опела је служба јутрења, где су канон, његови тропари и кондак посвећени упокојеном и преласку душе „из смрти у живот“) и мистично (јер нашу драму растављања душе од тела осећа сво христово тело будући да смо сви честица његовог тела) искривљена вера и отупљено осећање смрти претва- рају гробља у некрополе, „градове мртвих“ који су гро- бљанском капијом одвојени од „града живих“ и чијим се алејама пролази само приликом безнадежних испра- ћаја и разних ритуала тобожњег поштовања умрлих а у чистој светлости хришћанске културе гробља су стварна предграђа новог јерусалима она су стварни „градови живих“ јер бог није бог мртвих него бог живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38) свет живих и свет упокојених је заједнички и јединствен – свет цркве, обједињен у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући васкрсење тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умресте, и ваш је живот сакривен у христу исусу (кол 3,3) живим – не више ја, него живи у мени христос (гал 2, 20), говори св апостол павле – јер је мени живот христос и смрт добитак (фил 1, 21) за истим узди- ше и свети амвросије милански – живот значи бивати са христом, стога где је христос, ту је живот, ту је царство! а то место сусрета човека и бога, место њихове непосредне блискости и сједиње- ња, јесте у унутрашњости православља, где бог раз- руши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђе- љем (2 тим 1, 10) m православни мисионар l 57 стеван јовановић хришћанство и култура назив motion picture долази отуда што филм пред- ставља низ слика које, пошто се пројектују, ства- рају илузију покрета иако засебне, слике филма се пројектују сукцесивно и довољно брзо да гледалац не региструје њихов дисконтинуитет, али региструје њихову различитост, што доводи до илузије кретања зенон из елеје би – сходно свом схватању бесконачне деливости простора и времена – тврдио немогућ- ност пројекције филма платон би – на основу његове онтологије – филм прогласио извором заблуда и средством заглупљивања мит о пећини би се могао назвати мит о биоскопу јер пројектор преузима улогу ватре и фигура, филмско платно улогу пећинског зида, а гледаоци незнавене робо- ве беркли би – као изразити емпиричар (рекло би се – сензуалиста) – у пројекцији филма видео имитацију божијег делања канту би, пак, могао послужити за потврду коперниканског обрта – свака човекова мисао мора бити просторно- временски дата, што би значило да се свака човекова мисао може екранизовати ово нас наводи да се замислимо над естетиком филма, то јест над њеном моћи да виртуелизује ствар- ност када говоримо о односу слике, односно филма и стварности, у основи реч је о односу естетике и онтологије захваљујући еписте- молошкој подвојености субјекта и објекта спознаје, нисмо у стању да естетику поисто- ветимо са онтологијом – да појаву изједначи- мо са предметом по себи чак и када бисмо тврдили истоветност појаве и ствари по себи, посредовање појаве као такво непре- мостив је јаз између предмета и нас ипак, једној другачијој структури људске свести ова разлика – субјект : објект – у потпуности је стра- на на митском нивоу свести непосредни доживљај стварности резултује идентитетом естетике и онтоло- гије лингвистички ниво, који и за немитотворну свест увек стоји у тесној вези са онтологијом, овде је до те мере конкретан стварима да поседује чудесну моћ онтологизовања другим речима, језик митске свести митотвори, а мит је овде једина стварност митским јези- филм у души – душа у филму 58 l5/2009 ком – стварност се да говорити управо тако – не говори се о стварности, већ стварност бива изговоре- на ово је зато што реч важи као стварност сáме ства- ри, што се најјасније види у приликом изговарања имена богова том приликом, наиме, бивају опри- сутњене све силе једнога бога као пример може послужити старозаветно табуисање имена јахве уоп- ште, тенденција митског говора је да именује именом је захваћена свака поједина ситуација, али и ствар може се помислити да апстрактно мишљење није својствено митској свести и, заиста, апстракција би се показала као њена рак рана сваки покушај тумаче- ња мита са аспекта немитске свести је, испоставило се, био погрешан јер се – с обзиром на аподиктичност сазнајно-теоретског модела немитотворне свести – миту приступало тражењем од њега да буде оно што он није: израз апстрактног мишљења идентитет говора, слике и стварности није издржао у условима немитске свести језик временом постаје категоријалан пратећи, али истовремено и изграђују- ћи апстрактан начин мишљења слика тај развој није могла да прати она је увек ситуирана, никада довољ- но апстрактна да прикаже опште уосталом, општу природу увек замишљамо / осликавамо као јединку, што је аристотел приметио у „проблему трећег чове- ка“ узрок овога је у условима које поставља мисао: предмет мишљења мора бити дат у простору и време- ну мислити, према томе, значи мислити у сликама не тврдим да је сва мисао сместива у слику, она је далеко комплекснија, поготово када је реч о појмови- ма који се у већој мери заснивају на емоцијама али тврдим да је мисао у својој основи сликовита – да је слика елемент мисли мисао је motion picture, али је, исто тако, и стварност motion picture кант би, дакле, појавност која долази нашим чулима могао назвати филмом, свакако филмом који садржи филмској индустрији још увек недоступне специјалне ефекте апстрактан начин мишљења – иако увек у мислима представљен конкретним – једна је од најзначајнијих људских тековина њиме је омогућена наука као таква, а тиме и продор у готово све сфере иманентног шта је, међутим, са трансцендентним? каква је ту улога апстрактног начина мишљења и говора? када је о античкој философији реч, трансцедентно је врхунац онтолошке другачијости задобило плотиновим фило- софским системом хришћанство је усвојило овакав начин мишљења и довело га крајњих граница учењем o creatio eh nihilio, чиме ће се тријадолошким јересима нанети одлучујући ударац какву везу речено има са филмом? тесну чињеница је да филм није кадар одго- ворити захтевима апстракције, а поготово не захтеви- ма трансценденције другачијој онтологији одговара другачија епистемологија, али и другачија лингвисти- ка говор тада постаје парадоксалан, контрадикторан јер ниједна реч није у стању да изрази доживљено апофатички облик изражавања не би био могућ путем филма, и то је његов недостатак у односу на говор на овоме пољу не важи да слика вреди хиљаду речи, она је овде – нéма између богословља и филма постоји тесна веза морамо се присетити да хришћанско искуство јасно апострофира чињеницу да је бог личнност или, пре, заједница трију личности у том случају апофатика, посматрана из угла хришћанства, није агностика, то јест немогућност знања она је познање које увек измиче детерминисању ми са богом општимо (на различите начине), а то општење је истовремено и катафатичко и апофатичко јер личност измиче оног трена када покушамо да је одредимо ово је помало шкакљива тема будући да ћемо често наићи на тврд- њу како је божија суштина апофатична и са оне стра- не познања, те да је његова личност она која је доступна знању ствари не стоје тако наиме, божија суштина би – када би била посматрана одвојено од личности бога – била агностична, потпуно недоступ- на човеку личност је та која је истовремено и спознај- на и тајновита она је не само ипостасична, већ и екстасична у својој екстаси ка другима, она се откри- ва, али – сходно својој слободи – увек може да изнена- ди: непредвидива је, не(п)одредива заједница свете тројице, али и свете тројице и човека, увек је друга- чија, нова и непоновљива јер је то однос живих лич- ности човек – као икона божија – такође је апофати- чан он је недокучив, никада до краја предвидив: увек способан да изненади богопознању, тако, можемо приступити путем човекопознања „у очима другог видом оног трећег, који је апсолутно први“ – рећи ће левинас апофатичност човека постаје јасна тек у искуству он, међутим, у искуству постаје свестан своје апсолутности ego cogito ergo (ego) sum, није ништа друго до вољно пројављивање особе у овом сада, где је cogito променива другим речима, апофа- тичност и апсолутност иконе божије открива се у (дарованој) ситуацији немоћ филма да прикаже оно опште, да буде кате- горијалан, сада изгледа као његов благослов, јер ситу православни мисионар l 59 ацију, која никада није иста, он изражава без муке у жељи да ситуацију саопштимо говором, нећемо одма- ћи даље од говора о њој разлог томе је чињеница да је језик категоријалан потштапамо се дескрипцијом не бисмо ли истакли јединственост, али и тада користи- мо категорије: лепо, добро, црно, велико именова- њем бисмо јој, опет, одузели комуникабилност две крајности – или саопштива, а битно окрњена или пот- пуна, а несаопштива ситуација сада се намеће пита- ње да ли је и на митском нивоу свести била могућа потпуна саопштивост у раду др богољуба шијакови- ћа mythos, physis, psyche читамо да мит – будући да је он егзистенцијална структура – од нас захтева да га доживимо мит је, тако, у потпуности саопштив искљичиво путем обреда, одакле и извире обред цркве христове одговара овом моделу свети васи- лије велики ће, тако, писати о разлици између догме и киригме пробајте и видите позив је на уцерковље- ње којим се потпуни дели и саопштава остајући нео- крњен дођи и види позив је да доживљај забележен оком камере постане и остане заједнички не гледати о нечему / некоме, чак ни гледати сушто, није довољ- но неопходно је доживети и конкретизовати себе у ситуацији другог занемети пред посебношћу човека, загледати се у његове очи, доживети његову агонију, радовати се његовој срећи очекивати све, а остати упитан моћју да прикаже детаљ творевине, макар и најсит- нији, да га освешта и сохрани – њоме, дакле, филм сведочи о божанском, о непролазном, о светом; у томе и јесте његова свештена улога m ауторизовано излагање на истоименом округлом столу одржаном у ваљеву, новембра 2008 л г (aутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија београдско-карловачке архиепи- скопије) свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у 60 l5/2009 facebook је један од најпознатијих и најпопуларни- јих светских интернет-пројеката по неким стати- стикама, овај сервис користи око 250 милиона људи када је реч о српској виртуелној заједници, може се рећи да се број оних који су активни чланови мери десетинама, па можда и стотинама хиљада људи а имамо у виду брзину и количину информација које теку кроз један овакав мегасервис, постаје сасвим очигледно да facebook има велики мисионарски потенцијал иако се многи свештенослужитељи и тео- лози неће сложити, интернет јесте једна непрегледна њива господња, а мисионарење путем истог је не само могуће, већ и пожељно а добро чинити да вам не досади – каже свети павле старим галатима kако мисионарити на facebook-у? да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да разумемо начин функционисања овог сервиса наи- ме, на њему се, као и на мноштву других интернет-сај- това и форума, региструје чланство, а окупљаја се око група које су посвећене овој или оној области тако имамо групе чланова окупљене око неке познате музичке групе, политичке партије или зарад промо- висања ове или оне идеје групу може формирати било који члан који своје виртуелне пријатеље позива у групу зарад дружења, размене мишљења и искуста- ва у виртуелној групи се могу отварати теме које се односе на основну тематику и на њима се често разви- јају живе и занимљиве дискусије нас интересују оне групе које се баве правосла- вљем, као и добре и лоше стране оваквог двадесетпр- вовековног мисионарења вероватно најбројнија српска група која се бави православљем је група поштовалаца спц има око 15000 чланова на насловној страни је је постављено неколико линкова ка видео садржајима, вести из патријаршије, а ту је и неколико интересантних дискусија групу одржава група младих ентузијаста, а и чланови су махом млади људи интересантна је група света литургија – наш пра- вославни идентитет, која није нарочито бројна, али се бави за православље суштинском темом група је тек у повоју, са неколико отворених тема, али ће се тек развијати група православље и живот има солидан број чла- нова, нешто мање од 800, а на насловној страни су постављене оче наш и символ вере, као и писмо цари- градског патријарха јеремије о православној вери из 1723 л г у оквиру тема постављене су расправе које се односе на свете тајне крштења и венчања, затим о томе како треба да изгледа православни дом и како се треба понашати у храму ту су и теме о обичајима за васкрс, божић и крсне славе, али и обавештења о путовањима на косово и метохију, разни савети и упутства практична група, отворена широком кругу, на којој се може упознати са основама наше вере у групи православне светиње можете наћи инфор- мације о српским манастирима на википедији, затим доживљаје верујућих у нашим православним свети- њама, као и духовне поуке удружење српски сабор двери, истакнуто по свом православном активизму, присутно је и на facebook-у на истоименој групи администрација групе редовно обавештава чланове о активностима покрета, као и о садржају нових бројева, а на насловној страни се може прочитати ретроспектива рада ове занимљиве групе младих људи ту је и краћи документарни филм који говори о историјату покрета, са преводом на руски најлепши манастир у зачетку је група са интересантном идејом, која је јасна из назива: најлепши манастир овде се није пријавио неки велики број чланова, али морамо похвалити идеју и надамо се успеху ове групе наш познати црквени радио светигора такође има своје место у овом познатом интернет-сервису ово виртуелно чвориште за сада нема дискусиони део, али је зато постављено доста емисија са линковима ка зва- ничном интернет-сајту овог популарног радија православни мисионар l 61 свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у о највећем месту страдања православних срба у другом светском рату, јасеновцу, формирана је група са енглеским називом донт форгет јасеновац, која се бави овом тематиком она има скоро 10000 чланова, а богата је описима логора који су написани на енгле- ском, тако да је група отворена за све оне који су заин- тересовани за ову тематику ту су и видео-записи, документација у pdf-u, као и тропар јасеновачким новомученицима шумадијска епархија од скора има групу која јој је посвећена, али се и за њу може рећи да је у самом повоју веома је интересантна група која се зове духовна аристократија, а коју води ревносни београдски јереј угрин поповић ова група је у потпуности оправдала мото кога се држе чланови, а који гласи: група за ода- бир другачије реалности, реалности која је у овом све- ту, али суштински није од овога света, није од овога света јер га преображава узводећи га ка другачијој реалности, реалности која ослобођа, али не негира мисионарење на facebook-у може имати и негатив- не стране на њему се могу приметити и разне зилот- ске групе и групе још недовољно утврђених право- славних хришћана, али начелно ипак можемо конста- товати да је аутентично православно мисионарење на овом сервису у повоју и да му следи лепа будућност ако бог да, и биће тако m 62 l5/2009 тања накић хришћанска поетика а ја вам кажем казано је: ја сам господ бог твој, немој имати других богова осим мене не прави себи идола нити каква лика не узимај узалуд имена господа бога својега сећај се дана одмора да га светкујеш (2мој 20, 2–8) све је речено ту су смернице, путокази пут је осветљен, показан делује лако и оствариво свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам господ бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не прави себи идола јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узимај узалуд имена госпога бога својега, реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности сећај се дана одмора не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање поштуј оца свога и матер своју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кради не сведочи лажно не пожели ништа туђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам кажем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « неће нестати ни најмањег словца или једне црте из закона док се све не збуде» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али казано је: «не убиј» а ја вам кажем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љуби непријатеље своје савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а живим – не више ја него живи у мени христос, а што сада живим у телу, живим вером сина божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се сено и огањ не могу налазити у истом месту, тако милосрђе и правичност не могу сапостојати у једној души и где је правосуђе божије? у томе што смо ми грешници, а христос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам кажем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илузија а можда и прелести, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако правда шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у изведби више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен срца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и духовник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно већу штету него оних 9500 корист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крајњем, исходу и верски одговорно, тј правично и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, тако се не ствара држава, синко
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
7
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...исцељује човека оболелог од губе,ВАСКРСАВА 📌 дванаестогодишњу јаирову
кћер, жену од неконтролисаног точења
крви ( лк 5,12–14; 7,1–10; 8,41 и даље)
а јед
...исцељује човека оболелог од губе,
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... својом речју он лечи слугу римског капетана из одреда ирода антипе (убице јована крститеља) капетан је био командант одреда који је ирод држао из безбедно- сних разлога – пошто званично није смео да има војску иако многобожац, капетан је био честит и наклоњен старозаветним праведницима христос исцељује човека оболелог од губе, васкрсава дванаестогодишњу јаирову кћер, жену од неконтролисаног точења крви ( лк 5,12–14; 7,1–10; 8,41 и даље) а једним новим чудом господ крепи веру својих апостола, поготово темпера- ментног апостола петра, откривајући сво- ју величину, свезнање и моћ прилику за то дали су му скупљачи храмовног пореза, који су испред синагоге пришли апостолу петру и упитали га да ли његов учитељ плаћа порез, који је био разрезан после вавилонског ропства и који је сваки одра- сли израиљац од своје двадесете године морао да плаћа на име одржавања храма и богослужења у почетку се плаћала једна трећина сикла, а касније једна половина један статир вредео је колико и један сикал (шекел је данас основна монета државе израел) крајњи циљ овог питања упућеног петру није био нимало безазлен јер господ није прихватао извесне обичаје својих савременика, сународника, па су мислили да ће и овај обичај заобићи како би могли да га оптуже за непоштовање и овог дела мојсејевог закона онај ко зна да ће апостол петар, заба- цивши удицу у галилејско језеро, у устима прве извађене рибе наћи новчић статир (риба хромис, петрова риба, и данас обо- гаћује воде галилејског језера), новчић који је био довољан за улаз обојице у сина- гогу, тај унапред зна како за своја страда- ња, тако и за страдања многих других: христос даје прилог јахвеовом храму, а јевреји ће после разорења јерусалима и храма (70 године по христу) тај исти при- лог давати за јупитеров храм на капитолу у риму синагоге су настале у време вавилонског ропства (али су се задржале и после повратка из овог ропства) – због немогућ- ности јевреја да одлазе у јерусалимски храм у христово време их је, и поред јерусалимског храма, било 470 оне су биле богослужбена места, где су богослу- жења служена суботом и празницима, а касније и четвртком и понедељком (када јевреји посте) јер се мојсеј у четвртак попео на гору хорив, а у понедељак, четр- десетог дана, сишао са плочама декалога у једној од капернаумских синагога (која до данас постоји и налази се близу петро 18 l православни мисионар l 4/2010 н еко од отаца упита аву сисоја: – шта да радим уколико седим у пустињи и дође варварин који хоће да ме убије? да ли да га убијем уколико га савладам? а старац му рече: – немој, већ га предај богу јер било које искушење да дође, човек треба да каже: „искушење се десило због мојих грехова“ а било које добро да дође, он треба да каже: „домостројем божијим“ ава герондије нам је причао следеће: било нас је тројица монаха – пастира са оне стране мртвога мора близу висимунда када смо једном шетали по брду, видели смо једног другог монаха – пастира како је кора- чао доле поред језера неки сарацени, који су пролазили онуда, пресретоше га и чим га прођоше, окрете се један од њих и одсече главу отшелнику све ово смо посматрали из далека, са пла- нине још нисмо били ни стигли да заплачемо за убијеним монахом, кад, гле, изненада један од великих планин- ских орлова шчепа оног сарацена и узлете са њим високо у ваздух, одакле га испусти да падне на земљу, где од њега остадоше само смрскани кома- дићи још нам је ава јордан причао да је чуо од аве николе: за време највернијега цара маврикија када је сараценски војсковођа намис учинио велику пљачку, пролазио сам близу анона и едона и угледао три сарацена како воде једног заробљени- ка, младића од око двадесет година веома лепог по стасу и лику чим ме је ве куће) христос је изговорио: „ако не једете тело сина човечијег и не пијете његову, крв немате живота у себи“ ( јн 6, 53) ове речи христове свети оци тумаче као директно обећање свете евхаристије, светог причешћа, свете тајне над свим светим тајнама цркве у капернауму месија проговара и о првенству апостолском, које ће га у срце дирнути и на велики четвртак, јер ко од њих жели да буде највећи, тај свима треба да служи том приликом још је рекао да ко прима дете у његово име, њега прима – пригрливши једног малог дечака, игња- тија, који касније постаде свети игњатије богоносац и епископ у антиохији многи су покушали да населе капернаум, али то је и данас немогуће ако би се нека кућа преко дана сазидала, ноћу би се, обавезно, „сама од себе“ пору- шила до данас у овом граду, као и ближој околини, сем поменутих светиња, може се видети само црно, угљенисано камење небо и земља ће проћи, али крсноваскр- сне христове речи неће проћи ( ис 40, 8; мк 13, 31) аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије јул/август 2010 l православни мисионар l 19 младић угледао, почео је са сузама у очима да ме моли да га ослободим тада сам почео да молим сарацене да га пусте – нећемо га пустити – одговори један од њих на хеленском – ево, узмите мене, а њега пустите – кажем им ја – он не може поднети заробљеништво – не можемо га пустити – опет ми одговорише – можда бисте га ослободили за новац? дајте ми га, и ја ћу ићи да испросим све што је потребно – не можемо ти га дати – одговори један од њих – обећали смо свом жрецу да ћемо му за жртву довести најлепшу особу коју нађемо а ти боље да се изгубиш одавде док и твоја глава није полетела са рамена тада сам се поклонио богу вапијући: – спаситељу наш, господе боже, спа- си слугу свога у тај мах три сарацена, обузета беснилом, извадише мачеве и посекоше један другог тада узех младића са собом у пештеру, па пошто он није хтео да оде од мене, постаде монах проживевши седам година у монашком подвигу, он оде ка господу био је родом из тира m подвижничко слово о непротивљењу насиљу у поукама древних монаха приредио: + тајноводитељ + 20 l православни мисионар l 4/2010 проблем насиља - трагедија слободе тема броја зло је уљез, целокупним својим породом: насиљем, страдањем и патњом и, коначно, својим најомраженијим породом – смрћу н асиље, страдање и патња, јед- ном речју – зло, одувек су као егзистенцијална питања зао- купљали човеков ум кроз философију и религију човек је вековима покуша- вао да одгонетне тајну зла човекова како религијска, тако и философска свест временом се мењала и развијала, а оно што је карактерисало сваку епоху јесте човекова зачуђеност пред постоја- њем зла тиме се показује да постојање зла није природно зло је уљез, целокуп- ним својим породом: насиљем, страда- њем и патњом и, коначно, својим најо- мраженијим породом – смрћу има ли тај „незвани гост“ своје биће? ако има, то биће је или вечно или је створено ако је вечно, онда је зло божанског порекла многи људи су управо тако и схватали зло: поред доброг, постоји и зао бог свет је, тако, поприште сукоба доброг и злог бога а човек? човек је бојно поље на коме се сусрећу та два вечна, божанска принци- па – добро и зло ако ли, пак, зло није вечно, него временито и створено, онда се његово постојање мора приписати богу, „творцу неба и земље и свега видљивог и невидљивог“ да ли је тако? временом су људи одбацили могућ- ност да постоји мноштво богова оном једном богу који је из тог пантеона једини „преживео“ људи приписаше добро, мудрост, лепоту и све оно за чим живот природно чезне и што природно прихвата за своје но, иако је лажни зао бог проглашен за непостојећег, зло је остало да постоји зло чак сада постоји као још већи парадокс него онда када је „постојао“ непостојећи зао бог зло сада постоји у створеном свету, у свету који за свој узрок има доброга бога творца александар милојков јул/август 2010 l православни мисионар l 21тема бро ј а нужно се отима питање да ли је добри бог творац створио зло ако зло посто- ји и ако је све што постоји створио бог, онда је он створио и зло! али он је добар бог! како је то могуће? каква апорија! да би човек изашао из ове тешке апо- рије, морао би да постави право пита- ње и да на то питање дâ прави одговор право питање је постоји ли зло прави одговор на то питање је: зло не постоји све што постоји, сва видљива и неви- дљива творевина, по својој природи је добра јер има узрок у ономе који јесте – у „творцу неба и земље и свега видљи- вог и невидљивог“ иако се плодови зла опитују кроз насиље, страдање и патњу, зло ипак не постоји како је онда могу- ће да окушамо његове плодове? плодо- ви зла се опутују тако што се човек лишава оног стварно постојећег – добра парадоксално, зло има биће у небићу, у одсуству добра ову истину о непостојању зла, која је искристалисана напором хришћанске, отачке мисли, генијално је објаснио млади ајнштајн кроз једну своју школ- ску анегдоту његов професор је – вођен логиком да зло постоји, а да је бог тво- рац свега што постоји – дошао до закључка да је бог узрок зла на то ће мали алберт ајнштајн свом професору поставити следећа питања: – професоре, постоји ли хладноћа? – какво је то сад питање? наравно да хладноћа постоји! – не, професоре, хладноћа не постоји према законима физике, оно што ми сматрамо хладноћом уствари је недо- статак топлоте професоре, а да ли постоји тама? – наравно да постоји! не! тама је само недостатак светло- сти светлост можемо испитивати, али таму не можемо зло не постоји – исто као хладноћа и тама бог није створио зло зло је само недостатак људске љуба- ви према богу у овим речима млађаног ајнштајна налази се древна отачка мисао да зло има „биће у небићу“ зло је недостатак, одсуство љубави, одсуство смисла, одсуство човековог исправног одговора на божији призив зло је трагедија сло- боде, трагедија слободне људске воље али и слободна воља је божији дар човеку ако је она узрочник зла, а њу је човеку подарио бог, није ли опет бог – макар индиректно – узрочник зла? јер да нам бог није дао слободну вољу, не бисмо ни могли чинити зло богомудри оци цркве су одговорили и на ово питање блажени августин каже да извор зла лежи у човековој слободној вољи, у њеном покрету али да бог 22 l православни мисионар l 4/2010 човеку није подарио слободну вољу, били бисмо непособни да творимо пра- ведна и добра дела били бисмо неспо- собни за све оно што је вредно хвале: првенствено за љубав без слободне воље не бисмо могли да одговоримо на божији призив: да слободно постојимо у заједници љубави са њим, да прими- мо посинаштво и да се народом божи- јим назовемо таква заједница је могућа једино тамо где постоји слобода и словесност без ово двоје љуба- ви нема због тога нам је бог и даровао слободу, учинио нас иконама божијим са друге стране, слободна воља носи могућност да се човек покрене у негацију божијег при- зива, у негацију добра но, за ово се не може окривити дар слободе јер слободна воља не подразуме- ва нужност којом би човека при- морала да чини зло управо због тога што наша вољна (хотимич- на) дела нису акт нужности, већ акт наше слободе, нашег соп- ственог „хоћу“, коме смо ми једи- ни господари, наша су дела достојна похвале и покуде зато бити слободан значи бити и одговоран коме? ономе по коме све постоји, по коме се све мери: и лепота, и доброта, и мудрост и васцели живот – живоме богу творцу ван онога који јесте, ван бога живога, нема бића, нема доброте, нема лепоте, нема мудрости ван њега је само илу- зија која има „биће у небићу“, а то је зло са својим најтамнијим породом – смрћу у тој илузији живи данашњи човек окренут, својом вољом, од бога као сми- сла и циља живота, човек је окре- нут пролазним вредностима из човекове природе није нестао тај, од бога усађен, покрет ка смислу наста- вљајући да се вољом креће, човек је сво- је природне моћи кретања за смислом усмерио ка бесмислу човек у распа- дљивом и смртном покушава да отме и задржи живот отуда беспоштедна бор- ба за прежиљавање, коју најчешће опи- тујемо као насиље и патњу свети ата- насије велики тај људски промашај јул/август 2010 l православни мисионар l 23 описује овако: „удаљивши се од позна- ња једног и истинитог, а то је бог, и уда- љивши се од жеље за њим, доспели су до разних и појединачних жеља тела“ и ево узрока свакога зла, насиља и патње свети отац даље каже: „затим, као што то обично бива, обузети жељом за сва- којаким многим стварима, остварише и однос према њима, тако да се побојаше да их не изгубе због тога, дакле, ступи- ше у душу страх, и брига, и уживање, и старање о смртним стварима“ тај страх да се не изгубе овоземаљске ствари, које је човек одредио за смисао и циљ свог живота и са којима је успоставио однос, свети августин назива пожудом пожу- да је човеково везивање за ствари које може изгубити против своје воље сада је јасно зашто такве ствари човек грче- вито граби, стеже и чува: те ствари су његов живот – а све што човек погре- шно чини, па и најгора зла, чини у незнању јер мисли да ће тако обезбеди- ти своје постојање свети атанасије јасно закључује: „а, опет, пошто (човек) жели, а не испуњава те своје жеље, нау- чио је да убија и да чини неправду“ ето одговора одакле насиље, патња и сви небројени породи зла у свету ето и пута одговору како да зло са својим породом нестане потребно је шупљи- ну, ништавило бесмисла, попунити бићем смисла потребно је живот тра- жити у животодавцу, мудрост тражити у мудрости, лепоту у лепоти, добро у добру када ова блага стекне, човек их не може изгубити против своје воље се не може окривити за ово – како каже свети августин а када човек има оно што слободно хоће и када нема страха да му то ико може отети, онда је сре- ћан то што човеку нико не може отети против његове воље христос назива „благом на небу“: „не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду јер где је благо ваше, онде ће бити срце ваше“ (мт 6, 19-21) „благо на земљи“ јесте оно што свети августин назива пожудом има- јући такво „благо“, које може изгубити против своје воље јер „мољац и рђа ква- ри“ и „лопови поткопавају и краду“, човек живи забринут и несретан када човек остави и „срце своје“ тамо где је „земаљско благо“, онда се рађају наси- ље, страдање и несрећа јер човек се боји да то „благо не изгуби“ – како каже свети атанасије да би се, пак, сачувало „благо на небу“, нису потребни ни оруж- је, ни сигурносне браве ни пси чувари то благо чува сâм човек – својом сло- бодном вољом ни „рђа“, ни „мољци“ ни „лопови“ том благу не могу ништа „благо на небу“ се лако стиче и лако чува чувар тог блага је само једно сло- бодно, искрено и људско: „хоћу“ m тема бро ј а потребно је живот тражити у животодавцу, мудрост тражити у мудрости, лепо- ту у лепоти, добро у добру када ова блага стекне, човек их не може изгубити против своје воље се не може окривити за ово – како каже свети августин а кадачовек има оно што слободно хоће и када нема страха да му то ико може отети, онда је срећан 24 l православни мисионар l 4/2010 проблем насиља: пастирскаиканонска перспектива ако бисмо ипак питали шта је основни узрок чињења насиља, јасно је да је то свеболест код људи – грех, од које произилазе све остале људске болести и недузи не дај да те зло победи, него победи зло добрим (рим 12, 21) н асиље се увек мора посматра- ти са више аспеката, а никада као последица само једног узрока шта све треба да се промени у човековој личности да она постане склона насиљу? колико је дубока пато- логија човека који врши насиље према ближњима у породици, према другим људима, према бесловесним бићима, па и према самом себи? шта то у човеку треба да се деси да почне са испољава- њем агресије? тачно је да живот у овом веку носи бројне невоље, неправде и искушења, али да ли насиљем треба решавати животне проблеме? зар се не можемо научити из примера живота светих – како су они кротко подносили различи- те невоље? како не споменути пример над примерима – нашег кротког господа христа, који се у најтежим мукама, када се распиње на крсту за нас, моли за сво- је мучитеље свом оцу: „оче, опрости им, јер не знају шта чине“ (лк 23, 34) а богомудри апостол павле нам говори: ником не узвраћајте зло за зло; настој- те добро чинити пред свим људимa ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима не чините освету за себе, љубљени, него подајте место гње- ву (божијем), јер је написано: моја је освета, ја ћу вратити, говори господ ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову не дај да те зло побиједи, него побиједи зло добрим (рим 12, 17 – 21) милош в маринковић јул/август 2010 l православни мисионар l 25 „угледајте се на мене као и ја на христа“ (1 кор 11, 1) како мало нâс данас испуњава ове речи о, како нама, савременим људима, хвали оно смирење, оно истинско хришћанско смирење, које је увек дар господњи ако бисмо ипак питали шта је основни узрок чиње- ња насиља, јасно је да је то свеболест код људи – грех, од које произи- лазе све остале људ- ске болести и неду- зи а где човек може добити прави лек од греха – од гре- ховног начина живота? нигде дру- где него у цркви христовој, у њеном литургијском и светотајинском животу да би се човек вратио цркви – живом христовом организму, треба да се про- буди из греховног живота овде пре- судну улогу има свештеник, који има благодатни дар да буде пастир у цркви шта свештеник треба да чини када му дође човек који му на исповести призна да чини насиље? како да поступи? да бисмо одоворили на ова питања, потребно је подсетити на основне еле- менте исповести исповест је увек сусрет двеју лично- сти у цркви: духовника и покајника духовник има дужност код покајника подстакне рађање „новог човека у хри- сту“ (кол 3, 9 -11), да покајник постане део здравог ткива цркве и учесник евхаристијског заједничарења када је у питању покајање, треба препознати потребу да се човек пробуди за ствар- ност царства, а не да се уплаши од паклених мука – што нам јасно потвр- ђује еванђелски позив: „покајте се, јер се приближило царство небеско“ (уп мт 3,2; мк 1,4; лк 3,2)1 а покајник овој светој тајни треба да приступи са искреношћу, са надом у милост божију, са жељом да поново постане део тела христовог; не са очајањем, него са радо- 1 љ стојановић, пастирско служење, београд – зрењанин 2003, стр 283 исповест је увек сусрет двеју личности у цркви: духовника и покајника духовник има дужност код покајника подстакне рађање „новогчовека у христу“, да покајник постане део здравог ткива цркве и учесник евхаристијског заједничарења 26 l православни мисионар l 4/2010 шћу, коју ће донети царство небеско које ће доћи покајник треба да је спреман да пре- позна своју немоћ и призна промашај, тј грех као свеболест, и потражи одго- варајући лек a одговорни и трезвени пастир може да, сходно процени, чове- ку који врши насиље предложи духов- ни разговор, у коме ће јасније сагледати личност човека који му се обраћа, као и сву трагику стања у коме се налази и факторе који су довели до истог ако се догоди да је испред духовника човек који има јасно изражене психичке про- блеме, треба га без устручавања упути- ти психотерапеуту професор јеротић нам јасно каже: „иако је помоћ духов- ника помоћ у вери, док је психотерапи- ја помоћ у развоју човека, ове дисци- плине се не искључују, већ се допуњују и међусобно подупиру“2 битно је и да пастир увек има у виду и оне који трпе насиље – да их утеши и да им помогне онолико колико је у његовој моћи 2 в јеротић, хришћанство и психолошки проблеми човека, београд 2004, стр 378 вредело би споменути одговор- ност и нâс лаика (народа божијег) у цркви зар нисмо одговорни када се у нашој најближој околини (на нашој парохији) дешава континура- но насиље (у породици – то је облик насиља са којим се најчешће сусреће- мо), а ми се не обазиремо и остаје- мо равнодушни?! „па, шта ја ту могу! нисам ја стручњак, па да улазим у компликоване односе једне породице!“ да, тачно је да већина нас нисмо струч- њаци који би се могли ухва- тити у коштац са овом сло- женом проблематиком, али да ли нам је увек потребна стручност? некад је довољно да само саслушамо тог човека који пати, да у нама осети љубав христову, која није од овога света јер тако испуњавамо апостолску заповест која каже да мора- мо „носити бремена једни других, и тако испуните закон христов“ (гал 6, 2) овде нам се намеће и питање епити- мије за овај промашај, као и за све друге људске промашаје који су изречени на светој тајни исповести епитимија тре- ба увек и свагда да буде одређена као лек преписан одређеном човеку ово захте- ва пастирску трезвеност и мудрост јер у одређивању епитимије треба да буде примарно стање покајника често од истог зависи и како ће сâм покајник пој- мити епитимију која му одређена а он треба да је схвати као спасоносно сред- ство против греховне немоћи, а не као казну или одмазду; као пут његовог поновног уцрковљења, а не само као пут психолошког растрећења и олакшања на прави начин треба разумети и канонске одредбе које се тичу одређи- вања начина победе над греховном јул/август 2010 l православни мисионар l 27тема бро ј а немоћи то нису, просто, само казне, него их треба посматрати као духовну терапију, која је, као и лекарска тера- пија, често болна и стидна овде се – у исцелитељској намери – одсеца оно што је болесно, јер су исповест и пока- јање „облици духовног лечења“3 приликом одређивања епитимије треба се руководити канонима, као изразима аутентичног предања цркве само је потребно правилно поимати и применити каноне присутно је, не само код верника, него и код многих свештеника, поимање канона као прав- них норми кривичног законика а да ли се канони могу поимати исто као и правне норме – треба ли примењивати део канона који говори о епитимији исто као део правне норме који говори о санкцији? као одговор послужиће нам речи св василија великог из 54 канона посланице упућеној амфило- хију, епископу иконијском: „о разли- ци ненамерних убистава знам да сам пре извесних писао твоме богочашћу (у вези са 8 кан), колико сам могао, и више од тога ништа не могу казати, а на твојој мудрости је да, према посеб- ности околности, повећа или смањи епитимије“ у канонима св василија великог, као и неких помесних сабора, може се наћи више канона који се баве наси- љем, његовим последицама и покајном дисциплином која се односи на овај грех4 читајући поменуте каноне, не можемо се отети утиску који нам гово- ри са коликом су пажљивошћу, љуба- 3 џ мајендорф, византијско богословље, крагује- вац 1985, стр 239 4 неки од поменутих канона: о убисту из нехата говоре канони св василија: 8, 11, 13, 43, 54 (већ спо- менут ), 55, 56 и 57, затим 21 и 33 канон антиохијског сабора о намерним убиствима – канони 21 и 22 анкирског сабора, 2 канон св василија (о женама које су намерно абортирале), о отмици девојака 11 канон анкирског сабора итд вљу и стрпљењем оци цркве, који су нам оставили ове каноне, приступали проблематици насиља јасно је, стога, да и ми имамо одговорност да на исти начин приступимо сваком човеку који врши насиље ако жели да се покаје и промени свој живот јасно је да је црква христова, поред осталог, болница, а канони су лекарска средства цркве, и зато имају терапев- тички, лековити, целитељни, спасоно- сни карактер и сврху5 свако може видети да у цркви христовој за било који грех или страст постоји лек – питање је само да ли ће пастир у право време употребити прави лек и да ли ће човек својом слободном вољом при- хватити пут покајања и поново прићи светој евхаристији – леку бесмртно- сти – и поново постати једно тело ако се потрудимо да тако и буде, осетиће- мо у себи благовест христових речи: „кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једног грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет пра- ведника који немају потребе за покаја- њем“ (лк 15, 7) m 5 свештени канони цркве, увод и прир еп атанасије јевтић, београд, 2005, стр 21 јасно је да је црква христова, поред осталог, болница, а канони су лекарска средства цркве, и зато имају терапевтички, лековити, целитељни, спасоносни карактер и сврху 28 l православни мисионар l 4/2010 ватра се не гаси ватром православна црква учи да се на насиље увек одговара доброчињењем, и црква је на свако насиље према њој активно узвраћала доброчињењем бројни мас-медији и средства информисања нас уверавају да је насиље данас присутније неко икада раније не слажем се да је тако шта би рекли вековима тлачени, колонизирани народи? они су мора- ли учити и знати разне језике настале из латинског (да би, ваљда, знали да читају правне кодексе у којима им је – као „другоразредним народима“ место – а права им се нешто и нису помињала, а ни дефинисала) деведесете године прошлога века обележиле су и непрекидно прикази- вање страшних и мучних сцена (пре свега на телевизији) иако се говори- ло да је то приказивање реалног ста- ња и да га је нужно приказати, то је било контрапродуктивно бројне и честе вести са ратишта (и сâм сам одрастао у том времену) нису спречи- ле и смањиле распиривање зла и мржње, а питање је да ли је прикази- вање „реалног стања“ имало за циљ да се одупре злу зар није довољно да прочитамо да се негде десило неко зло? управо нам пример бројног при- казивања и понављања грозоморних сцена са ратишта сведочи да је то имало своје плодове – резултирало је тиме да се и на другој страни појави још већи број људи који ће на још гори и безочнији начин моћи да почи- не много горе од виђеног, тј приказа- ног православна црква учи да се на насиље увек одговара доброчињењем, и црква је на свако насиље према њој активно узвраћала доброчињењем немања андријашевић јул/август 2010 l православни мисионар l 29тема бро ј а на еколошко насиље и изградње штет- них фабрика црква је одговарала неговањем и заштитом природе сва- ко ко је посетио неки манастир најпре помисли на предивне природне оазе и неговање лепоте овога света треба подсетити и да садашњег васељенског патријарха, његову светост г г вар- толомеја зову „зелени патријарх“ управо због несебичног и преданог учешћа и личног напора у заштити природе и творевине на насиље пре- ма човеку црква је одговарала при- хватањем и заштитом људи – без обзира на све њихове различитости овако је било кроз цео средњи век, у првом и у другом светском рату, у бројним тешким деценијама после, као и у злочиначком бомбардовању републике српске, а касније и србије држећи се идеала и примера светог писма, исповедајући и чинећи љубав према свима, а онда и живећи истин- ска људска права према свима, црква је показала и доказала да није забора- вила толико заступљене теме у новом завету и христов однос према овоме – почев од приче о самарјанки (јн 4,5- 43), приче о милостивом самарића- нину (лк 10,30-37), приче о митару и фарисеју (лк18,10-14 ), христовог односа према закхеју (лк 19,1-10), па све до величанствене приче о блуд- ном сину (лк 15,11-32) зато се данас поставља питање како умањити и превазићи насиље управо педагошким средствима које хри- шћанство нуди: посећивањем бого- служења, где учествујемо у преобра- жавању овога света и пале природе, а да при томе нема ни помисли о уни- штавању или насиљу – страхоте и бес- плодне ужасне сцене далеко су од етоса православног учења и делања педагошки метод цркве говори да се ватра не гаси ватром јер ће већи пожар и ужас настати стога црква нуди свету тајну литургије као почетни и основни корак ка разумевању пробле- ма и природе насиља, а самим тим и превазилажењу ове сурове слабости литургијско изграђивање не користи методе што дужег временског гледања у зло, већ побеђивања зла и злога добрим раша попов каже: „расизам се у данашње време препознаје као нака- зно испољавање људске мржње он почива на непризнавању чињенице да су сви људи без разлике чеда људског рода расисти би на неки немогући начин смирили своје изливе гнева према другим расама тек кад би сва људска бића постала идентични бли- занци!“ и, заиста, ова ужасна реч – мржња, која собом носи још ужасније значење, не може бити побеђена уни- фикацијом и свођењем на то да сви људи буду у што већој мери исти или слични, већ супротно – да свако при- хвати оног другог, оног поред себе или преко пута себе, уз све датости и различитости управо онако како је то чинио христос и како црква и данас учи свако ко себе сматра хришћанином и ко је верујући не само да не воли насиље, већ се активно и свесно бори против њега сваки човек треба да буде свестан да црква у себи садржи оно добро које једино може победити и преобразити оно зло у нама и око нас црква не лечи и не изграђује они- ме што има, већ ониме што јесте – сабрањем верујућег народа око епи- скопа и свештеника m 30 l православни мисионар l 4/2010 п осебан значај за решавање проблема агресивности и насиља у друштву, гледано са аспекта православне теологије, имају пастирско богословље и психологија у складу са тиме, разговарамо са мр драганом караном, асистентом на пред- мету пастирско богословље са психоло- гијом православног богословског факултета у београду zвећина психолога сматра да у основи свакога насиља лежи слабост, односно да је личност која је „слабија“ самим тим и склонија насиљу шта је насиље? како га дефинисати и како прићи проблему насиља? - чињеница је да се свакодневно сусрећемо са разним облицима насиља и агресивности, као и да се онo проја- вљује у разним облицима, на разним местима и у разним приликама – од вртића, основних школа, стадиона, ули- ца, па све до међународних односа прошли век је показао стравични потенцијал агресије коју човек поседује и којој је довољан само један тренутак да би се испољила, па да се друштва и културе које су вековима грађене пре- творе у прах и пепео на постављено питање није могуће одговорити директно јер су – са психоаналитичког аспекта – насиље и агресивност, као његова основа, као и њихови модерни токови, саставни део људске личности, уз помоћ којих човек остварује егзи- стенцију интервју са мр драганом караном, асистентом на православном богословском факултету у београду указивати на лепоту и доброту живота разговор водила милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 31тема бро ј а стање немоћи пружа прилику проја- вљивања агресивности као особине људске природе, чији је циљ самоодбра- на и очувања интегритета и живота отац психоанализе сигмунд фројд – у покушају да појасни настанак душевног конфликта као главног узрочника хистерије и неурозе – настоји да прика- же тамне садржаје несвеснога дела људ- ске личности истражујући садржаје њеног несвесног дела, фројд уочава агресивност, а у његовим радовима су запажена два приступа овом проблему према његовом ранијем мишљењу агре- сија је само компонента либида која има за циљ да помогне у остварењу пријатности и задовољства неколико година касније фројд редигује ову тео- рију говорећи о два инстинкта унутар човека који постају покретачи његовог понашања: инстинкт живота – eros, и инстинкт смрти – thanatos инстинкт смрти је тежња да се човек врати у ста- ње хомостазе, коју карактерише избега- вање сваког вида напетости, односно враћање из органског у неоргански начин постојања дејство инстинкта смрти испољава се кроз три радње: на првом је месту аутодеструктивност; а уколико надвлада инстинкт живота, аутодеструктивност се усмерава ка спо- љашњем објекту у виду агресивности и деструктивности крајњи плод делова- ња инстинкта смрти јесте мржња међу- тим, енергија агресивности која постоји у човеку не треба обавезно да се посма- тра негативно јер она сама по себи није негативна, него је од бога дарована човеку и у служби је живота и остваре- ња домостроја божијег zможе ли се насиље разврстати на телесно, душевно и духовно? - сваки вид комуникације у коме се примењује сила, тамо где један од суди- оника осећа страх и несигурност, указу- је на то да друга особа у свом наступу има дозу насиља и да примењује силу, то јест у већој или мањој мери наступа агресивно у савременој литератури постоје поделе на разне облике насиља (породично, малолетничко, друштвено итд), али оно се може поделити и на ове три категорије: телесно, душевно и духовно примере телесног није потребно наводити јер су, на жалост, опште позна- ти проблем је, међутим, у томе што је телесно насиље увек праћено душев- ним, тако да жртва са „лаким телесним повредама“ обично има и тешке душев- не повреде, што јасно указује на душев- не патње, односно на то да је простор душевног страдања веома комплексан душевно насиље је вема слично теле- сном сваки вид насиља је и насиље на душевни живот, а под тим подразуме- вамо све душевне функције човека – као што су емоционална страна живота, мотивација, воља итд пример може бити однос мајке и детета у фази едипо- вог комплекса, када мајка над сопстве- ним дететом несвесно врши насиље, што за последицу има то да оно касније не успева да се осамостали и заснује сваки вид духовног живота који се базира на било ком виду агресије и насиља у било којој форми није природан цркви, и као такав је стран црквеном предању 32 l православни мисионар l 4/2010 сопствени живот, него остаје стално и патолошки везано за њу слично може бити и у браку – када супруг, ако је насилник, врши и душевно насиље над супругом („ти не можеш без мене“, „ако се разведеш, отворен ти је пут у пропаст“) стварајући тако осећај неси- гурности и патолошке везаности за партнера основна метода рада многих секти базира се управно на душевном насиљу, које поробљава слободу њихо- вих жртава све ово за последицу може имати страшну душевну патњу друге особе овај вид насиља може се приме- тити и у јавности у виду разних поли- тичких предизборних парола, које не бих хтео да наводим, а чија је сврха мен- тална манипулација грађанима и насил- но деловање против разумне слободе избора сви ови примери слични су у томе што другог чине несигурним, нео- длучним и ускраћују му могућност здравог развоја и слободног избора, што сигурно може да се окарактерише као душевни вид насиља под духовни вид насиља може се увр- стити све оно што наноси бол људском духу и ускраћује његову слободу и кре- ативност духовно насиље не треба аутоматски поистовећивати са црквом јер се у свести наших људи оно духовно поистовећује са простором цркве наравно, ни црква – иако богочовечн
... својом речју он лечи слугу римског капетана из одреда ирода антипе (убице јована крститеља) капетан је био командант одреда који је ирод држао из безбедно- сних разлога – пошто званично није смео да има војску иако многобожац, капетан је био честит и наклоњен старозаветним праведницима христос исцељује човека оболелог од губе, васкрсава дванаестогодишњу јаирову кћер, жену од неконтролисаног точења крви ( лк 5,12–14; 7,1–10; 8,41 и даље) а једним новим чудом господ крепи веру својих апостола, поготово темпера- ментног апостола петра, откривајући сво- ју величину, свезнање и моћ прилику за то дали су му скупљачи храмовног пореза, који су испред синагоге пришли апостолу петру и упитали га да ли његов учитељ плаћа порез, који је био разрезан после вавилонског ропства и који је сваки одра- сли израиљац од своје двадесете године морао да плаћа на име одржавања храма и богослужења у почетку се плаћала једна трећина сикла, а касније једна половина један статир вредео је колико и један сикал (шекел је данас основна монета државе израел) крајњи циљ овог питања упућеног петру није био нимало безазлен јер господ није прихватао извесне обичаје својих савременика, сународника, па су мислили да ће и овај обичај заобићи како би могли да га оптуже за непоштовање и овог дела мојсејевог закона онај ко зна да ће апостол петар, заба- цивши удицу у галилејско језеро, у устима прве извађене рибе наћи новчић статир (риба хромис, петрова риба, и данас обо- гаћује воде галилејског језера), новчић који је био довољан за улаз обојице у сина- гогу, тај унапред зна како за своја страда- ња, тако и за страдања многих других: христос даје прилог јахвеовом храму, а јевреји ће после разорења јерусалима и храма (70 године по христу) тај исти при- лог давати за јупитеров храм на капитолу у риму синагоге су настале у време вавилонског ропства (али су се задржале и после повратка из овог ропства) – због немогућ- ности јевреја да одлазе у јерусалимски храм у христово време их је, и поред јерусалимског храма, било 470 оне су биле богослужбена места, где су богослу- жења служена суботом и празницима, а касније и четвртком и понедељком (када јевреји посте) јер се мојсеј у четвртак попео на гору хорив, а у понедељак, четр- десетог дана, сишао са плочама декалога у једној од капернаумских синагога (која до данас постоји и налази се близу петро 18 l православни мисионар l 4/2010 н еко од отаца упита аву сисоја: – шта да радим уколико седим у пустињи и дође варварин који хоће да ме убије? да ли да га убијем уколико га савладам? а старац му рече: – немој, већ га предај богу јер било које искушење да дође, човек треба да каже: „искушење се десило због мојих грехова“ а било које добро да дође, он треба да каже: „домостројем божијим“ ава герондије нам је причао следеће: било нас је тројица монаха – пастира са оне стране мртвога мора близу висимунда када смо једном шетали по брду, видели смо једног другог монаха – пастира како је кора- чао доле поред језера неки сарацени, који су пролазили онуда, пресретоше га и чим га прођоше, окрете се један од њих и одсече главу отшелнику све ово смо посматрали из далека, са пла- нине још нисмо били ни стигли да заплачемо за убијеним монахом, кад, гле, изненада један од великих планин- ских орлова шчепа оног сарацена и узлете са њим високо у ваздух, одакле га испусти да падне на земљу, где од њега остадоше само смрскани кома- дићи још нам је ава јордан причао да је чуо од аве николе: за време највернијега цара маврикија када је сараценски војсковођа намис учинио велику пљачку, пролазио сам близу анона и едона и угледао три сарацена како воде једног заробљени- ка, младића од око двадесет година веома лепог по стасу и лику чим ме је ве куће) христос је изговорио: „ако не једете тело сина човечијег и не пијете његову, крв немате живота у себи“ ( јн 6, 53) ове речи христове свети оци тумаче као директно обећање свете евхаристије, светог причешћа, свете тајне над свим светим тајнама цркве у капернауму месија проговара и о првенству апостолском, које ће га у срце дирнути и на велики четвртак, јер ко од њих жели да буде највећи, тај свима треба да служи том приликом још је рекао да ко прима дете у његово име, њега прима – пригрливши једног малог дечака, игња- тија, који касније постаде свети игњатије богоносац и епископ у антиохији многи су покушали да населе капернаум, али то је и данас немогуће ако би се нека кућа преко дана сазидала, ноћу би се, обавезно, „сама од себе“ пору- шила до данас у овом граду, као и ближој околини, сем поменутих светиња, може се видети само црно, угљенисано камење небо и земља ће проћи, али крсноваскр- сне христове речи неће проћи ( ис 40, 8; мк 13, 31) аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије јул/август 2010 l православни мисионар l 19 младић угледао, почео је са сузама у очима да ме моли да га ослободим тада сам почео да молим сарацене да га пусте – нећемо га пустити – одговори један од њих на хеленском – ево, узмите мене, а њега пустите – кажем им ја – он не може поднети заробљеништво – не можемо га пустити – опет ми одговорише – можда бисте га ослободили за новац? дајте ми га, и ја ћу ићи да испросим све што је потребно – не можемо ти га дати – одговори један од њих – обећали смо свом жрецу да ћемо му за жртву довести најлепшу особу коју нађемо а ти боље да се изгубиш одавде док и твоја глава није полетела са рамена тада сам се поклонио богу вапијући: – спаситељу наш, господе боже, спа- си слугу свога у тај мах три сарацена, обузета беснилом, извадише мачеве и посекоше један другог тада узех младића са собом у пештеру, па пошто он није хтео да оде од мене, постаде монах проживевши седам година у монашком подвигу, он оде ка господу био је родом из тира m подвижничко слово о непротивљењу насиљу у поукама древних монаха приредио: + тајноводитељ + 20 l православни мисионар l 4/2010 проблем насиља - трагедија слободе тема броја зло је уљез, целокупним својим породом: насиљем, страдањем и патњом и, коначно, својим најомраженијим породом – смрћу н асиље, страдање и патња, јед- ном речју – зло, одувек су као егзистенцијална питања зао- купљали човеков ум кроз философију и религију човек је вековима покуша- вао да одгонетне тајну зла човекова како религијска, тако и философска свест временом се мењала и развијала, а оно што је карактерисало сваку епоху јесте човекова зачуђеност пред постоја- њем зла тиме се показује да постојање зла није природно зло је уљез, целокуп- ним својим породом: насиљем, страда- њем и патњом и, коначно, својим најо- мраженијим породом – смрћу има ли тај „незвани гост“ своје биће? ако има, то биће је или вечно или је створено ако је вечно, онда је зло божанског порекла многи људи су управо тако и схватали зло: поред доброг, постоји и зао бог свет је, тако, поприште сукоба доброг и злог бога а човек? човек је бојно поље на коме се сусрећу та два вечна, божанска принци- па – добро и зло ако ли, пак, зло није вечно, него временито и створено, онда се његово постојање мора приписати богу, „творцу неба и земље и свега видљивог и невидљивог“ да ли је тако? временом су људи одбацили могућ- ност да постоји мноштво богова оном једном богу који је из тог пантеона једини „преживео“ људи приписаше добро, мудрост, лепоту и све оно за чим живот природно чезне и што природно прихвата за своје но, иако је лажни зао бог проглашен за непостојећег, зло је остало да постоји зло чак сада постоји као још већи парадокс него онда када је „постојао“ непостојећи зао бог зло сада постоји у створеном свету, у свету који за свој узрок има доброга бога творца александар милојков јул/август 2010 l православни мисионар l 21тема бро ј а нужно се отима питање да ли је добри бог творац створио зло ако зло посто- ји и ако је све што постоји створио бог, онда је он створио и зло! али он је добар бог! како је то могуће? каква апорија! да би човек изашао из ове тешке апо- рије, морао би да постави право пита- ње и да на то питање дâ прави одговор право питање је постоји ли зло прави одговор на то питање је: зло не постоји све што постоји, сва видљива и неви- дљива творевина, по својој природи је добра јер има узрок у ономе који јесте – у „творцу неба и земље и свега видљи- вог и невидљивог“ иако се плодови зла опитују кроз насиље, страдање и патњу, зло ипак не постоји како је онда могу- ће да окушамо његове плодове? плодо- ви зла се опутују тако што се човек лишава оног стварно постојећег – добра парадоксално, зло има биће у небићу, у одсуству добра ову истину о непостојању зла, која је искристалисана напором хришћанске, отачке мисли, генијално је објаснио млади ајнштајн кроз једну своју школ- ску анегдоту његов професор је – вођен логиком да зло постоји, а да је бог тво- рац свега што постоји – дошао до закључка да је бог узрок зла на то ће мали алберт ајнштајн свом професору поставити следећа питања: – професоре, постоји ли хладноћа? – какво је то сад питање? наравно да хладноћа постоји! – не, професоре, хладноћа не постоји према законима физике, оно што ми сматрамо хладноћом уствари је недо- статак топлоте професоре, а да ли постоји тама? – наравно да постоји! не! тама је само недостатак светло- сти светлост можемо испитивати, али таму не можемо зло не постоји – исто као хладноћа и тама бог није створио зло зло је само недостатак људске љуба- ви према богу у овим речима млађаног ајнштајна налази се древна отачка мисао да зло има „биће у небићу“ зло је недостатак, одсуство љубави, одсуство смисла, одсуство човековог исправног одговора на божији призив зло је трагедија сло- боде, трагедија слободне људске воље али и слободна воља је божији дар човеку ако је она узрочник зла, а њу је човеку подарио бог, није ли опет бог – макар индиректно – узрочник зла? јер да нам бог није дао слободну вољу, не бисмо ни могли чинити зло богомудри оци цркве су одговорили и на ово питање блажени августин каже да извор зла лежи у човековој слободној вољи, у њеном покрету али да бог 22 l православни мисионар l 4/2010 човеку није подарио слободну вољу, били бисмо непособни да творимо пра- ведна и добра дела били бисмо неспо- собни за све оно што је вредно хвале: првенствено за љубав без слободне воље не бисмо могли да одговоримо на божији призив: да слободно постојимо у заједници љубави са њим, да прими- мо посинаштво и да се народом божи- јим назовемо таква заједница је могућа једино тамо где постоји слобода и словесност без ово двоје љуба- ви нема због тога нам је бог и даровао слободу, учинио нас иконама божијим са друге стране, слободна воља носи могућност да се човек покрене у негацију божијег при- зива, у негацију добра но, за ово се не може окривити дар слободе јер слободна воља не подразуме- ва нужност којом би човека при- морала да чини зло управо због тога што наша вољна (хотимич- на) дела нису акт нужности, већ акт наше слободе, нашег соп- ственог „хоћу“, коме смо ми једи- ни господари, наша су дела достојна похвале и покуде зато бити слободан значи бити и одговоран коме? ономе по коме све постоји, по коме се све мери: и лепота, и доброта, и мудрост и васцели живот – живоме богу творцу ван онога који јесте, ван бога живога, нема бића, нема доброте, нема лепоте, нема мудрости ван њега је само илу- зија која има „биће у небићу“, а то је зло са својим најтамнијим породом – смрћу у тој илузији живи данашњи човек окренут, својом вољом, од бога као сми- сла и циља живота, човек је окре- нут пролазним вредностима из човекове природе није нестао тај, од бога усађен, покрет ка смислу наста- вљајући да се вољом креће, човек је сво- је природне моћи кретања за смислом усмерио ка бесмислу човек у распа- дљивом и смртном покушава да отме и задржи живот отуда беспоштедна бор- ба за прежиљавање, коју најчешће опи- тујемо као насиље и патњу свети ата- насије велики тај људски промашај јул/август 2010 l православни мисионар l 23 описује овако: „удаљивши се од позна- ња једног и истинитог, а то је бог, и уда- љивши се од жеље за њим, доспели су до разних и појединачних жеља тела“ и ево узрока свакога зла, насиља и патње свети отац даље каже: „затим, као што то обично бива, обузети жељом за сва- којаким многим стварима, остварише и однос према њима, тако да се побојаше да их не изгубе због тога, дакле, ступи- ше у душу страх, и брига, и уживање, и старање о смртним стварима“ тај страх да се не изгубе овоземаљске ствари, које је човек одредио за смисао и циљ свог живота и са којима је успоставио однос, свети августин назива пожудом пожу- да је човеково везивање за ствари које може изгубити против своје воље сада је јасно зашто такве ствари човек грче- вито граби, стеже и чува: те ствари су његов живот – а све што човек погре- шно чини, па и најгора зла, чини у незнању јер мисли да ће тако обезбеди- ти своје постојање свети атанасије јасно закључује: „а, опет, пошто (човек) жели, а не испуњава те своје жеље, нау- чио је да убија и да чини неправду“ ето одговора одакле насиље, патња и сви небројени породи зла у свету ето и пута одговору како да зло са својим породом нестане потребно је шупљи- ну, ништавило бесмисла, попунити бићем смисла потребно је живот тра- жити у животодавцу, мудрост тражити у мудрости, лепоту у лепоти, добро у добру када ова блага стекне, човек их не може изгубити против своје воље се не може окривити за ово – како каже свети августин а када човек има оно што слободно хоће и када нема страха да му то ико може отети, онда је сре- ћан то што човеку нико не може отети против његове воље христос назива „благом на небу“: „не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду јер где је благо ваше, онде ће бити срце ваше“ (мт 6, 19-21) „благо на земљи“ јесте оно што свети августин назива пожудом има- јући такво „благо“, које може изгубити против своје воље јер „мољац и рђа ква- ри“ и „лопови поткопавају и краду“, човек живи забринут и несретан када човек остави и „срце своје“ тамо где је „земаљско благо“, онда се рађају наси- ље, страдање и несрећа јер човек се боји да то „благо не изгуби“ – како каже свети атанасије да би се, пак, сачувало „благо на небу“, нису потребни ни оруж- је, ни сигурносне браве ни пси чувари то благо чува сâм човек – својом сло- бодном вољом ни „рђа“, ни „мољци“ ни „лопови“ том благу не могу ништа „благо на небу“ се лако стиче и лако чува чувар тог блага је само једно сло- бодно, искрено и људско: „хоћу“ m тема бро ј а потребно је живот тражити у животодавцу, мудрост тражити у мудрости, лепо- ту у лепоти, добро у добру када ова блага стекне, човек их не може изгубити против своје воље се не може окривити за ово – како каже свети августин а кадачовек има оно што слободно хоће и када нема страха да му то ико може отети, онда је срећан 24 l православни мисионар l 4/2010 проблем насиља: пастирскаиканонска перспектива ако бисмо ипак питали шта је основни узрок чињења насиља, јасно је да је то свеболест код људи – грех, од које произилазе све остале људске болести и недузи не дај да те зло победи, него победи зло добрим (рим 12, 21) н асиље се увек мора посматра- ти са више аспеката, а никада као последица само једног узрока шта све треба да се промени у човековој личности да она постане склона насиљу? колико је дубока пато- логија човека који врши насиље према ближњима у породици, према другим људима, према бесловесним бићима, па и према самом себи? шта то у човеку треба да се деси да почне са испољава- њем агресије? тачно је да живот у овом веку носи бројне невоље, неправде и искушења, али да ли насиљем треба решавати животне проблеме? зар се не можемо научити из примера живота светих – како су они кротко подносили различи- те невоље? како не споменути пример над примерима – нашег кротког господа христа, који се у најтежим мукама, када се распиње на крсту за нас, моли за сво- је мучитеље свом оцу: „оче, опрости им, јер не знају шта чине“ (лк 23, 34) а богомудри апостол павле нам говори: ником не узвраћајте зло за зло; настој- те добро чинити пред свим људимa ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима не чините освету за себе, љубљени, него подајте место гње- ву (божијем), јер је написано: моја је освета, ја ћу вратити, говори господ ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову не дај да те зло побиједи, него побиједи зло добрим (рим 12, 17 – 21) милош в маринковић јул/август 2010 l православни мисионар l 25 „угледајте се на мене као и ја на христа“ (1 кор 11, 1) како мало нâс данас испуњава ове речи о, како нама, савременим људима, хвали оно смирење, оно истинско хришћанско смирење, које је увек дар господњи ако бисмо ипак питали шта је основни узрок чиње- ња насиља, јасно је да је то свеболест код људи – грех, од које произи- лазе све остале људ- ске болести и неду- зи а где човек може добити прави лек од греха – од гре- ховног начина живота? нигде дру- где него у цркви христовој, у њеном литургијском и светотајинском животу да би се човек вратио цркви – живом христовом организму, треба да се про- буди из греховног живота овде пре- судну улогу има свештеник, који има благодатни дар да буде пастир у цркви шта свештеник треба да чини када му дође човек који му на исповести призна да чини насиље? како да поступи? да бисмо одоворили на ова питања, потребно је подсетити на основне еле- менте исповести исповест је увек сусрет двеју лично- сти у цркви: духовника и покајника духовник има дужност код покајника подстакне рађање „новог човека у хри- сту“ (кол 3, 9 -11), да покајник постане део здравог ткива цркве и учесник евхаристијског заједничарења када је у питању покајање, треба препознати потребу да се човек пробуди за ствар- ност царства, а не да се уплаши од паклених мука – што нам јасно потвр- ђује еванђелски позив: „покајте се, јер се приближило царство небеско“ (уп мт 3,2; мк 1,4; лк 3,2)1 а покајник овој светој тајни треба да приступи са искреношћу, са надом у милост божију, са жељом да поново постане део тела христовог; не са очајањем, него са радо- 1 љ стојановић, пастирско служење, београд – зрењанин 2003, стр 283 исповест је увек сусрет двеју личности у цркви: духовника и покајника духовник има дужност код покајника подстакне рађање „новогчовека у христу“, да покајник постане део здравог ткива цркве и учесник евхаристијског заједничарења 26 l православни мисионар l 4/2010 шћу, коју ће донети царство небеско које ће доћи покајник треба да је спреман да пре- позна своју немоћ и призна промашај, тј грех као свеболест, и потражи одго- варајући лек a одговорни и трезвени пастир може да, сходно процени, чове- ку који врши насиље предложи духов- ни разговор, у коме ће јасније сагледати личност човека који му се обраћа, као и сву трагику стања у коме се налази и факторе који су довели до истог ако се догоди да је испред духовника човек који има јасно изражене психичке про- блеме, треба га без устручавања упути- ти психотерапеуту професор јеротић нам јасно каже: „иако је помоћ духов- ника помоћ у вери, док је психотерапи- ја помоћ у развоју човека, ове дисци- плине се не искључују, већ се допуњују и међусобно подупиру“2 битно је и да пастир увек има у виду и оне који трпе насиље – да их утеши и да им помогне онолико колико је у његовој моћи 2 в јеротић, хришћанство и психолошки проблеми човека, београд 2004, стр 378 вредело би споменути одговор- ност и нâс лаика (народа божијег) у цркви зар нисмо одговорни када се у нашој најближој околини (на нашој парохији) дешава континура- но насиље (у породици – то је облик насиља са којим се најчешће сусреће- мо), а ми се не обазиремо и остаје- мо равнодушни?! „па, шта ја ту могу! нисам ја стручњак, па да улазим у компликоване односе једне породице!“ да, тачно је да већина нас нисмо струч- њаци који би се могли ухва- тити у коштац са овом сло- женом проблематиком, али да ли нам је увек потребна стручност? некад је довољно да само саслушамо тог човека који пати, да у нама осети љубав христову, која није од овога света јер тако испуњавамо апостолску заповест која каже да мора- мо „носити бремена једни других, и тако испуните закон христов“ (гал 6, 2) овде нам се намеће и питање епити- мије за овај промашај, као и за све друге људске промашаје који су изречени на светој тајни исповести епитимија тре- ба увек и свагда да буде одређена као лек преписан одређеном човеку ово захте- ва пастирску трезвеност и мудрост јер у одређивању епитимије треба да буде примарно стање покајника често од истог зависи и како ће сâм покајник пој- мити епитимију која му одређена а он треба да је схвати као спасоносно сред- ство против греховне немоћи, а не као казну или одмазду; као пут његовог поновног уцрковљења, а не само као пут психолошког растрећења и олакшања на прави начин треба разумети и канонске одредбе које се тичу одређи- вања начина победе над греховном јул/август 2010 l православни мисионар l 27тема бро ј а немоћи то нису, просто, само казне, него их треба посматрати као духовну терапију, која је, као и лекарска тера- пија, често болна и стидна овде се – у исцелитељској намери – одсеца оно што је болесно, јер су исповест и пока- јање „облици духовног лечења“3 приликом одређивања епитимије треба се руководити канонима, као изразима аутентичног предања цркве само је потребно правилно поимати и применити каноне присутно је, не само код верника, него и код многих свештеника, поимање канона као прав- них норми кривичног законика а да ли се канони могу поимати исто као и правне норме – треба ли примењивати део канона који говори о епитимији исто као део правне норме који говори о санкцији? као одговор послужиће нам речи св василија великог из 54 канона посланице упућеној амфило- хију, епископу иконијском: „о разли- ци ненамерних убистава знам да сам пре извесних писао твоме богочашћу (у вези са 8 кан), колико сам могао, и више од тога ништа не могу казати, а на твојој мудрости је да, према посеб- ности околности, повећа или смањи епитимије“ у канонима св василија великог, као и неких помесних сабора, може се наћи више канона који се баве наси- љем, његовим последицама и покајном дисциплином која се односи на овај грех4 читајући поменуте каноне, не можемо се отети утиску који нам гово- ри са коликом су пажљивошћу, љуба- 3 џ мајендорф, византијско богословље, крагује- вац 1985, стр 239 4 неки од поменутих канона: о убисту из нехата говоре канони св василија: 8, 11, 13, 43, 54 (већ спо- менут ), 55, 56 и 57, затим 21 и 33 канон антиохијског сабора о намерним убиствима – канони 21 и 22 анкирског сабора, 2 канон св василија (о женама које су намерно абортирале), о отмици девојака 11 канон анкирског сабора итд вљу и стрпљењем оци цркве, који су нам оставили ове каноне, приступали проблематици насиља јасно је, стога, да и ми имамо одговорност да на исти начин приступимо сваком човеку који врши насиље ако жели да се покаје и промени свој живот јасно је да је црква христова, поред осталог, болница, а канони су лекарска средства цркве, и зато имају терапев- тички, лековити, целитељни, спасоно- сни карактер и сврху5 свако може видети да у цркви христовој за било који грех или страст постоји лек – питање је само да ли ће пастир у право време употребити прави лек и да ли ће човек својом слободном вољом при- хватити пут покајања и поново прићи светој евхаристији – леку бесмртно- сти – и поново постати једно тело ако се потрудимо да тако и буде, осетиће- мо у себи благовест христових речи: „кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једног грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет пра- ведника који немају потребе за покаја- њем“ (лк 15, 7) m 5 свештени канони цркве, увод и прир еп атанасије јевтић, београд, 2005, стр 21 јасно је да је црква христова, поред осталог, болница, а канони су лекарска средства цркве, и зато имају терапевтички, лековити, целитељни, спасоносни карактер и сврху 28 l православни мисионар l 4/2010 ватра се не гаси ватром православна црква учи да се на насиље увек одговара доброчињењем, и црква је на свако насиље према њој активно узвраћала доброчињењем бројни мас-медији и средства информисања нас уверавају да је насиље данас присутније неко икада раније не слажем се да је тако шта би рекли вековима тлачени, колонизирани народи? они су мора- ли учити и знати разне језике настале из латинског (да би, ваљда, знали да читају правне кодексе у којима им је – као „другоразредним народима“ место – а права им се нешто и нису помињала, а ни дефинисала) деведесете године прошлога века обележиле су и непрекидно прикази- вање страшних и мучних сцена (пре свега на телевизији) иако се говори- ло да је то приказивање реалног ста- ња и да га је нужно приказати, то је било контрапродуктивно бројне и честе вести са ратишта (и сâм сам одрастао у том времену) нису спречи- ле и смањиле распиривање зла и мржње, а питање је да ли је прикази- вање „реалног стања“ имало за циљ да се одупре злу зар није довољно да прочитамо да се негде десило неко зло? управо нам пример бројног при- казивања и понављања грозоморних сцена са ратишта сведочи да је то имало своје плодове – резултирало је тиме да се и на другој страни појави још већи број људи који ће на још гори и безочнији начин моћи да почи- не много горе од виђеног, тј приказа- ног православна црква учи да се на насиље увек одговара доброчињењем, и црква је на свако насиље према њој активно узвраћала доброчињењем немања андријашевић јул/август 2010 l православни мисионар l 29тема бро ј а на еколошко насиље и изградње штет- них фабрика црква је одговарала неговањем и заштитом природе сва- ко ко је посетио неки манастир најпре помисли на предивне природне оазе и неговање лепоте овога света треба подсетити и да садашњег васељенског патријарха, његову светост г г вар- толомеја зову „зелени патријарх“ управо због несебичног и преданог учешћа и личног напора у заштити природе и творевине на насиље пре- ма човеку црква је одговарала при- хватањем и заштитом људи – без обзира на све њихове различитости овако је било кроз цео средњи век, у првом и у другом светском рату, у бројним тешким деценијама после, као и у злочиначком бомбардовању републике српске, а касније и србије држећи се идеала и примера светог писма, исповедајући и чинећи љубав према свима, а онда и живећи истин- ска људска права према свима, црква је показала и доказала да није забора- вила толико заступљене теме у новом завету и христов однос према овоме – почев од приче о самарјанки (јн 4,5- 43), приче о милостивом самарића- нину (лк 10,30-37), приче о митару и фарисеју (лк18,10-14 ), христовог односа према закхеју (лк 19,1-10), па све до величанствене приче о блуд- ном сину (лк 15,11-32) зато се данас поставља питање како умањити и превазићи насиље управо педагошким средствима које хри- шћанство нуди: посећивањем бого- служења, где учествујемо у преобра- жавању овога света и пале природе, а да при томе нема ни помисли о уни- штавању или насиљу – страхоте и бес- плодне ужасне сцене далеко су од етоса православног учења и делања педагошки метод цркве говори да се ватра не гаси ватром јер ће већи пожар и ужас настати стога црква нуди свету тајну литургије као почетни и основни корак ка разумевању пробле- ма и природе насиља, а самим тим и превазилажењу ове сурове слабости литургијско изграђивање не користи методе што дужег временског гледања у зло, већ побеђивања зла и злога добрим раша попов каже: „расизам се у данашње време препознаје као нака- зно испољавање људске мржње он почива на непризнавању чињенице да су сви људи без разлике чеда људског рода расисти би на неки немогући начин смирили своје изливе гнева према другим расама тек кад би сва људска бића постала идентични бли- занци!“ и, заиста, ова ужасна реч – мржња, која собом носи још ужасније значење, не може бити побеђена уни- фикацијом и свођењем на то да сви људи буду у што већој мери исти или слични, већ супротно – да свако при- хвати оног другог, оног поред себе или преко пута себе, уз све датости и различитости управо онако како је то чинио христос и како црква и данас учи свако ко себе сматра хришћанином и ко је верујући не само да не воли насиље, већ се активно и свесно бори против њега сваки човек треба да буде свестан да црква у себи садржи оно добро које једино може победити и преобразити оно зло у нама и око нас црква не лечи и не изграђује они- ме што има, већ ониме што јесте – сабрањем верујућег народа око епи- скопа и свештеника m 30 l православни мисионар l 4/2010 п осебан значај за решавање проблема агресивности и насиља у друштву, гледано са аспекта православне теологије, имају пастирско богословље и психологија у складу са тиме, разговарамо са мр драганом караном, асистентом на пред- мету пастирско богословље са психоло- гијом православног богословског факултета у београду zвећина психолога сматра да у основи свакога насиља лежи слабост, односно да је личност која је „слабија“ самим тим и склонија насиљу шта је насиље? како га дефинисати и како прићи проблему насиља? - чињеница је да се свакодневно сусрећемо са разним облицима насиља и агресивности, као и да се онo проја- вљује у разним облицима, на разним местима и у разним приликама – од вртића, основних школа, стадиона, ули- ца, па све до међународних односа прошли век је показао стравични потенцијал агресије коју човек поседује и којој је довољан само један тренутак да би се испољила, па да се друштва и културе које су вековима грађене пре- творе у прах и пепео на постављено питање није могуће одговорити директно јер су – са психоаналитичког аспекта – насиље и агресивност, као његова основа, као и њихови модерни токови, саставни део људске личности, уз помоћ којих човек остварује егзи- стенцију интервју са мр драганом караном, асистентом на православном богословском факултету у београду указивати на лепоту и доброту живота разговор водила милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 31тема бро ј а стање немоћи пружа прилику проја- вљивања агресивности као особине људске природе, чији је циљ самоодбра- на и очувања интегритета и живота отац психоанализе сигмунд фројд – у покушају да појасни настанак душевног конфликта као главног узрочника хистерије и неурозе – настоји да прика- же тамне садржаје несвеснога дела људ- ске личности истражујући садржаје њеног несвесног дела, фројд уочава агресивност, а у његовим радовима су запажена два приступа овом проблему према његовом ранијем мишљењу агре- сија је само компонента либида која има за циљ да помогне у остварењу пријатности и задовољства неколико година касније фројд редигује ову тео- рију говорећи о два инстинкта унутар човека који постају покретачи његовог понашања: инстинкт живота – eros, и инстинкт смрти – thanatos инстинкт смрти је тежња да се човек врати у ста- ње хомостазе, коју карактерише избега- вање сваког вида напетости, односно враћање из органског у неоргански начин постојања дејство инстинкта смрти испољава се кроз три радње: на првом је месту аутодеструктивност; а уколико надвлада инстинкт живота, аутодеструктивност се усмерава ка спо- љашњем објекту у виду агресивности и деструктивности крајњи плод делова- ња инстинкта смрти јесте мржња међу- тим, енергија агресивности која постоји у човеку не треба обавезно да се посма- тра негативно јер она сама по себи није негативна, него је од бога дарована човеку и у служби је живота и остваре- ња домостроја божијег zможе ли се насиље разврстати на телесно, душевно и духовно? - сваки вид комуникације у коме се примењује сила, тамо где један од суди- оника осећа страх и несигурност, указу- је на то да друга особа у свом наступу има дозу насиља и да примењује силу, то јест у већој или мањој мери наступа агресивно у савременој литератури постоје поделе на разне облике насиља (породично, малолетничко, друштвено итд), али оно се може поделити и на ове три категорије: телесно, душевно и духовно примере телесног није потребно наводити јер су, на жалост, опште позна- ти проблем је, међутим, у томе што је телесно насиље увек праћено душев- ним, тако да жртва са „лаким телесним повредама“ обично има и тешке душев- не повреде, што јасно указује на душев- не патње, односно на то да је простор душевног страдања веома комплексан душевно насиље је вема слично теле- сном сваки вид насиља је и насиље на душевни живот, а под тим подразуме- вамо све душевне функције човека – као што су емоционална страна живота, мотивација, воља итд пример може бити однос мајке и детета у фази едипо- вог комплекса, када мајка над сопстве- ним дететом несвесно врши насиље, што за последицу има то да оно касније не успева да се осамостали и заснује сваки вид духовног живота који се базира на било ком виду агресије и насиља у било којој форми није природан цркви, и као такав је стран црквеном предању 32 l православни мисионар l 4/2010 сопствени живот, него остаје стално и патолошки везано за њу слично може бити и у браку – када супруг, ако је насилник, врши и душевно насиље над супругом („ти не можеш без мене“, „ако се разведеш, отворен ти је пут у пропаст“) стварајући тако осећај неси- гурности и патолошке везаности за партнера основна метода рада многих секти базира се управно на душевном насиљу, које поробљава слободу њихо- вих жртава све ово за последицу може имати страшну душевну патњу друге особе овај вид насиља може се приме- тити и у јавности у виду разних поли- тичких предизборних парола, које не бих хтео да наводим, а чија је сврха мен- тална манипулација грађанима и насил- но деловање против разумне слободе избора сви ови примери слични су у томе што другог чине несигурним, нео- длучним и ускраћују му могућност здравог развоја и слободног избора, што сигурно може да се окарактерише као душевни вид насиља под духовни вид насиља може се увр- стити све оно што наноси бол људском духу и ускраћује његову слободу и кре- ативност духовно насиље не треба аутоматски поистовећивати са црквом јер се у свести наших људи оно духовно поистовећује са простором цркве наравно, ни црква – иако богочовечн
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
1. 62763 / ...вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево ВАСКРСАВА? ње у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима припис...
2. 197770 / ...се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер ВАСКРСАВА? ње свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи он...
3. 201440 / ...тако да су немогуће било каква наука и техника духовног ВАСКРСАВА? ња овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматс...
1. 62763 / ...вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево ВАСКРСАВА? ње у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима припис...
2. 197770 / ...се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер ВАСКРСАВА? ње свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи он...
3. 201440 / ...тако да су немогуће било каква наука и техника духовног ВАСКРСАВА? ња овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматс...
8
Свеска: 330 | Бог отаца наших
...бога отаца наших када је певао, када је сневао, када је градио иВАСКРСАВА?📌 о београд и све друге гра-
дове и места из пепела, имао је свест
да чини богоугодно дело, славећи бога
отаца наших
бог отаца наших ј
...бога отаца наших када је певао, када је сневао, када је градио и
МЕТА инфо: Р:19182 К:147514 Д:81
| Свеска 330 |
Свеска: 330 | Бог отаца наших
... граду који је подигао и посветио га пресветој богородици речима: „нађох најкрасније место од давнина, превели- ки град београд, који је по случају разру- шен и запустео, саздах њега и посветих га пресветој богородици“ кроз све видове уметности, српски народ је хвалио бога отаца наших када је певао, када је сневао, када је градио и васкрсавао београд и све друге гра- дове и места из пепела, имао је свест да чини богоугодно дело, славећи бога отаца наших бог отаца наших је бог који је водио и надахњивао наш српски народ и у расе- јању када је српски народ био уз цркву, увећавао је и јачао веру у бога, градио је храмове, помагао потребите када наш народ није мерио стварност по богу, тада су настајали већи и мањи расколи и мимо- илажења од цркве божије тако су прола- зили сви православни, када су одступали од пута божијег, не следујући богу отаца наших и на крају, погледајмо шта о овој теми каже један од савремених отаца цр- кве, старац софроније сахаров у својој чу- веној књизи видети бога као што јесте према његовим речима, бог отаца наших нас „препорађа и освећује он све то чини на невидљив начин, као неки скривени дивни пријатељ, који не жели да нас опте- рећује захвалношћу према њему“ небеска литургија, новија икона март/април 2013 l православни мисионар l 37тема броја у име оца и сина и светога духа, данас прослављамо дан свих све- тих, свих оних који су чули христове речи, оних чија су срца и умови били за- паљени његовом речју, оних који су иза- шли у свет не би ли целоме свету пренели добре, благе вести: благовести да је бог то- лико заволео свет, да је ушао у свет – да га никада не напусти, и да је у свом васкрсењу уздигао све што свет јесте – у своме телу сав видљиви свет, у својој души сав људски свет – и утврдио га с десне стране оцу ово није само слава цркве; ово је и позив упућен свима нама понаособ данас нас је- ванђеље дозива а апостолска посланица нас охрабрује – да љубимо бога како бисмо ис- тински постали његови ученици, а то зна- пођимо у свет, носећи у њега – у свет који лежи у јаду и беди, растројен јер је изгубио свој пут и залутао – благе вести не само вести да је бог дошао и да обитава међу нама, да нам је показао пут, да је он пут и да нам је он дао пример који свако треба да следи – не на ропски начин, не као најамници, већ са радошћу превод са енглеског: срећко петровић недеља свих светих превод са енглеског: срећко петровић 38 l православни мисионар l 2/2013 митрополит антоније блум, фотографија из 90-их година 20 века чи да наша вера у њега мора да буде и да остаје, из дана у дан, све истинскија и све дубља, како би други људи, видевши нас, видевши како живимо, гледајући ко смо могли да поверују како је христос дошао да спасе свет и да њега као учитеља и као пријатеља треба следити св ап јаков, обраћајући се људи- ма свога времена, вели: „ако хоћеш да ми покажеш своју веру без својих дела, показаћу ти моју веру мојим делима“ стога пођимо у свет, носећи у њега – у свет који лежи у јаду и беди, растројен јер је изгубио свој пут и залутао – бла- ге вести не само вести да је бог дошао и да обитава међу нама, да нам је пока- зао пут, да је он пут и да нам је он дао пример који свако треба да следи – не на ропски начин, не као најамници, већ са радошћу што следовањем тог пута остварујемо своје назначење и дубоко у себи носимо живот који можемо да из- ливамо и на друге ово је порука данашњег празника у наредне две недеље ћемо посебно просла- вити празник свих светих у земљи руској просијавших, као и празник православних светитеља британских острва, људи наше крви, наше плоти, наших ближњих раз- мислимо о њима и покушајмо да живимо тако да се они могу радовати – јер имају следбенике достојне христа и достојне начина на који су они проживели свој жи- вот амин митрополит сурошки антоније блум изворник: metropolitan anthony of sourozh, „sunday of all saints“ (june 9, 1996), http://wwwmitras ru/eng/eng_223htm митрополит сурошки антоније блум (1914–2003), познат као аутор више књига о молитви и хришћанском животу, православни епископ у великој бри- танији, носилац неколико почасних доктората (абердинског универзитета, универзитета у кембриџу, московске духовне академије и кијевске духовне академије), својим проповедима је у православну цркву привукао многе бри- танце и многе западњаке читаоцима православног мисионара доносимо њего- ву проповед одржану у недељу свих светих, 9 јуна 1996 године март/април 2013 l православни мисионар l 39тема броја митрополит антоније у разговору са младима учитељи унутрашњег живота предање духовног учења хришћанског истока сјајно изражава разумевање људске природе и духовне борбе необично је да, када застанемо да размислимо о томе, учитељи (људи и жене подједнако) унутрашњег живота имају тако мали утицај ван православног света овога доба (можда чак и унутар њега), упркос чињеници да њихово разумевање чини да фројд, јунг и адлер буду налик учитељима презвитеријанске недељне школе у поређењу са њима ушли смо у доба гуруа, доба ду- ховне жудње ово можемо да приметимо касно увече на те- левизији када се истиче „пут према личној аутентичности“ или „пут пре- ма успеху“ и кад се преко екрана нуде „дванаест корака“ за „личну употребу“ једноставним позивањем броја 800 [у србији тај „магични“ број тренутно почиње са 0900 — нап прев] који је уочљиво приказан на екрану ови „пу- теви“ позивају гледаоце да открију сво- је „унутрашње дете“ или да „преузму контролу“ над својим животом како би гуру могао да им помогне ако на- ставите даље, бићете на кратком путу према открићу свог „истинитог себе“ и/или путу према „финансијској не- зависности“ дубока обамрлост у северној аме- рици је пробудила глад код многих ге- нерација и довела до пуког маркетинга стотина оваквих духовних техника ова обамрлост и духовна жудња која из ње произлази су снажни и на универзите- тима на којима ја предајем током последњих неколико година приметио сам промену код студената који долазе на моја предавања – про- мену која је значајна због свог духовног жара карактеристично је да су студен- ти заинтересовани да савладају духовне превод са енглеског: маријана и срећко петровић аутор текста, дејвид гоа (1944–) је кустос музеја алберте (provinci- al museum of alberta), и ванредни професор на колеџу св стефана (saint stephen’s college) универзите- та у алберти (university of alberta) 40 l православни мисионар l 2/2013 следујући светим оцима вештине, путеве према аутентичности они имају дубоку антипатију према религиозним институцијама, нарочито према хришћанској цркви они ће вам рећи да је религиозни ауторитет гнусан и да га треба оспорити и вратити на ме- сто које му припада док сматрају да им је религиозни ауторитет гнусан, они су у исто време у потпуности – и заиста мислим у потпуности – неукалупљени у било коју религијску традицију заједно са овим недостатком духовног образо- вања, они су систематски лишени хри- шћанске традиције и познавања светог писма, иако су ово двоје средишњи део европске културе њихови дивни умови и срца су без наслеђене религиозне тра- диције и без духовног образовања две друге карактеристике погоршавају ово стање прво, студенти уоп- ште немају искуство заједнице, одрасли су у крајње нестабилном свету предграђа где је сваки однос наме- ран, вољан и одабран њихов свет је свет братских односа ни датост људске за- једнице нити вредност стајања „раме уз раме“ са другима, нити учење да живе и зависе од људских бића која се разликују по годинама, искуству, позиву и осетљи- вости, нису део њиховог свакодневног искуства друго, за велики број студе- ната, однос са мајком је веома слаб а од- нос са оцем је заправо непостојећи тек недавно сам схватио да су они вршњаци моје деце; то су деца мојих вршњака ова обамрлост је рођена из антипати- је према религиозним институцијама, из страха и мржње према духовном ауто- ритету, из равни свести неснабдевеном март/април 2013 l православни мисионар l 41 традицијом било какве врсте – свести без познавања смисла који пружа рели- гиозна традиција – без искуства заједни- це, са прилично слабим искуством мај- ке и без искуства оца међутим, унутар срца и умова оваквих студената, а сви они су дивни људи, налазимо жељу за значењем, жудњу за духовним образо- вањем – за ауторитетом гуруа, ауторите- том великог духовног учитеља недавно сам стекао овакво уверење захваљујући дивном реферату једне студенткиње она је радила дипломски рад из психологије, који је био допуњен кратким радом из проучавања религи- је мислим да је њена заинтересованост била мотивисана оном врстом обамрло- сти коју сам описао изнад рад са њом помогао ми је да јасније сагледам ову обамрлост зато што је она такође дете пореклом из фундаменталистичке дено- минације која је заправо отелотворила све околности које сам горе навео и дала им „свештену“ вредност желећи да употпуним њена интере- совања и ојачам њено проучавање пси- хологије, представио сам јој учење о ду- ховности према православном предању како патристичко предање и духовни учитељи хришћанског истока схвата- ју људску природу, борбу за аутентич- ност, душу, срце, тело, и очишћење од страсти? или да то представим као што је мени представио архиепископ лазар пухало пре неколико година: „у право- славној цркви постоји само једно једино богословље, духовно богословље, а оно је сачињено од молитве и поста духов- ност је једноставно дисциплина која нас припрема да постанемо чудотворци као сви свети“ жеља за разумевањем, за доласком до појашњења гледишта који дубоко узне- миравају њен духовни живот, навела је моју студенткињу да зарони у списе ота- ца цркве они су изазвали прогањајућу свест о подели унутар њеног живота одрасла је „размишљајући и осећајући“ да је тело (и шире, творевина) несвето, да треба га га се плашимо и да га духов- но колонизујемо ова подела је тако ду- боко била део њене свести о себи да је онда када је покушавала да разуме ко- рене своје свести о обамрлости и своје „немогућности да осећа и верује“, она потражила помоћ психолога психо- лог ју је питао да ли је као дете некада била злостављана карактеристично је да искуство деце која су била злоста- вљана цепа или дели личност, одвајајући њена осећања од тела кроз наш рад, уз 42 l православни мисионар l 2/2013 дејвид гоа следујући светим оцима патристику, оце цркве и православну духовност, ова дивна млада жена поче- ла је да увиђа чудо творевине, да схвата дар својег постојања у свету и да разуме да бог, „човекољубац“ (тит 3, 4), позива на исцељење поделу између њеног тела и њених осећања предање духовног учења хришћан- ског истока сјајно изражава разуме- вање људске природе и духовне бор- бе необично је да, када застанемо да размислимо о томе, учитељи (људи и жене подједнако) унутрашњег живота имају тако мали утицај ван православ- ног света овога доба (можда чак и уну- тар њега), упркос чињеници да њихово разумевање чини да фројд, јунг и адлер буду налик учитељима презвитеријан- ске недељне школе у поређењу са њима није тачно да традиција православне духовности не успева да се обрати оба- мрлости нашег доба напротив, ови знаменити људи и жене просветљују и позивају нас све до последњег да дубо- ко удахнемо чудо живота, којег нам је подарио творац свега што постоји по мом мишљењу, неуспех оних који знају и који су искусили хришћански исток је управо неуспех да се приближи пре- диван извор живота онима који са ду- ховним жаром трагају за учитељима који ће их повести ка истинском и ау- тентичном животу дејвид гоа извод из књиге питајући оце изворник: david j goa, „masters of the inner life“, у asking the fathers – on spiritual being and life according to the fathers of the orthodox church, synaxis press – the canadian orthodox publishing house, canada 1997, стр 13–16 није тачно да традиција православне духовности не успева да се обрати обамрлости нашег доба д гоа у разговору са младима у манастиру ставрополис у букурешту (румунија) март/април 2013 l православни мисионар l 43 рођен сам у религиозној породици многи моји рођаци су били ак- тивни чланови цркве уједињеног евангелистичког братства [eub – evan- gelical united brethren], и као свештеници и као лаици алберт ајнштајн је једном рекао: „шта риба зна о води у којој плива чи- тавог живота?“ на тај начин сам ја у својој младости доживљавао религију: као нешто што је било свуда око мене, толико свепрожи- мајуће да је постало нешто што се под- разумева, a не нешто што сам заиста примећивао како сам одрастао, постајао сам заин- тересованији за правила и праксе своје деноминације и своје вере „због чега чинимо оно што чинимо? шта различити поступци представља- ју? шта ову цркву, ову деноминацију разликује од других хришћанских веро- исповести?“ мислио сам да је на ова питања лако одговорити али изгледа да није или су бар одговори били различити у за- висности од тога кога сам упитао на крају сам схватио да је коначан одговор обично био: „зато што смо одувек то тако чинили“, или „зато што волимо то тако да чинимо“ ти одговори нису били оно што сам желео да чујем године 1967 се црква уједињеног еван- гелистичког братства ујединила са мето- дистичком црквом она је сада обухва- тала веома разнолику групу чланова, од људи који су били крајњи евангелисти (који су се састајали под шаторима и слично) до људи који су припадали про- тестантском „главном току“ (развијали либерално богословље, подржавали по- крет „друштвеног јеванђеља“ [social go- spel] итд) стално сам се питао која веро- вања су нас ујединила у ту деноминацију? да бих пронашао одговор на ово питање, у недељној школи сам предложио да у току једне сезоне читамо и разматрамо учење наше цркве како бисмо сви могли због чега чинимо оно што чинимо? замислите колико сам се изненадио када сам постављао оно што би за мене била обично питања без задовољавајућег одговора добијао сам озбиљне, разумљиве одговоре засноване на светом писму, историји и богословљу! у православној цркви постоје разлози због чега се чини оно што се чини! превод са енглеског: маријана петровић 44 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом да сазнамо која веровања наша црква проповеда нико није био заинтересован за то схватио сам да то значи да учење цркве није било ни значајно ни важно да би се о њему разговарало, или бар није било то за већину чланова те цркве постепено сам престао да одлазим у цркву јер у њој нисам могао да чујем ни- шта осим мотивационих и надахњујућих говора које сам слушао читавог живота године 1989 сам почео да се виђам са једном гркињом и почео сам да са њом и њеном децом одлазим у цркву часног крста то је било моје прво искуство православља било је веома другачије од било чега што сам видео раније! био сам природно радознао године 1989 сам почео да се виђам са једном гркињом и почео сам да са њом и њеном децом одлазим у цркву часног крста то је било моје прво искуство православља било је веома другачије од било чега што сам видео раније! март/април 2013 l православни мисионар l 45 ентеријер саборне цркве св николе у вашингтону (храма православне цркве у америци) замислите колико сам се изненадио када сам постављао, оно што би за мене била обично питања без задовољавају- ћег одговора, као на пример: „због чега имате зид између верника и олтара?“ добијао сам озбиљне, разумљиве од- говоре засноване на светом писму, историји и богословљу! у православ- ној цркви постоје разлози због чега се чини оно што се чини! и сви разлози су у основи усмерени ка једном циљу: слу- жењу богу оцу, сину и духу светоме „због чега појемо химне?“ не зато што уживамо у музици већ зато што нам оне помажу да схватимо и да се припремо за богослужење све на литургији има смислену сврху; задатак који треба извршити у циљу унапређива- ња богослужења „у духу и истини“ схва- тио сам да никада неће постојати право- славна фолк-литургија, ни џез-литургија нити било какве „помодарске“ ствари које многе друге цркве користе како би привукле људе не, богослужење не треба да буде забава: оно треба да буде богослу- жење то сам пронашао у православљу! сигурно нисам инстант преобраће- ник у православље – то може посведо- чити отац ден [fr dan] долазио сам у цркву неколико година, упорно сам за- питкивао о православној вери и пракси док на крају нисам био спреман да ис- тински и искрено прихватим и пригр- лим православље срећом по мене, отац ден се на крају сложио са тим званично сам примљен у православље и постао сам члан цркве часног крста у вилијам- спорту – и од тада им досађујем! даг лос изворник: doug loss, „why do we do what we do?“, http://journeytoorthodoxycom/2012/11/20/ why-do-we-do-what-we-do/ „због чега појемо химне?“ не зато што уживамо у музици већ зато што нам оне помажу да схватимо и да се припремо за богослужење све на литургији има смислену сврху; задатак који треба извршити у циљу унапређивања богослужења „у духу и истини“ 46 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом црква часног крста у вилијамспорту васпитаван сам у протестантском духу и веома сам захвалан због тога штавише, одувек су ме при- влачили храмови и верске књиге и иде- је када сам био дете, са породицом сам годину дана живео у аустрији и причају ми да сам у црквама по европи које смо обилазили одлазио напред и посматрао олтар у риму су ме заинтересовале ан- тичке рушевине и хришћанске катаком- бе када сам одрастао, док сам радио у новом мексику, привукло ме је римо- католичанство те пустињске државе такође се сећам да сам се једног летњег поподнева, док сам радио у колораду при шумској управи, шетао кроз шуму и размишљао о томе како би можда треба- ло да приступим свештеничкој служби, премда нисам сигуран одакле је потекла та замисао тако сам стигао до кратког боравка у протестантској семинарији међутим, пошто сам био превише не- зрео, напустио сам је после годину дана до својих позних двадесетих година сам изгубио духовни спокој знао сам да ми у животу нешто недостаје, али уоп- ште нисам био сигуран за чиме трагам све се закомпликовало након губитка вољене особе у детињству и након дру- гих изазова у младости – догађаја због којих сам почео да сумњам у срећу и оаза у пустињи ово је још једна у низу прича о обраћењу људи који су своје животе променили и вратили се у православље после сусрета са заједницом цркве часног крста у вилијамспорту у пенсилванији превод са енглеског: маријана петровић аутор текста је др ерик афспрунг, психолог из пенсилваније већ дуги низ година ради са студентима на универзитету блумсбург, универзи- тету бакнел и универзитету пенсил- ваније више информација о њему може се наћи на његовој вебстрани – http://wwwericaffsprungphdcom/ март/април 2013 l православни мисионар l 47 повратак у очев дом људске односе и због којих сам био гне- ван, због којих сам заузео одбрамбени став према богу и хришћанству нажалост, црква моје младости више ми није била уточиште протестан- тизам се све више стапао са модерном културом, бивао је све више духовно беживотан и богословски испразан, понекад је више личио на социјално удружење или самодовољни политич- ки активизам него на веру као и мно- ги други млади људи, кокетирао сам са источним религијама, али сам исто тако на неком нивоу схватао да оне нуде само празно, нихилистичко и са- мољубиво искуство стварности и да не бих могао да напустим цркву христову (иако нисам уопште био сигуран да је он са мном ишта хтео) али, где се на- лазила та црква? и да ли је у њој посто- јало место за мене? нешто ми је изгледа увек стајало на путу да ли је то била моја емотивна незрелост, тврдоглави понос и недостатак вере? да ли је на тај начин бог покушавао да ми каже како сам на погрешном путу? штавише, с обзиром на то да сам имао „западњачки“ начин размишља- ња, изгледало је да је савремени хри- шћанин суочен са страшним, неверо- ватним избором могао сам да навучем интелектуалне амове и да светом пи- сму приђем као „фундаменталиста“, са много емоција и да се потрудим да игноришем разум, могао сам да поку- шам да прихватим јалову „постмодер- 48 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом црква часног крста у вилијамспорту ну“ и „демитологизовану“ веру својих вршњака, или сам могао да сасвим на- пустим хришћанство први избор ми је био немогућ а други и трећи би мој живот лишили наде и смисла тада сам се сусрео са православном црквом људи ме питају како сам про- нашао православље искрено, немам појма шта ме је довело до улазног сте- пеништа цркве часног крста у вили- јамспорту те прве недеље једино могу да верујем да се дух свети сажалио на изгубљену душу привукла ме је дружељубивост зајед- нице у цркви часног крста као и лепо- та литургије затим сам у православној цркви открио свето предање и нов и сасвим другачији начин читања светог писма и разумевања христовог дела приликом стварања у православљу има места и за живот ума као и за срце, за разумно и за тајанствено – за тајну сасвим другачију од било чега са чиме сам се сретао раније штавише, право- славна црква је црква саздана на чвр- стим коренима и има непосредну везу са древном апостолском црквом упркос својој укочености и тврдогла- вом „праћању противу бодила“, на крају сам, у својој 54 години, хвала богу, при- шао православној цркви (узевши име антоније) манастир св антонија, без сумње нај- старији хришћански манастир на свету, основан је у 4 веку он је и данас ак- тиван изграђен је око мале оазе у сред египатске пустиње проналажење пра- вославне цркве је за мене било као про- налажење оазе након година и година лутања по пустињи др ерик афспрунг изворник: dr eric affsprung, „an oasis in the desert“, http://journeytoorthodoxy com/2012/11/29/an-oasis-in-the-desert/ капела манастира св антонија привукла ме је дружељубивост заједнице у цркви часног крста као и лепота литургије затим сам у православној цркви открио свето предање и нов начин читања светог писма март/април 2013 l православни мисионар l 49 село моје, забрежје, на обали саве, још су турске дахије по многоме знале ту је била граница турака и шваба, а кроз моје двориште ишла турска џада забрежје се везује за ваљевску нахију, за србију карађорђа и за проту матију, помиње се у посети александра краља, о дочеку забрежана и другог што ваља забрежје је село надомак обреновца о њему је ову надахнуту песму напи- сао наш домаћин кроз велику дво- крилну капију, изнад које пише „крсмано- вић-конак“, улазимо у опевано пространо двориште са маленом кућом у етно стилу унутра: зидана пећ, на зидовима слике у ста- ринским рамовима и шарене тканице, мно- го икона око централне славске иконе св јована крститеља, под којим гори кандило ово је мали топли дом осмочлане поро- дице крсмановић: горана (42) и тање (37), и њихове деце: теодоре (11), стефана (8), ђорђа (6), јована (4), филипа (2) и андреја (пет месеци) сва деца су рођена у београ- ду, осим стефана – у смедереву, где живе горанови родитељи сви су крштени у 40 дан (осим теодоре) од истог кума бранка, који је венчао горанове родитеље, затим горана и тању, и крстио сву њихову децу, бирајући им имена из црквеног календара мали дом зрачи топлином њихових срца и насмејаних лица домаћине, овде је као у рају! то је ваше заједничко дело како се то постиже? – вера чуда ствара и врата раја отвара! само се треба уздати у бога пре брака, тања и ја смо се знали пет година и осе- тили смо да су нам душе побожне и срод- не од самог почетка, наш брак је кренуо са пуним поуздањем у господа: иштите најпре царство божије, и све друго ће вам се придодати обоје смо желели много деце ја сам јединац, она јединица, која је имала несрећу да је мајка преда у дом за незбринуту децу и до треће године је живела у хранитељској породици, док је отац није признао, те су је поново узе- у ишчекивању најрадоснијег празника, васкрса, наша домаћа црква добро функционише децу укључујемо у пост од седме године, мада су, прво стефан, а потом и ђорђе, почели да посте још од шесте године прва недеља је за све строга, а после рибом ублажавамо пост и деци и мами крсмановићи из забрежја 50 l православни мисионар l 2/2013 многодетне хришћанске породице радмила грујић ли тања има и старију сестру, по мајци, са којом није одрасла, јер је и њу мајка, пре тање, дала у хранитељску породи- цу њена сестра има своју породицу и са њима смо врло блиски тањина мајка је пореклом украјинка, њени су се доселили из галиције наше венчање је било неу- обичајено рекли смо „да“ 2000 године, заједно са још 50 парова испред савезне скупштине, у оквиру првомајске „свад- бе за маштање“, и пред богом потврди- ли у цркви св ђорђа на бановом брду прво смо кратко становали у београду, са тањиним родитељима, а затим се пре- селили у смедерево, код мојих родитеља са којима смо живели четири године тек кад сам почео да радим у обреновачкој ласти, тања је тада била у благословеном стању са трећим дететом, прешли смо овде, у кућицу мога деде, по оцу, од 35 квадрата, стару преко 200 година у њој тада није било ни купатила ни грејања, али смо, слава богу, грејање одмах увели, а за купатило смо се стрпили још пар ме- сеци бог је уредио да смо са трећим дете- том реновирали стару кућу, а са шестим је проширили, уклопивши тако и стару и нову кућу у једну етно- целину у међувре- мену, тањини родитељи су продали стан у београду и купили у обреновцу, како би нам били ближе с обзиром на то да нису били доброг здравља (тањина мајка је два пута оперисала дојку, а отац је боловао од паркинсонове болести и био непокретан) обоје су се упокојили прошле године ме- сец дана пред њихову смрт, прешли смо код њих да бисмо даноноћно бринули о њима то је била прилика да у пракси ис- пунимо божију заповест: поштуј оца и мајку стари део куће нам је веома драг у њему је собица са камином, коју смо назвали „келијом“ и то је наш кутак за молитву ово је завичај мојих родитеља и они сада желе да продају стан у смедереву и врате се овде ето, благодат божија и да- рови божији, које смо са благодарношћу прихватали, помагала нам је и ослобађала нас од егзистенцијалних брига тата горан, је завршио средњу геолошку школу на вождовцу, вишу школу за спор- тске тренере, био је професионални фуд- балер, члан „рада“, „чукаричког“, „бора“, март/април 2013 l православни мисионар l 51 „смедерева“, а неко време је провео и у иностранству – хтео сам да зарадим паре и постанем славан, јер се то сматрало под обавезним, за оне који се баве тим послом, али је го- спод знао шта се крије у дубини моје душе и полако ме је приводио себи данас, кад се сетим те младалачке јурњаве, изгледа ми смешно, јер тада нисам схватао зна- чај духовних вредности, нити сам знао да одвојим битно од небитног али, када сам упознао тању, незаборавног ђурђевда- на 1995, осетио њену љубав, верност и пажњу, како према мени тако и према мојим родитељима, схватио сам да је по- родица највећа вредност, да је мушкарац без жене само пола човека, и да је то бо- жија воља тада се мој живот променио љубав чини чуда, али не може без вере и наде бога сам почео да тражим кроз књи- ге сећам се добро бакиних молитви пред спавање али, тек када смо тања и ја при- мили свету тајну брака, почели смо ли- тургијски да живимо моји родитељи ни славу нису славили, него смо сви долазили на славу код деде, овде на забрежје, али са мојим преображајем и они су се промени- ли па су, убрзо после нас, примили свету тајну венчања и вратили се цркви данас горан ради као контролор ис- поруке робе у фабрици сточне хране у бољевцима, у срему једно време радио је као кондуктер у аутобусима београд- ске „ласте“ на приградским линијама, а истовремено је и апсолвент на богослов- ском факултету у београду моли се го- споду да му испуни највећу жељу и удо- стоји га да постане свештеник српске православне цркве каже: „рођен сам на св андреја првозваног па можда то буде неки знак да постанем ’првозвани ̓ свеш- теник у породици крсмановић“ горан је једна духовно осетљива и песничка душа мада није музички образован, свира на гитари, фрули, усној хармоници и на кла- вијатури, пева старе народне песме, али и своје стихове има преко сто написаних, углавном духовних, а педесетак песама је компоновао члан је удружења новинара србије, објављује у православном листу србљак, из нове пазове, члан је управног одбора еколошког удружења „перило-за- брежје“ и редакције јединог сеоског листа – забрешке новине мама тања је машински техничар ра- дила је као војник по уговору, у центру за ваздушно осматрање и јављање у касарни на топчидеру, у јединици противваздуш- не одбране војске србије напустила је тај посао јер је, како каже, супрузи и мајци 52 l православни мисионар l 2/2013 многодетне хришћанске породице место у кући завршила је и нижу ликовну школу, лепо црта, има златне руке, шије, штрика, хекла, везе, плете бројанице, до- бра је куварица да ли примате помоћ од државе и још неку помоћ? – само дечији додатак за четворо деце и то је, поред моје плате, све чиме распола- жемо међутим, господ коме смо се препу- стили, шаље помоћ кроз добре људе онда када он сматра да је потребна кад сам уписао богословски факултет, пријатељи су ми покрили све обавезне трошкове је- дан брат у христу уплаћује нам сваког ме- сеца 5000 динара и очигледно је, господ брине о нама и омогућује нам чак да и ми понекад будемо дародавци да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? – били смо гости серијала „време је за бебе“ на ртс 2, у јубиларној 150 еми- сији поводом тог јубилеја, његова све- тост патријарх српски г иринеј примио је 13 априла 2011 године, у српској па- тријаршији у београду екипу и актере ове серије и дао благослов за наставак њеног снимања и ми смо били на том пријему уз благослов његове светости, снимљено је крштење које је патријарх обавио у крушевачкој цркви покрова пресвете богородице то је први пут у историји спц да је српски патријарх служио свету тајну крштења пред те- левизијским камерама та емисија је емитована управо на дан када је ње- гова светост устоличен за патријарха српског у пећкој патријаршији потом је о нама писала и илустрована полити- ка, на ђурђевдан 2011 а сада се веома радујемо што ће о нама писати и право- славни мисионар, јер је то прави мисио- нарски часопис да ли су сва деца здрава? колико има- те ђака? да ли се баве додатним ак- тивностима? – хвала милом богу, сва деца су здрава и напредна теодора је у 5, а стефан у 2 раз- реду ош „посавски партизани“ ђорђе је предшколац сви иду на фолклор, музич- ки су талентовани на тату, а ликовно на маму теодора је и „православна новинар- ка“ у забрешким новинама, води рубрику „мала школа православља“ кад јој устре- ба стручна помоћ, ту је тата да помогне то је доказ да теодора баш воли веро- науку ваш парохијски свештеник, па- рох забрешки о милан мијаиловић, дао је благослов да пишемо о вама каже да ће и забрежје добити нову цркву кад се реше имовинско-правни услови нарочи- то је нагласио да сте ту и ви, горане, ак- тивни и ангажовани како функционише ваша домаћа црква у току овог великог часног поста? – да, теодора, али и стефан, обоје воле веронауку драго ми је што веронаука по- стоји, – каже тата горан, – али прве кора- ке ка богу деца морају направити у своме дому наша домаћа црква добро функци- онише децу укључујемо у пост од седме године, мада су, прво стефан, а потом и ђорђе, почели да посте још од шесте го- дине прва недеља је за све строга, а после рибом ублажавамо пост и деци и мами знају многе молитве напамет, а остале чи- тају из дечјег молитвеника молитве пред спавање се не прескачу, али оне јутарње нису баш редовне због ужурбане при- преме за одлазак у школу поред одлазака на свету литургију у нашу обреновачку цркву силаска светог духа на апосто- ле, врло често смо недељом у манастиру фенек, код оца макарија, који нас је при- вукао овој светињи својом очинском љу- бављу деца веома воле кад идемо у фе- нек, јер после св литургије у трпезарији конака рецитују, свирају и певају изворне српске и духовне песме а и ми старији се прикључујемо, заједно са оцем макаријем ту се негује дух наших славних ратника и радо се певају косовске и родољубиве пес- март/април 2013 l православни мисионар l 53 ме дечије рођендане скромно прославља- мо, а имендане посебно свечано: палимо сва кандила у кући, а у цркви упалимо ве- лику свећу светитељу, чије име носи наш малишан чекајући најрадоснији празник – васкрс, хтео бих да кажем и нешто о бла- годати наше православне вере и благода- ти коју носе свештеници, а да неки од њих тога нису ни свесни наиме, када се кувају васкршња јаја у воду треба додати мало освећене водице, коју свештеник освећује пред васкрс (мало освећење) да бисмо на васкрс следеће године видели чудо зани- мало ме је како изгледа чуваркућа када се разбије следеће године и био сам задивљен када је то јаје, и поред парног грејања и летњих врућина, изгледало као да је сада скувано, прекривено водицом тања, колико траје ваше радно време? да ли мислите да је данас теже подизати децу него раније? – моје радно време је 24 часа али, го- ран ми у свему помаже брижан је отац и сваки слободан тренутак користи да буде са нама где год идемо, идемо заједно, баш као права породица не мислим да је нама данас теже него што је било нашим мајка- ма и бакама ми данас имамо све кућне апарате, а оне су све морале радити руч- но морам рећи да су данашње мајке мало размажене родили сте шесторо здраве деце да ли је сваки порођај протекао на природан начин, како бог заповеда: у мукама ћеш дјецу рађати (1 мојс 3, 16)? какав је ваш став о коришћењу epidurala при порођају и све чешћем прибегавању царском резу и кад за то нема преке потребе? затим, из- бегавање дојења да ли је то ускраћивање мајчинске љубави? ваш став о вантеле- сној оплодњи? – сву децу сам родила у боловима, без epidurala, иако је он сада бесплатан и ле- кари га сами нуде породиљама сматрам да од самог зачећа до порођаја све треба да буде по божијој вољи тај бол је приро- дан и жена мора да га осети, чак се брже и опоравља а дојење се подразумева то није само храна него и духовна и емо- тивна блискост мајке са дететом и про- дужетак оне блискости кад је дете било у топлом окриљу мајчиног стомака, под њеним срцем а када одатле изађе, онда се свија преко мајчиног срца у њеном то- плом крилу тако дете осећа и љубав и си- гурност сматрам да је вештачка оплодња чедоморство јер се у пракси од више оплођених ембриона бира један или два, колико та жена жели, а остали се убијају или замрзавају на одређено време зато та деца врло често болују од аутизма знам да неки духовници не дају благослов за такво зачеће горане, можемо ли, у погледу васпи- тања и послушања, многодетну породицу упоредити са бројном монашком оби- тељи, где игуман, као духовни отац, „кара по љубави“ своја чада? јер, и бог кара оне које воли, ради њиховог смирења и спасења – наравно, без чврсте руке, која се не по- креће гневом већ љубављу, не може функ- ционисати ни једна породица, а поготово многодетна данас је проблем што се у јавности не разликују васпитне батине од злостављања и многи родитељи толеришу деци много тога, уразумљујући их само причом која прича може да уразуми дете које трчи да гурне прст у штекер или које вришти недајући да му се промени пеле- на? ако се прескоче мале батине, петого- дишњак већ намеће своју вољу али, под- разумева се да смо се најпре, ми родитељи преваспитали, да живимо благочестиво, да би нам бог дао мудрости да васпитава- мо децу, јер човек који није спознао запо- вести божије погрешно ће разумети речи: „батина је из раја изашла“ имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? – шта да поручимо? заиста није лако, али је и благодат божија велика не 54 l православни мисионар l 2/2013 многодетне хришћанске породице треба се плашити родитељства тре- ба се препустити богу и он ће се за све побринути можда некоме ипак ово буде подстрек: поднели смо захтев да будемо хранитељска породица неком незбринутом детету и отхранимо га са нашом децом на крају, било би нам веома пријатно да нам растанак улепшате и засладите пе- смом горане, прочитајте нам неку вашу песму, одсвирајте нам и отпевајте нешто из вашег репертоара – прво ћу вам прочитати моје две песме, а потом уз гитару отпевати небеску ли- тургију од св николаја српског после тате, и теодора нам је, уз пратњу татине гитаре, дивно отпевала нимало лаку стару македонску песму већ је време за вечерње молитве да чујемо како то деца раде ко ће да почне? – ево, ја ћу, – јавља се стефан, који је све веома пажљиво и заинтересовано слушао – слава оцу и сину и светоме духу царе небески свети боже хвала стефане, остале молитве ћете сви завршити пред спавање – нека вам стефан каже шта му се догађа кад се не помоли пред спавање – каже тата горан стефан: – да, кад се не помолим, онда сањам страшне снове и уплашим се утом дотрча двогодишњи филип са ма- лом бакарном џезвом у руци и кашиком стаде по њој да меша, онда померајући је кружно принесе је мами опет отрча и до- несе мали дрвени крст и принесе га тати да га целива мама тања нам објасни: „гле- дајте, то он показује како свештеник кади кадионицом и како износи крст на цели- вање јутрос само били на литургији у ма- настиру фенек и то је тамо видео иначе, он још не прича, али брзо памти мелодије и стално певуши што год чује“ малени филип нас је све одушевио он, заиста, без и једне речи сведочи своју де- тињу веру не треба се плашити родитељства треба се препустити богу и он ће се за све побринути ево, ми смо поднели захтев да будемо хранитељска породица неком незбринутом детету и отхранимо га са нашом децом март/април 2013 l православни мисионар l 55 у црквеном животу често се су- срећемо са питањем поновног уцрковљења људи који су били чланови цркве, а потом својом вољом изашли из ње, да би након што су до- живели покајање, зажелели поново да се врате у цркву oвом питању треба пажљиво приступити, с обзиром да су се чланови расколничких и секташких заједница издвојили из црквене пуноће и наступају једнострано – из перспек- тиве противљења и нападања приступ канонског права људима који су чланови ових заједница треба схватити као исце- литељски метод преображаја и прима- ња, чему претходе позивање и покајање што се тиче разматрања питања по- вратка у цркву из перспективе канон- ског предања јасно је да овде канони представљају путоказ како да један чо- век, који се враћа из ванцрквене зајед- нице, постане здрав део црквеног орга- низма у канонима се срећу одговори на најважније дилеме које проистичу из овог проблема канони који се од- носе на ову проблематику спомињу као прве услове повратка у цркву покајање и искрену вољу за пуним животом у цр- кви сам чин поновног уласка у цркву је различит, и одређује се према томе колико се поједина јерес у свом учењу и животу удаљила од цркве канони овде деле јереси у три групе, и следствено томе три начина повратка у цркву: за једне кроз свето миропомазање, за дру- ге кроз свето крштење, а за треће, пи- смена изјава којом анатемишу своју је- рес1 иако се може учинити да у процесу повратка црква „признаје св тајне“ из- ван цркве, ипак овде, по речима еп ата- насија јевтића „црквена икономија има други смисао а то је да извесне јереси, настале отцепљењем од цркве, нису са- свим изгубиле сваку везу са њом, него су црквом на свој начин „ознамењене“, и ти знакови могу бити духом светим, у цркви, кад јој приступе, оживотворе- 1 видети каноне који се односе на пријем јеретика у цркву: канон 8 првог вас сабора, канон 7 другог вас сабора, канон 95 петошестог вас сабора и каноне 1 и 47 св василија великог повратак у цркву из расколничких и секташких заједница покајанија отверзи ми двери, жизнодавче (покајни тропар великог поста) милош маринковић 56 l православни мисионар l 2/2013 црквеноправне теме ни светим миром, јер се они прикале- мљују живом организму тела црквеног“ седми канон другог васељенског сабора каже: „који од јеретика приступају пра- вослављу и уделу спасаваних“ овде је јасно да изван православне цркве нема спасења и стога се покајна дисциплина примењује различито на чланове јере- си и расколничких заједница али, као што је већ споменуто, овде се примењује икономија цркве која је истоветна са божанском икономијом спасења и овде такође не смемо упасти у замку „круте доследности“ јер смо на тај начин у ве- ликој опасности да изгубимо онога који је на путу покајања и у потрази за ис- тинским црквеним животом jeр упра-ц во икономија (οικονομία – домострој, управљање домом) означава спасоносну складност и човекољубиво снисхођење датом стању грешника који се каје и управо се на покајане примењује цркве- на икономија да би се истовремено оја- чало јединство и да би се покајани спа- сили давањем освећујућих дарова осим са различитим јересима, црква се суочава и са другим облицима пара- црквених заједница о основним од- ликама ових заједница говори св ва- силије велики у свом 1 канону: „зато су (оци) једне (групе) назвали јереси, друге расколи, а треће парасинагоге јереси су они који су сасвим отцепљени и отуђени од саме вере (цркве); а раско- ли су они који су се због неких црквених разлога и излечивих питања разишли међу собом, а парасинагоге су сабрања која бивају од непокорних презвитера или епископа, или од (црквено) невас- питаног народа“ стога су чланови јере- тичких заједницу они који су се својом вером, начином живота и (не)црквено- шћу у великој мери одвојили од цркве некадашњи чланови цркве који су сада март/април 2013 l православни мисионар l 57 ентеријер базилике св аполинарија у равени, 6 в у расколу или парасинагоги, углавном нису одступили у питањима вере од цркве, већ су се из разних разлога од- метнули од црквеног јединства као узрок раскола 10 канон картагинског сабора наводи понос и дрскост, који на- воде заблуделе на одвајање од цркве и „одвојено“ приношење светих дарова на жртвеницима подигнутим „против- но црквеној вери и установи“ међутим, упорно остајање у расколу доводи у пи- тање постојање самог њиховог бића као саставног дела (уда) цркве, јер управо говорећи о катарима, св василије вели- ки у поменутом 1 канону говори: „јер је почетак њиховог одвајања био кроз рас- кол, а одступници од цркве нису више имали на себи благодат духа светога, јер је нестало преношење благодати чим се прекинуло прејемство“ на ову тему еп атанасије додаје и следеће: „расколи се никад не зауставе само на отцепљењу, него неминовно почиње и мењање вере, јер презрена братска љубав кажњава то одступање од заједништва одступањем и од истине“2 када знамо интезитет и дубину про- машаја људи који су себе одвојили од цркве, оправдано се поставља питања правог начина и пута њиховог повратка у цркву најпре треба рећи да ово захте- ва мудрост и трезвеност не само пасти- ра већ и свих хришћана јасно је да без покајања нема никакве добре могућно- сти треба препознати искру покајања и разгорети је, а не угасити oвде треба за пример истаћи еванђелску причу о блудном сину (лк 15, 11–32) покајање почиње оног тренутка када човек „бора- већи у туђој земљи“ прво „долази себи“ и расуђује о љубави очевој тада види да је „и најмањи слуга у дому очевом већи од највећег у земљи туђој“ ово је дуг 2 свештени канони цркве (приредио еп атанасије), коментар на 1 кан св василија вел, стр 457 процес који захтева одговорност пасти- ра, али и сваког хришћанина јасно је да је свако секташење одустајање из црквене пуноће, тражење и трошење „свог дела“ (лк 15, 11–12) секташтво није само теолошка доктринарна заблу- да, него је управо грех – свестан или не- свестан, грех растурања цркве божије то је расипање онога што христос сабира (мт 12, 30), грех непослушности према цркви, који је раван отпадању од христа (мт 18, 30) растурити и уништити црк- ву као христову заједницу, као христо- во тело, еванђеље јасно говори чија је то жеља (мт 16, 18) а онај ко ради на њеном уништењу, без обзира из којих разлога и с којим мотивима, методима и „аргументи- ма“, чини грех не само против цркве као установе, него баш против христа сети- мо се да је савле гонио цркву христову не у име атеизма него баш у име староза- ветне „отачке ревности“, па му христос пред дамаском није рекао „савле, зашто гониш моју цркву“, него: „савле, сав- ле, зашто ме гониш?“ и у томе је и грех секташтва3 истина је да су припадници ових заједница антицрквени, али наше обраћање њима увек треба да значи позив на покајање, а не обрачун и расправа са неистомишљеницима дијалог са њима не сме да се своди на систем одбрана - напад, јер ми не бранимо цркву од њих напади- ма и прогонима против њих из свега овог произилази да пастир треба да покреће верујуће хришћане да се боре за оне који су се оделили, а не да устају против њих у повратку из секташких заједница, често је потребно ангажовање многих стручњака, али без љубави све је недовољно и недо- речено, јер једина свепобеђујућа сила јесте здрава и трезвена љубав по речима проф љубивоја стојановића, „истина и љубав су увек праве мере црквеног обраћања свим нецрквеним и антицрквеним група- 3 лазар милин, апологетика 6: црква и секте, стр 465 58 l православни мисионар l 2/2013 црквеноправне теме цијама које необуздано насрћу и пресрећу нас“ вековно искуство црквене непобе- дивости треба да нас увек покреће изнад обрачуна у добро сведочење то значи да треба увек саопштавати истину у љубави, баш због тога што их волимо, потребно је да им сведочимо истину4 што се тиче примене канона на људе који су сагрешили против вере и једин- ства цркве, и сада се налазе у парасина- гоги, расколничкој или секташкој зајед- ници, треба рећи да се овде на ради о казнама и забранама које су себи сврха, већ о добрим методама излечења овде пастир треба да покаже расуђивање, како би канонима приступио на одме- рен и исправан начин, не тумачећи их као норме кривичног законика, али и не повлађујући греховној немоћи, руково- дећи се у примени канона и акривијом и икономијом5 ако размотримо горе по- менуте каноне, видећемо јасност става по питању опасности одвајања од црквене пуноће овде нема помена о обрачуна- вању, већ се ради о тачној дијагнози пада која покреће лечебну терапију канони не говоре о истеривању непослушних, јер су они сами одступили, изашли и противе се изазивајући празне расправе црква се на овај начин не брани од њих него им сведочи истину позивајући их да се врате натраг у дом очев „где је црква тамо је и дух свети, и где је дух свети тамо је и црква“, говорили су и сведочили како свети оци тако и свети сабори црква духом светим ос- већује све чланове своје, и тиме их спаса- ва од греха, од смрти, од ђавола обогочо- вечујући их, отројичујући их јасно је да оци и сабори нису тврдили ни призна- вали да јереси и расколи, макар они себе и сматрали харизматичним покретима, 4 љубивоје стојановић, пастирско служење, стр 377 5 принципи примене канона на покајане (видети више у њима у православном мисионару за новембар/децембар 2010 г) имају духа светога али, по речима еп атанасија јевтића, оци и сабори нису изван канонских граница православ- не цркве гледали и видели само „про- паст и пакао“, апокалиптички бездан „свепрождирућег сатане“, него и њиву божију, на којој, до коначног „време- на жетве“, расте и пшеница и кукољ (мт 13, 27–30) зато су свети апосто- ли, сабори и оци, својим канонским, спасоносним и исцелитељним зако- нополагањем (законодавством) више гледали и настојали да људе, отпале од цркве, приведу, човекољубиво привуку приопштењу и заједништву: благода- ти господа исуса христа, љубави бога оца, заједници духа светога у цркви (2 кор 13, 13)6 аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 6 свештени канони цркве (приредио еп атанасије), стр 17–18 што се тиче примене канона на људе који су сагрешили против вере и јединства цркве, и сада се налазе у парасинагоги, расколничкој или секташкој заједници, треба рећи да се овде на ради о казнама и забранама које су себи сврха, већ о добрим методама излечења март/април 2013 l православни мисионар l 59 нећемо сви помрети (1 кор 15, 51) сам господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити (1 сол 4, 16–17) старо хришћанско гробље на кашелској стени (rock of cashel, познатој и као „стена св патрика“), локалитету у ирској провинцији манстер чувеном по бројним историјским споменицима 60 l православни мисионар l 2/2013 догматске теме шта је то што нас у једном жи- вотном тренутку раздвоји и многе учини неутешно ту- жнима? то је смрт, иако она, заправо, и не постоји – тачније, нема своје биће смрт је само привремено раздвајање душе од тела, а самим тим и привре- мено раздвајање оних који су оконча- ли свој овоземаљски животни пут од оних који настављају да још живе тада се догађа обрнути процес од онога који се збио приликом стварања човека, када је у тело (прах земаљски) бог ду- нуо дух животни и поста човек душа жива (пост 2, 7) тело, које сачињава свеколики „прах земаљски“, приликом смрти се враћа у земљу, а душа се враћа своме творцу смрт се донекле може разумети и на једноставним примерима из живо- та људи када се, примера ради, два човека жестоко посвађају и замрзе, онда они кажу један другоме: „ти си за мене мртав; више не постојиш“ то не значи да је онај коме су упућене ове речи заиста умро, он и даље живи и неки други му признају постојање но, за сваког од њих двојице посвађа- них, тај други као и да не постоји, као да није жив више не допуштају један другоме да учествују у њиховим жи- вотима, прекинута је свака међусобна комуникација чињеница је да самим учешћем у нечијем животу ми прак- тично остварујемо и потврђујемо своје постојање преносећи ово на план веч- ности, умреће само они који се, својом вољом, одрекну божанске љубави и милости у овом животу ако смо учес- ници у животу бога који је једини вечан и бесмртан, имамо прилику да се и сами обесмртимо и уђемо у цар- ство непролазног живота у коме влада вечна радост свето писмо нам сведочи да ће: „сам господ са заповешћу, гласом арханђе- ла и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити“ (1 сол 4, 16–17) из свега овога може- мо закључити да они који буду живе- ли у време другог христовог доласка неће бити у предности у односу на своје преминуле претке, већ ће најпре мртви да васкрсну, и при „последњој труби“ све ће се променити: људско тело постаће нова твар, доживеће пре- ображај и у новом јединству душе и тела, благодарећи неизмерној љубави божијој, биће нам дозвољен приступ свему ономе што никада нисмо очима видели, нити у својим срцима осетили (1 кор 2, 9) богоносни апостол павле, који је сам био узнет на „треће небо“ (2 кор 12, 2), сведочи људском роду најлепшу истину и велику тајну од бога му откривену: „нећемо сви помрети, а сви ћемо се променити, уједанпут, у трену ока при последњој труби, јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути не- распадљиви, а ми ћемо се променити јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност“ (1 кор 15, 51–53) целоме људском роду господ исус христос поручује: „ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (јн 11, 25) аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ненад вујић март/април 2013 l православни мисионар l 61 архимандрит гаврило вучковић је специфичан феномен у српској православној цркви овај време- шни монах до пре неколико година није познавао појмове као што су компјутер, интернет и информатика, по којима га данас распознају не само верујући људи активни на интернету већ и многи дру- ги он, који се у почетку про- тивио уласку информационих технологија у манастир лепа- вина, временом је уз помоћ екипе сарадника направио један од најпосећенијих пра- вославних сајтова мноштво интервјуа које је дао о гаври- ло сведоче о томе да његов, и труд његових сарадника у овој специфичној врсти мисиона- рења изазива пажњу многих сам сајт је естетски пријат- но конципиран при врху доминира фо- тографија манастира окруженог шумама и познате исцелитељске иконе пресвете богородице лепавинске иако је махом посвећен појмовима везаним за сам ма- настир као што су братство, историјат и локација истога, цео пројекат има да- леко шири карактер уредници сајта су се потрудили да мисионарски текстови буду питки и интересантни, а опет са ду- боком поуком ту су и интересантне ве- сти из хришћанског света, затим интер- вјуи духовника из разних часописа, чуда светитеља, књиге, репортаже, питања и одговори сурфовањем по сајту можемо прочита- ти како се познати грчки музичар никос куркулис на светој гори излечио од кан- цера панкреаса, или се упознати са чуди- ма светог георгија код кудунских мусли- мана – којих се око 10000 људи окупи на празник свете текле у манастир посве- ћен овом великом светитељу ако са дела посвећеног чудима одемо на интервјуе моћи ћемо да прочитамо занимљив раз- говор са јевгенијем ројзманом, депута- мисионарски пројекат лепавина wwwmanastir-lepavinaorg протонамесник горан живковић 62 l православни мисионар l 2/2013 е-мисија том руске думе о раду са наркоманима или још интересантнији са архимандри- том тихоном шевкуновим о савременом монаштву и његовом односу према жи- воту данашњице ту је и репортажа о по- знатом рехабилитационом центру земља живих у ченеју који је посетио о гаврило, као и разобличавање доскорашње сенза- ције о наводном крају света архимандрит гаврило се није задржао само на сајту већ је у својој мисионарској ревности посегао и за другим актуел- ним софтверским решењима – веома је активан на скајпу у разговору са својим духовним чедима, а почевши од 2006 г са благословом митрополита загребач- ко-љубљанског г јована, емитује се и ра- дио благовести сем акатиста пресветој богородици ту су беседе наших познатих владика, разне молитвене песме, преда- вања са трибина, одговори вероучитеља на недоумице ђака приложен је и соф- твер за слушање ове радио станице преко мобилног телефона или путем неколико популарних плејера поврх свега, отац гаврило је активан и на најпопуларнијој светској мрежи фејсбук чиме је заокру- жио присуство на свим посећеним чво- риштима интернета сајт је доступан и на ћирилици, као и на више језика – руском, грчком, немачком, енглеском и француском уз то се са на- словне стране може прећи на гледање не- колико православних телевизија – руских (тв спас и тв плус), грчких (4е и лихнос), бугарске (виара) занимљива је и галери- ја фотографија из више манастира, од ко- јих су најупечатљивије оне из хиландара треба нагласити да је за успех овог про- јекта сем о гаврила заслужан и велики број његових сарадника који су својим прегнућем уткали себе у једно дивно бо- гоугодно дело лепавински архимандрит је препознао њихове таланте умноживши их на духовну корист и спасење и њих са- мих и многих који прате рад сајта мана- стира лепавина аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову март/април 2013 l православни мисионар l 63 архимандрит гаврило вучковић манастир лепавина 64 l православни мисионар l 2/2013 поезија косово на барикади израсте ми биљка лазаркиња, чуваркућа, божур, рукосади, мој драги, гороцвет из стења, заноћио ту на барикади и пристижу међаши сторуки, да корење поваде из земље, а не знају лозинку славуја, крилате ми песме омеђене са враниним пером да ли пишем, није срце бодљикава жица, да се чује крила лепетање, митарење птица ругалица, косово је наше житно поље, нек туђину буде пустопоље косово је наше завештање, ми садили, зар да туђин жање брдо од стења је на путу и док ми сенка на земљу пада, голоруки крај ватре поноћне, заноћимо код последњих барикада еј, косово моје безвремено, чудотворна набујала реко, ивањско цвеће мог огњишта, расков траво, живота колевко чак и да си иловача само, самородно моје уточиште, анђео над анђелима ти си, песмопоја дивних извориште хоће да ми забране да ходам, светиње и манастире пале, стопала би радо ми одсекли и да су нам повијене главе косово је ружа многоцветна, један цвет увене а други процвета, као врбе поткресане гране, бујају тек кад су поткресaне, еј, косово гусле јаворове, с колена на колено пренете, ридају ти затегнуте жице, авет хоће да љуља колевке ми знамо одакле смо дошли и остављали путем крајпуташе, на косову кости су предака, еј, косово огњиште си наше! еј, гусларко песмо свих гуслара, у криле ћу положити гусле, гудалом ћу прећи преко струне, косово ће опет да васкрсне (славица јовановић, новинар и књижевник)
... граду који је подигао и посветио га пресветој богородици речима: „нађох најкрасније место од давнина, превели- ки град београд, који је по случају разру- шен и запустео, саздах њега и посветих га пресветој богородици“ кроз све видове уметности, српски народ је хвалио бога отаца наших када је певао, када је сневао, када је градио и васкрсавао београд и све друге гра- дове и места из пепела, имао је свест да чини богоугодно дело, славећи бога отаца наших бог отаца наших је бог који је водио и надахњивао наш српски народ и у расе- јању када је српски народ био уз цркву, увећавао је и јачао веру у бога, градио је храмове, помагао потребите када наш народ није мерио стварност по богу, тада су настајали већи и мањи расколи и мимо- илажења од цркве божије тако су прола- зили сви православни, када су одступали од пута божијег, не следујући богу отаца наших и на крају, погледајмо шта о овој теми каже један од савремених отаца цр- кве, старац софроније сахаров у својој чу- веној књизи видети бога као што јесте према његовим речима, бог отаца наших нас „препорађа и освећује он све то чини на невидљив начин, као неки скривени дивни пријатељ, који не жели да нас опте- рећује захвалношћу према њему“ небеска литургија, новија икона март/април 2013 l православни мисионар l 37тема броја у име оца и сина и светога духа, данас прослављамо дан свих све- тих, свих оних који су чули христове речи, оних чија су срца и умови били за- паљени његовом речју, оних који су иза- шли у свет не би ли целоме свету пренели добре, благе вести: благовести да је бог то- лико заволео свет, да је ушао у свет – да га никада не напусти, и да је у свом васкрсењу уздигао све што свет јесте – у своме телу сав видљиви свет, у својој души сав људски свет – и утврдио га с десне стране оцу ово није само слава цркве; ово је и позив упућен свима нама понаособ данас нас је- ванђеље дозива а апостолска посланица нас охрабрује – да љубимо бога како бисмо ис- тински постали његови ученици, а то зна- пођимо у свет, носећи у њега – у свет који лежи у јаду и беди, растројен јер је изгубио свој пут и залутао – благе вести не само вести да је бог дошао и да обитава међу нама, да нам је показао пут, да је он пут и да нам је он дао пример који свако треба да следи – не на ропски начин, не као најамници, већ са радошћу превод са енглеског: срећко петровић недеља свих светих превод са енглеског: срећко петровић 38 l православни мисионар l 2/2013 митрополит антоније блум, фотографија из 90-их година 20 века чи да наша вера у њега мора да буде и да остаје, из дана у дан, све истинскија и све дубља, како би други људи, видевши нас, видевши како живимо, гледајући ко смо могли да поверују како је христос дошао да спасе свет и да њега као учитеља и као пријатеља треба следити св ап јаков, обраћајући се људи- ма свога времена, вели: „ако хоћеш да ми покажеш своју веру без својих дела, показаћу ти моју веру мојим делима“ стога пођимо у свет, носећи у њега – у свет који лежи у јаду и беди, растројен јер је изгубио свој пут и залутао – бла- ге вести не само вести да је бог дошао и да обитава међу нама, да нам је пока- зао пут, да је он пут и да нам је он дао пример који свако треба да следи – не на ропски начин, не као најамници, већ са радошћу што следовањем тог пута остварујемо своје назначење и дубоко у себи носимо живот који можемо да из- ливамо и на друге ово је порука данашњег празника у наредне две недеље ћемо посебно просла- вити празник свих светих у земљи руској просијавших, као и празник православних светитеља британских острва, људи наше крви, наше плоти, наших ближњих раз- мислимо о њима и покушајмо да живимо тако да се они могу радовати – јер имају следбенике достојне христа и достојне начина на који су они проживели свој жи- вот амин митрополит сурошки антоније блум изворник: metropolitan anthony of sourozh, „sunday of all saints“ (june 9, 1996), http://wwwmitras ru/eng/eng_223htm митрополит сурошки антоније блум (1914–2003), познат као аутор више књига о молитви и хришћанском животу, православни епископ у великој бри- танији, носилац неколико почасних доктората (абердинског универзитета, универзитета у кембриџу, московске духовне академије и кијевске духовне академије), својим проповедима је у православну цркву привукао многе бри- танце и многе западњаке читаоцима православног мисионара доносимо њего- ву проповед одржану у недељу свих светих, 9 јуна 1996 године март/април 2013 l православни мисионар l 39тема броја митрополит антоније у разговору са младима учитељи унутрашњег живота предање духовног учења хришћанског истока сјајно изражава разумевање људске природе и духовне борбе необично је да, када застанемо да размислимо о томе, учитељи (људи и жене подједнако) унутрашњег живота имају тако мали утицај ван православног света овога доба (можда чак и унутар њега), упркос чињеници да њихово разумевање чини да фројд, јунг и адлер буду налик учитељима презвитеријанске недељне школе у поређењу са њима ушли смо у доба гуруа, доба ду- ховне жудње ово можемо да приметимо касно увече на те- левизији када се истиче „пут према личној аутентичности“ или „пут пре- ма успеху“ и кад се преко екрана нуде „дванаест корака“ за „личну употребу“ једноставним позивањем броја 800 [у србији тај „магични“ број тренутно почиње са 0900 — нап прев] који је уочљиво приказан на екрану ови „пу- теви“ позивају гледаоце да открију сво- је „унутрашње дете“ или да „преузму контролу“ над својим животом како би гуру могао да им помогне ако на- ставите даље, бићете на кратком путу према открићу свог „истинитог себе“ и/или путу према „финансијској не- зависности“ дубока обамрлост у северној аме- рици је пробудила глад код многих ге- нерација и довела до пуког маркетинга стотина оваквих духовних техника ова обамрлост и духовна жудња која из ње произлази су снажни и на универзите- тима на којима ја предајем током последњих неколико година приметио сам промену код студената који долазе на моја предавања – про- мену која је значајна због свог духовног жара карактеристично је да су студен- ти заинтересовани да савладају духовне превод са енглеског: маријана и срећко петровић аутор текста, дејвид гоа (1944–) је кустос музеја алберте (provinci- al museum of alberta), и ванредни професор на колеџу св стефана (saint stephen’s college) универзите- та у алберти (university of alberta) 40 l православни мисионар l 2/2013 следујући светим оцима вештине, путеве према аутентичности они имају дубоку антипатију према религиозним институцијама, нарочито према хришћанској цркви они ће вам рећи да је религиозни ауторитет гнусан и да га треба оспорити и вратити на ме- сто које му припада док сматрају да им је религиозни ауторитет гнусан, они су у исто време у потпуности – и заиста мислим у потпуности – неукалупљени у било коју религијску традицију заједно са овим недостатком духовног образо- вања, они су систематски лишени хри- шћанске традиције и познавања светог писма, иако су ово двоје средишњи део европске културе њихови дивни умови и срца су без наслеђене религиозне тра- диције и без духовног образовања две друге карактеристике погоршавају ово стање прво, студенти уоп- ште немају искуство заједнице, одрасли су у крајње нестабилном свету предграђа где је сваки однос наме- ран, вољан и одабран њихов свет је свет братских односа ни датост људске за- једнице нити вредност стајања „раме уз раме“ са другима, нити учење да живе и зависе од људских бића која се разликују по годинама, искуству, позиву и осетљи- вости, нису део њиховог свакодневног искуства друго, за велики број студе- ната, однос са мајком је веома слаб а од- нос са оцем је заправо непостојећи тек недавно сам схватио да су они вршњаци моје деце; то су деца мојих вршњака ова обамрлост је рођена из антипати- је према религиозним институцијама, из страха и мржње према духовном ауто- ритету, из равни свести неснабдевеном март/април 2013 l православни мисионар l 41 традицијом било какве врсте – свести без познавања смисла који пружа рели- гиозна традиција – без искуства заједни- це, са прилично слабим искуством мај- ке и без искуства оца међутим, унутар срца и умова оваквих студената, а сви они су дивни људи, налазимо жељу за значењем, жудњу за духовним образо- вањем – за ауторитетом гуруа, ауторите- том великог духовног учитеља недавно сам стекао овакво уверење захваљујући дивном реферату једне студенткиње она је радила дипломски рад из психологије, који је био допуњен кратким радом из проучавања религи- је мислим да је њена заинтересованост била мотивисана оном врстом обамрло- сти коју сам описао изнад рад са њом помогао ми је да јасније сагледам ову обамрлост зато што је она такође дете пореклом из фундаменталистичке дено- минације која је заправо отелотворила све околности које сам горе навео и дала им „свештену“ вредност желећи да употпуним њена интере- совања и ојачам њено проучавање пси- хологије, представио сам јој учење о ду- ховности према православном предању како патристичко предање и духовни учитељи хришћанског истока схвата- ју људску природу, борбу за аутентич- ност, душу, срце, тело, и очишћење од страсти? или да то представим као што је мени представио архиепископ лазар пухало пре неколико година: „у право- славној цркви постоји само једно једино богословље, духовно богословље, а оно је сачињено од молитве и поста духов- ност је једноставно дисциплина која нас припрема да постанемо чудотворци као сви свети“ жеља за разумевањем, за доласком до појашњења гледишта који дубоко узне- миравају њен духовни живот, навела је моју студенткињу да зарони у списе ота- ца цркве они су изазвали прогањајућу свест о подели унутар њеног живота одрасла је „размишљајући и осећајући“ да је тело (и шире, творевина) несвето, да треба га га се плашимо и да га духов- но колонизујемо ова подела је тако ду- боко била део њене свести о себи да је онда када је покушавала да разуме ко- рене своје свести о обамрлости и своје „немогућности да осећа и верује“, она потражила помоћ психолога психо- лог ју је питао да ли је као дете некада била злостављана карактеристично је да искуство деце која су била злоста- вљана цепа или дели личност, одвајајући њена осећања од тела кроз наш рад, уз 42 l православни мисионар l 2/2013 дејвид гоа следујући светим оцима патристику, оце цркве и православну духовност, ова дивна млада жена поче- ла је да увиђа чудо творевине, да схвата дар својег постојања у свету и да разуме да бог, „човекољубац“ (тит 3, 4), позива на исцељење поделу између њеног тела и њених осећања предање духовног учења хришћан- ског истока сјајно изражава разуме- вање људске природе и духовне бор- бе необично је да, када застанемо да размислимо о томе, учитељи (људи и жене подједнако) унутрашњег живота имају тако мали утицај ван православ- ног света овога доба (можда чак и уну- тар њега), упркос чињеници да њихово разумевање чини да фројд, јунг и адлер буду налик учитељима презвитеријан- ске недељне школе у поређењу са њима није тачно да традиција православне духовности не успева да се обрати оба- мрлости нашег доба напротив, ови знаменити људи и жене просветљују и позивају нас све до последњег да дубо- ко удахнемо чудо живота, којег нам је подарио творац свега што постоји по мом мишљењу, неуспех оних који знају и који су искусили хришћански исток је управо неуспех да се приближи пре- диван извор живота онима који са ду- ховним жаром трагају за учитељима који ће их повести ка истинском и ау- тентичном животу дејвид гоа извод из књиге питајући оце изворник: david j goa, „masters of the inner life“, у asking the fathers – on spiritual being and life according to the fathers of the orthodox church, synaxis press – the canadian orthodox publishing house, canada 1997, стр 13–16 није тачно да традиција православне духовности не успева да се обрати обамрлости нашег доба д гоа у разговору са младима у манастиру ставрополис у букурешту (румунија) март/април 2013 l православни мисионар l 43 рођен сам у религиозној породици многи моји рођаци су били ак- тивни чланови цркве уједињеног евангелистичког братства [eub – evan- gelical united brethren], и као свештеници и као лаици алберт ајнштајн је једном рекао: „шта риба зна о води у којој плива чи- тавог живота?“ на тај начин сам ја у својој младости доживљавао религију: као нешто што је било свуда око мене, толико свепрожи- мајуће да је постало нешто што се под- разумева, a не нешто што сам заиста примећивао како сам одрастао, постајао сам заин- тересованији за правила и праксе своје деноминације и своје вере „због чега чинимо оно што чинимо? шта различити поступци представља- ју? шта ову цркву, ову деноминацију разликује од других хришћанских веро- исповести?“ мислио сам да је на ова питања лако одговорити али изгледа да није или су бар одговори били различити у за- висности од тога кога сам упитао на крају сам схватио да је коначан одговор обично био: „зато што смо одувек то тако чинили“, или „зато што волимо то тако да чинимо“ ти одговори нису били оно што сам желео да чујем године 1967 се црква уједињеног еван- гелистичког братства ујединила са мето- дистичком црквом она је сада обухва- тала веома разнолику групу чланова, од људи који су били крајњи евангелисти (који су се састајали под шаторима и слично) до људи који су припадали про- тестантском „главном току“ (развијали либерално богословље, подржавали по- крет „друштвеног јеванђеља“ [social go- spel] итд) стално сам се питао која веро- вања су нас ујединила у ту деноминацију? да бих пронашао одговор на ово питање, у недељној школи сам предложио да у току једне сезоне читамо и разматрамо учење наше цркве како бисмо сви могли због чега чинимо оно што чинимо? замислите колико сам се изненадио када сам постављао оно што би за мене била обично питања без задовољавајућег одговора добијао сам озбиљне, разумљиве одговоре засноване на светом писму, историји и богословљу! у православној цркви постоје разлози због чега се чини оно што се чини! превод са енглеског: маријана петровић 44 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом да сазнамо која веровања наша црква проповеда нико није био заинтересован за то схватио сам да то значи да учење цркве није било ни значајно ни важно да би се о њему разговарало, или бар није било то за већину чланова те цркве постепено сам престао да одлазим у цркву јер у њој нисам могао да чујем ни- шта осим мотивационих и надахњујућих говора које сам слушао читавог живота године 1989 сам почео да се виђам са једном гркињом и почео сам да са њом и њеном децом одлазим у цркву часног крста то је било моје прво искуство православља било је веома другачије од било чега што сам видео раније! био сам природно радознао године 1989 сам почео да се виђам са једном гркињом и почео сам да са њом и њеном децом одлазим у цркву часног крста то је било моје прво искуство православља било је веома другачије од било чега што сам видео раније! март/април 2013 l православни мисионар l 45 ентеријер саборне цркве св николе у вашингтону (храма православне цркве у америци) замислите колико сам се изненадио када сам постављао, оно што би за мене била обично питања без задовољавају- ћег одговора, као на пример: „због чега имате зид између верника и олтара?“ добијао сам озбиљне, разумљиве од- говоре засноване на светом писму, историји и богословљу! у православ- ној цркви постоје разлози због чега се чини оно што се чини! и сви разлози су у основи усмерени ка једном циљу: слу- жењу богу оцу, сину и духу светоме „због чега појемо химне?“ не зато што уживамо у музици већ зато што нам оне помажу да схватимо и да се припремо за богослужење све на литургији има смислену сврху; задатак који треба извршити у циљу унапређива- ња богослужења „у духу и истини“ схва- тио сам да никада неће постојати право- славна фолк-литургија, ни џез-литургија нити било какве „помодарске“ ствари које многе друге цркве користе како би привукле људе не, богослужење не треба да буде забава: оно треба да буде богослу- жење то сам пронашао у православљу! сигурно нисам инстант преобраће- ник у православље – то може посведо- чити отац ден [fr dan] долазио сам у цркву неколико година, упорно сам за- питкивао о православној вери и пракси док на крају нисам био спреман да ис- тински и искрено прихватим и пригр- лим православље срећом по мене, отац ден се на крају сложио са тим званично сам примљен у православље и постао сам члан цркве часног крста у вилијам- спорту – и од тада им досађујем! даг лос изворник: doug loss, „why do we do what we do?“, http://journeytoorthodoxycom/2012/11/20/ why-do-we-do-what-we-do/ „због чега појемо химне?“ не зато што уживамо у музици већ зато што нам оне помажу да схватимо и да се припремо за богослужење све на литургији има смислену сврху; задатак који треба извршити у циљу унапређивања богослужења „у духу и истини“ 46 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом црква часног крста у вилијамспорту васпитаван сам у протестантском духу и веома сам захвалан због тога штавише, одувек су ме при- влачили храмови и верске књиге и иде- је када сам био дете, са породицом сам годину дана живео у аустрији и причају ми да сам у црквама по европи које смо обилазили одлазио напред и посматрао олтар у риму су ме заинтересовале ан- тичке рушевине и хришћанске катаком- бе када сам одрастао, док сам радио у новом мексику, привукло ме је римо- католичанство те пустињске државе такође се сећам да сам се једног летњег поподнева, док сам радио у колораду при шумској управи, шетао кроз шуму и размишљао о томе како би можда треба- ло да приступим свештеничкој служби, премда нисам сигуран одакле је потекла та замисао тако сам стигао до кратког боравка у протестантској семинарији међутим, пошто сам био превише не- зрео, напустио сам је после годину дана до својих позних двадесетих година сам изгубио духовни спокој знао сам да ми у животу нешто недостаје, али уоп- ште нисам био сигуран за чиме трагам све се закомпликовало након губитка вољене особе у детињству и након дру- гих изазова у младости – догађаја због којих сам почео да сумњам у срећу и оаза у пустињи ово је још једна у низу прича о обраћењу људи који су своје животе променили и вратили се у православље после сусрета са заједницом цркве часног крста у вилијамспорту у пенсилванији превод са енглеског: маријана петровић аутор текста је др ерик афспрунг, психолог из пенсилваније већ дуги низ година ради са студентима на универзитету блумсбург, универзи- тету бакнел и универзитету пенсил- ваније више информација о њему може се наћи на његовој вебстрани – http://wwwericaffsprungphdcom/ март/април 2013 l православни мисионар l 47 повратак у очев дом људске односе и због којих сам био гне- ван, због којих сам заузео одбрамбени став према богу и хришћанству нажалост, црква моје младости више ми није била уточиште протестан- тизам се све више стапао са модерном културом, бивао је све више духовно беживотан и богословски испразан, понекад је више личио на социјално удружење или самодовољни политич- ки активизам него на веру као и мно- ги други млади људи, кокетирао сам са источним религијама, али сам исто тако на неком нивоу схватао да оне нуде само празно, нихилистичко и са- мољубиво искуство стварности и да не бих могао да напустим цркву христову (иако нисам уопште био сигуран да је он са мном ишта хтео) али, где се на- лазила та црква? и да ли је у њој посто- јало место за мене? нешто ми је изгледа увек стајало на путу да ли је то била моја емотивна незрелост, тврдоглави понос и недостатак вере? да ли је на тај начин бог покушавао да ми каже како сам на погрешном путу? штавише, с обзиром на то да сам имао „западњачки“ начин размишља- ња, изгледало је да је савремени хри- шћанин суочен са страшним, неверо- ватним избором могао сам да навучем интелектуалне амове и да светом пи- сму приђем као „фундаменталиста“, са много емоција и да се потрудим да игноришем разум, могао сам да поку- шам да прихватим јалову „постмодер- 48 l православни мисионар l 2/2013 повратак у очев дом црква часног крста у вилијамспорту ну“ и „демитологизовану“ веру својих вршњака, или сам могао да сасвим на- пустим хришћанство први избор ми је био немогућ а други и трећи би мој живот лишили наде и смисла тада сам се сусрео са православном црквом људи ме питају како сам про- нашао православље искрено, немам појма шта ме је довело до улазног сте- пеништа цркве часног крста у вили- јамспорту те прве недеље једино могу да верујем да се дух свети сажалио на изгубљену душу привукла ме је дружељубивост зајед- нице у цркви часног крста као и лепо- та литургије затим сам у православној цркви открио свето предање и нов и сасвим другачији начин читања светог писма и разумевања христовог дела приликом стварања у православљу има места и за живот ума као и за срце, за разумно и за тајанствено – за тајну сасвим другачију од било чега са чиме сам се сретао раније штавише, право- славна црква је црква саздана на чвр- стим коренима и има непосредну везу са древном апостолском црквом упркос својој укочености и тврдогла- вом „праћању противу бодила“, на крају сам, у својој 54 години, хвала богу, при- шао православној цркви (узевши име антоније) манастир св антонија, без сумње нај- старији хришћански манастир на свету, основан је у 4 веку он је и данас ак- тиван изграђен је око мале оазе у сред египатске пустиње проналажење пра- вославне цркве је за мене било као про- налажење оазе након година и година лутања по пустињи др ерик афспрунг изворник: dr eric affsprung, „an oasis in the desert“, http://journeytoorthodoxy com/2012/11/29/an-oasis-in-the-desert/ капела манастира св антонија привукла ме је дружељубивост заједнице у цркви часног крста као и лепота литургије затим сам у православној цркви открио свето предање и нов начин читања светог писма март/април 2013 l православни мисионар l 49 село моје, забрежје, на обали саве, још су турске дахије по многоме знале ту је била граница турака и шваба, а кроз моје двориште ишла турска џада забрежје се везује за ваљевску нахију, за србију карађорђа и за проту матију, помиње се у посети александра краља, о дочеку забрежана и другог што ваља забрежје је село надомак обреновца о њему је ову надахнуту песму напи- сао наш домаћин кроз велику дво- крилну капију, изнад које пише „крсмано- вић-конак“, улазимо у опевано пространо двориште са маленом кућом у етно стилу унутра: зидана пећ, на зидовима слике у ста- ринским рамовима и шарене тканице, мно- го икона око централне славске иконе св јована крститеља, под којим гори кандило ово је мали топли дом осмочлане поро- дице крсмановић: горана (42) и тање (37), и њихове деце: теодоре (11), стефана (8), ђорђа (6), јована (4), филипа (2) и андреја (пет месеци) сва деца су рођена у београ- ду, осим стефана – у смедереву, где живе горанови родитељи сви су крштени у 40 дан (осим теодоре) од истог кума бранка, који је венчао горанове родитеље, затим горана и тању, и крстио сву њихову децу, бирајући им имена из црквеног календара мали дом зрачи топлином њихових срца и насмејаних лица домаћине, овде је као у рају! то је ваше заједничко дело како се то постиже? – вера чуда ствара и врата раја отвара! само се треба уздати у бога пре брака, тања и ја смо се знали пет година и осе- тили смо да су нам душе побожне и срод- не од самог почетка, наш брак је кренуо са пуним поуздањем у господа: иштите најпре царство божије, и све друго ће вам се придодати обоје смо желели много деце ја сам јединац, она јединица, која је имала несрећу да је мајка преда у дом за незбринуту децу и до треће године је живела у хранитељској породици, док је отац није признао, те су је поново узе- у ишчекивању најрадоснијег празника, васкрса, наша домаћа црква добро функционише децу укључујемо у пост од седме године, мада су, прво стефан, а потом и ђорђе, почели да посте још од шесте године прва недеља је за све строга, а после рибом ублажавамо пост и деци и мами крсмановићи из забрежја 50 l православни мисионар l 2/2013 многодетне хришћанске породице радмила грујић ли тања има и старију сестру, по мајци, са којом није одрасла, јер је и њу мајка, пре тање, дала у хранитељску породи- цу њена сестра има своју породицу и са њима смо врло блиски тањина мајка је пореклом украјинка, њени су се доселили из галиције наше венчање је било неу- обичајено рекли смо „да“ 2000 године, заједно са још 50 парова испред савезне скупштине, у оквиру првомајске „свад- бе за маштање“, и пред богом потврди- ли у цркви св ђорђа на бановом брду прво смо кратко становали у београду, са тањиним родитељима, а затим се пре- селили у смедерево, код мојих родитеља са којима смо живели четири године тек кад сам почео да радим у обреновачкој ласти, тања је тада била у благословеном стању са трећим дететом, прешли смо овде, у кућицу мога деде, по оцу, од 35 квадрата, стару преко 200 година у њој тада није било ни купатила ни грејања, али смо, слава богу, грејање одмах увели, а за купатило смо се стрпили још пар ме- сеци бог је уредио да смо са трећим дете- том реновирали стару кућу, а са шестим је проширили, уклопивши тако и стару и нову кућу у једну етно- целину у међувре- мену, тањини родитељи су продали стан у београду и купили у обреновцу, како би нам били ближе с обзиром на то да нису били доброг здравља (тањина мајка је два пута оперисала дојку, а отац је боловао од паркинсонове болести и био непокретан) обоје су се упокојили прошле године ме- сец дана пред њихову смрт, прешли смо код њих да бисмо даноноћно бринули о њима то је била прилика да у пракси ис- пунимо божију заповест: поштуј оца и мајку стари део куће нам је веома драг у њему је собица са камином, коју смо назвали „келијом“ и то је наш кутак за молитву ово је завичај мојих родитеља и они сада желе да продају стан у смедереву и врате се овде ето, благодат божија и да- рови божији, које смо са благодарношћу прихватали, помагала нам је и ослобађала нас од егзистенцијалних брига тата горан, је завршио средњу геолошку школу на вождовцу, вишу школу за спор- тске тренере, био је професионални фуд- балер, члан „рада“, „чукаричког“, „бора“, март/април 2013 l православни мисионар l 51 „смедерева“, а неко време је провео и у иностранству – хтео сам да зарадим паре и постанем славан, јер се то сматрало под обавезним, за оне који се баве тим послом, али је го- спод знао шта се крије у дубини моје душе и полако ме је приводио себи данас, кад се сетим те младалачке јурњаве, изгледа ми смешно, јер тада нисам схватао зна- чај духовних вредности, нити сам знао да одвојим битно од небитног али, када сам упознао тању, незаборавног ђурђевда- на 1995, осетио њену љубав, верност и пажњу, како према мени тако и према мојим родитељима, схватио сам да је по- родица највећа вредност, да је мушкарац без жене само пола човека, и да је то бо- жија воља тада се мој живот променио љубав чини чуда, али не може без вере и наде бога сам почео да тражим кроз књи- ге сећам се добро бакиних молитви пред спавање али, тек када смо тања и ја при- мили свету тајну брака, почели смо ли- тургијски да живимо моји родитељи ни славу нису славили, него смо сви долазили на славу код деде, овде на забрежје, али са мојим преображајем и они су се промени- ли па су, убрзо после нас, примили свету тајну венчања и вратили се цркви данас горан ради као контролор ис- поруке робе у фабрици сточне хране у бољевцима, у срему једно време радио је као кондуктер у аутобусима београд- ске „ласте“ на приградским линијама, а истовремено је и апсолвент на богослов- ском факултету у београду моли се го- споду да му испуни највећу жељу и удо- стоји га да постане свештеник српске православне цркве каже: „рођен сам на св андреја првозваног па можда то буде неки знак да постанем ’првозвани ̓ свеш- теник у породици крсмановић“ горан је једна духовно осетљива и песничка душа мада није музички образован, свира на гитари, фрули, усној хармоници и на кла- вијатури, пева старе народне песме, али и своје стихове има преко сто написаних, углавном духовних, а педесетак песама је компоновао члан је удружења новинара србије, објављује у православном листу србљак, из нове пазове, члан је управног одбора еколошког удружења „перило-за- брежје“ и редакције јединог сеоског листа – забрешке новине мама тања је машински техничар ра- дила је као војник по уговору, у центру за ваздушно осматрање и јављање у касарни на топчидеру, у јединици противваздуш- не одбране војске србије напустила је тај посао јер је, како каже, супрузи и мајци 52 l православни мисионар l 2/2013 многодетне хришћанске породице место у кући завршила је и нижу ликовну школу, лепо црта, има златне руке, шије, штрика, хекла, везе, плете бројанице, до- бра је куварица да ли примате помоћ од државе и још неку помоћ? – само дечији додатак за четворо деце и то је, поред моје плате, све чиме распола- жемо међутим, господ коме смо се препу- стили, шаље помоћ кроз добре људе онда када он сматра да је потребна кад сам уписао богословски факултет, пријатељи су ми покрили све обавезне трошкове је- дан брат у христу уплаћује нам сваког ме- сеца 5000 динара и очигледно је, господ брине о нама и омогућује нам чак да и ми понекад будемо дародавци да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? – били смо гости серијала „време је за бебе“ на ртс 2, у јубиларној 150 еми- сији поводом тог јубилеја, његова све- тост патријарх српски г иринеј примио је 13 априла 2011 године, у српској па- тријаршији у београду екипу и актере ове серије и дао благослов за наставак њеног снимања и ми смо били на том пријему уз благослов његове светости, снимљено је крштење које је патријарх обавио у крушевачкој цркви покрова пресвете богородице то је први пут у историји спц да је српски патријарх служио свету тајну крштења пред те- левизијским камерама та емисија је емитована управо на дан када је ње- гова светост устоличен за патријарха српског у пећкој патријаршији потом је о нама писала и илустрована полити- ка, на ђурђевдан 2011 а сада се веома радујемо што ће о нама писати и право- славни мисионар, јер је то прави мисио- нарски часопис да ли су сва деца здрава? колико има- те ђака? да ли се баве додатним ак- тивностима? – хвала милом богу, сва деца су здрава и напредна теодора је у 5, а стефан у 2 раз- реду ош „посавски партизани“ ђорђе је предшколац сви иду на фолклор, музич- ки су талентовани на тату, а ликовно на маму теодора је и „православна новинар- ка“ у забрешким новинама, води рубрику „мала школа православља“ кад јој устре- ба стручна помоћ, ту је тата да помогне то је доказ да теодора баш воли веро- науку ваш парохијски свештеник, па- рох забрешки о милан мијаиловић, дао је благослов да пишемо о вама каже да ће и забрежје добити нову цркву кад се реше имовинско-правни услови нарочи- то је нагласио да сте ту и ви, горане, ак- тивни и ангажовани како функционише ваша домаћа црква у току овог великог часног поста? – да, теодора, али и стефан, обоје воле веронауку драго ми је што веронаука по- стоји, – каже тата горан, – али прве кора- ке ка богу деца морају направити у своме дому наша домаћа црква добро функци- онише децу укључујемо у пост од седме године, мада су, прво стефан, а потом и ђорђе, почели да посте још од шесте го- дине прва недеља је за све строга, а после рибом ублажавамо пост и деци и мами знају многе молитве напамет, а остале чи- тају из дечјег молитвеника молитве пред спавање се не прескачу, али оне јутарње нису баш редовне због ужурбане при- преме за одлазак у школу поред одлазака на свету литургију у нашу обреновачку цркву силаска светог духа на апосто- ле, врло често смо недељом у манастиру фенек, код оца макарија, који нас је при- вукао овој светињи својом очинском љу- бављу деца веома воле кад идемо у фе- нек, јер после св литургије у трпезарији конака рецитују, свирају и певају изворне српске и духовне песме а и ми старији се прикључујемо, заједно са оцем макаријем ту се негује дух наших славних ратника и радо се певају косовске и родољубиве пес- март/април 2013 l православни мисионар l 53 ме дечије рођендане скромно прославља- мо, а имендане посебно свечано: палимо сва кандила у кући, а у цркви упалимо ве- лику свећу светитељу, чије име носи наш малишан чекајући најрадоснији празник – васкрс, хтео бих да кажем и нешто о бла- годати наше православне вере и благода- ти коју носе свештеници, а да неки од њих тога нису ни свесни наиме, када се кувају васкршња јаја у воду треба додати мало освећене водице, коју свештеник освећује пред васкрс (мало освећење) да бисмо на васкрс следеће године видели чудо зани- мало ме је како изгледа чуваркућа када се разбије следеће године и био сам задивљен када је то јаје, и поред парног грејања и летњих врућина, изгледало као да је сада скувано, прекривено водицом тања, колико траје ваше радно време? да ли мислите да је данас теже подизати децу него раније? – моје радно време је 24 часа али, го- ран ми у свему помаже брижан је отац и сваки слободан тренутак користи да буде са нама где год идемо, идемо заједно, баш као права породица не мислим да је нама данас теже него што је било нашим мајка- ма и бакама ми данас имамо све кућне апарате, а оне су све морале радити руч- но морам рећи да су данашње мајке мало размажене родили сте шесторо здраве деце да ли је сваки порођај протекао на природан начин, како бог заповеда: у мукама ћеш дјецу рађати (1 мојс 3, 16)? какав је ваш став о коришћењу epidurala при порођају и све чешћем прибегавању царском резу и кад за то нема преке потребе? затим, из- бегавање дојења да ли је то ускраћивање мајчинске љубави? ваш став о вантеле- сној оплодњи? – сву децу сам родила у боловима, без epidurala, иако је он сада бесплатан и ле- кари га сами нуде породиљама сматрам да од самог зачећа до порођаја све треба да буде по божијој вољи тај бол је приро- дан и жена мора да га осети, чак се брже и опоравља а дојење се подразумева то није само храна него и духовна и емо- тивна блискост мајке са дететом и про- дужетак оне блискости кад је дете било у топлом окриљу мајчиног стомака, под њеним срцем а када одатле изађе, онда се свија преко мајчиног срца у њеном то- плом крилу тако дете осећа и љубав и си- гурност сматрам да је вештачка оплодња чедоморство јер се у пракси од више оплођених ембриона бира један или два, колико та жена жели, а остали се убијају или замрзавају на одређено време зато та деца врло често болују од аутизма знам да неки духовници не дају благослов за такво зачеће горане, можемо ли, у погледу васпи- тања и послушања, многодетну породицу упоредити са бројном монашком оби- тељи, где игуман, као духовни отац, „кара по љубави“ своја чада? јер, и бог кара оне које воли, ради њиховог смирења и спасења – наравно, без чврсте руке, која се не по- креће гневом већ љубављу, не може функ- ционисати ни једна породица, а поготово многодетна данас је проблем што се у јавности не разликују васпитне батине од злостављања и многи родитељи толеришу деци много тога, уразумљујући их само причом која прича може да уразуми дете које трчи да гурне прст у штекер или које вришти недајући да му се промени пеле- на? ако се прескоче мале батине, петого- дишњак већ намеће своју вољу али, под- разумева се да смо се најпре, ми родитељи преваспитали, да живимо благочестиво, да би нам бог дао мудрости да васпитава- мо децу, јер човек који није спознао запо- вести божије погрешно ће разумети речи: „батина је из раја изашла“ имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? – шта да поручимо? заиста није лако, али је и благодат божија велика не 54 l православни мисионар l 2/2013 многодетне хришћанске породице треба се плашити родитељства тре- ба се препустити богу и он ће се за све побринути можда некоме ипак ово буде подстрек: поднели смо захтев да будемо хранитељска породица неком незбринутом детету и отхранимо га са нашом децом на крају, било би нам веома пријатно да нам растанак улепшате и засладите пе- смом горане, прочитајте нам неку вашу песму, одсвирајте нам и отпевајте нешто из вашег репертоара – прво ћу вам прочитати моје две песме, а потом уз гитару отпевати небеску ли- тургију од св николаја српског после тате, и теодора нам је, уз пратњу татине гитаре, дивно отпевала нимало лаку стару македонску песму већ је време за вечерње молитве да чујемо како то деца раде ко ће да почне? – ево, ја ћу, – јавља се стефан, који је све веома пажљиво и заинтересовано слушао – слава оцу и сину и светоме духу царе небески свети боже хвала стефане, остале молитве ћете сви завршити пред спавање – нека вам стефан каже шта му се догађа кад се не помоли пред спавање – каже тата горан стефан: – да, кад се не помолим, онда сањам страшне снове и уплашим се утом дотрча двогодишњи филип са ма- лом бакарном џезвом у руци и кашиком стаде по њој да меша, онда померајући је кружно принесе је мами опет отрча и до- несе мали дрвени крст и принесе га тати да га целива мама тања нам објасни: „гле- дајте, то он показује како свештеник кади кадионицом и како износи крст на цели- вање јутрос само били на литургији у ма- настиру фенек и то је тамо видео иначе, он још не прича, али брзо памти мелодије и стално певуши што год чује“ малени филип нас је све одушевио он, заиста, без и једне речи сведочи своју де- тињу веру не треба се плашити родитељства треба се препустити богу и он ће се за све побринути ево, ми смо поднели захтев да будемо хранитељска породица неком незбринутом детету и отхранимо га са нашом децом март/април 2013 l православни мисионар l 55 у црквеном животу често се су- срећемо са питањем поновног уцрковљења људи који су били чланови цркве, а потом својом вољом изашли из ње, да би након што су до- живели покајање, зажелели поново да се врате у цркву oвом питању треба пажљиво приступити, с обзиром да су се чланови расколничких и секташких заједница издвојили из црквене пуноће и наступају једнострано – из перспек- тиве противљења и нападања приступ канонског права људима који су чланови ових заједница треба схватити као исце- литељски метод преображаја и прима- ња, чему претходе позивање и покајање што се тиче разматрања питања по- вратка у цркву из перспективе канон- ског предања јасно је да овде канони представљају путоказ како да један чо- век, који се враћа из ванцрквене зајед- нице, постане здрав део црквеног орга- низма у канонима се срећу одговори на најважније дилеме које проистичу из овог проблема канони који се од- носе на ову проблематику спомињу као прве услове повратка у цркву покајање и искрену вољу за пуним животом у цр- кви сам чин поновног уласка у цркву је различит, и одређује се према томе колико се поједина јерес у свом учењу и животу удаљила од цркве канони овде деле јереси у три групе, и следствено томе три начина повратка у цркву: за једне кроз свето миропомазање, за дру- ге кроз свето крштење, а за треће, пи- смена изјава којом анатемишу своју је- рес1 иако се може учинити да у процесу повратка црква „признаје св тајне“ из- ван цркве, ипак овде, по речима еп ата- насија јевтића „црквена икономија има други смисао а то је да извесне јереси, настале отцепљењем од цркве, нису са- свим изгубиле сваку везу са њом, него су црквом на свој начин „ознамењене“, и ти знакови могу бити духом светим, у цркви, кад јој приступе, оживотворе- 1 видети каноне који се односе на пријем јеретика у цркву: канон 8 првог вас сабора, канон 7 другог вас сабора, канон 95 петошестог вас сабора и каноне 1 и 47 св василија великог повратак у цркву из расколничких и секташких заједница покајанија отверзи ми двери, жизнодавче (покајни тропар великог поста) милош маринковић 56 l православни мисионар l 2/2013 црквеноправне теме ни светим миром, јер се они прикале- мљују живом организму тела црквеног“ седми канон другог васељенског сабора каже: „који од јеретика приступају пра- вослављу и уделу спасаваних“ овде је јасно да изван православне цркве нема спасења и стога се покајна дисциплина примењује различито на чланове јере- си и расколничких заједница али, као што је већ споменуто, овде се примењује икономија цркве која је истоветна са божанском икономијом спасења и овде такође не смемо упасти у замку „круте доследности“ јер смо на тај начин у ве- ликој опасности да изгубимо онога који је на путу покајања и у потрази за ис- тинским црквеним животом jeр упра-ц во икономија (οικονομία – домострој, управљање домом) означава спасоносну складност и човекољубиво снисхођење датом стању грешника који се каје и управо се на покајане примењује цркве- на икономија да би се истовремено оја- чало јединство и да би се покајани спа- сили давањем освећујућих дарова осим са различитим јересима, црква се суочава и са другим облицима пара- црквених заједница о основним од- ликама ових заједница говори св ва- силије велики у свом 1 канону: „зато су (оци) једне (групе) назвали јереси, друге расколи, а треће парасинагоге јереси су они који су сасвим отцепљени и отуђени од саме вере (цркве); а раско- ли су они који су се због неких црквених разлога и излечивих питања разишли међу собом, а парасинагоге су сабрања која бивају од непокорних презвитера или епископа, или од (црквено) невас- питаног народа“ стога су чланови јере- тичких заједницу они који су се својом вером, начином живота и (не)црквено- шћу у великој мери одвојили од цркве некадашњи чланови цркве који су сада март/април 2013 l православни мисионар l 57 ентеријер базилике св аполинарија у равени, 6 в у расколу или парасинагоги, углавном нису одступили у питањима вере од цркве, већ су се из разних разлога од- метнули од црквеног јединства као узрок раскола 10 канон картагинског сабора наводи понос и дрскост, који на- воде заблуделе на одвајање од цркве и „одвојено“ приношење светих дарова на жртвеницима подигнутим „против- но црквеној вери и установи“ међутим, упорно остајање у расколу доводи у пи- тање постојање самог њиховог бића као саставног дела (уда) цркве, јер управо говорећи о катарима, св василије вели- ки у поменутом 1 канону говори: „јер је почетак њиховог одвајања био кроз рас- кол, а одступници од цркве нису више имали на себи благодат духа светога, јер је нестало преношење благодати чим се прекинуло прејемство“ на ову тему еп атанасије додаје и следеће: „расколи се никад не зауставе само на отцепљењу, него неминовно почиње и мењање вере, јер презрена братска љубав кажњава то одступање од заједништва одступањем и од истине“2 када знамо интезитет и дубину про- машаја људи који су себе одвојили од цркве, оправдано се поставља питања правог начина и пута њиховог повратка у цркву најпре треба рећи да ово захте- ва мудрост и трезвеност не само пасти- ра већ и свих хришћана јасно је да без покајања нема никакве добре могућно- сти треба препознати искру покајања и разгорети је, а не угасити oвде треба за пример истаћи еванђелску причу о блудном сину (лк 15, 11–32) покајање почиње оног тренутка када човек „бора- већи у туђој земљи“ прво „долази себи“ и расуђује о љубави очевој тада види да је „и најмањи слуга у дому очевом већи од највећег у земљи туђој“ ово је дуг 2 свештени канони цркве (приредио еп атанасије), коментар на 1 кан св василија вел, стр 457 процес који захтева одговорност пасти- ра, али и сваког хришћанина јасно је да је свако секташење одустајање из црквене пуноће, тражење и трошење „свог дела“ (лк 15, 11–12) секташтво није само теолошка доктринарна заблу- да, него је управо грех – свестан или не- свестан, грех растурања цркве божије то је расипање онога што христос сабира (мт 12, 30), грех непослушности према цркви, који је раван отпадању од христа (мт 18, 30) растурити и уништити црк- ву као христову заједницу, као христо- во тело, еванђеље јасно говори чија је то жеља (мт 16, 18) а онај ко ради на њеном уништењу, без обзира из којих разлога и с којим мотивима, методима и „аргументи- ма“, чини грех не само против цркве као установе, него баш против христа сети- мо се да је савле гонио цркву христову не у име атеизма него баш у име староза- ветне „отачке ревности“, па му христос пред дамаском није рекао „савле, зашто гониш моју цркву“, него: „савле, сав- ле, зашто ме гониш?“ и у томе је и грех секташтва3 истина је да су припадници ових заједница антицрквени, али наше обраћање њима увек треба да значи позив на покајање, а не обрачун и расправа са неистомишљеницима дијалог са њима не сме да се своди на систем одбрана - напад, јер ми не бранимо цркву од њих напади- ма и прогонима против њих из свега овог произилази да пастир треба да покреће верујуће хришћане да се боре за оне који су се оделили, а не да устају против њих у повратку из секташких заједница, често је потребно ангажовање многих стручњака, али без љубави све је недовољно и недо- речено, јер једина свепобеђујућа сила јесте здрава и трезвена љубав по речима проф љубивоја стојановића, „истина и љубав су увек праве мере црквеног обраћања свим нецрквеним и антицрквеним група- 3 лазар милин, апологетика 6: црква и секте, стр 465 58 l православни мисионар l 2/2013 црквеноправне теме цијама које необуздано насрћу и пресрећу нас“ вековно искуство црквене непобе- дивости треба да нас увек покреће изнад обрачуна у добро сведочење то значи да треба увек саопштавати истину у љубави, баш због тога што их волимо, потребно је да им сведочимо истину4 што се тиче примене канона на људе који су сагрешили против вере и једин- ства цркве, и сада се налазе у парасина- гоги, расколничкој или секташкој зајед- ници, треба рећи да се овде на ради о казнама и забранама које су себи сврха, већ о добрим методама излечења овде пастир треба да покаже расуђивање, како би канонима приступио на одме- рен и исправан начин, не тумачећи их као норме кривичног законика, али и не повлађујући греховној немоћи, руково- дећи се у примени канона и акривијом и икономијом5 ако размотримо горе по- менуте каноне, видећемо јасност става по питању опасности одвајања од црквене пуноће овде нема помена о обрачуна- вању, већ се ради о тачној дијагнози пада која покреће лечебну терапију канони не говоре о истеривању непослушних, јер су они сами одступили, изашли и противе се изазивајући празне расправе црква се на овај начин не брани од њих него им сведочи истину позивајући их да се врате натраг у дом очев „где је црква тамо је и дух свети, и где је дух свети тамо је и црква“, говорили су и сведочили како свети оци тако и свети сабори црква духом светим ос- већује све чланове своје, и тиме их спаса- ва од греха, од смрти, од ђавола обогочо- вечујући их, отројичујући их јасно је да оци и сабори нису тврдили ни призна- вали да јереси и расколи, макар они себе и сматрали харизматичним покретима, 4 љубивоје стојановић, пастирско служење, стр 377 5 принципи примене канона на покајане (видети више у њима у православном мисионару за новембар/децембар 2010 г) имају духа светога али, по речима еп атанасија јевтића, оци и сабори нису изван канонских граница православ- не цркве гледали и видели само „про- паст и пакао“, апокалиптички бездан „свепрождирућег сатане“, него и њиву божију, на којој, до коначног „време- на жетве“, расте и пшеница и кукољ (мт 13, 27–30) зато су свети апосто- ли, сабори и оци, својим канонским, спасоносним и исцелитељним зако- нополагањем (законодавством) више гледали и настојали да људе, отпале од цркве, приведу, човекољубиво привуку приопштењу и заједништву: благода- ти господа исуса христа, љубави бога оца, заједници духа светога у цркви (2 кор 13, 13)6 аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 6 свештени канони цркве (приредио еп атанасије), стр 17–18 што се тиче примене канона на људе који су сагрешили против вере и јединства цркве, и сада се налазе у парасинагоги, расколничкој или секташкој заједници, треба рећи да се овде на ради о казнама и забранама које су себи сврха, већ о добрим методама излечења март/април 2013 l православни мисионар l 59 нећемо сви помрети (1 кор 15, 51) сам господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити (1 сол 4, 16–17) старо хришћанско гробље на кашелској стени (rock of cashel, познатој и као „стена св патрика“), локалитету у ирској провинцији манстер чувеном по бројним историјским споменицима 60 l православни мисионар l 2/2013 догматске теме шта је то што нас у једном жи- вотном тренутку раздвоји и многе учини неутешно ту- жнима? то је смрт, иако она, заправо, и не постоји – тачније, нема своје биће смрт је само привремено раздвајање душе од тела, а самим тим и привре- мено раздвајање оних који су оконча- ли свој овоземаљски животни пут од оних који настављају да још живе тада се догађа обрнути процес од онога који се збио приликом стварања човека, када је у тело (прах земаљски) бог ду- нуо дух животни и поста човек душа жива (пост 2, 7) тело, које сачињава свеколики „прах земаљски“, приликом смрти се враћа у земљу, а душа се враћа своме творцу смрт се донекле може разумети и на једноставним примерима из живо- та људи када се, примера ради, два човека жестоко посвађају и замрзе, онда они кажу један другоме: „ти си за мене мртав; више не постојиш“ то не значи да је онај коме су упућене ове речи заиста умро, он и даље живи и неки други му признају постојање но, за сваког од њих двојице посвађа- них, тај други као и да не постоји, као да није жив више не допуштају један другоме да учествују у њиховим жи- вотима, прекинута је свака међусобна комуникација чињеница је да самим учешћем у нечијем животу ми прак- тично остварујемо и потврђујемо своје постојање преносећи ово на план веч- ности, умреће само они који се, својом вољом, одрекну божанске љубави и милости у овом животу ако смо учес- ници у животу бога који је једини вечан и бесмртан, имамо прилику да се и сами обесмртимо и уђемо у цар- ство непролазног живота у коме влада вечна радост свето писмо нам сведочи да ће: „сам господ са заповешћу, гласом арханђе- ла и са трубом божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у христу васкрснути, а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима и тако ћемо свагда са господом бити“ (1 сол 4, 16–17) из свега овога може- мо закључити да они који буду живе- ли у време другог христовог доласка неће бити у предности у односу на своје преминуле претке, већ ће најпре мртви да васкрсну, и при „последњој труби“ све ће се променити: људско тело постаће нова твар, доживеће пре- ображај и у новом јединству душе и тела, благодарећи неизмерној љубави божијој, биће нам дозвољен приступ свему ономе што никада нисмо очима видели, нити у својим срцима осетили (1 кор 2, 9) богоносни апостол павле, који је сам био узнет на „треће небо“ (2 кор 12, 2), сведочи људском роду најлепшу истину и велику тајну од бога му откривену: „нећемо сви помрети, а сви ћемо се променити, уједанпут, у трену ока при последњој труби, јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути не- распадљиви, а ми ћемо се променити јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност“ (1 кор 15, 51–53) целоме људском роду господ исус христос поручује: „ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (јн 11, 25) аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ненад вујић март/април 2013 l православни мисионар l 61 архимандрит гаврило вучковић је специфичан феномен у српској православној цркви овај време- шни монах до пре неколико година није познавао појмове као што су компјутер, интернет и информатика, по којима га данас распознају не само верујући људи активни на интернету већ и многи дру- ги он, који се у почетку про- тивио уласку информационих технологија у манастир лепа- вина, временом је уз помоћ екипе сарадника направио један од најпосећенијих пра- вославних сајтова мноштво интервјуа које је дао о гаври- ло сведоче о томе да његов, и труд његових сарадника у овој специфичној врсти мисиона- рења изазива пажњу многих сам сајт је естетски пријат- но конципиран при врху доминира фо- тографија манастира окруженог шумама и познате исцелитељске иконе пресвете богородице лепавинске иако је махом посвећен појмовима везаним за сам ма- настир као што су братство, историјат и локација истога, цео пројекат има да- леко шири карактер уредници сајта су се потрудили да мисионарски текстови буду питки и интересантни, а опет са ду- боком поуком ту су и интересантне ве- сти из хришћанског света, затим интер- вјуи духовника из разних часописа, чуда светитеља, књиге, репортаже, питања и одговори сурфовањем по сајту можемо прочита- ти како се познати грчки музичар никос куркулис на светој гори излечио од кан- цера панкреаса, или се упознати са чуди- ма светог георгија код кудунских мусли- мана – којих се око 10000 људи окупи на празник свете текле у манастир посве- ћен овом великом светитељу ако са дела посвећеног чудима одемо на интервјуе моћи ћемо да прочитамо занимљив раз- говор са јевгенијем ројзманом, депута- мисионарски пројекат лепавина wwwmanastir-lepavinaorg протонамесник горан живковић 62 l православни мисионар l 2/2013 е-мисија том руске думе о раду са наркоманима или још интересантнији са архимандри- том тихоном шевкуновим о савременом монаштву и његовом односу према жи- воту данашњице ту је и репортажа о по- знатом рехабилитационом центру земља живих у ченеју који је посетио о гаврило, као и разобличавање доскорашње сенза- ције о наводном крају света архимандрит гаврило се није задржао само на сајту већ је у својој мисионарској ревности посегао и за другим актуел- ним софтверским решењима – веома је активан на скајпу у разговору са својим духовним чедима, а почевши од 2006 г са благословом митрополита загребач- ко-љубљанског г јована, емитује се и ра- дио благовести сем акатиста пресветој богородици ту су беседе наших познатих владика, разне молитвене песме, преда- вања са трибина, одговори вероучитеља на недоумице ђака приложен је и соф- твер за слушање ове радио станице преко мобилног телефона или путем неколико популарних плејера поврх свега, отац гаврило је активан и на најпопуларнијој светској мрежи фејсбук чиме је заокру- жио присуство на свим посећеним чво- риштима интернета сајт је доступан и на ћирилици, као и на више језика – руском, грчком, немачком, енглеском и француском уз то се са на- словне стране може прећи на гледање не- колико православних телевизија – руских (тв спас и тв плус), грчких (4е и лихнос), бугарске (виара) занимљива је и галери- ја фотографија из више манастира, од ко- јих су најупечатљивије оне из хиландара треба нагласити да је за успех овог про- јекта сем о гаврила заслужан и велики број његових сарадника који су својим прегнућем уткали себе у једно дивно бо- гоугодно дело лепавински архимандрит је препознао њихове таланте умноживши их на духовну корист и спасење и њих са- мих и многих који прате рад сајта мана- стира лепавина аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову март/април 2013 l православни мисионар l 63 архимандрит гаврило вучковић манастир лепавина 64 l православни мисионар l 2/2013 поезија косово на барикади израсте ми биљка лазаркиња, чуваркућа, божур, рукосади, мој драги, гороцвет из стења, заноћио ту на барикади и пристижу међаши сторуки, да корење поваде из земље, а не знају лозинку славуја, крилате ми песме омеђене са враниним пером да ли пишем, није срце бодљикава жица, да се чује крила лепетање, митарење птица ругалица, косово је наше житно поље, нек туђину буде пустопоље косово је наше завештање, ми садили, зар да туђин жање брдо од стења је на путу и док ми сенка на земљу пада, голоруки крај ватре поноћне, заноћимо код последњих барикада еј, косово моје безвремено, чудотворна набујала реко, ивањско цвеће мог огњишта, расков траво, живота колевко чак и да си иловача само, самородно моје уточиште, анђео над анђелима ти си, песмопоја дивних извориште хоће да ми забране да ходам, светиње и манастире пале, стопала би радо ми одсекли и да су нам повијене главе косово је ружа многоцветна, један цвет увене а други процвета, као врбе поткресане гране, бујају тек кад су поткресaне, еј, косово гусле јаворове, с колена на колено пренете, ридају ти затегнуте жице, авет хоће да љуља колевке ми знамо одакле смо дошли и остављали путем крајпуташе, на косову кости су предака, еј, косово огњиште си наше! еј, гусларко песмо свих гуслара, у криле ћу положити гусле, гудалом ћу прећи преко струне, косово ће опет да васкрсне (славица јовановић, новинар и књижевник)
Свеска: 330 | Бог отаца наших
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн
... Фотографија на насловној страни корице: Старац Порфирије Кавсокаливит (1906-1991), истинити човек Истинитог Бога фото: Из грчке верзијe књиге vСтарац Порфиријеi Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки др Иринеј (Буловић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Тадеј Витовнички (1914–2003) фото: Горан Вељковић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 330, МАРТ / АПРИЛ 2013 Реч уредника Бог отаца наших: Истинити Бог истинитих људи 2 Празници Цркве Кириопасха 4 Жива реч Угаони камен српског народа 6 Светачник Богословље као преплитање праксе и теорије 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 120 псалам 12 Света Земља Праведник Симеон 16 Савремено богословље Ученици и поборници 19 Догматске теме Онтолошка туга или прича о „ко“ онтолозима 23 Тема броја Оци Цркве – сведоци живога Бога 29 Платонов бог уобличитељ и библијски Бог Творац 32 Бог отаца српских 36 Недеља Свих Светих 38 Следујући Светим оцима Учитељи унутрашњег живота 40 Повратак у Очев дом Због чега чинимо оно што чинимо? 44 Повратак у Очев дом Оаза у пустињи 47 Многодетне хришћанске породице Крсмановићи из Забрежја 50 Црквеноправне теме Повратак у Цркву из расколничких и секташких заједница 56 Догматске теме Нећемо сви помрети(1 Кор 15, 51) 60 Е-мисија Мисионарски пројекат Лепавина 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране март/април 2013 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1 MISIONAR PRAVOSLAVNI МАРТ/АПРИЛ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Бог отаца наших Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено (2 Мој 3, 15) Неверујући људи од православ- них хришћана често захтева- ју некакве објективне доказе о постојању Божијем Упуштање у ту врсту полемике је углавном губљење времена: нити неко може рационали- стичким приступом доказати да Бог постоји (и силом логичког аргумента натерати друге да верују у Њега) нити атеисти могу доказати супротно (пого- тово не онима који имају искуство жи- вота у Христу) Разлог је једноставан: људском логиком се доказују ствари из области створених феномена, док се домен нестворених енергија искустве- но опитује Додуше, то не значи да не можемо говорити о Богу коришћењем аргументације логике и разума, напро- тив, то је за многе предворје вере (уп Рим 1, 20), но морамо бити свесни гра- ница таквог говора Због тога је неко добро приметио да се наш Бог не до- казује, већ се показује Исто важи и за нашу веру – она није заснована на ка- бинетским формулацијама ни на сило- гизмима, већ на сведочанству Светих Божијих људи Кључна реч у целој проблематици је поверење Човек од најмлађег узраста поклања некоме поверење: родитељи- ма, пријатељима, наставницима Но најдостојнији поверења јесу они које ми називамо Светитељима Божијим, људи- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутн
Одреднице:
9
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
...који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле,ВАСКРСАВА?📌 м вас све преко крсног
дрвета“ утом их све одведе а праотац
наш адам бејаше пун радости и рече:
„благодарим ти господе, јер си ме
...који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле,
МЕТА инфо: Р:18730 К:145949 Д:81
| Свеска 331 |
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... таму доведе оваквог човека кроз којег си лишен свих оних који умреше од по- четка времена?“ док ад тако говораше са сатаном, цар славе пружи своју десну руку и узе нашега праоца адама за руку те га поди- же окрете се и према другима говорећи: „пођите са мном, сви ви који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле, васкрсавам вас све преко крсног дрвета“ утом их све одведе а праотац наш адам бејаше пун радости и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најдубљих дубина ада“ и проро- ци и свети такође рекоше: „благодари- мо ти, о христе, спаситељу света, јер си наш живот уздигао из уништења“ када то рекоше, спаситељ благосло- ви адама крсним знаком преко чела а исто учини и патријарсима и проро- цима и мученицима и праоцима, и узе их и избави их из ада и док је одлазио свети оци појаше песме хвале следећи га и говорећи: „благословен који долази у име господње алилуја! њему да је сла- ва свих светих!“ св јован златоусти нас кроз своју пасхалну беседу подсећа на овај побе- доносни догађај – како би прогласио христову победу кроз смрт и васкр- сење као и пасхална икона, златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као чо- век, како би нас из смрти васкрсао и како би нам даровао пуноту свог жи- вота и своје славе свима свугде: христос васкрсе! протојереј џон брек изворник: fr john breck, „a paschal triumph“, http://ocaorg/reflections/ fr-john-breck/a-paschal-triumph златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као човек, како би нас из смрти васкрсао празници цркве силазак у ад, икона, рад московског иконописца дионисија из 1502 г мај/јун 2013 9 године 1945 служена је јединствена васкршња литургија само неко- лико дана по ослобођењу, које је 29 априла 1945 г извршила америчка вој- ска, стотине православних хришћана, заточеника концентрационог логора у дахауу, окупило се да на пасхалном бого- служењу прослави васкрс и заблагодари логор дахау је основан 1933 године, у бившој фабрици барута први затворе- ници заточени у њему били су политич- ки противници адолфа хитлера, који је те исте године постао немачки канцелар током дванаест година постојања овог логора, у њему је било заточено преко 200000 логораша већина затвореника у дахауу били су хришћани, укључујући ту и протестантске, римокатоличке и пра- вославне клирике и лаике небројени затвореници страдали су у дахауу, а на стотине логораша је било приморано да учествује у суровим меди- цинским експериментима које је спрово- дио доктор зигмунд рашер [dr sigmund rascher] затвореници који су стизали у логор су бивали премлаћивани, повређи- вани, шишана им је коса и одузимано им је све што им је припадало есесовски чу- вари су могли да их убију кад год би про- ценили да је то потребно кажњавања су сећање дахау 1945: душе свију пламте у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве васкршње службе као што је била ова у дахауу, 1945 године превод са енглеског: маријана и срећко петровић нацистички војници чувају главни улаз у логор у дахауу 10 3/2013 укључивала вешање о куке које је траја- ло сатима – на толикој висини да стопала не могу дохватити тло, затим везивање, бичевање мокрим канџијама, или групно затварање у ћелијама које су биле толико мале да се у њима није могло ни лећи злостављање затвореника је заврше- но у пролеће 1945 године догађаје који су се збили те страсне седмице забеле- жио је један од затвореника, глеб рар [gleb rahr] рар је одрастао у летонији, и, када су совјети напали летонију, са породицом је пребегао у нацистичку немачку међутим, тамо га је ухапсио гестапо – због тога што је био члан орга- низације која се противила и фашизму и комунизму првобитно је био заточен у бухенвалду, а пред крај рата преба- чен је у дахау рар је заправо био један од преживе- лих из „возова смрти“, како су их назва- ли амерички војници који су их открили хиљаде затвореника из различитих ло- гора било је послато у дахау у отвореним вагонима, непокривеним већина ових логораша је током транспорта умрла страшном смрћу – од изгладнелости, де- хидрације, изложености сунцу и ветру и болести, или су били погубљени у писму које је послао својим роди- тељима дан после ослобођења логора да- хау, амерички војник вилијам коулинг [william cowling] је написао: док смо прелазили пругу и прегледа- ли вагоне, пред очима ми се указао нај- страшнији призор који сам видео ва- гони су били пуни лешева већина њих су били голи а сви су били сама кост и кожа ноге и руке су им били као шта- пићи многи лешеви су на главама имали рупе од куршума маркус смит [marcus smith], један од службеника америчке војске упућен у дахау, такође је описао ову сцену у сво- свети новомученици јасеновачки, пострадали током 2 светског рата мај/јун 2013 11 јој књизи из 1972 године, објављеној под насловом силазак у ад [the har- rowing of hell]: отпаци и измет се налазе широм ва- гона и по тлу већи број мртвих лежи у близини гомила одеће, обуће и ђубрета изгледа да су неки од њих пригњечени или испали из вагона када су се отворила вра- та, и да су умрли на тлу један од наших људи бро- ји теретне вагоне и каже да их има тридесет и де- вет касније сам чуо да их је било педесет, да је воз стигао у логор током ве- чери 27 априла, до када је требало да сви путници буду мртви, како би њи- хова тела могла бити спа- љена у логорском кремато- ријуму но, то није могло да се изведе јер више није било угља за ложење пећи унакажена тела немачких војника такође су на тлу, а повремено видимо и како затвореник врисне пред телом свог бившег крвника ударајући га одмазда! рар је био један од пре- ко 4000 руских затворе- ника у дахауу у тренутку ослобођења међу осло- бођеним логорашима налазило се преко 1200 хришћанских клирика после рата, рар је емигрирао у сједињене државе, где је предавао руску историју на универзитету у мериленду касније је радио за радио слободна евро- па његово сведочанство о догађајима у дахауу 1945 године започиње његовим доласком у логор:1 1 сведочанство г рара наводимо према: глеб а рар / затвореник r 64923, „христос васкрсе 1945 у дахау!“, са енглеског превела љерка јевтић, православље бр 948 (15 септембар 2006 године), стр 10–12 27 април: пристиже последњи транс- порт заточеника из бухенвалда од 5000 првобитно одређених за дахау, био сам је- дан од оних 1300 који су преживели пут многи су побијени, неки су умрли од глади, а неки од тифуса 28 април: ја и моји сазаточеници чује- мо бомбардовање минхена које се дешава неких 30-ак км од нашег концентрационог логора како се звук артиљерије све више приближава са запада и севера, тако се издају наређења којима се забрањује заточеницима да ни под каквим окол- ностима не напуштају своје бараке сс војници патролирају логором на мотоциклима, док су у нас уперени митраљези са кула стражара које окружују логор 29 април: уз тутњајући звук артиљерије чује се ис- прекидана рафална паљба из митраљеза гранате звижде изнад логора из свих праваца изненада се на стражарама појављују бијеле заставе – знак наде да ће се сс радије пре- дати него поубијати све заточенике и борити до последњег човека а онда, негде око шест сати после подне, разазнаје се чудан звук који долази однекле близу логора и који се брзо појачава звук је долазио из наслућивања слобо- де потпуковник валтер феленц [walter fellenz] из америчке седме армије опи- сао је поздрав са своје тачке гледишта: неколико стотина метара иза глав- не капије, наишли смо на саме затво- ренике ту пред нама, иза електричном струјом напајане ограде од бодљика- ве жице, стајала је и поздрављала нас аутор, даглас крамер, је председавајући оде- љења за интернет-миси- ју антиохијске право- славне архиепископије за северну америку и уредник веб-сајта anti- ochianorg он је аутор, уредник и графички дизајнер са преко два- десет година искуства у области комуникаци- ја службовао је и као оперативни уредник часописа again и стални члан уредништва пра- вославне хришћанске мреже [orthodox chri- stian network] паро- хијанин је цркве свете тројице у санта феу у новом мексику 12 3/2013 маса избезумљених мушкараца, жена и деце, машући и вичући са радошћу – јер су пристигли ослободиоци! звук је био несхватљив! сваки појединац (било их је преко 32000) који је могао да пусти гла- са нас је поздрављао срца су нам била дирнута када смо видели како се сузе ра- доснице сливају низ њихове образе рарово сведочанство се наставља: коначно, свих 32 600 заточеника сје- дињује се у клицању док се први аме- рички војници појављују иза жичане ограде логора недуго затим се искључује струја, ка- пије се отварају и улазе амерички војни- ци док широм отворених очију буље у нас онако изгладнеле и болесне од тифуса и дизентерије, они изгледају пре као пет– наестогодишњаци него као војници изну- рени од борбе формира се међународни комитет за- точеникâ који ће преузети управу над ло- гором храна из сс залиха се даје на рас- полагање логорској кухињи и једна војна јединица сад даје свој прилог, пружајући ми тако прилику да по први пут окусим амерички кукуруз по наређењу једног аме- ричког официра, радио-пријемници се оду- зимају од истакнутих нациста у граду дахау и додељују се разним националним групама заточеникâ пристижу вести: хитлер је извршио самоубиство, руси су заузели берлин, немачке трупе су се пре- дале на југу и северу али борбе још увек бесне у аустрији и чехословачкој наравно, цело то време био сам све- стан чињенице да се ови значајни до- гађаји одвијају током велике седмице (= пред васкрс) али, како смо је ми могли обележити, осим наших тихих и поједи- начних молитви? сазаточеник и главни преводилац међународног комитета затвореника, борис ф, посетио је моју тифусом заражену бараку, „блок 27“, да ме обавести да се чине напори у сарадњи са југословенским и грчким национал- ним комитетима заточеника да се ор- ганизује православна служба за васкрс, 6 маја (1945) међу заточеницима је било право- славних свештеника, ђакона и једна гру- па монаха са свете горе али није било одежди, никаквих књига, ни икона, ни свећа, ни просфора, ни вина пропала су настојања да се све ово набави из руске парохије у минхену, јер американци јед– ноставно нису могли наћи никога из те парохије у разрушеном граду ипак, неки од проблема могли су бити решени: за око 400 католичких свеш- теника заточених у дахауу било је дозвољено да буду заједно у истој ба- раци, и да говоре мису свако јутро пре одласка на рад они су нам понудили као православнима да употребимо њи- хову собу за молитву у „блоку 26“, која је била одмах преко пута мог „блока“ у капели није било ничега, осим дрвеног стола и једне иконе богородице често- кове (czestochowa) /из пољске/ на зиду изнад стола – иконе која је потицала из константинопоља, а касније одне- шена у белц (belz), у галицији, одакле ју је потом од православаца одузео пољски краљ међутим, када је руска војска по- тиснула наполеонове трупе из често- кова, игуман манастира честокова је дао једну копију иконе цару алексан- дру првом, који ју је сместио у казан- ску саборну цркву у петрограду, гдје је поштована све док бољшевици нису преузели власт нађено је и домишљато решење за оде- жде узети су нови ланени пешкири из болнице наших бивших сс чувара два пешкира зашивена по дужини чинила су епитрахиљ, а два зашивена по крајевима чинила су орар црвени крстови, који су првобитно били намењени да их носи ме- дицинско особље сс чувара, стављени су на одежде од пешкира на васкршњу недељу, 6 маја – 23 априла по црквеном календару – која је, по неком знамењу, те године падала на сећање мај/јун 2013 13 дан светог георгија победоносца – срби, грци и руси су се сабрали у бараци като- личких свештеника иако су руси чинили око 40 процената затвореника у даха- уу, само их је мањи број успео да прису- ствује служби наиме, америчким војним авионима су у дахау до тада већ били пристигли „официри за репатријацију“ специјалних „smersh“ јединица и почели да подижу нове редове бодљикаве жице да би одвојили совјетске грађане од оста- лих заточеника, што је био први корак у припремама за њихову коначну присилну репатријацију у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве вас- кршње службе као што је била ова у да- хауу, 1945 године грчки и српски свеш- теници, заједно са српским ђаконом, били су украшени сналажљиво начиње- ним „одеждама“ (обученим) преко својих плаво-сивих пругастих логорашких уни- форми онда су започели појање, прела- зећи са грчког на словенски, па опет на грчки васкршњи канон, пасхалне сти- хире – све је то било певано по сећању (= напамет) јеванђеље „у почетку беше реч“ (јн 1,1), такође по сећању и на крају, беседа светог јована (= злато- устово ускршње слово), исто по сећању један млади грчки монах са свете горе стао је испред нас и изговорио је са так- вим изливом заноса да га нећемо забо- равити док смо живи чинило се да сам свети јован златоуст говори кроз њега нама и целоме свету! осамнаест православних свештеника и један ђакон – од којих су већина били срби – учествовали су у овој незаборав- ној служби попут болесника, који је спуштен кроз кров куће и положен пред христа спаситеља (мк 2, 3–5), грчког архимандрита мелетиоса су унели на носилима у капелу, где је остао да лежи током целе службе у логору дахау су такође били зато- чени и недавно канонизовани епископ николај велимировић, први админи- стратор спц у америци и канади,2 и архимандрит дионисије, који је после рата, у грчкој, постао митрополит три- калски и стагонски отац дионисије је био ухапшен 1942 године због тога што је пружио уточиште енглеском официру који је бежао од на- циста био је мучен јер није хтео да изда друге који су помагали савезничким вој- ницима, и био је 18 месеци затворен у солуну пре него што је пребачен у дахау током две године које је провео у лого- ру дахау видео је нацистичке злочине и сам је много пропатио забележио је многа страдања у својој књизи ieroi pal- 2 аутор није поменуо још једног црквеног великодостојника међу православним клирицима заточенима у дахауу – патријарха српског гаврила дожића – прим прев „arbeit macht frei“ – „рад ослобађа“: натпис на капији логора у дахауу 14 3/2013 moi међу њима су уобичајена била по- стројавања пред стрељачким водом, где би био поштеђен у последњем тренутку, исмејан, а потом враћен у беду затво- реничког блока по ослобођењу, о дионисије је пома- гао савезницима у размештању бивших логораша из дахауа и враћању нормал- ности у њихове уништене животе пре него што се упокојио, митрополит дио- нисије се вратио у дахау из грчке и од- служио је своју прву мирнодопску ли- тургију тамо пишући 1949 године, о дионисије се следећим речима присећао пасхе из 1945: под отвореним небом, иза дашчаре, сабраше се православни, грци и срби у средини, оба свештеника, и српски и грч- ки не носе златне одежде немају чак ни мантије у њиховим рукама нема свећа, нити служебника али сада им не тре- ба спољашња, материјална светлост да славопоју радост душе свију њих горе и пливају у светлости благословен бог наш мој мали , па- пирно повезани нови завет , прославио се певамо „христос васкрсе“ много пута и ехо одјекује свуда и освећује ово место хитлерова немачка, трагични симбол света без христа, више не постоји а славопој животу вере диже се из наших душа – животу који плови ка распетоме на зеленом брду стеин дана 29 априла 1995 године, на пе- десету годишњицу ослобођења логора дахау, освећена је руска православ- на спомен-капела у дахауу капела је посвећена васкрсењу христовом, а у њој се налази икона на којој су изо- бражени анђели како отварају капије концентрационог логора дахау, док христос затворенике изводи у слобо- ду ова једноставна купаста грађевина од дрвених дасака саобразна је тради- ционалној архитектури гробљанских капела руског севера делове капеле су конструисали и израдили искусни столари из владимирског региона у русији, а у дахауу су их склопили при- падници ветерана западне групе руске војске непосредно пред свој одлазак из немачке 1994 године свештени- ци који су служили пасхалну литур- гију 1945 године помињу се на свакој служби у овој капели, као и сви право- славни хришћани који су своје животе изгубили „на овом месту, или у неком другом мучилишту“ даглас крамер изворник: douglas cramer, „dachau 1945: the souls of all are aflame“, http://wwwfeastoffeastsorg/node/36 овај чланак је првобитно објављен у магазину again (vol 26, no 1, spring 2004) – часопису који издаје издавачка кућа антиохијске правосл
... таму доведе оваквог човека кроз којег си лишен свих оних који умреше од по- четка времена?“ док ад тако говораше са сатаном, цар славе пружи своју десну руку и узе нашега праоца адама за руку те га поди- же окрете се и према другима говорећи: „пођите са мном, сви ви који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле, васкрсавам вас све преко крсног дрвета“ утом их све одведе а праотац наш адам бејаше пун радости и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најдубљих дубина ада“ и проро- ци и свети такође рекоше: „благодари- мо ти, о христе, спаситељу света, јер си наш живот уздигао из уништења“ када то рекоше, спаситељ благосло- ви адама крсним знаком преко чела а исто учини и патријарсима и проро- цима и мученицима и праоцима, и узе их и избави их из ада и док је одлазио свети оци појаше песме хвале следећи га и говорећи: „благословен који долази у име господње алилуја! њему да је сла- ва свих светих!“ св јован златоусти нас кроз своју пасхалну беседу подсећа на овај побе- доносни догађај – како би прогласио христову победу кроз смрт и васкр- сење као и пасхална икона, златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као чо- век, како би нас из смрти васкрсао и како би нам даровао пуноту свог жи- вота и своје славе свима свугде: христос васкрсе! протојереј џон брек изворник: fr john breck, „a paschal triumph“, http://ocaorg/reflections/ fr-john-breck/a-paschal-triumph златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као човек, како би нас из смрти васкрсао празници цркве силазак у ад, икона, рад московског иконописца дионисија из 1502 г мај/јун 2013 9 године 1945 служена је јединствена васкршња литургија само неко- лико дана по ослобођењу, које је 29 априла 1945 г извршила америчка вој- ска, стотине православних хришћана, заточеника концентрационог логора у дахауу, окупило се да на пасхалном бого- служењу прослави васкрс и заблагодари логор дахау је основан 1933 године, у бившој фабрици барута први затворе- ници заточени у њему били су политич- ки противници адолфа хитлера, који је те исте године постао немачки канцелар током дванаест година постојања овог логора, у њему је било заточено преко 200000 логораша већина затвореника у дахауу били су хришћани, укључујући ту и протестантске, римокатоличке и пра- вославне клирике и лаике небројени затвореници страдали су у дахауу, а на стотине логораша је било приморано да учествује у суровим меди- цинским експериментима које је спрово- дио доктор зигмунд рашер [dr sigmund rascher] затвореници који су стизали у логор су бивали премлаћивани, повређи- вани, шишана им је коса и одузимано им је све што им је припадало есесовски чу- вари су могли да их убију кад год би про- ценили да је то потребно кажњавања су сећање дахау 1945: душе свију пламте у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве васкршње службе као што је била ова у дахауу, 1945 године превод са енглеског: маријана и срећко петровић нацистички војници чувају главни улаз у логор у дахауу 10 3/2013 укључивала вешање о куке које је траја- ло сатима – на толикој висини да стопала не могу дохватити тло, затим везивање, бичевање мокрим канџијама, или групно затварање у ћелијама које су биле толико мале да се у њима није могло ни лећи злостављање затвореника је заврше- но у пролеће 1945 године догађаје који су се збили те страсне седмице забеле- жио је један од затвореника, глеб рар [gleb rahr] рар је одрастао у летонији, и, када су совјети напали летонију, са породицом је пребегао у нацистичку немачку међутим, тамо га је ухапсио гестапо – због тога што је био члан орга- низације која се противила и фашизму и комунизму првобитно је био заточен у бухенвалду, а пред крај рата преба- чен је у дахау рар је заправо био један од преживе- лих из „возова смрти“, како су их назва- ли амерички војници који су их открили хиљаде затвореника из различитих ло- гора било је послато у дахау у отвореним вагонима, непокривеним већина ових логораша је током транспорта умрла страшном смрћу – од изгладнелости, де- хидрације, изложености сунцу и ветру и болести, или су били погубљени у писму које је послао својим роди- тељима дан после ослобођења логора да- хау, амерички војник вилијам коулинг [william cowling] је написао: док смо прелазили пругу и прегледа- ли вагоне, пред очима ми се указао нај- страшнији призор који сам видео ва- гони су били пуни лешева већина њих су били голи а сви су били сама кост и кожа ноге и руке су им били као шта- пићи многи лешеви су на главама имали рупе од куршума маркус смит [marcus smith], један од службеника америчке војске упућен у дахау, такође је описао ову сцену у сво- свети новомученици јасеновачки, пострадали током 2 светског рата мај/јун 2013 11 јој књизи из 1972 године, објављеној под насловом силазак у ад [the har- rowing of hell]: отпаци и измет се налазе широм ва- гона и по тлу већи број мртвих лежи у близини гомила одеће, обуће и ђубрета изгледа да су неки од њих пригњечени или испали из вагона када су се отворила вра- та, и да су умрли на тлу један од наших људи бро- ји теретне вагоне и каже да их има тридесет и де- вет касније сам чуо да их је било педесет, да је воз стигао у логор током ве- чери 27 априла, до када је требало да сви путници буду мртви, како би њи- хова тела могла бити спа- љена у логорском кремато- ријуму но, то није могло да се изведе јер више није било угља за ложење пећи унакажена тела немачких војника такође су на тлу, а повремено видимо и како затвореник врисне пред телом свог бившег крвника ударајући га одмазда! рар је био један од пре- ко 4000 руских затворе- ника у дахауу у тренутку ослобођења међу осло- бођеним логорашима налазило се преко 1200 хришћанских клирика после рата, рар је емигрирао у сједињене државе, где је предавао руску историју на универзитету у мериленду касније је радио за радио слободна евро- па његово сведочанство о догађајима у дахауу 1945 године започиње његовим доласком у логор:1 1 сведочанство г рара наводимо према: глеб а рар / затвореник r 64923, „христос васкрсе 1945 у дахау!“, са енглеског превела љерка јевтић, православље бр 948 (15 септембар 2006 године), стр 10–12 27 април: пристиже последњи транс- порт заточеника из бухенвалда од 5000 првобитно одређених за дахау, био сам је- дан од оних 1300 који су преживели пут многи су побијени, неки су умрли од глади, а неки од тифуса 28 април: ја и моји сазаточеници чује- мо бомбардовање минхена које се дешава неких 30-ак км од нашег концентрационог логора како се звук артиљерије све више приближава са запада и севера, тако се издају наређења којима се забрањује заточеницима да ни под каквим окол- ностима не напуштају своје бараке сс војници патролирају логором на мотоциклима, док су у нас уперени митраљези са кула стражара које окружују логор 29 април: уз тутњајући звук артиљерије чује се ис- прекидана рафална паљба из митраљеза гранате звижде изнад логора из свих праваца изненада се на стражарама појављују бијеле заставе – знак наде да ће се сс радије пре- дати него поубијати све заточенике и борити до последњег човека а онда, негде око шест сати после подне, разазнаје се чудан звук који долази однекле близу логора и који се брзо појачава звук је долазио из наслућивања слобо- де потпуковник валтер феленц [walter fellenz] из америчке седме армије опи- сао је поздрав са своје тачке гледишта: неколико стотина метара иза глав- не капије, наишли смо на саме затво- ренике ту пред нама, иза електричном струјом напајане ограде од бодљика- ве жице, стајала је и поздрављала нас аутор, даглас крамер, је председавајући оде- љења за интернет-миси- ју антиохијске право- славне архиепископије за северну америку и уредник веб-сајта anti- ochianorg он је аутор, уредник и графички дизајнер са преко два- десет година искуства у области комуникаци- ја службовао је и као оперативни уредник часописа again и стални члан уредништва пра- вославне хришћанске мреже [orthodox chri- stian network] паро- хијанин је цркве свете тројице у санта феу у новом мексику 12 3/2013 маса избезумљених мушкараца, жена и деце, машући и вичући са радошћу – јер су пристигли ослободиоци! звук је био несхватљив! сваки појединац (било их је преко 32000) који је могао да пусти гла- са нас је поздрављао срца су нам била дирнута када смо видели како се сузе ра- доснице сливају низ њихове образе рарово сведочанство се наставља: коначно, свих 32 600 заточеника сје- дињује се у клицању док се први аме- рички војници појављују иза жичане ограде логора недуго затим се искључује струја, ка- пије се отварају и улазе амерички војни- ци док широм отворених очију буље у нас онако изгладнеле и болесне од тифуса и дизентерије, они изгледају пре као пет– наестогодишњаци него као војници изну- рени од борбе формира се међународни комитет за- точеникâ који ће преузети управу над ло- гором храна из сс залиха се даје на рас- полагање логорској кухињи и једна војна јединица сад даје свој прилог, пружајући ми тако прилику да по први пут окусим амерички кукуруз по наређењу једног аме- ричког официра, радио-пријемници се оду- зимају од истакнутих нациста у граду дахау и додељују се разним националним групама заточеникâ пристижу вести: хитлер је извршио самоубиство, руси су заузели берлин, немачке трупе су се пре- дале на југу и северу али борбе још увек бесне у аустрији и чехословачкој наравно, цело то време био сам све- стан чињенице да се ови значајни до- гађаји одвијају током велике седмице (= пред васкрс) али, како смо је ми могли обележити, осим наших тихих и поједи- начних молитви? сазаточеник и главни преводилац међународног комитета затвореника, борис ф, посетио је моју тифусом заражену бараку, „блок 27“, да ме обавести да се чине напори у сарадњи са југословенским и грчким национал- ним комитетима заточеника да се ор- ганизује православна служба за васкрс, 6 маја (1945) међу заточеницима је било право- славних свештеника, ђакона и једна гру- па монаха са свете горе али није било одежди, никаквих књига, ни икона, ни свећа, ни просфора, ни вина пропала су настојања да се све ово набави из руске парохије у минхену, јер американци јед– ноставно нису могли наћи никога из те парохије у разрушеном граду ипак, неки од проблема могли су бити решени: за око 400 католичких свеш- теника заточених у дахауу било је дозвољено да буду заједно у истој ба- раци, и да говоре мису свако јутро пре одласка на рад они су нам понудили као православнима да употребимо њи- хову собу за молитву у „блоку 26“, која је била одмах преко пута мог „блока“ у капели није било ничега, осим дрвеног стола и једне иконе богородице често- кове (czestochowa) /из пољске/ на зиду изнад стола – иконе која је потицала из константинопоља, а касније одне- шена у белц (belz), у галицији, одакле ју је потом од православаца одузео пољски краљ међутим, када је руска војска по- тиснула наполеонове трупе из често- кова, игуман манастира честокова је дао једну копију иконе цару алексан- дру првом, који ју је сместио у казан- ску саборну цркву у петрограду, гдје је поштована све док бољшевици нису преузели власт нађено је и домишљато решење за оде- жде узети су нови ланени пешкири из болнице наших бивших сс чувара два пешкира зашивена по дужини чинила су епитрахиљ, а два зашивена по крајевима чинила су орар црвени крстови, који су првобитно били намењени да их носи ме- дицинско особље сс чувара, стављени су на одежде од пешкира на васкршњу недељу, 6 маја – 23 априла по црквеном календару – која је, по неком знамењу, те године падала на сећање мај/јун 2013 13 дан светог георгија победоносца – срби, грци и руси су се сабрали у бараци като- личких свештеника иако су руси чинили око 40 процената затвореника у даха- уу, само их је мањи број успео да прису- ствује служби наиме, америчким војним авионима су у дахау до тада већ били пристигли „официри за репатријацију“ специјалних „smersh“ јединица и почели да подижу нове редове бодљикаве жице да би одвојили совјетске грађане од оста- лих заточеника, што је био први корак у припремама за њихову коначну присилну репатријацију у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве вас- кршње службе као што је била ова у да- хауу, 1945 године грчки и српски свеш- теници, заједно са српским ђаконом, били су украшени сналажљиво начиње- ним „одеждама“ (обученим) преко својих плаво-сивих пругастих логорашких уни- форми онда су започели појање, прела- зећи са грчког на словенски, па опет на грчки васкршњи канон, пасхалне сти- хире – све је то било певано по сећању (= напамет) јеванђеље „у почетку беше реч“ (јн 1,1), такође по сећању и на крају, беседа светог јована (= злато- устово ускршње слово), исто по сећању један млади грчки монах са свете горе стао је испред нас и изговорио је са так- вим изливом заноса да га нећемо забо- равити док смо живи чинило се да сам свети јован златоуст говори кроз њега нама и целоме свету! осамнаест православних свештеника и један ђакон – од којих су већина били срби – учествовали су у овој незаборав- ној служби попут болесника, који је спуштен кроз кров куће и положен пред христа спаситеља (мк 2, 3–5), грчког архимандрита мелетиоса су унели на носилима у капелу, где је остао да лежи током целе службе у логору дахау су такође били зато- чени и недавно канонизовани епископ николај велимировић, први админи- стратор спц у америци и канади,2 и архимандрит дионисије, који је после рата, у грчкој, постао митрополит три- калски и стагонски отац дионисије је био ухапшен 1942 године због тога што је пружио уточиште енглеском официру који је бежао од на- циста био је мучен јер није хтео да изда друге који су помагали савезничким вој- ницима, и био је 18 месеци затворен у солуну пре него што је пребачен у дахау током две године које је провео у лого- ру дахау видео је нацистичке злочине и сам је много пропатио забележио је многа страдања у својој књизи ieroi pal- 2 аутор није поменуо још једног црквеног великодостојника међу православним клирицима заточенима у дахауу – патријарха српског гаврила дожића – прим прев „arbeit macht frei“ – „рад ослобађа“: натпис на капији логора у дахауу 14 3/2013 moi међу њима су уобичајена била по- стројавања пред стрељачким водом, где би био поштеђен у последњем тренутку, исмејан, а потом враћен у беду затво- реничког блока по ослобођењу, о дионисије је пома- гао савезницима у размештању бивших логораша из дахауа и враћању нормал- ности у њихове уништене животе пре него што се упокојио, митрополит дио- нисије се вратио у дахау из грчке и од- служио је своју прву мирнодопску ли- тургију тамо пишући 1949 године, о дионисије се следећим речима присећао пасхе из 1945: под отвореним небом, иза дашчаре, сабраше се православни, грци и срби у средини, оба свештеника, и српски и грч- ки не носе златне одежде немају чак ни мантије у њиховим рукама нема свећа, нити служебника али сада им не тре- ба спољашња, материјална светлост да славопоју радост душе свију њих горе и пливају у светлости благословен бог наш мој мали , па- пирно повезани нови завет , прославио се певамо „христос васкрсе“ много пута и ехо одјекује свуда и освећује ово место хитлерова немачка, трагични симбол света без христа, више не постоји а славопој животу вере диже се из наших душа – животу који плови ка распетоме на зеленом брду стеин дана 29 априла 1995 године, на пе- десету годишњицу ослобођења логора дахау, освећена је руска православ- на спомен-капела у дахауу капела је посвећена васкрсењу христовом, а у њој се налази икона на којој су изо- бражени анђели како отварају капије концентрационог логора дахау, док христос затворенике изводи у слобо- ду ова једноставна купаста грађевина од дрвених дасака саобразна је тради- ционалној архитектури гробљанских капела руског севера делове капеле су конструисали и израдили искусни столари из владимирског региона у русији, а у дахауу су их склопили при- падници ветерана западне групе руске војске непосредно пред свој одлазак из немачке 1994 године свештени- ци који су служили пасхалну литур- гију 1945 године помињу се на свакој служби у овој капели, као и сви право- славни хришћани који су своје животе изгубили „на овом месту, или у неком другом мучилишту“ даглас крамер изворник: douglas cramer, „dachau 1945: the souls of all are aflame“, http://wwwfeastoffeastsorg/node/36 овај чланак је првобитно објављен у магазину again (vol 26, no 1, spring 2004) – часопису који издаје издавачка кућа антиохијске правосл
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
Одреднице:
1. 29944 / ...то на сву тво- ревину ради свега овога христос стра- да и ВАСКРСАВА сишавши у таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим васкрсењем, развејавши ту таму заувек упра...
2. 111291 / ...духовног живљења умртвљивање греха иде руку под руку са ВАСКРСАВА? њем вр- лине уколико је другачије, треба се добро преиспитати којим се путем пошло и где се стиже завршни део ове мо...
1. 29944 / ...то на сву тво- ревину ради свега овога христос стра- да и ВАСКРСАВА сишавши у таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим васкрсењем, развејавши ту таму заувек упра...
2. 111291 / ...духовног живљења умртвљивање греха иде руку под руку са ВАСКРСАВА? њем вр- лине уколико је другачије, треба се добро преиспитати којим се путем пошло и где се стиже завршни део ове мо...
10
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илијаВАСКРСАВА 📌 сина удовице код
које је становао (1цар 17, 18-24) и хри-
стос (у новом завету његово васкрсење
и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17)
и
...се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... познатих чињеница шта је онда оно што нас зани- ма у овим представама? прво питање је зашто се повратак у живот готово увек приказује у овом облику, као нешто нега- тивно и као нека опасност живима ако се присетимо догађаја из светога писма, и у старом и у новом завету се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија васкрсава сина удовице код које је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово васкрсење и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота након повратка из мртвих не по- мињу се догађаји који би потврдили да су враћени доживели трансформацију у извитоперена бића то су по светоме писму били људи до своје друге кончине достојни људског достојанства са циљем да својим другим животом сведоче и проповедају нови живот који ће започе- ти о христовом другом доласку људи преко слике данас упијају знање о свему и свачему књига је свакако сред- ство које ће увек имати место у обра- зовању и васпитавању данас визуелно књига по свом саставу изгледа другачије него пре тачно је да слика вреди хиљаду речи, и више већина људи данас тешко да би се одлучила да чита литературу у којој нема пуно слика разлог је у медији- ма који све нуде као на тацни не тражећи од човека да сам у својој глави креира и савремени изазови васкрсење у очима савременог човека зашто се повратак у живот готово увек приказује као нешто негативно и као нека опасност живима? љубомир петронијевић 18 4/2013 порука христова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар способна да победи болест и смрт замисли догађаје, људе и свет тиме се шири опасност некритичког усвајања и прихватања свега и свачега и злата и смећа све је на истој страни листа, па по чему се то они уопште разликују? свесни смо сензационализма којим се жели постићи приказивањем ове врсте филма, као и циљне групе којој је на- мењен, али поред тога питамо се зашто је свако друго приказивање у мањини данашњи човек сигурно није равноду- шан пред питањем смрти она је из угла материјализма коначан крај после којег остаје само сећање на дотичну особу да би неко веровао у васкрсење он припа- да или православној цркви или другим хришћанским заједницама порука хри- стова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар спо- собна да победи болест и смрт он по свом устајању из гроба није одмах пре- познат баш из разлога што није повезан са пропадљивошћу овога света наука је сада на добром путу, а можда у скоријој будућности открије начин продужетка људског живота да ли са тим иде и жи- вот продужен у вечно постојање? одго- вор за нас верне је прилично јасан не може се ићи у вечност без онога ко у њој пребива и ко је дарује свакоме ко је истински тражи човек је у данашњем времену свако- дневно „бомбардован“ разним информа- цијама помислимо како би и којом брзи- ном у данашње време била пренета вест о смрти пророка који је уморен и поред очитих доказа да није крив за наводне оп- тужбе да ли би то и данас била новост? сведоци смо да међународни судови до- носе ослобађајуће пресуде за уморавање или протеривање хиљада незаштићених (сетимо се само нашег народа из српске крајине) и шта се поводом тога чини вест, односно благовест о христовој по- беди, данас би била једна у мору других - не истих, али многобројних савремени изазови јул/август 2013 19 тема којом се бавимо отвара још нека питања на земљиној кугли данас живи преко 6 милијарди људи питање жи- вотног простора је постало од пресуд- не важности самим тим наметнуло се питање гробаља која су све већа, што је довело до питања кремације, па се све чешће чују предлози да она постане оба- везна за свакога човека не би ли се тако на једном месту и у једној згради у фор- ми праха похранило неколико стотина хиљада људи да ли је то прагматично и ефикасно? из житија светих знамо да су многи мученици спаљивани на ломачама и да је од њих остао само прах, али данас неки то бирају као своје право не обази- рући се довољно на причу о догађају пр- вог дана недеље човеково враћање у прах је по божијем обећању устројено природ- ним процесом (тачније по законима пале природе) свако „убрзање“ тог процеса не показује да је човек добро схватио поруку васкрслог бога добри бог који љуби своја створења спушта се и рукама својим враћа своју децу себи враћа их из смрти у живот и гласно им поручује: смрт је болест која се може прележати! смрт је тама која траје само до појаве вечне светлости! смрт је предворје новог живота! 20 4/2013 тема броја: светородна лоза немањића: историјско сећање и духовне смернице лоза немањића, фреска из манастира дечани, рад из 1346/1347 године јул/август 2013 21 стефан немања: кратак историјски приказ ни у време највеће славе немања није заборављао да се захвали богу, а ни мајци божијој па је подигао чувени манастир богородице евергетиде (доброчинитељке) у студеници житије стефана немање, у мона- штву симеона, родоначелника светородне династије немањи- ћа, богато је важним догађајима честе смене на престолу великих жупана раш- ке оставиле су траг на његово рођење и младост у једном таквом превирању, браћа су протерала завиду, немањиног оца, који је са породицом прешао у су- седну, пријатељску зету, у место рибни-с цу (подгорица) тамо му се родио нај- млађи син немања (око 1113) скривен од прогонитеља, завида је крстио сина у латинској цркви то га је мучило и чим се вратио у рашку, одвео је сина у цркву св апостола петра и павла да га тада- шњи епископ помаже миром „и друго крштење прими“ временом, немањина породица се уздигла, а најстарији син тихомир је постао велики жупан када је доспео до младићког узраста, немања се оженио аном и добио на управу жупе, односно области око топлице, ибра, ра- сине и суве реке приликом проласка кроз србију, ромејски цар манојло i комнин се срео са немањом, похвалио га због врлина, доделио му чин и покло- нио жупу дубочицу – крај око данашњег лесковца (око 1160) као жупан, немања се посветио по- дизању манастира св богородице, који је поверио ани да се о њему брине, а затим градњи манастира светог нико- ле, у којем су археолози открили празан гроб, који никад није био коришћен, па се сматра да се већ тада немања спремао за царство небеско према доментијану, браћа су замерила немањи што је поди- гао више задужбина од њих и на превару су га позвали на саветовање, ухватили и оковали у тамници, немања није губио веру, већ се молио богу и мајци божијој, св николи и св ђорђу, па је на чудесан начин ослобођен окова избио је рат у којем је немања победио поражен, ти- хомир је отишао у ромејско царство, са- др ђорђе вуковић тема броја 22 4/2013 купио војску најамника и кренуо на бра- та немању уочи битке, по немањиној жељи, служена је литургија у звечану те ноћи, једном свештенику се јавио св ђорђе у сну и обећао да ће се борити на немањиној страни сутрадан, немања је победио у боју код пантина, а тихомир је страдао у повлачењу, у реци ситни- ци (1168) уследио је период краткотрај- не мирне владавине, када је немања у знак захвалности за ову победу сазидао храм св ђорђа изненада је отпочео рат са ромејском империјом и цар манојло комнин је повео силну војску на срби- ју (1172) желећи да поштеди земљу и народ, немања се једно вече појавио у царевом логору и добровољно се пре- дао, а цар jе поштедео немању и повео га са собом у цариград тамо је немања доживео разна искушења, али се храбро држао његово држање одушевило је јев- статија, тада предавача на високој школи у цариграду, а потом архијереја солун- ског, који је о немањи имао само речи хвале после неког времена, ромејски цар се измирио са немањом и вратио га на престо великих жупана познато је да је немања сваке године слао поклоне ма- настиру богородице евергетиде у цари- граду у знак захвалности за избављење после смрти цара манојла (1180), из- бијају сукоби и свађе у цариграду око власти, долази до смене династије и чи- тавог низа ратова немања се укључио у многе догађаје свог времена, па је успео да осамостали и прошири своју државу по- ред осталог, „поврати диоклетију и дал- мацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју“ (стефан првовенчани о свом оцу) свечано је дочекао цара фри- дриха i барбаросу у нишу (1189), скло- пио мир са бугарском династијом асе- новаца и са царем исаком ii анђелом последње војевање је имао са угрима, када су му помогли ромеји (византинци) да одоли непријатељу, а затим да склопи мир (1193) резултате своје владавине, немања је описао у повељи за хиландар: „и обнових своју дедовину и утврдих божјом помоћу“, и обезбедио, „помоћу божјом са свих страна мојој влада- вини мир и тихост“ водио је рачуна о верским питањима и са епископом раш- ким јефтимијем сазвао је сабор против богумила ни у време највеће славе није заборављао да се захвали богу, а ни мај- ци божијој па је подигао чувени мана- стир богородице евергетиде (доброчи- нитељке) у студеници када су немања и супруга ана поже- лели дете, помолили су се богу и завето- вали да ће после његовог рођења живети у уздржању тако је на чудесан начин у бога измољен растко немањић када је растко порастао родитељи су му дали на управу хумску земљу, али је он одбегао у свету гору за њим је послата потера, али је растко успео да се замонаши, под име- ном сава после прве жалости, немања јул/август 2013 23 и ана су ово примили као вољу божију и почели помагати сави на његовом мо- нашком путу када се навршило време сава је позвао оца да се одрекне власти и пође монашким путем и отац је послу- шао најмлађег сина на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анаста- сија симеон се повукао у студеницу, док се анастасија повукла у богородичин манастир са анастасијом у монахиње је отишла и једна кћерка, под именом јефи- мија, чији су гроб открили у топлици мада стар и при крају живота, си- меон (који је име узео по св симеону богопримцу) кренуо је у свету гору и тако још једном потврдио не само љубав на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анастасија тема броја манастир студеница, задужбина великог жупана стефана немање из 1190 године 24 4/2013 према сину и према мајци божијој, него и према ромејском царству (византији) са којим је имао неспоразума и ратова симеон се прво подвизавао у ватопеду, где су саградили једну келију крај олта- ра, да би могао да држи молитвено пра- вило када је решено да потраже место за градњу српског манастира, симеон је био слаб па су његов одар носила два коња тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара временом, успели су и да прошире имање хиланда- ра, а помагао их је и стефан првовенча- ни, који је тада био велики жупан си- меон је првовенчаном послао крст који је носио око врата, са жељом да, у знаку овог крста, победи све противнике као давид голијата и као константин вели- ки у многим бојевима тешко болестан симеон се упокојио у хиландару, чији је ктитор и обновитељ био он је уснуо на рукама свог сина саве, на рогозини, са богородичином иконом на грудима (13 фебруар 1199 или 1200 године) убрзо се почео јављати сину у сновима и наговештавати му да ће проћи многе земље и градове као св игњатије бого- носац на први годишњи помен, након савине молитве, потекло је миро из ње- гових моштију у међувремену, вукан и стефан првовенчани су заратили око престола када су решили да се помире, стефан је позвао најмлађег брата саву да пренесе очеве мошти у србију после преноса моштију, браћа су се свечано помирила, а у студеници је, по божијем допуштењу, почело да тече миро за крај, наводимо и занимљиво сведочанство доментијана хиландарца – он сведочи да су већ у то време србе звали народ светог симеона тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара, за његову обнову св симеон мироточиви, фреска из краљеве цркве у манастиру студеница, око 1314 г јул/август 2013 25 духовно-историјско сећање на оца нације горостас српске историје и културе, најдалековидији политичар српског средњег века, велики неимар и задужбинар његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка ј едан од најблиставијих христових изданака српског народа јесте родо- начелник лозе немањића, стефан немања, свети симеон мироточиви црква светих апостола петра и пав- ла у старом расу биће место где ће се стефан немања правоверно крстити, где ће крстити сина светог саву и где ће се замонашити заједно са својом женом аном пре одласка у своју царску задуж- бину студеницу од ове цркве почиње нова историја немањиног народа срби припадају великој породици словенских народа иако од христа живе на балкану са другим народима, из своје прве, многољудније прапостој- бине, северне европе, овде долазе у 6 веку прво крштење срба било је у 7 веку за време ромејског цара ираклија друго, велико крштење било је за вре- ме кнеза мутимира до 891 године, када је ромејском империјом (византијом) владао цар василије ii македонац, а па-е тријарх био фотије, прозван због тога кумом свих словена хаџи драган б поповић тема броја свети сава и симеон мироточиви 26 4/2013 оно што беше пресудно за крштење срба, јесте настанак словенског писма – глагољице захваљујући светој равно- апостолној браћи ћирилу и методију, а касније и њиховим ученицима, пре свих клименту и науму српске земље у то време су биле тра- вунија (данашња херцеговина), пага-, нија –предели око реке неретве и града мостара; босна и дукља, звана и зета, где ће до 1016 године владати први српски краљ, свети јован владимир ипак, првобитна српска држава про- стирала се у сливовима реке лима, на горњој дрини заједно са пивом и та- ром, долином ибра и горњим током западне мораве, а градови су били: пљевља, бијело поље, градац (данас ча- чак, сјеница), док је главни град био рас на источној граници, који је тада при- падао далмацији гранична област са ромејским царством на југу, било је ко- сово поље, град тврђава звечан и место пилот велики ромејски цар манојло i комнин, видећи балкан као свој им- перијалистички циљ, успешно је мењао обласне господаре у србији тако ће по- сле четворице браће – уроша ii, белоша и десе – на српском небу засијати си- нови завидини, тихомир, страцимир, мирослав и најсјајнија звезда немања, који ће собом носити снажну идеју државности стефан немања је рођен 1113 годи- не по смрти свога оца, немања добија до 1159 године део српске кнежевине, од раса до ниша на позив великог цара манојла i одлази у византијски град ниш, јер је цар пожелео да упоз- на мудрог и храброг немању удивљен, цар је одликовао младог државника чином „царски сан“, уступивши му на доживотну управу део своје терито- рије, област дубочицу, околину дана- шњег лесковца све ово указивало је на горостаса срп- ске историје и културе и најдалекови- дијег политичара српског средњег века, великог неимара и задужбинара његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка то је библиј- ско име, добијено по царском подрумару немији, који опаса зидине јерусалимске за 52 дана, а својим зидарима заповеди да буду опасани мачевима и бране свети град тако је и немања био опасан мачем, градећи своју државу пуних 37 година без знања своје браће он је побожно и журно подигао две велелепне задужби- не једну, на ушћу реке косанице, посве- ћену пречистој богоматери, од које су, немаром немањиних потомака, данас видљиви само бледи остаци другу, пре- стони епископски храм посвећен све- том николају мирликијском подигао је у близини, на једном брду крај топлице док је цркву зидао, како говори његов син, биограф стефан, он је ишао бос др- жећи се речи господњих: „ко се понижа- ва узвисиће се“ (лк 18, 14) незадовољни успесима најмлађег брата и савладара, немањина браћа га св симеон мироточиви, фреска из богородичине цркве у манастиру студеница, 12 век јул/август 2013 27 окују и на превару затворе у пусту ка- мену пећину, баш као некада браћа ста- розаветног праведника јосифа тада је немању чудесно ослободио свети ђор- ђе, јер му се овај молитвено обратио још тада се немања заветовао христо- вом победоносцу да ће му: „белу цркву подићи“ то ће се догодити после нема- њине победе над браћом, удруженом са трупама ромејског војсковође теодора падијата, 1166 године у бици код града пантина на космету тада се најстари- ји тихомир удавио у реци ситници, а страцимир и мирослав су се заклели немањи на верност ђурђеви ступови у древном расу завршени су 1171 годи- не, али не као стајна тачка, већ су били прожети бригом за спасењем и жељом да се народ његов сачува не само број- чано већ и правоверно пошто историју треба мислити, не- мања ће тражити савезнике и ван ви- зантијског царства, са угарима и мле- цима, али ће 1172 претрпети пораз, и пред цара манојла првог отићи голо- глав и босоног са конопцем око врата и ланцем у рукама о томе историча- ри евстатије и манас говоре: „храбри цар манојло успео је да покори велики, српски народ и њиховог прослављеног вођу немању који је врло висок и леп човек, варварин широких рамена и ле- пог изгледа; он је успео да украси царев тријумф, али је дочекан од житеља ца- риграда са поругама“ три године после, око 1175 стефан немања и његова жена ана, српска принцеза из босне, у позним година- ма, добиће трећег, од бога измољеног сина растислава због кога се заветова- ше да ће после његовог рођења живети као брат и сестра њега од миља про- зваше растко идеја уједињења и проширења срп- ских земаља неће напуштати немању он ће са угарским краљем белом тре- ћим освојити задар и северну далма- цију, поново напасти ромејско царство и заузети браничево и београд и већ 1183 године српска држава се прости- рала до приморја, у којој је град котор заузимао важно место у времену када није ратовао (као и већина његових све- тих потомака), градио је цркве, али и слао велике прилоге најсветијим мести- ма: у палестини, цркви светих апосто- ла петра и павла у риму, цркви светог димитрија у солуну обновио је цркву сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су неизбрисиви траг у историји српског народа тема броја 28 4/2013 светих архангела у скопљу и сазидао манастир казновиће, кончул, где ће се 1690 године склонити са свештенством и народом од турске заседе патријарх српски арсеније iii чарнојевић ипак, немањино срце, и поред знања које ути- че на општи доживљај светости, желело је да се одужи милостивој заштитници мајчице божије коју је све време осе- ћао једном приликом док је ловио, на пустом месту ловишта зверова у ибру, код реке студенице у моменту одлучи да баш ту оснује манастир желећи да избегне казну безумног богаташа из је- ванђеља, он ће искористити земаљско благо за стицање небеског, непролазног блага, знајући и за речи светог василија великог да је заборав бога био главни разлог грехопада првог човека град- ња студеничког манастира посвећеног богородици добротворки започета је 1183 године и трајала је десетак година немања ће неуморно надгледати зи- дање манастира и како пише стефан првовенчани, тада свој ум уздизаше до висине небеског јерусалима, постајући и сам његов грађанин и баш у то вре- ме када радови у студеници беху при- вођени крају, пратећи животе својих синова, немања је замишљао најмлађег растислава на своме месту, давши му с почетка управу над хумом, данашњом херцеговином али то није била и воља божија, јер је растко жудео да постане монах светогорски, што се промислом божијим и збило но монашки чин није чекао само сина, већ и оца – после многих писама, свети сава посла јед- студеница и хиландар ће остати највећа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом саборна црква манастира хиландар, посвећена ваведењу пресвете богородице јул/август 2013 29 но оштро писмо оцу, да ако не дође код њега на свету гору до њиховог сусрета неће доћи не само на земљи него ни и у вечности, а својој мајци такође предло- жи монашки завет очева туга за сином, али и брига за угађањем богу учинили су да немања 1196 године у сабору у дежеви напусти престо у корист сред- њег сина стефана, а већ на благовести исте године, узме на себе, као и његова ана анђелски лик монашење обави у петровој цркви, у расу, епископ кали- ник симеон оде у његову студеницу, а анастасија у богородични манастир у топлици после десетогодишњег ра- станка, 2 новембра 1197 године монах симеон свечано стиже у ватопед симеон је тада имао 84 године, а сава 27 био је то велики дан за свету гору, јер до тада ниједан православни владар није дошао у њу као обичан монах од- мах потом отац и син подигоше у вато- педу још конака, као и манастир прос- фору ускоро добијају дозволу од цара, за обнову запустелог хиландара, али у име ватопеда, после чега сава имаше чудесан сусрет са тајанственим мона- хом који га саветова да хиландар подиг- ну као самостални српски манастир са овом идејом симеон ће послати саву, по други пут, код свог пријатеља алек- сија анђела у цариграду сава ће кона- чити у евергетидском богородичином манастиру, али ће отићи и у цркву пре- мудрости божије и влахернску цркву по царевој повељи хиландар постаде српски манастир, који ће изграђивати не само свети симеон и сава, већ и свети кнез лазар, као и данашњи срп- ски неимари иако у туђој земљи, симеон је тада спокојно, у српској кући, очекивао своју кончину то ће се догодити 13 фебруара 1199 године пред смрт, саву благосло- ви следећим речима: „о мој благослове, нека си благословен“ речима псалма: „све што дише нека хвали господа“, пре- дао је свој дух богу лежећи скромно на рогозини и каменом под главом из ње- говог прослављеног тела убрзо потече миро и изниче винова лоза која до данас рађа и помаже бездетним родитељима сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су, и данас остављају, неизбрисиви траг у истори- ји српског народа симеон је данас у царици свих српских цркава, својој за- дужбини студеници заједно са светом анастасијом и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи на тему овог броја православног мисионара разговарамо са о алек- сандром средојевићем, маги- стром историјских наука и парохом при храму светог саве на врачару zоче александре, међу мноштвом јубилеја које ове године прославља- мо, утисак је да смо као друштво запоставили 900 година од рођења светог симеона мироточивог, утемељивача српске државности какав је значај светог симеона за нас данас (у погледу православне духовности и поимања државно- сти)? – тачно је, што и други запажају да смо „запоставили“ деветстогодишњи јубилеј од рођења стефана немање (1113 г) у монаштву названог симеон (†1200) али, и други важан јубилеј је „запостављен“, а који није од значаја само за србе, већ и све свесловенске народе – крштење сло- вена, почетак словенске писмености, до- лазак свете браће кирила и методија у 2013 се, заиста, обележавају многи важни хришћански јубилеји – примера ради, један од најважнијих је 1700 годи- на откако је цар константин дао слободу хришћанству стефан немања (свети симеон ми- роточиви, 1113–1200, велики жупан у рашкој од 1169–1196 године) је очувао независност српске државе интегри- шући српско национално биће рашке и зете године 1196 повлачи се са пре- стола кога уступа свом средњем сину, византијском зету стефану немањићу одлази на свету гору где са сином са- вом започиње наш најлепши средњеве- ковни манастир хиландар, у коме је и преминуо 1200 године у међувремену разговор са мр александром средојевићем парохом при храму светог саве на врачару разговор водио марко јовановић јул/август 2013 35 успева да изгради манастире студеницу, ђурђеве ступове, цркву светог николе код куршумлије његова лоза је у исто- ријском смислу веома важна и повезана са кључним догађајима српске средње- вековне историје стефан првовенчани (монах симон, велики жупан од 1196–1217, а потом краљ србије од 1217–1227) саградио је са братом савом манастир жичу, седиште српске архиепископије, коју је основао свети сава 1219 године и ту крунисао свога брата стефана за „првовенчаног краља србије“ краљ радослав (1227–1334), унук сте- фана немање, наставио је дело свога оца и родитеља, али после битке на клокот- ници 1230 године уступиће престо сво- ме брату владиславу краљ владислав немањић (1234–1243), зет бугарског краља јована асена, саградио је мана- стир милешеву, у коју је пренео тело свога стрица – светога саве (1172–1236), одакле их је синан паша узео и спалио на врачару 1594 године краљ урош први (1243–1276), зет ан- жујски и супруг мудре јелене за чије време се откривају бројни родокопи у србији, са сином драгутином добио је мачву и београд ипак, драгутин га је збацио са престола 1276 године, те се урош повукао у своју задужби- ну, манастир сопоћане, где је остао до краја живота у време краља драгутина (монах те- октист 1276–1282), подижу се бројне за- дужбине: манастири ћелије, боговађа, грабовац, радовашница, рача, папраћа, петковица (под цером), троноша и дру- ге светиње за време 40-огодишње владавине краља милутина (1282–1321), јача српска држава, коју је проширио заједно са бра- том драгутином милутин је подигао 40 цркава и манастира – више но сви влада- ри западне хемисфере у том временском тема броја 36 4/2013 интервалу међу њима су цркве у земљи, као и манастири: грачаница, бањска, на- горичино, президани хиландар и други краљ стефан дечански (1321–1331) је саградио највећу српску средњеве- ковну светињу – високе дечане године 1330 однео је победу над бугарима, где се истакао његов син душан, као и цела србија, која је постала најдоминантнија сила на балкану цар душан (краљ 1331–1346, цар 1346–1355), син стефана дечанског, још више је проширио своју државу на рачун византије и постао најмоћнији владар југоисточне европе цар душан се трудио да заштити хришћанску ев- ропу од османлија, који су већ дуже времена угрожавали хришћане у азији душан је уздигао српску цркву на ранг патријаршије
... познатих чињеница шта је онда оно што нас зани- ма у овим представама? прво питање је зашто се повратак у живот готово увек приказује у овом облику, као нешто нега- тивно и као нека опасност живима ако се присетимо догађаја из светога писма, и у старом и у новом завету се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија васкрсава сина удовице код које је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово васкрсење и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота након повратка из мртвих не по- мињу се догађаји који би потврдили да су враћени доживели трансформацију у извитоперена бића то су по светоме писму били људи до своје друге кончине достојни људског достојанства са циљем да својим другим животом сведоче и проповедају нови живот који ће започе- ти о христовом другом доласку људи преко слике данас упијају знање о свему и свачему књига је свакако сред- ство које ће увек имати место у обра- зовању и васпитавању данас визуелно књига по свом саставу изгледа другачије него пре тачно је да слика вреди хиљаду речи, и више већина људи данас тешко да би се одлучила да чита литературу у којој нема пуно слика разлог је у медији- ма који све нуде као на тацни не тражећи од човека да сам у својој глави креира и савремени изазови васкрсење у очима савременог човека зашто се повратак у живот готово увек приказује као нешто негативно и као нека опасност живима? љубомир петронијевић 18 4/2013 порука христова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар способна да победи болест и смрт замисли догађаје, људе и свет тиме се шири опасност некритичког усвајања и прихватања свега и свачега и злата и смећа све је на истој страни листа, па по чему се то они уопште разликују? свесни смо сензационализма којим се жели постићи приказивањем ове врсте филма, као и циљне групе којој је на- мењен, али поред тога питамо се зашто је свако друго приказивање у мањини данашњи човек сигурно није равноду- шан пред питањем смрти она је из угла материјализма коначан крај после којег остаје само сећање на дотичну особу да би неко веровао у васкрсење он припа- да или православној цркви или другим хришћанским заједницама порука хри- стова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар спо- собна да победи болест и смрт он по свом устајању из гроба није одмах пре- познат баш из разлога што није повезан са пропадљивошћу овога света наука је сада на добром путу, а можда у скоријој будућности открије начин продужетка људског живота да ли са тим иде и жи- вот продужен у вечно постојање? одго- вор за нас верне је прилично јасан не може се ићи у вечност без онога ко у њој пребива и ко је дарује свакоме ко је истински тражи човек је у данашњем времену свако- дневно „бомбардован“ разним информа- цијама помислимо како би и којом брзи- ном у данашње време била пренета вест о смрти пророка који је уморен и поред очитих доказа да није крив за наводне оп- тужбе да ли би то и данас била новост? сведоци смо да међународни судови до- носе ослобађајуће пресуде за уморавање или протеривање хиљада незаштићених (сетимо се само нашег народа из српске крајине) и шта се поводом тога чини вест, односно благовест о христовој по- беди, данас би била једна у мору других - не истих, али многобројних савремени изазови јул/август 2013 19 тема којом се бавимо отвара још нека питања на земљиној кугли данас живи преко 6 милијарди људи питање жи- вотног простора је постало од пресуд- не важности самим тим наметнуло се питање гробаља која су све већа, што је довело до питања кремације, па се све чешће чују предлози да она постане оба- везна за свакога човека не би ли се тако на једном месту и у једној згради у фор- ми праха похранило неколико стотина хиљада људи да ли је то прагматично и ефикасно? из житија светих знамо да су многи мученици спаљивани на ломачама и да је од њих остао само прах, али данас неки то бирају као своје право не обази- рући се довољно на причу о догађају пр- вог дана недеље човеково враћање у прах је по божијем обећању устројено природ- ним процесом (тачније по законима пале природе) свако „убрзање“ тог процеса не показује да је човек добро схватио поруку васкрслог бога добри бог који љуби своја створења спушта се и рукама својим враћа своју децу себи враћа их из смрти у живот и гласно им поручује: смрт је болест која се може прележати! смрт је тама која траје само до појаве вечне светлости! смрт је предворје новог живота! 20 4/2013 тема броја: светородна лоза немањића: историјско сећање и духовне смернице лоза немањића, фреска из манастира дечани, рад из 1346/1347 године јул/август 2013 21 стефан немања: кратак историјски приказ ни у време највеће славе немања није заборављао да се захвали богу, а ни мајци божијој па је подигао чувени манастир богородице евергетиде (доброчинитељке) у студеници житије стефана немање, у мона- штву симеона, родоначелника светородне династије немањи- ћа, богато је важним догађајима честе смене на престолу великих жупана раш- ке оставиле су траг на његово рођење и младост у једном таквом превирању, браћа су протерала завиду, немањиног оца, који је са породицом прешао у су- седну, пријатељску зету, у место рибни-с цу (подгорица) тамо му се родио нај- млађи син немања (око 1113) скривен од прогонитеља, завида је крстио сина у латинској цркви то га је мучило и чим се вратио у рашку, одвео је сина у цркву св апостола петра и павла да га тада- шњи епископ помаже миром „и друго крштење прими“ временом, немањина породица се уздигла, а најстарији син тихомир је постао велики жупан када је доспео до младићког узраста, немања се оженио аном и добио на управу жупе, односно области око топлице, ибра, ра- сине и суве реке приликом проласка кроз србију, ромејски цар манојло i комнин се срео са немањом, похвалио га због врлина, доделио му чин и покло- нио жупу дубочицу – крај око данашњег лесковца (око 1160) као жупан, немања се посветио по- дизању манастира св богородице, који је поверио ани да се о њему брине, а затим градњи манастира светог нико- ле, у којем су археолози открили празан гроб, који никад није био коришћен, па се сматра да се већ тада немања спремао за царство небеско према доментијану, браћа су замерила немањи што је поди- гао више задужбина од њих и на превару су га позвали на саветовање, ухватили и оковали у тамници, немања није губио веру, већ се молио богу и мајци божијој, св николи и св ђорђу, па је на чудесан начин ослобођен окова избио је рат у којем је немања победио поражен, ти- хомир је отишао у ромејско царство, са- др ђорђе вуковић тема броја 22 4/2013 купио војску најамника и кренуо на бра- та немању уочи битке, по немањиној жељи, служена је литургија у звечану те ноћи, једном свештенику се јавио св ђорђе у сну и обећао да ће се борити на немањиној страни сутрадан, немања је победио у боју код пантина, а тихомир је страдао у повлачењу, у реци ситни- ци (1168) уследио је период краткотрај- не мирне владавине, када је немања у знак захвалности за ову победу сазидао храм св ђорђа изненада је отпочео рат са ромејском империјом и цар манојло комнин је повео силну војску на срби- ју (1172) желећи да поштеди земљу и народ, немања се једно вече појавио у царевом логору и добровољно се пре- дао, а цар jе поштедео немању и повео га са собом у цариград тамо је немања доживео разна искушења, али се храбро држао његово држање одушевило је јев- статија, тада предавача на високој школи у цариграду, а потом архијереја солун- ског, који је о немањи имао само речи хвале после неког времена, ромејски цар се измирио са немањом и вратио га на престо великих жупана познато је да је немања сваке године слао поклоне ма- настиру богородице евергетиде у цари- граду у знак захвалности за избављење после смрти цара манојла (1180), из- бијају сукоби и свађе у цариграду око власти, долази до смене династије и чи- тавог низа ратова немања се укључио у многе догађаје свог времена, па је успео да осамостали и прошири своју државу по- ред осталог, „поврати диоклетију и дал- мацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју“ (стефан првовенчани о свом оцу) свечано је дочекао цара фри- дриха i барбаросу у нишу (1189), скло- пио мир са бугарском династијом асе- новаца и са царем исаком ii анђелом последње војевање је имао са угрима, када су му помогли ромеји (византинци) да одоли непријатељу, а затим да склопи мир (1193) резултате своје владавине, немања је описао у повељи за хиландар: „и обнових своју дедовину и утврдих божјом помоћу“, и обезбедио, „помоћу божјом са свих страна мојој влада- вини мир и тихост“ водио је рачуна о верским питањима и са епископом раш- ким јефтимијем сазвао је сабор против богумила ни у време највеће славе није заборављао да се захвали богу, а ни мај- ци божијој па је подигао чувени мана- стир богородице евергетиде (доброчи- нитељке) у студеници када су немања и супруга ана поже- лели дете, помолили су се богу и завето- вали да ће после његовог рођења живети у уздржању тако је на чудесан начин у бога измољен растко немањић када је растко порастао родитељи су му дали на управу хумску земљу, али је он одбегао у свету гору за њим је послата потера, али је растко успео да се замонаши, под име- ном сава после прве жалости, немања јул/август 2013 23 и ана су ово примили као вољу божију и почели помагати сави на његовом мо- нашком путу када се навршило време сава је позвао оца да се одрекне власти и пође монашким путем и отац је послу- шао најмлађег сина на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анаста- сија симеон се повукао у студеницу, док се анастасија повукла у богородичин манастир са анастасијом у монахиње је отишла и једна кћерка, под именом јефи- мија, чији су гроб открили у топлици мада стар и при крају живота, си- меон (који је име узео по св симеону богопримцу) кренуо је у свету гору и тако још једном потврдио не само љубав на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анастасија тема броја манастир студеница, задужбина великог жупана стефана немање из 1190 године 24 4/2013 према сину и према мајци божијој, него и према ромејском царству (византији) са којим је имао неспоразума и ратова симеон се прво подвизавао у ватопеду, где су саградили једну келију крај олта- ра, да би могао да држи молитвено пра- вило када је решено да потраже место за градњу српског манастира, симеон је био слаб па су његов одар носила два коња тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара временом, успели су и да прошире имање хиланда- ра, а помагао их је и стефан првовенча- ни, који је тада био велики жупан си- меон је првовенчаном послао крст који је носио око врата, са жељом да, у знаку овог крста, победи све противнике као давид голијата и као константин вели- ки у многим бојевима тешко болестан симеон се упокојио у хиландару, чији је ктитор и обновитељ био он је уснуо на рукама свог сина саве, на рогозини, са богородичином иконом на грудима (13 фебруар 1199 или 1200 године) убрзо се почео јављати сину у сновима и наговештавати му да ће проћи многе земље и градове као св игњатије бого- носац на први годишњи помен, након савине молитве, потекло је миро из ње- гових моштију у међувремену, вукан и стефан првовенчани су заратили око престола када су решили да се помире, стефан је позвао најмлађег брата саву да пренесе очеве мошти у србију после преноса моштију, браћа су се свечано помирила, а у студеници је, по божијем допуштењу, почело да тече миро за крај, наводимо и занимљиво сведочанство доментијана хиландарца – он сведочи да су већ у то време србе звали народ светог симеона тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара, за његову обнову св симеон мироточиви, фреска из краљеве цркве у манастиру студеница, око 1314 г јул/август 2013 25 духовно-историјско сећање на оца нације горостас српске историје и културе, најдалековидији политичар српског средњег века, велики неимар и задужбинар његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка ј едан од најблиставијих христових изданака српског народа јесте родо- начелник лозе немањића, стефан немања, свети симеон мироточиви црква светих апостола петра и пав- ла у старом расу биће место где ће се стефан немања правоверно крстити, где ће крстити сина светог саву и где ће се замонашити заједно са својом женом аном пре одласка у своју царску задуж- бину студеницу од ове цркве почиње нова историја немањиног народа срби припадају великој породици словенских народа иако од христа живе на балкану са другим народима, из своје прве, многољудније прапостој- бине, северне европе, овде долазе у 6 веку прво крштење срба било је у 7 веку за време ромејског цара ираклија друго, велико крштење било је за вре- ме кнеза мутимира до 891 године, када је ромејском империјом (византијом) владао цар василије ii македонац, а па-е тријарх био фотије, прозван због тога кумом свих словена хаџи драган б поповић тема броја свети сава и симеон мироточиви 26 4/2013 оно што беше пресудно за крштење срба, јесте настанак словенског писма – глагољице захваљујући светој равно- апостолној браћи ћирилу и методију, а касније и њиховим ученицима, пре свих клименту и науму српске земље у то време су биле тра- вунија (данашња херцеговина), пага-, нија –предели око реке неретве и града мостара; босна и дукља, звана и зета, где ће до 1016 године владати први српски краљ, свети јован владимир ипак, првобитна српска држава про- стирала се у сливовима реке лима, на горњој дрини заједно са пивом и та- ром, долином ибра и горњим током западне мораве, а градови су били: пљевља, бијело поље, градац (данас ча- чак, сјеница), док је главни град био рас на источној граници, који је тада при- падао далмацији гранична област са ромејским царством на југу, било је ко- сово поље, град тврђава звечан и место пилот велики ромејски цар манојло i комнин, видећи балкан као свој им- перијалистички циљ, успешно је мењао обласне господаре у србији тако ће по- сле четворице браће – уроша ii, белоша и десе – на српском небу засијати си- нови завидини, тихомир, страцимир, мирослав и најсјајнија звезда немања, који ће собом носити снажну идеју државности стефан немања је рођен 1113 годи- не по смрти свога оца, немања добија до 1159 године део српске кнежевине, од раса до ниша на позив великог цара манојла i одлази у византијски град ниш, јер је цар пожелео да упоз- на мудрог и храброг немању удивљен, цар је одликовао младог државника чином „царски сан“, уступивши му на доживотну управу део своје терито- рије, област дубочицу, околину дана- шњег лесковца све ово указивало је на горостаса срп- ске историје и културе и најдалекови- дијег политичара српског средњег века, великог неимара и задужбинара његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка то је библиј- ско име, добијено по царском подрумару немији, који опаса зидине јерусалимске за 52 дана, а својим зидарима заповеди да буду опасани мачевима и бране свети град тако је и немања био опасан мачем, градећи своју државу пуних 37 година без знања своје браће он је побожно и журно подигао две велелепне задужби- не једну, на ушћу реке косанице, посве- ћену пречистој богоматери, од које су, немаром немањиних потомака, данас видљиви само бледи остаци другу, пре- стони епископски храм посвећен све- том николају мирликијском подигао је у близини, на једном брду крај топлице док је цркву зидао, како говори његов син, биограф стефан, он је ишао бос др- жећи се речи господњих: „ко се понижа- ва узвисиће се“ (лк 18, 14) незадовољни успесима најмлађег брата и савладара, немањина браћа га св симеон мироточиви, фреска из богородичине цркве у манастиру студеница, 12 век јул/август 2013 27 окују и на превару затворе у пусту ка- мену пећину, баш као некада браћа ста- розаветног праведника јосифа тада је немању чудесно ослободио свети ђор- ђе, јер му се овај молитвено обратио још тада се немања заветовао христо- вом победоносцу да ће му: „белу цркву подићи“ то ће се догодити после нема- њине победе над браћом, удруженом са трупама ромејског војсковође теодора падијата, 1166 године у бици код града пантина на космету тада се најстари- ји тихомир удавио у реци ситници, а страцимир и мирослав су се заклели немањи на верност ђурђеви ступови у древном расу завршени су 1171 годи- не, али не као стајна тачка, већ су били прожети бригом за спасењем и жељом да се народ његов сачува не само број- чано већ и правоверно пошто историју треба мислити, не- мања ће тражити савезнике и ван ви- зантијског царства, са угарима и мле- цима, али ће 1172 претрпети пораз, и пред цара манојла првог отићи голо- глав и босоног са конопцем око врата и ланцем у рукама о томе историча- ри евстатије и манас говоре: „храбри цар манојло успео је да покори велики, српски народ и њиховог прослављеног вођу немању који је врло висок и леп човек, варварин широких рамена и ле- пог изгледа; он је успео да украси царев тријумф, али је дочекан од житеља ца- риграда са поругама“ три године после, око 1175 стефан немања и његова жена ана, српска принцеза из босне, у позним година- ма, добиће трећег, од бога измољеног сина растислава због кога се заветова- ше да ће после његовог рођења живети као брат и сестра њега од миља про- зваше растко идеја уједињења и проширења срп- ских земаља неће напуштати немању он ће са угарским краљем белом тре- ћим освојити задар и северну далма- цију, поново напасти ромејско царство и заузети браничево и београд и већ 1183 године српска држава се прости- рала до приморја, у којој је град котор заузимао важно место у времену када није ратовао (као и већина његових све- тих потомака), градио је цркве, али и слао велике прилоге најсветијим мести- ма: у палестини, цркви светих апосто- ла петра и павла у риму, цркви светог димитрија у солуну обновио је цркву сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су неизбрисиви траг у историји српског народа тема броја 28 4/2013 светих архангела у скопљу и сазидао манастир казновиће, кончул, где ће се 1690 године склонити са свештенством и народом од турске заседе патријарх српски арсеније iii чарнојевић ипак, немањино срце, и поред знања које ути- че на општи доживљај светости, желело је да се одужи милостивој заштитници мајчице божије коју је све време осе- ћао једном приликом док је ловио, на пустом месту ловишта зверова у ибру, код реке студенице у моменту одлучи да баш ту оснује манастир желећи да избегне казну безумног богаташа из је- ванђеља, он ће искористити земаљско благо за стицање небеског, непролазног блага, знајући и за речи светог василија великог да је заборав бога био главни разлог грехопада првог човека град- ња студеничког манастира посвећеног богородици добротворки започета је 1183 године и трајала је десетак година немања ће неуморно надгледати зи- дање манастира и како пише стефан првовенчани, тада свој ум уздизаше до висине небеског јерусалима, постајући и сам његов грађанин и баш у то вре- ме када радови у студеници беху при- вођени крају, пратећи животе својих синова, немања је замишљао најмлађег растислава на своме месту, давши му с почетка управу над хумом, данашњом херцеговином али то није била и воља божија, јер је растко жудео да постане монах светогорски, што се промислом божијим и збило но монашки чин није чекао само сина, већ и оца – после многих писама, свети сава посла јед- студеница и хиландар ће остати највећа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом саборна црква манастира хиландар, посвећена ваведењу пресвете богородице јул/август 2013 29 но оштро писмо оцу, да ако не дође код њега на свету гору до њиховог сусрета неће доћи не само на земљи него ни и у вечности, а својој мајци такође предло- жи монашки завет очева туга за сином, али и брига за угађањем богу учинили су да немања 1196 године у сабору у дежеви напусти престо у корист сред- њег сина стефана, а већ на благовести исте године, узме на себе, као и његова ана анђелски лик монашење обави у петровој цркви, у расу, епископ кали- ник симеон оде у његову студеницу, а анастасија у богородични манастир у топлици после десетогодишњег ра- станка, 2 новембра 1197 године монах симеон свечано стиже у ватопед симеон је тада имао 84 године, а сава 27 био је то велики дан за свету гору, јер до тада ниједан православни владар није дошао у њу као обичан монах од- мах потом отац и син подигоше у вато- педу још конака, као и манастир прос- фору ускоро добијају дозволу од цара, за обнову запустелог хиландара, али у име ватопеда, после чега сава имаше чудесан сусрет са тајанственим мона- хом који га саветова да хиландар подиг- ну као самостални српски манастир са овом идејом симеон ће послати саву, по други пут, код свог пријатеља алек- сија анђела у цариграду сава ће кона- чити у евергетидском богородичином манастиру, али ће отићи и у цркву пре- мудрости божије и влахернску цркву по царевој повељи хиландар постаде српски манастир, који ће изграђивати не само свети симеон и сава, већ и свети кнез лазар, као и данашњи срп- ски неимари иако у туђој земљи, симеон је тада спокојно, у српској кући, очекивао своју кончину то ће се догодити 13 фебруара 1199 године пред смрт, саву благосло- ви следећим речима: „о мој благослове, нека си благословен“ речима псалма: „све што дише нека хвали господа“, пре- дао је свој дух богу лежећи скромно на рогозини и каменом под главом из ње- говог прослављеног тела убрзо потече миро и изниче винова лоза која до данас рађа и помаже бездетним родитељима сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су, и данас остављају, неизбрисиви траг у истори- ји српског народа симеон је данас у царици свих српских цркава, својој за- дужбини студеници заједно са светом анастасијом и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи на тему овог броја православног мисионара разговарамо са о алек- сандром средојевићем, маги- стром историјских наука и парохом при храму светог саве на врачару zоче александре, међу мноштвом јубилеја које ове године прославља- мо, утисак је да смо као друштво запоставили 900 година од рођења светог симеона мироточивог, утемељивача српске државности какав је значај светог симеона за нас данас (у погледу православне духовности и поимања државно- сти)? – тачно је, што и други запажају да смо „запоставили“ деветстогодишњи јубилеј од рођења стефана немање (1113 г) у монаштву названог симеон (†1200) али, и други важан јубилеј је „запостављен“, а који није од значаја само за србе, већ и све свесловенске народе – крштење сло- вена, почетак словенске писмености, до- лазак свете браће кирила и методија у 2013 се, заиста, обележавају многи важни хришћански јубилеји – примера ради, један од најважнијих је 1700 годи- на откако је цар константин дао слободу хришћанству стефан немања (свети симеон ми- роточиви, 1113–1200, велики жупан у рашкој од 1169–1196 године) је очувао независност српске државе интегри- шући српско национално биће рашке и зете године 1196 повлачи се са пре- стола кога уступа свом средњем сину, византијском зету стефану немањићу одлази на свету гору где са сином са- вом започиње наш најлепши средњеве- ковни манастир хиландар, у коме је и преминуо 1200 године у међувремену разговор са мр александром средојевићем парохом при храму светог саве на врачару разговор водио марко јовановић јул/август 2013 35 успева да изгради манастире студеницу, ђурђеве ступове, цркву светог николе код куршумлије његова лоза је у исто- ријском смислу веома важна и повезана са кључним догађајима српске средње- вековне историје стефан првовенчани (монах симон, велики жупан од 1196–1217, а потом краљ србије од 1217–1227) саградио је са братом савом манастир жичу, седиште српске архиепископије, коју је основао свети сава 1219 године и ту крунисао свога брата стефана за „првовенчаног краља србије“ краљ радослав (1227–1334), унук сте- фана немање, наставио је дело свога оца и родитеља, али после битке на клокот- ници 1230 године уступиће престо сво- ме брату владиславу краљ владислав немањић (1234–1243), зет бугарског краља јована асена, саградио је мана- стир милешеву, у коју је пренео тело свога стрица – светога саве (1172–1236), одакле их је синан паша узео и спалио на врачару 1594 године краљ урош први (1243–1276), зет ан- жујски и супруг мудре јелене за чије време се откривају бројни родокопи у србији, са сином драгутином добио је мачву и београд ипак, драгутин га је збацио са престола 1276 године, те се урош повукао у своју задужби- ну, манастир сопоћане, где је остао до краја живота у време краља драгутина (монах те- октист 1276–1282), подижу се бројне за- дужбине: манастири ћелије, боговађа, грабовац, радовашница, рача, папраћа, петковица (под цером), троноша и дру- ге светиње за време 40-огодишње владавине краља милутина (1282–1321), јача српска држава, коју је проширио заједно са бра- том драгутином милутин је подигао 40 цркава и манастира – више но сви влада- ри западне хемисфере у том временском тема броја 36 4/2013 интервалу међу њима су цркве у земљи, као и манастири: грачаница, бањска, на- горичино, президани хиландар и други краљ стефан дечански (1321–1331) је саградио највећу српску средњеве- ковну светињу – високе дечане године 1330 однео је победу над бугарима, где се истакао његов син душан, као и цела србија, која је постала најдоминантнија сила на балкану цар душан (краљ 1331–1346, цар 1346–1355), син стефана дечанског, још више је проширио своју државу на рачун византије и постао најмоћнији владар југоисточне европе цар душан се трудио да заштити хришћанску ев- ропу од османлија, који су већ дуже времена угрожавали хришћане у азији душан је уздигао српску цркву на ранг патријаршије
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
11
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
...вере и цркве, напротив – често је вера у таквим тре- нуцимаВАСКРСАВА?📌 ла слобода после
пада берлинског зида, само на кратко
је довела до привидног повећања ре-
лигиозности код људи у целој европи
...вере и цркве, напротив – често је вера у таквим тре- нуцима
МЕТА инфо: Р:20628 К:166673 Д:92
| Свеска 333 |
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... у стању тешког можданог обољења пред смрт, лењин ће издати идеју својих списа, доносећи ужасне декрете о физичком уништењу цркве па ипак, лењин је у нечему изгледа био у праву време безбожног комуни- зма и поред бруталне физичке агресије није довело до уништења вере и цркве, напротив – често је вера у таквим тре- нуцима васкрсавала слобода после пада берлинског зида, само на кратко је довела до привидног повећања ре- лигиозности код људи у целој европи слобода у којој су се многи нашли, др растко јовић септембар/октобар 2013 29тема броја слобода за стваралаштво: милански едикт прешли смо далек пут од миланског едикта до данас, пут који је био испуњен слободом, стваралаштвом, промашајима, прогонима, лепотом, тугом невероватно је да милански едикт и данас преиспитује нашу машту, трпељивост, слободу – чак бисмо могли рећи да представља изазов наједном је створила проблеме и нове изазове више није било довољно бити против диктатуре да би људи симпати- сали цркву, сада је било потребно пру- жити алтернативу, нову визију, и наду која треба да буде видљива у пракси цркве у том смислу, слобода се пока- зала опаснијом него што се то у првом тренутку чинило у току прогона, онај који је прогоњен готово по дефиницији је невин, што га ставља у позицију па- сивне жртве у слободи пак, неопход- но је показати већу активност, а свака одлука се мери и проучава грешке се уз помоћ медија преувеличавају, теже носе, а лакше и праве слобода је дакле изазов, могућност чињења грешака, тр- пљења губитака, али изнад свега – мо- гућност и неопходност стваралаштва стваралаштво као позив у дијалогу са светом и људима унутар цркве сло- бода управо цени креативност, захтева енергију и љубав прешли смо далек пут од миланског едикта до данас, пут који је био испу- њен слободом, стваралаштвом, прома- шајима, прогонима, лепотом, тугом невероватно је да милански едикт и данас преиспитује нашу машту, тр- пељивост, слободу – чак бисмо могли рећи да представља изазов наше тра- диционално схватање историје и људи је доведено у питање едикт је регу- лисао слободу свим религијама, сло- боду да свако верује у оно у шта хоће дакле, свети константин није прогла- сио нити једну религију значајнијом од друге, није поставио нити једну изнад друге хегемонија је искључена у кон- стантиновом поимању света, искључи- вост је недопустива једино допустиво је слобода, слобода да се свако својим трудом и радом избори за своје место у друштву све ово указује на битну чињеницу коју нам открива милански едикт, а то су вредности слободе и стваралаштва са једне стране, слобода ће све више утицати на нестанак традиционалних верника који су везани за православ- ну цркву традиционалне везе као и осећање срамоте у једној заједници 30 5/2013 све ће више губити на значају, а самим тим ће и сахрана „без свештеника“, или венчање „без свештеника“, постати све нормалнији припадност цркви ће све више зависити од онога што се људима нуди, људима 21 века, који су гладни у трагању да осмисле свој живот у свом овоземаљском животу, христос није седео у храмовима и чекао да му неко приђе, него је по улицама и скупови- ма обилазио људе и нудио им смисао и утеху, а нама оставио императив, „иди- те“ и научите све људе данас би овај императив „идите“, мо- гли да преведемо не више на излазак на улице, него излазак у јавни простор, простор мас-медија где је неопходно ослободити могућност да се глас вере чује са друге стране, то се не сме пре- творити у монолог – нуђење лаких ре- шења и подучавање доктрине много је важније ићи у сусрет људима, ослу- шкивати њихове проблеме и наћи на- чина да се они пажљиво третирају све смо дубље и залазимо у друштво које је много друкчије него што је наше иску- ство до сада ову чињеницу морамо да прихватимо, на наш начин – ангажо- вањем наших креативних снага црква не оскудева у младим људима, изван- редним талентима, пуним љубави у окрутном времену неопходно је уочи- ти те људе и ангажовати их за осваја- ње слободе слободу коју је хришћанство једном задобило неопходно је да бранимо стваралаштвом и љубављу, а никако позивањем само на законе и скривену хегемонију која готово неминовно и историјски води у мртвило и изуми- рање враћајући се на почетак текста, видимо како слобода ствара различите услове и последице константин је дао слободу верујући у победу хришћан- ства, не његову законску победу, него идејну лењин и други теоретичари марксизма су нудили слободу у име из- умирања хришћанства слобода је ту, на дохват руке, само је питање којим путем ће нас одвести – а то највише за- виси од нас самих аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој слободу коју је хришћанство једном задобило неопходно је да бранимо стваралаштвом и љубављу септембар/октобар 2013 31тема броја на милански едикт се може с правом гледати као на најважнији правни акт који је поделио две ере – еру паганског рима и еру хришћанске европе поводом прославе 1700 година од прогласа миланског едикта разговарали смо са др мирком сајловићем, професором историје цркве na православном богословском факултету „свети василије острош- ки“ у фочи као што је познато, овај свехришћански јубилеј обележен је, и обележава се, током ове године, ши- ром хришћанске васељене свој прилог прослави седамнаествекова миланског едикта дао је и професор сајловић у виду монографије милански едикт у контексту реформи iii и iv века (београд, 2011), као и приређивањем двојезичне (упоредне црквенословен- ске и српске) службе светом равноа- постолном цару константину и мај- ци његовој светој јелени (ниш, 2013) имајући у виду да се професор сајловић интензивно бави питањем миланског едикта последњих неколико година, да је учесник више међународних симпо- сиона на исту тематику (букурешт, бео- град, ниш) представљало је за нас више него довољно разлога да поведемо раз- говор са њим на ову тему zzпрофесоре сајловићу, кренули бисмо од личности светога цара константина какво је образовање он имао и да ли је био упознат са хришћанством пре свога чудесног преобраћења? – историјски извори нам врло мало говоре о константиновој раној младо- сти и његовом образовању царев био- граф јевсевије кесаријски у своме ве- личању константиновог хришћанског лика и лика његове мајке, приповеда нам како је константин од младости разговор водио ненад јовановић разговор са др мирком сајловићем, професором историје цркве у сусрет јубилеју миланског едикта 32 5/2013 имао пред собом за узор светли лик своје мајке јелене која је по свему су- дећи била криптохришћанка наравно ове јевсевије исказе „агиографског жан- ра“ треба узети са доста опреза, али их и не порицати међутим, са доста више „аргумената“ може се говорити о кон- стантиновом класичном војном обра- зовању које је добро савладао и теориј- ски и практично што се тиче његових верских становишта пре милвикијске битке такође би се могло рећи да је било класично за епоху на прелазу из iii у iv век по свему судећи, константину су била блиска верска убеђења његовог оца констанција хлора који је био при- сталица тзв „соларног монотеизма“ констанције је за врховно божанство признавао бога сунца (sol invictus), а поред њега није спорио постојања и других божанстава владарима је бог сунца био нарочито погодан због ње- гове могућности поистовећивања са другим божанствима с обзиром да се о њему нису могле изводити конкретне представе те се он могао поистовећива- ти и са другим врховним божанствима тако, нпр константин је бога аполона поистоветио са богом сунца у прин- ципу „соларни монотеизам“ може се посматрати као једна узнапредовала фаза од паганског политеизма ка паган- ском монотеизму са јасно израженим синкретистичким тенденцијама тј мо- гућношћу мешања божанских својстава и лица такође треба рећи да је прихва- тање једног врховног божанства било у дослуху и са савременом неоплато- нистичком философско-религијском мишљу о појму „једног“ као узрока и принципа свега постојећег неки апо- логети су у оваквим неоплатонистич- ким религиозно-философским тенден- цијама привођења ка „једном“ видели ширу припрему римског друштва за хришћански преображај који ће доћи са константином zzкако се заиста десио преображај цара константина? да ли је он био политички мотивисан како то и данас тврде неки историчари? – да би се одговорило на ово питање не- опходно би било да се проникне у цареве унутрашње пориве, унутрашње констан- тиново биће за историчара који се бави „објективним историјским чињеницама“ то је тешко докучиво поље оно што му преостаје јесте да тек анализом неких царевих поступака „пре“ и „после“ пре- обраћења покуша да установи констан- тинове мотиве и степен преобраћености но, без обзира на неке сасвим јасне инди- каторе који нам указују на константиново преобраћење пред и током милвикијске битке, и до данас су у оптицају другачије опције виђења његовог хришћанства разлог „двојаког“ виђења цареве пре- ображене личности лежи у чињеници „двојаког“ казивања историјских изво- ра о константину хришћански извори сложни су у казивању да се цар чудесно преобратио виђењем светлосног крста на небу и натписом: „овим побеђуј“, као и лика христовог у сну и испуњењем ње- гових речи кроз ток милвикијске битке, док за паганске писце никаквог чудесног догађаја није било пред милвикијску битку а самог цара приказују у најцрњем светлу као главног кривца због пада рим- ских религија zzдакле, ви сматрате да у константино- вом прихватању хришћанства није било никаквих политичке промишљености? – почев од гибона, нибура, буркхар- та, харнака, сека па до неких данашњи историчара заступана је теза о кон- стантиновом политичком визионарству сходно којем је он препознао у хришћан- ству нову идејну снагу и коју је успео да искористи за своје политичке циљеве при томе, главне црте за пројекцију константинове личности ови истори- септембар/октобар 2013 33тема броја чари су преузели од паганских писаца, а по потреби преузимали су и неке подат- ке од јевсевија и других хришћанских писаца по њима константин и није био хришћанин већ хладни и прорачунати политичар који се хришћанством само користио у смислу јачања своје власти у суштини ово је тешко одржива теза, слична оној када човек од једног дрвета не види читаву шуму историчари, при- сталице ове тезе оваквим својим ста- новиштем о царевој личности уствари пројављују своју „веру“, а не историјску реалност овакви научни ставови мо- гући су с обзиром на двојако казивање историјских извора где је остављена могућност и двојаког тумачења кон- стантина у историјској науци ова про- блематика препозната је као „констан- тинов феномен“ и она још увек окупира истраживаче историјску тезу историчара просвети- тељства, као и савремене епохе, о кон- стантину као прагматичном политичару који се хришћанством само послужио у сврху својих политичких амбиција, те да његовог искреног преобраћења није ни било, тешко је одржати из једног про- стог разлога – у царству је било свега 5–10% хришћана од укупног броја ста- новништва који би се то прагматични политичар повео за оваквом мањином? то свакако не представља прорачунати политички потез отуда и константиново прихватање хришћанске симболике као државне, његов прихватање хришћан- ског бога као јединог истинитог коме он поверава војску и царство тешко би било оправдиво било чиме другим до личним побудама константиново виђење свет- лосног крста на небу, лика христовог у сну и успех у милвикијског бици, не- сумњиво остављају неизбрисив траг на цара од тада хришћанство постаје нова царева вера и то је помак који је констан- тин начинио, а који ће имати цивилиза- цијске последице zzу прослави јубилеја миланског едик- та у србији удружили су се и црква и држава организоване су многе културно-просветне вечери, научни симпосиони, радио и телевизијске емисије стиче се утисак да се много желело добити на ширини захвата, али истовремено као да се “изгубио компас” тако, уколико сте пратили серијал „милански едикт 313–2013“ на првом програму националне теле- визије остаје нејасно шта ми уствари прослављамо? да ли само успомену на историјски проглас одредаба милан- ског едикта и давање слободе хришћа- нима или и „нешто друго? – добро сте то приметили проглас миланског едикта 313 године је један од најзначајнијих датума из историје цркве и несумњиво вредан свакогодишњег поме- на а не само о јубиларним годинама про- слава јубилеја миланског едикта је про- слава освајања једног цивилизацијског достигнућа – слободе вероисповедања хришћанства међутим, као и свака друга друштвена слобода, ни ова се не ограни- чавала само на уско, специјално подручје вере са слободом друштвеног деловања духовна мисија цркве добија на ширини свог замаха блиски сусрет римског пра- ва, хеленске културе и хришћанске вере, који је у својој збиљи био оствариван и пре константина, тек ће са миланским едиктом и његовом имплементацијом од стране цара константина добити на ин- тензитету реалне симбиозе у констан- тиново време грчко-римско друштво доживело је, условно речено, брзу и изне- надну измену такозваних традиционал- них (универзалних) римских вредности сама чињеница прихватања хришћанске вере наметала је нове критеријум вредно- вања животне збиље и нови методолошки приступ у решавању свих егзистенцијал- них питања хришћански критеријуми вредновања постају од сада доминантни и остају као константе дугих вредности 34 5/2013 у току два наредна века настало је ново друштво, које је формално примило хришћанство као своју веру, а са њом мо- ралне, културне и политичке норме тиме је касноантичка паганска империја и де- финитивно постала хришћанско царство с тога се на милански едикт може спра- вом гледати као на најважнији правни акт који је поделио две ере – еру паганског рима и еру хришћанске европе давање слободе хришћанима од стране цара кон- стантина, увођење хришћанства у рим- ски правни систем и стицање положаја озакоњене религије (religio llicita), пред- ставља дакле не „само“ почетак једног но- вог односа цркве и државе, већ и почетак званичног стварања новог (хришћанског) система вредности у царству у том смис- лу милански едикт не треба посматрати само као један правни акт већ као цивили- зацијску тековину, као званични почетак хришћанске цивилизације на тај начин величина одлука миланског едикта се не огледава само у томе што је један римски цар осигурао принцип слободе вероиспо- вести или због тога што се лично обратио у хришћанство, једну од многих религија царства, него углавном због тога што је њиховом идеолошком иницијативом доведена у блиску везу, и на крају надо- мештена, грчко-римска космоцентрична (пантеистичка) теорија са одговарајућим теантропоцентричним учењем хришћан- ства тако, врло јасне историјске чиње- нице, као што су успостављање правног начела толеранције према хришћанству и сам чин константинове верске опредеље- ности за хришћанство, губе на значају пред далекосежним историјским после- дицама на верско-културолошком и идеј- но-политичком плану које је донело кон- стантиново преобразитељно време од његовог времена успоставиће се извесне „константе хришћанског менталитета“ то су нове, хришћанске идеје имплементира- не у животу грчко-римског друштва, које ће се показати као универзални појмови дугог трајања на којима ће се изградити чврсти обрасци веровања, мишљења и понашања свих ромеја zzпрофесоре, каква би била савремена интерпретација одлука миланског едикта? – као што смо рекли, имплементацијом одлука миланског едикта од стране цара константина означен је званични почетак јавног суживота хришћанства и касноан- тичког римског друштва, почетак ширег друштвеног саживљавања хришћанских вредности на којима се обликовала и да- нашња западна цивилизација духовни корени, духовни темељи данашње ев- ропске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциоз- но негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет из нацрта уста- ва европске уније избачено је помињање бога и хришћанства као њеног идентифи- кационог обележја у име плуралистичке демократије и лажног концепта политич- духовни корени, духовни темељи данашње европске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциозно негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет септембар/октобар 2013 35тема броја ке коректности у неким европским држа- вама и регионима забрањена је употреба хришћанске симболике у школама и бол- ницама, легализују се еутаназија, абор- тус, истополни бракови залагањем за начела либералне демократије и људских права све више се губе из вида констан- тинова хришћанска демократска начела као резултат овакве хуманистичке толе- ранције, хришћанство се гура све даље и даље на маргине друштвеног живота савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- тичну фазу? процес секулариза- ције европског друштва довео је до тога да се већина европљана не поводи јеванђељем у своме животу, већ живи по стандар- дима „потрошачког друштва“ стога и не чуди што је хришћан- ство постало страни елемент у европском друштвеном живо- ту, где се све чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- ције тако нпр сведоци смо да су у еу изложени дискриминацији грађани који изражавају хришћанску активну позицију ношење хришћанских симбола - крст на огрлици - поједини посло- давци третирају као повреду „корпоративне културе“ по- ставља се и питање забране јавне прославе божића под изговором да то може бити увредљиво по верску са- вест људи других вероисповести као и пи- тање „присуства“ хришћанске симболике у јавним установама пре свега школама залагања заговорника европског секула- ризма за „верску неутралност друштва“ у пракси се манифестује као њихово зала- гање за „чишћење друштва од хришћан- ских вредности“ и овде има неке слично- сти између логике савременог секуларизма и логике паганског рима: веруј у оно што желиш, али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ и „плурали- зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације јединог истинитог бога сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва како хришћа- ни да се одупру оваквим друштвеним тенденцијама? где је у тој борби сила и упо- риште хришћанства? уколико потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету“ септембар/октобар 2013 савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- секулариза- европског друштва је до тога да се не поводи јеванђељем већ стандар- „потрошачког стога и не хришћан- страни европском живо- чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- сведоци изложени грађани хришћанску ношење симбола - крст поједини посло- као повреду културе“ по- забране јавне под изговором али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва ни да се одупру друштвеним тенденцијама где је у тој борби сила и упо- риште потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету 36 5/2013 ванђељу, да буду светлост свету и по цену мучеништва пошто су изгубили спо- собност да буду „со земљи“ (мт 5, 13), хришћани нису у стању да издрже при- тисак различитих идеологија које намећу своје стандарде људског живота уколи- ко се хришћанство буде борило са њима само на плану (аргументима) идеологије, тада се и само излаже отвореној претњи да се сведе на идеологију zzкако се онда одупрети авети савре- меног света? како свет који је про- жет лажним светлостима просветли- ти истинитом светлошћу јеванђеља? како хришћанска животна начела ставити у први план друштвеног живота? – на ово питање свакако као добар пример, ако не и најбољи, може да нам послужи преображена личност цара константина суштинска промена друштва не дешава се у великој рево- луцији, него на личном плану сваког појединца његовим окретањем лица ка лицу христовом константин нам при- ча велику личну причу о снази вере, о слободи, љубави и доследности он је човек који успева да савлада све велике препреке у животу јер остаје доследан вери у свога бога код њега се никада не доводи у питање божије присутности у његовом животу, нити питање вере у себе и своју спремност у процесу оства- рења божије воље преобративши се од паганина у хришћанина константин је новим очима сагледавао стари свет препознавање хришћанске „човеко- ве реалности“ и реаговање на њу, јесте тема реалног црквеног, али и друштве- ног одређења једне личности мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако ње- гово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју же- лиш свету“ у времену у ком европа тражи идентитет и вредности које ће јој вратити њену уништену дру- штвену кохезију, у сусрет нам иде го- дишњица која нас наводи да се зами- слимо, али нас и подсећа да историја не само да се понавља, већ нас и поуча- ва хиљаду и седам стотина година нас дели од издавања миланског едикта, римског закона којим је константин велики не само стао на крај прогонима хришћана, него је и постигао друштве- ну кохезију римског царства путем верске толеранције по први пут је једна религија (хришћанство) дошла не само да осло- боди човека од обожавања идола и световне власти, већ и да истакне, као врховна добра, вредност и слободу људске личности милански едикт без сумње предста- вља одељак не само правне културе, већ и свеукупно здање људске културе међутим, иза правних одредби кри- је се један оквир начела и врлина који је дошао да одговори на данашња го- рућа питања запитајмо се: у времену нове гло- бализације, шта је то што ће довести народе и грађане до тога да у миру ко- егзистирају са неким ко им је стран и другачији од њих, ко куца на наша вра- та, а да не изгуби осећај посебног кул- турног идентитета, који нам оставља у наслеђе предање сваког народа? за сада, с једне стране имамо владе које реагују немоћно, пратећи напро- сто развој и померања становништва, а с друге стране имамо заједнице, чак и традиционално толерантне, као што су европске, које све више тону у ксенофо- превод са јелинског: михаела јагер септембар/октобар 2013 37тема броја 1700 година миланског едикта годишњица миланског едикта подсећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и предлога, како би се испробали, изабрали међу собом и проценили на пољу друштвене праксе бична и расистичка понашања управо ово последње доводи до нове проблема- тике питање идентитета европске уни- је њена недавна одлука је да не упише у свој устав своје хришћанско наслеђе претпоставља се да је ово заиста ратифико- вало њен став о верској толеранцији међутим, шта се заправо дешава? њене заједнице одво- јене од темељних хри- шћанских вредности, које су натопиле њихово читаво културно здање, почевши од миланског едикта, дошле су, шта више, да траже једин- ство путем популациј- ске и расне хомогености нажалост, овај пут је окушан и посут ксенофобијом, насиљем и крвавим сукобима, која се не могу спречити позивањем на апстрактна и суштински празна људска начела ова- ква деловања имају своје корене у психо- лошкој и духовној позадини човека, до ког не могу да допру само управљачке и правне процедуре годишњица миланског едикта под- сећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и пре- длога, како би се испробали, изабрали међу собом и процени- ли на пољу друштвене праксе међутим, ис- товремено подсећа да закони и уредбе нису довољни да наметну друштвени спокој јединство раздеље- ног човечанства данас пролази кроз једнаку и мирну коегзистенцију личности и друштвених група то је порука ово- годишњег обележава- ња 1700 година од издавања миланског едикта а употреба те поруке зависи у потпуности од постојане и живе хри- шћанске вере, која је у позицији да и да- нас обогаћује светску правну и политич- ку културу митрополит димитријадски господин игнатије 38 5/2013 др ђорђе вуковић српски владари и култ св константина великог према св константину великом византијски и српски владари гајили су искрено поштовање свети цар константин велики од- увек је био узор хришћанским владарима, како по државним ус- песима, тако и по својој побожности милански едикт надахњивао их је на верску толеранцију, а први васељенски сабор на бригу за одржање вере тим примером руководили су се и српски владари тако је, по сведочанству сте- фана првовенчаног, његов отац велики жупан стефан немања носио о вра- ту напрсни крст у који је био уграђен комадић часног и животворног дрве- та господњег крст који је вероватно добио од цара манојла комнина при- ликом помирења (око 1173), немања је задржао и после одрицања од пре- стола и понео га са собом у манастир студеницу а затим у свету гору већ болестан, немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древ- ном цару константину“ свети цар констатин је био један од узора који је следио немања, што је ис- поштовао и свети сава пишући слу- жбу своме оцу, свети сава је користио стихове из вечерње стихире на „госпо- ди возвах“ посвећене константину и јелени у тим стихирама се свети цар константин похваљује због „давидов- ске кроткости“ по великом цару, који је био очев узор, једна немањима кћер- ка, удата за властелина тиха дала је име свом сину тај један немањин унук, константин тих асен постао је бугар- ски цар (1257–1277) и са поносом се позивао на „светог симеона немању, деду царства ми“, у повељи за манастир ђорђа код скопља после првих немањића, владао је краљ стефан радослав за кога се зна да је подржавао византијски утицај у србији, али се због малог броја извора не може ништа конкретно рећи о ње- говом односу према култу цара кон- стантина великог следећи владар из лозе немањића, владислав је фреском, у задужбини милешеви, исказао по- штовање константину и јелени његов брат и следећи краљ, урош i приказује константина у својој задужбини сопо- ћанима на фресци првог васељенског сабора у ово време, чувени писац до- ментијан, саставља и шаље краљу уро- шу i на дар ново житије светог си- меона у поменутом житију се подсећа на речи св симеона да послани крст треба да помогне стефану првовен- чаног као некада светом константину поштовање према светом цару исказу- септембар/октобар 2013 39тема броја је и урошев син, драгутин он прика- зује константина у цркви св ахилија у ариљу, у сцени првог васељенског сабора, али додаје нову димензију по- штовања близу поменуте фреске на- сликан је и немањин сабор (против богумила) тиме је показано да су се оба побожна владара старала о очува- њу догмата вере у свом зборнику, св данило пећки пореди краља милутина са царом кон- стантином у опису победе српске вој- ске под командом новака гребострека у малој азији поређење није случајно изабрано, јер је свети краљ веома по- штовао првог хришћанског цара у ми- лутиновим задужбинама (краљева цр- ква у студеници посвећена св јоакиму и ани, манастир старо нагоричано) приказани су благочестиви цар и њего- ва славна мајка јелена српски краљ је једном свом сину дао име константин овај син је био означен као престолона- следник и као такав живописан у лози немањића у грачаници (око 1320 г) после милутинове смрти, отпочеле су борбе за престо константин немањић се у скадру прогласио за краља и ко- вао сопствени новац он се одазвао се позиву на преговоре које му је упутио противкраљ владислав ii, драгутинов син на превару је ухваћен и по речи- ма савременика, погубљен „нечувено свирепо“ подстакнут погибијом свог брата, стефан iii дечански је поразио противничке трупе, а владислав ii је избегао у угарску где се упокојио да- нилов ученик је описао укратко како је дечански изашао као победник из рата за престо и упоредио га са соломоном, давидом, константином и мојсијем цар стефан душан, син краља сте- фана дечанског сетио се великог цара приликом доношења свог надалеко чувеног законика у повељи издатој тим поводом, он је изразио захвал- ност богу што му је дао у руке толике земље и градове као некада констани- ну великом душаново доба даје још једно виђење константинове улоге побожности у наосу манастира ле- сново, задужбине душановог сарад- ника, великог деспота јована оливе- ра, св симеон и сава приказани су заједно са другим славним житељима пустиње, али је та фреска и у одно- су са фреском св цара констанина и јелене на суседном зиду како је од првог хришћанског цара и његове мајке потекла река побожности у це- лој васељени, тако су од родоначел- ника династије немањића и његовог сина потекле речи праве вере у целом српском отачаству свети цар урош св цар константин, фреска из манастира милешева 40 5/2013 v, душанов син насликан је са сво- јим савладарем вукашином у мана- стиру псачи наспрам благочестивог цара константина и јелене то је био позив на сарадњу два савладара, две династије у циљу унапређења вере и побожности у целом царству не- мањићко поштовање наставља и ду- шанова сестра теодора удата у поро- дицу драгаш она је имала два сина – јована и константина млађи кон- стантин је надживео старијег брата јована драгаша, а његова кћерка је- лена је постала византијска царица последњи ромејски цар се такође звао константин и погинуо је бране- ћи цариград константин xi драгаш је тако ушао у грчке и српске народ- не песме тако је искрено поштовање које су према константину великом гајили византијски и српски владари добило своје испуњење и у личности константина драгаша, последњег ромејског цара он је својим именом подсетио савременике на првог хри- шћанског цара константина великог, својим житијем указао на христо- љубље, а презименом истакао своје порекло и наговестио улогу слове- на (и посебно срба) у даљем развоју православља неко је једном рекао да су јубилеји утешни, али и корисни уколико омогућавају напор да се критич- ки продубљено сагледа пређени пут и рад у времену да ли за хришћане јуби- леј представља само историјску леги- тимацију, потврду славне прошлости? или може означити и повод да се неке историјске тековине ако не преиспи- тају, а онда бар осветле из више углова? реч је наравно о односу цркве и држа- ве, хришћанства и власти проблемати- ка која је често испитивана, али никад до краја разрешена многи су мислио- ци настојали да одговоре на који начин формула хришћанског начина живота – у овом свету, али не од овога света – може да се оствари у друштвеној тео- рији и пракси али неко општеважеће, свеобухватно и задовољавајуће решење овог питања није нађено и тако ће по свој прилици бити до краја света и века то нас не сме обесхрабрити, већ управо мотивисати да и даље трагамо за мо- гућим одговорима макар они били и делимични по мишљењу о александра шмема- на, може се без икаквог претеривања рећи да је обраћење цара константи- на имало за последицу преокрет већи од свих које је црква икада доживела хришћанство је ступило на нову ста- зу, услови су се драстично променили но упркос тексту миланског едикта којим се прокламује слободно испо- ведање и практиковање свих религија, међуверска толеранција и очекивана слобода ипак нису биле дугог века – парадокс је да су у неким случајевима сами хришћани постали прогонитељи у новим околностима црква је почела да ужива патронат државне власти од немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древном цару константину“ павле карастојковић септембар/октобар 2013 41тема броја милански едикт – смисао јубилеја да ли за хришћане јубилеј представља само историјску легитимацију, потврду славне прошлости? које претрпела утицај тоталитарног духа који је у мањој или већој мери својствен свакој држави а тоталитаризам сваке врсте суштински се коси са основним начелима хришћанске вере христос јас- но и недвосмислено каже: „ко хоће да крене за мном“; дакле, никакви импе- ративи не смеју долазити у обзир, пого- тово не они који се служе механизмима државне репресије у противном, доводи се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки систем вредности поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран пси- хологија древног етатизма се пренела и у новије доба тако да ни данашња свест хришћана често није у потпуности осло- бођена од придавања божанских атри- бута држави хришћански систем вредности нам јасно говори да никаква власт не може претендовати на божанску санкцију, а понајмање тоталитарни и апсолутистич- ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- септембар/октобар 2013 се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- портрет константина великог, 4 век, ниш 42 5/2013 бронзана статуа св константина великог у јорку, велика британија, близу места где је константин проглашен за августа 306 године ској свести би требало да се коначно искристалише од- нос према државној власти и друштву уопште мора се дефинитивно одбаци- ти све оно што је током историје представљало скретање с пута изворног хришћанства у контексту великог јубилеја који ове године обележавамо, то би значило обраћање пажње на сам текст миланског едикта, на његову суштину и смисао, уместо стављања акцента на савез цркве и византијске империје који је уследио у постконстан- тиновској епохи цркви нису потребни спољашњи сјај и углед, а поготово не политичко протежирање она би данас требало да трага за новим путевима уместо подгре- вања носталгије за старим сјајем и славом из прошлости није све што носи на себи печат историје и традиције подједнако вредно хришћанска савест нам налаже да пажљиво и са резервом тумачимо наслеђе које није само датост него и задатост кад год институција прети да собом заклони богочовечански организам, по- среди је опадање вере у сина божијег и цркву коју је изградио христос нигде у јеванђељу није обећао својим следбе- ницима успех, сигурност, друштвено признање беседа на гори, као и многа друга места новог завета говоре управо супротно месија је рођен без помпе, дис- кретно, у штали а не у царској палати то- ком целокупне своје божанске проповеди вребале су га опасности и неприлике ако црква гради свој идентитет на христо- вој личности, онда би требало да дели и његову судбину а ако су моћ, утицај и механизми нужности основне одлике сваке власти тј државе као такве, онда би црква морала с великом дозом опреза и резерве, а пре свега критички да се односи према сваком политичком систему у том погледу христова искушења у пустињи су довољно речита аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ако пођемо од тога да христово царство „није од овога света“, онда сваки облик зближавања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран септембар/октобар 2013 43тема броја политика као јавни живот једне др- жаве, врло је комплексно питање нарочито ако се она посматра са црквене, тј теолошке тачке гледишта историја памти да је црква од сâмог почетка засметала држави и политици, толико да се тежило њеном потпуном истребљењу поред свега тога, став цр- кве према држави и политици изражен кроз оце и учитеље цркве 2 и 3 века, у времену када је цркви било нарочито тешко с државом, никада није био одри- чан и радикалан такво расположење још више ће оправдати цар константин ве- лики, који је својим чувеним миланским едиктом из 313 г дао потпуну слободу и право цркви да се слободно креће у јав- ном тј политичком животу велике рим- ске империје, раме уз раме са осталим верским заједницама ипак, опрезност цркве према држави није престала да постоји поред чињенице да је држава с почетка нове ере, често приређивала ис- кушења цркви која су се појављивала у интервалима дуго током историје, можда још веће искушење од прогањања у ката- комбе и пустиње од стране императора или апсолутистичких идеологија модер- ног доба, била је и остала – опасност по цркву да се у константиновском и пе- риоду који долази, и сâма једног дана не стопи и не претвори у државу за такво чување „свете“ дистанце цркве од држа- ве, нашло се сигурно теолошко упориште на примеру христовом, за кога читамо у јеванђељу: „а кад разумије исус да хоће милански едикт као вечна поука захваљујући константину и миланском едикту, утабан је пут модерним демократским друштвима и њиховом односу према цркви и верским заједницама уопште илија ромић 44 5/2013 да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам“ (јн 6, 15) с друге стране, дистанцирање државе од цркве, јавља се као политички циљ каснијих модернистичких политичких система западне европе, а о њиховој искрености би се могло нашироко дис- кутовати како би заправо теологија као реч божија коју црква проповеда овом свету, требало да се постави на- спрам политике? без обзира што би одговор био пун претпоставки, треба ипак бити свестан чињенице да се на православном истоку све до новијег датума, за разлику од римокатоличког и протестантског запада, никада није појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у везу бога и државу (мислимо на његово ремек дело o држави божијој) нити би се игде могла наћи кованица као што је „политичка теологијa“, која се појављује с почетка 20 века на западу и тема је озбиљног истраживања које траје и да- нас поред тога, неки научници „поли- тичку теологију“ као термин и дискурс наслућују већ код јевсевија кесаријског, црквеног писца из 4 века, чувеног по томе што је између осталог, описао жи- вот њему блиског цара константина ве- ликог међутим, став цара константина је аутентичан и може да нам послужи као трајни образац за решавање ове дилеме наиме, цар константин је очи- гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа 44 5/2013 појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа споменик св константину великом, милано септембар/октобар 2013 45тема броја да теологији може да припрети опас- ност од претварања у политику захваљујући константину и милан- ском едикту, иза којег стоји позна рим- ска империја (византија) кроз чувену „симфонију“ тј јавни склад државе и цркве, утабан је пут модерним демо- кратским друштвима и њиховом одно- су према цркви и верским заједницама уопште у чему уживају многи народи света данас овакав хармоничан однос између њих свакако не подразумева стапање државе и цркве већ њихову сарадњу та сарадња није механичка и константна, већ је бурна и пуна изне- нађења, те она захтева вечиту „будност цркве пред збуњујућим и динамичним политичким струјањима“ отуда су рани оци цркве били опрезни чак и према сâмом цару константину, пла- шећи се „двоструког смисла“ (георгије флоровски), односно могућности да константинова држава не постане идеолошки хришћанска и да се у новом политичком амбијенту не доведе у пи- тање сам идентитет и природа цркве и њена есхатолошка нада они који су се понајвише успротивили тој новој по- литичкој реалности, били су хришћан- ски монаси, који су поред многих теолошких мотива и разлога свога мо- наховања истицали и пружање отпора према константиновој држави отуда, није изненађујуће што у старечни- ку читамо: „добије једном при- ликом ава антоније писмо од цара константина којим га овај позиваше да дође у константинопољ и он размишљаше шта да чини па рече ави павлу, свом уче- нику: ‘треба ли да идем?’ а овај му одговори: ако одеш, зваћеш се антоније; а ако не одеш, зваћеш се ава антоније“ звучи апсурдно, и рекло би се да се ради о незахвалности и безобразлуку епипатских отаца према човеку који је даровао мир и слободу цркви хри- стовој ипак, пре ће бити да је посре- ди једно дубоко расуђивање какво је готово немогуће наћи у светској по- литици данас а то расуђивање није ништа друго него теолошки реализам, који нас стално подсећа не непобитну чињеницу да је свака држава пролазна и да је сваки политички систем про- мењив, па самим тим и варљив и пун немира можда је то права поука коју нам оставља цар константин преко миланског едикта и рана црква преко својих реакција на њега – колико год јавно и званично црква ужива слобо- ду и углед у једној држави, она треба увек да је опрезна с државом, како је ова не би увелa у вихор својих поли- тичких идеја и своје привремености, и пољуљалa тако њен вечни теолошки идентитет аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији цар константин је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раздваја државу и цркву, а самим тим и политику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дискутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ 46 5/2013 што је људима немогуће, богу је могуће (лк 18, 27) мишљења смо да се ове речи господа исуса христа у потпуности могу применити на настанак, живот и развој православ- не мисије у пакистану сама чињеница да се тамо мисија не само појавила, већ да дина- мично расте и развија се – јед- ноставно представља божије чудо тако нешто не би могло ни да се претпостави, али се ето, испоставило да се управо у тој земљи људи врло живо ода- зивају на реч о православљу на жалост, свима је познато да је у пакистану неисламском становништву веома тешко вести које долазе из те земље говоре о чињеници да су прогони хришћана, убиства, сило- вања и измишљене оптужбе за вређање исламске религије део свакодневице по речима једног од православних свеште- ника у пакистану, оца антонија шама- она из хајдерабада, „питање је тренутка када ће се нови талас насиља покренути и нико од нас не зна када и где тачно“ пакистанска лађа спасења у таквим условима и околностима родила се, живи и расте лађа спасења „идите и научите све народе“ православна мисија у пакистану станоје станковић од овог броја православног мисионара у сарадњи са православним мисионарским центром „о данил сисојев“ уводимо сталну рубрику „идите и научите све народе“, у којој ћемо објављивати мисионарске подвиге православне цркве из целог света о јован танвер у свом дому на служби септембар/октобар 47 у овој земљи готово никоме од право- славних мисионара ван пакистана не би ни на ум пало да иду у пакистан, да мисионаре у тако тешким условима међутим, захваљујући невероватној храбрости и љубави самих пакистанаца – православних свештеника који тамо служе, црква у пакистану интензив- но расте до сада су формиране право- славне заједнице у лахору, вазирабаду и хафизабаду, гуџранвалу, навашбаху и фејсалабаду, карачију, хајдерабаду, саргоди, исламабаду укупан број пра- вославних хришћана прелази број од 1300 људи у цркву људи долазе углав- ном из протестантске и римокатолич- литургија у хајдерабаду причешће верних 48 5/2013 ке конфесије, али има и случајева об- раћења из ислама православна мисија тамо је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник један од најистакну- тијих римокатоличких свештеника својевремено, говорник пред препуним стадионом за време посете римског папе јована павла ii, осетио је у срцу жеђ за истином и био истрајан у томе господ га је због тога обилато наградио неуморни мисионар константино- пољске патријаршије успео је да форми- ра три велике заједнице у лахору, вази- рабаду и хафизабаду и чак да, уз помоћ донација из мисионарске организације „православни хришћански мисионар- ски центар“ [„orthodox christian mission center“] из америке покрене изградњу првог православног храма у пакиста- ну, који треба да буде завршен током 2014 године иначе се сва богослужења обављају у домовима верних помоћ духовне деце спц пошто су православни хришћани пот- пуно обесправљени у пакистану, о јован на све начине покушава да образовање и медицинску заштиту православне заједнице подигне на што већи ниво у хафизабаду је управо захваљујући дона- цијама духовне деце српске православ- не цркве подигнут кројачки центар – то је био једини начин да се православне хришћанке извуку из јако тешке ситу- ације у којој су се налазиле због велике немаштине оне су биле принуђене да раде као послуга у кућама богатих мус- лимана и биле свакодневно злостављане (многе од њих чак и силоване), при чему су постављане у тешку ситуацију – нису имале никакав други избор за посао сем да раде као послуга, а ако би тражиле за- штиту од стране закона на свом радном месту, постојала је претња оптужбом да вређају ислам, због чега би настрада- ле не само оне, већ и њихове породице радује нас што се кроз тај центар пре свега њима пружила могућност избора, што се кројачком занату до сада научило преко 30 девојака, да оне поред кројач- ког заната уче и друге вештине и да ће православна мисија у пакистану је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник будући православни храм – изглед споља „идите и научите све народе“ септембар/октобар 49 моћи тиме да зарађују за живот, што даље од ужаса у коме су тако дуго живе- ле за рад овог центра потребно је 1 200 долара за шестомесечну плату наставни- ку шивења, како би се рад центра и даље наставио и да би се овим унесрећеним девојкама дала нада мисија рпц од 2011 године у пакистану је такође присутна и мисија руске православне цркве у њој се труде три православна свештеника: о антоније шамаон, о ки- рил амер и о јосиф фарук великим тру- дом на врлини милосрђа они приклањају себи срца пакистанаца и на тај начин шире благу вест о христу свештени- ци кирил и јосиф су након последњег великог прогона хришћана у лахору, у коме је спаљен читав хришћански кварт, успели да, захваљујући донацијама пра- вославних мисионарских заједница из русије и србије организују куповину не- опходних ствари за живот за преко 170 породица међу прогнаним хришћанима било је и православних, али су већину чинили протестанти и римокатолици купљен је неопходан кухињски прибор, ствари за децу, школски прибор за децу која су ђаци врло је важно да је о кирил успео да, уз божију помоћ, добије дозволу власти да посећује затворе и болнице у саргоди ради бриге о затвореницима хришћан- ске вероисповести и да на тај начин ис- пуњује христову заповест: „болестан у хафизабаду је управо захваљујући донацијама духовне деце српске православне цркве подигнут кројачки центар о кирил у болници у саргоди 50 5/2013 бијах, и посетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми“ (мт 25, 36) брига са њихове стране о прогнаним хришћанима у лахору – који на жалост и даље живе у шаторима, на улици – не престаје свештеници кирил и јосиф редовно одлазе да их обиђу, да им уру- че материјалну помоћ сакупљену од до- нација, али користе и прилику да тим људима тихо и ненаметљиво, „на голу- бијим ногама“ по речима светог јустина ћелијског, говоре о свој лепоти и дубини нашег светог православља о антоније шамаон у хајдерабаду интензивно ради на преводима бого- службене литературе на урду језику у сарадњи са њим, православни миси- онарски центар „о данил сисојев“ из србије објавио је православни молит- веник на урду језику, који у себе укљу- чује јутарње и вечерње молитве, као и правило пре и након светог причешћа такође, у састав молитвеника ушли су и драгоцени савети светог игњатија брјанчанинова о молитви, где се говори о духу православне молитве свештеник јосиф фарук преводи рајску пирамиду, први закон божији, и веру образованих људи светог николаја жичког на урду парохијани оца јована танвера свештеници кирил и јосиф беседе о православљу са инославним хришћанима у лахору „идите и научите све народе“ септембар/октобар 51 језик, а о антоније преводи пут под– вижника тита колиандера за штампу ове истинске духовне хране скупљају се донације, јер они сами немају средстава да објаве ове књиге рад са младима православни свештеници у пакистану су друштвено активни свештеник ан- тоније шамаон је овога лета организовао образовни семинар за хришћанску омла- дину у пакистану у склопу кога су имали часове енглеског језика, комуникације, а у паузама се нашло места и за здрав хумор управо у тој бризи да млади човек у паки- стану треба и да се насмеје заиста се види посвећеност и тактичност православних мисионара, посебно када се узме у обзир живот многе деце и младих тамо у прилог томе говори и чињеница да је један дечак који је био у рукама трговаца робљем и на тај начин осуђен да буде сексуални роб, откупљен од стране свештеника тај де- чак је сада збринут, живи у породици оца антонија, учи се кројачком занату и о ан- тоније из све снаге покушава да му пружи што бољу могућност за даљи живот по- православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је особито мисионарио међу руским муслиманима и више десетина њих превео у православље то је био разлог због кога је мученички по- страдао 2009 године у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног ек- стремног исламисте сећајући се његове жртве за сведочење еванђе- ља христовог особито међу нехри- шћанима, чланови мисионарског центра који носи његово име се труде се да помогну православним заједницама у земљама где право- славље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији право- славне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индоне- зији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији на овај начин чланови православног ми- сионарског центра „о данил сисо- јев“ показују како је тачна древна хришћанска мисао да је „крв хри- шћанских мученика семе за нове хришћане“ мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverni org, а контакт адреса је urednik@ svedokverniorg православни мисионарски центар „о данил сисојев“ 52 5/2013 мените тог дечака михаила у својим мо- литвама богу, да након катихизације при- ми свето крштење, да са страхом гради своје спасење и да ако је могуће, што пре заборави на сав ужас који је проживео у хајдерабаду који се налази на југу пакистана, у области синд, захваљујући донацијама из русије купљена је земља за православни храм, школу и прихвати- лиште за угрожену децу свештеници из пакистана моле за помоћ – потребни су прилози да се на том земљишту подигне храм, школа и прихватилиште пројекат охридски пролог православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је организовао пројекат „охридски пролог за мисионара“ – за- хваљујући богољубивим донаторима сва четворица свештеника у пакистану имају у својим домовима охридски про- лог нашег светог владике николаја на енглеском били су јако захвални и радо- сни када су добили ову књигу – о кирил је рекао да је чита након литургије вер- ном народу, а о јован и о јосиф су ис- такли да им је пролог од велике помоћи у састављању проповеди црква у пакистану живи, расте и до- носи плодове преносимо молбу свеште- ника из пакистана да се молите за њи- хову цркву заиста, иако смо удаљени хиљадама километара, не разумемо урду језик и разликујемо се по боји коже – јед- но смо у христу исусу, господу нашем и треба да се помолимо за нашу једноверну браћу свим срцем аутор је уредник веб-сајта православног мисионарског центра „о данил сисојев“ (wwwsvedokverniorg) сестра у христу показује свој рад – резултат обуке у кројачком центру „идите и научите све народе“ септембар/октобар 53 поздрављам све православне хри- шћане ја сам отац варнава из града ламбаса који се налази на другом по величини острву на фиџију искористићу ову прилику да вам испри- чам како сам дошао до познања истине у суботу 18 јуна 2010 године сам се први пут сусрео са високопреосвеће- ним амфилохијем (архиепископом но- возеландским и егзархом океанијским), на острву вануа леву [vanua levu] на којем живим, у граду савусаву [savu- savu] када је ушао у моју радњу, стао је крај улазних врата мислио сам да је он обичан човек, али сам онда приметио да на себи носи знак нашег господа исуса христа – напрсни крст пришао сам му и увео сам га у своју радњу: био сам веома радостан и сузе су ми лиле док сам се по- здрављао са њим са осмехом на лицу ме је позвао да изађем из радње и ту смо се лепо изразговарали следеће недеље сам се поново срео са њим тада сам се први пут помолио са овим светим човеком, ја који сам до тог тренутка био непоколебљиви хиндуиста и који нисам желео да по- станем хришћанин после тога, једнога поподнева сам га позвао да дође код мене кући на вече- ру и да упозна моју породицу док сам био хиндуиста, нико никада није дошао да посети моју породицу али оно што је високопреосвећени амфилохије учи- нио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило након наших неколико разгово- ра он ме је упитао да ли бих желео повратак у очев дом како је хиндуиста са фиџија постао православни свештеник оно што је високопреосвећени амфилохије учинио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило превод са енглеског: маријана петровић архиепископ амфилохије и православни клирици са фиџија (поред архиепископа је о варнава у жутим одеждама) 54 5/2013 да постанем православни хришћа- нин учинио је то са пуно љубави и истинске вере тако смо сазнали шта је православље православље је истинска вера и данас сам поносан што сам православни хри- шћанин када данас видим цркве и ма- настире сузе ми лију низ лице и благода- рим богу и спаситељу исусу христу који нам је изменио живот касније је високопреосвећени мене и моју породицу одвео у грчку, где сам за- тим на родосу, у манастиру пресвете бо- городице ипсени [panagia ipseni], био ру- коположен у чин ђакона потом сам, недељу дана касније, у цр- кви св григорија паламе у солуну био рукоположен за свештеника то је био ве- личанствен дан – како за моју породицу тако и за народ на мом острву вануа леву никада у свом животу нисам ни поми- слио да ћу бити православни свештеник, а сада сам веома поносан и захваљујем се господу нашем исусу христу на свему надам се да ћу помоћу божијом и уз бла- гослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити пра- вославље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву желео бих да се захвалим високопре- освећеном архиепископу амфилохију што ме је рукоположио за клирика, као и монахињама и оцима из манастира тари [arri] на родосу такође се искрено за- хваљујем и становницима родоса коју су бринули о нама током нашег боравка на том острву и на крају бих желео да се захвалим со- лунском православном братству за ино- стране мисије [orthodox brotherhood of foreign missions] на њиховој подршци током мог рукоположења и током читавог мог боравка тамо свештеник варнава наир изворник: fr barnabas nair, „how a hindu from fiji became an orthodox priest“, http:// wwwjohnsanidopouloscom/2013/06/how- hindu-from-ji-became-orthodoxhtml надам се да ћу помоћу божијом и уз благослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити православље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву археп амфилохије и о варнава са верујућима септембар/октобар 55 ова животна прича није једна од оних поучних прича о многодетним по- родицама које смо до сада читали у мисионару, прича у којима и отац и мајка служе за пример својој деци, али и други- ма ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци венчана у цркви и није удовица, али ипак принуђе- на да сама подиже и васпитава свој пород одмах нам се намећу многа питања: зашто их сама подиже? зашто, кад деца имају живог оца? зар та деца нису плод њихове многодетне хришћанске породице самохрана мајка николина и њена деца ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци радмила грујић 56 5/2013 заједничке љубави? ово је потресна прича о насиљу у породици, за које статистике бележе велики у пораст у нашем друштву николина јелић (40), рођена стипић, од оца живка и мајке радмиле из сурчи- на, је – самохрана мајка са деветоро деце благослов да пишемо о њој и њеној деци дао је протојереј-ставрофор слободан ра- дојчић, старешина цркве свете петке у сурчину он за николину каже да је узор православне мајке, која уздајући се у бога храбро носи свој тешки крст као свакој младој девојци и николини је удаја започела идилично имала је 19, а њен изабраник 22 године по завршет- ку фризерске школе у родном сурчину, упознала се са будућим супругом, који је тада радио као пекар у једној приватној пекари на новом београду љубав према њему је учинила да одустане од пута на привремени рад у швајцарску, са добије- ном визом и купљеном картом венчали су се, крсну славу славили, и у почетку је све било како треба краћи период су жи- вели у селу, а због мужевљевог посла су се вратили у сурчин и живели у кући са ни- колининим родитељима у београду им се родило двоје деце, немања (20) и кри- стина (19) затим су прихватили понуђе- ни посао на црногорском приморју, у бару, где су остали четири године вра- тивши се у београд николина је родила треће дете, бојану (17) након земљотре- са, који је погодио ваљевско подручје и оштетио и њихову сеоску кућу општи- на мионица је донирала поправку и комплетну изградњу, па су се врати- ли на село у ваљеву су се родила сва многодетне хришћанске породице септембар/октобар 57 остала деца: невена (11), лазар (9), је- лена (6), лука (5), димитрије (4) и стра- хиња (2) петоро је крштено у цркви св спиридона у брежђу, а четворо млађих још нису крштени, али ће их ускоро кр- стити прота слободан – тешко ми је да говорим своју истину јер је веома горка тешко ми је да говорим ружно о свом бившем мужу јер је он отац моје деветоро деце у селу смо имали све – своју њиву, шуму, стоку: овце, козе, сви- ње, коње продавали смо своје производе требало је много да се ради, али и зара- да је била добра паприка роди најбоље: две паприке у кили али није имао ко да ради и на крају је супруг све пребацио на мене од дана када смо се вратили на село он више ништа није радио онда се деси да га понекад нема целе ноћи и да дође ујутро где је био? шта је са њим? касније сам сазнала да је волео туђе жене било ми је тешко, све на мени, а ја опет трудна променио се и према мени и према деци разгневи се, почне да псује, провоцира нас и напада без икаквог разлога, посеб- но децу ја станем деци у заштиту, а он „оплете“ по мени је ли то радио у алкохолисаном стању? – не он није никада био алкохоличар, чак ни кафу није пио нити је био пушач право је чудо како нисте дошли у иску- шење да абортирате?! – нажалост јесам, хтела сам шесто дете да абортирам, али бог ми није дао кад сам већ заказала, те ноћи сањам дете како плаче и каже ми: „мајка, немој мене баци- ти“ страшно сам се потресла и одлучила – родићу и родила сам јелену мој муж је постао још гори у таквим условима ро- дила сам још троје деце моја мајка, која је радила на аеродрому, слала нам је новац сваке недеље, чак и двапут недељно прво ми је умро свекар, а после неколико годи- на и свекрва нарочито сам прошлог лета била на великим мукама, и психичким и физичким страшно сам ослабила и оне- моћала била сам кост и кожа одлучила сам – ово је крај, заиста више не могу али, куда да се упутим са деветоро деце? рекла сам деци и они су ме подржали, поготово старији, те смо се спаковали и дошли код мојих у сурчин како је ваш бивши супруг реаговао на то? је ли вас молио да се вратите? – јесте обећавао је свашта, али сам зна- ла да од тога нема ништа бежала сам и ра- није од њега са децом код мојих и опет се враћала то је требало да му буде опомена храбрила сам децу: „биће боље, смири- ће се он“, али кад сам видела да је то узе- ло маха једном приликом сам тражила помоћ од социјалног у мионици рекли су ми да седнем, али нисам могла и то је приметио полицајац и рекао да ме хитно одведу лекару одвели су ме и лекар је ви- део модрице и испуцалу кожу ни сама не отац слободан радојчић, сурчински парох, један од великих добротвора самохране мајке николине и њене деце 58 5/2013 знам шта ме је толико година држало док је свекрва била жива она ме је подржава- ла, али није могла да нас заштити – и сама је имала слично искуство у свом животу само кад се сетим како је нашој бојани живот био угрожен, душа ме боли! још као тромесечној беби, грешком лекара бубрези су јој отказали тек на моје инси- стирање написали су ми упут за београд, у тиршову, где су констатовали инвагина- цију дебелог црева операција је трајала 12 сати страховала сам да ми дете неће преживети била сам месец дана у болни- ци са њом и нико нам није дошао у посету на крају, муж је пристао на споразумни развод и суд му је одредио алиментаци- ју од 2000 динара за свако дете ипак, од њега не добијамо новчану помоћ јер нема посао, али нам повремено шаље нешто од производа из баште је ли сада ваш бивши муж довео неку жену да живи са њим? има ли ванбрачне деце? – колико знам, нема то би се прочуло у селу живи сам и почео је да ради на њиви и око стоке да ли је у контакту са децом? да ли је до- лазио у сурчин да види где сте смештени? – зимус су деца била код њега на слави кристина и бојана су му биле главне до- маћице ипак, на њима се уочава незадо- вољство ја им не дозвољавам да ружно говоре о оцу увек треба да имају у виду да је он њихов отац ко вам је обезбедио овај смештај? како можете да подмирите све трошкове са тако малом социјалном помоћи? – врло тешко кристина ради у омла- динској задрузи, али нема увек посла нај- већу помоћ добијам од проте слободана, из цркве св петке, и његове протинице душанке они су ми као други родитељи толику бригу ни од кога нисам добила шта су све учинили за нас! после толико година увели су нас у цркву, вратили нас у живот за божић, за васкрс, никад нас не заборављају они су се заложили да нам се што пре реши стамбено питање људи из социјалног су ми рекли да морам бити подстанар да бих стекла право на социјал- ну помоћ, и обећали да ће плаћати кирију и струју, али је све остало само на обећа- њу изнајмила сам ову празну кућицу, а прота и протиница су се побринули за на- мештај, купили нам шпорет и обезбедили огрев њиховом заслугом, велика помоћ је стигла од наших људи из енглеске, из места берби, из цркве св петра и павла, где је прота служио 12 година кућа је баш мала: две собице, кухињица и купатило, кревети су на спрат газди плаћам 110 евра плус струју да ми је не искључе надам се да нам је то само привремено решење тражила сам од општине сурчин да нам да неку стару кућу видећемо шта ће бити што се тиче исхране, имамо право на то- пли оброк у народној кухињи на сву децу, осим немање и кристине, који су прија- вљени код мојих родитеља, али, верујте ми на реч, храна је катастрофална морам да је зачиним, али и да скувам још хране, јер је и количински недовољно а деца у шко- ли немају ни ужину шта деца уче и чиме се додатно баве? иду ли на веронауку? – немања и кристина раде у омладин- ској задрузи они су све време становали код мојих родитеља и завршили средњу техничку школу „змај“ у земуну, он смер - прецизни механичар, а она - техничар за компјутерско управљање бојана је за- вршила у мионици први разред средње угоститељске и овде је нису примили, на- водно, закаснили смо и нема места тако је изгубила целу годину, али мени је у свему помагала, а такође и мојим болесним ро- дитељима сада је уписала други разред средње угоститељско-туристичке школе веома је надарена и воли да кува невена ће на јесен у 5, лазар у 3 разред ош „вук караџић“ и иду на веронауку, а јелена кре- ће у забавиште значи, ове кифлице и колачи су бојани- ни специјалитети? многодетне хришћанске породице септембар/октобар 59 – ма, то је тек делић колико она уме! она је моја десна рука поражавајућа је чињеница да 90% ро- дитеља у србији васпитава децу батинама са оправдањем да је „батина из раја иза- шла“ по томе би се могло закључити да је већина упозната са библијским учењем по коме је бог, фигуративно речено, „ба- тином“ истерао адама и еву из раја, али се не узима у обзир да је бог у томе имао праву меру, јер је та батина у рукама оно- га коме је име љубав, што се не би увек могло рећи и за све родитеље закон о правима детета, који је усвојен у многим европским земљама ускоро треба да буде усвојен и код нас по том закону батине су плод конзервативног схватања да су деца власништво родитеља и стога се сматрају као строго кажњиво насиље у породици ипак, неки психолози и терапеути сматра- ју да „мале батине“ могу послужити као добра васпитна метода, али се поставља питање колико је то „мало“ сваки облик насиља оставља озбиљне негативне после- дице на дететов емоционални и социјални развој и зато треба имати у виду да дисци- плиновање није насиље нити кажњавање и зато не укључује примену силе над де- тетом шта мислите, да ли ће овај закон о правима детета, ако буде уведен и код нас, решити проблеме насиља у породици? по њему, родитељ неће смети ни мрко да погледа дете, а дете ће моћи родитеља да пријави полицији суд ће одузимати децу таквим родитељима – а шта ће онда бити од наше деце? ко ће их васпитавати? закон? ту ће бити све- га што не ваља, више лопова и криминала можда ће некоме ово што ћу рећи изгле- дати чудно: ја сам побегла од батина, али се ипак не слажем са тим законом који ће потпуно одбацити педагошке „мале бати- не“ по мени, те „мале батине“ прутићем морају да постоје за малу непослушну децу, којој не можеш другачије објаснити нити забранити да не чине нешто што је за њих штетно или опасно по живот јер, постоји разлика између васпитних батина и малтретирања ни због чега осуђујете ли бившег мужа? да ли веру- јете да ћете сами, својом љубављу и ауто- ритетом, моћи да својој деци повратите сигурност и храброст да издрже сва жи- вотна искушења? – не осуђујем га, иако нам је свима на- нео велики бол понекад ми се срце стег- не, мисли ме обузму и као да поклекнем, али, и поред свега, верујем да ће ми бог дати снаге и мудрости да пружим својој деци он
... у стању тешког можданог обољења пред смрт, лењин ће издати идеју својих списа, доносећи ужасне декрете о физичком уништењу цркве па ипак, лењин је у нечему изгледа био у праву време безбожног комуни- зма и поред бруталне физичке агресије није довело до уништења вере и цркве, напротив – често је вера у таквим тре- нуцима васкрсавала слобода после пада берлинског зида, само на кратко је довела до привидног повећања ре- лигиозности код људи у целој европи слобода у којој су се многи нашли, др растко јовић септембар/октобар 2013 29тема броја слобода за стваралаштво: милански едикт прешли смо далек пут од миланског едикта до данас, пут који је био испуњен слободом, стваралаштвом, промашајима, прогонима, лепотом, тугом невероватно је да милански едикт и данас преиспитује нашу машту, трпељивост, слободу – чак бисмо могли рећи да представља изазов наједном је створила проблеме и нове изазове више није било довољно бити против диктатуре да би људи симпати- сали цркву, сада је било потребно пру- жити алтернативу, нову визију, и наду која треба да буде видљива у пракси цркве у том смислу, слобода се пока- зала опаснијом него што се то у првом тренутку чинило у току прогона, онај који је прогоњен готово по дефиницији је невин, што га ставља у позицију па- сивне жртве у слободи пак, неопход- но је показати већу активност, а свака одлука се мери и проучава грешке се уз помоћ медија преувеличавају, теже носе, а лакше и праве слобода је дакле изазов, могућност чињења грешака, тр- пљења губитака, али изнад свега – мо- гућност и неопходност стваралаштва стваралаштво као позив у дијалогу са светом и људима унутар цркве сло- бода управо цени креативност, захтева енергију и љубав прешли смо далек пут од миланског едикта до данас, пут који је био испу- њен слободом, стваралаштвом, прома- шајима, прогонима, лепотом, тугом невероватно је да милански едикт и данас преиспитује нашу машту, тр- пељивост, слободу – чак бисмо могли рећи да представља изазов наше тра- диционално схватање историје и људи је доведено у питање едикт је регу- лисао слободу свим религијама, сло- боду да свако верује у оно у шта хоће дакле, свети константин није прогла- сио нити једну религију значајнијом од друге, није поставио нити једну изнад друге хегемонија је искључена у кон- стантиновом поимању света, искључи- вост је недопустива једино допустиво је слобода, слобода да се свако својим трудом и радом избори за своје место у друштву све ово указује на битну чињеницу коју нам открива милански едикт, а то су вредности слободе и стваралаштва са једне стране, слобода ће све више утицати на нестанак традиционалних верника који су везани за православ- ну цркву традиционалне везе као и осећање срамоте у једној заједници 30 5/2013 све ће више губити на значају, а самим тим ће и сахрана „без свештеника“, или венчање „без свештеника“, постати све нормалнији припадност цркви ће све више зависити од онога што се људима нуди, људима 21 века, који су гладни у трагању да осмисле свој живот у свом овоземаљском животу, христос није седео у храмовима и чекао да му неко приђе, него је по улицама и скупови- ма обилазио људе и нудио им смисао и утеху, а нама оставио императив, „иди- те“ и научите све људе данас би овај императив „идите“, мо- гли да преведемо не више на излазак на улице, него излазак у јавни простор, простор мас-медија где је неопходно ослободити могућност да се глас вере чује са друге стране, то се не сме пре- творити у монолог – нуђење лаких ре- шења и подучавање доктрине много је важније ићи у сусрет људима, ослу- шкивати њихове проблеме и наћи на- чина да се они пажљиво третирају све смо дубље и залазимо у друштво које је много друкчије него што је наше иску- ство до сада ову чињеницу морамо да прихватимо, на наш начин – ангажо- вањем наших креативних снага црква не оскудева у младим људима, изван- редним талентима, пуним љубави у окрутном времену неопходно је уочи- ти те људе и ангажовати их за осваја- ње слободе слободу коју је хришћанство једном задобило неопходно је да бранимо стваралаштвом и љубављу, а никако позивањем само на законе и скривену хегемонију која готово неминовно и историјски води у мртвило и изуми- рање враћајући се на почетак текста, видимо како слобода ствара различите услове и последице константин је дао слободу верујући у победу хришћан- ства, не његову законску победу, него идејну лењин и други теоретичари марксизма су нудили слободу у име из- умирања хришћанства слобода је ту, на дохват руке, само је питање којим путем ће нас одвести – а то највише за- виси од нас самих аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој слободу коју је хришћанство једном задобило неопходно је да бранимо стваралаштвом и љубављу септембар/октобар 2013 31тема броја на милански едикт се може с правом гледати као на најважнији правни акт који је поделио две ере – еру паганског рима и еру хришћанске европе поводом прославе 1700 година од прогласа миланског едикта разговарали смо са др мирком сајловићем, професором историје цркве na православном богословском факултету „свети василије острош- ки“ у фочи као што је познато, овај свехришћански јубилеј обележен је, и обележава се, током ове године, ши- ром хришћанске васељене свој прилог прослави седамнаествекова миланског едикта дао је и професор сајловић у виду монографије милански едикт у контексту реформи iii и iv века (београд, 2011), као и приређивањем двојезичне (упоредне црквенословен- ске и српске) службе светом равноа- постолном цару константину и мај- ци његовој светој јелени (ниш, 2013) имајући у виду да се професор сајловић интензивно бави питањем миланског едикта последњих неколико година, да је учесник више међународних симпо- сиона на исту тематику (букурешт, бео- град, ниш) представљало је за нас више него довољно разлога да поведемо раз- говор са њим на ову тему zzпрофесоре сајловићу, кренули бисмо од личности светога цара константина какво је образовање он имао и да ли је био упознат са хришћанством пре свога чудесног преобраћења? – историјски извори нам врло мало говоре о константиновој раној младо- сти и његовом образовању царев био- граф јевсевије кесаријски у своме ве- личању константиновог хришћанског лика и лика његове мајке, приповеда нам како је константин од младости разговор водио ненад јовановић разговор са др мирком сајловићем, професором историје цркве у сусрет јубилеју миланског едикта 32 5/2013 имао пред собом за узор светли лик своје мајке јелене која је по свему су- дећи била криптохришћанка наравно ове јевсевије исказе „агиографског жан- ра“ треба узети са доста опреза, али их и не порицати међутим, са доста више „аргумената“ може се говорити о кон- стантиновом класичном војном обра- зовању које је добро савладао и теориј- ски и практично што се тиче његових верских становишта пре милвикијске битке такође би се могло рећи да је било класично за епоху на прелазу из iii у iv век по свему судећи, константину су била блиска верска убеђења његовог оца констанција хлора који је био при- сталица тзв „соларног монотеизма“ констанције је за врховно божанство признавао бога сунца (sol invictus), а поред њега није спорио постојања и других божанстава владарима је бог сунца био нарочито погодан због ње- гове могућности поистовећивања са другим божанствима с обзиром да се о њему нису могле изводити конкретне представе те се он могао поистовећива- ти и са другим врховним божанствима тако, нпр константин је бога аполона поистоветио са богом сунца у прин- ципу „соларни монотеизам“ може се посматрати као једна узнапредовала фаза од паганског политеизма ка паган- ском монотеизму са јасно израженим синкретистичким тенденцијама тј мо- гућношћу мешања божанских својстава и лица такође треба рећи да је прихва- тање једног врховног божанства било у дослуху и са савременом неоплато- нистичком философско-религијском мишљу о појму „једног“ као узрока и принципа свега постојећег неки апо- логети су у оваквим неоплатонистич- ким религиозно-философским тенден- цијама привођења ка „једном“ видели ширу припрему римског друштва за хришћански преображај који ће доћи са константином zzкако се заиста десио преображај цара константина? да ли је он био политички мотивисан како то и данас тврде неки историчари? – да би се одговорило на ово питање не- опходно би било да се проникне у цареве унутрашње пориве, унутрашње констан- тиново биће за историчара који се бави „објективним историјским чињеницама“ то је тешко докучиво поље оно што му преостаје јесте да тек анализом неких царевих поступака „пре“ и „после“ пре- обраћења покуша да установи констан- тинове мотиве и степен преобраћености но, без обзира на неке сасвим јасне инди- каторе који нам указују на константиново преобраћење пред и током милвикијске битке, и до данас су у оптицају другачије опције виђења његовог хришћанства разлог „двојаког“ виђења цареве пре- ображене личности лежи у чињеници „двојаког“ казивања историјских изво- ра о константину хришћански извори сложни су у казивању да се цар чудесно преобратио виђењем светлосног крста на небу и натписом: „овим побеђуј“, као и лика христовог у сну и испуњењем ње- гових речи кроз ток милвикијске битке, док за паганске писце никаквог чудесног догађаја није било пред милвикијску битку а самог цара приказују у најцрњем светлу као главног кривца због пада рим- ских религија zzдакле, ви сматрате да у константино- вом прихватању хришћанства није било никаквих политичке промишљености? – почев од гибона, нибура, буркхар- та, харнака, сека па до неких данашњи историчара заступана је теза о кон- стантиновом политичком визионарству сходно којем је он препознао у хришћан- ству нову идејну снагу и коју је успео да искористи за своје политичке циљеве при томе, главне црте за пројекцију константинове личности ови истори- септембар/октобар 2013 33тема броја чари су преузели од паганских писаца, а по потреби преузимали су и неке подат- ке од јевсевија и других хришћанских писаца по њима константин и није био хришћанин већ хладни и прорачунати политичар који се хришћанством само користио у смислу јачања своје власти у суштини ово је тешко одржива теза, слична оној када човек од једног дрвета не види читаву шуму историчари, при- сталице ове тезе оваквим својим ста- новиштем о царевој личности уствари пројављују своју „веру“, а не историјску реалност овакви научни ставови мо- гући су с обзиром на двојако казивање историјских извора где је остављена могућност и двојаког тумачења кон- стантина у историјској науци ова про- блематика препозната је као „констан- тинов феномен“ и она још увек окупира истраживаче историјску тезу историчара просвети- тељства, као и савремене епохе, о кон- стантину као прагматичном политичару који се хришћанством само послужио у сврху својих политичких амбиција, те да његовог искреног преобраћења није ни било, тешко је одржати из једног про- стог разлога – у царству је било свега 5–10% хришћана од укупног броја ста- новништва који би се то прагматични политичар повео за оваквом мањином? то свакако не представља прорачунати политички потез отуда и константиново прихватање хришћанске симболике као државне, његов прихватање хришћан- ског бога као јединог истинитог коме он поверава војску и царство тешко би било оправдиво било чиме другим до личним побудама константиново виђење свет- лосног крста на небу, лика христовог у сну и успех у милвикијског бици, не- сумњиво остављају неизбрисив траг на цара од тада хришћанство постаје нова царева вера и то је помак који је констан- тин начинио, а који ће имати цивилиза- цијске последице zzу прослави јубилеја миланског едик- та у србији удружили су се и црква и држава организоване су многе културно-просветне вечери, научни симпосиони, радио и телевизијске емисије стиче се утисак да се много желело добити на ширини захвата, али истовремено као да се “изгубио компас” тако, уколико сте пратили серијал „милански едикт 313–2013“ на првом програму националне теле- визије остаје нејасно шта ми уствари прослављамо? да ли само успомену на историјски проглас одредаба милан- ског едикта и давање слободе хришћа- нима или и „нешто друго? – добро сте то приметили проглас миланског едикта 313 године је један од најзначајнијих датума из историје цркве и несумњиво вредан свакогодишњег поме- на а не само о јубиларним годинама про- слава јубилеја миланског едикта је про- слава освајања једног цивилизацијског достигнућа – слободе вероисповедања хришћанства међутим, као и свака друга друштвена слобода, ни ова се не ограни- чавала само на уско, специјално подручје вере са слободом друштвеног деловања духовна мисија цркве добија на ширини свог замаха блиски сусрет римског пра- ва, хеленске културе и хришћанске вере, који је у својој збиљи био оствариван и пре константина, тек ће са миланским едиктом и његовом имплементацијом од стране цара константина добити на ин- тензитету реалне симбиозе у констан- тиново време грчко-римско друштво доживело је, условно речено, брзу и изне- надну измену такозваних традиционал- них (универзалних) римских вредности сама чињеница прихватања хришћанске вере наметала је нове критеријум вредно- вања животне збиље и нови методолошки приступ у решавању свих егзистенцијал- них питања хришћански критеријуми вредновања постају од сада доминантни и остају као константе дугих вредности 34 5/2013 у току два наредна века настало је ново друштво, које је формално примило хришћанство као своју веру, а са њом мо- ралне, културне и политичке норме тиме је касноантичка паганска империја и де- финитивно постала хришћанско царство с тога се на милански едикт може спра- вом гледати као на најважнији правни акт који је поделио две ере – еру паганског рима и еру хришћанске европе давање слободе хришћанима од стране цара кон- стантина, увођење хришћанства у рим- ски правни систем и стицање положаја озакоњене религије (religio llicita), пред- ставља дакле не „само“ почетак једног но- вог односа цркве и државе, већ и почетак званичног стварања новог (хришћанског) система вредности у царству у том смис- лу милански едикт не треба посматрати само као један правни акт већ као цивили- зацијску тековину, као званични почетак хришћанске цивилизације на тај начин величина одлука миланског едикта се не огледава само у томе што је један римски цар осигурао принцип слободе вероиспо- вести или због тога што се лично обратио у хришћанство, једну од многих религија царства, него углавном због тога што је њиховом идеолошком иницијативом доведена у блиску везу, и на крају надо- мештена, грчко-римска космоцентрична (пантеистичка) теорија са одговарајућим теантропоцентричним учењем хришћан- ства тако, врло јасне историјске чиње- нице, као што су успостављање правног начела толеранције према хришћанству и сам чин константинове верске опредеље- ности за хришћанство, губе на значају пред далекосежним историјским после- дицама на верско-културолошком и идеј- но-политичком плану које је донело кон- стантиново преобразитељно време од његовог времена успоставиће се извесне „константе хришћанског менталитета“ то су нове, хришћанске идеје имплементира- не у животу грчко-римског друштва, које ће се показати као универзални појмови дугог трајања на којима ће се изградити чврсти обрасци веровања, мишљења и понашања свих ромеја zzпрофесоре, каква би била савремена интерпретација одлука миланског едикта? – као што смо рекли, имплементацијом одлука миланског едикта од стране цара константина означен је званични почетак јавног суживота хришћанства и касноан- тичког римског друштва, почетак ширег друштвеног саживљавања хришћанских вредности на којима се обликовала и да- нашња западна цивилизација духовни корени, духовни темељи данашње ев- ропске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциоз- но негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет из нацрта уста- ва европске уније избачено је помињање бога и хришћанства као њеног идентифи- кационог обележја у име плуралистичке демократије и лажног концепта политич- духовни корени, духовни темељи данашње европске цивилизације јесу хришћански и светоконстантиновски међутим, као што је познато, савремена европа тенденциозно негира своје хришћанске корене, свој хришћански идентитет септембар/октобар 2013 35тема броја ке коректности у неким европским држа- вама и регионима забрањена је употреба хришћанске симболике у школама и бол- ницама, легализују се еутаназија, абор- тус, истополни бракови залагањем за начела либералне демократије и људских права све више се губе из вида констан- тинова хришћанска демократска начела као резултат овакве хуманистичке толе- ранције, хришћанство се гура све даље и даље на маргине друштвеног живота савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- тичну фазу? процес секулариза- ције европског друштва довео је до тога да се већина европљана не поводи јеванђељем у своме животу, већ живи по стандар- дима „потрошачког друштва“ стога и не чуди што је хришћан- ство постало страни елемент у европском друштвеном живо- ту, где се све чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- ције тако нпр сведоци смо да су у еу изложени дискриминацији грађани који изражавају хришћанску активну позицију ношење хришћанских симбола - крст на огрлици - поједини посло- давци третирају као повреду „корпоративне културе“ по- ставља се и питање забране јавне прославе божића под изговором да то може бити увредљиво по верску са- вест људи других вероисповести као и пи- тање „присуства“ хришћанске симболике у јавним установама пре свега школама залагања заговорника европског секула- ризма за „верску неутралност друштва“ у пракси се манифестује као њихово зала- гање за „чишћење друштва од хришћан- ских вредности“ и овде има неке слично- сти између логике савременог секуларизма и логике паганског рима: веруј у оно што желиш, али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ и „плурали- зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације јединог истинитог бога сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва како хришћа- ни да се одупру оваквим друштвеним тенденцијама? где је у тој борби сила и упо- риште хришћанства? уколико потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету“ септембар/октобар 2013 савременог човека, а антихришћан- ски ставови и морал не само да се легализују, него се и подсти- чу стога, данас изгледа сасвим логично постављено питање појединих историографа – да ли константинова преобразитељна епоха улази у своју крајњу кри- секулариза- европског друштва је до тога да се не поводи јеванђељем већ стандар- „потрошачког стога и не хришћан- страни европском живо- чешће јављају и хришћано- фобичне манифеста- сведоци изложени грађани хришћанску ношење симбола - крст поједини посло- као повреду културе“ по- забране јавне под изговором али се жртва боговима мора при- нети, а то су „толеранција“ зам“, који су у верском погледу прет- поставке „синкретизма“ тј негације сходно тако прокламо- ваним верским слободама, вера се своди на приватну ствар појединца али над њом доминирају, чак шта индоктринишу је, потребе савременог (секуларног) друштва ни да се одупру друштвеним тенденцијама где је у тој борби сила и упо- риште потражимо одговор кроз лич- ност светог цара константина и његово време, увидећемо да нам данас недостаје константи- нове постојаности у вери, да да- нашњим хришћанима недостаје спремности хришћана iv века да пред светом сведоче живот по је- мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако његово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју желиш свету 36 5/2013 ванђељу, да буду светлост свету и по цену мучеништва пошто су изгубили спо- собност да буду „со земљи“ (мт 5, 13), хришћани нису у стању да издрже при- тисак различитих идеологија које намећу своје стандарде људског живота уколи- ко се хришћанство буде борило са њима само на плану (аргументима) идеологије, тада се и само излаже отвореној претњи да се сведе на идеологију zzкако се онда одупрети авети савре- меног света? како свет који је про- жет лажним светлостима просветли- ти истинитом светлошћу јеванђеља? како хришћанска животна начела ставити у први план друштвеног живота? – на ово питање свакако као добар пример, ако не и најбољи, може да нам послужи преображена личност цара константина суштинска промена друштва не дешава се у великој рево- луцији, него на личном плану сваког појединца његовим окретањем лица ка лицу христовом константин нам при- ча велику личну причу о снази вере, о слободи, љубави и доследности он је човек који успева да савлада све велике препреке у животу јер остаје доследан вери у свога бога код њега се никада не доводи у питање божије присутности у његовом животу, нити питање вере у себе и своју спремност у процесу оства- рења божије воље преобративши се од паганина у хришћанина константин је новим очима сагледавао стари свет препознавање хришћанске „човеко- ве реалности“ и реаговање на њу, јесте тема реалног црквеног, али и друштве- ног одређења једне личности мислим да сваки појединац треба да буде будан, и свестан где је, шта ради, да свако ње- гово чињење или нечињење има неку последицу односно како то рече један уман човек: „буди промена коју же- лиш свету“ у времену у ком европа тражи идентитет и вредности које ће јој вратити њену уништену дру- штвену кохезију, у сусрет нам иде го- дишњица која нас наводи да се зами- слимо, али нас и подсећа да историја не само да се понавља, већ нас и поуча- ва хиљаду и седам стотина година нас дели од издавања миланског едикта, римског закона којим је константин велики не само стао на крај прогонима хришћана, него је и постигао друштве- ну кохезију римског царства путем верске толеранције по први пут је једна религија (хришћанство) дошла не само да осло- боди човека од обожавања идола и световне власти, већ и да истакне, као врховна добра, вредност и слободу људске личности милански едикт без сумње предста- вља одељак не само правне културе, већ и свеукупно здање људске културе међутим, иза правних одредби кри- је се један оквир начела и врлина који је дошао да одговори на данашња го- рућа питања запитајмо се: у времену нове гло- бализације, шта је то што ће довести народе и грађане до тога да у миру ко- егзистирају са неким ко им је стран и другачији од њих, ко куца на наша вра- та, а да не изгуби осећај посебног кул- турног идентитета, који нам оставља у наслеђе предање сваког народа? за сада, с једне стране имамо владе које реагују немоћно, пратећи напро- сто развој и померања становништва, а с друге стране имамо заједнице, чак и традиционално толерантне, као што су европске, које све више тону у ксенофо- превод са јелинског: михаела јагер септембар/октобар 2013 37тема броја 1700 година миланског едикта годишњица миланског едикта подсећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и предлога, како би се испробали, изабрали међу собом и проценили на пољу друштвене праксе бична и расистичка понашања управо ово последње доводи до нове проблема- тике питање идентитета европске уни- је њена недавна одлука је да не упише у свој устав своје хришћанско наслеђе претпоставља се да је ово заиста ратифико- вало њен став о верској толеранцији међутим, шта се заправо дешава? њене заједнице одво- јене од темељних хри- шћанских вредности, које су натопиле њихово читаво културно здање, почевши од миланског едикта, дошле су, шта више, да траже једин- ство путем популациј- ске и расне хомогености нажалост, овај пут је окушан и посут ксенофобијом, насиљем и крвавим сукобима, која се не могу спречити позивањем на апстрактна и суштински празна људска начела ова- ква деловања имају своје корене у психо- лошкој и духовној позадини човека, до ког не могу да допру само управљачке и правне процедуре годишњица миланског едикта под- сећа да јединство заједнице иде само једним путем: слободним изражавањем идеја, верских убеђења, мишљења и пре- длога, како би се испробали, изабрали међу собом и процени- ли на пољу друштвене праксе међутим, ис- товремено подсећа да закони и уредбе нису довољни да наметну друштвени спокој јединство раздеље- ног човечанства данас пролази кроз једнаку и мирну коегзистенцију личности и друштвених група то је порука ово- годишњег обележава- ња 1700 година од издавања миланског едикта а употреба те поруке зависи у потпуности од постојане и живе хри- шћанске вере, која је у позицији да и да- нас обогаћује светску правну и политич- ку културу митрополит димитријадски господин игнатије 38 5/2013 др ђорђе вуковић српски владари и култ св константина великог према св константину великом византијски и српски владари гајили су искрено поштовање свети цар константин велики од- увек је био узор хришћанским владарима, како по државним ус- песима, тако и по својој побожности милански едикт надахњивао их је на верску толеранцију, а први васељенски сабор на бригу за одржање вере тим примером руководили су се и српски владари тако је, по сведочанству сте- фана првовенчаног, његов отац велики жупан стефан немања носио о вра- ту напрсни крст у који је био уграђен комадић часног и животворног дрве- та господњег крст који је вероватно добио од цара манојла комнина при- ликом помирења (око 1173), немања је задржао и после одрицања од пре- стола и понео га са собом у манастир студеницу а затим у свету гору већ болестан, немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древ- ном цару константину“ свети цар констатин је био један од узора који је следио немања, што је ис- поштовао и свети сава пишући слу- жбу своме оцу, свети сава је користио стихове из вечерње стихире на „госпо- ди возвах“ посвећене константину и јелени у тим стихирама се свети цар константин похваљује због „давидов- ске кроткости“ по великом цару, који је био очев узор, једна немањима кћер- ка, удата за властелина тиха дала је име свом сину тај један немањин унук, константин тих асен постао је бугар- ски цар (1257–1277) и са поносом се позивао на „светог симеона немању, деду царства ми“, у повељи за манастир ђорђа код скопља после првих немањића, владао је краљ стефан радослав за кога се зна да је подржавао византијски утицај у србији, али се због малог броја извора не може ништа конкретно рећи о ње- говом односу према култу цара кон- стантина великог следећи владар из лозе немањића, владислав је фреском, у задужбини милешеви, исказао по- штовање константину и јелени његов брат и следећи краљ, урош i приказује константина у својој задужбини сопо- ћанима на фресци првог васељенског сабора у ово време, чувени писац до- ментијан, саставља и шаље краљу уро- шу i на дар ново житије светог си- меона у поменутом житију се подсећа на речи св симеона да послани крст треба да помогне стефану првовен- чаног као некада светом константину поштовање према светом цару исказу- септембар/октобар 2013 39тема броја је и урошев син, драгутин он прика- зује константина у цркви св ахилија у ариљу, у сцени првог васељенског сабора, али додаје нову димензију по- штовања близу поменуте фреске на- сликан је и немањин сабор (против богумила) тиме је показано да су се оба побожна владара старала о очува- њу догмата вере у свом зборнику, св данило пећки пореди краља милутина са царом кон- стантином у опису победе српске вој- ске под командом новака гребострека у малој азији поређење није случајно изабрано, јер је свети краљ веома по- штовао првог хришћанског цара у ми- лутиновим задужбинама (краљева цр- ква у студеници посвећена св јоакиму и ани, манастир старо нагоричано) приказани су благочестиви цар и њего- ва славна мајка јелена српски краљ је једном свом сину дао име константин овај син је био означен као престолона- следник и као такав живописан у лози немањића у грачаници (око 1320 г) после милутинове смрти, отпочеле су борбе за престо константин немањић се у скадру прогласио за краља и ко- вао сопствени новац он се одазвао се позиву на преговоре које му је упутио противкраљ владислав ii, драгутинов син на превару је ухваћен и по речи- ма савременика, погубљен „нечувено свирепо“ подстакнут погибијом свог брата, стефан iii дечански је поразио противничке трупе, а владислав ii је избегао у угарску где се упокојио да- нилов ученик је описао укратко како је дечански изашао као победник из рата за престо и упоредио га са соломоном, давидом, константином и мојсијем цар стефан душан, син краља сте- фана дечанског сетио се великог цара приликом доношења свог надалеко чувеног законика у повељи издатој тим поводом, он је изразио захвал- ност богу што му је дао у руке толике земље и градове као некада констани- ну великом душаново доба даје још једно виђење константинове улоге побожности у наосу манастира ле- сново, задужбине душановог сарад- ника, великог деспота јована оливе- ра, св симеон и сава приказани су заједно са другим славним житељима пустиње, али је та фреска и у одно- су са фреском св цара констанина и јелене на суседном зиду како је од првог хришћанског цара и његове мајке потекла река побожности у це- лој васељени, тако су од родоначел- ника династије немањића и његовог сина потекле речи праве вере у целом српском отачаству свети цар урош св цар константин, фреска из манастира милешева 40 5/2013 v, душанов син насликан је са сво- јим савладарем вукашином у мана- стиру псачи наспрам благочестивог цара константина и јелене то је био позив на сарадњу два савладара, две династије у циљу унапређења вере и побожности у целом царству не- мањићко поштовање наставља и ду- шанова сестра теодора удата у поро- дицу драгаш она је имала два сина – јована и константина млађи кон- стантин је надживео старијег брата јована драгаша, а његова кћерка је- лена је постала византијска царица последњи ромејски цар се такође звао константин и погинуо је бране- ћи цариград константин xi драгаш је тако ушао у грчке и српске народ- не песме тако је искрено поштовање које су према константину великом гајили византијски и српски владари добило своје испуњење и у личности константина драгаша, последњег ромејског цара он је својим именом подсетио савременике на првог хри- шћанског цара константина великог, својим житијем указао на христо- љубље, а презименом истакао своје порекло и наговестио улогу слове- на (и посебно срба) у даљем развоју православља неко је једном рекао да су јубилеји утешни, али и корисни уколико омогућавају напор да се критич- ки продубљено сагледа пређени пут и рад у времену да ли за хришћане јуби- леј представља само историјску леги- тимацију, потврду славне прошлости? или може означити и повод да се неке историјске тековине ако не преиспи- тају, а онда бар осветле из више углова? реч је наравно о односу цркве и држа- ве, хришћанства и власти проблемати- ка која је често испитивана, али никад до краја разрешена многи су мислио- ци настојали да одговоре на који начин формула хришћанског начина живота – у овом свету, али не од овога света – може да се оствари у друштвеној тео- рији и пракси али неко општеважеће, свеобухватно и задовољавајуће решење овог питања није нађено и тако ће по свој прилици бити до краја света и века то нас не сме обесхрабрити, већ управо мотивисати да и даље трагамо за мо- гућим одговорима макар они били и делимични по мишљењу о александра шмема- на, може се без икаквог претеривања рећи да је обраћење цара константи- на имало за последицу преокрет већи од свих које је црква икада доживела хришћанство је ступило на нову ста- зу, услови су се драстично променили но упркос тексту миланског едикта којим се прокламује слободно испо- ведање и практиковање свих религија, међуверска толеранција и очекивана слобода ипак нису биле дугог века – парадокс је да су у неким случајевима сами хришћани постали прогонитељи у новим околностима црква је почела да ужива патронат државне власти од немања је крст послао сину стефану, са писмом у којем је поручио: „нека ти (крст) буде чувар и утврђење и победилац и помоћник у борбама увек да ти помаже као давиду и древном цару константину“ павле карастојковић септембар/октобар 2013 41тема броја милански едикт – смисао јубилеја да ли за хришћане јубилеј представља само историјску легитимацију, потврду славне прошлости? које претрпела утицај тоталитарног духа који је у мањој или већој мери својствен свакој држави а тоталитаризам сваке врсте суштински се коси са основним начелима хришћанске вере христос јас- но и недвосмислено каже: „ко хоће да крене за мном“; дакле, никакви импе- ративи не смеју долазити у обзир, пого- тово не они који се служе механизмима државне репресије у противном, доводи се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки систем вредности поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран пси- хологија древног етатизма се пренела и у новије доба тако да ни данашња свест хришћана често није у потпуности осло- бођена од придавања божанских атри- бута држави хришћански систем вредности нам јасно говори да никаква власт не може претендовати на божанску санкцију, а понајмање тоталитарни и апсолутистич- ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- септембар/октобар 2013 се у питање слобода људске воље, слобо- да личности уопште која јесте највећа светиња и у којој се огледа чо- векова потенцијална бого- ликост то нам предаје библијско-светоотачки поред несумњивих светитељских примера остварења христових завета, у историји, нажа- лост, видимо и да је „офи- цијелно“ хришћанство врло често изневеравало своје идеале институци- онализам религије је стара бољка на коју ни хришћан- ство није било имуно ако пођемо од тога да христово царство „није од овога све- та“, онда сваки облик зближа- вања државе и цркве мора бити ки режими уколико се својства апсолу- та преносе на политички поредак, макар он био и оптималан, јасно је да је посреди замена апсолутног – релативним, тј идо- лопоклонство сваки покушај оправдавања или осмишљавања неког друштвеног уређења уз помоћ псеудобогослов- ских конструкција које метафизички утемељују идеју вла- сти мора бити оштро критикован управо с позиција хришћанске теологије, антропологије и социологије то не би требало да буде спорно након пређеног исто- ријског пута у хришћан- портрет константина великог, 4 век, ниш 42 5/2013 бронзана статуа св константина великог у јорку, велика британија, близу места где је константин проглашен за августа 306 године ској свести би требало да се коначно искристалише од- нос према државној власти и друштву уопште мора се дефинитивно одбаци- ти све оно што је током историје представљало скретање с пута изворног хришћанства у контексту великог јубилеја који ове године обележавамо, то би значило обраћање пажње на сам текст миланског едикта, на његову суштину и смисао, уместо стављања акцента на савез цркве и византијске империје који је уследио у постконстан- тиновској епохи цркви нису потребни спољашњи сјај и углед, а поготово не политичко протежирање она би данас требало да трага за новим путевима уместо подгре- вања носталгије за старим сјајем и славом из прошлости није све што носи на себи печат историје и традиције подједнако вредно хришћанска савест нам налаже да пажљиво и са резервом тумачимо наслеђе које није само датост него и задатост кад год институција прети да собом заклони богочовечански организам, по- среди је опадање вере у сина божијег и цркву коју је изградио христос нигде у јеванђељу није обећао својим следбе- ницима успех, сигурност, друштвено признање беседа на гори, као и многа друга места новог завета говоре управо супротно месија је рођен без помпе, дис- кретно, у штали а не у царској палати то- ком целокупне своје божанске проповеди вребале су га опасности и неприлике ако црква гради свој идентитет на христо- вој личности, онда би требало да дели и његову судбину а ако су моћ, утицај и механизми нужности основне одлике сваке власти тј државе као такве, онда би црква морала с великом дозом опреза и резерве, а пре свега критички да се односи према сваком политичком систему у том погледу христова искушења у пустињи су довољно речита аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој ако пођемо од тога да христово царство „није од овога света“, онда сваки облик зближавања државе и цркве мора бити пажљиво одмерен и анализиран септембар/октобар 2013 43тема броја политика као јавни живот једне др- жаве, врло је комплексно питање нарочито ако се она посматра са црквене, тј теолошке тачке гледишта историја памти да је црква од сâмог почетка засметала држави и политици, толико да се тежило њеном потпуном истребљењу поред свега тога, став цр- кве према држави и политици изражен кроз оце и учитеље цркве 2 и 3 века, у времену када је цркви било нарочито тешко с државом, никада није био одри- чан и радикалан такво расположење још више ће оправдати цар константин ве- лики, који је својим чувеним миланским едиктом из 313 г дао потпуну слободу и право цркви да се слободно креће у јав- ном тј политичком животу велике рим- ске империје, раме уз раме са осталим верским заједницама ипак, опрезност цркве према држави није престала да постоји поред чињенице да је држава с почетка нове ере, често приређивала ис- кушења цркви која су се појављивала у интервалима дуго током историје, можда још веће искушење од прогањања у ката- комбе и пустиње од стране императора или апсолутистичких идеологија модер- ног доба, била је и остала – опасност по цркву да се у константиновском и пе- риоду који долази, и сâма једног дана не стопи и не претвори у државу за такво чување „свете“ дистанце цркве од држа- ве, нашло се сигурно теолошко упориште на примеру христовом, за кога читамо у јеванђељу: „а кад разумије исус да хоће милански едикт као вечна поука захваљујући константину и миланском едикту, утабан је пут модерним демократским друштвима и њиховом односу према цркви и верским заједницама уопште илија ромић 44 5/2013 да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам“ (јн 6, 15) с друге стране, дистанцирање државе од цркве, јавља се као политички циљ каснијих модернистичких политичких система западне европе, а о њиховој искрености би се могло нашироко дис- кутовати како би заправо теологија као реч божија коју црква проповеда овом свету, требало да се постави на- спрам политике? без обзира што би одговор био пун претпоставки, треба ипак бити свестан чињенице да се на православном истоку све до новијег датума, за разлику од римокатоличког и протестантског запада, никада није појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у везу бога и државу (мислимо на његово ремек дело o држави божијој) нити би се игде могла наћи кованица као што је „политичка теологијa“, која се појављује с почетка 20 века на западу и тема је озбиљног истраживања које траје и да- нас поред тога, неки научници „поли- тичку теологију“ као термин и дискурс наслућују већ код јевсевија кесаријског, црквеног писца из 4 века, чувеног по томе што је између осталог, описао жи- вот њему блиског цара константина ве- ликог међутим, став цара константина је аутентичан и може да нам послужи као трајни образац за решавање ове дилеме наиме, цар константин је очи- гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа 44 5/2013 појавио човек попут блаженог авгу- стина који би „теолошки“ доводио у гледно правио разлику између та два света, па је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раз- дваја државу и цркву, а самим тим и по- литику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дис- кутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ дакле, и констан- тин увиђа споменик св константину великом, милано септембар/октобар 2013 45тема броја да теологији може да припрети опас- ност од претварања у политику захваљујући константину и милан- ском едикту, иза којег стоји позна рим- ска империја (византија) кроз чувену „симфонију“ тј јавни склад државе и цркве, утабан је пут модерним демо- кратским друштвима и њиховом одно- су према цркви и верским заједницама уопште у чему уживају многи народи света данас овакав хармоничан однос између њих свакако не подразумева стапање државе и цркве већ њихову сарадњу та сарадња није механичка и константна, већ је бурна и пуна изне- нађења, те она захтева вечиту „будност цркве пред збуњујућим и динамичним политичким струјањима“ отуда су рани оци цркве били опрезни чак и према сâмом цару константину, пла- шећи се „двоструког смисла“ (георгије флоровски), односно могућности да константинова држава не постане идеолошки хришћанска и да се у новом политичком амбијенту не доведе у пи- тање сам идентитет и природа цркве и њена есхатолошка нада они који су се понајвише успротивили тој новој по- литичкој реалности, били су хришћан- ски монаси, који су поред многих теолошких мотива и разлога свога мо- наховања истицали и пружање отпора према константиновој држави отуда, није изненађујуће што у старечни- ку читамо: „добије једном при- ликом ава антоније писмо од цара константина којим га овај позиваше да дође у константинопољ и он размишљаше шта да чини па рече ави павлу, свом уче- нику: ‘треба ли да идем?’ а овај му одговори: ако одеш, зваћеш се антоније; а ако не одеш, зваћеш се ава антоније“ звучи апсурдно, и рекло би се да се ради о незахвалности и безобразлуку епипатских отаца према човеку који је даровао мир и слободу цркви хри- стовој ипак, пре ће бити да је посре- ди једно дубоко расуђивање какво је готово немогуће наћи у светској по- литици данас а то расуђивање није ништа друго него теолошки реализам, који нас стално подсећа не непобитну чињеницу да је свака држава пролазна и да је сваки политички систем про- мењив, па самим тим и варљив и пун немира можда је то права поука коју нам оставља цар константин преко миланског едикта и рана црква преко својих реакција на њега – колико год јавно и званично црква ужива слобо- ду и углед у једној држави, она треба увек да је опрезна с државом, како је ова не би увелa у вихор својих поли- тичких идеја и своје привремености, и пољуљалa тако њен вечни теолошки идентитет аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији цар константин је остао упамћен и по својој изјави у којој строго разликује и раздваја државу и цркву, а самим тим и политику од теологије, тврдећи да „када се о нечему дискутује тако широко, то више није теологија, то је политика“ 46 5/2013 што је људима немогуће, богу је могуће (лк 18, 27) мишљења смо да се ове речи господа исуса христа у потпуности могу применити на настанак, живот и развој православ- не мисије у пакистану сама чињеница да се тамо мисија не само појавила, већ да дина- мично расте и развија се – јед- ноставно представља божије чудо тако нешто не би могло ни да се претпостави, али се ето, испоставило да се управо у тој земљи људи врло живо ода- зивају на реч о православљу на жалост, свима је познато да је у пакистану неисламском становништву веома тешко вести које долазе из те земље говоре о чињеници да су прогони хришћана, убиства, сило- вања и измишљене оптужбе за вређање исламске религије део свакодневице по речима једног од православних свеште- ника у пакистану, оца антонија шама- она из хајдерабада, „питање је тренутка када ће се нови талас насиља покренути и нико од нас не зна када и где тачно“ пакистанска лађа спасења у таквим условима и околностима родила се, живи и расте лађа спасења „идите и научите све народе“ православна мисија у пакистану станоје станковић од овог броја православног мисионара у сарадњи са православним мисионарским центром „о данил сисојев“ уводимо сталну рубрику „идите и научите све народе“, у којој ћемо објављивати мисионарске подвиге православне цркве из целог света о јован танвер у свом дому на служби септембар/октобар 47 у овој земљи готово никоме од право- славних мисионара ван пакистана не би ни на ум пало да иду у пакистан, да мисионаре у тако тешким условима међутим, захваљујући невероватној храбрости и љубави самих пакистанаца – православних свештеника који тамо служе, црква у пакистану интензив- но расте до сада су формиране право- славне заједнице у лахору, вазирабаду и хафизабаду, гуџранвалу, навашбаху и фејсалабаду, карачију, хајдерабаду, саргоди, исламабаду укупан број пра- вославних хришћана прелази број од 1300 људи у цркву људи долазе углав- ном из протестантске и римокатолич- литургија у хајдерабаду причешће верних 48 5/2013 ке конфесије, али има и случајева об- раћења из ислама православна мисија тамо је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник један од најистакну- тијих римокатоличких свештеника својевремено, говорник пред препуним стадионом за време посете римског папе јована павла ii, осетио је у срцу жеђ за истином и био истрајан у томе господ га је због тога обилато наградио неуморни мисионар константино- пољске патријаршије успео је да форми- ра три велике заједнице у лахору, вази- рабаду и хафизабаду и чак да, уз помоћ донација из мисионарске организације „православни хришћански мисионар- ски центар“ [„orthodox christian mission center“] из америке покрене изградњу првог православног храма у пакиста- ну, који треба да буде завршен током 2014 године иначе се сва богослужења обављају у домовима верних помоћ духовне деце спц пошто су православни хришћани пот- пуно обесправљени у пакистану, о јован на све начине покушава да образовање и медицинску заштиту православне заједнице подигне на што већи ниво у хафизабаду је управо захваљујући дона- цијама духовне деце српске православ- не цркве подигнут кројачки центар – то је био једини начин да се православне хришћанке извуку из јако тешке ситу- ације у којој су се налазиле због велике немаштине оне су биле принуђене да раде као послуга у кућама богатих мус- лимана и биле свакодневно злостављане (многе од њих чак и силоване), при чему су постављане у тешку ситуацију – нису имале никакав други избор за посао сем да раде као послуга, а ако би тражиле за- штиту од стране закона на свом радном месту, постојала је претња оптужбом да вређају ислам, због чега би настрада- ле не само оне, већ и њихове породице радује нас што се кроз тај центар пре свега њима пружила могућност избора, што се кројачком занату до сада научило преко 30 девојака, да оне поред кројач- ког заната уче и друге вештине и да ће православна мисија у пакистану је почела 2004 године, када је о јован танвер након дугог пута од преко десет година, прешао у православље из римокатоличанства и постао свештеник будући православни храм – изглед споља „идите и научите све народе“ септембар/октобар 49 моћи тиме да зарађују за живот, што даље од ужаса у коме су тако дуго живе- ле за рад овог центра потребно је 1 200 долара за шестомесечну плату наставни- ку шивења, како би се рад центра и даље наставио и да би се овим унесрећеним девојкама дала нада мисија рпц од 2011 године у пакистану је такође присутна и мисија руске православне цркве у њој се труде три православна свештеника: о антоније шамаон, о ки- рил амер и о јосиф фарук великим тру- дом на врлини милосрђа они приклањају себи срца пакистанаца и на тај начин шире благу вест о христу свештени- ци кирил и јосиф су након последњег великог прогона хришћана у лахору, у коме је спаљен читав хришћански кварт, успели да, захваљујући донацијама пра- вославних мисионарских заједница из русије и србије организују куповину не- опходних ствари за живот за преко 170 породица међу прогнаним хришћанима било је и православних, али су већину чинили протестанти и римокатолици купљен је неопходан кухињски прибор, ствари за децу, школски прибор за децу која су ђаци врло је важно да је о кирил успео да, уз божију помоћ, добије дозволу власти да посећује затворе и болнице у саргоди ради бриге о затвореницима хришћан- ске вероисповести и да на тај начин ис- пуњује христову заповест: „болестан у хафизабаду је управо захваљујући донацијама духовне деце српске православне цркве подигнут кројачки центар о кирил у болници у саргоди 50 5/2013 бијах, и посетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми“ (мт 25, 36) брига са њихове стране о прогнаним хришћанима у лахору – који на жалост и даље живе у шаторима, на улици – не престаје свештеници кирил и јосиф редовно одлазе да их обиђу, да им уру- че материјалну помоћ сакупљену од до- нација, али користе и прилику да тим људима тихо и ненаметљиво, „на голу- бијим ногама“ по речима светог јустина ћелијског, говоре о свој лепоти и дубини нашег светог православља о антоније шамаон у хајдерабаду интензивно ради на преводима бого- службене литературе на урду језику у сарадњи са њим, православни миси- онарски центар „о данил сисојев“ из србије објавио је православни молит- веник на урду језику, који у себе укљу- чује јутарње и вечерње молитве, као и правило пре и након светог причешћа такође, у састав молитвеника ушли су и драгоцени савети светог игњатија брјанчанинова о молитви, где се говори о духу православне молитве свештеник јосиф фарук преводи рајску пирамиду, први закон божији, и веру образованих људи светог николаја жичког на урду парохијани оца јована танвера свештеници кирил и јосиф беседе о православљу са инославним хришћанима у лахору „идите и научите све народе“ септембар/октобар 51 језик, а о антоније преводи пут под– вижника тита колиандера за штампу ове истинске духовне хране скупљају се донације, јер они сами немају средстава да објаве ове књиге рад са младима православни свештеници у пакистану су друштвено активни свештеник ан- тоније шамаон је овога лета организовао образовни семинар за хришћанску омла- дину у пакистану у склопу кога су имали часове енглеског језика, комуникације, а у паузама се нашло места и за здрав хумор управо у тој бризи да млади човек у паки- стану треба и да се насмеје заиста се види посвећеност и тактичност православних мисионара, посебно када се узме у обзир живот многе деце и младих тамо у прилог томе говори и чињеница да је један дечак који је био у рукама трговаца робљем и на тај начин осуђен да буде сексуални роб, откупљен од стране свештеника тај де- чак је сада збринут, живи у породици оца антонија, учи се кројачком занату и о ан- тоније из све снаге покушава да му пружи што бољу могућност за даљи живот по- православни мисионарски центар „о данил сисојев“ покренут је на богојављење 2010 године носи име чувеног руског православног свештеника и мисионара који је особито мисионарио међу руским муслиманима и више десетина њих превео у православље то је био разлог због кога је мученички по- страдао 2009 године у свом храму у москви, где је испред царских двери убијен од стране једног ек- стремног исламисте сећајући се његове жртве за сведочење еванђе- ља христовог особито међу нехри- шћанима, чланови мисионарског центра који носи његово име се труде се да помогну православним заједницама у земљама где право- славље тек почиње да се проповеда до сада су помогли мисији право- славне цркве у монголији, кенији, пакистану, филипинима, индоне- зији, обали слоноваче, венецуели, аргентини и танзанији на овај начин чланови православног ми- сионарског центра „о данил сисо- јев“ показују како је тачна древна хришћанска мисао да је „крв хри- шћанских мученика семе за нове хришћане“ мисионарски блог се налази на адреси wwwsvedokverni org, а контакт адреса је urednik@ svedokverniorg православни мисионарски центар „о данил сисојев“ 52 5/2013 мените тог дечака михаила у својим мо- литвама богу, да након катихизације при- ми свето крштење, да са страхом гради своје спасење и да ако је могуће, што пре заборави на сав ужас који је проживео у хајдерабаду који се налази на југу пакистана, у области синд, захваљујући донацијама из русије купљена је земља за православни храм, школу и прихвати- лиште за угрожену децу свештеници из пакистана моле за помоћ – потребни су прилози да се на том земљишту подигне храм, школа и прихватилиште пројекат охридски пролог православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је организовао пројекат „охридски пролог за мисионара“ – за- хваљујући богољубивим донаторима сва четворица свештеника у пакистану имају у својим домовима охридски про- лог нашег светог владике николаја на енглеском били су јако захвални и радо- сни када су добили ову књигу – о кирил је рекао да је чита након литургије вер- ном народу, а о јован и о јосиф су ис- такли да им је пролог од велике помоћи у састављању проповеди црква у пакистану живи, расте и до- носи плодове преносимо молбу свеште- ника из пакистана да се молите за њи- хову цркву заиста, иако смо удаљени хиљадама километара, не разумемо урду језик и разликујемо се по боји коже – јед- но смо у христу исусу, господу нашем и треба да се помолимо за нашу једноверну браћу свим срцем аутор је уредник веб-сајта православног мисионарског центра „о данил сисојев“ (wwwsvedokverniorg) сестра у христу показује свој рад – резултат обуке у кројачком центру „идите и научите све народе“ септембар/октобар 53 поздрављам све православне хри- шћане ја сам отац варнава из града ламбаса који се налази на другом по величини острву на фиџију искористићу ову прилику да вам испри- чам како сам дошао до познања истине у суботу 18 јуна 2010 године сам се први пут сусрео са високопреосвеће- ним амфилохијем (архиепископом но- возеландским и егзархом океанијским), на острву вануа леву [vanua levu] на којем живим, у граду савусаву [savu- savu] када је ушао у моју радњу, стао је крај улазних врата мислио сам да је он обичан човек, али сам онда приметио да на себи носи знак нашег господа исуса христа – напрсни крст пришао сам му и увео сам га у своју радњу: био сам веома радостан и сузе су ми лиле док сам се по- здрављао са њим са осмехом на лицу ме је позвао да изађем из радње и ту смо се лепо изразговарали следеће недеље сам се поново срео са њим тада сам се први пут помолио са овим светим човеком, ја који сам до тог тренутка био непоколебљиви хиндуиста и који нисам желео да по- станем хришћанин после тога, једнога поподнева сам га позвао да дође код мене кући на вече- ру и да упозна моју породицу док сам био хиндуиста, нико никада није дошао да посети моју породицу али оно што је високопреосвећени амфилохије учи- нио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило након наших неколико разгово- ра он ме је упитао да ли бих желео повратак у очев дом како је хиндуиста са фиџија постао православни свештеник оно што је високопреосвећени амфилохије учинио посетивши нас, упркос томе што тада нисам био хришћанин, дирнуло ме је и задивило превод са енглеског: маријана петровић архиепископ амфилохије и православни клирици са фиџија (поред архиепископа је о варнава у жутим одеждама) 54 5/2013 да постанем православни хришћа- нин учинио је то са пуно љубави и истинске вере тако смо сазнали шта је православље православље је истинска вера и данас сам поносан што сам православни хри- шћанин када данас видим цркве и ма- настире сузе ми лију низ лице и благода- рим богу и спаситељу исусу христу који нам је изменио живот касније је високопреосвећени мене и моју породицу одвео у грчку, где сам за- тим на родосу, у манастиру пресвете бо- городице ипсени [panagia ipseni], био ру- коположен у чин ђакона потом сам, недељу дана касније, у цр- кви св григорија паламе у солуну био рукоположен за свештеника то је био ве- личанствен дан – како за моју породицу тако и за народ на мом острву вануа леву никада у свом животу нисам ни поми- слио да ћу бити православни свештеник, а сада сам веома поносан и захваљујем се господу нашем исусу христу на свему надам се да ћу помоћу божијом и уз бла- гослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити пра- вославље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву желео бих да се захвалим високопре- освећеном архиепископу амфилохију што ме је рукоположио за клирика, као и монахињама и оцима из манастира тари [arri] на родосу такође се искрено за- хваљујем и становницима родоса коју су бринули о нама током нашег боравка на том острву и на крају бих желео да се захвалим со- лунском православном братству за ино- стране мисије [orthodox brotherhood of foreign missions] на њиховој подршци током мог рукоположења и током читавог мог боравка тамо свештеник варнава наир изворник: fr barnabas nair, „how a hindu from fiji became an orthodox priest“, http:// wwwjohnsanidopouloscom/2013/06/how- hindu-from-ji-became-orthodoxhtml надам се да ћу помоћу божијом и уз благослов његовог високопреосвештенства архиепископа амфилохија ширити православље по свом острву, у цркви светог атанасија и светог николе на вануа леву археп амфилохије и о варнава са верујућима септембар/октобар 55 ова животна прича није једна од оних поучних прича о многодетним по- родицама које смо до сада читали у мисионару, прича у којима и отац и мајка служе за пример својој деци, али и други- ма ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци венчана у цркви и није удовица, али ипак принуђе- на да сама подиже и васпитава свој пород одмах нам се намећу многа питања: зашто их сама подиже? зашто, кад деца имају живог оца? зар та деца нису плод њихове многодетне хришћанске породице самохрана мајка николина и њена деца ово је прича само о мајци, која је у исто време и отац и мајка својој деци радмила грујић 56 5/2013 заједничке љубави? ово је потресна прича о насиљу у породици, за које статистике бележе велики у пораст у нашем друштву николина јелић (40), рођена стипић, од оца живка и мајке радмиле из сурчи- на, је – самохрана мајка са деветоро деце благослов да пишемо о њој и њеној деци дао је протојереј-ставрофор слободан ра- дојчић, старешина цркве свете петке у сурчину он за николину каже да је узор православне мајке, која уздајући се у бога храбро носи свој тешки крст као свакој младој девојци и николини је удаја започела идилично имала је 19, а њен изабраник 22 године по завршет- ку фризерске школе у родном сурчину, упознала се са будућим супругом, који је тада радио као пекар у једној приватној пекари на новом београду љубав према њему је учинила да одустане од пута на привремени рад у швајцарску, са добије- ном визом и купљеном картом венчали су се, крсну славу славили, и у почетку је све било како треба краћи период су жи- вели у селу, а због мужевљевог посла су се вратили у сурчин и живели у кући са ни- колининим родитељима у београду им се родило двоје деце, немања (20) и кри- стина (19) затим су прихватили понуђе- ни посао на црногорском приморју, у бару, где су остали четири године вра- тивши се у београд николина је родила треће дете, бојану (17) након земљотре- са, који је погодио ваљевско подручје и оштетио и њихову сеоску кућу општи- на мионица је донирала поправку и комплетну изградњу, па су се врати- ли на село у ваљеву су се родила сва многодетне хришћанске породице септембар/октобар 57 остала деца: невена (11), лазар (9), је- лена (6), лука (5), димитрије (4) и стра- хиња (2) петоро је крштено у цркви св спиридона у брежђу, а четворо млађих још нису крштени, али ће их ускоро кр- стити прота слободан – тешко ми је да говорим своју истину јер је веома горка тешко ми је да говорим ружно о свом бившем мужу јер је он отац моје деветоро деце у селу смо имали све – своју њиву, шуму, стоку: овце, козе, сви- ње, коње продавали смо своје производе требало је много да се ради, али и зара- да је била добра паприка роди најбоље: две паприке у кили али није имао ко да ради и на крају је супруг све пребацио на мене од дана када смо се вратили на село он више ништа није радио онда се деси да га понекад нема целе ноћи и да дође ујутро где је био? шта је са њим? касније сам сазнала да је волео туђе жене било ми је тешко, све на мени, а ја опет трудна променио се и према мени и према деци разгневи се, почне да псује, провоцира нас и напада без икаквог разлога, посеб- но децу ја станем деци у заштиту, а он „оплете“ по мени је ли то радио у алкохолисаном стању? – не он није никада био алкохоличар, чак ни кафу није пио нити је био пушач право је чудо како нисте дошли у иску- шење да абортирате?! – нажалост јесам, хтела сам шесто дете да абортирам, али бог ми није дао кад сам већ заказала, те ноћи сањам дете како плаче и каже ми: „мајка, немој мене баци- ти“ страшно сам се потресла и одлучила – родићу и родила сам јелену мој муж је постао још гори у таквим условима ро- дила сам још троје деце моја мајка, која је радила на аеродрому, слала нам је новац сваке недеље, чак и двапут недељно прво ми је умро свекар, а после неколико годи- на и свекрва нарочито сам прошлог лета била на великим мукама, и психичким и физичким страшно сам ослабила и оне- моћала била сам кост и кожа одлучила сам – ово је крај, заиста више не могу али, куда да се упутим са деветоро деце? рекла сам деци и они су ме подржали, поготово старији, те смо се спаковали и дошли код мојих у сурчин како је ваш бивши супруг реаговао на то? је ли вас молио да се вратите? – јесте обећавао је свашта, али сам зна- ла да од тога нема ништа бежала сам и ра- није од њега са децом код мојих и опет се враћала то је требало да му буде опомена храбрила сам децу: „биће боље, смири- ће се он“, али кад сам видела да је то узе- ло маха једном приликом сам тражила помоћ од социјалног у мионици рекли су ми да седнем, али нисам могла и то је приметио полицајац и рекао да ме хитно одведу лекару одвели су ме и лекар је ви- део модрице и испуцалу кожу ни сама не отац слободан радојчић, сурчински парох, један од великих добротвора самохране мајке николине и њене деце 58 5/2013 знам шта ме је толико година држало док је свекрва била жива она ме је подржава- ла, али није могла да нас заштити – и сама је имала слично искуство у свом животу само кад се сетим како је нашој бојани живот био угрожен, душа ме боли! још као тромесечној беби, грешком лекара бубрези су јој отказали тек на моје инси- стирање написали су ми упут за београд, у тиршову, где су констатовали инвагина- цију дебелог црева операција је трајала 12 сати страховала сам да ми дете неће преживети била сам месец дана у болни- ци са њом и нико нам није дошао у посету на крају, муж је пристао на споразумни развод и суд му је одредио алиментаци- ју од 2000 динара за свако дете ипак, од њега не добијамо новчану помоћ јер нема посао, али нам повремено шаље нешто од производа из баште је ли сада ваш бивши муж довео неку жену да живи са њим? има ли ванбрачне деце? – колико знам, нема то би се прочуло у селу живи сам и почео је да ради на њиви и око стоке да ли је у контакту са децом? да ли је до- лазио у сурчин да види где сте смештени? – зимус су деца била код њега на слави кристина и бојана су му биле главне до- маћице ипак, на њима се уочава незадо- вољство ја им не дозвољавам да ружно говоре о оцу увек треба да имају у виду да је он њихов отац ко вам је обезбедио овај смештај? како можете да подмирите све трошкове са тако малом социјалном помоћи? – врло тешко кристина ради у омла- динској задрузи, али нема увек посла нај- већу помоћ добијам од проте слободана, из цркве св петке, и његове протинице душанке они су ми као други родитељи толику бригу ни од кога нисам добила шта су све учинили за нас! после толико година увели су нас у цркву, вратили нас у живот за божић, за васкрс, никад нас не заборављају они су се заложили да нам се што пре реши стамбено питање људи из социјалног су ми рекли да морам бити подстанар да бих стекла право на социјал- ну помоћ, и обећали да ће плаћати кирију и струју, али је све остало само на обећа- њу изнајмила сам ову празну кућицу, а прота и протиница су се побринули за на- мештај, купили нам шпорет и обезбедили огрев њиховом заслугом, велика помоћ је стигла од наших људи из енглеске, из места берби, из цркве св петра и павла, где је прота служио 12 година кућа је баш мала: две собице, кухињица и купатило, кревети су на спрат газди плаћам 110 евра плус струју да ми је не искључе надам се да нам је то само привремено решење тражила сам од општине сурчин да нам да неку стару кућу видећемо шта ће бити што се тиче исхране, имамо право на то- пли оброк у народној кухињи на сву децу, осим немање и кристине, који су прија- вљени код мојих родитеља, али, верујте ми на реч, храна је катастрофална морам да је зачиним, али и да скувам још хране, јер је и количински недовољно а деца у шко- ли немају ни ужину шта деца уче и чиме се додатно баве? иду ли на веронауку? – немања и кристина раде у омладин- ској задрузи они су све време становали код мојих родитеља и завршили средњу техничку школу „змај“ у земуну, он смер - прецизни механичар, а она - техничар за компјутерско управљање бојана је за- вршила у мионици први разред средње угоститељске и овде је нису примили, на- водно, закаснили смо и нема места тако је изгубила целу годину, али мени је у свему помагала, а такође и мојим болесним ро- дитељима сада је уписала други разред средње угоститељско-туристичке школе веома је надарена и воли да кува невена ће на јесен у 5, лазар у 3 разред ош „вук караџић“ и иду на веронауку, а јелена кре- ће у забавиште значи, ове кифлице и колачи су бојани- ни специјалитети? многодетне хришћанске породице септембар/октобар 59 – ма, то је тек делић колико она уме! она је моја десна рука поражавајућа је чињеница да 90% ро- дитеља у србији васпитава децу батинама са оправдањем да је „батина из раја иза- шла“ по томе би се могло закључити да је већина упозната са библијским учењем по коме је бог, фигуративно речено, „ба- тином“ истерао адама и еву из раја, али се не узима у обзир да је бог у томе имао праву меру, јер је та батина у рукама оно- га коме је име љубав, што се не би увек могло рећи и за све родитеље закон о правима детета, који је усвојен у многим европским земљама ускоро треба да буде усвојен и код нас по том закону батине су плод конзервативног схватања да су деца власништво родитеља и стога се сматрају као строго кажњиво насиље у породици ипак, неки психолози и терапеути сматра- ју да „мале батине“ могу послужити као добра васпитна метода, али се поставља питање колико је то „мало“ сваки облик насиља оставља озбиљне негативне после- дице на дететов емоционални и социјални развој и зато треба имати у виду да дисци- плиновање није насиље нити кажњавање и зато не укључује примену силе над де- тетом шта мислите, да ли ће овај закон о правима детета, ако буде уведен и код нас, решити проблеме насиља у породици? по њему, родитељ неће смети ни мрко да погледа дете, а дете ће моћи родитеља да пријави полицији суд ће одузимати децу таквим родитељима – а шта ће онда бити од наше деце? ко ће их васпитавати? закон? ту ће бити све- га што не ваља, више лопова и криминала можда ће некоме ово што ћу рећи изгле- дати чудно: ја сам побегла од батина, али се ипак не слажем са тим законом који ће потпуно одбацити педагошке „мале бати- не“ по мени, те „мале батине“ прутићем морају да постоје за малу непослушну децу, којој не можеш другачије објаснити нити забранити да не чине нешто што је за њих штетно или опасно по живот јер, постоји разлика између васпитних батина и малтретирања ни због чега осуђујете ли бившег мужа? да ли веру- јете да ћете сами, својом љубављу и ауто- ритетом, моћи да својој деци повратите сигурност и храброст да издрже сва жи- вотна искушења? – не осуђујем га, иако нам је свима на- нео велики бол понекад ми се срце стег- не, мисли ме обузму и као да поклекнем, али, и поред свега, верујем да ће ми бог дати снаге и мудрости да пружим својој деци он
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
Одреднице:
12
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...непојмљив начин, постане наше умирање са хрис- том на голготи иВАСКРСАВА?📌 ње за жи-
вот вечни на трен, силом и благодаћу
духа светога, наше живљење није
више на земљи, није више живљење
човека створеног од п
...непојмљив начин, постане наше умирање са хрис- том на голготи и
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... варљивим и обукао у новога који се обнавља по лику онога који га је саздао: да би, уподобивши се смрти твојој крштењем, постао заједничар твога васкрсења (требник, чин све- те тајне крштења, превео преп јустин ћелијски) бог духом светим чини да крштењска вода, на нама непојмљив начин, постане наше умирање са хрис- том на голготи и васкрсавање за жи- вот вечни на трен, силом и благодаћу духа светога, наше живљење није више на земљи, није више живљење човека створеног од праха земаљског чињеница је да човек данашњице нема храбрости да се отвори до краја пред богом и ближњима (да се оголи), да би се заоденуо љубављу божијом новембар/децембар 2013 23тема броја (пост 2, 7), већ живљење на небесима, човека преображеног и погруженог у вечност и красоту христову, господа са неба (1кор 15, 47) даље, ово нас води у литургију и причешће који су трпеза царства христовог, онога око кога ће се све сабрати и у коме ће се све сјединити но, овај преображај који нас сада и овде уводи у тајну будућега века и онога за шта смо створени, није завршен крштење није ствар која се завр- шила, није готова ствар оно је наше стално умирање за овај свет докле год живимо и васкрсавање са христом којим се преображавамо корак по ко- рак, а са нама и свет око нас и ближњи наши зато је крштење и свест о њему позив и опомена на у нама присутну силу духа божијега којој би требало да се кроз подвиг и молитву препусти- мо и све то док се христос не уобличи у нама (уп гал 4, 19) бог нас и са те стране не оставља неутешне даје нам да кроз причешће предокушамо све- целог христа и сједињење са њим и са свиме што је створио наиме, христос није само онај који ће доћи, него и онај који долази, који духом светим јесте несумњиво присутан на свакој литур- гији чинећи нас учесницима његовог живота и сарадницима и тајновидцима коначне истине и смисла света – цркве христове то никако не можемо чинити у пуном смислу те речи ако не живимо тајну крштења – умирања за христа и васкрсавања са њиме стога, насупрот оним искушењима која нам заклањају поглед ко смо и шта смо и чини од нас страшљивце и кука- вице, ми храбро стојмо у достојанству у које смо се по великој милости гос- подњој обукли уронимо (погрузимо се) у дубине љубави христове да бисмо не- поколебиво и ватрено (уп рим 12, 11) живели оно што јесмо и што ћемо бити – домаћи божији и храм бога живога у тројици прослављанога аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крштење на расини, крушевац (фото: епархија крушевачка) 24 6/2013 свештени јеванђелист матеј, завр- шавајући своју књигу, преноси нам спаситељеве речи пре вазнесења: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ чи- тајући библију примећујемо да ученици ревносно извршавају учитељеву запо- вест и да је ова света тајна неопходна претпоставка да би неко учествовао у животу цркве старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се ис- пунили у новом завету на богослу- жењима, читајући и слушајући ста- розаветна места о стварању, потопу, пророку јони – схватамо да сви ови и други догађаји нису „митови и леген- де“ него су благослов народу божијем, јер прасликују и најављују крштење – тајну обнављања и пресаздања човека обратићемо пажњу на нека староза- ветна места која су нашим читаоцима добро позната најстарија старозаветна праслика крштења коју налазимо у би- блији је опис стварања света свештени библијски писац који нам доноси из- вештај који се односи на стварање света представља и указује нам на слику кр- штења: „и дух божији дизаше се над во- дом“ дух божији освећује воду и јавља се живот; тако је и приликом крштења спаситељевог у води јорданској дух бо- жији био присутан „у виду голуба“ и ја- вио се нови истински живот свеопшти потоп који је описан у књи- зи постања (6–7 глава), представља јед- но од карактеристичних праобраза све- тог крштења лађа коју је саградио ноје најављује цркву христову, а голуб духа светога број спасених у лађи је осам – чиме се указује на осми дан у који је ва- скрсао наш господ исус христос апо- стол петар прави поређење потопа и крштења (1пт 3, 18–21) смрт грешног света у води упоређује се са смрћу ста- рог, грешног човека у крштењској води светописамски догађај изласка из египта такође представља крштење овај догађај прасликује две крштењске старозаветни праобрази светог просвећења радослав мијатовић старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се испунили у новом завету новембар/децембар 2013 25тема броја реалности: крај ропства греху и смрти и излазак у ново постојање као праоб- раз крштења ово место помиње и апо- стол павле обраћајући се коринћани- ма: „оци наши сви под обликом бијаху, и сви кроз море прођоше а ово беше пример нама“ (1кор 10, 1–6) новозаветна сведочанства казују нам да крштење није никакав догађај који везан за породичну, племенску или етничку традицију крштење је догађај заједнице – догађај цркве крштење „водом и духом“, учлањење у цркву има корене литургијској традицији новозаветних времена и представља испуњење крштењских праобраза старог завета стога је об- нављање и пресаздање човека од самог почетка био циљ бога и тог циља бо- жијег црква се сећа сваки пут када се сабере на литургију: „а када смо от- пали подигао си нас опет, и ниси оду- стао да све чиниш док нас ниси узвео на небеса и даровао нам царство твоје будуће“ аутор је предавач верске наставе у трећој београдској гимназији фото: бранка вучићевић вучковић библијски писац који нам доноси извештај који се односи на стварање света указује нам на слику крштења: „и дух божији дизаше се над водом“ 26 6/2013 поводом изласка друге књиге дог– матике (догматика : кратко из- ложење православне вере књига 2 – христологија) у вези са темом броја обавили смо разговор са др здравком пеном, професором на катедри за дог- матику православног богословског факултета „свети василије острош- ки“ у фочи zzпрофесоре, у светом писму налазимо сведочанство да је св јован крститељ крштавао у реци јордан и да су при том људи исповедали грехе своје данас су ово две одвојене свете тајне, а миропомазање је трећа можете ли нам рећи нешто у вези са историјским развојем свете тајне крштења из догматског угла? – све три свете тајне су уствари једна тајна – тајна христова крштења нема тамо где нема покајања, тј метаноје или преумљења исто тако, ни крштење није завршено без миропомазања а смисао крштења је одувек био учешће у евхаристији из сведочанстава aпостолског периода сазнајемо да су крштење, миропомазање и евхаристија сматрани једном и нераз- двојном тајном познато је да су апостоли после крштења на новокрштене полага- ли руке, а затим је вршено ломљење хле- ба и причешћивање новопросветљених у православној цркви не постоји, као код римокатолика, временско раздвајање крштења и миропомазања, и тиме раз- двајање крштења и причешћа, од седам година ово раздвајање није никада било прихваћено од отаца цркве, јер по ре- чима св симеона солунског „ако неко не прими миропомазање, није потпуно крштен“ тиме св симеон наглашава да крштење, као „живот у христу“, и миро- помазање, као „живот у светоме духу“, нису одвојени видови духовности и не могу постојати засебно, будући да је реч о једној, двојединој реалности која ново- крштеног уводи у цркву да је крштење, као тајна увођења ве- рника у цркву, неодвојиво од евхари- стије види се и по заједничком возгласу којим почињу обе тајне: благословено света тајна крштења из догматског угла разговор водио: ненад јовановић разговор са др здравком пеном, професором догматике основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању света тајна крштења новембар/децембар 2013 27тема броја царство оца и сина и светога духа дакле, основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се – значило је стећи право учешћа на евхаристијс- ком сабрању св григорије палама је указивао на то да, поред евхаристије, посебно место међу светим тајнама припада крштењу, јер је у овим двема тајнама суштина нашег спасења, пошто је у њима сажет целокупни домострој богочовека zzу цркви су се дуго водили разговори о оправданости крштавања мале деце како мала деца не пролазе период катихумената, који је у раној цркви трајао три године за одрасле, и како деца у најранијем узрасту приступају крштењу и причешћу? – због велике смрт- ности деце у стара вре- мена црква је прихвати- ла могућност да се и деца у најранијем узрасту крштавају, како не би умрла некрштена овде је дата предност уделу деце у животу, у односу на разумско схватање тајне крштења сва- ки човек, а и дете, јесте много више од оног што може да схвати разумом па ипак, дете не може бити препуштено самом себи одговорност за узрастање мале деце у вери је на њиховим роди- тељима, и биолошким и духовним међутим, много већи проблем од узраста оног ко се крштава, јесте по- грешно схватање крштења као чина у коме се ослобађамо наслеђеног праро- дитељског греха не наслеђује се пра- родитељски грех као лична кривица, него као трагично стање поробљености смрти и њеним последицама другим речима, не наслеђује се прародитељски грех, него последице прародитељског гре- ха нико није и не може бити одговоран за грех који је други учинио, као ни за последице туђег греха и у библији је, у књизи поновљених закона, записано: „нека не гину очеви за синове, ни си- нови за очеве; сваки за свој гријех нека гине“ (пнз 24, 16) према учењу св максима, грех је лични акт, а наследна кривица је немогућа то значи да је по библијском и светоотачком учењу, грех увек везан за личност, а не за приро- ду св фотије иде тако далеко да каже да је веровање у грех природе – јерес крштење као догађај поновног једин- крштење христово, средњовековна минијатура 28 6/2013 ства човека са христом није ограниче- но само на опраштање грехова, и ако би његов смисао био само у томе, било би оправдано питање теодорита кирског: „зашто крштавамо новорођенчад која још нису окусила грех“? црква крштава децу не због оп- раштања њихових непочињених грехо- ва, него да би им дала нови и бесмрт- ни живот који им нису могли пренети њихови смртни родитељи, закључује о јован мајендорф учешће мале деце у причешћу бива увек по вери њихових родитеља и по молитвама цркве zzу наше време се доста говори о разлици између омивања и погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама исправна? – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и незнање народа“ дакле, могућност не- знања, али само до одређеног степена и времена, може припасти верницима, али не и свештенику, који не би смео да уђе у свештеничку службу у незнању сваки свештеник треба да зна и да верује да онај ко приступа крштењу ступа на исту раван постојања као и христос у тренутку његовог зачећа и рађања у светом духу, како је тврдио св максим исповедник свест о зна- чају крштења покреће истинске дела- тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- причешћу бива увек по вери њихових погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инославних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатоличког новембар/децембар 2013 29тема броја ма, не престају да важе правила обављања крштења zzу светом писму, господ каже никодиму: „ко се не роди водом и духом не може ући у царство божије“ (јн 3, 3–5 ) какав став има црква у вези са онима који изненада умру некрштени? како се за њих треба молити? – поред молитава које црква врши за све њене чланове, постоје и личне молитве верника који имају велику слободу пред богом да се заузимају за спасење оних који су умрли не- крштени, поготово ако је реч о онима који су умрли у младалачком узрасту али то не могу сви, не могу они који нису узрасли у слободи и жртвеној љубави, јер могу чути од ненависни- ка спасења: „исуса познајем, и павла знам; али ви ко сте?“ (дап 19, 15) zzу поретку пре свете тајне крштења читају се молитве заклињања, а ту је и одрицања од сатане, дување и пљување на запад: да ли то значи да је свако ко је некрштен у неку руку ђавоиман? – крштење је на првом месту до- гађај који означава прелазак из смрти у живот, уми- рање старог човека и рађање новог, без об- зира о ком узрасту је реч иако је хрис- тос победио смрт и обеснажио је, тако да је људска при- рода слободна од њене власти, на плану воље, сви људи треба да усвоје плодо- ве христовог васкрсења у том смислу смрт и даље остаје област у којој ђаво има власт, а једини начин да се избег- не друга и вечна смрт јесте поновно рођење у крштењу, што подразумева и избављење од власти ђавола реч је о реалности која је на првом месту онтолошка, а онда морална то значи да сви они који су некрштени по аутоматизму не чине дела ђавола нити су ђавоимани међутим, постоје и они који су стигли и до таквог степена по- робљености духовима таме, да се над њима врше егзорцистичке молитве за све хришћане је од пресудне важности одбацивање служења сатани, а окретање од запада ка истоку, од старог ка новом животу и другом доласку христовом, управо представља чин вољног прихва- тања дарова новог живота и одбаци- вање служења злу и када је извршено без сагласности човека, нпр код малог детета, свако има могућност да потпуно прихвати крштење када одрасте био- лошки и духовно у вери, или када се по- сле странствовања изван окриља цркве, врати богу тада до изражаја долази за- лог духа који су добили у крштењу у сваком случају, сви који траже слободу од греха и од смрти, налазе је, јер дух свети никог не оставља у власти ђавола, без утехе, јер он уводи љуби- теље истине у заједницу са оваплоће- ном истином – богочовеком христом крштење је на првом месту догађај који означава прелазак из смрти у живот, умирање старог човека и рађање новог, без обзира о ком узрасту је реч молитве верника који имају велику слободу пред богом да се заузимају за спасење оних који су умрли не- крштени, поготово ако је реч о онима који су умрли у младалачком узрасту али то не могу сви, не могу они који нису узрасли у слободи и жртвеној љубави, јер могу чути од ненависни- ка спасења: „исуса познајем, и павла знам; али ви ко сте?“ (дап 19, 15) zу поретку пре свете тајне крштења читају се молитве заклињања, а ту је и одрицања од сатане, дување и пљување на запад: да ли то значи да је свако ко је некрштен у неку руку ђавоиман? – крштење је на првом месту до- гађај који означава прелазак из смрти у живот, уми- рање старог човека и рађање новог, без об- зира о ком узрасту је реч иако је хрис- тос победио смрт и обеснажио је, тако да је људска при- рода слободна од њене власти, на плану воље, сви људи треба да усвоје плодо- ве христовог васкрсења у том смислу 30 6/2013 zzу последње време много се говори о литургијској реформи и различити ставови свештеника и теолога стварају смушеност сведоци смо и да многи свештеници произвољно скраћују чин свете тајне крштења, венчања и исповести, те да се таква пракса не доводи у питање можете ли нам рећи нешто о томе? – и на плану духовног живота, као и многим другим сферама друштве- не егзистенције, можемо рећи да нас „уби незнање“ наш народ у великој мери карактерише, поред магијског приступа богу, и незаинтересова- ност за саму суштину живота у црк- ви, тј за веру често видимо на руци малог детета, чак и када је крштено, црвени кончић, али и то да га роди- тељи приводе причешћу? георгије флоровски је у своје време говорио за руски народ да је незаинтересо- ван за догмате, тј за истине вере александар шмеман је критиковао индивидуализам и неосећање зајед- нице са другима у цркви и убеђе- ност неких хришћана да напредују у вери, иако немају суштински до- дир ни заједнички живот са онима са којима у цркви стоје све ово се може рећи и за србе данас, с тим да код нас постоји и феномен идеологи- зације вере у очима зилотски настројених ве- рника, а зилотизам је најчешће други израз за помањкање вере и одсуство трезвености, црква се доживљава као било која друга идеологија уместо да смирено уђу у цркву, мислећи о соп- ственој недостојности и о великом дару спасења који им се даје, набеђени зилот ће прво гледати у правцу двери, да ли су отворене или затворене, као да христос долази само кроз затворене двери иако критикују римокатолике a priori по сваком основу, не увиђају да на исти начин као и они морализам стављају испред онтологије, закон из- над самог живота цркве они притом уопште не познају своју веру, јер ни- када не би неко ко је трезвен због неке људске слабости презрео заједницу са христом са људским слабостима, прво сопственим, а онда и слабостима других, на најбољи начин се боримо у духу светом, уједињени у христу а када се сучељавамо са погрешном праксом, онда проблемима не би тре- бало да приступамо селективно, јед- не пренаглашавамо, а друге уопште не видимо и нашој цркви прети неко ново „старообрјадство“, јер се од слова не види смисао, не види се смисао светих тајни, и зашто је пресудна за сваку тајну њена веза са св евхари- стијом много је нагомиланих про- блема, а њих ћемо на најбољи начин решавати ако поставимо добар по- четак, а он је пре свега у испуњењу христових речи: „идите и научите све народе, крстећи их у име оца и сина и светог духа“ пре свега по- требна је обавезна катихизација, затим крштење нових чланова по- гружавањем, а све то је увод у све- тотајински живот и подвиг, јер не постоји други начин да бисмо заис- та окусили плодове новог живота у христу и на плану духовног живота, као и многим другим сферама друштвене егзистенције, можемо рећи да нас „уби незнање“ новембар/децембар 2013 31тема броја проповедање христа распетога о празнику богојављења због чега је христос приступио јовановом крштењу – обреду очишћења за грешне? православни хришћани 6/19 јану- ара прослављају богојављење у православној цркви овај празник је трећи по значају, после пасхе и педесет- нице да, значајнији је чак и од божића! тога дана празнујемо крштење христово на реци јордан током тих празничних дана често се поставља питање: „због чега је христа, безгрешног ова- плоћеног логоса божијег, крстио његов рођак, јован крститељ?“ на то питање може се дати неколико бо- гословски исправних одговора химногра- фија и молитве празника говоре нам да је христово крштење осветило природу вода, посветило читаву творевину, омогућило небеском да прославља и заједничари са земаљским, и објавило пресвету тројицу међутим, овај празник има још један важан аспект ако погледамо у свето писмо и опис христовог крштења, мо- жемо видети обећано испуњење староза- ветних пророштава која се тичу његове жртвене смрти на крсту стога, налик апостолима, на празник богојављења, можемо проповедати „христа распето- га“ (1кор 1, 23) – саму срж јеванђеља превод са енглеског: маријана и срећко петровић 32 6/2013 осврнимо се прво на јованово кр- штење оно није било налик данашњим крштењима светом тајном крштења очишћени смо од прародитељског греха, просвећени смо, оправдани, дарован нам је печат духа светога и постали смо пу- ноправни чланови христове једне, свете, саборне и апостолске цркве то је смисао крштења у цркви после васкрсења и по- сле педесетнице али јованово крштење се одиграло пре свега тога какво је дакле оно било? у мк 1, 4–5 читамо: појави се јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење грехова и излажаше к њему сва јудејска земља и јерусалимљани; и кр- штаваше их све у реци јордану, и испо- ведаху грехе своје у јеванђељима такође видимо да је јован крститељ био глас ва- пијућег у пустињи који је поравнао пут господњи, као што је проречено у ис 40, 3 и мал 3, 1 на звук тог гласа народ је долазио јовану, исповедао своје грехе и примао крштење, обећавајући да ће се променити и да ће родити род достојан покајања јованово крштење је било тип јеврејског обреда очишћења као припре- ме за долазак месије тако се дакле поново поставља питање: „ако је христос оваплоћени бог, и без- грешан, због чега он треба да приступи овом обреду очишћења за грешне?“ чак ни јован није хтео да крсти христа већ је рекао како христос треба њега да крсти али у мт 3, 15 христос каже: остави сада, јер тако нам треба испу- нити сваку правду упркос јовановој неодлучности, хри- стос се подвргава крштењу руком јована крститеља смисао свега овога постаје јаснији ако погледамо стари завет у трећој књизи мојсијевој (књизи ле- витској) 16 читамо о дану очишћења тај верски обред је обухватао приношење не- колико животиња као жртву, укључујући и два јарца читамо како је првосвеште- ник арон требало да узме два јарца, и нека их метне пред господа на врата шатора од састанка и нека арон баци жреб за та два јарца и нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу ње- говом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклоп– цем и тако ће очистити светињу од не- чистота синова израиљевих и од престу- па њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових (лев 16, 7–8;15–16) из овог пасуса сазнајемо да је први ја- рац био жртва за грех која је приношена зарад грехова народа израиљског неко- упркос јовановој неодлучности, христос се подвргава крштењу руком јована крститеља смисао свега овога постаје јаснији ако погледамо стари завет крштење христово, менологијум василија ii, 985 година новембар/децембар 2013 33тема броја лико стихова касније читамо о другом јарцу, жртвеном јарцу: а кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јар- ца живог и метнувши арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу и јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу (лев 16, 20–22) овај други јарац није био убијан; арон му је своје руке полагао на главу, над њим су исповедани греси а затим је јарац бивао истеран у пустињу у старозаветно време, протеравање у пустињу значило је сигур- ну смрт жртвени јарац је за народ изра- иља представљао пребацивање грехова на неког другога – да јарац постане носилац греха у новом завету христос преузима улогу обе жртвене животиње прво, христос је наш жртвени јарац на свом је крштењу безгрешни преузео на себе, вољно и добровољно, све грехе људ- ског рода – прошле, садашње и будуће сваки грех, сваки преступ, свака заблуда, свака грешка палог човечанства је сада положена христу на главу чинећи тако он је испунио символ левитског јарца након што је крштен и након што је пре- узео терет греха људског рода, христос одлази у пустињу на четрдесет дана нови жртвени јарац је јагње божије које је пре- узело грехе света али чекајте, то није све! друго, христос је испуњење жртве за грех – оног другог јарца из дана очишћења за разлику од жртвеног јарца, христос не умире у пустињи он одлази у пустињу на четрдесет дана како би постио и како би се изборио са демонским искушењима после тога он се враћа из пустиње и по- чиње јавно да проповеда сетимо се, пак, да крштење укључује воду то је важно будући да је у старом завету вода често символ хаоса и смрти! према томе, у ње- говом силаску у воде реке јордана, у руке његовог рођака јована крститеља, види- мо наговештај смрти христове на крсту као и то да ће страдати од сопственог на- рода распећем својим животодавни бог улази у хаотичне воде смрти, покорава их и уништава их потом, као што се уздиже из воде на свом крштењу, христос се уз- диже и из хаотичних вода смрти прили- ком свога васкрсења трећега дана о празнику богојављења добра вест за нас је следећа: више не треба да на жрт- ву приносимо јарчеве нити да из годи- не у годину у пустињу изгонимо јарчеве – јарчеве који, како стоји у посланици јеврејима, не могу да усаврше оне који их приносе јер сада имамо савршену жртву – некога савршеног – на коју ћемо положити своје грехе стари адам је хтео да од еве и змије начини своје жртвене јарце али је учинио да људски род буде прогнан из еденског врта христос, нови адам, долази и преузима одговорност за грех и страда да ми не бисмо морали да страдамо (ис 53, 3–8) поставши саврше- ни и безгрешни јарац жртвени и жртва за грех, он узима грех и последични жалац смрти и припрема пут ка царству и бес- крајном присуству светлости и љубави божије за оне који верују положимо своје грехе, своје преступе, своје страсти и своја очајања на христа – како би их он могао опрати путем свога крштења на овај велики и свети празник – дан богојављења – учествујмо заједно, попут старозаветних пророка који су уче- ствовали у приношењу жртве за грехе, са радошћу у срцима, као свештеници свих верника, у телу и крви христа распетога, христа који се изволео крстити у јордану за наше спасење слава исусу христу! презвитер стивен саларис изворник: fr stephen salaris, „preaching christ crucied at eophany“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 4–8 34 6/2013 празник oбрезања господњег аово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују из- међу вас све мушкиње а обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас свако мушко дете, кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год стра- наца, које не буде од семена твог да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан (постање, 17, 10–13) када је авраам, наш праотац у вери, имао деведесет и девет година, веч- ни син и логос божији му се јавио и склопио је завет са њим он је за- поведио да „знак“ тог завета буде да авраам и његов пород буду обрезани током векова који су уследили, изра- иљци су се послушно придржавали овог закона и чак су се тиме хвалиса- ли (гал 6, 13)1 1 иако су бројне културе древног средоземно-блиско- источног света практиковале обрезање, почетком хришћанске ере обрезање је поистовећивано са јев- рејским народом у новом завету се реч „обрезање“ користи као израз који означава јевреје, док насупрот управо је да би испунио ту божанску заповест наш господ, бог и спаситељ исус христос био обрезан – осмога дана после свога рођења по телу од своје мајке, пречисте приснодјеве марије тај догађај је укратко забележен и у јеванђељу: и када се наврши осам дана да обре- жу дете, наденуше му име исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби (лк 2, 21) међутим, овај се значајан догађај, хри- стово обрезање, показао и као испуњење божије заповести и пророчки знак бу- дућих догађаја христово обрезање је представљало прво проливање његове драгоцене крви крст је засенио господа исуса христа чак и док је лежао у колевци умотан у повоје нож којим је тога дана сечено тело го- сподње наговештава копље центурионо- во које ће му пробости ребра – из којих ће потећи спасоносна бујица, крв и вода (јн 19, 34) то што је потекло потопило је праслику и сенку закона и изродило је источник (крстионицу) обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења кроз које ћемо ми хришћани ући у нови и вечни завет спасења, као што објављује апостол павле: њој реч „необрезање“ означава многобошце (галати- ма 2, 7–8; ефесцима 2, 11; колошанима 4, 11) превод са енглеског: маријана и срећко петровић обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења новембар/децембар 2013 35тема броја у њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела гре- ховности обрезањем христовим, пошто се с њим погребосте крштењем, у њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ бога који га васкрсе из мртвих (кол 2, 11–12) приликом обрезања оштрица вођена руком човечијом одсеца део тела; у кр- штењу оштрица духа светога одсеца грех оштрица духа светога засеца ду- боко, искорењује грех наших праотаца у крви страдања христовог потапа се грех заједно са силама смрти и пакла (ос 13, 14; 1кор 15, 55) преко воде из ребара његових, плодно семе бесмртно- сти и непропадљивости сеје се у душу и тело свакога ко исходи из источника метална оштрица обрезања обележи- ла је тело мушкараца јевреја; оштрица духа светога, оштрица крштења, обе- лежава душу и тело сваког хришћани- на „печатом дара духа светога“ пред тим новим и моћним „знаком“ херувим са пламеним мачем који чува едемски врт (пост 23, 43) склања се како би деца новога завета могла, налик благораз- умном разбојнику (лк 23, 43), да прођу и чекају коначно испуњење божијег вечног плана у старини је бог кроз закон запо- ведио израиљу: „зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати“ (понз 10, 16) сада и ми који смо се подвргли ис- тинској хирургији крштења треба да обрежемо своја срца св кирило, патријарх алек- сандријски (†444), каже да би ми, верујући, који смо се утврдили у благодати пу- тем свете тајне крштења, требало да одсечемо и суз- бијемо бурне побуне плот- ских наслада и страсти одлучном хирургијом вере и аскетским подвизима; не одсецањем делова тела већ очишћењем срца и обрезивањем у духу светоме, а не у слову [у скла- ду са словом мојсијевог закона]; јер нам је тако похвала, као што апостол павле сведочи (рим 2, 29), не од људи него од бога2 тако сазнајемо смисао обрезања христа спаситеља у осми дан – да је „имену које је изнад свакога имена“ (филип 2, 9) дато: 1 испуњење мојсијевог закона; 2 прасликовање његовог спасоносног страдања и нашег учествовања у њему кроз свето крштење; 3 узимање крста (лк 9, 23), свакоднев- но обрезивање наших срца благодаћу духа светога кроз подвижнички напор свеблаги бог није се постидео да буде обрезан обрезањем плоти, чак нам је себе показао као пример и образац за све, за спасење свих; јер је законодавац испунио прописе закона и пророштва пророкâ господе, који држиш сву твар на длану руке своје и који си био повијен у пелене, слава теби! (из стихира празника) презвитер данијел грифит изворник: father daniel grith, „e feast of the circumcision of the lord“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 14–16 2 св кирило александријски, тумачење јеванђеља по луки [commentary on the gospel of saint luke], пре- вео р пејн смит (r payne smith) (studion press inc: 1983), стр 57 обрезање господње, минијатура из менологијума василија ii 36 6/2013 елемент воде као литургијско -богословски символ и света тајна крштења светотајински живот цркве прожет је и „натопљен“ богослужбеним символима реч символ је грчког порекла и из- ведена је од глагола σιν-βάλλω (sim-vallo), који буквално значи бацити поред то је комбинација две старогрчке речи: предлога σιν који се употребљава да означи сарадњу (заједничко деловање два или више не- зависних чинилаца мотивисаних исто- ветним циљем), а преводи се, најчешће, нашим предлозима са, уз, поред и гла- гола βάλλω који се користи да означи радњу бацања најбуквалнији превод ове комбинације речи био би: са-ба- цити, бацити у сарадњи и слично у науци се израз символ употребљава да означи неку појаву, предмет, понашање или причу која има учешће у оба дела стварности: конкретној (видљивој) и апстрактној (невидљивој) главна функција символа (нарочито рели- гиозних) јесте да представе нешто дру- го и подсете (човека) на нешто друго, да укажу на неку другу реалност ово указује да представљено и сам символ имају одвојене, али паралелне реално- сти које корелирају међусобно по са- временим научним схватањима сим- воли су веома моћни подстицатељи људског понашања и имају значајно место у свим религијама символич- ки језик карактеристичан је теолош- ко изражавање, које би без употребе символа било немогуће елемент воде као литургијско-богословски символ у цркви има посебно значење, пре свега у светој тајни крштења, због чега је потребно рећи нешто више о води као природном елементу одакле ће бити јаснији и њен символички значај особине воде вода чини 60−70% тела човеко- вог, а такође има и најзначајнији (највећи) удео и у телима других жи- вих бића вода прекрива преко 2/3 (односно 70,8%) површине планете земље данас у правно-законодав- ној пракси најважније одлуке које се тичу судбине држава и народа бивају доношене двотрећинском већином, па бисмо у том смислу могли рећи да би вода на земљи могла одлучивати о најважнијим питањима судбине наше планете улога воде у животним про- цесима на планети је таква да се она може, са пуним правом, поистовети- велибор мартиновић новембар/децембар 2013 37тема броја ти са самим животом на земљи – као његова основа приметили смо већ да проценат воде у човековом телу одго- вара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став све- тих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) које по својим главним карактеристикама одговара остатку створеног света управо библијска повест о ства- рању човека говори да је он створен од земље, одакле потиче и његово биб- лијско име адам што на јеврејском бук- вално значи земљанко 1 ово име потиче од јеврејске речи која означава плодну (обрадиву) земљу, глину и томе слично (јевр аdhama) то је она земља која је у контакту и двосмерном односу са чо- веком: коју он обрађује и која га храни, коју он ваја и из ње ствара уметност − надограђујући и надопуњујући тиме бо- 1 у литургијском језику цркве користи се израз зем- ни да означи људе (човечанство), а овај израз се нај- чешће користи у служби опела и парастоса жије стварање и кроз стварање лепоте (ὁ κòσμος)2 додатно украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у ка
... варљивим и обукао у новога који се обнавља по лику онога који га је саздао: да би, уподобивши се смрти твојој крштењем, постао заједничар твога васкрсења (требник, чин све- те тајне крштења, превео преп јустин ћелијски) бог духом светим чини да крштењска вода, на нама непојмљив начин, постане наше умирање са хрис- том на голготи и васкрсавање за жи- вот вечни на трен, силом и благодаћу духа светога, наше живљење није више на земљи, није више живљење човека створеног од праха земаљског чињеница је да човек данашњице нема храбрости да се отвори до краја пред богом и ближњима (да се оголи), да би се заоденуо љубављу божијом новембар/децембар 2013 23тема броја (пост 2, 7), већ живљење на небесима, човека преображеног и погруженог у вечност и красоту христову, господа са неба (1кор 15, 47) даље, ово нас води у литургију и причешће који су трпеза царства христовог, онога око кога ће се све сабрати и у коме ће се све сјединити но, овај преображај који нас сада и овде уводи у тајну будућега века и онога за шта смо створени, није завршен крштење није ствар која се завр- шила, није готова ствар оно је наше стално умирање за овај свет докле год живимо и васкрсавање са христом којим се преображавамо корак по ко- рак, а са нама и свет око нас и ближњи наши зато је крштење и свест о њему позив и опомена на у нама присутну силу духа божијега којој би требало да се кроз подвиг и молитву препусти- мо и све то док се христос не уобличи у нама (уп гал 4, 19) бог нас и са те стране не оставља неутешне даје нам да кроз причешће предокушамо све- целог христа и сједињење са њим и са свиме што је створио наиме, христос није само онај који ће доћи, него и онај који долази, који духом светим јесте несумњиво присутан на свакој литур- гији чинећи нас учесницима његовог живота и сарадницима и тајновидцима коначне истине и смисла света – цркве христове то никако не можемо чинити у пуном смислу те речи ако не живимо тајну крштења – умирања за христа и васкрсавања са њиме стога, насупрот оним искушењима која нам заклањају поглед ко смо и шта смо и чини од нас страшљивце и кука- вице, ми храбро стојмо у достојанству у које смо се по великој милости гос- подњој обукли уронимо (погрузимо се) у дубине љубави христове да бисмо не- поколебиво и ватрено (уп рим 12, 11) живели оно што јесмо и што ћемо бити – домаћи божији и храм бога живога у тројици прослављанога аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крштење на расини, крушевац (фото: епархија крушевачка) 24 6/2013 свештени јеванђелист матеј, завр- шавајући своју књигу, преноси нам спаситељеве речи пре вазнесења: „идите и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“ чи- тајући библију примећујемо да ученици ревносно извршавају учитељеву запо- вест и да је ова света тајна неопходна претпоставка да би неко учествовао у животу цркве старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се ис- пунили у новом завету на богослу- жењима, читајући и слушајући ста- розаветна места о стварању, потопу, пророку јони – схватамо да сви ови и други догађаји нису „митови и леген- де“ него су благослов народу божијем, јер прасликују и најављују крштење – тајну обнављања и пресаздања човека обратићемо пажњу на нека староза- ветна места која су нашим читаоцима добро позната најстарија старозаветна праслика крштења коју налазимо у би- блији је опис стварања света свештени библијски писац који нам доноси из- вештај који се односи на стварање света представља и указује нам на слику кр- штења: „и дух божији дизаше се над во- дом“ дух божији освећује воду и јавља се живот; тако је и приликом крштења спаситељевог у води јорданској дух бо- жији био присутан „у виду голуба“ и ја- вио се нови истински живот свеопшти потоп који је описан у књи- зи постања (6–7 глава), представља јед- но од карактеристичних праобраза све- тог крштења лађа коју је саградио ноје најављује цркву христову, а голуб духа светога број спасених у лађи је осам – чиме се указује на осми дан у који је ва- скрсао наш господ исус христос апо- стол петар прави поређење потопа и крштења (1пт 3, 18–21) смрт грешног света у води упоређује се са смрћу ста- рог, грешног човека у крштењској води светописамски догађај изласка из египта такође представља крштење овај догађај прасликује две крштењске старозаветни праобрази светог просвећења радослав мијатовић старозаветни праобрази пројављују многобројне догађаје који су се испунили у новом завету новембар/децембар 2013 25тема броја реалности: крај ропства греху и смрти и излазак у ново постојање као праоб- раз крштења ово место помиње и апо- стол павле обраћајући се коринћани- ма: „оци наши сви под обликом бијаху, и сви кроз море прођоше а ово беше пример нама“ (1кор 10, 1–6) новозаветна сведочанства казују нам да крштење није никакав догађај који везан за породичну, племенску или етничку традицију крштење је догађај заједнице – догађај цркве крштење „водом и духом“, учлањење у цркву има корене литургијској традицији новозаветних времена и представља испуњење крштењских праобраза старог завета стога је об- нављање и пресаздање човека од самог почетка био циљ бога и тог циља бо- жијег црква се сећа сваки пут када се сабере на литургију: „а када смо от- пали подигао си нас опет, и ниси оду- стао да све чиниш док нас ниси узвео на небеса и даровао нам царство твоје будуће“ аутор је предавач верске наставе у трећој београдској гимназији фото: бранка вучићевић вучковић библијски писац који нам доноси извештај који се односи на стварање света указује нам на слику крштења: „и дух божији дизаше се над водом“ 26 6/2013 поводом изласка друге књиге дог– матике (догматика : кратко из- ложење православне вере књига 2 – христологија) у вези са темом броја обавили смо разговор са др здравком пеном, професором на катедри за дог- матику православног богословског факултета „свети василије острош- ки“ у фочи zzпрофесоре, у светом писму налазимо сведочанство да је св јован крститељ крштавао у реци јордан и да су при том људи исповедали грехе своје данас су ово две одвојене свете тајне, а миропомазање је трећа можете ли нам рећи нешто у вези са историјским развојем свете тајне крштења из догматског угла? – све три свете тајне су уствари једна тајна – тајна христова крштења нема тамо где нема покајања, тј метаноје или преумљења исто тако, ни крштење није завршено без миропомазања а смисао крштења је одувек био учешће у евхаристији из сведочанстава aпостолског периода сазнајемо да су крштење, миропомазање и евхаристија сматрани једном и нераз- двојном тајном познато је да су апостоли после крштења на новокрштене полага- ли руке, а затим је вршено ломљење хле- ба и причешћивање новопросветљених у православној цркви не постоји, као код римокатолика, временско раздвајање крштења и миропомазања, и тиме раз- двајање крштења и причешћа, од седам година ово раздвајање није никада било прихваћено од отаца цркве, јер по ре- чима св симеона солунског „ако неко не прими миропомазање, није потпуно крштен“ тиме св симеон наглашава да крштење, као „живот у христу“, и миро- помазање, као „живот у светоме духу“, нису одвојени видови духовности и не могу постојати засебно, будући да је реч о једној, двојединој реалности која ново- крштеног уводи у цркву да је крштење, као тајна увођења ве- рника у цркву, неодвојиво од евхари- стије види се и по заједничком возгласу којим почињу обе тајне: благословено света тајна крштења из догматског угла разговор водио: ненад јовановић разговор са др здравком пеном, професором догматике основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању света тајна крштења новембар/децембар 2013 27тема броја царство оца и сина и светога духа дакле, основа крштења и његов оквир јесте евхаристија крстити се – значило је стећи право учешћа на евхаристијс- ком сабрању св григорије палама је указивао на то да, поред евхаристије, посебно место међу светим тајнама припада крштењу, јер је у овим двема тајнама суштина нашег спасења, пошто је у њима сажет целокупни домострој богочовека zzу цркви су се дуго водили разговори о оправданости крштавања мале деце како мала деца не пролазе период катихумената, који је у раној цркви трајао три године за одрасле, и како деца у најранијем узрасту приступају крштењу и причешћу? – због велике смрт- ности деце у стара вре- мена црква је прихвати- ла могућност да се и деца у најранијем узрасту крштавају, како не би умрла некрштена овде је дата предност уделу деце у животу, у односу на разумско схватање тајне крштења сва- ки човек, а и дете, јесте много више од оног што може да схвати разумом па ипак, дете не може бити препуштено самом себи одговорност за узрастање мале деце у вери је на њиховим роди- тељима, и биолошким и духовним међутим, много већи проблем од узраста оног ко се крштава, јесте по- грешно схватање крштења као чина у коме се ослобађамо наслеђеног праро- дитељског греха не наслеђује се пра- родитељски грех као лична кривица, него као трагично стање поробљености смрти и њеним последицама другим речима, не наслеђује се прародитељски грех, него последице прародитељског гре- ха нико није и не може бити одговоран за грех који је други учинио, као ни за последице туђег греха и у библији је, у књизи поновљених закона, записано: „нека не гину очеви за синове, ни си- нови за очеве; сваки за свој гријех нека гине“ (пнз 24, 16) према учењу св максима, грех је лични акт, а наследна кривица је немогућа то значи да је по библијском и светоотачком учењу, грех увек везан за личност, а не за приро- ду св фотије иде тако далеко да каже да је веровање у грех природе – јерес крштење као догађај поновног једин- крштење христово, средњовековна минијатура 28 6/2013 ства човека са христом није ограниче- но само на опраштање грехова, и ако би његов смисао био само у томе, било би оправдано питање теодорита кирског: „зашто крштавамо новорођенчад која још нису окусила грех“? црква крштава децу не због оп- раштања њихових непочињених грехо- ва, него да би им дала нови и бесмрт- ни живот који им нису могли пренети њихови смртни родитељи, закључује о јован мајендорф учешће мале деце у причешћу бива увек по вери њихових родитеља и по молитвама цркве zzу наше време се доста говори о разлици између омивања и погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама исправна? – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и незнање народа“ дакле, могућност не- знања, али само до одређеног степена и времена, може припасти верницима, али не и свештенику, који не би смео да уђе у свештеничку службу у незнању сваки свештеник треба да зна и да верује да онај ко приступа крштењу ступа на исту раван постојања као и христос у тренутку његовог зачећа и рађања у светом духу, како је тврдио св максим исповедник свест о зна- чају крштења покреће истинске дела- тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- причешћу бива увек по вери њихових погружења и међу свештеницима има различитих мишљења у вези са овим чином? која пракса је по вама – различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инос- лавних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатолич- ког омивање, па чак и кропљење, јесу појаве које указују или на немарност или на незнање – пре свега свештени- ка, а потом и верног народа и у једном и у другом случају се, међутим, ради о помањкању вере свештеник не може бити у незнању или „необавештен“, јер у литургијској молитви приношења се каже да се он моли „за своје грехе и тнике у дому очевом да овај чин врше погружењем и да ради те сврхе граде крстионице за одрасле реч је о истинском подражавању христовој смрти и васкрсењу, кроз трикратно погру- жавање у има све- те тројице сви из- говори и правдања зашто се не врши крштење погружа- вањем, бесмислени су и неубедљиви, јер крштење се у нашим условима не обавља у безводним местима или, пак, у поларним климатским ус- ловима па и у тим услови- различите праксе у погледу начина обављања крштења су последица инославних утицаја на светотајински живот наше цркве, пре свега римокатоличког новембар/децембар 2013 29тема броја ма, не престају да важе правила обављања крштења zzу светом писму, господ каже никодиму: „ко се не роди водом и духом не може ући у царство божије“ (јн 3, 3–5 ) какав став има црква у вези са онима који изненада умру некрштени? како се за њих треба молити? – поред молитава које црква врши за све њене чланове, постоје и личне молитве верника који имају велику слободу пред богом да се заузимају за спасење оних који су умрли не- крштени, поготово ако је реч о онима који су умрли у младалачком узрасту али то не могу сви, не могу они који нису узрасли у слободи и жртвеној љубави, јер могу чути од ненависни- ка спасења: „исуса познајем, и павла знам; али ви ко сте?“ (дап 19, 15) zzу поретку пре свете тајне крштења читају се молитве заклињања, а ту је и одрицања од сатане, дување и пљување на запад: да ли то значи да је свако ко је некрштен у неку руку ђавоиман? – крштење је на првом месту до- гађај који означава прелазак из смрти у живот, уми- рање старог човека и рађање новог, без об- зира о ком узрасту је реч иако је хрис- тос победио смрт и обеснажио је, тако да је људска при- рода слободна од њене власти, на плану воље, сви људи треба да усвоје плодо- ве христовог васкрсења у том смислу смрт и даље остаје област у којој ђаво има власт, а једини начин да се избег- не друга и вечна смрт јесте поновно рођење у крштењу, што подразумева и избављење од власти ђавола реч је о реалности која је на првом месту онтолошка, а онда морална то значи да сви они који су некрштени по аутоматизму не чине дела ђавола нити су ђавоимани међутим, постоје и они који су стигли и до таквог степена по- робљености духовима таме, да се над њима врше егзорцистичке молитве за све хришћане је од пресудне важности одбацивање служења сатани, а окретање од запада ка истоку, од старог ка новом животу и другом доласку христовом, управо представља чин вољног прихва- тања дарова новог живота и одбаци- вање служења злу и када је извршено без сагласности човека, нпр код малог детета, свако има могућност да потпуно прихвати крштење када одрасте био- лошки и духовно у вери, или када се по- сле странствовања изван окриља цркве, врати богу тада до изражаја долази за- лог духа који су добили у крштењу у сваком случају, сви који траже слободу од греха и од смрти, налазе је, јер дух свети никог не оставља у власти ђавола, без утехе, јер он уводи љуби- теље истине у заједницу са оваплоће- ном истином – богочовеком христом крштење је на првом месту догађај који означава прелазак из смрти у живот, умирање старог човека и рађање новог, без обзира о ком узрасту је реч молитве верника који имају велику слободу пред богом да се заузимају за спасење оних који су умрли не- крштени, поготово ако је реч о онима који су умрли у младалачком узрасту али то не могу сви, не могу они који нису узрасли у слободи и жртвеној љубави, јер могу чути од ненависни- ка спасења: „исуса познајем, и павла знам; али ви ко сте?“ (дап 19, 15) zу поретку пре свете тајне крштења читају се молитве заклињања, а ту је и одрицања од сатане, дување и пљување на запад: да ли то значи да је свако ко је некрштен у неку руку ђавоиман? – крштење је на првом месту до- гађај који означава прелазак из смрти у живот, уми- рање старог човека и рађање новог, без об- зира о ком узрасту је реч иако је хрис- тос победио смрт и обеснажио је, тако да је људска при- рода слободна од њене власти, на плану воље, сви људи треба да усвоје плодо- ве христовог васкрсења у том смислу 30 6/2013 zzу последње време много се говори о литургијској реформи и различити ставови свештеника и теолога стварају смушеност сведоци смо и да многи свештеници произвољно скраћују чин свете тајне крштења, венчања и исповести, те да се таква пракса не доводи у питање можете ли нам рећи нешто о томе? – и на плану духовног живота, као и многим другим сферама друштве- не егзистенције, можемо рећи да нас „уби незнање“ наш народ у великој мери карактерише, поред магијског приступа богу, и незаинтересова- ност за саму суштину живота у црк- ви, тј за веру често видимо на руци малог детета, чак и када је крштено, црвени кончић, али и то да га роди- тељи приводе причешћу? георгије флоровски је у своје време говорио за руски народ да је незаинтересо- ван за догмате, тј за истине вере александар шмеман је критиковао индивидуализам и неосећање зајед- нице са другима у цркви и убеђе- ност неких хришћана да напредују у вери, иако немају суштински до- дир ни заједнички живот са онима са којима у цркви стоје све ово се може рећи и за србе данас, с тим да код нас постоји и феномен идеологи- зације вере у очима зилотски настројених ве- рника, а зилотизам је најчешће други израз за помањкање вере и одсуство трезвености, црква се доживљава као било која друга идеологија уместо да смирено уђу у цркву, мислећи о соп- ственој недостојности и о великом дару спасења који им се даје, набеђени зилот ће прво гледати у правцу двери, да ли су отворене или затворене, као да христос долази само кроз затворене двери иако критикују римокатолике a priori по сваком основу, не увиђају да на исти начин као и они морализам стављају испред онтологије, закон из- над самог живота цркве они притом уопште не познају своју веру, јер ни- када не би неко ко је трезвен због неке људске слабости презрео заједницу са христом са људским слабостима, прво сопственим, а онда и слабостима других, на најбољи начин се боримо у духу светом, уједињени у христу а када се сучељавамо са погрешном праксом, онда проблемима не би тре- бало да приступамо селективно, јед- не пренаглашавамо, а друге уопште не видимо и нашој цркви прети неко ново „старообрјадство“, јер се од слова не види смисао, не види се смисао светих тајни, и зашто је пресудна за сваку тајну њена веза са св евхари- стијом много је нагомиланих про- блема, а њих ћемо на најбољи начин решавати ако поставимо добар по- четак, а он је пре свега у испуњењу христових речи: „идите и научите све народе, крстећи их у име оца и сина и светог духа“ пре свега по- требна је обавезна катихизација, затим крштење нових чланова по- гружавањем, а све то је увод у све- тотајински живот и подвиг, јер не постоји други начин да бисмо заис- та окусили плодове новог живота у христу и на плану духовног живота, као и многим другим сферама друштвене егзистенције, можемо рећи да нас „уби незнање“ новембар/децембар 2013 31тема броја проповедање христа распетога о празнику богојављења због чега је христос приступио јовановом крштењу – обреду очишћења за грешне? православни хришћани 6/19 јану- ара прослављају богојављење у православној цркви овај празник је трећи по значају, после пасхе и педесет- нице да, значајнији је чак и од божића! тога дана празнујемо крштење христово на реци јордан током тих празничних дана често се поставља питање: „због чега је христа, безгрешног ова- плоћеног логоса божијег, крстио његов рођак, јован крститељ?“ на то питање може се дати неколико бо- гословски исправних одговора химногра- фија и молитве празника говоре нам да је христово крштење осветило природу вода, посветило читаву творевину, омогућило небеском да прославља и заједничари са земаљским, и објавило пресвету тројицу међутим, овај празник има још један важан аспект ако погледамо у свето писмо и опис христовог крштења, мо- жемо видети обећано испуњење староза- ветних пророштава која се тичу његове жртвене смрти на крсту стога, налик апостолима, на празник богојављења, можемо проповедати „христа распето- га“ (1кор 1, 23) – саму срж јеванђеља превод са енглеског: маријана и срећко петровић 32 6/2013 осврнимо се прво на јованово кр- штење оно није било налик данашњим крштењима светом тајном крштења очишћени смо од прародитељског греха, просвећени смо, оправдани, дарован нам је печат духа светога и постали смо пу- ноправни чланови христове једне, свете, саборне и апостолске цркве то је смисао крштења у цркви после васкрсења и по- сле педесетнице али јованово крштење се одиграло пре свега тога какво је дакле оно било? у мк 1, 4–5 читамо: појави се јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење грехова и излажаше к њему сва јудејска земља и јерусалимљани; и кр- штаваше их све у реци јордану, и испо- ведаху грехе своје у јеванђељима такође видимо да је јован крститељ био глас ва- пијућег у пустињи који је поравнао пут господњи, као што је проречено у ис 40, 3 и мал 3, 1 на звук тог гласа народ је долазио јовану, исповедао своје грехе и примао крштење, обећавајући да ће се променити и да ће родити род достојан покајања јованово крштење је било тип јеврејског обреда очишћења као припре- ме за долазак месије тако се дакле поново поставља питање: „ако је христос оваплоћени бог, и без- грешан, због чега он треба да приступи овом обреду очишћења за грешне?“ чак ни јован није хтео да крсти христа већ је рекао како христос треба њега да крсти али у мт 3, 15 христос каже: остави сада, јер тако нам треба испу- нити сваку правду упркос јовановој неодлучности, хри- стос се подвргава крштењу руком јована крститеља смисао свега овога постаје јаснији ако погледамо стари завет у трећој књизи мојсијевој (књизи ле- витској) 16 читамо о дану очишћења тај верски обред је обухватао приношење не- колико животиња као жртву, укључујући и два јарца читамо како је првосвеште- ник арон требало да узме два јарца, и нека их метне пред господа на врата шатора од састанка и нека арон баци жреб за та два јарца и нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу ње- говом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклоп– цем и тако ће очистити светињу од не- чистота синова израиљевих и од престу- па њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових (лев 16, 7–8;15–16) из овог пасуса сазнајемо да је први ја- рац био жртва за грех која је приношена зарад грехова народа израиљског неко- упркос јовановој неодлучности, христос се подвргава крштењу руком јована крститеља смисао свега овога постаје јаснији ако погледамо стари завет крштење христово, менологијум василија ii, 985 година новембар/децембар 2013 33тема броја лико стихова касније читамо о другом јарцу, жртвеном јарцу: а кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јар- ца живог и метнувши арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу и јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу (лев 16, 20–22) овај други јарац није био убијан; арон му је своје руке полагао на главу, над њим су исповедани греси а затим је јарац бивао истеран у пустињу у старозаветно време, протеравање у пустињу значило је сигур- ну смрт жртвени јарац је за народ изра- иља представљао пребацивање грехова на неког другога – да јарац постане носилац греха у новом завету христос преузима улогу обе жртвене животиње прво, христос је наш жртвени јарац на свом је крштењу безгрешни преузео на себе, вољно и добровољно, све грехе људ- ског рода – прошле, садашње и будуће сваки грех, сваки преступ, свака заблуда, свака грешка палог човечанства је сада положена христу на главу чинећи тако он је испунио символ левитског јарца након што је крштен и након што је пре- узео терет греха људског рода, христос одлази у пустињу на четрдесет дана нови жртвени јарац је јагње божије које је пре- узело грехе света али чекајте, то није све! друго, христос је испуњење жртве за грех – оног другог јарца из дана очишћења за разлику од жртвеног јарца, христос не умире у пустињи он одлази у пустињу на четрдесет дана како би постио и како би се изборио са демонским искушењима после тога он се враћа из пустиње и по- чиње јавно да проповеда сетимо се, пак, да крштење укључује воду то је важно будући да је у старом завету вода често символ хаоса и смрти! према томе, у ње- говом силаску у воде реке јордана, у руке његовог рођака јована крститеља, види- мо наговештај смрти христове на крсту као и то да ће страдати од сопственог на- рода распећем својим животодавни бог улази у хаотичне воде смрти, покорава их и уништава их потом, као што се уздиже из воде на свом крштењу, христос се уз- диже и из хаотичних вода смрти прили- ком свога васкрсења трећега дана о празнику богојављења добра вест за нас је следећа: више не треба да на жрт- ву приносимо јарчеве нити да из годи- не у годину у пустињу изгонимо јарчеве – јарчеве који, како стоји у посланици јеврејима, не могу да усаврше оне који их приносе јер сада имамо савршену жртву – некога савршеног – на коју ћемо положити своје грехе стари адам је хтео да од еве и змије начини своје жртвене јарце али је учинио да људски род буде прогнан из еденског врта христос, нови адам, долази и преузима одговорност за грех и страда да ми не бисмо морали да страдамо (ис 53, 3–8) поставши саврше- ни и безгрешни јарац жртвени и жртва за грех, он узима грех и последични жалац смрти и припрема пут ка царству и бес- крајном присуству светлости и љубави божије за оне који верују положимо своје грехе, своје преступе, своје страсти и своја очајања на христа – како би их он могао опрати путем свога крштења на овај велики и свети празник – дан богојављења – учествујмо заједно, попут старозаветних пророка који су уче- ствовали у приношењу жртве за грехе, са радошћу у срцима, као свештеници свих верника, у телу и крви христа распетога, христа који се изволео крстити у јордану за наше спасење слава исусу христу! презвитер стивен саларис изворник: fr stephen salaris, „preaching christ crucied at eophany“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 4–8 34 6/2013 празник oбрезања господњег аово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују из- међу вас све мушкиње а обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас свако мушко дете, кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год стра- наца, које не буде од семена твог да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан (постање, 17, 10–13) када је авраам, наш праотац у вери, имао деведесет и девет година, веч- ни син и логос божији му се јавио и склопио је завет са њим он је за- поведио да „знак“ тог завета буде да авраам и његов пород буду обрезани током векова који су уследили, изра- иљци су се послушно придржавали овог закона и чак су се тиме хвалиса- ли (гал 6, 13)1 1 иако су бројне културе древног средоземно-блиско- источног света практиковале обрезање, почетком хришћанске ере обрезање је поистовећивано са јев- рејским народом у новом завету се реч „обрезање“ користи као израз који означава јевреје, док насупрот управо је да би испунио ту божанску заповест наш господ, бог и спаситељ исус христос био обрезан – осмога дана после свога рођења по телу од своје мајке, пречисте приснодјеве марије тај догађај је укратко забележен и у јеванђељу: и када се наврши осам дана да обре- жу дете, наденуше му име исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби (лк 2, 21) међутим, овај се значајан догађај, хри- стово обрезање, показао и као испуњење божије заповести и пророчки знак бу- дућих догађаја христово обрезање је представљало прво проливање његове драгоцене крви крст је засенио господа исуса христа чак и док је лежао у колевци умотан у повоје нож којим је тога дана сечено тело го- сподње наговештава копље центурионо- во које ће му пробости ребра – из којих ће потећи спасоносна бујица, крв и вода (јн 19, 34) то што је потекло потопило је праслику и сенку закона и изродило је источник (крстионицу) обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења кроз које ћемо ми хришћани ући у нови и вечни завет спасења, као што објављује апостол павле: њој реч „необрезање“ означава многобошце (галати- ма 2, 7–8; ефесцима 2, 11; колошанима 4, 11) превод са енглеског: маријана и срећко петровић обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења новембар/децембар 2013 35тема броја у њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела гре- ховности обрезањем христовим, пошто се с њим погребосте крштењем, у њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ бога који га васкрсе из мртвих (кол 2, 11–12) приликом обрезања оштрица вођена руком човечијом одсеца део тела; у кр- штењу оштрица духа светога одсеца грех оштрица духа светога засеца ду- боко, искорењује грех наших праотаца у крви страдања христовог потапа се грех заједно са силама смрти и пакла (ос 13, 14; 1кор 15, 55) преко воде из ребара његових, плодно семе бесмртно- сти и непропадљивости сеје се у душу и тело свакога ко исходи из источника метална оштрица обрезања обележи- ла је тело мушкараца јевреја; оштрица духа светога, оштрица крштења, обе- лежава душу и тело сваког хришћани- на „печатом дара духа светога“ пред тим новим и моћним „знаком“ херувим са пламеним мачем који чува едемски врт (пост 23, 43) склања се како би деца новога завета могла, налик благораз- умном разбојнику (лк 23, 43), да прођу и чекају коначно испуњење божијег вечног плана у старини је бог кроз закон запо- ведио израиљу: „зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати“ (понз 10, 16) сада и ми који смо се подвргли ис- тинској хирургији крштења треба да обрежемо своја срца св кирило, патријарх алек- сандријски (†444), каже да би ми, верујући, који смо се утврдили у благодати пу- тем свете тајне крштења, требало да одсечемо и суз- бијемо бурне побуне плот- ских наслада и страсти одлучном хирургијом вере и аскетским подвизима; не одсецањем делова тела већ очишћењем срца и обрезивањем у духу светоме, а не у слову [у скла- ду са словом мојсијевог закона]; јер нам је тако похвала, као што апостол павле сведочи (рим 2, 29), не од људи него од бога2 тако сазнајемо смисао обрезања христа спаситеља у осми дан – да је „имену које је изнад свакога имена“ (филип 2, 9) дато: 1 испуњење мојсијевог закона; 2 прасликовање његовог спасоносног страдања и нашег учествовања у њему кроз свето крштење; 3 узимање крста (лк 9, 23), свакоднев- но обрезивање наших срца благодаћу духа светога кроз подвижнички напор свеблаги бог није се постидео да буде обрезан обрезањем плоти, чак нам је себе показао као пример и образац за све, за спасење свих; јер је законодавац испунио прописе закона и пророштва пророкâ господе, који држиш сву твар на длану руке своје и који си био повијен у пелене, слава теби! (из стихира празника) презвитер данијел грифит изворник: father daniel grith, „e feast of the circumcision of the lord“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 14–16 2 св кирило александријски, тумачење јеванђеља по луки [commentary on the gospel of saint luke], пре- вео р пејн смит (r payne smith) (studion press inc: 1983), стр 57 обрезање господње, минијатура из менологијума василија ii 36 6/2013 елемент воде као литургијско -богословски символ и света тајна крштења светотајински живот цркве прожет је и „натопљен“ богослужбеним символима реч символ је грчког порекла и из- ведена је од глагола σιν-βάλλω (sim-vallo), који буквално значи бацити поред то је комбинација две старогрчке речи: предлога σιν који се употребљава да означи сарадњу (заједничко деловање два или више не- зависних чинилаца мотивисаних исто- ветним циљем), а преводи се, најчешће, нашим предлозима са, уз, поред и гла- гола βάλλω који се користи да означи радњу бацања најбуквалнији превод ове комбинације речи био би: са-ба- цити, бацити у сарадњи и слично у науци се израз символ употребљава да означи неку појаву, предмет, понашање или причу која има учешће у оба дела стварности: конкретној (видљивој) и апстрактној (невидљивој) главна функција символа (нарочито рели- гиозних) јесте да представе нешто дру- го и подсете (човека) на нешто друго, да укажу на неку другу реалност ово указује да представљено и сам символ имају одвојене, али паралелне реално- сти које корелирају међусобно по са- временим научним схватањима сим- воли су веома моћни подстицатељи људског понашања и имају значајно место у свим религијама символич- ки језик карактеристичан је теолош- ко изражавање, које би без употребе символа било немогуће елемент воде као литургијско-богословски символ у цркви има посебно значење, пре свега у светој тајни крштења, због чега је потребно рећи нешто више о води као природном елементу одакле ће бити јаснији и њен символички значај особине воде вода чини 60−70% тела човеко- вог, а такође има и најзначајнији (највећи) удео и у телима других жи- вих бића вода прекрива преко 2/3 (односно 70,8%) површине планете земље данас у правно-законодав- ној пракси најважније одлуке које се тичу судбине држава и народа бивају доношене двотрећинском већином, па бисмо у том смислу могли рећи да би вода на земљи могла одлучивати о најважнијим питањима судбине наше планете улога воде у животним про- цесима на планети је таква да се она може, са пуним правом, поистовети- велибор мартиновић новембар/децембар 2013 37тема броја ти са самим животом на земљи – као његова основа приметили смо већ да проценат воде у човековом телу одго- вара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став све- тих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) које по својим главним карактеристикама одговара остатку створеног света управо библијска повест о ства- рању човека говори да је он створен од земље, одакле потиче и његово биб- лијско име адам што на јеврејском бук- вално значи земљанко 1 ово име потиче од јеврејске речи која означава плодну (обрадиву) земљу, глину и томе слично (јевр аdhama) то је она земља која је у контакту и двосмерном односу са чо- веком: коју он обрађује и која га храни, коју он ваја и из ње ствара уметност − надограђујући и надопуњујући тиме бо- 1 у литургијском језику цркве користи се израз зем- ни да означи људе (човечанство), а овај израз се нај- чешће користи у служби опела и парастоса жије стварање и кроз стварање лепоте (ὁ κòσμος)2 додатно украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у ка
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
1. 106907 / ...оно је наше стално умирање за овај свет докле год живимо и ВАСКРСАВА? ње са христом којим се преображавамо корак по ко- рак, а са нама и свет око нас и ближњи наши зато је крштење и све...
2. 108417 / ...те речи ако не живимо тајну крштења – умирања за христа и ВАСКРСАВА? ња са њиме стога, насупрот оним искушењима која нам заклањају поглед ко смо и шта смо и чини од нас страшљивце и кук...
3. 109891 / ...3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и са ВАСКРСАВА? ње са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота ...
1. 106907 / ...оно је наше стално умирање за овај свет докле год живимо и ВАСКРСАВА? ње са христом којим се преображавамо корак по ко- рак, а са нама и свет око нас и ближњи наши зато је крштење и све...
2. 108417 / ...те речи ако не живимо тајну крштења – умирања за христа и ВАСКРСАВА? ња са њиме стога, насупрот оним искушењима која нам заклањају поглед ко смо и шта смо и чини од нас страшљивце и кук...
3. 109891 / ...3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и са ВАСКРСАВА? ње са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота ...
13
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...стра- да, узимајући грех света, грех свакога од нас; трећег данаВАСКРСАВА 📌 дарујући
нам опроштај грехова и живот вечни
преокреће ток људског постојања од
тога да се поредимо са старим адамом и
окрећемо њ
...стра- да, узимајући грех света, грех свакога од нас; трећег дана
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... тај други нам се открива постајући једнак нама; син божији постаје човек, рађа се од пресвете богородице духом светим постаје тело, у најдословнијем смислу те речи постаје човек од крви и меса, један од нас имајући све наше, осим гре- ха но, не само то за нас на крсту стра- да, узимајући грех света, грех свакога од нас; трећег дана васкрсава дарујући нам опроштај грехова и живот вечни преокреће ток људског постојања од тога да се поредимо са старим адамом и окрећемо њему, он прави тај прекрасан обрт и окреће нас ка ономе што ћемо бити(уп 1кор 15, 47–55) тако бивамо способни, да у светлости тог сазнања, у сусрету и прожимању са христом ос- ветлимо и нашу таму, да у тој христо- вој светлости видимо сопствену немоћ сиромаштво духа или речима оне предивне приче из јеванђеља за коју је неко од отаца рекао да када би од целог јеванђеља остала само прича о блудном сину била би сачувана његова срж – „да дођемо себи“ (види лк 15, 17 и цела прича 15, 11–32) због тога и исповест није само признавање својих грехова самима себи него најпре пред другим а овде, у иконичном поретку цркве, на месту другог стоји онај који литур- гише – епископ тј свештеник у овом преокрету је садржана тајна покајања јер покајање јесте овај преокрет, овај обрт као лични доживљај и опит ове стварности преумљење преокрет, преумљење (μετἀνοια) није само акт који је последица некак- ве интроспекције (самосагледавања) то смо већ нагласили оно је сусрет са богом живим и истинитим и најпре је за нас несхватљив јер је у питању деловање благодати божије због тога покајање има светотајински карак- тер света тајна покајања и исповести зато није само формално (па макар било и плод анализе сопствених по- ступака) признање својих грехова, него је у дубокој вези са светом тај- ном које нас уводи у нову стварност – са крштењем наиме, у првим вековима хришћан- ства био је устаљен обичај, чак преов- лађујући, да се одрасли крштавају, тј да хришћани не крштавају децу док не порасту и сами као одрасли људи то не учине то је био случај и са све- титељима попут григорија богослова, василија великог, григорија ниског то све што је крштење суштински (онтолошки) преображај живота и плод сусрета са богом тај сусрет мора бити израз властите воље и живота који се утемељује на постојању као из- разу слободе и љубави уместо да свој живот, себе, поистовећујемо са сти- хијама света, са нагонима и базичним потребама биолошког постојања, ми га утемељујемо на заједници слободе и љубави са богом као другим, као вољеним, као жељеним и као жуђе- ним, али и са другима који су у тој заједници на концу, „облачимо се у тема броја јул/август 2014 25 христа“ тј окушамо живот какав он треба да буде и какав ће бити у цар- ству божијем већ овде и сада радост но, ако је крштење светотајинско улажење у коначну истину постојања, онда је покајање препознавање да ту истину не можемо живети сами и на- лази се у самој сржи крштења отпа- дање од те истине је нешто чему је још склона наша природа св григорије богослов у беседи на просветљење (богојављење) каже: „знам још и за пето крштење: оно у сузама (покајања), које је напорније“ па на то додаје: „ја признајем да сам човек, живо биће, променљиве и пропадљиве приро- де, и радо прихватам то (крштење) и клањам се дародавцу“ због тога са крштењем наш живот је неодвојив од покајања као личног проживљавања тајне овога света која се креће од кр- ста до васкрсења непрекидно суоча- вање са својим слабостима, пред ли- цем христовим, тј у исповести пред свештеником који христа иконизује, осликава као што је господ и рекао св јерониму у витлејему на питање шта да му принесе као благодарност за неисказиву милост: „своје грехо- ве“, рекао му је господ грехове не као моралне или законске преступе, него као промашаје самог смисла живота овде бивају јасне речи старца соф- ронија: „што је дубље наше покајање, тиме се пред нама откривају дубине нашег бића, раније сакриване од нас самих“ тако, од препознавања таме у нама која рађа тугу ходимо ка том прекрасном обрту, до сазнања да је грех, какав год и колики год био, кап у мору љубави божије то нас испуњава радошћу, а радост слободом коју нам је христос даровао и коју нам нико не може одузети аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 26 4/2014 покајање – најлепша поезија спасења припадност господу чува се ликом божијим у нама – покајањем, стидом, односом према ближњем, делатном љубављу најтврђи бедем непрегазивости сваког верујућег човека јесте покајање, док не кајати се води човека у душевно исклизнуће и одба- цивање онога што бог од њега очекује бог као апсолутни динамизам добра у свако време очекује покајање греш- ника он брине о човеку, бди над њим јер права љубав само тако и може покајање – оживљујућа сила јеванђељска прича о блудном сину говори о љубави и покајању, о смислу јеванђеља говори о томе да је грех, тај пусти уљез, узрок смрти јер блуд– ни син беше мртав и оживе, а да је по- кајање сила оживљујућа „покајање је свесност својих грехова, свога пада, а грехе скида милост божија“, беседи свети симеон нови богослов хри- сту се прилази покајничком вером јер и христос своју проповед спасења започиње речима: покајте се и веруј- те у јеванђеље пре господа, сетимо се, истим речима то чини свети јован крститељ у јерусалимској пустињи бог као једина апсолутна светлост даје могућност да кроз исповест и по- кајање његова икона – човек, такође засветли ко то човека подстиче на покајање, ко га подстиче да похрли на исповест са радошћу? то су љубав божија и анђели стида и савести који подстичу осећања личног, духовног осиромашења и беде тројични бог најузвишеније пије- дестале небеске красоте чува упра- во за покајнике сетимо се апосто- ла петра, коме очи до краја живота бејаху крваво црвене од плача, јер издаде господа (како тврди црквени писац свети нифонт); или апосто- ла павла, који се стално сећао да је био гонитељ цркве; или покајаног разбојника на велики петак, који ис- поведи веру у царство пре васкрсења христовог; или свете марије маг- далине и марије египатске; светог јакова постника и многих светих који се оденуше светом тајном по- кајања као лекар неба свети јован златоуст нас стога поучава: „греси су ране и болест, а покајање је лек и оздрављење душе“ хаџи драган б поповић тема броја јул/август 2014 27 подвиг покајања припадност господу, вечној прав- ди и истини, чува се ликом бо- жијим у нама – покајањем, стидом, праштањем (не заборавимо шта су последње речи христове на крсту – опрости им оче ), односом према ближњем, делатном љубављу, али и ненадимањем горчинама светских сокова гордости и бесплодних знања која су неупотребљива за спасење христос је бог оних који се кају и спа- ситељ оних који греше, а греси свих грешника мањи су од делића капи милости и љубави христове „сви људи до христа беху мртви у греси- ма својим; и царова смрт од адама до христа“ (еф 2, 1; рм 5, 14), истиче не- ботајни павле, док апо- стол петар у величан- ственој беседи на свету педесетницу поручује: „покајте се, и да се сваки од вас крсти у име ису- са христа за отпуштење грехова“ (дап 2, 38) грех одваја од бога, а у страсти човек тоне постепено, као у живо блато када човек за- падне у искушење, где је грех тако близу са ра- ширеном, шареном и ле- пљивом лепезом избора, човек том избору тре- ба снажно да се одупре молитвом да га господ спаси од привлачне сна- ге искушења од чове- ка, од слободе његове, почиње иницијатива ка покајању, а у том, спа- соносном делу покајања учествује и бог и човек; човек се каје, а бог то по- кајање жели и памти пут ка спасењу постоје људи који својим животом остварују дубоку ноћ греха ипак, ни они не бивају остављени од господа, већ будући стално призивани могу достићи, покајањем и исповешћу, велику светост – пример је свети мојсеј мурин у црк- ви, невести христовој, спасење се задо- бија ако човек приђе покајањем и вером у светој тајни крштења, а „после свога кр- штења, ми и даље грешимо и то сваки дан, зато је господ дао исповест и покајање као ново крштење“, како нам то дивно беседи свети јован лествичник аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 28 4/2014 даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род на тему броја разговарамо са јеро- монахом иларионом ђурицом, духовником при цркви св три- фуна на топчидерском гробљу у београ- ду код оца илариона годинама велики број младих људи долази на исповест и духовни разговор, а међу њима при- мећујемо и неке познате јавне лично- сти његова непосредност, отвореност и вишедеценијског искуство су особине због којих смо га и ми изабрали за раз- говор на тему појакања и исповести zу светом писму новога завета видимо да су људи који су долазили на јордан да их јован крсти исповедали своје грехе међу њима је било оних које је јован оштро прекорио, захтевајући да принесу род достојан покајања који је то род достојан покајања и шта би по вама било истинско покајање и како га достићи? –„помирити се с богом“ (2кор 5, 18–21) суштина је покајања и исповести ис- тинско покајање почетак је спасења које се налази у познању својих грехова и за њих принесено покајање грех је паклени задах труљења, смрад распадања коме робујемо одрећи се тог злог пута, злог друштва, злих нави- ка, греха, а опет и опет пригрлити зау- век покајање исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом право покајање је звекет око- ва грехова који падају са душе и тела добром исповешћу потом се прелази на темељно убељивање своје греховне сенке, своје таме, свог зла на крају нас свети дух води у дубину душе-тела, те нас ослобађа окова наших преступа то ослобођење не бива без свештеника „даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (јез 36, 26), стоји у светом писму даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род zкао свештенослужитељ имали сте доста праксе исповедања верника, можете ли нам рећи да ли постоји неко правило како треба приступати овој светој тајни и како се правилно исповедати? – ако бога нисте срели у човеку који се пред, односно, кроз свештеника ис- поведа богу живом, тешко да ћете га ма где наћи љубав је ухо и вид и нос свештеников разговор водио ненад јовановић потребно нам је свенародно покајање тема броја јул/август 2014 29 ми смо свештеници из генерације от- падничке и наш брат покајник је отпад- ник од вере који је много грешио грех му је постао начин живота односно, изгубили смо сваки смисао за осећање греха, за покајање окаменили смо у својим пороцима на начин навике на грех, на порок, пропада цела наша огре- ховљена заједница види се то и по томе што немамо бројно монаштво види се то и у мржњи која често постоји према монасима мржња на монахе је увек мржња на христа за правилно приступање светој тајни исповести, потребна нам је честа лична исповест са покајањем, што нашој по- месној цркви још увек много недостаје у пракси после одласка са овога света преподоб- ног оца јустина н о в о г, ј о в а н а шангајског и николаја ж и ч к о г, те оца т а д е ј а витов- ничког, о с е т и о се вели- ки губи- так они су били ж и в и примери у сваком погледу, па и у по- кајању ко је спасио душу свога брата и своје сестре, спасио је и себе zкоја су по вама најтежа искушења са којима се сусреће верник при исповести и како их превазићи? – најтеже искушење при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психоанализе типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и очију виктор франкл, мада је живео као јеврејин, је за препо- руку јер пише као хришћанин и успо- ставио је терапију смислом, логосом, логотерапију свештеник пацијенту (покајнику), није занимљив, већ лекар, где је покајник – пацијент верник је за- веден психологијом која га анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне анализе некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који одлучују од светог причешћа, шта је по вама циљ епитимије и како је верник треба прихватити? – савремени верник је млакоња који не може да поднесе мужествене захтеве наше вере са друге стране, ако настојимо на строгим правилима из iv века, испразнићемо свету цркву од верника исповедник мора да се редовно моли за оне које испо- веда: циљ епитимије је да нас поправи и исцели, а не да буде казна о иларион ђурица 30 4/2014 zкоји би по вама био правилан однос између свете тајне причешћа и исповести, да ли је потребно исповедити се непосредно пред причешће или је исповест невезана за ову свету тајну? – света тајна причешћа и света тајна покајања нису нужно повезане при- чешћујемо се увек по благослову духов- ника, а исповедамо када нам је потреб- но, када имамо шта за исповест zзбог чега многи људи не могу или не желе да приступе светој тајни исповести? – исповедају се изразито побожни људи, али и тешки злочинци ко није искрени верник и уз највеће злочине које је починио не иде на исповест, јер му недостаје догматски и психо- лошки темељ за приступање испове- даоници већина „млаких“ верника каже како „не зна шта би исповеди- ла“ ,,нема греха“ ја такве обично упитам: зашто си дошао/ла код мене грешника? а модеран човек често из- миче исповести и ради питања сек- суалности која је у свакој исповести најосетљивија тема zможете ли нам навести неки пример добре исповести? – свети августин хипонски: „хоћу да се подсетим на прошле своје срамоте и путене покварености душе своје, не зато што би их љубио, него да возљу- бим тебе, боже мој из љубави према твојој љубави, чиним то, дозивајући у сећање своје преопаке путеве у горчи- ни меморије, да ми ти постанеш сладак, сласти непреварљива, сласти блажена и сигурна, ти који си раздеране делове мога бића кад сам се од тебе једино- га окренуо и ишчезао у хиљаде праз- новстава наслађивао сам се некада у младости да се наситим пакла осмелих се и подивљах у превртљивим и мрач- ним похотама; нестаде моје лепоте и постадох трулеж у очима твојим, док сам се свиђао себи и желео да се свидим очима људским“ zза крај нашег разговора, реците нам шта је по вама потребно да бисмо се као народ поправили и постали бољи људи? – потребно нам је свенародно по- кајање, које не укључује само народ, већ и нас свештенослужитеље исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом тема броја јул/август 2014 31 примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела – већ и из помисли и сећања наших 1 велика власт свештеника у светој тајни исповести свештеницима је дата чудесна (необична, изванредна) власт! „они“, каже св златоуст, „обитавају још на земљи, а допуштено им је да управљају небеским; добили су такву власт, какву бог није дао ни анђелима, ни арханђе- лима, јер није анђелима речено: оно што свежете на земљи, биће свезано на небесима; и оно што разрешите на земљи биће разрешено на небесима иако они који управљају на земљи не- мају само власт да везују тела, већ се ова власт односи и на саму душу и узлази до неба, јер оно што свештеници одређују доле, то бог потврђује горе, и господар се саглашава са мишљењем својих слу- гу“ (о свештенству, iii, 45) 2 у исповести ми треба да увидимо бескрајну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима многи погрешно гледају на исповест као на тешко бреме, а неки је потпу- но избегавају у овој светој тајни ми треба у ствари да видимо бесконачну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима величи- ну ове благости (доброте) ми можемо представити себи кроз следећи пример: замислимо да је човек из низине и си- ромаштва позван на двор моћног вла- дара, и обасипан његовим безбројним доброчинствима и милостима, и за све то узврати своме господару безобзир- ном незахвалношћу, дрзнувши се да му нанесе најгрубљу увреду разгневљени цар је осудио скривив- шег на смртну казну пресуда већ тре- ба да се изврши и преступник очекује своју смрт но, одједном му се јавља посланик од цара и обећава му опро- штај у име владара, ако он испуни само један услов, управо ако призна свој преступ једном од послатих ми- нистара царских, кога још уз то може изабрати сам себи овог министра цар, поврх тога обавезује да никоме не открива поверену му тајну зар овај услов може бити тежак за преступни- ка? замислимо при томе да милосрдни цар за испуњавање такве исповести, поново обећава да прими преступ- ника у своју милост и поврати му сва пређашња достојанства и почасти шта може бити веће од ове царске ми- лости? само је милост цара небескога виша од ње, и то бесконачно виша јер, учинивши грех ми заслужујемо смрт, не саму привремену, него и вечну, а да би се избавили од бесконачних казни, бескрајна благост нам указује на не превод са руског: небојша ћосовић о исповести 32 4/2014 мање лако средство за нас то сред- ство је усрдна исповест пред служи- тељем цркве, која нас опет уводи међу чеда божија 3 треба да се исповедамо тако, као да се исповедамо последњи пут у животу жртва богу је дух скрушен: срце скру- шено и смирено, бог неће одбацити i ево, опет је дан покајања и ис- повести! још једном развијмо пред свезнајућим мрачни свитак наших дела; још једном чујмо од њега праштање за све што смо учинили и вратићемо се оправдани у свој дом! тако је неис- црпно милосрђе господа нашег према нама! његова правда би могла саврше- но одбацити наше садашње покајање: могла би нам рећи да иако ми толико пута приносимо покајање и толико пута примајући опет опроштај, ипак је не престајемо вређати нашим греси- ма, те јој и не приличи више да узалуд милује своје преступне и лукаве слу- ге, већ да крене против њих судом и казном но, ипак се тако не поступа са нама: пред престолом ове правде и сада ми налазимо исту ону милост, исту љубав и свепраштање осећаш ли ти то душо грешна? осећаш ли да си одавно стоструко достојна ада, а теби се опет отворају рај и царство? чувај се да ова милост не би била показана над тобом по- следњи пут! ii да, братијо моја, на земљи нема никога, ко би нам могао са извес- ношћу рећи, да ова исповест није и последња за нас ово би могао учи- нити једино онај, у чијој су десници кључеви ада и смрти (откр 1, 18), и у коме сви ми живимо, крећемо се и је- смо но, он сам да би нас оградио од безбрижности, благоизволео је да нас обавести јеванђељем својим, да како дан и час његовог доласка нама, тако и нашег одласка њему, треба да оста- ну тајна за нас после овога, сваки коме је драго спа- сење душе своје, приносећи сада испо- вест, дужан је да је произнесе тако као да се исповеда последњи пут у животу а како бисмо се ми исповедали, да смо на самртном одру? исповедали бисмо се са најдубљом скрушеношћу духа и потпуном одвратношћу према греху, који би тада изгубио сваку при- влачност за нас; исповедали бисмо се свецело, ништа не скривајући, јер шта би тајили пред смрћу? – исповедали бисмо се са чврстом одлучношћу да не скрећемо више на страну лажи и без- акоња, јер тада би се свом снагом от- крила пред нама неопходност чистог и светог живота за човека онда поступимо тако сада, као што бисмо поступили на самртном одру раскријмо пред свевидећим сву душу и срце, све тајне страсти и гре- ховне жеље нека милосрђе божије угледа све ране и сву трулеж нашег унутрашњег човека; оно ће их виде- ти само ради тога да би их што трај- није исцелило примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела, – већ и из помис- господ није дао власт опраштања грехова анђелима, већ људима подобнострасним нама, којима су познате све слабости људске природе тема броја јул/август 2014 33 ли и сећања наших: нека они остану уделом непријатеља нашег, који нас је и покренуо на грех и радовао се што смо преступали заповести господње давши обећање пред јеванђељем и кр- стом, да ћемо водити живот чист и до- бар, понављаћемо себи ово обећање и јутром и вечери, у тренуцима радости и жалости, у храму божијем и кући, седећи за трпезом и одмарајући се у постељи, да дело спасења нашег ни- када не би напуштало сећање наше и постало главним делом нашег живота (види проповеди архиепископа хер- сонског инокентија, том 2) iii а ради утврђивања себе у овом неопходном подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драган
... тај други нам се открива постајући једнак нама; син божији постаје човек, рађа се од пресвете богородице духом светим постаје тело, у најдословнијем смислу те речи постаје човек од крви и меса, један од нас имајући све наше, осим гре- ха но, не само то за нас на крсту стра- да, узимајући грех света, грех свакога од нас; трећег дана васкрсава дарујући нам опроштај грехова и живот вечни преокреће ток људског постојања од тога да се поредимо са старим адамом и окрећемо њему, он прави тај прекрасан обрт и окреће нас ка ономе што ћемо бити(уп 1кор 15, 47–55) тако бивамо способни, да у светлости тог сазнања, у сусрету и прожимању са христом ос- ветлимо и нашу таму, да у тој христо- вој светлости видимо сопствену немоћ сиромаштво духа или речима оне предивне приче из јеванђеља за коју је неко од отаца рекао да када би од целог јеванђеља остала само прича о блудном сину била би сачувана његова срж – „да дођемо себи“ (види лк 15, 17 и цела прича 15, 11–32) због тога и исповест није само признавање својих грехова самима себи него најпре пред другим а овде, у иконичном поретку цркве, на месту другог стоји онај који литур- гише – епископ тј свештеник у овом преокрету је садржана тајна покајања јер покајање јесте овај преокрет, овај обрт као лични доживљај и опит ове стварности преумљење преокрет, преумљење (μετἀνοια) није само акт који је последица некак- ве интроспекције (самосагледавања) то смо већ нагласили оно је сусрет са богом живим и истинитим и најпре је за нас несхватљив јер је у питању деловање благодати божије због тога покајање има светотајински карак- тер света тајна покајања и исповести зато није само формално (па макар било и плод анализе сопствених по- ступака) признање својих грехова, него је у дубокој вези са светом тај- ном које нас уводи у нову стварност – са крштењем наиме, у првим вековима хришћан- ства био је устаљен обичај, чак преов- лађујући, да се одрасли крштавају, тј да хришћани не крштавају децу док не порасту и сами као одрасли људи то не учине то је био случај и са све- титељима попут григорија богослова, василија великог, григорија ниског то све што је крштење суштински (онтолошки) преображај живота и плод сусрета са богом тај сусрет мора бити израз властите воље и живота који се утемељује на постојању као из- разу слободе и љубави уместо да свој живот, себе, поистовећујемо са сти- хијама света, са нагонима и базичним потребама биолошког постојања, ми га утемељујемо на заједници слободе и љубави са богом као другим, као вољеним, као жељеним и као жуђе- ним, али и са другима који су у тој заједници на концу, „облачимо се у тема броја јул/август 2014 25 христа“ тј окушамо живот какав он треба да буде и какав ће бити у цар- ству божијем већ овде и сада радост но, ако је крштење светотајинско улажење у коначну истину постојања, онда је покајање препознавање да ту истину не можемо живети сами и на- лази се у самој сржи крштења отпа- дање од те истине је нешто чему је још склона наша природа св григорије богослов у беседи на просветљење (богојављење) каже: „знам још и за пето крштење: оно у сузама (покајања), које је напорније“ па на то додаје: „ја признајем да сам човек, живо биће, променљиве и пропадљиве приро- де, и радо прихватам то (крштење) и клањам се дародавцу“ због тога са крштењем наш живот је неодвојив од покајања као личног проживљавања тајне овога света која се креће од кр- ста до васкрсења непрекидно суоча- вање са својим слабостима, пред ли- цем христовим, тј у исповести пред свештеником који христа иконизује, осликава као што је господ и рекао св јерониму у витлејему на питање шта да му принесе као благодарност за неисказиву милост: „своје грехо- ве“, рекао му је господ грехове не као моралне или законске преступе, него као промашаје самог смисла живота овде бивају јасне речи старца соф- ронија: „што је дубље наше покајање, тиме се пред нама откривају дубине нашег бића, раније сакриване од нас самих“ тако, од препознавања таме у нама која рађа тугу ходимо ка том прекрасном обрту, до сазнања да је грех, какав год и колики год био, кап у мору љубави божије то нас испуњава радошћу, а радост слободом коју нам је христос даровао и коју нам нико не може одузети аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 26 4/2014 покајање – најлепша поезија спасења припадност господу чува се ликом божијим у нама – покајањем, стидом, односом према ближњем, делатном љубављу најтврђи бедем непрегазивости сваког верујућег човека јесте покајање, док не кајати се води човека у душевно исклизнуће и одба- цивање онога што бог од њега очекује бог као апсолутни динамизам добра у свако време очекује покајање греш- ника он брине о човеку, бди над њим јер права љубав само тако и може покајање – оживљујућа сила јеванђељска прича о блудном сину говори о љубави и покајању, о смислу јеванђеља говори о томе да је грех, тај пусти уљез, узрок смрти јер блуд– ни син беше мртав и оживе, а да је по- кајање сила оживљујућа „покајање је свесност својих грехова, свога пада, а грехе скида милост божија“, беседи свети симеон нови богослов хри- сту се прилази покајничком вером јер и христос своју проповед спасења започиње речима: покајте се и веруј- те у јеванђеље пре господа, сетимо се, истим речима то чини свети јован крститељ у јерусалимској пустињи бог као једина апсолутна светлост даје могућност да кроз исповест и по- кајање његова икона – човек, такође засветли ко то човека подстиче на покајање, ко га подстиче да похрли на исповест са радошћу? то су љубав божија и анђели стида и савести који подстичу осећања личног, духовног осиромашења и беде тројични бог најузвишеније пије- дестале небеске красоте чува упра- во за покајнике сетимо се апосто- ла петра, коме очи до краја живота бејаху крваво црвене од плача, јер издаде господа (како тврди црквени писац свети нифонт); или апосто- ла павла, који се стално сећао да је био гонитељ цркве; или покајаног разбојника на велики петак, који ис- поведи веру у царство пре васкрсења христовог; или свете марије маг- далине и марије египатске; светог јакова постника и многих светих који се оденуше светом тајном по- кајања као лекар неба свети јован златоуст нас стога поучава: „греси су ране и болест, а покајање је лек и оздрављење душе“ хаџи драган б поповић тема броја јул/август 2014 27 подвиг покајања припадност господу, вечној прав- ди и истини, чува се ликом бо- жијим у нама – покајањем, стидом, праштањем (не заборавимо шта су последње речи христове на крсту – опрости им оче ), односом према ближњем, делатном љубављу, али и ненадимањем горчинама светских сокова гордости и бесплодних знања која су неупотребљива за спасење христос је бог оних који се кају и спа- ситељ оних који греше, а греси свих грешника мањи су од делића капи милости и љубави христове „сви људи до христа беху мртви у греси- ма својим; и царова смрт од адама до христа“ (еф 2, 1; рм 5, 14), истиче не- ботајни павле, док апо- стол петар у величан- ственој беседи на свету педесетницу поручује: „покајте се, и да се сваки од вас крсти у име ису- са христа за отпуштење грехова“ (дап 2, 38) грех одваја од бога, а у страсти човек тоне постепено, као у живо блато када човек за- падне у искушење, где је грех тако близу са ра- ширеном, шареном и ле- пљивом лепезом избора, човек том избору тре- ба снажно да се одупре молитвом да га господ спаси од привлачне сна- ге искушења од чове- ка, од слободе његове, почиње иницијатива ка покајању, а у том, спа- соносном делу покајања учествује и бог и човек; човек се каје, а бог то по- кајање жели и памти пут ка спасењу постоје људи који својим животом остварују дубоку ноћ греха ипак, ни они не бивају остављени од господа, већ будући стално призивани могу достићи, покајањем и исповешћу, велику светост – пример је свети мојсеј мурин у црк- ви, невести христовој, спасење се задо- бија ако човек приђе покајањем и вером у светој тајни крштења, а „после свога кр- штења, ми и даље грешимо и то сваки дан, зато је господ дао исповест и покајање као ново крштење“, како нам то дивно беседи свети јован лествичник аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије 28 4/2014 даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род на тему броја разговарамо са јеро- монахом иларионом ђурицом, духовником при цркви св три- фуна на топчидерском гробљу у београ- ду код оца илариона годинама велики број младих људи долази на исповест и духовни разговор, а међу њима при- мећујемо и неке познате јавне лично- сти његова непосредност, отвореност и вишедеценијског искуство су особине због којих смо га и ми изабрали за раз- говор на тему појакања и исповести zу светом писму новога завета видимо да су људи који су долазили на јордан да их јован крсти исповедали своје грехе међу њима је било оних које је јован оштро прекорио, захтевајући да принесу род достојан покајања који је то род достојан покајања и шта би по вама било истинско покајање и како га достићи? –„помирити се с богом“ (2кор 5, 18–21) суштина је покајања и исповести ис- тинско покајање почетак је спасења које се налази у познању својих грехова и за њих принесено покајање грех је паклени задах труљења, смрад распадања коме робујемо одрећи се тог злог пута, злог друштва, злих нави- ка, греха, а опет и опет пригрлити зау- век покајање исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом право покајање је звекет око- ва грехова који падају са душе и тела добром исповешћу потом се прелази на темељно убељивање своје греховне сенке, своје таме, свог зла на крају нас свети дух води у дубину душе-тела, те нас ослобађа окова наших преступа то ослобођење не бива без свештеника „даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (јез 36, 26), стоји у светом писму даром светога духа покајањем настаје ново човечанство настаје нови ,,род достојан покајања“ – хришћански род zкао свештенослужитељ имали сте доста праксе исповедања верника, можете ли нам рећи да ли постоји неко правило како треба приступати овој светој тајни и како се правилно исповедати? – ако бога нисте срели у човеку који се пред, односно, кроз свештеника ис- поведа богу живом, тешко да ћете га ма где наћи љубав је ухо и вид и нос свештеников разговор водио ненад јовановић потребно нам је свенародно покајање тема броја јул/август 2014 29 ми смо свештеници из генерације от- падничке и наш брат покајник је отпад- ник од вере који је много грешио грех му је постао начин живота односно, изгубили смо сваки смисао за осећање греха, за покајање окаменили смо у својим пороцима на начин навике на грех, на порок, пропада цела наша огре- ховљена заједница види се то и по томе што немамо бројно монаштво види се то и у мржњи која често постоји према монасима мржња на монахе је увек мржња на христа за правилно приступање светој тајни исповести, потребна нам је честа лична исповест са покајањем, што нашој по- месној цркви још увек много недостаје у пракси после одласка са овога света преподоб- ног оца јустина н о в о г, ј о в а н а шангајског и николаја ж и ч к о г, те оца т а д е ј а витов- ничког, о с е т и о се вели- ки губи- так они су били ж и в и примери у сваком погледу, па и у по- кајању ко је спасио душу свога брата и своје сестре, спасио је и себе zкоја су по вама најтежа искушења са којима се сусреће верник при исповести и како их превазићи? – најтеже искушење при исповедању долази од сурогата исповести, нарочито психоанализе типа фројда, јунга, адле- ра, индивидуалне психологије и сексу- алних проблема, те и оптерећеношћу похотом тела и очију виктор франкл, мада је живео као јеврејин, је за препо- руку јер пише као хришћанин и успо- ставио је терапију смислом, логосом, логотерапију свештеник пацијенту (покајнику), није занимљив, већ лекар, где је покајник – пацијент верник је за- веден психологијом која га анали- зира, дакле мрзи, пре или касније као што су те бесомучне анализе некорисне, некорисна је и испо- вест без покајања zкако у данашње време треба гледати на црквене каноне који одлучују од светог причешћа, шта је по вама циљ епитимије и како је верник треба прихватити? – савремени верник је млакоња који не може да поднесе мужествене захтеве наше вере са друге стране, ако настојимо на строгим правилима из iv века, испразнићемо свету цркву од верника исповедник мора да се редовно моли за оне које испо- веда: циљ епитимије је да нас поправи и исцели, а не да буде казна о иларион ђурица 30 4/2014 zкоји би по вама био правилан однос између свете тајне причешћа и исповести, да ли је потребно исповедити се непосредно пред причешће или је исповест невезана за ову свету тајну? – света тајна причешћа и света тајна покајања нису нужно повезане при- чешћујемо се увек по благослову духов- ника, а исповедамо када нам је потреб- но, када имамо шта за исповест zзбог чега многи људи не могу или не желе да приступе светој тајни исповести? – исповедају се изразито побожни људи, али и тешки злочинци ко није искрени верник и уз највеће злочине које је починио не иде на исповест, јер му недостаје догматски и психо- лошки темељ за приступање испове- даоници већина „млаких“ верника каже како „не зна шта би исповеди- ла“ ,,нема греха“ ја такве обично упитам: зашто си дошао/ла код мене грешника? а модеран човек често из- миче исповести и ради питања сек- суалности која је у свакој исповести најосетљивија тема zможете ли нам навести неки пример добре исповести? – свети августин хипонски: „хоћу да се подсетим на прошле своје срамоте и путене покварености душе своје, не зато што би их љубио, него да возљу- бим тебе, боже мој из љубави према твојој љубави, чиним то, дозивајући у сећање своје преопаке путеве у горчи- ни меморије, да ми ти постанеш сладак, сласти непреварљива, сласти блажена и сигурна, ти који си раздеране делове мога бића кад сам се од тебе једино- га окренуо и ишчезао у хиљаде праз- новстава наслађивао сам се некада у младости да се наситим пакла осмелих се и подивљах у превртљивим и мрач- ним похотама; нестаде моје лепоте и постадох трулеж у очима твојим, док сам се свиђао себи и желео да се свидим очима људским“ zза крај нашег разговора, реците нам шта је по вама потребно да бисмо се као народ поправили и постали бољи људи? – потребно нам је свенародно по- кајање, које не укључује само народ, већ и нас свештенослужитеље исповест није насиље над савешћу, него ослобођење савести од тираније грехова над душом, али и над телом тема броја јул/август 2014 31 примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела – већ и из помисли и сећања наших 1 велика власт свештеника у светој тајни исповести свештеницима је дата чудесна (необична, изванредна) власт! „они“, каже св златоуст, „обитавају још на земљи, а допуштено им је да управљају небеским; добили су такву власт, какву бог није дао ни анђелима, ни арханђе- лима, јер није анђелима речено: оно што свежете на земљи, биће свезано на небесима; и оно што разрешите на земљи биће разрешено на небесима иако они који управљају на земљи не- мају само власт да везују тела, већ се ова власт односи и на саму душу и узлази до неба, јер оно што свештеници одређују доле, то бог потврђује горе, и господар се саглашава са мишљењем својих слу- гу“ (о свештенству, iii, 45) 2 у исповести ми треба да увидимо бескрајну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима многи погрешно гледају на исповест као на тешко бреме, а неки је потпу- но избегавају у овој светој тајни ми треба у ствари да видимо бесконачну благост небеског цара према својим сагрешившим поданицима величи- ну ове благости (доброте) ми можемо представити себи кроз следећи пример: замислимо да је човек из низине и си- ромаштва позван на двор моћног вла- дара, и обасипан његовим безбројним доброчинствима и милостима, и за све то узврати своме господару безобзир- ном незахвалношћу, дрзнувши се да му нанесе најгрубљу увреду разгневљени цар је осудио скривив- шег на смртну казну пресуда већ тре- ба да се изврши и преступник очекује своју смрт но, одједном му се јавља посланик од цара и обећава му опро- штај у име владара, ако он испуни само један услов, управо ако призна свој преступ једном од послатих ми- нистара царских, кога још уз то може изабрати сам себи овог министра цар, поврх тога обавезује да никоме не открива поверену му тајну зар овај услов може бити тежак за преступни- ка? замислимо при томе да милосрдни цар за испуњавање такве исповести, поново обећава да прими преступ- ника у своју милост и поврати му сва пређашња достојанства и почасти шта може бити веће од ове царске ми- лости? само је милост цара небескога виша од ње, и то бесконачно виша јер, учинивши грех ми заслужујемо смрт, не саму привремену, него и вечну, а да би се избавили од бесконачних казни, бескрајна благост нам указује на не превод са руског: небојша ћосовић о исповести 32 4/2014 мање лако средство за нас то сред- ство је усрдна исповест пред служи- тељем цркве, која нас опет уводи међу чеда божија 3 треба да се исповедамо тако, као да се исповедамо последњи пут у животу жртва богу је дух скрушен: срце скру- шено и смирено, бог неће одбацити i ево, опет је дан покајања и ис- повести! још једном развијмо пред свезнајућим мрачни свитак наших дела; још једном чујмо од њега праштање за све што смо учинили и вратићемо се оправдани у свој дом! тако је неис- црпно милосрђе господа нашег према нама! његова правда би могла саврше- но одбацити наше садашње покајање: могла би нам рећи да иако ми толико пута приносимо покајање и толико пута примајући опет опроштај, ипак је не престајемо вређати нашим греси- ма, те јој и не приличи више да узалуд милује своје преступне и лукаве слу- ге, већ да крене против њих судом и казном но, ипак се тако не поступа са нама: пред престолом ове правде и сада ми налазимо исту ону милост, исту љубав и свепраштање осећаш ли ти то душо грешна? осећаш ли да си одавно стоструко достојна ада, а теби се опет отворају рај и царство? чувај се да ова милост не би била показана над тобом по- следњи пут! ii да, братијо моја, на земљи нема никога, ко би нам могао са извес- ношћу рећи, да ова исповест није и последња за нас ово би могао учи- нити једино онај, у чијој су десници кључеви ада и смрти (откр 1, 18), и у коме сви ми живимо, крећемо се и је- смо но, он сам да би нас оградио од безбрижности, благоизволео је да нас обавести јеванђељем својим, да како дан и час његовог доласка нама, тако и нашег одласка њему, треба да оста- ну тајна за нас после овога, сваки коме је драго спа- сење душе своје, приносећи сада испо- вест, дужан је да је произнесе тако као да се исповеда последњи пут у животу а како бисмо се ми исповедали, да смо на самртном одру? исповедали бисмо се са најдубљом скрушеношћу духа и потпуном одвратношћу према греху, који би тада изгубио сваку при- влачност за нас; исповедали бисмо се свецело, ништа не скривајући, јер шта би тајили пред смрћу? – исповедали бисмо се са чврстом одлучношћу да не скрећемо више на страну лажи и без- акоња, јер тада би се свом снагом от- крила пред нама неопходност чистог и светог живота за човека онда поступимо тако сада, као што бисмо поступили на самртном одру раскријмо пред свевидећим сву душу и срце, све тајне страсти и гре- ховне жеље нека милосрђе божије угледа све ране и сву трулеж нашег унутрашњег човека; оно ће их виде- ти само ради тога да би их што трај- није исцелило примивши опроштај грехова, одмах их изгонимо не само из живота и дела, – већ и из помис- господ није дао власт опраштања грехова анђелима, већ људима подобнострасним нама, којима су познате све слабости људске природе тема броја јул/август 2014 33 ли и сећања наших: нека они остану уделом непријатеља нашег, који нас је и покренуо на грех и радовао се што смо преступали заповести господње давши обећање пред јеванђељем и кр- стом, да ћемо водити живот чист и до- бар, понављаћемо себи ово обећање и јутром и вечери, у тренуцима радости и жалости, у храму божијем и кући, седећи за трпезом и одмарајући се у постељи, да дело спасења нашег ни- када не би напуштало сећање наше и постало главним делом нашег живота (види проповеди архиепископа хер- сонског инокентија, том 2) iii а ради утврђивања себе у овом неопходном подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драган
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
14
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
...и „умремо старом човеку“ који живи у страстима (уп еф 4, 22), тадаВАСКРСАВА 📌 нови, врлински
човек, обасјан изнутра и споља царством
нестворене светлости (уп еф 4, 22–32;
кол 3, 9–13) царство божије је, дакле,
пр
...и „умремо старом човеку“ који живи у страстима (уп еф 4, 22), тада
МЕТА инфо: Р:22383 К:173623 Д:96
| Свеска 347 |
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... у смислу који наводи атеистичка про- паганда – потребно је добровољно умрети греху почетак умирања царству таме и рађања за царство светлости јесте управо крштење, а наставак је у сталном покаја- њу и животу по заповестима господњим тек када потпуно оставимо грех и „умремо старом човеку“ који живи у страстима (уп еф 4, 22), тада васкрсава нови, врлински човек, обасјан изнутра и споља царством нестворене светлости (уп еф 4, 22–32; кол 3, 9–13) царство божије је, дакле, присутно већ овде и сада, иако не у пуно- ћи – о томе најбоље сведочи опит светите- ља цркве који су током овоземаљског жи- вота уведени у светлост царства божијег јер су свецело припадали цару-христу благодат крштења стрпљиво чека у дуби- нама нашег срца да јој допустимо да нас за- греје и обасја нествореним огњем свете тај- не цркве су у том погледу „темељ“ на коме благодаћу духа светог, којом се подстичу и оснажују наши трудови, „зидамо“ грађеви- ну новог човека крајњи циљ тог духовног подухвата је достизање мере раста пуноће христове (уп еф 4, 13), када се царство не- беско открива у сили и слави (уп мт 16, 28) и када ћемо заиста моћи да кажемо да до- лично носимо бога у свом срцу с љубављу у христу господу, презвитер оливер суботић царство нестворене светлости јануар / фебруар 2016 3 рeч уредника 4 1/2016 света евхаристија је срце целокуп- ног живота цркве она је првен- ствено тајинство благодарења, што и представља значење ове јелинске речи митрополит јован зизијулас, савремени православни богослов, приметио је да се скоро у свим сачуваним текстовима ли- тургијске анафоре налази благодарење за стварање света благодарећи богу као створитељу света, први хришћани су му приносили и захвалност на дару живота који су добили свакодневно спремни на страдање, они нису роптали на бога као старозаветни израиљ у пустињи, већ су му веровали као оцу све су прихвата- ли као из божијих руку разлог за то није била њихова лаковерност, већ дубока ве- ра као поверење у онога за кога су знали да је за нас победио највећег непријате- ља – смрт све остало је било споредно да би се тиме оптерећивали данас смо сведоци другачијег начина живота и раз- мишљања великог броја хришћана некада је сигмунд фројд писао о па- тологији свакодневице упркос пригово- рима који су му изнети и који се и данас могу износити, чини нам се подједнако важним уочити колико је из свакодневи- це избачен чин благодарења можемо се окренути свуда око себе и видећемо да је врло мало поступака који изражавају за- хвалност за нешто добро и лепо што се догађа нама или људима око нас као да нема времена да се застане и утврди да се догодило нешто што би требало да по- буди захвалност „тиранија тренутка“ о којој је писао један савремени мислилац је једина тиранија против које не апелује скоро ниједно друштво нити организа- ција за заштиту људских права питање је колико људи је свесно да се над њима спроводи ова тиранија у којој су сами и тиранин и жртва потрошачки начин живота је довео до тога да разграниче- ње између битног и небитног постане скоро неприметно упркос различито- сти и јединствености сваке личности, свима се нуди „све“ које ће их учинити срећним тек онда када буду поседници истог ипак, видимо да није тако ни они који могу да имају све тиме не обезбеђу- ју нелажно осећање среће као радости живљења да не говоримо о огромној ве- ћини која не може да има све, а гуши се и оболева у раздраженим жељама да то неблагодарност као грех свакодневнице презвитер александар р јевтић реч пастира можемо се окренути свуда око себе и видећемо да је врло мало поступака који изражавају захвалност за нешто добро и лепо што се догађа нама или људима око нас христос и самарјанка, средњовековна фреска (извор: diakonimagr) јануар / фебруар 2016 5 оствари рађају се завист и незадовољ- ство живот протиче као обесвећено време у коме живе они који ће умрети тражећи да утоле жеђ на безводним из- ворима господње речи упућене жени самарјанки остају до данас као опомена потрошачкој свести људи: „а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот веч- ни“ (јн 4, 14) критеријум правих вредно- сти је постављен на поље вечности све што не издржава ту проверу представља само привремену потребу и вредност на- мењене функционалности свакодневног живота испоставља се да неблагодар- ност људи за добра у овом животу кри- је и једно неуобичајено објашњење оно би се могло описати као осећај подсвести да оно чему се свесно тежи није истин- ско решење иако се предосећа да сми- сао живота није у поседовању свега што видимо или пожелимо, недостају воља и снага де се поверује у невидљиво и веч- но зато се остаје у подручју видљивог, али као већ остварена или наговештена жртва система вредности који човек сам бира за хришћане који се у христа нада- ју само у овом свету свети апостол па- вле је написао да су јаднији од свих љу- ди поставити себи питање како се наш живот опредељује наспрам овога значи почети одговорно живети због тога нам живот у цркви нуди један посебан стил живота есхатолошка свест коју православни хришћанин има као наду у живот веч- ни са богом и ближњима дарује му мо- гућност да благодари и на добрима која му се дешавају овде на земљи уверен да свако добро од бога долази он га прихва- та са захвалношћу тиме све добија нову димензију и продужава се трајање радо- сти као догађаја његова важност не бле- 6 1/2016 ди пред оним чему се даље стреми, већ се учвршћује свест да имамо некога ко нас воли ако бисмо покушали да изнесемо приговор оваквој аргументацији и каже- мо да можда постоји човек који нема на чему да благодари јер му се од рођења до смрти није десило ништа лепо (нпр ако је неко умро као мало дете), онда бисмо морали да се сетимо горе наведених речи светог апостола павла радост ни тада не би требала да изостане, јер је сам дар живота којим нас бог уводи у овај свет његов трајни дар на нама је да ли ћемо умети достојно да примимо тај дар и да на њему са богом у заједници заснујемо трајање у вечности то је одлично знао и достојевски када је писао приповетку мали христов положајник у њој се на- лази одговор на најтеже питање о стра- дању мале деце овде је објашњење дато кроз слику раја у који улази дечак који је остављен од свих преминуо на улици његов живот је имао смисао јер посто- ји бесмртни живот у бесмртном богу управо су то оне две вечне теме о којима је често писао достојевски, називајући их проклетима, не по себи самима већ по томе како се према њима односе људи од бога даровани слободом као православни хришћани имамо од- говорност да себе утемељујемо у благо- дарности богу за сва добра која нам је дао и за све оно у чему нас је заштитио од зла које нам се могло догодити када се присетимо да је највећи дар који нам је господ оставио могућност причешћива- ња телом и крвљу његовом, онда постаје јасно да су многа од наших хтења скре- нула са пута онога што је најпретежни- је господ нам је оставио савет: „иштите најпре царство бо- жије и правду ње- гову, и ово ће вам се све додати“ (мт 6, 33) ове речи поста- вљају на своје место битно и споредно и тиме наш живот чине смисленим ту истину је потребно да схватимо како бисмо се разлико- вали од света у коме се бог сматра неким „ситним“ додатком у свакодневним „ве- ликим“ бригама и плановима о томе
... у смислу који наводи атеистичка про- паганда – потребно је добровољно умрети греху почетак умирања царству таме и рађања за царство светлости јесте управо крштење, а наставак је у сталном покаја- њу и животу по заповестима господњим тек када потпуно оставимо грех и „умремо старом човеку“ који живи у страстима (уп еф 4, 22), тада васкрсава нови, врлински човек, обасјан изнутра и споља царством нестворене светлости (уп еф 4, 22–32; кол 3, 9–13) царство божије је, дакле, присутно већ овде и сада, иако не у пуно- ћи – о томе најбоље сведочи опит светите- ља цркве који су током овоземаљског жи- вота уведени у светлост царства божијег јер су свецело припадали цару-христу благодат крштења стрпљиво чека у дуби- нама нашег срца да јој допустимо да нас за- греје и обасја нествореним огњем свете тај- не цркве су у том погледу „темељ“ на коме благодаћу духа светог, којом се подстичу и оснажују наши трудови, „зидамо“ грађеви- ну новог човека крајњи циљ тог духовног подухвата је достизање мере раста пуноће христове (уп еф 4, 13), када се царство не- беско открива у сили и слави (уп мт 16, 28) и када ћемо заиста моћи да кажемо да до- лично носимо бога у свом срцу с љубављу у христу господу, презвитер оливер суботић царство нестворене светлости јануар / фебруар 2016 3 рeч уредника 4 1/2016 света евхаристија је срце целокуп- ног живота цркве она је првен- ствено тајинство благодарења, што и представља значење ове јелинске речи митрополит јован зизијулас, савремени православни богослов, приметио је да се скоро у свим сачуваним текстовима ли- тургијске анафоре налази благодарење за стварање света благодарећи богу као створитељу света, први хришћани су му приносили и захвалност на дару живота који су добили свакодневно спремни на страдање, они нису роптали на бога као старозаветни израиљ у пустињи, већ су му веровали као оцу све су прихвата- ли као из божијих руку разлог за то није била њихова лаковерност, већ дубока ве- ра као поверење у онога за кога су знали да је за нас победио највећег непријате- ља – смрт све остало је било споредно да би се тиме оптерећивали данас смо сведоци другачијег начина живота и раз- мишљања великог броја хришћана некада је сигмунд фројд писао о па- тологији свакодневице упркос пригово- рима који су му изнети и који се и данас могу износити, чини нам се подједнако важним уочити колико је из свакодневи- це избачен чин благодарења можемо се окренути свуда око себе и видећемо да је врло мало поступака који изражавају за- хвалност за нешто добро и лепо што се догађа нама или људима око нас као да нема времена да се застане и утврди да се догодило нешто што би требало да по- буди захвалност „тиранија тренутка“ о којој је писао један савремени мислилац је једина тиранија против које не апелује скоро ниједно друштво нити организа- ција за заштиту људских права питање је колико људи је свесно да се над њима спроводи ова тиранија у којој су сами и тиранин и жртва потрошачки начин живота је довео до тога да разграниче- ње између битног и небитног постане скоро неприметно упркос различито- сти и јединствености сваке личности, свима се нуди „све“ које ће их учинити срећним тек онда када буду поседници истог ипак, видимо да није тако ни они који могу да имају све тиме не обезбеђу- ју нелажно осећање среће као радости живљења да не говоримо о огромној ве- ћини која не може да има све, а гуши се и оболева у раздраженим жељама да то неблагодарност као грех свакодневнице презвитер александар р јевтић реч пастира можемо се окренути свуда око себе и видећемо да је врло мало поступака који изражавају захвалност за нешто добро и лепо што се догађа нама или људима око нас христос и самарјанка, средњовековна фреска (извор: diakonimagr) јануар / фебруар 2016 5 оствари рађају се завист и незадовољ- ство живот протиче као обесвећено време у коме живе они који ће умрети тражећи да утоле жеђ на безводним из- ворима господње речи упућене жени самарјанки остају до данас као опомена потрошачкој свести људи: „а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот веч- ни“ (јн 4, 14) критеријум правих вредно- сти је постављен на поље вечности све што не издржава ту проверу представља само привремену потребу и вредност на- мењене функционалности свакодневног живота испоставља се да неблагодар- ност људи за добра у овом животу кри- је и једно неуобичајено објашњење оно би се могло описати као осећај подсвести да оно чему се свесно тежи није истин- ско решење иако се предосећа да сми- сао живота није у поседовању свега што видимо или пожелимо, недостају воља и снага де се поверује у невидљиво и веч- но зато се остаје у подручју видљивог, али као већ остварена или наговештена жртва система вредности који човек сам бира за хришћане који се у христа нада- ју само у овом свету свети апостол па- вле је написао да су јаднији од свих љу- ди поставити себи питање како се наш живот опредељује наспрам овога значи почети одговорно живети због тога нам живот у цркви нуди један посебан стил живота есхатолошка свест коју православни хришћанин има као наду у живот веч- ни са богом и ближњима дарује му мо- гућност да благодари и на добрима која му се дешавају овде на земљи уверен да свако добро од бога долази он га прихва- та са захвалношћу тиме све добија нову димензију и продужава се трајање радо- сти као догађаја његова важност не бле- 6 1/2016 ди пред оним чему се даље стреми, већ се учвршћује свест да имамо некога ко нас воли ако бисмо покушали да изнесемо приговор оваквој аргументацији и каже- мо да можда постоји човек који нема на чему да благодари јер му се од рођења до смрти није десило ништа лепо (нпр ако је неко умро као мало дете), онда бисмо морали да се сетимо горе наведених речи светог апостола павла радост ни тада не би требала да изостане, јер је сам дар живота којим нас бог уводи у овај свет његов трајни дар на нама је да ли ћемо умети достојно да примимо тај дар и да на њему са богом у заједници заснујемо трајање у вечности то је одлично знао и достојевски када је писао приповетку мали христов положајник у њој се на- лази одговор на најтеже питање о стра- дању мале деце овде је објашњење дато кроз слику раја у који улази дечак који је остављен од свих преминуо на улици његов живот је имао смисао јер посто- ји бесмртни живот у бесмртном богу управо су то оне две вечне теме о којима је често писао достојевски, називајући их проклетима, не по себи самима већ по томе како се према њима односе људи од бога даровани слободом као православни хришћани имамо од- говорност да себе утемељујемо у благо- дарности богу за сва добра која нам је дао и за све оно у чему нас је заштитио од зла које нам се могло догодити када се присетимо да је највећи дар који нам је господ оставио могућност причешћива- ња телом и крвљу његовом, онда постаје јасно да су многа од наших хтења скре- нула са пута онога што је најпретежни- је господ нам је оставио савет: „иштите најпре царство бо- жије и правду ње- гову, и ово ће вам се све додати“ (мт 6, 33) ове речи поста- вљају на своје место битно и споредно и тиме наш живот чине смисленим ту истину је потребно да схватимо како бисмо се разлико- вали од света у коме се бог сматра неким „ситним“ додатком у свакодневним „ве- ликим“ бригама и плановима о томе
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
1. 13368 / ...нашим исусом хри- стом „царство божије у нама“ буди и ВАСКРСАВА првобитну, исконску и нео- греховљену природу коју су прароди- тељи поседовали до првородног греха речено терминоло...
2. 88728 / ...нашу, када смо се пели даје слику, а богаство траје, сликом крста ВАСКРСАВА сјаје у вама прати, машту доноси, ослушни речи из срца драга, са христом васкрсава и носи, пуне душе испуњена ...
1. 13368 / ...нашим исусом хри- стом „царство божије у нама“ буди и ВАСКРСАВА првобитну, исконску и нео- греховљену природу коју су прароди- тељи поседовали до првородног греха речено терминоло...
2. 88728 / ...нашу, када смо се пели даје слику, а богаство траје, сликом крста ВАСКРСАВА сјаје у вама прати, машту доноси, ослушни речи из срца драга, са христом васкрсава и носи, пуне душе испуњена ...
15
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потомВАСКРСАВА 📌 јаирову кћер (мт 9, 18–
20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап
9, 36–42); апостол павле оживљава мла-
дића евтиха који је пао са трећег
...завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... отаџбином васкрсење из мртвих је чудо које се по- миње у више наврата у библији; имамо пример у старом завету (2цар 13, 21), где су мртвог човека спустили у гроб проро- ка јелисеја: „и кад човјек паде и дотаче се костију јелисејевих, оживје и уста на ноге своје“; у новом завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом васкрсава јаирову кћер (мт 9, 18– 20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап 9, 36–42); апостол павле оживљава мла- дића евтиха који је пао са трећег спра- та (дап 20, 9–12) највеће чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, васкрсење његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у процес природног труљења, а задах смрти из гробнице ширио се уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени смисао и важност, јер је део веч- ности која се у литургијском искуству проживљава учешће у служби верног народа божијег надахњује за све остале службе: запосленог, незапосленог, оца, мајке, деке, баке, детета, комшије, ко- леге служење богу и ближњима се ја- вља као наша смерница за царство не- беско, јер по речима господњим: „син човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе“ (мк 10, 45) аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву 8 3/2016 реч пастира свети оци тумаче свето писмо гроб и хоће да види место, гдје бјеше лежа- ло тијело (20, 12)? због своје велике усрд- ности она је је добила и нагр
... отаџбином васкрсење из мртвих је чудо које се по- миње у више наврата у библији; имамо пример у старом завету (2цар 13, 21), где су мртвог човека спустили у гроб проро- ка јелисеја: „и кад човјек паде и дотаче се костију јелисејевих, оживје и уста на ноге своје“; у новом завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом васкрсава јаирову кћер (мт 9, 18– 20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап 9, 36–42); апостол павле оживљава мла- дића евтиха који је пао са трећег спра- та (дап 20, 9–12) највеће чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, васкрсење његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у процес природног труљења, а задах смрти из гробнице ширио се уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидром“, којој главе непрестано ничу упркос нашим настојањима да их сасе- чемо само онај ко је смирењем успео да сасече све главе гордости могао је у усамљености пустиње приносити моли- тве како за сопствено спасење, тако и за спасење целог света пустиња се на тај начин показивала мањом самоћом од савремених градова, па чак и села, у ко- јима људи живе удаљени једни од дру- гих упркос физичкој близини како је то могуће? већина би одговорила да је начин жи- вота убрзан и да људи немају времена једни за друге око тога се тешко може спорити, јер многе социолошке студије истичу ту чињеницу коју и сами осећа- литургијско превладавње осећаја усамљености усамљеност данашњице је последица несхватања да је царство небеско заједница бога и људи презвитер александар р јевтић градитељски реализам данас велики број храмова поседује у својој близини просторије које омо- гућавају да после свете литургије вер- ници поразговарају једни са другима и боље се упознају то је веома важно и доприноси јачању јединства које жи- вимо као есхатолошку, али и историј- ску стварност онога тренутка када постојеће просторије постану мале да прихвате целу литургијску заједни- цу, добија се довољан разлог да се оне проширују или да се гради нови храм са новим просторијама то би био гра- дитељски реализам црквеног живота 6 3/2016 реч пастира мо да бисмо видели да ли је то довољ- но да оправда све присутнији осећај усамљености поћи ћемо од искуства православног српског народа тако ће- мо отклонити могућност уопштавања и превиђање другачијих културолошких образаца уколико се они значајније раз- ликују чињеница је да у србији сваки град има један или неколико право- славних храмова села најчешће има- ју храм или је он у неком од оближњих већих села полазећи од чињенице да су недеља и поједини празници озна- чени како нерадни дани, оправдање изостанка са светих литургија постаје немогуће наравно, сем у случајевима болести и другим ретким околностима аргументи оних који не долазе на свете литургије су углавном такви да се мо- ле код куће или да долазе често да за- пале свеће уколико се сетимо примера са којим смо започели, подвижничког живота у древним манастирским зајед- ницама, видећемо да они нису долазили недељом из пустиње само да би упалили свеће у храму, већ првенствено да би се кроз свету тајну причешћа присаједи- нили у христу заједници светих тиме су ојачаване молитвене везе љубави у богу усамљеност пустиње је оплемењи- вана искуством заједнице која је давала смисао сваком појединачном подвигу ближњи је доживљаван као саставни део нашег спасења он није био „наш пакао“, већ сигурност да можемо у рај поука која нам из овог произилази за савремену ситуацију је јасна усамље- ност данашњице је последица несхва- мај / јун 2016 7 амарија стајаше напољу код гроба и плакаше и када плакаше надвири се над гроб и видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело исусово и они јој рекоше: жено, што плачеш? ре- че им: зато што узеше господа мојега, и не знам гдје га положише и ово рекавши, оба- зре се натраг и угледа исуса гдје стоји, и не знађаше да је исус рече јој исус: жено, што плачеш? кога тражиш? она, мислећи да је градинар, рече му: господине, ако си га ти од- нио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узе- ти исус јој рече: марија! она, окренувши се, рече му: равуни, што ће рећи: учитељу! рече јој исус: не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему а марија маг- далина отиде и јави ученицима да је видјела господа и да јој ово рече (јн 20, 11–18) женски род је нарочито осећајан и ве- ома склон састрадавању говорим ово ра- ди тога, да теби не би било чудно, зашто је марија плакала код гроба, а петар није показао ништа слично у свом понашању ученици се, каже јеванђелиста, опет вра- тише дома, а марија стајаше и плакаше она се по самој својој природи лако по- тресала, а при томе још није имала јасну представу о васкрсењу; насупрот њој, уче- ници су угледавши повоје поверовали и упутили се кући задивљени а зашто они нису пошли директно у галилеју, како је било заповеђено пре страдања? можда су очекивали друге ученике, а с друге стране они су још били крајње запрепашћени да- кле, они су пошли кући, а марија је стајала код гроба заиста велику утеху нам доста- вља сам изглед гроба примећујеш ли ка- ко се она ради велике утехе надвирује над превод са руског језика: небојша ћосовић тања да је царство небеско заједница бога и људи то доводи до изостанака православних крштених људи са свете литургије немогуће је да гледаност ри- јалити шоуа буде велика у народу који нема довољно времена питање је шта се поставља за највећу вредност? да ли умишљени осећај припадања некој ве- штачкој заједници или стварно учешће у преображају себе кроз ближње који могу постати саставни део наше свако- дневне стварности у којој проживљава- мо како тугу, тако и радост? света литургија се тако јавља као преовладавање усамљености како оних који живе у вишечланим породицама, тако и оних који су сами у својим до- мовима породица овде добија ослонац међусобног јединства, стрпљења и раз- умевања свакодневно живљење пре и након литургије постаје испуњено оним духом који надахњује и освећу- је литургијску заједницу јединство у светом причешћу доноси плодове мира и благослова у коме се ближњи пошту- је као свет човек људи који не живе са породицом овде стичу једну нову и ве- лику породицу којој је бог отац било да су у питању стари или млади, у све- тој литургији сви добијају осећај све- тости живота тиме животно доба као временска категорија задобија једин- ствени смисао и важност, јер је део веч- ности која се у литургијском искуству проживљава учешће у служби верног народа божијег надахњује за све остале службе: запосленог, незапосленог, оца, мајке, деке, баке, детета, комшије, ко- леге служење богу и ближњима се ја- вља као наша смерница за царство не- беско, јер по речима господњим: „син човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе“ (мк 10, 45) аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву 8 3/2016 реч пастира свети оци тумаче свето писмо гроб и хоће да види место, гдје бјеше лежа- ло тијело (20, 12)? због своје велике усрд- ности она је је добила и нагр
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 17163 / ...прово- ди христа кроз све ово од рођења па до смрти, а онда га и ВАСКРСАВА тиме све проласке (пасхе) христове кроз наша наказања освештава као и наше по кр- сту блискости са њим узводећ...
1. 17163 / ...прово- ди христа кроз све ово од рођења па до смрти, а онда га и ВАСКРСАВА тиме све проласке (пасхе) христове кроз наша наказања освештава као и наше по кр- сту блискости са њим узводећ...
16
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
...и док чини чуда, затим на богојављање и преображење, као и кадаВАСКРСАВА
📌
и побеђује смрт чини то у садејству са
оцем и духом
хаџи
драган б поповић
22 4 / 2016
у новом завету бог се открива јасно у три личнос
...и док чини чуда, затим на богојављање и преображење, као и када
МЕТА инфо: Р:23062 К:175332 Д:97
| Свеска 350 |
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... а када го- вори отац мој већи је од мене, мисли на своју људску природу због тога ће господ на постављено питање апосто- ла филипа: господе, покажи нам оца, одговорити: ко је видео мене, видео је оца господ христос од почетка, ка- да се зачиње у утроби приснодјеве и док чини чуда, затим на богојављање и преображење, као и када васкрсава и побеђује смрт чини то у садејству са оцем и духом хаџи драган б поповић 22 4 / 2016 у новом завету бог се открива јасно у три личности у старом завету, тројични бог се види, али нејасно као кроз маглу, или окренут леђима човеку, сем у случају авраамовог гостољубља где се праоцу аврааму појављују три анђела божи- ја доносећи му радосну вест о буду- ћем рођењу благословеног сина исака у новом завету бог се открива јасно у три личности, први пут приликом кр- штења господа на јордану, и то онолико колико он сматра да је човеку довољно да схвати његову надумну тајну живо- га бога бог отац на јордану прославља сина гласом: ово је син мој љубљени, а дух свети као бели голуб сведочи за сина, слећући му на раме и када се го- спод преображава на гори тавор, бог отац поново сведочи за свога сина, а дух свети се тада појављује као седе- фасто бели облак преображење свети оци називају друго богојављање, а све- ти григорије богослов сведочи: људи нас препознају по нашем гласу и посред- ством гласа могу се чути и наше речи, тако је јован претеча господњег дола- ска назван гласом јер се његовим служе- њем реч очева о сину објави људима на празник пресвете тројице кога прослављамо педесетог дана од васкр- сења христовог, господ од оца шаље духа светог који силази у облику огње- них, раздељених језика на све присутне у сали горници којих тада на молитви беше сабрано 120 људи заједно са бо- городицом и апостолима на јордану дух свети се јавља као голуб да пока- преславно име које нам је откривено свише тема броја јул / август 2016 23 педесетница – силазак духа светога на апостоле, рабуланско јеванђељe, сирија, 6 век (извор: википедија) же чистоту и незлобивост бога сина, а апостолима се овде јавља као огњени језик: као огањ да сагори греховност њихову до тада, јер постају епископи цркве; као топлота да загреје вером срца њихова због мисије ширења ра- досне вести свету и као светлост да просветли ум њихов, да у чистоти ми- сли и новим и свима разумљивим је- зиком постану непорочни мисионари истините вере од дана силаска духа светог на апостоле, дух свети живи у цркви и црква живи духом светим, а господ у цркви својој добија народ једног духа, народ новог израиља као закључак, наведимо речи најзна- чајнијег савременог мисионара српске цркве, светог владике николаја вели- мировића, који о јединству и улогама свете тројице у спасењу све творевине овако збори: отац је главни архитек- та света; бог син је главни извођач ра- дова, а бог дух свети је главни декора- тер, украситељ космоса аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тајна тројице је за нас истовре- мено и врло блиска и врло да- лека и то почињући од нашег крштења, када смо ми били погруже- ни, може се рећи, са затвореним очима у љубав оца, сина и светога духа, не схватајући шта то значи и ради чега нам је дато по мери проласка времена (чак и ако су се катихизиси додавали кати- хизисима и објашњења објашњењима), тајна није постајала јаснија за наше ср- це, сувише учмало, да би веровало по- казује се да је потребно много времена, а понекад и читав живот, да би се про- дубила и постала освешћена наша вера и ово као да је природно сам христос је упозоравао своје апостоле, да има још много да им каже, али да сада то они не могу појмити међу тим многим, била је несумњиво и тајна пресвете тројице и ми такође не можемо схватити, но тим не мање верујемо у оца, сина и светога ду- ха, једнога бога у три лица но, ми схва- тамо истовремено да је ова богословска формула, која савршено одражава исти- ну, – оно што смо се ми научили у цркви или од родитеља, – недовољно за нас и никада неће бити довољно да би прони- кли у тајну реч је о одређењима, без ко- јих се ми не можемо снаћи, а која су ипак недовољна – о чисто спољашњем означа- вању тајне нашим ограниченим људским појмовима у ствари, не захваљујући то- ме што ми владамо овим појмовима, ма колико они били апсолутно тачни (ми се сећамо како се због једног слова – омо- усиус и омиусиус – једносуштан или по- добносуштан богу оцу христос, – реша- вала судбина цркве и нашег спасења), или боље речено, не благодарећи само истинитом исповедању вере, не откри- ва нам се сва дубина тајне само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот превод са руског: небојша ћосовић 24 4 / 2016 гостољубље авраамово, живопис из римских катакомби (via latina), 4 век (извор: stgeorgegreenvilleorg) протојереј александар шаргунов неизрецива тајна пресвете тројице само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане само онда када ми будемо на неки начин узнесени, ако бог благоизволи, – ми ћемо бити уну- тар те тајне путеви приближавања овој тајни су различити, зато што су различита наша призвања свако од нас има свој особени пут, да би ушао у општење са богом – по мери његовог смирења и чистоте – у ко- ме је свака ипостас несливено и нераз- дељно повезана са двема другима као што сведочи свети григорије богослов: „када говорим о оцу, ја одмах почињем да мислим о сину, и мисао моја се исто- времено устремљује ка духу светом“ можда је по милости божијој, некоме било дато да је бог – отац са свом њего- вом безграничном љубављу, а не безлич- ни хладни бог његова љубав не оскудева никада он је дуготрпељив и многомило- стив, он чека и прашта свима који му до- лазе, као што отац у јеванђељској причи прашта своме блудноме сину нема више апстрактног бога, скоро одсуствујућег – постоји бог, који узима на себе сву бри- гу о нама, и коме у радости или крајњем очајању може свако прићи просто и по- верљиво, као дете своме оцу и ко је познао оца, томе је близак син исто као што се ономе ко је по- знао сина, даје да осети близину оца ми кажемо да отац учествује у тајни оваплоћења и нашег спасења у свему и до краја са сином, ис- пуњавајућим са са- вршеном љубављу и поверењем вољу оца и истори- ја спасења је таква да бог није хтео да има другог људског лица, до онога какво је примио син ње- гов јединородни ја и отац – јед- но смо, – ка- же хри- стос „ко тема броја јул / август 2016 25 митроносни протојереј александар шаргунов је видео мене, видео је оца“ (јн 14, 9) сам христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуно- ћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме „и када дође он, дух истине, увешће вас у сву истину“ (јн 16, 13) у дан педесетнице дух свети започиње дело просвећења цркве, и у дан нашег крштења и ми- ропомазања он започиње ово спаси- тељско служење у скривеним дубинама нашег срца он нас не учи помоћу речи и дефиниција он нас учи, како каже апостол јован богослов, „унутарњим помазањем“ (1јн 2, 27), знањем, које он ставља у наша срца и које нам даје да увидимо и окусимо како је благ господ и символ вере испуњава се за нас диса- њем божанског живота ово служење духа светога цркви – само је почетак ми никада не можемо бити више него „мрављим тепањем“, као што се изразио преподобни јефрем си- рин, када говоримо о божанским ства- рима људски живот је недовољан и са- ма вечност сувише мала да би нас увела у бездане дубине тајне неизрециве љу- бави у три ипостаси а ми, толико мало знајући о богу, усходићемо нашим по- кајањем и нашом верношћу њему, – из открића у откриће и нама ће се дати да разумемо у срцу тајну пресвете тројице, оно што „око не видје, ухо не чу, и у срце човјеку не дође“ (1кор 2, 9) – оно што је бог припремио онима који га љубе и менославно учење светогор- ских монаха се заснивало на пракси исусове молитве и богослужбеном поштовању имена божијег из таквог опита усвојена је формула „име божије јесте сам бог“, коју је раније формулисао свети јо- ван кронштатски именославци су сматрали да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекула- ције, него молитвени опит, у којем се име божије не одваја од самога бога именославни израз „име божије је- сте бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „бог јесте име“ по учењу именославаца свако призива- ње имена божијег је дејствено због присуства божијег у свом имену, не- зависно од психолошког настројења онога који га изговара противници именославља су приговарали да та- ква формулација чини бога „зави- сним“ од свог имена израз „име божије јесте сам бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену божијем, различито је прихваћен у именослав- но-монашкој, религиознофилософ- ској и званичној црквеној средини у току трајања спорова о имену божи- јем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена божијег једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предме- том, неодељиво од предмета, које из- ражава суштину предмета други су у имену видели само знак који је при- додат предмету, и који никако не ути- че на суштину предмета светогорски спорови руских мона- ха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божи- јег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења; сродни су и са богословљем иконе и са богословљем светог григорија паламе питање о имену божијем у руском богословљу христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуноћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме 26 4 / 2016 тема броја јул / август 2016 27 о имену божијем у руском богословљу светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божијег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења хх века по ло- ском је исто толи- ко важно колико и питање о иконама по њему име исус христос, као име оваплоћења, „по- стало је почетак сваког богословља у источном хри- шћанству“ иако имено- славци нису има- ли јединствено учење у вези са именом божи- јим, може се рећи да је најрањиви- је место у њихо- вом богословљу теорија о вези између имена и предмета, међу све- тогорским монасима посебно изра- жена код монаха илариона у његовој „теорији чаше“, насталој као одговор на рецензију монаха хрисанта, а међу московским интелектуалцима код м д муретова нарочито је неумерена претензија монаха илариона да њего- во учење о имену божијем изражава нови догмат, који је он открио и који захтева одговарајуће признање такође, доста ра- њиво место у учењу именославаца било је схватање имена бо- жијег као енергије бо- жије, што се посебно огледа у делима ан- тонија булатовића у философији имена булгакова сусреће се схватање имена као енергије божије и као сместишта енергије божије философија имена флоренског би- ла је органски укло- пљена у његово учење о енергетском симво- лу, који је тумачен у оквирима синергије такво поистове- ћење имена божијег са божијом енер- гијом гледано из угла теологије григо- рија паламе сасвим је погрешно треба рећи да је почетком хх века, у време спорова о имену божијем, богословље светог григорија паламе било слабо познато међу богословима руске пра- вославне цркве по мишљењу флорен- ског, булгакова и лосева, именославље у свештеном простору храма, целокупно биће човечје уче- ствује у богослужењу цркве на различите начине сједињујући по- крете са молитвом један од највидљи- вијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком овакав вид учествовања чо- века у свештеном сабрању можемо по- сматрати као исповедање вере у тро- јичног бога, што подразумева и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево васкрсење осењивање верних крсним знаком јесте вид ис- поведања вере у свету тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподо- бљујући се на светотројичном начину постојања, живимо као складна зајед- ница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са богом о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама: „не стидимо се исповедати распетога, начинимо се уздањем знак крста прстима на челу и на свему, над хлебом који једемо, над чашом коју пијемо, при уласку и изла- ску из храма, када лежемо и када уста- јемо, при ходу и при одмору када је у питању символика покрета приликом осењивања крсним знаком, професор лазар мирковић, каже: „код крсног знамења дотиче се прво чело уз по- мињање имена бога оца, зато што је чело место разума када спуштамо ру- ке на груди помињемо име сина, који је сишао од оца, а када осењујући се додирнемо рамена, помињемо име ду- ха светога, који је дух снаге и моћи, а рамена наша символизују ту снагу и бранислав илић 28 4 / 2016 светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова xiv века међу руским богословима хх века док је вођа светогорских именосла- ваца антоније булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звуко- ве и слова имена божијег, као и то да они приписују имену божијем наро- читу магичну силу, раздвајајући име божије и његову звучну љуштуру, до- тле су учени именославци, нарочито лосев и флоренски, разрадили пита- ње магичке природе речи и имена у неким радовима флоренског може се наћи да је име исус бог заједно са ње- говим звуковима важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају бог и твар именославље флоренског и булгако- ва, је према томе, на неки начин, бого- словска основа за њихову софиологију учење именославаца о дејству име- на божијег у светим тајнама цркве такође је једнострано тако претвара- ње хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изго- варања имена божијег, него и од низа других чинилаца питање о имену божијем у руском богословљу, може се рећи, још није до- било одговарајућу богословску оцену по мишљењу владимира лоског, из- рада тачне формулације о истинском поштовању имена божијег, која би би- ла утемељена на духовном опиту, мо- гла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодат- них сила и светости“ у цркви текст је закључни део студије „име божије у руској теологији 20 века“, аутора јеромонаха доситеја (радивојевића), издавач манастир хиландар 2012 осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама моћ“ свети јефрем сиријски, о осењи- вању крсним знаком поучава: „уместо штита покриј се часним крстом, зна- мењујући њима све делове тела и ду- ше а то се не чини само руком, него и мишљу, свом пажњом твојом“ препо- добни старац серафим саровски, бо- гомудро говори о осењивању крсним знаком: „крсни знак је знак због кога бог обраћа своју пажњу на нас и због кога на нас излива своју спасоносну доброту крсни је знак онај печат због кога бог прима наше молбе молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име исуса христа – ја нисам дошао сам, мене је исус христос послао к теби, господе! а да је то стварно тако, сведочи печат ње- гов на мени – крсни знак!“ присетимо се свете тајне крштења или тајне уласка у цркву, када ново- крштени (новопросветљени), одмах након исповедања вере, изговара сле- деће речи које су праћене осењивањем крсним знаком: „поклањам се оцу, и сину, и светоме духу, тројици једи- носуштној и нераздељивој“ из овог примера можемо закључити да нас сва- ко осењивање крсним знаком подсећа на крштењску купељ и на наше испо- ведање вере приликом крштења све- ти јован златоуст о крсном знаку на богослужењу каже: „све што се одно- си на наше освећење врши се крсним знаком; ако треба да се препородимо (у крштењу), то бива крсним знаком; ка- да нам се припрема тајанствена храна (света евхаристија), и то бива знаком крста“ данас смо сведоци лоше и погубне „праксе“, да се верни народ на богослу- жењу осењује крсним знаком механич- ки, а често се то чини и погрешно и у моментима када коме одговара, што за последицу има чињеницу да је осењи- вање крсним знаком постало вид инди- видуалне побожности богослужбени живот цркве у потпуности има сабор- ни карактер и чије је јединство оства- рено у личности предстојатеља који предводи сабрање ако смо на почетку рекли да осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглаша- вање, онда би по природи ствари било нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који тема броја јул / август 2016 29 предстоји богослужењем на тај начин бисмо избегли механичко осењивање крсним знамењем и ова свештена ге- стикулација престала би да буде вид индивидуалистичке побожности као што је осењивање крсним зна- ком на богослужењу израз учешћа це- лог бића човековог и усаглашавање са богослужбеним сабрањем, тако је и благосиљање у богослужењу саставни део свих богослужења у старом заве- ту првосвештеник је благосиљао само о празницима, а свештеници два пу- та дневно, а благослов се изговарао и приликом читања књиге закона ста- розаветно богослужење је почињало устаљеним благословом „благословите господа“ у књизи о немији имамо пример почетка богослужења благосло- вом: „рекоше левити: уставите! благо- сиљајте господа бога свога од века и до века, и да се благосиља име твоје слав- но и узвишено спрам свакога благосло- ва и хвале“ у новом завету благослов такође представља један о битних рад- њи или момената у богослужењу као што је старозаветна историја почела благословом божијим приликом ства- рања света, тако новозаветна историја почиње благословом архангела гаври- ла пресветој дјеви приликом благове- сти, речима: „ благословена си ти ме- ђу женама и благословен је плод утробе твоје“ благосиљање у богослужењу има двоструки пут: најпре ми иштемо бла- гослов божији да сиђе на нас, а потом благосиљамо бога и његова славна де- ла спасења благосиљање у богослуже- њу од стране свештенослужитеља, јесте апостолски дар који се предаје еписко- пима и презвитерима приликом њихо- вог рукоположења ради изграђивања цркве када говоримо о благосиљању, немогуће је не поменути возгласе који јесу један вид благосиљања типичан пример јесу возгласи на крају друге и осме светилничне молитве на јутре- њу: „јер је благословено и прославље- но свечасно и величанствено име твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин“ (возглас дру- 30 4 / 2016 осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглашавање, те је по природи ствари нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који предстоји богослужењем фото: svetidimitrijeno ге светилничне молитве на јутрењу) и „јер је благословено свесвето име тво- је, и прослављено царство твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин (возглас осме све- тилничне молитве на јутрењу) почетни возгласи богослужења нас преводе са овоземаљског живота ка молитвеном заједничарењу са госпо- дом, које је најактивније управо на бо- гослужењу почетни возглас можемо окарактерисати као један вид путоказа ка чему ми идемо и који је циљ нашег молитвеног сабрања узмимо за при- мер почетни возглас светих литургија „благословено царство, оца и сина и светога духа“, већ на почетку ли- тургије нас као једна катихеза поучава да учешћем у литургији учествујемо у реалности царства небеског, подсећа- јући се на дубоке речи светог јована златоуста да је литургија „предукус царства небеског“ све древне литур- гије почињале су и завршавале се нај- старијим богослужбеним благосло- вом: мир свима као што нам говори завршни возглас шесте светилничне молитве на јутрењу:„јер си ти цар ми- ра и спас душа наших, и теби славу уз- носимо, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и векове векова амин“ го- спод је цар и давалац мира свештеном сабрању свим богослужбеним радњама претходи управо благосиљање: вход, кађење, читање светописамских оде- љака, (као што и читамо на светој литургији тј прокимен пред читање одељка из апостола „господ ће дати снагу народу своме, господ ће бла- гословити народ свој миром“), по- чиње благосиљањем молитва за до- бијање благослова је такође један од битних богослужбених момената јер ђакон од предстојатеља пред сваку бо- гослужбену радњу тражи благослов различити су видови благосиљања од свештенослужитеља: епископ бла- госиља дикиријама и трикиријама, часним крстом и обема рукама, док презвитер благосиља десном руком, а на пасху приликом отпуста благоси- ља часним крстом битно је дотаћи се и питања поло- жаја прстију деснице која благосиља иконографија нам открива различите форме положаја прстију, тако два спо- јена прста која благосиљају предста- вљају две природе господа нашег ису- са христа, а три прста која благосиљају представљају свету тројицу средином 16 века, појавило се тумачење о имја- нословном слагању прстију, где су ка- жипрст и средњи прст били спојени тако, где је први од њих био исправљен и представљао слово и, а други уперен и мало савијен представљао слово с, палац је савијен и пресецајући дома- ли прст, приказује са њим слово х, а на крају мали прст уперен и мало савијен представља слово с ово би значило да је распоред прстију чине слова јелин- ског алфабета и осликавају монограм спаситеља на крају можемо закљу- чити да осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу цркве не представљају некакав обичај или нека- кву представу наше индивидуалне по- божности, већ су два саставна дела сва- ког богослужења, али и нашег живота у цркви, којим сведочимо и исповедамо веру у свету тројицу како нам и сведочи преподобни порфирије кавсокаливит о обичају светогорских монаха у свакодневном тражењу благослова једни од других (изговарајући две речи, опростите и благословите) али исто тако и овај свети старац критикује само механичко изговарање речи благослова (благосло- вите), знајући величину ових светих речи увек имајући на памети да је го- спод тај који благосиља и шаље благо- дат свом народу тема броја јул / август 2016 31 32 4 / 2016 док са благословом епископа срем- ског василија, свети бранковићи походе питоми срем, почев од 20 марта до 8 августа 2016, и њихове часне мошти благосиљају верни народ да се обожи, сложи и умножи, и православни мисионар му иде у походе, у белегиш, оп- штину стара пазова, да упозна благоче- стиву породицу дујковић која свесрдно учествује у свим духовним збивањима мирко (43) и данијела (38) имају пето- ро деце: павле (17), катарина (15), петар (13), ана (10) и милица (5) њихов паро- хијски свештеник, о ђорђе ковљен, из цркве која се сматра највећом у срему, после литургије на дан храмовне славе преноса моштију св николаја мирли- кијског чудотворца, каже: „о њима бих могао много причати, али као благослов биће и ово доста данијелу сам предло- жио за орден св мајке ангелине, као изузетно ревносну мајку хришћанку, и очекујемо га, ако бог да, 30 јуна када ча- сне мошти светих бранковића стижу у белегиш цела породица је укључена у све сфере црквеног живота, не пропуштају ниједну литургију нити духовна преда- вања видели сте, деца су укључена у цр- квени хор, ана се издваја својим звонким гласом и она га води, петар је у олтару ми, свештеници, се трудимо не само да буде задовољен квантитет, него прво ква- литет који ће бити квасац, и ту су нам од велике помоћи овакве породице данас је веома тешко привући децу цркви и пра- вим вредностима једна парохијанка, која је водила куд, пожалила ми се да деца за то више не показују интерес, јер им је сада кабловска тв и интернет на првом месту, ријалити шоу, виртуелне игрице, мобил- ни телефони, а кад тога није било куд је радио пуном паром“ иако недовршена и без фасаде, њихова кућица је сва у цвећу дела њихових ру- ку су видљива и пред кућом, и у уређеном дворишту, и под беличастим пластеници- ма у башти у њиховом скромном дому започињемо разговор о њиховој вери и свему оном што је о њима о ђорђе само начео данијела: „прво да вам се захвалимо што сте испунили нашу жељу да драге го- сте из православног мисионара угостимо и овај лепи дан посветимо вама и свим читаоцима, да поделимо своје искуство хришћанског живота, плодове вере, јер сматрамо да ћемо тиме и другима помо- ћи нажалост, мали је број вишедетних породица да би својим примером сведо- чиле да је то права вредност, да такве по- родице, иако су у лошијим материјалним ситуацијама, не треба да код људи изази- вају неку одбојност, јер оне су благослов за њихове фамилије, чак и за места у ко- јима живе моја велика жеља је била да брак са мирком буде „једном за цео жи- вот“, и да наша деца имају срећно детињ- породицадујковић сввладиканиколајкажедасмо мисамо„старатељи“ децикојунамјебогдаоидаћемозањихдатиодговор вишедетне хришћанске породице радмила грујић јул / август 2016 33 ство уз оба родитеља, и да им будемо узор у животу јер, било ми је 11, а мом брату дејану 10 година, кад смо осетили терет развода наших родитеља тада смо жи- вели у новој градишци, у западној сла- вонији отац се поново оженио и добио ћерку нину, а онда смо сви избегли сеп- тембра 1991 у босанску градишку уско- ро је маћеха оставила мог оца и ћерку и вратила се у славонију, а ја сам остала да водим домаћинство и бринем се о дво- годишњој сестри у босанској градишци уписала сам гимназију, али је нисам завр- шила због ратних дешавања, избеглиштва и породичних проблема дошла сам у но- ве бановце, запослила се у кафићу, потом у болници, преко омладинске задруге, где је радила моја пријатељица, а сада мо- ја кума, и у вртићу, као спремачица моји родитељи нису били у вери, тако да сам пут до господа проналазила кроз разне животне ситуације и тешкоће негде је у мени постојало осећање да ме неко на том путу чува и штити убрзо је за мном до- шао мој брат и живели смо овде сами без контакта са родитељима за мене је чудо да нас је тада господ сачувао од многих погибељи које су нам претиле мој отац је сада у босанској градишки, као и моја сестра нина, која је тамо удата и мајка је троје деце а моја мајка је 1992 са исеље- ничком визом отишла у аустралију, код родбине, и вратила се 2004 она и мој брат сада живе у новим бановцима крштена сам у цркви свете петке на калемегдану у 21 години, на празник св стефана дечанског, а венчање је било у ја- нуару 1999, у храму св василија остро- шког у новим бановцима, и тамо смо жи- вели са мирковим родитељима у нашем случају се показало да заиста без невоље нема богомоље те суморне 1999, када је требало прво дете да дође на свет, звуци сирена и одјеци детонација са аеродрома у батајници пореметили су наше спокој- ство у ишчекивању радосног догађаја у таквим околностима, мирко први пут у животу одлази у цркву на литургију и по- чиње да пости током великог часног по- ста тако је то почело“ мирко: „мој деда и баба по оцу, родом из централне босне, са планине озрен, колонизовани су 50-их година у бачкој, село дероње, и имали пет синова моји родитељи су дошли у нове бановце кра- јем 60-их година нашу крсну славу, све- те апостоле петра и павла, почели су да славе тек 90-их имам само старијег бра- та, мирослава крштен сам у 15 години у парохијској цркви у старим бановцима завршио сам средњу машинску школу у земуну радио сам у полицији и у оним бурним политичким збивањима 1998 био на косову, у дечанима мислим да ме је благодат светиње покренула у духовном правцу, нешто се преломило у мени и ви- ше нисам желео да радим као полицајац тако сам оставио тај посао пред бомбар- довање имам 15 година радног стажа, а сада радим као самостални грађевински предузетник“ 34 4 / 2016 како сте се скућили? кад сте започели производњу цвећа и здраве хране? – пре шест година купили смо ову ку- ћу још у изградњи, од 70 квадрата, са могућношћу сређивања поткровља исте квадратуре, са плацем од 28 ари, ску- пивши један део новца, а други део смо позајмили, и успео сам да средим само најнужније, приземље дванаест годи- на живели смо с мојим родитељима, где нам се родило четворо деце, а пето овде недавно ми се отац упокојио да бисмо организовали пластеничку производ- њу цвећа добили смо кредит од фонда за развој војводине једва смо се из њега ишчупали, зато је кућа остала недоврше- на пре четири године тв стара пазова снимала је кратак прилог о нашој произ- водњи цвећа данијела: „ја сам се бавила тиме и у новим бановцима и зато смо одлучили да сада то сви породично радимо и још допунимо производњом органског по- врћа имамо и козе, свиње и живину производимо квалитетан козји сир, али пласман је најтежи део носимо на пија- цу, али ту нема неке зараде осим дечјег додатка за четворо деце у износу 10000 динара, друге помоћи немамо, осим од родитеља, родбине и пријатеља није ла- ко произвести органску храну, али кад дође до продаје, држава нимало не по- маже напротив, увози храну третирану хемикалијама уместо да подстиче пољо- привреднике да производе здраву храну много је напуштене обрадиве земље у србији која пропада“ каква треба да буде права хришћанска породица? свето писмо каже да се чо- век освећује речју божијом и молитвом (1тим 4, 5) колико је то присутно у ва- шој породици? – мислим да је, уз љубав, јако битно и то да су супружници у вери то закључу- јем из личног искуства јер је мирко био тај који је први ушао у веру и литургиј- ски живот исповедамо се код нашег па- рохијског свештеника, а пут нам се отво- рио летос да упознамо оца серафима из манастира благовештење са рудника ко- ји нам је рекао да смо, док је он жив, ми његова духовна деца, а дао нам је и моли- твено правило, посебно деци недељом нам је обавезан одлазак на литургију и заједничко читање молитава радним да- нима је то теже ускладити због различи- тих смена кад су деца у школи до сада су за време великих постова постили прву и задњу недељу, а овај часни пост пости- ли смо сви заједно до краја свако њихо- во учешће на литургији за мене је срећа и нада да ће то семе бачено на њихове младе душе некада дати плода жене су доста изгубиле тзв еманципацијом, јер супружници су пред богом исти у части и тај неприкосновени божански поредак: христос–црква, муж–жена, не може се нарушити новонасталим тенденцијама модерног времена осветити дом и жи- вот могуће је једино живећи литургијски, јер та благодат коју човек понесе са ли- тургије даје нам снагу током недеље да се боримо са разним искушењима није ла- ко данас бити човек када су мерила овог света сурова али господ нам није обећао да ће нам на земљи бити лако него и када вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 35 паднемо треба да устанемо и узмемо крст свој и, благодарећи му, опет кренемо ка обећаном нам царству мене је божија промисао, кроз књигу љиљане хабјано- вић ђуровић о св мајци ангелини, од- вела први пут у манастир крушедол 2007 где сам пронашла веру и смисао живота кроз тешкоће и невоље није случајно ни што управо на дан св мајке ангелине, у манастиру велика ремета, налазим књи- гу оца рафаила карелина како породици вратити изгубљену радост, која ме је духовно просветила чудни су путеви го- сподњи! кажу да дође време кад господ сваког човека призове себи, тако да је болест наше кћерке ане била тај конач- ни позив мени да све бриге предам њему нашој ани је у 5 години откривен дија- бетес тип 1 од тада је на инсулину тешко нам је да прихватимо њену болест, али осећам и да ме је милост мајке ангели- не пратила све ове године дајући ми снагу у невољама, чинећи ме бољим човеком и учвршћујући ме у вери на вест коју је да- нас објавио о ђорђе о ордену св мајке ангелине, обузео ме је неки страх и зеб- ња, јер примити такав дар за мене значи велику одговорност да нашу децу васпи- там њеним примером, да буду на понос и родитељима и своме православном роду нека би дао господ, молитвама св мајке ангелине, да истрајем и да оправдам ово поверење које ми је указано да ли знате да, поред многих акатиста посвећених пресветој богородици, по- стоји и акатист васпитање? у чему је су- штина хришћанског васпитања? – да, знамо за тај акатист и читамо га хришћанин треба да се труди да сву своју снагу, љубав и умеће усмери ка подизању и васпитању своје деце, али да, пре све- га, моли господа да му у томе помогне, јер ако се узда само у своје способности не може се назвати хришћанином св вла- дика николај каже да смо ми само „ста- ратељи“ деци коју нам је бог дао и да ћемо за њих дати одговор без обзира на све те- шкоће и искушења, не треба поклекнути, јер и то је знак да смо у божијој милости, јер кога бог воли њега и кара верујем да се жена спасава рађањем, али не ми- слим да је то посебан подвиг, јер су нам доступне многе погодности какве нису имале наше прабаке, а ипак су у много тежа времена рађале и по десеторо деце ако се супружници поштују и испуњава- ју божије заповести, онда стварају једну хармонију, а могу достићи и обожење у показивању љубави треба имати границу јер се дешава да се та љубав злоупотре- би децу треба хвалити и давати им по- дршку у добрим стварима које чине, али исто тако развијати дух самокритике да их он у овим смутним временима усмери на добар пут, да од малих ногу буду будни и да стражаре ми се трудимо да тако жи- вимо, али тешко је васпитавати децу по мерилима хришћанским, јер се друштво у којем живимо труди да те вредности ома- ловажи и исмеје, као да жели да се разби- је традиционална породица мирко: у данашњем времену изопаче- них вредности, када се деци испуњавају све жеље, а заузврат се не траже никакве обавезе, сасвим је разумљиво што се по- родица која васпитање деце заснива на 36 4 / 2016 хришћанским вредностима сусреће са ве- ликим искушењима када та деца већи део времена проводе у школи са друштвом и на разним местима и активностима где преовлађују неке друге вредности, онда до сукоба ова два концепта мора да дође да ли родитељи у оваквом небивалом време- ну својим снагама и способностима могу извести своју децу и себе на пут спасења? не бих рекао оно што нам се намеће као одговор познато је – овакве тешкоће го- спод даје по мери наших могућности, да би то бреме препустили њему које школе деца уче и у чему су посебно талентована? – павле и катарина иду у исту средњу школу, ваздухопловну академију у бео- граду, он завршава 2 разред а она 1 раз- ред, са врло добрим успехом основци су: петар, 6 разред, врло добар, и ана 3 раз- ред – одлична, а милица је у вртићу пока- зала су надареност у разним креативним правцима: фолклор, музика, спорт, али због новчаних ограничености, нису могли максимално да напредују док је постојао у нашем селу куд, сва деца су играла и путовала на разне манифестације у руко- метном клубу, који је две године постојао у оквиру школе, павле и катарина пока- зали су завидан таленат тренутно павле и петар тренирају фудбал за локални клуб, а катарина жели да се учлани у не- ки куд у београду и настави свој пут ко- ји траје од пете године школска деца иду на веронауку, то је био њихов избор, и на територији општине стара пазова сви до- бијају бесплатно светосавско звонце пе- тар већ више година саслужује у олтару у нашој цркви, ана је за певницом, и обоје су чланови црквеног хора „вазнесење го- сподње“ милица лепо пева духовне пе- сме што се тиче зависности од интернета, друштвених мрежа и мобилних телефона, боримо се забранама и ограничењима, ме- ђутим право питање је како надлежни, којима су пуна уста заштите права деце и спречавања злостављања и насиља над њима, о овом злу, које је толико узело ма- ха, ћуте и не предузимају ништа све чешће се говори о агресивности де- це шта мислите о томе? – приче које све чешће слушамо о зло- стављању деце служе изгледа да би се сте- као утисак да држава брине о деци, а у ствари је обрнуто она подиже напетост и ствара услове за то велика пошаст су мобилни телефони, који и нису телефо- ни него цели компјутери, који отуђују децу једне од других али и од родитеља деца су с нама, али нису присутна а др- жава дозвољава да и основци носе теле- фоне у школу с друге стране, то играње и губљење времена, које води зависности и отуђењу, треба родитељ да плати ви- димо по нашој деци да се осећају угроже- ним ми их учимо хришћанском животу а њих исмејавају што иду у цркву; видимо да воде унутрашњу борбу, нарочито ста- рија деца а држава шаље омбудсмане, на- водно да штите људска права, а они уносе нестабилност, застрашују родитеље и до- приносе више да се у породици погоршају односи а не поправе; по њиховим закони- ма, родитељи имају само обавезе а нема- ју права, а деца имају само права а немају никакве обавезе, ни према родитељима, нити их смеш присилити на то што је најгоре, омбудсмани говоре у корист ате- изма и постављају се изнад цркве и хри- шћанског васпитања причајте нам о вашем доприносу у ду- ховним збивањима цркве данијела: „у једној емисији на ради- ју „слово љубве“ слушала сам један топао глас који је вапио и слао позив мајкама српкињама да престану да убијају децу у својим утробама, глас који је позивао на покајање износећи страшну статистику о броју абортуса у нашој земљи, поготово малолетничких то је професорка биљана спасић која већ годинама држи предавања вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 37 о борби против беле куге потресена, схва- тила сам да више не могу мирно седети, да ћу све своје слободно време посветити борби против тог ужаса ту моју одлуку потврдила је већ прва прочитана страница књиге оца рафаила карелина како породи- ци вратити изгубљену радост чула сам и за благовештењску литију за забрану абор- туса у београду, отишли смо и тамо упо- знали радојка љубичића, иницијатора по- крета „за! – забрану абортуса“ (београд), сарадника руског међународног покрета „за живот“ (москва), који нам је уручио двд видео „света гора – за живот“, издање белоруске православне цркве богу хвала, на њој смо упознали драге пријатеље, југо- слава и милијану орбовић и њихову кћер- кицу милицу, и душанку јанковић, осни- вача покрета за природни прираштај деце, васпитање и образовање – „изданак“, који се много труде на организацији и спрово- ђењу ове идеје креће наше дружење, и на наш предлог да се та прича шири, у догово- ру и са благословом о ђорђа, организујемо прво предавање на тему абортуса у белеги- шу, у новембру 2015, затим уочи празника материце 2015 у цркви у новим бановци- ма, и треће у марту 2016 у цркви у старим бановцима овим ангажовањем упознали смо дивне људе које смо чули на радију „слово љубве“, др милијану савић, миле- та станојловића и биљану спасић, која је ускоро била драга гошћа у нашем скром- ном дому захвална сам господу што нам је омогућио да и ми дамо мали допринос овој озбиљној борби сваког 7 у месецу одвојимо време да одемо на трг републи- ке где се одржава изложба, деле флајери и скупљају потписи да се абортус у нашој земљи забрани плакала сам кад је биљана износила бројке малолетничких абортуса, да по статистици српкиње рађају 0,80, тј ни једно цело дете, и питала се шта би на то рекла мајка југовића сматрам да је ве- лики допринос ако бар на једну жену ути- чемо да то не учини мој лични утисак је да државу и људе који је воде не занима много овај проблем јер нигде у медијима не можете чути ни видети ове људе који се боре за спас свога народа, за спас душа тих несрећних жена које су, верујем, учиниле овај велики грех из незнања захваљујем се нашим дивним свештеницима из ова три села што су омогућили нашим сугра- ђанима да чују ове врсне предаваче и да им се пружи шанса да се замисле и пока- ју, и да се укључе у ову заједничку борбу да сачувамо нашу децу од овога греха та- кође шаљем апел свим епископима и све- штеницима спц да нас подрже, да нам се придруже на овом путу, да причају о ово- ме злу на сваком богослужењу, на сваком часу веронауке, да наша деца чују и знају да нам је „све дозвољено, али нам није све на корист“, да их поуче лепоти целому- дрија ми немамо право да ћутимо о овом проблему јер нас обавезују божије запове- сти да рађамо и пунимо земљу сносимо и ми, као народ, колективну одговорност ако ћутимо, јер то значи да одобравамо да тај проблем није занемарљив говори и ова ваша рубрика о вишедетним породицама, којих је мало, а ако се стање у држави и свест у народу хитно не промени, чак ни овај мали број вишедетних породица неће умилостивити господа да нас не казни за нашу непослушност њему, животодав- цу ми, уз божију помоћ, настављамо да у овом нашем подунављу и даље организу- јемо трибине, чак и у неким школама, јер је јако битно да нас чују млади“ да ли за вас постоје годишњи одмори? – с обзиром на то да држимо козе, коке и свиње, радимо у пластеницима, неизво- дљиво нам је отићи од куће и на два дана шаљемо децу на екскурзије са школом, мада нам и то буде финансијско оптере- ћење никада нисмо добили гратис екс- курзију, а имамо четири школарца чешће идемо на поклоничка путовања, посебно волимо фрушкогорске манастире у њи- ма смо стекли пријатеље, одлазимо им на славе ја сам срцем везана за крушедол, јер сам на почетку мог пута у веру тамо упо 38 4 / 2016 знала драгу мати пелагију са којом сам у честом контакту, посебно за празник св мајке ангелине обишли смо студеницу, жичу, петковицу у шабачкој епархији летос смо били у ћелијама, лелићу, као- ни, на трешњи код мати злате, и код на- шег духовника, о серафима, у манастиру благовештење на руднику у тим светиња- ма човек осети благодат, напаја се њоме, и то нас држи и даје нам снагу да лакше под- несемо терет искушења како су прошла благословена стања и порођаји? ко је деци дао имена? – ниједна трудноћа није била иста као ни порођај, али нормално сам испуња- вала све своје обавезе сматрам да ако је жена здрава, не постоји разлог због чега не би водила нормалан живот наравно да нека мала доза стрепње увек постоји, али треба да се поуздамо у помоћ пресве- те богородице да ће нам помоћи у тим за нас жене најтежим мукама, које сам ја за- борављала истог тренутка када би своју тек рођену бебу узела на руке не подр- жавам нову моду порођаја са епидуралом јер тиме избегавамо да испунимо запо- вест да у мукама рађамо, али и награду која следи као неописива радост која не може ни са чим да се пореди павле је рођен у време бомбардовања 1999, у тре- нутку када су почеле сирене да завијају и нестало је струје у порођајној сали рођен је у исти дан кад и ја, па сам му ја одабра- ла име по нашој крсној слави петар је, уз брата павла, добио име као други наслед- ник крсне славе катарина се умало није родила у колима кад смо ишли ка бол- ници и ја сам јој дала име, а ани је дала катарина, док је милица, као мезимица, добила име по бакиној жељи шта мислите о вантелесној оплодњи? – из оно мало скромног знања о ван- телесној оплодњи, пошто смо укључени у борбу против чедоморства, формирали смо свој став да из више разлога не одо- бравамо тај начин доласка до потомства ко смо ми да се играмо бога?! ако бог не даје децу, он зна зашто сматрамо да би црква требало да има јасан став о том пи- тању, имајући у виду све злоупотребе које се дешавају у тим експериментима где се директно крши божија воља можда ро- дитељи који се одлуче на тај корак нису упознати са тиме да се од неколико опло- ђених ембриона бирају они најбољи, а да се остали уништавају или замрзавају ради злоупотребе, а то је већ чедоморство не препуштамо богу да нас дарује потом- ством него тражимо начине да то сами ре- шимо а свуда око нас бог нам шаље децу напуштену, жељну љубави, домови су пу- ни такве деце која би нам испунила срца и животе радошћу, а ми смо слепи и жури- мо да нашом вољом себи наметнемо још једну грешку за коју ћемо такође морати дати одговор на страшном суду још стра- шније је то да велики број парова томе прибегава јер имају проблем стерилитета изазван намерним прекидима трудноћа у младости, а држава већим делом покрива трошкове абортуса, а касније те исте љу- де лечи од стерилитета и субвенционише вантелесну оплодњу која је веома скупа какав апсурд! имате ли поруку охрабрења српским породицама у прилог вишедетства? мирко: „не знам како бих препоручио људима који нису у вери, јер би они наве- ли низ логичних разлога против, а верни- цима није потребно, они схватају зашто се лишавамо удобног живота и не бојимо тешкоћа али, уопште, цело друштво је до сада тако васпитавано а и даље се тако васпитава, да не показује расположење за проширењем и јачањем породице, а она је темељ друштва такође и школски систем умногоме утиче на уздрмавање темеља по- родице али тиме се нико не бави као да то уопште није важно него су важне сасвим друге ствари могу само рећи: нека нам господ буде милостив!“ вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 39 сведочанства о рођењу исуса хри- ста налазе се у јеванђељима по ма- теју и луки јеванђеља казују да се исус родио у граду витлејему у пећини, где су му се поклонила тројица мудраца са истока по једном древном предању, то су били валтазар, гашпар и мелхиор, који су у име свих источних мудрости и религија даровали христа светим да- ровима: «и ушавши у кућу, видеше дете са маријом матером његовом, и падо- ше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: зла- то, тамјан и смирну“ (мт 2, 11) злато као цару, тамјан као богу и смирну као човеку данас се дарови светих мудра- ца чувају у манастиру светог павла на светој гори, као дар српске принцезе маре бранковић на месту пећине рођења богомладен- ца, 324 године је по вољи цара кон- стантина великог и његове мајке цари- це јелене започета градња храма, прве царске задужбине у светој земљи, да- нас једне од најстаријих и најпоштова- нијих хришћанских богомоља уопште градња храма је завршена 333, а осве- ћена 339 године храм је имао осмоу- гаону основу, а олтар се налазио тачно изнад пећине, где је и данас простор испред олтара је био украшен прелепим подним мозаицима, зидови су били украшени зидним сликама са предста- вама васељенских сабора и светитеља, а од главног улаза до олтара у две ко- лоне постављено је укупно 48 стубова у појединим стубовима виде се рупе у облику крстова из којих су излетали стршљенови који су натерали сарацен- ске разбојнике у бекство када су прова- лили у храм са намером да га опљачкају и оскрнаве по освећењу, овај храм је постао вели- ки центар ходочашћа хришћана из нај- ранијег хришћанског периода, због чега се указала потреба за његовим проши- рењем тако је у 6 веку цар јустинијан знатно проширио храм, поставио че- твороугаону основу, додатно проширио и украсио претходне подне мозаике, обогатио зидне слике константинове стубове је оставио где су и били тада је изнад главног улаза урађен познати мозаик у поду на коме је представљено рођење богомладенца и поклоњење му- драца овај мозаик је 614 године спа- сао овај храм од персијанског униште- ња, јер је на њему приказан персијски мудрац, због чега га је разбојничка хор- да персијанаца поштедела током исто- рије храм христовог рођења је доживео многе пљачке, паљевине, скрнављења, али и обнове, у којима се ипак није мно- го шта променило у величини и изгледу још од времена крсташких похода светиње свете земље пети део: на месту рођења богомладенца храмрођењахристовог јелена јонић храм христовог рођења (извор: traveladventuresorg) 40 4 / 2016 данас се храм христовог рођења на- лази у центру витлејема, и грчка пра- вославна јерусалимска патријаршија, којој припада највећи део, дели га са јерменима и римокатолицима улаз у храм је веома низак и захтева од ходо- часника да се савију на уласку спуштен је из два велика разлога: како османлије не би коњима улазиле у храм и како би се показало поштовање према светињи поклоном од некадашњег јустинијано- вог храма из 6 века данас се могу видети широки наос, константинови стубови, већи делови прелепог подног мозаика и делови фрескописа на стубовима и зи- довима у самом храму данас се налазе три наоса наоси и куполе су фреско- писани предивним сценама у два нао- са се налазе фреске и мозаици из 1160 године који описују библијске мотиве и васељенске саборе део пода главног наоса је прекривен даскама испод којих су мозаици из константиновог храма са мотивима птица, цвећа и винове лозе, а испред главног олтара налази се осмо- угаони мозаик, најлепши по мотивима, који потиче из времена цара јустинија- на на константинове стубове се данас ослања дрвена таваница из 14 века ко- ја је обновљена у 19 веку на источној страни храма налази се олтар са бога- то украшеним иконостасом и бројним кандилима, а испод самог олтара налази се пећина рођења богомладенца главни олтар и место рођења припадају право- славној цркви улаз у пећину се налази у олтару и има шеснаест степеника, лево од степеница је место рођења на коме се налази витлејемска звезда са четрнаест кракова на којој пише − овде је рођен исус христос од марије дјеве 1717 г ова година означава годину када је пр- ва златна витлејемска звезда украдена и када је замењена садашњом сребрном звездом изнад витлејемске звезде виси стално упаљених петнаест кандила од којих шест припада православнима, пет јерменима и четири римокатолицима на пар метара од места рођења налази се капела јасли, место на коме је пре- света богородица богомладенца стави- ла у јасле, које су у то време прављене од глине, оригиналне јасле су нестале и замењене су данашњим позлаћеним ја- слама изнад капеле јасли је мозаик из 12 века; поред капеле воде степенице из пећине и њима се, ако се настави, стиже у храм свете екатерине на божић храм рођења исуса хри- ста постаје централно место за цело хришћанство тога дана патријарх је- русалимски након ноћења у манастиру светог илије, месту где су преноћила тројица мудраца са истока, долази у ви- тлејем са патријархом на коњима до- лазе и тројица свештеника, као три му- драца од доласка патријарха почиње литија свештенства, народа и поклони- ка по пропису који је установљен још у 4веку данас, као и од 4 века, службе на месту рођења исуса христа, и у глав- ном олтару храма могу да врше само свештеници православне цркве аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo капела јасли (извор: svetazemljainfo) место рођења христовог и витлејемска звезда (извор: bleon1wordpresscom) манастирхиландар јул / август 2016 41 манастир хиландар је један од нај- значајнијих духовних центара у срба – он је први српски уни- верзитет, прва духовна академија, највећа ризница средњовековних књига, икона, фресака, владарских докумената, најзна- чајнија српска средњовековна болница, најзначајнији дипломатски посредник између србије и византије, највећи расад- ник српског просветитељског духа од 13 до 19 века, творац идеја државотворности и слободе српских земаља света српска царска лавра манастир хиландар смештен je у североисточ- ном делу свете горе, на 2,5 км од морске обале историја хиландара се може пра- тити од 982 године када се помиње грч- ки монах георгије хеландарис који се настанио у области данашњег хиланда- ра и ту подигао своју келију и параклис први пут се званично у списима мана- стир хиландар помиње 1015 године, ка- да се седамнаести по реду потписао јев- статије, игуман манастира хеландариу гусари и други разбојници хиландар спаљују и делимично руше средином 12 века, но манастир убрзо доживљава поновно оснивање од стране стефана немање, у монаштву симеона, и њего- историјахиландарасе може пратитиод 982 године кадасе помиње грчки монах георгијехеландарис којисе настанио уобластиданашњегхиландара светиње свете горе др немања јонић 42 4 / 2016 вог сина монаха саве 1198 године они затичу стари католикон, цркву, затим два пирга, делове старе трпезарије и пар ке- лија од византијског цара алексија iii анђела издејствовали су златопечатну хрисовуљу, 1198 године којом се мана- стир хиландар са свим светим местима у области милеја ставља под власт и упра- ву монаха симеона и монаха саве мана- стир постаје независан од манастира ва- топед и постаје самоуправни манастир исте године цар алексије iii издаје нову златопечатну хрисовуљу којом хилан- дар проглашава српским манастиром као ктиторско наслеђе породице немањића наредне две године хиландар доживља- ва процват, бива у потпуности обновљен, подижу се нови конаци и келије, проши- рује се трпезарија и прикупљају се српски монаси који су већ дуже времена борави- ли широм свете горе године 1199 сава и симеон су окупили још четрнаест мањих манастира и келија у близини манастира и назвали их хиландаром, чиме мана- стир добија статус лавре симеон и његов син, краљ стефан првовенчани новчано обезбеђују манастир поклонима у виду метоха у области хвосна и косова монах сава 1200 године пише хилан- дарски типик, устав по којем се руко- воде сви калуђери манастира фебруара 1200 године монах симеон се упокојио у хиландару, а мошти му положише у гроб, у јужни зид наоса од тог момента до дана данашњег сви виђенији српски владари, велможе, деспоти, краљеви, ца- реви сматраће манастир хиландар ду- ховном мајком српског рода и полагати посебну пажњу на очување и изградњу српског духовног и државног бића значајнију обнову и проширење ма- настир ће доживети у време краља ми- лутина у 14 веку када ће се прошири- ти главна црква, посвећена ваведењу пресвете богородице (21 новембар по јулијанском календару), утврдити спо- љашње зидине, подићи нови конаци и нова трпезарија на темељима старе цар душан ће средином 14 века даровати манастир многим списима, драгуљи- ма, моштима, метосима широм србије и македоније и знатно га финансијски оснажити током отоманског царства многе виђеније српске главе ће наћи свој спасоносни дом у хиландару, а ма- настир ће плаћати велике порезе тур- ској порти у цариграду за сам манастир и своје метохе, што ће га кроз отоман- ску историју дугу 400 година у великој мери ослабити стицајем историјских околности бугарски калуђери постају заступљенији у хиландару, преузимају управну улогу средином 18 века и сма- трају га својим манастиром све до 1896 године, када га српски краљ александар обреновић златом откупљује од бугара, манастир хиландар, светлописано 1999 (извор: hilandarinfo) икона пресвете богородице тројеручице (извор: ман хиландар) мозаична икона из 12 века (извор: ман хиландар) светиње свете горе јул / август 2016 43 враћа све манастирске дугове и додатно га дарива од тада срби поново поста- вљају свог игумана и преузимају ини- цијативу, да би већ 1916 године чинили већину манастирског братства у периоду између два светска рата ма- настир се у мањој мери обнавља, а након другог светског рата наступа време не- сташица, економске оскудице и смање- ње броја монаха на неколицину године 1970 је изграђена нова библиотека на месту старе, а 1998 започета је обнова хиландара у мањој мери поводом про- славе осам стотина година хиландара на жалост, 2004 године је избио вели- ки пожар у којем је изгорело око педесет процената од укупне корисне површине манастира страдали су: конаци, игуме- нарија, дохија, синодик срећа је да су ван пожара били најзначајнији делови манастира данас се хиландар обнавља из сопствених финансијских извора и уз помоћ донација које углавном долазе из србије још важније, манастир хиландар у наше време доживљава духовну и мате- ријалну обнову, а његово братство броји око 50 монаха што се архитектуре манастира тиче, поред главне цркве–католикона, уну- тар манастирских зидина налази се укупно дванаест мањих цркава–пара- клиса, већина их је фрескописана, са дуборезним иконостасима, олтарима и куполама сваки од параклиса везан је за различит период историје манасти- ра, а градили су их српски, византијски, руски, арбанашки, влашки владари, хи- ландарски монаси, као и бугарске ха- џије хиландару припада типикарница светога саве освећеног са најстрожи- јим типиком и иконом богородице млекопитатељице ова келија ужива највеће поштовање од свих светогор- ских манастира хиландарска библиотека је најзначај- нија ризница писане речи за српски род она има најбројнију збирку српских сред- њевековних рукописа, један од најзначај- нијих фондова словенских рукописа уоп- ште библиотека је и једна од најстаријих словенских библиотека истовремено је била и књижевни и преписивачки центар средњевековне српске књижевности, на- уке и уметности данас поседује око 1150 старих рукописних књига, 383 хрисовуље и повеље, 76 старих штампаних књига, 6 инкунабула, око 4500 старих књига и преко 40000 књига од 17 до 20 века хиландарска ризница поседује пре- ко 1400 икона, иконописаних у периоду од 12 до 20 века, и представља једну од најбогатијих ризница на светој гори хи- ландар може да се похвали да има велики број чудотворних икона, чак 7, од којих су најзначајније: икона пресвете богороди- це тројеручице, богородица млекопита- икона исус пантократор (извор: ман хиландар) обнова белог конака из 15 века, васкрс 2016 г (аутор) католикон манастира хиландара, светлопис из 1998 г (извор: ман хиландар) 44 4 / 2016 тељица, богородица попска, одигитрија – мозаична икона многе иконе предста- вљају најлепша дела византијске уметно- сти, као што су богородица одигитрија из 1260 године и христос пантократор из 13 века која је проглашена 2000 године у атини за најлепшу икону исуса христа хиландар чува и многе богослужбене реликвије: мошти преко стотину свети- теља, делове светих дарова, делове часног и животворног крста, делове трновог венца, патерицу светог саве освећеног и многе друге затим су у католикону и олтарске завесе које су јефимија (1399) и анастасија (1556) везле златом на свили и још многе одежде и литургијски сасуди фрескопис је изузетно богат, представљен је на око 5500м2 у око 12 параклиса, пирго- вима и трпезарији хиландар данас има један активни ме- тох, мило арсеницу
... а када го- вори отац мој већи је од мене, мисли на своју људску природу због тога ће господ на постављено питање апосто- ла филипа: господе, покажи нам оца, одговорити: ко је видео мене, видео је оца господ христос од почетка, ка- да се зачиње у утроби приснодјеве и док чини чуда, затим на богојављање и преображење, као и када васкрсава и побеђује смрт чини то у садејству са оцем и духом хаџи драган б поповић 22 4 / 2016 у новом завету бог се открива јасно у три личности у старом завету, тројични бог се види, али нејасно као кроз маглу, или окренут леђима човеку, сем у случају авраамовог гостољубља где се праоцу аврааму појављују три анђела божи- ја доносећи му радосну вест о буду- ћем рођењу благословеног сина исака у новом завету бог се открива јасно у три личности, први пут приликом кр- штења господа на јордану, и то онолико колико он сматра да је човеку довољно да схвати његову надумну тајну живо- га бога бог отац на јордану прославља сина гласом: ово је син мој љубљени, а дух свети као бели голуб сведочи за сина, слећући му на раме и када се го- спод преображава на гори тавор, бог отац поново сведочи за свога сина, а дух свети се тада појављује као седе- фасто бели облак преображење свети оци називају друго богојављање, а све- ти григорије богослов сведочи: људи нас препознају по нашем гласу и посред- ством гласа могу се чути и наше речи, тако је јован претеча господњег дола- ска назван гласом јер се његовим служе- њем реч очева о сину објави људима на празник пресвете тројице кога прослављамо педесетог дана од васкр- сења христовог, господ од оца шаље духа светог који силази у облику огње- них, раздељених језика на све присутне у сали горници којих тада на молитви беше сабрано 120 људи заједно са бо- городицом и апостолима на јордану дух свети се јавља као голуб да пока- преславно име које нам је откривено свише тема броја јул / август 2016 23 педесетница – силазак духа светога на апостоле, рабуланско јеванђељe, сирија, 6 век (извор: википедија) же чистоту и незлобивост бога сина, а апостолима се овде јавља као огњени језик: као огањ да сагори греховност њихову до тада, јер постају епископи цркве; као топлота да загреје вером срца њихова због мисије ширења ра- досне вести свету и као светлост да просветли ум њихов, да у чистоти ми- сли и новим и свима разумљивим је- зиком постану непорочни мисионари истините вере од дана силаска духа светог на апостоле, дух свети живи у цркви и црква живи духом светим, а господ у цркви својој добија народ једног духа, народ новог израиља као закључак, наведимо речи најзна- чајнијег савременог мисионара српске цркве, светог владике николаја вели- мировића, који о јединству и улогама свете тројице у спасењу све творевине овако збори: отац је главни архитек- та света; бог син је главни извођач ра- дова, а бог дух свети је главни декора- тер, украситељ космоса аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тајна тројице је за нас истовре- мено и врло блиска и врло да- лека и то почињући од нашег крштења, када смо ми били погруже- ни, може се рећи, са затвореним очима у љубав оца, сина и светога духа, не схватајући шта то значи и ради чега нам је дато по мери проласка времена (чак и ако су се катихизиси додавали кати- хизисима и објашњења објашњењима), тајна није постајала јаснија за наше ср- це, сувише учмало, да би веровало по- казује се да је потребно много времена, а понекад и читав живот, да би се про- дубила и постала освешћена наша вера и ово као да је природно сам христос је упозоравао своје апостоле, да има још много да им каже, али да сада то они не могу појмити међу тим многим, била је несумњиво и тајна пресвете тројице и ми такође не можемо схватити, но тим не мање верујемо у оца, сина и светога ду- ха, једнога бога у три лица но, ми схва- тамо истовремено да је ова богословска формула, која савршено одражава исти- ну, – оно што смо се ми научили у цркви или од родитеља, – недовољно за нас и никада неће бити довољно да би прони- кли у тајну реч је о одређењима, без ко- јих се ми не можемо снаћи, а која су ипак недовољна – о чисто спољашњем означа- вању тајне нашим ограниченим људским појмовима у ствари, не захваљујући то- ме што ми владамо овим појмовима, ма колико они били апсолутно тачни (ми се сећамо како се због једног слова – омо- усиус и омиусиус – једносуштан или по- добносуштан богу оцу христос, – реша- вала судбина цркве и нашег спасења), или боље речено, не благодарећи само истинитом исповедању вере, не откри- ва нам се сва дубина тајне само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот превод са руског: небојша ћосовић 24 4 / 2016 гостољубље авраамово, живопис из римских катакомби (via latina), 4 век (извор: stgeorgegreenvilleorg) протојереј александар шаргунов неизрецива тајна пресвете тројице само у мери како ми сами улазимо у ову тајну, живот пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане пресвете тројице може нас се дотаћи и повести у недокучиве бездане само онда када ми будемо на неки начин узнесени, ако бог благоизволи, – ми ћемо бити уну- тар те тајне путеви приближавања овој тајни су различити, зато што су различита наша призвања свако од нас има свој особени пут, да би ушао у општење са богом – по мери његовог смирења и чистоте – у ко- ме је свака ипостас несливено и нераз- дељно повезана са двема другима као што сведочи свети григорије богослов: „када говорим о оцу, ја одмах почињем да мислим о сину, и мисао моја се исто- времено устремљује ка духу светом“ можда је по милости божијој, некоме било дато да је бог – отац са свом њего- вом безграничном љубављу, а не безлич- ни хладни бог његова љубав не оскудева никада он је дуготрпељив и многомило- стив, он чека и прашта свима који му до- лазе, као што отац у јеванђељској причи прашта своме блудноме сину нема више апстрактног бога, скоро одсуствујућег – постоји бог, који узима на себе сву бри- гу о нама, и коме у радости или крајњем очајању може свако прићи просто и по- верљиво, као дете своме оцу и ко је познао оца, томе је близак син исто као што се ономе ко је по- знао сина, даје да осети близину оца ми кажемо да отац учествује у тајни оваплоћења и нашег спасења у свему и до краја са сином, ис- пуњавајућим са са- вршеном љубављу и поверењем вољу оца и истори- ја спасења је таква да бог није хтео да има другог људског лица, до онога какво је примио син ње- гов јединородни ја и отац – јед- но смо, – ка- же хри- стос „ко тема броја јул / август 2016 25 митроносни протојереј александар шаргунов је видео мене, видео је оца“ (јн 14, 9) сам христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуно- ћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме „и када дође он, дух истине, увешће вас у сву истину“ (јн 16, 13) у дан педесетнице дух свети започиње дело просвећења цркве, и у дан нашег крштења и ми- ропомазања он започиње ово спаси- тељско служење у скривеним дубинама нашег срца он нас не учи помоћу речи и дефиниција он нас учи, како каже апостол јован богослов, „унутарњим помазањем“ (1јн 2, 27), знањем, које он ставља у наша срца и које нам даје да увидимо и окусимо како је благ господ и символ вере испуњава се за нас диса- њем божанског живота ово служење духа светога цркви – само је почетак ми никада не можемо бити више него „мрављим тепањем“, као што се изразио преподобни јефрем си- рин, када говоримо о божанским ства- рима људски живот је недовољан и са- ма вечност сувише мала да би нас увела у бездане дубине тајне неизрециве љу- бави у три ипостаси а ми, толико мало знајући о богу, усходићемо нашим по- кајањем и нашом верношћу њему, – из открића у откриће и нама ће се дати да разумемо у срцу тајну пресвете тројице, оно што „око не видје, ухо не чу, и у срце човјеку не дође“ (1кор 2, 9) – оно што је бог припремио онима који га љубе и менославно учење светогор- ских монаха се заснивало на пракси исусове молитве и богослужбеном поштовању имена божијег из таквог опита усвојена је формула „име божије јесте сам бог“, коју је раније формулисао свети јо- ван кронштатски именославци су сматрали да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекула- ције, него молитвени опит, у којем се име божије не одваја од самога бога именославни израз „име божије је- сте бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „бог јесте име“ по учењу именославаца свако призива- ње имена божијег је дејствено због присуства божијег у свом имену, не- зависно од психолошког настројења онога који га изговара противници именославља су приговарали да та- ква формулација чини бога „зави- сним“ од свог имена израз „име божије јесте сам бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену божијем, различито је прихваћен у именослав- но-монашкој, религиознофилософ- ској и званичној црквеној средини у току трајања спорова о имену божи- јем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена божијег једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предме- том, неодељиво од предмета, које из- ражава суштину предмета други су у имену видели само знак који је при- додат предмету, и који никако не ути- че на суштину предмета светогорски спорови руских мона- ха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божи- јег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења; сродни су и са богословљем иконе и са богословљем светог григорија паламе питање о имену божијем у руском богословљу христос за време свог земаљског живота не открива апостолима у пуноћи тајну пресвете тројице последњу реч он оставља духу светоме 26 4 / 2016 тема броја јул / август 2016 27 о имену божијем у руском богословљу светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о границама богопознања и природе имена божијег, која је настала у iv веку поводом евномијевог учења хх века по ло- ском је исто толи- ко важно колико и питање о иконама по њему име исус христос, као име оваплоћења, „по- стало је почетак сваког богословља у источном хри- шћанству“ иако имено- славци нису има- ли јединствено учење у вези са именом божи- јим, може се рећи да је најрањиви- је место у њихо- вом богословљу теорија о вези између имена и предмета, међу све- тогорским монасима посебно изра- жена код монаха илариона у његовој „теорији чаше“, насталој као одговор на рецензију монаха хрисанта, а међу московским интелектуалцима код м д муретова нарочито је неумерена претензија монаха илариона да њего- во учење о имену божијем изражава нови догмат, који је он открио и који захтева одговарајуће признање такође, доста ра- њиво место у учењу именославаца било је схватање имена бо- жијег као енергије бо- жије, што се посебно огледа у делима ан- тонија булатовића у философији имена булгакова сусреће се схватање имена као енергије божије и као сместишта енергије божије философија имена флоренског би- ла је органски укло- пљена у његово учење о енергетском симво- лу, који је тумачен у оквирима синергије такво поистове- ћење имена божијег са божијом енер- гијом гледано из угла теологије григо- рија паламе сасвим је погрешно треба рећи да је почетком хх века, у време спорова о имену божијем, богословље светог григорија паламе било слабо познато међу богословима руске пра- вославне цркве по мишљењу флорен- ског, булгакова и лосева, именославље у свештеном простору храма, целокупно биће човечје уче- ствује у богослужењу цркве на различите начине сједињујући по- крете са молитвом један од највидљи- вијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком овакав вид учествовања чо- века у свештеном сабрању можемо по- сматрати као исповедање вере у тро- јичног бога, што подразумева и веру у животворну смрт господњу и славно спаситељево васкрсење осењивање верних крсним знаком јесте вид ис- поведања вере у свету тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподо- бљујући се на светотројичном начину постојања, живимо као складна зајед- ница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са богом о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама: „не стидимо се исповедати распетога, начинимо се уздањем знак крста прстима на челу и на свему, над хлебом који једемо, над чашом коју пијемо, при уласку и изла- ску из храма, када лежемо и када уста- јемо, при ходу и при одмору када је у питању символика покрета приликом осењивања крсним знаком, професор лазар мирковић, каже: „код крсног знамења дотиче се прво чело уз по- мињање имена бога оца, зато што је чело место разума када спуштамо ру- ке на груди помињемо име сина, који је сишао од оца, а када осењујући се додирнемо рамена, помињемо име ду- ха светога, који је дух снаге и моћи, а рамена наша символизују ту снагу и бранислав илић 28 4 / 2016 светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова xiv века међу руским богословима хх века док је вођа светогорских именосла- ваца антоније булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звуко- ве и слова имена божијег, као и то да они приписују имену божијем наро- читу магичну силу, раздвајајући име божије и његову звучну љуштуру, до- тле су учени именославци, нарочито лосев и флоренски, разрадили пита- ње магичке природе речи и имена у неким радовима флоренског може се наћи да је име исус бог заједно са ње- говим звуковима важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају бог и твар именославље флоренског и булгако- ва, је према томе, на неки начин, бого- словска основа за њихову софиологију учење именославаца о дејству име- на божијег у светим тајнама цркве такође је једнострано тако претвара- ње хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изго- варања имена божијег, него и од низа других чинилаца питање о имену божијем у руском богословљу, може се рећи, још није до- било одговарајућу богословску оцену по мишљењу владимира лоског, из- рада тачне формулације о истинском поштовању имена божијег, која би би- ла утемељена на духовном опиту, мо- гла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодат- них сила и светости“ у цркви текст је закључни део студије „име божије у руској теологији 20 века“, аутора јеромонаха доситеја (радивојевића), издавач манастир хиландар 2012 осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу о осењивању крсним знаком нам говори свети кирило јерусалимски у својим катихезама моћ“ свети јефрем сиријски, о осењи- вању крсним знаком поучава: „уместо штита покриј се часним крстом, зна- мењујући њима све делове тела и ду- ше а то се не чини само руком, него и мишљу, свом пажњом твојом“ препо- добни старац серафим саровски, бо- гомудро говори о осењивању крсним знаком: „крсни знак је знак због кога бог обраћа своју пажњу на нас и због кога на нас излива своју спасоносну доброту крсни је знак онај печат због кога бог прима наше молбе молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име исуса христа – ја нисам дошао сам, мене је исус христос послао к теби, господе! а да је то стварно тако, сведочи печат ње- гов на мени – крсни знак!“ присетимо се свете тајне крштења или тајне уласка у цркву, када ново- крштени (новопросветљени), одмах након исповедања вере, изговара сле- деће речи које су праћене осењивањем крсним знаком: „поклањам се оцу, и сину, и светоме духу, тројици једи- носуштној и нераздељивој“ из овог примера можемо закључити да нас сва- ко осењивање крсним знаком подсећа на крштењску купељ и на наше испо- ведање вере приликом крштења све- ти јован златоуст о крсном знаку на богослужењу каже: „све што се одно- си на наше освећење врши се крсним знаком; ако треба да се препородимо (у крштењу), то бива крсним знаком; ка- да нам се припрема тајанствена храна (света евхаристија), и то бива знаком крста“ данас смо сведоци лоше и погубне „праксе“, да се верни народ на богослу- жењу осењује крсним знаком механич- ки, а често се то чини и погрешно и у моментима када коме одговара, што за последицу има чињеницу да је осењи- вање крсним знаком постало вид инди- видуалне побожности богослужбени живот цркве у потпуности има сабор- ни карактер и чије је јединство оства- рено у личности предстојатеља који предводи сабрање ако смо на почетку рекли да осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглаша- вање, онда би по природи ствари било нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који тема броја јул / август 2016 29 предстоји богослужењем на тај начин бисмо избегли механичко осењивање крсним знамењем и ова свештена ге- стикулација престала би да буде вид индивидуалистичке побожности као што је осењивање крсним зна- ком на богослужењу израз учешћа це- лог бића човековог и усаглашавање са богослужбеним сабрањем, тако је и благосиљање у богослужењу саставни део свих богослужења у старом заве- ту првосвештеник је благосиљао само о празницима, а свештеници два пу- та дневно, а благослов се изговарао и приликом читања књиге закона ста- розаветно богослужење је почињало устаљеним благословом „благословите господа“ у књизи о немији имамо пример почетка богослужења благосло- вом: „рекоше левити: уставите! благо- сиљајте господа бога свога од века и до века, и да се благосиља име твоје слав- но и узвишено спрам свакога благосло- ва и хвале“ у новом завету благослов такође представља један о битних рад- њи или момената у богослужењу као што је старозаветна историја почела благословом божијим приликом ства- рања света, тако новозаветна историја почиње благословом архангела гаври- ла пресветој дјеви приликом благове- сти, речима: „ благословена си ти ме- ђу женама и благословен је плод утробе твоје“ благосиљање у богослужењу има двоструки пут: најпре ми иштемо бла- гослов божији да сиђе на нас, а потом благосиљамо бога и његова славна де- ла спасења благосиљање у богослуже- њу од стране свештенослужитеља, јесте апостолски дар који се предаје еписко- пима и презвитерима приликом њихо- вог рукоположења ради изграђивања цркве када говоримо о благосиљању, немогуће је не поменути возгласе који јесу један вид благосиљања типичан пример јесу возгласи на крају друге и осме светилничне молитве на јутре- њу: „јер је благословено и прославље- но свечасно и величанствено име твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин“ (возглас дру- 30 4 / 2016 осењивање крсним знаком на богослужењу показује и наше саглашавање, те је по природи ствари нормално да се верни осењују крсним знаком када то чини и свештеник који предстоји богослужењем фото: svetidimitrijeno ге светилничне молитве на јутрењу) и „јер је благословено свесвето име тво- је, и прослављено царство твоје, оца и сина и светога духа, сада и увек и у векове векова амин (возглас осме све- тилничне молитве на јутрењу) почетни возгласи богослужења нас преводе са овоземаљског живота ка молитвеном заједничарењу са госпо- дом, које је најактивније управо на бо- гослужењу почетни возглас можемо окарактерисати као један вид путоказа ка чему ми идемо и који је циљ нашег молитвеног сабрања узмимо за при- мер почетни возглас светих литургија „благословено царство, оца и сина и светога духа“, већ на почетку ли- тургије нас као једна катихеза поучава да учешћем у литургији учествујемо у реалности царства небеског, подсећа- јући се на дубоке речи светог јована златоуста да је литургија „предукус царства небеског“ све древне литур- гије почињале су и завршавале се нај- старијим богослужбеним благосло- вом: мир свима као што нам говори завршни возглас шесте светилничне молитве на јутрењу:„јер си ти цар ми- ра и спас душа наших, и теби славу уз- носимо, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и векове векова амин“ го- спод је цар и давалац мира свештеном сабрању свим богослужбеним радњама претходи управо благосиљање: вход, кађење, читање светописамских оде- љака, (као што и читамо на светој литургији тј прокимен пред читање одељка из апостола „господ ће дати снагу народу своме, господ ће бла- гословити народ свој миром“), по- чиње благосиљањем молитва за до- бијање благослова је такође један од битних богослужбених момената јер ђакон од предстојатеља пред сваку бо- гослужбену радњу тражи благослов различити су видови благосиљања од свештенослужитеља: епископ бла- госиља дикиријама и трикиријама, часним крстом и обема рукама, док презвитер благосиља десном руком, а на пасху приликом отпуста благоси- ља часним крстом битно је дотаћи се и питања поло- жаја прстију деснице која благосиља иконографија нам открива различите форме положаја прстију, тако два спо- јена прста која благосиљају предста- вљају две природе господа нашег ису- са христа, а три прста која благосиљају представљају свету тројицу средином 16 века, појавило се тумачење о имја- нословном слагању прстију, где су ка- жипрст и средњи прст били спојени тако, где је први од њих био исправљен и представљао слово и, а други уперен и мало савијен представљао слово с, палац је савијен и пресецајући дома- ли прст, приказује са њим слово х, а на крају мали прст уперен и мало савијен представља слово с ово би значило да је распоред прстију чине слова јелин- ског алфабета и осликавају монограм спаситеља на крају можемо закљу- чити да осењивање крсним знаком и благосиљање у богослужењу цркве не представљају некакав обичај или нека- кву представу наше индивидуалне по- божности, већ су два саставна дела сва- ког богослужења, али и нашег живота у цркви, којим сведочимо и исповедамо веру у свету тројицу како нам и сведочи преподобни порфирије кавсокаливит о обичају светогорских монаха у свакодневном тражењу благослова једни од других (изговарајући две речи, опростите и благословите) али исто тако и овај свети старац критикује само механичко изговарање речи благослова (благосло- вите), знајући величину ових светих речи увек имајући на памети да је го- спод тај који благосиља и шаље благо- дат свом народу тема броја јул / август 2016 31 32 4 / 2016 док са благословом епископа срем- ског василија, свети бранковићи походе питоми срем, почев од 20 марта до 8 августа 2016, и њихове часне мошти благосиљају верни народ да се обожи, сложи и умножи, и православни мисионар му иде у походе, у белегиш, оп- штину стара пазова, да упозна благоче- стиву породицу дујковић која свесрдно учествује у свим духовним збивањима мирко (43) и данијела (38) имају пето- ро деце: павле (17), катарина (15), петар (13), ана (10) и милица (5) њихов паро- хијски свештеник, о ђорђе ковљен, из цркве која се сматра највећом у срему, после литургије на дан храмовне славе преноса моштију св николаја мирли- кијског чудотворца, каже: „о њима бих могао много причати, али као благослов биће и ово доста данијелу сам предло- жио за орден св мајке ангелине, као изузетно ревносну мајку хришћанку, и очекујемо га, ако бог да, 30 јуна када ча- сне мошти светих бранковића стижу у белегиш цела породица је укључена у све сфере црквеног живота, не пропуштају ниједну литургију нити духовна преда- вања видели сте, деца су укључена у цр- квени хор, ана се издваја својим звонким гласом и она га води, петар је у олтару ми, свештеници, се трудимо не само да буде задовољен квантитет, него прво ква- литет који ће бити квасац, и ту су нам од велике помоћи овакве породице данас је веома тешко привући децу цркви и пра- вим вредностима једна парохијанка, која је водила куд, пожалила ми се да деца за то више не показују интерес, јер им је сада кабловска тв и интернет на првом месту, ријалити шоу, виртуелне игрице, мобил- ни телефони, а кад тога није било куд је радио пуном паром“ иако недовршена и без фасаде, њихова кућица је сва у цвећу дела њихових ру- ку су видљива и пред кућом, и у уређеном дворишту, и под беличастим пластеници- ма у башти у њиховом скромном дому започињемо разговор о њиховој вери и свему оном што је о њима о ђорђе само начео данијела: „прво да вам се захвалимо што сте испунили нашу жељу да драге го- сте из православног мисионара угостимо и овај лепи дан посветимо вама и свим читаоцима, да поделимо своје искуство хришћанског живота, плодове вере, јер сматрамо да ћемо тиме и другима помо- ћи нажалост, мали је број вишедетних породица да би својим примером сведо- чиле да је то права вредност, да такве по- родице, иако су у лошијим материјалним ситуацијама, не треба да код људи изази- вају неку одбојност, јер оне су благослов за њихове фамилије, чак и за места у ко- јима живе моја велика жеља је била да брак са мирком буде „једном за цео жи- вот“, и да наша деца имају срећно детињ- породицадујковић сввладиканиколајкажедасмо мисамо„старатељи“ децикојунамјебогдаоидаћемозањихдатиодговор вишедетне хришћанске породице радмила грујић јул / август 2016 33 ство уз оба родитеља, и да им будемо узор у животу јер, било ми је 11, а мом брату дејану 10 година, кад смо осетили терет развода наших родитеља тада смо жи- вели у новој градишци, у западној сла- вонији отац се поново оженио и добио ћерку нину, а онда смо сви избегли сеп- тембра 1991 у босанску градишку уско- ро је маћеха оставила мог оца и ћерку и вратила се у славонију, а ја сам остала да водим домаћинство и бринем се о дво- годишњој сестри у босанској градишци уписала сам гимназију, али је нисам завр- шила због ратних дешавања, избеглиштва и породичних проблема дошла сам у но- ве бановце, запослила се у кафићу, потом у болници, преко омладинске задруге, где је радила моја пријатељица, а сада мо- ја кума, и у вртићу, као спремачица моји родитељи нису били у вери, тако да сам пут до господа проналазила кроз разне животне ситуације и тешкоће негде је у мени постојало осећање да ме неко на том путу чува и штити убрзо је за мном до- шао мој брат и живели смо овде сами без контакта са родитељима за мене је чудо да нас је тада господ сачувао од многих погибељи које су нам претиле мој отац је сада у босанској градишки, као и моја сестра нина, која је тамо удата и мајка је троје деце а моја мајка је 1992 са исеље- ничком визом отишла у аустралију, код родбине, и вратила се 2004 она и мој брат сада живе у новим бановцима крштена сам у цркви свете петке на калемегдану у 21 години, на празник св стефана дечанског, а венчање је било у ја- нуару 1999, у храму св василија остро- шког у новим бановцима, и тамо смо жи- вели са мирковим родитељима у нашем случају се показало да заиста без невоље нема богомоље те суморне 1999, када је требало прво дете да дође на свет, звуци сирена и одјеци детонација са аеродрома у батајници пореметили су наше спокој- ство у ишчекивању радосног догађаја у таквим околностима, мирко први пут у животу одлази у цркву на литургију и по- чиње да пости током великог часног по- ста тако је то почело“ мирко: „мој деда и баба по оцу, родом из централне босне, са планине озрен, колонизовани су 50-их година у бачкој, село дероње, и имали пет синова моји родитељи су дошли у нове бановце кра- јем 60-их година нашу крсну славу, све- те апостоле петра и павла, почели су да славе тек 90-их имам само старијег бра- та, мирослава крштен сам у 15 години у парохијској цркви у старим бановцима завршио сам средњу машинску школу у земуну радио сам у полицији и у оним бурним политичким збивањима 1998 био на косову, у дечанима мислим да ме је благодат светиње покренула у духовном правцу, нешто се преломило у мени и ви- ше нисам желео да радим као полицајац тако сам оставио тај посао пред бомбар- довање имам 15 година радног стажа, а сада радим као самостални грађевински предузетник“ 34 4 / 2016 како сте се скућили? кад сте започели производњу цвећа и здраве хране? – пре шест година купили смо ову ку- ћу још у изградњи, од 70 квадрата, са могућношћу сређивања поткровља исте квадратуре, са плацем од 28 ари, ску- пивши један део новца, а други део смо позајмили, и успео сам да средим само најнужније, приземље дванаест годи- на живели смо с мојим родитељима, где нам се родило четворо деце, а пето овде недавно ми се отац упокојио да бисмо организовали пластеничку производ- њу цвећа добили смо кредит од фонда за развој војводине једва смо се из њега ишчупали, зато је кућа остала недоврше- на пре четири године тв стара пазова снимала је кратак прилог о нашој произ- водњи цвећа данијела: „ја сам се бавила тиме и у новим бановцима и зато смо одлучили да сада то сви породично радимо и још допунимо производњом органског по- врћа имамо и козе, свиње и живину производимо квалитетан козји сир, али пласман је најтежи део носимо на пија- цу, али ту нема неке зараде осим дечјег додатка за четворо деце у износу 10000 динара, друге помоћи немамо, осим од родитеља, родбине и пријатеља није ла- ко произвести органску храну, али кад дође до продаје, држава нимало не по- маже напротив, увози храну третирану хемикалијама уместо да подстиче пољо- привреднике да производе здраву храну много је напуштене обрадиве земље у србији која пропада“ каква треба да буде права хришћанска породица? свето писмо каже да се чо- век освећује речју божијом и молитвом (1тим 4, 5) колико је то присутно у ва- шој породици? – мислим да је, уз љубав, јако битно и то да су супружници у вери то закључу- јем из личног искуства јер је мирко био тај који је први ушао у веру и литургиј- ски живот исповедамо се код нашег па- рохијског свештеника, а пут нам се отво- рио летос да упознамо оца серафима из манастира благовештење са рудника ко- ји нам је рекао да смо, док је он жив, ми његова духовна деца, а дао нам је и моли- твено правило, посебно деци недељом нам је обавезан одлазак на литургију и заједничко читање молитава радним да- нима је то теже ускладити због различи- тих смена кад су деца у школи до сада су за време великих постова постили прву и задњу недељу, а овај часни пост пости- ли смо сви заједно до краја свако њихо- во учешће на литургији за мене је срећа и нада да ће то семе бачено на њихове младе душе некада дати плода жене су доста изгубиле тзв еманципацијом, јер супружници су пред богом исти у части и тај неприкосновени божански поредак: христос–црква, муж–жена, не може се нарушити новонасталим тенденцијама модерног времена осветити дом и жи- вот могуће је једино живећи литургијски, јер та благодат коју човек понесе са ли- тургије даје нам снагу током недеље да се боримо са разним искушењима није ла- ко данас бити човек када су мерила овог света сурова али господ нам није обећао да ће нам на земљи бити лако него и када вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 35 паднемо треба да устанемо и узмемо крст свој и, благодарећи му, опет кренемо ка обећаном нам царству мене је божија промисао, кроз књигу љиљане хабјано- вић ђуровић о св мајци ангелини, од- вела први пут у манастир крушедол 2007 где сам пронашла веру и смисао живота кроз тешкоће и невоље није случајно ни што управо на дан св мајке ангелине, у манастиру велика ремета, налазим књи- гу оца рафаила карелина како породици вратити изгубљену радост, која ме је духовно просветила чудни су путеви го- сподњи! кажу да дође време кад господ сваког човека призове себи, тако да је болест наше кћерке ане била тај конач- ни позив мени да све бриге предам њему нашој ани је у 5 години откривен дија- бетес тип 1 од тада је на инсулину тешко нам је да прихватимо њену болест, али осећам и да ме је милост мајке ангели- не пратила све ове године дајући ми снагу у невољама, чинећи ме бољим човеком и учвршћујући ме у вери на вест коју је да- нас објавио о ђорђе о ордену св мајке ангелине, обузео ме је неки страх и зеб- ња, јер примити такав дар за мене значи велику одговорност да нашу децу васпи- там њеним примером, да буду на понос и родитељима и своме православном роду нека би дао господ, молитвама св мајке ангелине, да истрајем и да оправдам ово поверење које ми је указано да ли знате да, поред многих акатиста посвећених пресветој богородици, по- стоји и акатист васпитање? у чему је су- штина хришћанског васпитања? – да, знамо за тај акатист и читамо га хришћанин треба да се труди да сву своју снагу, љубав и умеће усмери ка подизању и васпитању своје деце, али да, пре све- га, моли господа да му у томе помогне, јер ако се узда само у своје способности не може се назвати хришћанином св вла- дика николај каже да смо ми само „ста- ратељи“ деци коју нам је бог дао и да ћемо за њих дати одговор без обзира на све те- шкоће и искушења, не треба поклекнути, јер и то је знак да смо у божијој милости, јер кога бог воли њега и кара верујем да се жена спасава рађањем, али не ми- слим да је то посебан подвиг, јер су нам доступне многе погодности какве нису имале наше прабаке, а ипак су у много тежа времена рађале и по десеторо деце ако се супружници поштују и испуњава- ју божије заповести, онда стварају једну хармонију, а могу достићи и обожење у показивању љубави треба имати границу јер се дешава да се та љубав злоупотре- би децу треба хвалити и давати им по- дршку у добрим стварима које чине, али исто тако развијати дух самокритике да их он у овим смутним временима усмери на добар пут, да од малих ногу буду будни и да стражаре ми се трудимо да тако жи- вимо, али тешко је васпитавати децу по мерилима хришћанским, јер се друштво у којем живимо труди да те вредности ома- ловажи и исмеје, као да жели да се разби- је традиционална породица мирко: у данашњем времену изопаче- них вредности, када се деци испуњавају све жеље, а заузврат се не траже никакве обавезе, сасвим је разумљиво што се по- родица која васпитање деце заснива на 36 4 / 2016 хришћанским вредностима сусреће са ве- ликим искушењима када та деца већи део времена проводе у школи са друштвом и на разним местима и активностима где преовлађују неке друге вредности, онда до сукоба ова два концепта мора да дође да ли родитељи у оваквом небивалом време- ну својим снагама и способностима могу извести своју децу и себе на пут спасења? не бих рекао оно што нам се намеће као одговор познато је – овакве тешкоће го- спод даје по мери наших могућности, да би то бреме препустили њему које школе деца уче и у чему су посебно талентована? – павле и катарина иду у исту средњу школу, ваздухопловну академију у бео- граду, он завршава 2 разред а она 1 раз- ред, са врло добрим успехом основци су: петар, 6 разред, врло добар, и ана 3 раз- ред – одлична, а милица је у вртићу пока- зала су надареност у разним креативним правцима: фолклор, музика, спорт, али због новчаних ограничености, нису могли максимално да напредују док је постојао у нашем селу куд, сва деца су играла и путовала на разне манифестације у руко- метном клубу, који је две године постојао у оквиру школе, павле и катарина пока- зали су завидан таленат тренутно павле и петар тренирају фудбал за локални клуб, а катарина жели да се учлани у не- ки куд у београду и настави свој пут ко- ји траје од пете године школска деца иду на веронауку, то је био њихов избор, и на територији општине стара пазова сви до- бијају бесплатно светосавско звонце пе- тар већ више година саслужује у олтару у нашој цркви, ана је за певницом, и обоје су чланови црквеног хора „вазнесење го- сподње“ милица лепо пева духовне пе- сме што се тиче зависности од интернета, друштвених мрежа и мобилних телефона, боримо се забранама и ограничењима, ме- ђутим право питање је како надлежни, којима су пуна уста заштите права деце и спречавања злостављања и насиља над њима, о овом злу, које је толико узело ма- ха, ћуте и не предузимају ништа све чешће се говори о агресивности де- це шта мислите о томе? – приче које све чешће слушамо о зло- стављању деце служе изгледа да би се сте- као утисак да држава брине о деци, а у ствари је обрнуто она подиже напетост и ствара услове за то велика пошаст су мобилни телефони, који и нису телефо- ни него цели компјутери, који отуђују децу једне од других али и од родитеља деца су с нама, али нису присутна а др- жава дозвољава да и основци носе теле- фоне у школу с друге стране, то играње и губљење времена, које води зависности и отуђењу, треба родитељ да плати ви- димо по нашој деци да се осећају угроже- ним ми их учимо хришћанском животу а њих исмејавају што иду у цркву; видимо да воде унутрашњу борбу, нарочито ста- рија деца а држава шаље омбудсмане, на- водно да штите људска права, а они уносе нестабилност, застрашују родитеље и до- приносе више да се у породици погоршају односи а не поправе; по њиховим закони- ма, родитељи имају само обавезе а нема- ју права, а деца имају само права а немају никакве обавезе, ни према родитељима, нити их смеш присилити на то што је најгоре, омбудсмани говоре у корист ате- изма и постављају се изнад цркве и хри- шћанског васпитања причајте нам о вашем доприносу у ду- ховним збивањима цркве данијела: „у једној емисији на ради- ју „слово љубве“ слушала сам један топао глас који је вапио и слао позив мајкама српкињама да престану да убијају децу у својим утробама, глас који је позивао на покајање износећи страшну статистику о броју абортуса у нашој земљи, поготово малолетничких то је професорка биљана спасић која већ годинама држи предавања вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 37 о борби против беле куге потресена, схва- тила сам да више не могу мирно седети, да ћу све своје слободно време посветити борби против тог ужаса ту моју одлуку потврдила је већ прва прочитана страница књиге оца рафаила карелина како породи- ци вратити изгубљену радост чула сам и за благовештењску литију за забрану абор- туса у београду, отишли смо и тамо упо- знали радојка љубичића, иницијатора по- крета „за! – забрану абортуса“ (београд), сарадника руског међународног покрета „за живот“ (москва), који нам је уручио двд видео „света гора – за живот“, издање белоруске православне цркве богу хвала, на њој смо упознали драге пријатеље, југо- слава и милијану орбовић и њихову кћер- кицу милицу, и душанку јанковић, осни- вача покрета за природни прираштај деце, васпитање и образовање – „изданак“, који се много труде на организацији и спрово- ђењу ове идеје креће наше дружење, и на наш предлог да се та прича шири, у догово- ру и са благословом о ђорђа, организујемо прво предавање на тему абортуса у белеги- шу, у новембру 2015, затим уочи празника материце 2015 у цркви у новим бановци- ма, и треће у марту 2016 у цркви у старим бановцима овим ангажовањем упознали смо дивне људе које смо чули на радију „слово љубве“, др милијану савић, миле- та станојловића и биљану спасић, која је ускоро била драга гошћа у нашем скром- ном дому захвална сам господу што нам је омогућио да и ми дамо мали допринос овој озбиљној борби сваког 7 у месецу одвојимо време да одемо на трг републи- ке где се одржава изложба, деле флајери и скупљају потписи да се абортус у нашој земљи забрани плакала сам кад је биљана износила бројке малолетничких абортуса, да по статистици српкиње рађају 0,80, тј ни једно цело дете, и питала се шта би на то рекла мајка југовића сматрам да је ве- лики допринос ако бар на једну жену ути- чемо да то не учини мој лични утисак је да државу и људе који је воде не занима много овај проблем јер нигде у медијима не можете чути ни видети ове људе који се боре за спас свога народа, за спас душа тих несрећних жена које су, верујем, учиниле овај велики грех из незнања захваљујем се нашим дивним свештеницима из ова три села што су омогућили нашим сугра- ђанима да чују ове врсне предаваче и да им се пружи шанса да се замисле и пока- ју, и да се укључе у ову заједничку борбу да сачувамо нашу децу од овога греха та- кође шаљем апел свим епископима и све- штеницима спц да нас подрже, да нам се придруже на овом путу, да причају о ово- ме злу на сваком богослужењу, на сваком часу веронауке, да наша деца чују и знају да нам је „све дозвољено, али нам није све на корист“, да их поуче лепоти целому- дрија ми немамо право да ћутимо о овом проблему јер нас обавезују божије запове- сти да рађамо и пунимо земљу сносимо и ми, као народ, колективну одговорност ако ћутимо, јер то значи да одобравамо да тај проблем није занемарљив говори и ова ваша рубрика о вишедетним породицама, којих је мало, а ако се стање у држави и свест у народу хитно не промени, чак ни овај мали број вишедетних породица неће умилостивити господа да нас не казни за нашу непослушност њему, животодав- цу ми, уз божију помоћ, настављамо да у овом нашем подунављу и даље организу- јемо трибине, чак и у неким школама, јер је јако битно да нас чују млади“ да ли за вас постоје годишњи одмори? – с обзиром на то да држимо козе, коке и свиње, радимо у пластеницима, неизво- дљиво нам је отићи од куће и на два дана шаљемо децу на екскурзије са школом, мада нам и то буде финансијско оптере- ћење никада нисмо добили гратис екс- курзију, а имамо четири школарца чешће идемо на поклоничка путовања, посебно волимо фрушкогорске манастире у њи- ма смо стекли пријатеље, одлазимо им на славе ја сам срцем везана за крушедол, јер сам на почетку мог пута у веру тамо упо 38 4 / 2016 знала драгу мати пелагију са којом сам у честом контакту, посебно за празник св мајке ангелине обишли смо студеницу, жичу, петковицу у шабачкој епархији летос смо били у ћелијама, лелићу, као- ни, на трешњи код мати злате, и код на- шег духовника, о серафима, у манастиру благовештење на руднику у тим светиња- ма човек осети благодат, напаја се њоме, и то нас држи и даје нам снагу да лакше под- несемо терет искушења како су прошла благословена стања и порођаји? ко је деци дао имена? – ниједна трудноћа није била иста као ни порођај, али нормално сам испуња- вала све своје обавезе сматрам да ако је жена здрава, не постоји разлог због чега не би водила нормалан живот наравно да нека мала доза стрепње увек постоји, али треба да се поуздамо у помоћ пресве- те богородице да ће нам помоћи у тим за нас жене најтежим мукама, које сам ја за- борављала истог тренутка када би своју тек рођену бебу узела на руке не подр- жавам нову моду порођаја са епидуралом јер тиме избегавамо да испунимо запо- вест да у мукама рађамо, али и награду која следи као неописива радост која не може ни са чим да се пореди павле је рођен у време бомбардовања 1999, у тре- нутку када су почеле сирене да завијају и нестало је струје у порођајној сали рођен је у исти дан кад и ја, па сам му ја одабра- ла име по нашој крсној слави петар је, уз брата павла, добио име као други наслед- ник крсне славе катарина се умало није родила у колима кад смо ишли ка бол- ници и ја сам јој дала име, а ани је дала катарина, док је милица, као мезимица, добила име по бакиној жељи шта мислите о вантелесној оплодњи? – из оно мало скромног знања о ван- телесној оплодњи, пошто смо укључени у борбу против чедоморства, формирали смо свој став да из више разлога не одо- бравамо тај начин доласка до потомства ко смо ми да се играмо бога?! ако бог не даје децу, он зна зашто сматрамо да би црква требало да има јасан став о том пи- тању, имајући у виду све злоупотребе које се дешавају у тим експериментима где се директно крши божија воља можда ро- дитељи који се одлуче на тај корак нису упознати са тиме да се од неколико опло- ђених ембриона бирају они најбољи, а да се остали уништавају или замрзавају ради злоупотребе, а то је већ чедоморство не препуштамо богу да нас дарује потом- ством него тражимо начине да то сами ре- шимо а свуда око нас бог нам шаље децу напуштену, жељну љубави, домови су пу- ни такве деце која би нам испунила срца и животе радошћу, а ми смо слепи и жури- мо да нашом вољом себи наметнемо још једну грешку за коју ћемо такође морати дати одговор на страшном суду још стра- шније је то да велики број парова томе прибегава јер имају проблем стерилитета изазван намерним прекидима трудноћа у младости, а држава већим делом покрива трошкове абортуса, а касније те исте љу- де лечи од стерилитета и субвенционише вантелесну оплодњу која је веома скупа какав апсурд! имате ли поруку охрабрења српским породицама у прилог вишедетства? мирко: „не знам како бих препоручио људима који нису у вери, јер би они наве- ли низ логичних разлога против, а верни- цима није потребно, они схватају зашто се лишавамо удобног живота и не бојимо тешкоћа али, уопште, цело друштво је до сада тако васпитавано а и даље се тако васпитава, да не показује расположење за проширењем и јачањем породице, а она је темељ друштва такође и школски систем умногоме утиче на уздрмавање темеља по- родице али тиме се нико не бави као да то уопште није важно него су важне сасвим друге ствари могу само рећи: нека нам господ буде милостив!“ вишедетне хришћанске породице јул / август 2016 39 сведочанства о рођењу исуса хри- ста налазе се у јеванђељима по ма- теју и луки јеванђеља казују да се исус родио у граду витлејему у пећини, где су му се поклонила тројица мудраца са истока по једном древном предању, то су били валтазар, гашпар и мелхиор, који су у име свих источних мудрости и религија даровали христа светим да- ровима: «и ушавши у кућу, видеше дете са маријом матером његовом, и падо- ше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: зла- то, тамјан и смирну“ (мт 2, 11) злато као цару, тамјан као богу и смирну као човеку данас се дарови светих мудра- ца чувају у манастиру светог павла на светој гори, као дар српске принцезе маре бранковић на месту пећине рођења богомладен- ца, 324 године је по вољи цара кон- стантина великог и његове мајке цари- це јелене започета градња храма, прве царске задужбине у светој земљи, да- нас једне од најстаријих и најпоштова- нијих хришћанских богомоља уопште градња храма је завршена 333, а осве- ћена 339 године храм је имао осмоу- гаону основу, а олтар се налазио тачно изнад пећине, где је и данас простор испред олтара је био украшен прелепим подним мозаицима, зидови су били украшени зидним сликама са предста- вама васељенских сабора и светитеља, а од главног улаза до олтара у две ко- лоне постављено је укупно 48 стубова у појединим стубовима виде се рупе у облику крстова из којих су излетали стршљенови који су натерали сарацен- ске разбојнике у бекство када су прова- лили у храм са намером да га опљачкају и оскрнаве по освећењу, овај храм је постао вели- ки центар ходочашћа хришћана из нај- ранијег хришћанског периода, због чега се указала потреба за његовим проши- рењем тако је у 6 веку цар јустинијан знатно проширио храм, поставио че- твороугаону основу, додатно проширио и украсио претходне подне мозаике, обогатио зидне слике константинове стубове је оставио где су и били тада је изнад главног улаза урађен познати мозаик у поду на коме је представљено рођење богомладенца и поклоњење му- драца овај мозаик је 614 године спа- сао овај храм од персијанског униште- ња, јер је на њему приказан персијски мудрац, због чега га је разбојничка хор- да персијанаца поштедела током исто- рије храм христовог рођења је доживео многе пљачке, паљевине, скрнављења, али и обнове, у којима се ипак није мно- го шта променило у величини и изгледу још од времена крсташких похода светиње свете земље пети део: на месту рођења богомладенца храмрођењахристовог јелена јонић храм христовог рођења (извор: traveladventuresorg) 40 4 / 2016 данас се храм христовог рођења на- лази у центру витлејема, и грчка пра- вославна јерусалимска патријаршија, којој припада највећи део, дели га са јерменима и римокатолицима улаз у храм је веома низак и захтева од ходо- часника да се савију на уласку спуштен је из два велика разлога: како османлије не би коњима улазиле у храм и како би се показало поштовање према светињи поклоном од некадашњег јустинијано- вог храма из 6 века данас се могу видети широки наос, константинови стубови, већи делови прелепог подног мозаика и делови фрескописа на стубовима и зи- довима у самом храму данас се налазе три наоса наоси и куполе су фреско- писани предивним сценама у два нао- са се налазе фреске и мозаици из 1160 године који описују библијске мотиве и васељенске саборе део пода главног наоса је прекривен даскама испод којих су мозаици из константиновог храма са мотивима птица, цвећа и винове лозе, а испред главног олтара налази се осмо- угаони мозаик, најлепши по мотивима, који потиче из времена цара јустинија- на на константинове стубове се данас ослања дрвена таваница из 14 века ко- ја је обновљена у 19 веку на источној страни храма налази се олтар са бога- то украшеним иконостасом и бројним кандилима, а испод самог олтара налази се пећина рођења богомладенца главни олтар и место рођења припадају право- славној цркви улаз у пећину се налази у олтару и има шеснаест степеника, лево од степеница је место рођења на коме се налази витлејемска звезда са четрнаест кракова на којој пише − овде је рођен исус христос од марије дјеве 1717 г ова година означава годину када је пр- ва златна витлејемска звезда украдена и када је замењена садашњом сребрном звездом изнад витлејемске звезде виси стално упаљених петнаест кандила од којих шест припада православнима, пет јерменима и четири римокатолицима на пар метара од места рођења налази се капела јасли, место на коме је пре- света богородица богомладенца стави- ла у јасле, које су у то време прављене од глине, оригиналне јасле су нестале и замењене су данашњим позлаћеним ја- слама изнад капеле јасли је мозаик из 12 века; поред капеле воде степенице из пећине и њима се, ако се настави, стиже у храм свете екатерине на божић храм рођења исуса хри- ста постаје централно место за цело хришћанство тога дана патријарх је- русалимски након ноћења у манастиру светог илије, месту где су преноћила тројица мудраца са истока, долази у ви- тлејем са патријархом на коњима до- лазе и тројица свештеника, као три му- драца од доласка патријарха почиње литија свештенства, народа и поклони- ка по пропису који је установљен још у 4веку данас, као и од 4 века, службе на месту рођења исуса христа, и у глав- ном олтару храма могу да врше само свештеници православне цркве аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo капела јасли (извор: svetazemljainfo) место рођења христовог и витлејемска звезда (извор: bleon1wordpresscom) манастирхиландар јул / август 2016 41 манастир хиландар је један од нај- значајнијих духовних центара у срба – он је први српски уни- верзитет, прва духовна академија, највећа ризница средњовековних књига, икона, фресака, владарских докумената, најзна- чајнија српска средњовековна болница, најзначајнији дипломатски посредник између србије и византије, највећи расад- ник српског просветитељског духа од 13 до 19 века, творац идеја државотворности и слободе српских земаља света српска царска лавра манастир хиландар смештен je у североисточ- ном делу свете горе, на 2,5 км од морске обале историја хиландара се може пра- тити од 982 године када се помиње грч- ки монах георгије хеландарис који се настанио у области данашњег хиланда- ра и ту подигао своју келију и параклис први пут се званично у списима мана- стир хиландар помиње 1015 године, ка- да се седамнаести по реду потписао јев- статије, игуман манастира хеландариу гусари и други разбојници хиландар спаљују и делимично руше средином 12 века, но манастир убрзо доживљава поновно оснивање од стране стефана немање, у монаштву симеона, и њего- историјахиландарасе може пратитиод 982 године кадасе помиње грчки монах георгијехеландарис којисе настанио уобластиданашњегхиландара светиње свете горе др немања јонић 42 4 / 2016 вог сина монаха саве 1198 године они затичу стари католикон, цркву, затим два пирга, делове старе трпезарије и пар ке- лија од византијског цара алексија iii анђела издејствовали су златопечатну хрисовуљу, 1198 године којом се мана- стир хиландар са свим светим местима у области милеја ставља под власт и упра- ву монаха симеона и монаха саве мана- стир постаје независан од манастира ва- топед и постаје самоуправни манастир исте године цар алексије iii издаје нову златопечатну хрисовуљу којом хилан- дар проглашава српским манастиром као ктиторско наслеђе породице немањића наредне две године хиландар доживља- ва процват, бива у потпуности обновљен, подижу се нови конаци и келије, проши- рује се трпезарија и прикупљају се српски монаси који су већ дуже времена борави- ли широм свете горе године 1199 сава и симеон су окупили још четрнаест мањих манастира и келија у близини манастира и назвали их хиландаром, чиме мана- стир добија статус лавре симеон и његов син, краљ стефан првовенчани новчано обезбеђују манастир поклонима у виду метоха у области хвосна и косова монах сава 1200 године пише хилан- дарски типик, устав по којем се руко- воде сви калуђери манастира фебруара 1200 године монах симеон се упокојио у хиландару, а мошти му положише у гроб, у јужни зид наоса од тог момента до дана данашњег сви виђенији српски владари, велможе, деспоти, краљеви, ца- реви сматраће манастир хиландар ду- ховном мајком српског рода и полагати посебну пажњу на очување и изградњу српског духовног и државног бића значајнију обнову и проширење ма- настир ће доживети у време краља ми- лутина у 14 веку када ће се прошири- ти главна црква, посвећена ваведењу пресвете богородице (21 новембар по јулијанском календару), утврдити спо- љашње зидине, подићи нови конаци и нова трпезарија на темељима старе цар душан ће средином 14 века даровати манастир многим списима, драгуљи- ма, моштима, метосима широм србије и македоније и знатно га финансијски оснажити током отоманског царства многе виђеније српске главе ће наћи свој спасоносни дом у хиландару, а ма- настир ће плаћати велике порезе тур- ској порти у цариграду за сам манастир и своје метохе, што ће га кроз отоман- ску историју дугу 400 година у великој мери ослабити стицајем историјских околности бугарски калуђери постају заступљенији у хиландару, преузимају управну улогу средином 18 века и сма- трају га својим манастиром све до 1896 године, када га српски краљ александар обреновић златом откупљује од бугара, манастир хиландар, светлописано 1999 (извор: hilandarinfo) икона пресвете богородице тројеручице (извор: ман хиландар) мозаична икона из 12 века (извор: ман хиландар) светиње свете горе јул / август 2016 43 враћа све манастирске дугове и додатно га дарива од тада срби поново поста- вљају свог игумана и преузимају ини- цијативу, да би већ 1916 године чинили већину манастирског братства у периоду између два светска рата ма- настир се у мањој мери обнавља, а након другог светског рата наступа време не- сташица, економске оскудице и смање- ње броја монаха на неколицину године 1970 је изграђена нова библиотека на месту старе, а 1998 започета је обнова хиландара у мањој мери поводом про- славе осам стотина година хиландара на жалост, 2004 године је избио вели- ки пожар у којем је изгорело око педесет процената од укупне корисне површине манастира страдали су: конаци, игуме- нарија, дохија, синодик срећа је да су ван пожара били најзначајнији делови манастира данас се хиландар обнавља из сопствених финансијских извора и уз помоћ донација које углавном долазе из србије још важније, манастир хиландар у наше време доживљава духовну и мате- ријалну обнову, а његово братство броји око 50 монаха што се архитектуре манастира тиче, поред главне цркве–католикона, уну- тар манастирских зидина налази се укупно дванаест мањих цркава–пара- клиса, већина их је фрескописана, са дуборезним иконостасима, олтарима и куполама сваки од параклиса везан је за различит период историје манасти- ра, а градили су их српски, византијски, руски, арбанашки, влашки владари, хи- ландарски монаси, као и бугарске ха- џије хиландару припада типикарница светога саве освећеног са најстрожи- јим типиком и иконом богородице млекопитатељице ова келија ужива највеће поштовање од свих светогор- ских манастира хиландарска библиотека је најзначај- нија ризница писане речи за српски род она има најбројнију збирку српских сред- њевековних рукописа, један од најзначај- нијих фондова словенских рукописа уоп- ште библиотека је и једна од најстаријих словенских библиотека истовремено је била и књижевни и преписивачки центар средњевековне српске књижевности, на- уке и уметности данас поседује око 1150 старих рукописних књига, 383 хрисовуље и повеље, 76 старих штампаних књига, 6 инкунабула, око 4500 старих књига и преко 40000 књига од 17 до 20 века хиландарска ризница поседује пре- ко 1400 икона, иконописаних у периоду од 12 до 20 века, и представља једну од најбогатијих ризница на светој гори хи- ландар може да се похвали да има велики број чудотворних икона, чак 7, од којих су најзначајније: икона пресвете богороди- це тројеручице, богородица млекопита- икона исус пантократор (извор: ман хиландар) обнова белог конака из 15 века, васкрс 2016 г (аутор) католикон манастира хиландара, светлопис из 1998 г (извор: ман хиландар) 44 4 / 2016 тељица, богородица попска, одигитрија – мозаична икона многе иконе предста- вљају најлепша дела византијске уметно- сти, као што су богородица одигитрија из 1260 године и христос пантократор из 13 века која је проглашена 2000 године у атини за најлепшу икону исуса христа хиландар чува и многе богослужбене реликвије: мошти преко стотину свети- теља, делове светих дарова, делове часног и животворног крста, делове трновог венца, патерицу светог саве освећеног и многе друге затим су у католикону и олтарске завесе које су јефимија (1399) и анастасија (1556) везле златом на свили и још многе одежде и литургијски сасуди фрескопис је изузетно богат, представљен је на око 5500м2 у око 12 параклиса, пирго- вима и трпезарији хиландар данас има један активни ме- тох, мило арсеницу
Свеска: 350 | Православно име Пресвете Тројице
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су једно“ (1Јн 5, 7) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ сремски Г Василије Фото: Црквена општина Шид (hramsvetognikolajasidrs) Фотографија на трећој страни корице: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал 3, 27) Фото: Митрополија црногорско-приморска (mitropolijacom) Фотографија на полеђини корице: Црква Свете Тројице у Гроцкој Фото: Информативна служба СПЦ (спцсрб) СВЕСКА 350, ЈУЛ / АВГУСТ 2016 Рeч уредника Име изнад сваког имена 3 Реч пастира Безумни богаташ као савремени друштвени и пастирски изазов 4 Материк Света мученица Недеља 7 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Из беседе на први стих Јовановог Јеванђеља 9 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 11 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (III) 15 Тема броја „Славу коју си ми дао, ја дајем њима“ 19 Преславно Име које нам је откривено свише 22 Протојереј Александар Шаргунов Неизрецива тајна Пресвете Тројице 24 О имену Божијем у руском богословљу 26 Осењивање Крсним знаком и благосиљање у богослужењу 28 Вишедетне хришћанске породице Породица Дујковић 32 Светиње Свете Земље Храм Рођења Христовог 39 Светиње Свете Горе Манастир Хиландар 41 Идите и научите све народе Архиепископ белгородски Јован О мисионарској одговорности мирјана 45 Из историје Српске Православне Цркве Повест о Светом Јовану Владимиру и Косари 48 Догађај Величанствен дочек Мајке Ангелине у Угриновцима 50 Света мајка Ангелина као пример жртве и љубави 51 Мисионарско писмо Како је компанија Ласта добила крсну славу 54 Представљамо Вам Црква Светог Трифуна 57 Сведочанства Свети Нектарије Егински – исцелитељ од рака 59 Мисионарски излог Охридски пролог на немачком језику 61 Поезија Пресвета Тројица 63 Свети цар Лазар (Видовдан) 63 Бити онај што небо разуме 63 Тројица се трипут јави 64 Небеске двери 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Преславно име Пресвете Тројице јул / август 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
1. 104961 / ...правде имена свога ради уз то трпљење и ту песму њена душа је ВАСКРСАВА? ла и постајала већ овде на зе- мљи извор сваке утехе, вере, наде и љуба- ви дубоко у себи она је сваку тугу и жа- ло...
1. 104961 / ...правде имена свога ради уз то трпљење и ту песму њена душа је ВАСКРСАВА? ла и постајала већ овде на зе- мљи извор сваке утехе, вере, наде и љуба- ви дубоко у себи она је сваку тугу и жа- ло...
17
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саВАСКРСАВА?📌 ња са христом
јесте и тајна нашег будућег живота у
векове због тога свети григорије бо-
гослов каже: „христов крст је символ
неп
...греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и са
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... да се на њему, наводно укле- том, разапне и тиме још више осрамоти наш господ исус христос чудесно дрво се тек тада дало обрадити господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу зато је крст силно знаме- ње вечне победе над греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саваскрсавања са христом јесте и тајна нашег будућег живота у векове због тога свети григорије бо- гослов каже: „христов крст је символ непрекидног рата са грехом и тиме символ вечног мира са богом и људи- ма, уколико ови (људи) нису робови греха“ сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти (1кор 1, 18) наша света православна црква прославља два крстовдана најстро- жијим постом, а која представљају три догађаја први, 5/18 јануара као пред- празништво крштења господњег на јордану, тј богојављања свете троји- це другог крстовдана, 14/27 септем- бра православни не празнују само про- налазак часног крста у јерусалиму од стране свете равноапостолне царице јелене, него и свечани повратак крста господњег из персије 628 године, кога цар ираклије хтеде да унесе свечано у јерусалим кроз златна врата све док цар не скиде са себе своја свечана цар- ска обележја и не оста само у скромној кошуљи, анђео му није дао да крст до- несе до голготе у скромности крста христовог и сви наши животни путеви добијају вечно- сни смисао постојања, због чега и анђео господњи указа на скромност крстоно- шења цару ираклију али и свима људи- ма до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу часни крст (извор: crkvaat) тема броја септембар / октобар 2016 31 јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила божија нама који се спасавамо зашто је (апостол) послан да не проповеда мудрим речима? зато што је реч о крсту, сама по себи, сила божија за оне који се спасавају сходно томе, њен циљ се постиже и без мудрости речи а за оне који ги- ну, она је лудост; и ма колико је улеп- шавали и облагали мудровањима, све ће бити бескорисно; они који ги- ну и даље ће је сматрати лудошћу и тако пропадати ријеч о крсту је ово: бог овапло- тивши се, умро је на крсту и спасао нас; веруј у њега и спашћеш се они који гину и који се спасавамо – као да су и одређени – једни за пропаст, а други за спасење; тако да ма колико се опирао онај који гине – погинуће, а онај који се спасава – спашће се, ма колико одступао повремено од спа- соносног пута посматрање људских судбина наводи на мисао да има не- што кобно (судбинско) у путевима људским међутим, вера уверава, да је читав човеков живот – дело њего- ве слободне воље, и ако он пропада, сам себе упропашћује, и ако се спа- сава – не бива против воље вучен ка спасењу неко својим начином жи- превод са руског: небојша ћосовић распеће христово, детаљ средњовековне иконе из сванетија, грузија, 12 век (извор: википедија) св теофан затворник: реч о сили крста 32 5 / 2016 вота заиста долази до тога, да не мо- же прихватити реч о крсту; а неко, истим тим начином живота долази до тога, да вољно прихвата ову реч пр- ви гине, други се спасава ток живота са свим његовим случајностима, иа- ко није у нашој вољи, ипак је морал- на настројеност увек у нашој вољи управо зато што један не прима реч о крсту, сходно своме начину мишљења и образованој нарави, и кроз то пропада, сам је крив за то; и то што други не доживља- ва никакво противљење овој речи, ни од стране свога ума, ни од стране нарави, и зато је вољно прима и спасава се, такође нема ничега, што би га опре- дељивало на веру меха- нички, мимо његове сло- бодне воље све- ти павле узима ове и друге особе, онаквима какве се оне показују пред његовом проповеди он проповеда у синагоги, у аеропагу, или у приватној кући: једни га исмејавају, други постављају питања, а трећи, у ћутању са- кривши слушану проповед у срце, потајно долазе апосто- лу кући, и коначно се обраћа- ју ко је привукао последње? и ко је одгурнуо прве? не знамо ко, може- мо рећи и додати: не, није бог одгур- нуо прве, зато што он хоће да се сви спасу и приђу у познање истине; није он само привлачио последње, јер када би он почео да привлачи свакога, онда би сви били спасени тако исповеда- мо иако овде има нешто несхватљи- во, ипак је несумњиво, да нема ничега што би било супротно вољи божијој и правди апостол својом проповеђу са- мо утврђује чињеницу, оно што је за- кључио из надзирања обраћених јед- на је проповед, и слушају је људи једне врсте и једног краја, али једни верују и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“ из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота 52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао је да је дохва- ти, али није успео након много безуспе- шних покушаја, помислио је да се ради о прелести, и тужан и скрушен се вратио у своје скровиште међутим, чудесна ико- на која је блештала невероватним сјајем указивала му се и даље, из вечери у ве- че тада је одлучио да позове све мештане из кастра, који је у то време био духовни манастир евангелистриа једини манастир који је и данас ак- тиван на острву је мушки манастир евангелистриа, удаљен око пет кило- метара од града скијатоса, смештен такође у густој, боровој шуми у којем тренутно живе четворица монаха и обављају свакодневно божије службе (ми смо учествовали у недељној све- тој литургији, коју је тај дан служио монах родом из египта, који већ дуже живи у манастиру) овај прелепи манастир датира с кра- ја осамнаестог века, а завршен је на самом почетку деветнаестог века, тач- није 1806 године у облику је крста и има три велике куполе међутим, по- ред своје лепоте и старих икона које и овај манастир има у изобиљу, својевре- мено је одиграо изузетно битну улогу у грчкој историји за време владавине турака наиме, манастир је вазда пома- гао прилично скромно становништво на разне начине, те је тако и подржао и учествовао у побуни против турске окупације тако је манастир евангели- стриа познат по чињеници да је баш у њему,1807 године, на разбоју исткана прва савремена грчка застава – велики бели крст са позадином од јарко плаве боје грчкога мора, као симболом отпо- ра отоманском царству велика заста- ва чува се и дан-данас у порти цркве и поносно и видљиво је истакнута преко пута олтара 54 5 / 2016 једна од православних цркава у кастру један од древних православних храмова у кастру центар скијатоса (са својих, у то време више од тридесетак активних црквица које су данас све неактивне и служе, на жалост, само као туристичка атракција) не би ли се и они уверили и видели нео- бичну икону пресвете богородице како лебди у ваздуху тако је, захваљујући икони богородице која лебди саграђен манастир, који је по икони добио име иконистриа, управо на месту на којем ју је старац симеон и про- нашао народ острва ју је одмах прогласио за заштитницу скијатоса и до дана дана- шњег богородица је заштитница острва поред овог необичног догађаја, ико- на богородице је необична још по много чему њена необична лепота додатно је украшена венцем свежег, ситног медите- ранског цвета доцније је пренета у најве- ћу и главну цркву у граду скијатос, у храм света три јерарха, где се и данас бри- жљиво чува и износи пред сваку свету литургију наравно, црква као своје нај- веће благо сматра икону „панагија ико- нистриа“, премда се у цркви на свим зи- довима налазе прелепе и драгоцене иконе светаца старе углавном око две стотине, три стотине година заштитница острва се слави два пута годишње, 21 новембра и прве свете не- деље после првог јула, када је 1655 годи- не пронађена септембар / октобар 2016 55 унутрашњост сачуваног дела олтара древне цркве у кастру разбој на којем је 1807 године изаткана прва савремена грчка застава фрескопис у једној од тридесетак активних цркава у кастру од времена када је конзул милан ракић стигао у манастир грачани- цу, није се много тога променило историјске прилике су сличне, али је „ра- кићево“ поље око грачанице, које је пу- кло на четири стране преко дугих поља и равница из чијих мрких бразда бије пара, сада покривено безбројним стамбеним објектима манастир грачаница, иако на- падан и још увек опасан бодљикавом жи- цом, није се померио са свог места многи су као песникиња десанка максимовић пожелели ставити је у недра и загрејати тако студену од старости она и даље стамено стоји на левој обали реке грачан- ке, десне притоке ситнице, недалеко од липљана, античке улпијане манастир св богородице, задужби- на је краља милутина, његове жене симониде и сина стефана са још три светиње српске православне цркве на косову и метохији, налази се на списку унескове светске баштине под именом „средњовековни споменици на косову и метохији“ по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки заспавши на брду гласовник, у сну му се јавиo анђео господњи и објавиo да ће победити те да треба да изгради цркву у знак захвално- сти господу, онако како ће му се црква приказати чим се пробудио, краљ је угледао бели облак на небу који је имао облик цркве цркву је подигао 1321 го- дине, на месту старије богородичице цркве из 13 века, у којој је била столица липљанске епископије то је била и по- следња од 42 задужбине које је изградио од београда, солуна и барија до јеруса- лима и цариграда, за 42 године своје вла- давине по предању, творци грачаничког петокуполног ремек–дела, које се својим луковима степенасто пење у вис, градила су три брата неимара са косова, ђорђе, добросав и никола већ на први поглед, њени раскошни лукови, камене тесанице жућкасте бо- је, црвена опека и полукружни сводови, њена фасада и спољна декорација, сва- ком посетиоцу ће заличити на раско- а тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом грачаница блиста и сјај с крста сипље по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки лела марковић 56 5 / 2016 путописи шну антерију којом је оденута улази- мо у спољну припрату прва припрата је страдала при дола- ску турака, а у 14 веку поново је об- новљена крајем 18 века, јашар–паша џинић узима мермерне подне плоче и оловни кров за своју џамију у пришти- ни, али касније, ипак, поклања мана- стиру ћерамиду за кров и комад земље за порту од првобитног живописа из 14 века остало је веома мало очуваних фресака најмлађе су настале у другој половини 16 века ту је фреска српског архиепископа св саве првог, св симе- она мироточивог и св арсенија фре- ске су оштећене у време османлијског царства, али и касније приметни су и потписи на разним језицима урезани у ниже делове фресака на манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова неки нису завршени када се уђе у наос разуме се објашњење српских историчара уметности да се раз- личитост грачанице састоји у ритмови- ма и контрастима страним византијској архитектури, у вертикализму од тамних приземља ка небеским светлим висинама, што је постигнуто градњом већих про- зора у вишим зонама цркве зато лепота и старост композиције фресака ствара- ју потребу да се у наосу цркве, као сред космичке лепоте, застане и заћути и по- гледом, умом и душом упије све оно не- изречено чиме фреске зраче њу треба гледати и ћутати – записао је непознати поклоник ова светиња вековима потврђује свој статус лепотице византијске културе најстарије и најбоље фреске су у унутра- шњој припрати српско–грчки брачни пар, историчари уметности, објашњава- ју нам композиције на зидовима оне су из времена око 1321 године и одлично су очуване пред нашим очима, смењују се дела чувених солунских живописаца ми- хаила и јевтихија и њихових ученика ве- ћина се односи на страшни суд христос је приказан као судија испод христових ногу тече огњена река на западном зиду припрате насликан је рај, богородица на престолу између два анђела, аврам са ду- шама праведника и разбојник са крстом у грачаници је, у 13 веку, уместо до- тадашњих хоризонталних приказа лозе немањића, први пут насликана усправ- септембар / октобар 2016 57 на, разграната лоза немањића, са 16 портрета у пролазу између припрате и наоса, на- сликани су једно наспрам другог, краљица симонида и ктитор манастира, краљ ми- лутин византијска принцеза симонида је дете византијског цара андроника ii па- леолога и царице ирине када је дошло време да се царица породи (по речима историчара георгија пахимера) једна од дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама два- наест апостола читају молитве и запали по једна свећа исте величине по овом визан- тијском обичају, новорођенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела пошто се најду- же одржала свећа пред иконом св петра, чије је првобитно име било симон, андро- никова ћерка је добила име симонида, име потпуно уникатно у византијској истори- ји на њеном узрасту од пет година, по налогу цара андроника, учени дипломата теодор метохит уговара удају симониде за краља милутина, зарад мира, и пре- пушта милутину територије које је краљ дотада освојио (вардарску македонију и северну албанију) као мираз уз његову ћерку по пахимеровим речима, прили- ком првог сусрета милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и симониду до- чекао „пре као господарицу, него као су- пругу“ остало бележи историја а песник милан ракић своје дивљење прелепом фреском којој арбанас избоде очи: и као звезде угашене, које човеку ипак шаљу светлост своју, и човек види сјај, облик и боју далеких звезда што већ не постоје тако на мене са мрачнога зида, на почађалој и старинској плочи, сијају сада, тужна симонида, твоје већ давно ископане очи значајне грачаничке фреске су оне са циклусима васељенских сабора, акатиста пресвете богородице и рођења господ- њег, портретима српских архиеписко- па и патријараха о лепоти грачаничког фрескосликарства остали су бројни за- писи и студије, јуришића, гиљфердин- га, мекензијеве, ирбијеве, милојевића, кондакова, мијовића, хамана, мек ли- на, радојчића в ђурић је подвукао да је грачаница, међу милутиновим црква- ма, добила „богословски најуздигнутије сликарство“ грачаничка ризница је уни- штена у пожарима 1379 и 1383 ипак, у манастиру се и данас чува збирка ста- рих икона, међу којима је значајна икона христа милостивог из 14 века, једин- ствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm), као и мошти преподобног муче- ника стефана новог (из времена иконо- 58 5 / 2016 путописи борства), које целивасмо и пред којима се помолисмо у 14 и 15 веку у грачаници је живело стотине монаха вековима су, у манасти- рској тишини, црнорисци преписивали и украшавали богослужбене и друге цркве- нопоучитељне књиге после цетињске, друга српска штампарија је била у грача- ници услед великих турских зулума, ма- настир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе у 19 веку је у мана- стиру радила једна од првих српских шко- ла на косову и метохији, а један од њених учитеља је био јанићије поповић, писац значајног дела „живот срба на косову“ почетак 20 века обележава почетак новог поглавља у животу манастира прокри- јумчарено црквено звоно се 1903 огласи- ло, први пут од 16 века избијањем првог балканског рата, у октобру 1912 године, манастир је коначно доспео у српске руке ипак, за време првог светског рата, но- вембра 1915 године, грачаницу пљачкају бугари уочи другог светског рата овде су саграђени велики конак и две зграде, са северне и јужне стране порта је ограђена и направљена је велика капија по пројек- ту архитекте богдана несторовића после другог светског рата, манастир су обно- виле монахиње и од тада до данас служи као женски манастир а сестринство је де- лило страдање и терет времена са својим народом од 1987 до 1997 године изво- ђени су конзерваторски радови на свим манастирским грађевинама од 1987–88 године застакљена је припрата, изведена је дренажа и темељни зидови заштићени од влаге након рата на косову и метохији 1999 године у манастир је из призрена прене- то седиште епископа рашко-призренског данас у њему живи двадесетак сестара на челу са мати ефросинијом која је у овом манастиру од 1948 године сестринство се бави различитим монашким послуша- њима, пољопривредним пословима, ико- нописањем, шивењем одежди и мантија, али и хуманитарним пословима међу њима и сестра ирина, призренка, лекар, обиласком енклава и пружањем бесплат- не медицинске помоћи манастир је ме- сто одржавања састанака са међународ- ним представницима који имају за циљ очување српских православних светиња и опстанак српског народа на косову и метохији манастирска порта је место одржавања културне светковине срп- ског народа косова и метохије које носи назив „видовданско песничко бденије“ традиционално, ово вече уочи видовда- на започиње резањем колача свечаност и резање колача благослови владика ра- шко-призренски и косовско-метохијски теодосије уз саслужење свештенства и монаштва његова светост патријарх српски иринеј, присуствује манифеста- септембар / октобар 2016 59 цији, по традицији тада се, у манастир- ској порти, пред неколико стотина људи, представљају српски песници пригодном поезијом потом се додељују књижевне награде које носе називе: златни крст цара лазара, грачаничка повеља, перо де- спота стефана лазаревића и кондир ко- совке девојке пре пар година, уочи почетка ове мани- фестације ушла сам у бочну капелу посве- ћену св николи сачекавши да се заврши исповест мирјанки, уђох да замолим све- штеника да на видовдан, пред наш одла- зак на парастос на газиместан, очита мо- јој деци молитву за здравље у полумраку капеле, када је чуо одакле сам, свештеник ми рече да је дуго службовао у призрену када сам га боље погледала, учинио ми се познатим сузе саме почеше да теку низ образе и ја прошаптах: „оче, па ви сте мене крстили“ био је то отац ранђел денић у мраку нисам препознала риђу браду и косу, а и године су га промениле изнад обрве је ожиљак од гелера, рече, док је службовао у липљану од онолико свештеника који су окупили пред видов- дан, ја сам се, не случајно, обратила баш свештенику који ме је крстио у саборном храму светог ђорђа у призрену читала сам после рата да је отац ранђел повређен када је бранио цркву ваведења пресвете богородице у липљану од шиптара који су, након што су камењем и оружјем де- молирали цркву споља, хтели и да уђу у њу неки су успели да уђу, оштетили су неколико икона, икони свете параскеве оштетили лице, а велику престону ико- ну христову преломили тако да икона сада нема главу и десно раме ипак нису успели да запале цркву и иконостас ка- да су рањеног оца ранђела хтели да одве- ду из липљана у грачаницу на лечење, он није пристао да остави србе из парохије остао је на кућном лечењу у липљану одлазећи из манастира подсећамо се још једне чињенице: уочи напада албан- ских екстремиста на српске светиње на косову и метохији 17 марта 2004 годи- не, у њујоршком метрополитен музеју, у оквиру изложбе посвећене византији, светска публика је имала прилику да види и двадесетак икона и фресака из српских манастира директорка поставке, др хе- лен еванс, том приликом је изјавила: „по мени, грачаница је најлепши манастир византијске културе у србији њена ар- хитектура је предивна и с правом заслу- жује епитет једног од најлепших храмова на свету“ у времену нових искушења за српски народ и српску православну цркву, од великог је значаја наглашавање чиње- нице да су грачаница, као и многе друге српске православне светиње на косову и метохији, историјско, православно и културно наслеђе српског народа о томе вековима сведоче саме фреске, језиком, историјом и православном вером као и други милутинови манастири, грача- ница је вековима делила судбину свог народа страдала, пљачкана и скрнавље- на, постала је и остала симбол опстанка вере и народа на овом простору, његово духовно и национално седиште стојећи вековима стамено, издиже се изнад вре- мена, уздиже небесима, високо узносећи крст над светом косовском земљом, сим- бол због којег се и за који се страда, под којим се паства са својим свештенством и монаштвом вековима сабира, и тако окупљена моли господу и свим светима за спасење аутор текста је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду фотографије цркве уступио алекса стојковић фотографије фресака уступио срђан кујунџић први пут до сада су фотографисане у целости и објављене у монографији о грачаници, у издању епархије рашко-призренке и косовско-метохијске 60 5 / 2016 путописи жича не лежи строго манастир- ски, повучена у страну и скри- вена она лежи некако цен- трално, и капије јој воде у више праваца непосредно у световни живот: у борбу таштина, у неуко таворење простог чо- века на домаку су краљево и матаруге, а близу су трстеник, врњци, манастир љубостиња и разна села све нам се чи- ни да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цр- кве и звонаре упирале у покрајине и на- сеља која везују традицију тако је чудно круголик трг у краљеву овај ванредно пространи и дивног распона трг у малој варошици, не заборавља се када се јед- ном буде поравнио и поплочао, тај па- ланачки амфитеатар представљаће цен- трифугалне енергије које ће осећати сва околина на путу од краљева ка жичи, искр- сне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве у влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена купола, а с њом и око ње делови оне карактеристичне и богате кровне конструкције која одликује старе православне храмове на балкану исидора секулић: кратак боравак у жичи све нам се чини да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цркве и звонаре упирале у покрајине и насеља која везују традицију септембар / октобар 2016 61 хришћанска књижевност исидора секулић (1877–1958) (извор: srpskoblagors) и жичу треба у висину гледати та- мо је расцват њене архитектуре; та- мо хармонија терасастих поља између округлина; тамо фино сплетени ро- гљеви оштри и заобљени; тамо снажне или танке карнисе које везују архи- тектонске појединости између себе, и са основним зидовима лађе, нартекса, апсиде у оно време, и краљ и ми прешли смо, пред манастиром, ружан терен, баро- вит и несигуран сада, прилази се у жи- чу преко издигнутог зиданог моста који држи ниво улаза, и с њим заједно чини брану манастира главна црква, пре не- колико година још рушевна у нартексу, и гола изнутра, сад је покривена и затворе- на, и изнутра, бар око олтара, и украше- на дрво иконостаса и певницâ је тамно и пријатно; кандила, велики свећњаци, и полијелеј у старом стилу венца, бли- стају у обиму велике цркве, израђена су још два параклиса, и богослужења и молитве на разним олтарима продужују се дању и ноћу ноћ је за молитв
... да се на њему, наводно укле- том, разапне и тиме још више осрамоти наш господ исус христос чудесно дрво се тек тада дало обрадити господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу зато је крст силно знаме- ње вечне победе над греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саваскрсавања са христом јесте и тајна нашег будућег живота у векове због тога свети григорије бо- гослов каже: „христов крст је символ непрекидног рата са грехом и тиме символ вечног мира са богом и људи- ма, уколико ови (људи) нису робови греха“ сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти (1кор 1, 18) наша света православна црква прославља два крстовдана најстро- жијим постом, а која представљају три догађаја први, 5/18 јануара као пред- празништво крштења господњег на јордану, тј богојављања свете троји- це другог крстовдана, 14/27 септем- бра православни не празнују само про- налазак часног крста у јерусалиму од стране свете равноапостолне царице јелене, него и свечани повратак крста господњег из персије 628 године, кога цар ираклије хтеде да унесе свечано у јерусалим кроз златна врата све док цар не скиде са себе своја свечана цар- ска обележја и не оста само у скромној кошуљи, анђео му није дао да крст до- несе до голготе у скромности крста христовог и сви наши животни путеви добијају вечно- сни смисао постојања, због чега и анђео господњи указа на скромност крстоно- шења цару ираклију али и свима људи- ма до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу часни крст (извор: crkvaat) тема броја септембар / октобар 2016 31 јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила божија нама који се спасавамо зашто је (апостол) послан да не проповеда мудрим речима? зато што је реч о крсту, сама по себи, сила божија за оне који се спасавају сходно томе, њен циљ се постиже и без мудрости речи а за оне који ги- ну, она је лудост; и ма колико је улеп- шавали и облагали мудровањима, све ће бити бескорисно; они који ги- ну и даље ће је сматрати лудошћу и тако пропадати ријеч о крсту је ово: бог овапло- тивши се, умро је на крсту и спасао нас; веруј у њега и спашћеш се они који гину и који се спасавамо – као да су и одређени – једни за пропаст, а други за спасење; тако да ма колико се опирао онај који гине – погинуће, а онај који се спасава – спашће се, ма колико одступао повремено од спа- соносног пута посматрање људских судбина наводи на мисао да има не- што кобно (судбинско) у путевима људским међутим, вера уверава, да је читав човеков живот – дело њего- ве слободне воље, и ако он пропада, сам себе упропашћује, и ако се спа- сава – не бива против воље вучен ка спасењу неко својим начином жи- превод са руског: небојша ћосовић распеће христово, детаљ средњовековне иконе из сванетија, грузија, 12 век (извор: википедија) св теофан затворник: реч о сили крста 32 5 / 2016 вота заиста долази до тога, да не мо- же прихватити реч о крсту; а неко, истим тим начином живота долази до тога, да вољно прихвата ову реч пр- ви гине, други се спасава ток живота са свим његовим случајностима, иа- ко није у нашој вољи, ипак је морал- на настројеност увек у нашој вољи управо зато што један не прима реч о крсту, сходно своме начину мишљења и образованој нарави, и кроз то пропада, сам је крив за то; и то што други не доживља- ва никакво противљење овој речи, ни од стране свога ума, ни од стране нарави, и зато је вољно прима и спасава се, такође нема ничега, што би га опре- дељивало на веру меха- нички, мимо његове сло- бодне воље све- ти павле узима ове и друге особе, онаквима какве се оне показују пред његовом проповеди он проповеда у синагоги, у аеропагу, или у приватној кући: једни га исмејавају, други постављају питања, а трећи, у ћутању са- кривши слушану проповед у срце, потајно долазе апосто- лу кући, и коначно се обраћа- ју ко је привукао последње? и ко је одгурнуо прве? не знамо ко, може- мо рећи и додати: не, није бог одгур- нуо прве, зато што он хоће да се сви спасу и приђу у познање истине; није он само привлачио последње, јер када би он почео да привлачи свакога, онда би сви били спасени тако исповеда- мо иако овде има нешто несхватљи- во, ипак је несумњиво, да нема ничега што би било супротно вољи божијој и правди апостол својом проповеђу са- мо утврђује чињеницу, оно што је за- кључио из надзирања обраћених јед- на је проповед, и слушају је људи једне врсте и једног краја, али једни верују и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“ из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота 52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао је да је дохва- ти, али није успео након много безуспе- шних покушаја, помислио је да се ради о прелести, и тужан и скрушен се вратио у своје скровиште међутим, чудесна ико- на која је блештала невероватним сјајем указивала му се и даље, из вечери у ве- че тада је одлучио да позове све мештане из кастра, који је у то време био духовни манастир евангелистриа једини манастир који је и данас ак- тиван на острву је мушки манастир евангелистриа, удаљен око пет кило- метара од града скијатоса, смештен такође у густој, боровој шуми у којем тренутно живе четворица монаха и обављају свакодневно божије службе (ми смо учествовали у недељној све- тој литургији, коју је тај дан служио монах родом из египта, који већ дуже живи у манастиру) овај прелепи манастир датира с кра- ја осамнаестог века, а завршен је на самом почетку деветнаестог века, тач- није 1806 године у облику је крста и има три велике куполе међутим, по- ред своје лепоте и старих икона које и овај манастир има у изобиљу, својевре- мено је одиграо изузетно битну улогу у грчкој историји за време владавине турака наиме, манастир је вазда пома- гао прилично скромно становништво на разне начине, те је тако и подржао и учествовао у побуни против турске окупације тако је манастир евангели- стриа познат по чињеници да је баш у њему,1807 године, на разбоју исткана прва савремена грчка застава – велики бели крст са позадином од јарко плаве боје грчкога мора, као симболом отпо- ра отоманском царству велика заста- ва чува се и дан-данас у порти цркве и поносно и видљиво је истакнута преко пута олтара 54 5 / 2016 једна од православних цркава у кастру један од древних православних храмова у кастру центар скијатоса (са својих, у то време више од тридесетак активних црквица које су данас све неактивне и служе, на жалост, само као туристичка атракција) не би ли се и они уверили и видели нео- бичну икону пресвете богородице како лебди у ваздуху тако је, захваљујући икони богородице која лебди саграђен манастир, који је по икони добио име иконистриа, управо на месту на којем ју је старац симеон и про- нашао народ острва ју је одмах прогласио за заштитницу скијатоса и до дана дана- шњег богородица је заштитница острва поред овог необичног догађаја, ико- на богородице је необична још по много чему њена необична лепота додатно је украшена венцем свежег, ситног медите- ранског цвета доцније је пренета у најве- ћу и главну цркву у граду скијатос, у храм света три јерарха, где се и данас бри- жљиво чува и износи пред сваку свету литургију наравно, црква као своје нај- веће благо сматра икону „панагија ико- нистриа“, премда се у цркви на свим зи- довима налазе прелепе и драгоцене иконе светаца старе углавном око две стотине, три стотине година заштитница острва се слави два пута годишње, 21 новембра и прве свете не- деље после првог јула, када је 1655 годи- не пронађена септембар / октобар 2016 55 унутрашњост сачуваног дела олтара древне цркве у кастру разбој на којем је 1807 године изаткана прва савремена грчка застава фрескопис у једној од тридесетак активних цркава у кастру од времена када је конзул милан ракић стигао у манастир грачани- цу, није се много тога променило историјске прилике су сличне, али је „ра- кићево“ поље око грачанице, које је пу- кло на четири стране преко дугих поља и равница из чијих мрких бразда бије пара, сада покривено безбројним стамбеним објектима манастир грачаница, иако на- падан и још увек опасан бодљикавом жи- цом, није се померио са свог места многи су као песникиња десанка максимовић пожелели ставити је у недра и загрејати тако студену од старости она и даље стамено стоји на левој обали реке грачан- ке, десне притоке ситнице, недалеко од липљана, античке улпијане манастир св богородице, задужби- на је краља милутина, његове жене симониде и сина стефана са још три светиње српске православне цркве на косову и метохији, налази се на списку унескове светске баштине под именом „средњовековни споменици на косову и метохији“ по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки заспавши на брду гласовник, у сну му се јавиo анђео господњи и објавиo да ће победити те да треба да изгради цркву у знак захвално- сти господу, онако како ће му се црква приказати чим се пробудио, краљ је угледао бели облак на небу који је имао облик цркве цркву је подигао 1321 го- дине, на месту старије богородичице цркве из 13 века, у којој је била столица липљанске епископије то је била и по- следња од 42 задужбине које је изградио од београда, солуна и барија до јеруса- лима и цариграда, за 42 године своје вла- давине по предању, творци грачаничког петокуполног ремек–дела, које се својим луковима степенасто пење у вис, градила су три брата неимара са косова, ђорђе, добросав и никола већ на први поглед, њени раскошни лукови, камене тесанице жућкасте бо- је, црвена опека и полукружни сводови, њена фасада и спољна декорација, сва- ком посетиоцу ће заличити на раско- а тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом грачаница блиста и сјај с крста сипље по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки лела марковић 56 5 / 2016 путописи шну антерију којом је оденута улази- мо у спољну припрату прва припрата је страдала при дола- ску турака, а у 14 веку поново је об- новљена крајем 18 века, јашар–паша џинић узима мермерне подне плоче и оловни кров за своју џамију у пришти- ни, али касније, ипак, поклања мана- стиру ћерамиду за кров и комад земље за порту од првобитног живописа из 14 века остало је веома мало очуваних фресака најмлађе су настале у другој половини 16 века ту је фреска српског архиепископа св саве првог, св симе- она мироточивог и св арсенија фре- ске су оштећене у време османлијског царства, али и касније приметни су и потписи на разним језицима урезани у ниже делове фресака на манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова неки нису завршени када се уђе у наос разуме се објашњење српских историчара уметности да се раз- личитост грачанице састоји у ритмови- ма и контрастима страним византијској архитектури, у вертикализму од тамних приземља ка небеским светлим висинама, што је постигнуто градњом већих про- зора у вишим зонама цркве зато лепота и старост композиције фресака ствара- ју потребу да се у наосу цркве, као сред космичке лепоте, застане и заћути и по- гледом, умом и душом упије све оно не- изречено чиме фреске зраче њу треба гледати и ћутати – записао је непознати поклоник ова светиња вековима потврђује свој статус лепотице византијске културе најстарије и најбоље фреске су у унутра- шњој припрати српско–грчки брачни пар, историчари уметности, објашњава- ју нам композиције на зидовима оне су из времена око 1321 године и одлично су очуване пред нашим очима, смењују се дела чувених солунских живописаца ми- хаила и јевтихија и њихових ученика ве- ћина се односи на страшни суд христос је приказан као судија испод христових ногу тече огњена река на западном зиду припрате насликан је рај, богородица на престолу између два анђела, аврам са ду- шама праведника и разбојник са крстом у грачаници је, у 13 веку, уместо до- тадашњих хоризонталних приказа лозе немањића, први пут насликана усправ- септембар / октобар 2016 57 на, разграната лоза немањића, са 16 портрета у пролазу између припрате и наоса, на- сликани су једно наспрам другог, краљица симонида и ктитор манастира, краљ ми- лутин византијска принцеза симонида је дете византијског цара андроника ii па- леолога и царице ирине када је дошло време да се царица породи (по речима историчара георгија пахимера) једна од дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама два- наест апостола читају молитве и запали по једна свећа исте величине по овом визан- тијском обичају, новорођенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела пошто се најду- же одржала свећа пред иконом св петра, чије је првобитно име било симон, андро- никова ћерка је добила име симонида, име потпуно уникатно у византијској истори- ји на њеном узрасту од пет година, по налогу цара андроника, учени дипломата теодор метохит уговара удају симониде за краља милутина, зарад мира, и пре- пушта милутину територије које је краљ дотада освојио (вардарску македонију и северну албанију) као мираз уз његову ћерку по пахимеровим речима, прили- ком првог сусрета милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и симониду до- чекао „пре као господарицу, него као су- пругу“ остало бележи историја а песник милан ракић своје дивљење прелепом фреском којој арбанас избоде очи: и као звезде угашене, које човеку ипак шаљу светлост своју, и човек види сјај, облик и боју далеких звезда што већ не постоје тако на мене са мрачнога зида, на почађалој и старинској плочи, сијају сада, тужна симонида, твоје већ давно ископане очи значајне грачаничке фреске су оне са циклусима васељенских сабора, акатиста пресвете богородице и рођења господ- њег, портретима српских архиеписко- па и патријараха о лепоти грачаничког фрескосликарства остали су бројни за- писи и студије, јуришића, гиљфердин- га, мекензијеве, ирбијеве, милојевића, кондакова, мијовића, хамана, мек ли- на, радојчића в ђурић је подвукао да је грачаница, међу милутиновим црква- ма, добила „богословски најуздигнутије сликарство“ грачаничка ризница је уни- штена у пожарима 1379 и 1383 ипак, у манастиру се и данас чува збирка ста- рих икона, међу којима је значајна икона христа милостивог из 14 века, једин- ствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm), као и мошти преподобног муче- ника стефана новог (из времена иконо- 58 5 / 2016 путописи борства), које целивасмо и пред којима се помолисмо у 14 и 15 веку у грачаници је живело стотине монаха вековима су, у манасти- рској тишини, црнорисци преписивали и украшавали богослужбене и друге цркве- нопоучитељне књиге после цетињске, друга српска штампарија је била у грача- ници услед великих турских зулума, ма- настир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе у 19 веку је у мана- стиру радила једна од првих српских шко- ла на косову и метохији, а један од њених учитеља је био јанићије поповић, писац значајног дела „живот срба на косову“ почетак 20 века обележава почетак новог поглавља у животу манастира прокри- јумчарено црквено звоно се 1903 огласи- ло, први пут од 16 века избијањем првог балканског рата, у октобру 1912 године, манастир је коначно доспео у српске руке ипак, за време првог светског рата, но- вембра 1915 године, грачаницу пљачкају бугари уочи другог светског рата овде су саграђени велики конак и две зграде, са северне и јужне стране порта је ограђена и направљена је велика капија по пројек- ту архитекте богдана несторовића после другог светског рата, манастир су обно- виле монахиње и од тада до данас служи као женски манастир а сестринство је де- лило страдање и терет времена са својим народом од 1987 до 1997 године изво- ђени су конзерваторски радови на свим манастирским грађевинама од 1987–88 године застакљена је припрата, изведена је дренажа и темељни зидови заштићени од влаге након рата на косову и метохији 1999 године у манастир је из призрена прене- то седиште епископа рашко-призренског данас у њему живи двадесетак сестара на челу са мати ефросинијом која је у овом манастиру од 1948 године сестринство се бави различитим монашким послуша- њима, пољопривредним пословима, ико- нописањем, шивењем одежди и мантија, али и хуманитарним пословима међу њима и сестра ирина, призренка, лекар, обиласком енклава и пружањем бесплат- не медицинске помоћи манастир је ме- сто одржавања састанака са међународ- ним представницима који имају за циљ очување српских православних светиња и опстанак српског народа на косову и метохији манастирска порта је место одржавања културне светковине срп- ског народа косова и метохије које носи назив „видовданско песничко бденије“ традиционално, ово вече уочи видовда- на започиње резањем колача свечаност и резање колача благослови владика ра- шко-призренски и косовско-метохијски теодосије уз саслужење свештенства и монаштва његова светост патријарх српски иринеј, присуствује манифеста- септембар / октобар 2016 59 цији, по традицији тада се, у манастир- ској порти, пред неколико стотина људи, представљају српски песници пригодном поезијом потом се додељују књижевне награде које носе називе: златни крст цара лазара, грачаничка повеља, перо де- спота стефана лазаревића и кондир ко- совке девојке пре пар година, уочи почетка ове мани- фестације ушла сам у бочну капелу посве- ћену св николи сачекавши да се заврши исповест мирјанки, уђох да замолим све- штеника да на видовдан, пред наш одла- зак на парастос на газиместан, очита мо- јој деци молитву за здравље у полумраку капеле, када је чуо одакле сам, свештеник ми рече да је дуго службовао у призрену када сам га боље погледала, учинио ми се познатим сузе саме почеше да теку низ образе и ја прошаптах: „оче, па ви сте мене крстили“ био је то отац ранђел денић у мраку нисам препознала риђу браду и косу, а и године су га промениле изнад обрве је ожиљак од гелера, рече, док је службовао у липљану од онолико свештеника који су окупили пред видов- дан, ја сам се, не случајно, обратила баш свештенику који ме је крстио у саборном храму светог ђорђа у призрену читала сам после рата да је отац ранђел повређен када је бранио цркву ваведења пресвете богородице у липљану од шиптара који су, након што су камењем и оружјем де- молирали цркву споља, хтели и да уђу у њу неки су успели да уђу, оштетили су неколико икона, икони свете параскеве оштетили лице, а велику престону ико- ну христову преломили тако да икона сада нема главу и десно раме ипак нису успели да запале цркву и иконостас ка- да су рањеног оца ранђела хтели да одве- ду из липљана у грачаницу на лечење, он није пристао да остави србе из парохије остао је на кућном лечењу у липљану одлазећи из манастира подсећамо се још једне чињенице: уочи напада албан- ских екстремиста на српске светиње на косову и метохији 17 марта 2004 годи- не, у њујоршком метрополитен музеју, у оквиру изложбе посвећене византији, светска публика је имала прилику да види и двадесетак икона и фресака из српских манастира директорка поставке, др хе- лен еванс, том приликом је изјавила: „по мени, грачаница је најлепши манастир византијске културе у србији њена ар- хитектура је предивна и с правом заслу- жује епитет једног од најлепших храмова на свету“ у времену нових искушења за српски народ и српску православну цркву, од великог је значаја наглашавање чиње- нице да су грачаница, као и многе друге српске православне светиње на косову и метохији, историјско, православно и културно наслеђе српског народа о томе вековима сведоче саме фреске, језиком, историјом и православном вером као и други милутинови манастири, грача- ница је вековима делила судбину свог народа страдала, пљачкана и скрнавље- на, постала је и остала симбол опстанка вере и народа на овом простору, његово духовно и национално седиште стојећи вековима стамено, издиже се изнад вре- мена, уздиже небесима, високо узносећи крст над светом косовском земљом, сим- бол због којег се и за који се страда, под којим се паства са својим свештенством и монаштвом вековима сабира, и тако окупљена моли господу и свим светима за спасење аутор текста је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду фотографије цркве уступио алекса стојковић фотографије фресака уступио срђан кујунџић први пут до сада су фотографисане у целости и објављене у монографији о грачаници, у издању епархије рашко-призренке и косовско-метохијске 60 5 / 2016 путописи жича не лежи строго манастир- ски, повучена у страну и скри- вена она лежи некако цен- трално, и капије јој воде у више праваца непосредно у световни живот: у борбу таштина, у неуко таворење простог чо- века на домаку су краљево и матаруге, а близу су трстеник, врњци, манастир љубостиња и разна села све нам се чи- ни да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цр- кве и звонаре упирале у покрајине и на- сеља која везују традицију тако је чудно круголик трг у краљеву овај ванредно пространи и дивног распона трг у малој варошици, не заборавља се када се јед- ном буде поравнио и поплочао, тај па- ланачки амфитеатар представљаће цен- трифугалне енергије које ће осећати сва околина на путу од краљева ка жичи, искр- сне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве у влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена купола, а с њом и око ње делови оне карактеристичне и богате кровне конструкције која одликује старе православне храмове на балкану исидора секулић: кратак боравак у жичи све нам се чини да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цркве и звонаре упирале у покрајине и насеља која везују традицију септембар / октобар 2016 61 хришћанска књижевност исидора секулић (1877–1958) (извор: srpskoblagors) и жичу треба у висину гледати та- мо је расцват њене архитектуре; та- мо хармонија терасастих поља између округлина; тамо фино сплетени ро- гљеви оштри и заобљени; тамо снажне или танке карнисе које везују архи- тектонске појединости између себе, и са основним зидовима лађе, нартекса, апсиде у оно време, и краљ и ми прешли смо, пред манастиром, ружан терен, баро- вит и несигуран сада, прилази се у жи- чу преко издигнутог зиданог моста који држи ниво улаза, и с њим заједно чини брану манастира главна црква, пре не- колико година још рушевна у нартексу, и гола изнутра, сад је покривена и затворе- на, и изнутра, бар око олтара, и украше- на дрво иконостаса и певницâ је тамно и пријатно; кандила, велики свећњаци, и полијелеј у старом стилу венца, бли- стају у обиму велике цркве, израђена су још два параклиса, и богослужења и молитве на разним олтарима продужују се дању и ноћу ноћ је за молитв
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
18
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртвеВАСКРСАВА?📌 ти јер, много
је важније да даш храну христу који је гладан,
него да васкрснеш мртвог у име христово у
првом случају ти чини
...врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... и ми би требало да будемо такви, јер потребно је да будемо подобни њему милостив човек даје сво- ме ближњем људску љу- бав, а заузврат од милостивог христа прима божанску милост на крају, потребно је навести речи св јова- на златоустог и разјаснити сваку недоумицу суштине врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве васкрсавати јер, много је важније да даш храну христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име христово у првом случају ти чиниш добро христу, док у другом христос чини добро теби награду пак прима онај који чини добро, а не онај коме се чини а награда коју нам христос даје за ми- лост, коју чинимо у име његово, највећа је ми- лост његова“ тема броја беседа на гори, детаљ средњовековног мозаика (извор: ruiconru) 14 3 / 2017 хтео бих још да додам реч о милостињи, али чини ми се сувишним да вас учим речју, када вас учи делима онај који са- да седи међу вама, општи ваш отац и учитељ (под- разумева се овде епископ флавијан антиохијски – прим рус изд) он као да је добио од предака у наследство очински дом, да би га дао на служење странцима (невољници- ма); он га је у потпуности уступио онима, који су го- њени због истине, те их тамо прима и бива им на свакој услузи, тако да ја не знам да ли га је боље нази- вати његовим домом или домом за странике; а бо- ље је сматрати га његовим домом, управо због тога, што га је претворио у дом за странике, јер наша имо- вина заиста постаје наша онда када се њоме не ко- ристимо ради нас самих, већ искључиво ради си- ромашних како то, одмах ћу рећи ако ја дам новац у руке сиромаха, онда ме ни варалица неће салетати, ни- ти ће ме завидљиве очи пра- тити, а ни разбојник и лопов неће га отети, јер је овакво уризничавање сигурно ако злато сакријеш у својој кући, онда га ти подвргаваш опа- сности и од разбојника, и од завидљиваца, и од вара- лица, и од слугу, и од сваке могуће штете често се до- гађало да се благодарећи мноштву одаја и брава зла- то сачувало од спољашњих разбојника, али није избе- гло од руку стражара, који- ма је било поверено његово чување увиђаш ли онда, да ми нарочито постајемо го- сподарима своје имовине, када је поверимо сирома- шнима и не само да је ово најсигурније место за чува- ње, него и зато што приноси велику корист и добит ако позајмиш човеку, он- да добијаш стоти део (под- разумева се камата или један проценат месечно), а ако кроз сиромашне по- зајмиш богу, онда нећеш тема броја ако кроз сиромашне позајмиш богу, онда нећеш добити стоти део, већ сто пута већи део свети јован златоусти реч о милостињи превод са руског језика: небојша ћосовић св јован златоусти, византијска икона (извор: ancientfaithcom) мај / јун 2017 15 тема броја добити стоти део, већ сто пута већи део ако сејеш на плодној земљи, онда ћеш и ка- да она принесе обилну жетву, добити десет пута више у односу на посејано но, ако по- сејеш ради неба, онда ће принос порасти за сто пута и ти ћеш добити живот вечни, не- застаревајући и бесмртан при томе, онима који сеју, предстоји много напора, а овде посејано проклијава без плуга, без волова, без ђубрива и без икакве бриге, да ли ће би- ти суше и довољно за наводњавање, да ли ће бити града и најезде скакаваца или нечег другог од сваке овакве штете, бог је огра- дио сејана тамо семена а, ако нема ни на- пора, ни опасности, ни страха, ни било каве непријатне околности и даје се много више него што је посејано и произраста толико добра, које око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1кор 2, 9), онда неће ли бити крајње немарно, оставити веће, да би се тр- чало за мањим, одбацивши верно, тежити за неверним, које је веома опасно и погубљују- ће? каквог оправдања и извињења, каквог опроштаја може бити за нас, ако овако чини- мо? ослонимо се, свакако на сиромаштво: но, ми нисмо сиромашнији свакако од оне удовице, која је имала само две лепте, и њих је приложила (лк 21, 2) онда поревнујмо за њено богатство, подр- жавајмо величину њене намере, да бисмо и ми добили добра, која су њој припремљена, којих, нека бисмо се удостојили сви ми бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, са којим оцу, са светим духом, нека је слава, моћ, част, сада и увек, и у векове векова амин ообавези помагања сиротиње, су- вишно је и говорити ње су сви свесни и свако у самом себи носи за- ступника за сиромашне, састрадава- ње са њима и сиромашни знају за овај дуг, за ову обавезу срца свих и свако- га, управо зато се и обраћају свима смело, потпуно уверени, да они који имају довољно неће одбити да им по- могну од својих сувишака али шта често недостаје при овоме? недостају добра расположења, којима је потребно да буде праћено и окру- жено давање милостиње даје се, али не онолико, колико би требало; дају, али понекад не сасвим радо и са стег- нутим срцем, не широкогрудо, већ без радости а од чега се заправо устеже рука и грчи срце? од неправилних по- мисли, које скрећу са правог пута срца наша у тренутку давања милостиње срце се устремљује да помогне бли- жњему, али овде предодређује меру и начин чињења добра истовремено прискаче и ђаво и разара читаво дело: „и мени је много потребно – сугерише он – а неће ли бити бескорисно твоје давање?“ тако се и срце стеже и рука одвраћа од давања да бисмо управили наше срце на оно што је потребно и да бисмо до- били снагу да одбијамо рђаве поми- сли при давању милостиње, апостол нам заповеда да гледамо на мило- стињу, као на сејање: ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благосло- вима сије, са благословима ће и жње- ти (2кор 9, 6) сејач, трошећи семе на сејање, уоп- ште не помишља да тиме осиромашује себе или подрива своју имовину, ли- шавајући се могућности да задовољи своје потребе напротив, сејући, он очекује да ће се обогатити, увећати своју снагу и одвратити несташицу та- ко и ти: сеј милостињу, не дајући при- ступа помисли, да дајући новац из ру- ку или неку ствар, губиш нешто ти не наша имовина заиста постаје наша онда када се њоме не користимо ради нас самих, већ искључиво ради сиромашних 16 3 / 2017 расипаш, него стичеш; не умањујеш, него умножаваш; не дајеш, већ добијаш сејачу, када он баца семе у њиву, не па- да на памет да га он расипа узалуд, беско- рисно; напротив, он не само да је уверен да ће земља сачувати семе које јој је пове- рено, него и да ће принети плод од њега троструко или чак и стоструко тако и ти: широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари тво- јих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време сејач, ма колико сејао, не жали се и не тужи; напротив, што више засеје, то ве- селије и плодније бива тако и ти: што је обилније твоје милосрђе, што је шири круг твог доброчинства, то се више радуј и весели доћи ће време, и наградода- вац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и разве- селиће срце твоје, показавши стоструко умножено жито правде твоје из сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г – прим прев тема броја широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари твојих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време св теофан затворник милостиња – сејање превод са руског језика: небојша ћосовић наградодавац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и развеселиће срце твоје мај / јун 2017 17 сваки хришћанин по свом призвању по- требује духовно усавршавање кроз врлински и светотајински живот у цркви задобијање хришћанских врлина увек под- разумева један сложени духовни процес ко- ји можемо упоредити са успињањем уз ле- ствицу врлинâ још у старом завету јаков је у једном од својих виђења угледао лествицу која је била висока колико је високо небо од земље, и по мишљењу светих отаца и учите- ља цркве, ова лестви- ца коју је он угледао није била ништа друго, до лествица врлина и блажен- става почетак сва- ке милости и извор сваке милости и доброте јесте бого- човек господ наш исус христос, који је своју делатну ми- лост исказао саздавши човека и творевину, усадивши у биће чове- чије клицу љубави и милосрђа та божанска милост која испуњава свакога од нас је љу- бављу испуњено расположење према онима који с муком подносе извесну тешкоћу по преподобном оцу јустину ћелијском, човек је саздан као боголико биће коме је усађе- на милост божија, како би се кроз њу човек увек и изнова приближавао богу и био сли- чан богу у делатном смислу, јер ваистину човек је „оваплоћена божја милост“ сâм го- спод наш исус христос даје јеванђелску за- повест свакоме од нас да будемо милости- ви, као што је милостив отац наш небески (лк 6, 36), што свакако можемо упоредити са речима молитве господње, које нас такође подстичу на успињање уз лествицу божан- ских врлина: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим света литургија нас, као центар хришћан- ског живота, својим текстом такође подсећа да је за наше учествова- ње у трпези царства небеског неопходна хришћанска љубав и милосрђе, али и да је милосрђе је- дан од битнијих предуслова у за- ступничкој молитви на литургији светог василија великог огледа се литургијска катихеза која у нама побуђује актуализацију милосрђа она јесте и обра- зац једне литургијске молитве у којој се ли- тург усрдно моли да господ изобилно излије своју милост на васцелу васељену: помени, господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским поме- ни, господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу помени, господе, благоверни народ тема броја молећи се за себе, ми се као саборна бића, као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет човек – оваплоћена божија милост бранислав илић 18 3 / 2017 наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим неприја- тељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре помени, господе, овде при- сутни народ, и одсутне из оправданих раз- лога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, ма- лодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, сабор- ној и апостолској цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослобо- ди, болеснике исцељуј помени, боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и теско- би, и опасности помени, господе боже наш, и све којима је потребно твоје велико мило- срђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих господе боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасе- ње и оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, ти сам, боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове када говоримо о милосрђу обично се по- мисли на она материјална дела милостиње, занемарујући ону духовну милостивост о томе нас поучава и знаменити егзегета свети теофилакт охридски речима: „милосрђе се може указивати не само материјално, него и речју; а ако ништа материјалног не можемо подарити, онда и сузама милостиви добија- ју милост и овде од људи, јер ко је јуче по- казао милост, а данас се лишио свега, наићи ће на милосрђе код свих; али ће му нарочито помоћи бог“ пре неколико година наш народ задеси- ле су велике поплаве у тим тешким данима многи су показали своје материјално мило- срђе, али било је и оних који су своје, ништа мање, милосрђе показали усрдним и сузним молитвама за своје ближње који пате и ко- ји страдају по учењу великог светогорског старца преподобног порфирија кавсокали- вита непрестана молитва за ближње пред- ставља највеће дело милости, и вођен тим дубоко литургијским искуством свети ста- рац је своја чада поучавао да се увек моле у једнини: „господе исусе христе боже, поми- луј ме“, јер молећи се за себе, ми се као са- борна бића и као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет, ширећи своју милост и испуњавајући себе милосрд- ним и човекољубивим господом тема броја непрестана молитва за ближње представља највеће дело милости мај / јун 2017 19 старац порфирије кавсокаливит (извор: pravoslavieru) устаром завету господ отвара уста проро- цима и говори преко њих изабраном на- роду божијем у новом завету господ, отво- ривши уста своја, обраћа се лично свим људима божанском влашћу и много већим ауторитетом од пророка свети цар давид почиње блаженством свој псалтир, а његов потомак по телу господ христос једну од сво- јих најважнијих проповеди почиње блажен- ствима, том рајском лествицом узрастања ка царству божијем знајући да се у зло тоне постепено као у живо блато господ даје де- веточлани рецепт за спасење од сваког суда како се постепено приближава његовом за- грљају спасења блаженстава има девет, али пажњу пле- ни пето блаженство блажени милостиви јер ће бити помиловани према милостивима су милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче богобојажљивост као сиро- маштво духом које се темељи на смирењу, јер адам пада због високоумља – гордости, а господ нас као нови адам подиже смире- њем потом су блажени и који плачу, не са- мо због своје грешности већ и због грехова својих ближњих ту су се посебно истакли они који су даром суза оплакивали грехе свих људи у својим клијетима да би постали кротки људи не треба да буду неосетљиви на животне проблеме и да се гневе, већ да се суздржавају и побеђују себе свакодневно кротки се гневе само када је потребно: на своје грехове и греховне мисли блаженство у коме господ истиче гладне и жедне правде ради, такође је пре блаженства о милостиви- ма – пре милостивости човек треба да буде праведан како милостињу не би раздавао од украденога и од оног што је стекао неком преваром у јеванђелској причи када господ исцељује сухоруког у суботу, ми смо ти сухо- руки тј немилостиви који када пружимо ру- ку милосрђа другоме уствари је пружамо ка богу који нас тако исцељује од немилосрђа и себичности, док је субота овде симболика тема броја нашу веру потврђујемо делима милосрђа и то кроз читав живот милостивост међу осталим блаженствима хаџи драган б поповић беседа на гори, средњовековни мозаик (извор: myocnnet) 20 3 / 2017 дана у коме се суздржавамо да не грешимо, поручују свети оци од наше вере нећемо имати користи нити ми нити ико други ако је не потврдимо де- лима милосрђа, и то потврђујући је до краја живота тек тада можемо да почнемо да се надамо да ће шесто блаженство о чистоти срца и гледању бога почети да буде у нашем видокругу чистота срца је савршенство које се, међутим, не постиже само праведношћу и милосрђем већ чистотом мисли, пошто свака нечистота из срца излази срце је, под- сетимо, главни орган богопознања и човеко- љубља миротворство је степеница врли- не где човек не живи само у миру с богом и другима, већ друге мири предупређујући да до свађе не долази миротворци се зато на- зивају синови божији, јер је и нас јединород- ни син божији измирио са својим оцем сви праведници које други прогоне због њихове врлине, даровитости, доброте, због право- славне вере, а они не ропћу и остају у нео- суђивању својих прогонитеља и трпљењу, су блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско није блажен свако ко под- носи срамоту већ највише онај којег срамоте христа ради и то клеветом беседећи о овом блаженству господ је првенствено мислио на своје апостоле и учитеље цркве који ће због њега бити срамоћени на крају величан- ствене беседе о блаженствима месија исти- че значај трпељивости у тежини подвига за своје следбенике, али помиње и радост, под- сећајући све на награду и велику плату на небесима јер зна да су многи кренули добро, али нису претрпели до краја, због искушења, и на крају себи одузимали живот (цар саул, цар замрије, ахитофел, јуда искариотски) људи милостива срца, који плачу и кају се због себе и свих, имају љубави да сагледају све људске слабости сваког ближњег и да их управо због тога воле онакве какви они јесу снагом вечне љубави која не попушта они ће умилостивити бога који ће и њима све ми- лостиво опростити аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја блаженстава је девет господ ходи у слободи, њега хвалите! светом земљом и по води њему појите! блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине, њима живите! прво смиреност милине, тако дишите! друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост, о њем’ мислите! четвртим сија праведност, њега желите! пето милосрђа вредност, грехе бришите шесто јесте срца чиста, мисли бистрите! седмо миротворством блиста, ближњег љубите! осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним, венац иштете! кораком страдања крилним, небо грабите! загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака, радост имајте! сваки од њих јесте квака, рај отварајте! веселост је њима свака плату примисте мај / јун 2017 21 од оснивања, у манастиру студеници по- стојао је обичај даривања сиротиње о већим празницима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани посту- пају самарићански (види лк 10, 35) игуман манастира (38 глава студеничког типика) прикупљао је од братије прилоге и распо- дељивао их потребитима на манастирска врата, монаси су износили храну, стару оде- ћу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (према: студенички типик – цароставник манастира студенице, при- редио томислав јовановић, београд, 1994) међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близи- ни ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни, па им није било лако доћи ни отићи њихово збрињавање је изискивало додатни напор јер, они нису били спремни да се замонаше, нити би им то било при- кладно у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очувало мир манастирској братији и збринуло невољне поклонике решавајући овај проблем, све- ти сава српски као да је имао у виду јеван- ђелску и светоотачку поуку светог симеона новог богослова: „а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: ‘имајући храну и одећу, будимо задовољни’ (1тим 6, 8)“ размишља- јући о овом проблему и имајући пред со- бом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих гостионицу сазидасмо, испросивши место од неког хри- стољубивог, у којој ћемо страној браћи од- мора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге“ (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, светов- њаци, они који нису припадници монашког братства, а „немоћни“ су болесници у прво- битном пројекту манастира студенице није била предвиђена просторија за њихов сме- штај, већ је накнадно требало обезбедити зграду, било да се сазида, било да се откупи на савину молбу, одазвао се неко од право- славних срба, који је манастиру приложио свој земљишни посед (плац), ради зидања гостионице поуке о самарићанству, свети сава преки- да краћим излагањем о устројству братства и правилима понашања (39 глава) да би се ова монашка заједница одржала светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве пренепороч- не и пресвете владичице наше богородице и славног мученика полиевкта и молитвама блаженог оца симеона спомен светога оца симеона мироточивог показује да је већ би- ла извршена његова канонизација (1201), ако не и пренос његових моштију (1208) управо теодосије хиландарац напомиње у тема броја о световњацима који одседају на студеничком метоху неизоставно брине игуман примери милосрђа према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић 22 3 / 2017 житију светог саве да је манастир студени- ца постао стециште бројних поклоника по- сле преноса симеонових моштију и да је ме- ђу њима био знатан број болесних који су од мироточивих моштију добијали исцељење свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9/22 јануара), којем је посвећена велелепна црква у цариграду (524–527) та црква је, према мишљењу архитеката, послу- жила светом цару јустинијану i као један од узора за цркву свете софије лепота цркве је била толика да су млечани поједине стубове и капителе пренели (xiii век) у своју престо- ницу, на пјацету, лево од храма светог мар- ка, коју и данас красе за мошти овог светитеља, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи покло- ник: „од светог полиевкта долази исцеље- ње грозница и других болести“ моштима овог светитеља вероватно су се поклонили и немања (када га је манојло довео у престо- ницу), и сава, који је више пута долазио до константинопоља такође, помен мученика полиевкта може да укаже да је студеничка болница била намењена првенствено обо- лелим од грознице поменуту 39 главу типика свети сава за- вршава обећањем да ће наставити да при- ча о претходној теми, што заиста испуњава у наредној глави у следећој глави почиње подсећањем да она представља испуњење обећања „рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој“ св сава овде још једном под- влачи да су световњаци и монаси браћа, без обзира што их дели начин подвижништва и још једном ће нагласити да се о њима који одседају на студеничком метоху неизостав- но брине игуман – „игумановој вољи, све што се тиче бриге о њима, наложено је“, који има обавезу да разуме њихове потребе и да се замисли над њиховим проблемима – „јер треба и о њима више знати“ послушајмо сад глас светог саве који су слушали архиепископи и патријарси, краље- ви и цареви српски: „заповедамо, дакле да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница; и постеље поставити болеснима за лежање и одмор, и работника им дати како би им помогао у свему“ по овим речима, србима савиног времена добро је било познато како изгледа болница и који су стандарди у погледу њеног „изгледа“, од из- бора локације до архитектонских захтева, па није било потребе да их додатно коментари- ше од постојећих зграда једна је могла да се преуреди да буде болница, а келије да буду болесничке собе регулисању је подлегала само управа над болницом и рад помоћног особља јер, је постојање болнице у оквиру манастирског комплекса била новина за то време управа над болницом била је у надле- жности манастирског игумана број „работ- ника“ био је сталан у редовним приликама, док се у случајевима појачаног оболевања, како је то наглашено у следећој реченици, могао удвостручити у таквим приликама, у болесничке собе уносило се „огњиште од ме- тала сковано и преносиво“, које се још нази- вало арул велики „а на њему ћете болеснима укроп топити и друго што им је за утеху, по могућство, што је за јело и за остале потребе“ према томе, манастирска болница је има- ла исту функцију као и сам манастир она је била место утехе, место где су потребити налазили одмор, негу, храну, лекове, олак- шање мука које су им раздирале и тело и душу зато су болесници морали да осете да неко о њима брине – „игуман свагда, не ретко, у болницу нека долази и свесрдно по- сећује братију и свакоме доноси потребно“ као што свевидеће око божије све види и све зна, тако и игуман мора знати све о болесни- цима и надомештати им оно што недостаје, за чим чезну наравно, треба водити рачуна да се не појаве неумесни захтеви које није могуће испунити – „ипак не дозвољавамо да (болесници) извољевају“ тако су заузи- мањем светог саве подигнуте гостионица за болесне поклонике по јеванђелском узору и манастирска болница за болесне монахе по стандардима оног времена захтевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово поглавље подсећа- њем да ће они који претрпе до краја прими- ти награду од бога тема броја мај / јун 2017 23 црква је велика породица срођена са богом она није друштвена организа- ција за разлику од чисто телесне породице, у којој су бројна тела врло често некрште- на и неосвећена, црква је духовна и света породица само у њој телесне породице задобијају светост, која је богом заповеђе- на: будите свети! она је освећени део на греховном земном шару, део вечности из вечности, предукус раја пре стварног раја у њој је бог глава–ум, који указује и води на пут, истину и вечни живот (јн 14, 6), и који свеукупну творевину своју усмерава ка се- би, беспочетном и вечном у њој су крштене душе, новорођене духом светим – духовни очеви и духовне мајке (кумови) и духовна деца (кумчад) они су крштењем постали чланови нове обитељи, која верује у васкр- сење мртвих и у „живот будућег века“, и која живи том и таквом вером а само таква ве- ра свој духовни живот храни црквеним бо- гослужењима, надасве светом литургијом, вишедетне хришћанске породице смисао постојања човека јесте усавршавање и узрастање у меру раста пуноће христове – исто је и у породици породица икодиновић радмила грујић 24 3 / 2017 која врхуни у светом причешћу самим жи- вим богом, крсно-васкрслим господом ису- сом христом и његовом божанском вечно- шћу ко се овога лишава, лишава се вечног живота, а то значи и вечне љубави из које је створен за вечност, јер бог је сушта љубав; ограничава себе на привременост, ради ко- је није створен, и окива себе греховношћу света који сав у злу лежи без цркве нема спасења породице, о којима пишемо, не лишавају се тога међу њима је и ова коју смо упозна- ли у београду, у цркви св георгија на бано- вом брду благослов да о њима пишемо дао је отац недељко божић речима: „на литурги- ји дечаци чтецирају, а сви остали су са баком маријом у првом реду њихов позитиван пример треба да истичемо“ игор (44) и катарина икодиновић (40) и њихова петорка: ана (13), милош (12), милан (10), иван (7), и марија (4) из разговора са њима сазнали смо да и они цркву доживља- вају као велику и свету породицу, а она им је много радости и утехе пружила док су били у канади, и то је био разлог што су остали два- наест а планирали само четири године игор је доктор електротехнике и тренутно ради као руководилац пројеката (project manager) у компанији hdl design house у београду, ко- ја сарађује са страним фирмама и бави се микрочиповима, а катарина, дипломирани правник, по повратку из канаде, основала је удружење за стране језике word whiz: енгле- ски, француски, немачки, руски одзив је до- бар, а открила нам је да за руски и немачки има професорицу попадију, која је мајка 11– оро деце, ирину војводић игорови родитељи су из околине чачка он је јединац катарина има само брата, а њен отац, крста бабић, је из села горња сла- тина, република српска, а мајка оливера из алексинца њен отац је из вишедетне поро- дице, има седморо браће и две сестре живе у лепој кући која има приземље и два спрата, коју су купили по повратку из канаде пре че- тири године, а са њима живи и игорова мај- ка марија са њима је живео и игоров отац милан, који се упокојио 2013 године најпре су живели у стану игорових родитеља на ла- будовом брду у канади је рођено све петоро деце, а бака марија је сваки пут одлазила у канаду да помогне снаји после порођаја игоре, зашто сте отишли баш у канаду? радио сам као асистент на електротехнич- ком факултету и колега ми је рекао да треба овде да се отвори једна канадска фирма која нуди посао, и питао ме да ли сам се пријавио пријавим се, без јасне намере и жеље да ће од тога ишта бити кад су ме на интервјуу пи- тали да ли бих желео да одем у канаду, одмах сам рекао „не“, што их је зачудило, но ипак сам био примљен али, нешто се искомпли- ковало и нису овде отворили фирму питао сам катарину да ли се слаже да идемо у кана- ду и тако смо отишли, али са идејом да оста- немо 3–4 године како је бити странац? игор: канада је земља емиграната и ту се човек не осећа толико као странац у торон- ту има доста наших људи и са њима смо се дружили има четири наше цркве, за разлику од других делова канаде где наши људи ду- го морају да чекају на исповест док не дође свештеник тамо смо упознали нашег духов- ног оца василија томића поверио сам му: „оче, овде ме много плаћају, ја то не заслу- жујем“ он ми је рекао: „синко, не секирај се, све ће они то да ти наплате“ тако је и било што је најгоре, ти си везан – боље си мате- ријално ситуиран, али си укључен у креди- те прво смо изнајмљивали стан, па купили стан, па га продали и купили кућу, што је био добар потез, јер су, кад смо решили да се вратимо, цене веома скочиле и ту смо има- ли добру зараду кад су деца довољно одра- сла, схватио сам да ако пређемо ту преломну тачку више нећемо моћи да се вратимо отац василије нам је дао благослов за повратак, чак нас и подстакао у канади је позитив- но то што породице са ниским примањима имају врсту заштите, финансијску подршку од стране друштва, и не могу да падну у пот- пуно сиромаштво, што погодује вишедетним породицама вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 25 како сте се упознали и где сте се венчали? катарина: упознали смо се на рођендану код заједничке пријатељице и врло брзо смо се и венчали у цркви св апостола и јеванђе- листе марка у београду урезало нам се у памћење: „оно што бог састави, да човек не растави“ у браку смо 15 година који је ваш пут до праве вере? је ли било чуда? катарина: нисам васпитавана у пуноћи вере нити сам крштена као дете, него тек са 24 године, у цркви св илије у миријеву, где смо живели, али смо поштовали велике пра- знике и наше обичаје имала сам 15 година кад ми је мајка умрла, а 21 кад ми је отац из- ненада умро, иако није био болестан остала сам са братом млађим 10 година и морала сам да радим и да студирам, јер је породич- на пензија била мала дипломирала сам у браку рана смрт мајке, а потом и оца, је била прекретница у мом животу која ме је навела да се суочим са пролазношћу живота схва- тила сам да човек нема снагу да сам прева- зиђе све тешкоће већ му је потребна божи- ја помоћ игор: ни ја као дете нисам био у прилици да упознам сву лепоту и духовну пуноћу живота у христу крсну славу, светог николу, славили су моји деда и баба, али не и моји родитељи та удаљеност од господа је чинила да као дете осећам страх од све- га лошег што може да се деси у животу, би- ло мени било ближњима касније, као млад човек, пролазећи кроз личне падове, како у односу са другима, тако и са самим собом, имао сам страшан немир у души, схватио сам да нешто није у реду са мојим виђењем света какво ми је понуђено кроз школовање и у породици слично сам увидео и у одно- су на виђење своје личности и других људи без доброг саветника, тај раскорак је у мени једно време изазивао душевне патње и ду- ховна лутања и, назвао бих то чудом, у мојој 20–ој години почео сам да тражим истину вероватно захваљујући оном неизбрисивом печату који је господ ставио на моју душу, не- ке од тих истина су ми се откриле, а убрзо потом и сам господ осетио сам божије при- суство и познао да постоји бог то је био мој спас такође, схватио сам да ме љубав према другим људима чини веома срећним убрзо након тога се десило једно од безброј чу- да којима нас господ спасава – моја рука је, вођена божанским промислом, сама крену- вишедетне хришћанске породице 26 3 / 2017 ла ка новом завету који је годинама стајао на полици нетакнут и за који ја, срамота је рећи, нисам ни знао какву спасоносну исти- ну садржи сећам се само да сам пре тога осетио зрак светлости који ме је изнутра обасјао и пао на мене који сам дотле лутао у тами читање јеванђеља је за мене било, нећу претерати, као мелем на рану, као вода жедном у пустињи или храна прегладнелом сиромаху свака христова реч је падала на моје срце, а јеванђелске истине су лечиле моју изнемоглу душу упознавање бога кроз живот, речи и дела господа исуса христа до- вело је до мог преображаја и жеље да се кр- стим у манастиру раковица са 24 године на- кон мог духовног рођења, почиње мој живот као хришћанина испрва нисам много знао о цркви, литургији, посту, светој тајни пока- јања и исповести и многе друге ствари, али и ту је господ нашао начина да ме, кроз бра- ћу и сестре у цркви, научи шта је потребно и упути на прави пут друго је чудо божије, мислим, што је моја мајка потом кренула за мном христовим путем будући да је крште- на као мала, наставила је тамо где је ратом и потоњим безбожним друштвеним поретком била заустављена као дете по њеном сведо- чењу, и њој се догодило чудо, након њених искрених молитви богу, након много година бездетног живота и несрећних дешавања у породици, она је мене зачела да ли сматрате да сте права хришћанска породица? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли истог духовника? игор: нашу децу крстили смо док су били бебе смисао постојања човека јесте усавр- шавање и узрастање у меру раста пуноће христове, а исто је и у породици најважнија је љубав и праштање у том смислу, ми смо прешли далек пут, али смо још увек далеко од жељеног идеала раслабљени данашњим начином живота, где журба и световни жи- вот остављају мало места духовном расту, често се све своди на рутину и губи се на дубини и суштини најважније је, ипак, сво- ју веру стално сведочити, макар у малој ме- ри, јер онда ће она бити примљена срцем од свих укућана трудимо се да редовно при- суствујемо литургијама недељом и празни- цима читамо јутарње молитве и пре сваког јела, а деца често и вечерње, док смо ми ста- рији ту недовољно ревносни дечаци неде- љом и празницима служе у олтару, а старија ћерка пева у црквеном хору слично је било и у торонту, где сам једно време био и пред- седник црквено–школске општине светог архангела гаврила у време када је оснивана нова парохија и припремана градња цркве, а катарина је била у колу српских сестара наш парох и духовник у торонту, отац васи- лије томић, рекао ми је једном нешто што ми се урезало као велика истина: „твоја жена је мера твоје светости“ другим речима, ако ми- слим да моја жена није толико духовно јака колико мислим да би требало да буде, онда треба прво да погледам себе исто је тако са децом у београду, духовно нас води наш па- рох, отац недељко божић, из цркве св вели- комученика георгија које су духовне књиге оставиле посебан утисак на вас? највише књиге св владике николаја, мо- литве на језеру, пророчка поема небеска вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 27 литургија, као и охридски пролог, који смо читали свакодневно, и то нам је давало посе- бан осећај за почетак радног дана катари- на: моја прва књига је била од оца тадеја ка- кве су ти мисли такав ти је живот три пута сам је прочитала и у томе проналазила себе и, наравно, многе књиге владике николаја у чему је суштина хришћанског васпита- ња? како се деца васпитавају за задобијање светости, да буду иконе божије? игор: хришћанско васпитавање је прено- шење деци јеванђелског виђења света ве- рујућих родитеља његова суштина је уче- ње деце љубави према богу и врлинском животу који води спасењу оно се неретко коси са друштвеним трендовима, што, по- ред иначе захтевне духовне борбе коју подразумева хришћанско васпитање деце, додатно отежава посао родитеља то је на- рочито видљиво у савременом друштву где је све углавном подређено задовољењу личних потреба и страсти и где има врло мало места за љубав и жртву, како према господу, тако и према својим ближњима једини начин да родитељи „воде борбу са светом“ за спасење своје деце је да се нај- пре они сами утврде у вери, а потом да сво- јим примером буду узор и деци али и сами родитељи су растрзани између световних обавеза и духовне раслабљености зато је једини сигуран пут оцрковљење породице, односно привезивање крхког брода наших живота за сигуран брод христове цркве то, пре свега, подразумева редовно прису- ство службама у храму, поштовање посто- ва и освећење светим тајнама покајања, исповести и причешћа притом је важно да деца веру приме срцем, како би њихов живот у христу био трајно утврђен у све- му овоме много може да помогне и међу- собно дружење људи и деце из верујућих породица тако родитељи могу међусобно да размењују искуства о изазовима са ко- јима се суочавају у подизању своје деце, а деца да осете да припадају већој породи- ци православне цркве христове осим то- га, битно је и да деца сведоче своју веру својим понашањем, како у кући, тако и у школи и друштву неопходно је да се деца усавршавају учећи веронауку у школи, во- ђењем духовних разговора, читањем или на друге конкретне начине, као што је по- моћ у олтару током службе или певањем у црквеном хору, а све у складу са узрастом и могућностима које школе деца уче и у чему су посебно та- лентована? имају ли и додатне активности? катарина: најстарија ана иде у седми раз- ред основне школе, милош у шести, милан трећи, иван први, а марија је још у вртићу одлични су ђаци ана је посебно таленто- вана за уметност и језике учи и говори три страна језика: енглески, француски и немач- ки, а од ове године је почела редовно да пе- ва у хору наше цркве св ђорђа захвални смо и нашим пријатељима из канаде, који су са великом љубављу препознали њен тале- нат и помогли јој да га развије, оцу василију и госпођи мари, вођи дечијег хора цркве св арх гаврила у торонту, као и нашој пријате- вишедетне хришћанске породице 28 3 / 2017 љици јелени савић, која је члан црквеног хора и била члан хора народног позоришта милош и милан су математичари и већ су освајали неке награде ове године милош је освојио прву награду на такмичењу пангеа, а на истом такмичењу, као и на такмичењима друштва математичара србије и архимедес милан је освојио друге награде осим тога, сви дечаци воле спорт две године су трени- рали фудбал, потом пливање, а од ове године и кошарку најмлађи иван тренира фудбал и он, као и браћа, показује таленат за матема- тику сва тројица, такође, говоре и уче више страних језика иван показује и таленат за певање а сви воле и да цртају најмлађа ма- рија је тек почела да учи слова, а већ се ви- ди да веома воли цртање, рецитовање и да ужива у физичким активностима игор: као и већина дечака тог узраста, милош и милан воле да играју игрице међутим, треба рећи да деца тог узраста немају снагу да контро- лишу пориве које такве активности изази- вају, па им то временски ограничавамо ана је, с друге стране, активна на друштвеним мрежама делом је то позитивно, јер нпр на тај начин одржава контакт са нашим и сво- јим пријатељима из канаде, а данас, нарочи- то за децу у њеном добу, то је постало и део друштвеног статуса ми, као родитељи, при- чом покушавамо да утичемо на децу да све те активности држе на разумном нивоу и у облику који није духовно штетан проблеми у вези са коришћењем рачунара и интерне- та су нови за већину родитеља, а постали су, нажалост, општи у данашњем друштву, што видимо и из наших разговора са пријатељи- ма деце сличног узраста да ли сматрате да је и школа постала по- мало виртуелна? да ли сте чули каква нам духовност стиже из европе, тзв „сексуал- но злостављање деце“, и то треба да зажи- ви код нас од вртића до средњих школа? у том уџбенику се каже да је „породица најопасније место за васпитавање деце у модерном друштву“ – тј извор злоставља- ња деце игор: све иде у лошем правцу осећамо да то није добронамерно ми смо у канади већ вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 29 видели и схватили из приче наших људи из цркве и ван ње шта се ту заправо дешава, да је систем тако направљен да не можете то- ме одолети ту оба родитеља морају да буду на изузетно високом духовном нивоу да би могл
... и ми би требало да будемо такви, јер потребно је да будемо подобни њему милостив човек даје сво- ме ближњем људску љу- бав, а заузврат од милостивог христа прима божанску милост на крају, потребно је навести речи св јова- на златоустог и разјаснити сваку недоумицу суштине врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве васкрсавати јер, много је важније да даш храну христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име христово у првом случају ти чиниш добро христу, док у другом христос чини добро теби награду пак прима онај који чини добро, а не онај коме се чини а награда коју нам христос даје за ми- лост, коју чинимо у име његово, највећа је ми- лост његова“ тема броја беседа на гори, детаљ средњовековног мозаика (извор: ruiconru) 14 3 / 2017 хтео бих још да додам реч о милостињи, али чини ми се сувишним да вас учим речју, када вас учи делима онај који са- да седи међу вама, општи ваш отац и учитељ (под- разумева се овде епископ флавијан антиохијски – прим рус изд) он као да је добио од предака у наследство очински дом, да би га дао на служење странцима (невољници- ма); он га је у потпуности уступио онима, који су го- њени због истине, те их тамо прима и бива им на свакој услузи, тако да ја не знам да ли га је боље нази- вати његовим домом или домом за странике; а бо- ље је сматрати га његовим домом, управо због тога, што га је претворио у дом за странике, јер наша имо- вина заиста постаје наша онда када се њоме не ко- ристимо ради нас самих, већ искључиво ради си- ромашних како то, одмах ћу рећи ако ја дам новац у руке сиромаха, онда ме ни варалица неће салетати, ни- ти ће ме завидљиве очи пра- тити, а ни разбојник и лопов неће га отети, јер је овакво уризничавање сигурно ако злато сакријеш у својој кући, онда га ти подвргаваш опа- сности и од разбојника, и од завидљиваца, и од вара- лица, и од слугу, и од сваке могуће штете често се до- гађало да се благодарећи мноштву одаја и брава зла- то сачувало од спољашњих разбојника, али није избе- гло од руку стражара, који- ма је било поверено његово чување увиђаш ли онда, да ми нарочито постајемо го- сподарима своје имовине, када је поверимо сирома- шнима и не само да је ово најсигурније место за чува- ње, него и зато што приноси велику корист и добит ако позајмиш човеку, он- да добијаш стоти део (под- разумева се камата или један проценат месечно), а ако кроз сиромашне по- зајмиш богу, онда нећеш тема броја ако кроз сиромашне позајмиш богу, онда нећеш добити стоти део, већ сто пута већи део свети јован златоусти реч о милостињи превод са руског језика: небојша ћосовић св јован златоусти, византијска икона (извор: ancientfaithcom) мај / јун 2017 15 тема броја добити стоти део, већ сто пута већи део ако сејеш на плодној земљи, онда ћеш и ка- да она принесе обилну жетву, добити десет пута више у односу на посејано но, ако по- сејеш ради неба, онда ће принос порасти за сто пута и ти ћеш добити живот вечни, не- застаревајући и бесмртан при томе, онима који сеју, предстоји много напора, а овде посејано проклијава без плуга, без волова, без ђубрива и без икакве бриге, да ли ће би- ти суше и довољно за наводњавање, да ли ће бити града и најезде скакаваца или нечег другог од сваке овакве штете, бог је огра- дио сејана тамо семена а, ако нема ни на- пора, ни опасности, ни страха, ни било каве непријатне околности и даје се много више него што је посејано и произраста толико добра, које око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1кор 2, 9), онда неће ли бити крајње немарно, оставити веће, да би се тр- чало за мањим, одбацивши верно, тежити за неверним, које је веома опасно и погубљују- ће? каквог оправдања и извињења, каквог опроштаја може бити за нас, ако овако чини- мо? ослонимо се, свакако на сиромаштво: но, ми нисмо сиромашнији свакако од оне удовице, која је имала само две лепте, и њих је приложила (лк 21, 2) онда поревнујмо за њено богатство, подр- жавајмо величину њене намере, да бисмо и ми добили добра, која су њој припремљена, којих, нека бисмо се удостојили сви ми бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, са којим оцу, са светим духом, нека је слава, моћ, част, сада и увек, и у векове векова амин ообавези помагања сиротиње, су- вишно је и говорити ње су сви свесни и свако у самом себи носи за- ступника за сиромашне, састрадава- ње са њима и сиромашни знају за овај дуг, за ову обавезу срца свих и свако- га, управо зато се и обраћају свима смело, потпуно уверени, да они који имају довољно неће одбити да им по- могну од својих сувишака али шта често недостаје при овоме? недостају добра расположења, којима је потребно да буде праћено и окру- жено давање милостиње даје се, али не онолико, колико би требало; дају, али понекад не сасвим радо и са стег- нутим срцем, не широкогрудо, већ без радости а од чега се заправо устеже рука и грчи срце? од неправилних по- мисли, које скрећу са правог пута срца наша у тренутку давања милостиње срце се устремљује да помогне бли- жњему, али овде предодређује меру и начин чињења добра истовремено прискаче и ђаво и разара читаво дело: „и мени је много потребно – сугерише он – а неће ли бити бескорисно твоје давање?“ тако се и срце стеже и рука одвраћа од давања да бисмо управили наше срце на оно што је потребно и да бисмо до- били снагу да одбијамо рђаве поми- сли при давању милостиње, апостол нам заповеда да гледамо на мило- стињу, као на сејање: ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благосло- вима сије, са благословима ће и жње- ти (2кор 9, 6) сејач, трошећи семе на сејање, уоп- ште не помишља да тиме осиромашује себе или подрива своју имовину, ли- шавајући се могућности да задовољи своје потребе напротив, сејући, он очекује да ће се обогатити, увећати своју снагу и одвратити несташицу та- ко и ти: сеј милостињу, не дајући при- ступа помисли, да дајући новац из ру- ку или неку ствар, губиш нешто ти не наша имовина заиста постаје наша онда када се њоме не користимо ради нас самих, већ искључиво ради сиромашних 16 3 / 2017 расипаш, него стичеш; не умањујеш, него умножаваш; не дајеш, већ добијаш сејачу, када он баца семе у њиву, не па- да на памет да га он расипа узалуд, беско- рисно; напротив, он не само да је уверен да ће земља сачувати семе које јој је пове- рено, него и да ће принети плод од њега троструко или чак и стоструко тако и ти: широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари тво- јих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време сејач, ма колико сејао, не жали се и не тужи; напротив, што више засеје, то ве- селије и плодније бива тако и ти: што је обилније твоје милосрђе, што је шири круг твог доброчинства, то се више радуј и весели доћи ће време, и наградода- вац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и разве- селиће срце твоје, показавши стоструко умножено жито правде твоје из сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г – прим прев тема броја широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари твојих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време св теофан затворник милостиња – сејање превод са руског језика: небојша ћосовић наградодавац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и развеселиће срце твоје мај / јун 2017 17 сваки хришћанин по свом призвању по- требује духовно усавршавање кроз врлински и светотајински живот у цркви задобијање хришћанских врлина увек под- разумева један сложени духовни процес ко- ји можемо упоредити са успињањем уз ле- ствицу врлинâ још у старом завету јаков је у једном од својих виђења угледао лествицу која је била висока колико је високо небо од земље, и по мишљењу светих отаца и учите- ља цркве, ова лестви- ца коју је он угледао није била ништа друго, до лествица врлина и блажен- става почетак сва- ке милости и извор сваке милости и доброте јесте бого- човек господ наш исус христос, који је своју делатну ми- лост исказао саздавши човека и творевину, усадивши у биће чове- чије клицу љубави и милосрђа та божанска милост која испуњава свакога од нас је љу- бављу испуњено расположење према онима који с муком подносе извесну тешкоћу по преподобном оцу јустину ћелијском, човек је саздан као боголико биће коме је усађе- на милост божија, како би се кроз њу човек увек и изнова приближавао богу и био сли- чан богу у делатном смислу, јер ваистину човек је „оваплоћена божја милост“ сâм го- спод наш исус христос даје јеванђелску за- повест свакоме од нас да будемо милости- ви, као што је милостив отац наш небески (лк 6, 36), што свакако можемо упоредити са речима молитве господње, које нас такође подстичу на успињање уз лествицу божан- ских врлина: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим света литургија нас, као центар хришћан- ског живота, својим текстом такође подсећа да је за наше учествова- ње у трпези царства небеског неопходна хришћанска љубав и милосрђе, али и да је милосрђе је- дан од битнијих предуслова у за- ступничкој молитви на литургији светог василија великог огледа се литургијска катихеза која у нама побуђује актуализацију милосрђа она јесте и обра- зац једне литургијске молитве у којој се ли- тург усрдно моли да господ изобилно излије своју милост на васцелу васељену: помени, господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским поме- ни, господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу помени, господе, благоверни народ тема броја молећи се за себе, ми се као саборна бића, као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет човек – оваплоћена божија милост бранислав илић 18 3 / 2017 наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим неприја- тељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре помени, господе, овде при- сутни народ, и одсутне из оправданих раз- лога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, ма- лодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, сабор- ној и апостолској цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослобо- ди, болеснике исцељуј помени, боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и теско- би, и опасности помени, господе боже наш, и све којима је потребно твоје велико мило- срђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих господе боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасе- ње и оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, ти сам, боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове када говоримо о милосрђу обично се по- мисли на она материјална дела милостиње, занемарујући ону духовну милостивост о томе нас поучава и знаменити егзегета свети теофилакт охридски речима: „милосрђе се може указивати не само материјално, него и речју; а ако ништа материјалног не можемо подарити, онда и сузама милостиви добија- ју милост и овде од људи, јер ко је јуче по- казао милост, а данас се лишио свега, наићи ће на милосрђе код свих; али ће му нарочито помоћи бог“ пре неколико година наш народ задеси- ле су велике поплаве у тим тешким данима многи су показали своје материјално мило- срђе, али било је и оних који су своје, ништа мање, милосрђе показали усрдним и сузним молитвама за своје ближње који пате и ко- ји страдају по учењу великог светогорског старца преподобног порфирија кавсокали- вита непрестана молитва за ближње пред- ставља највеће дело милости, и вођен тим дубоко литургијским искуством свети ста- рац је своја чада поучавао да се увек моле у једнини: „господе исусе христе боже, поми- луј ме“, јер молећи се за себе, ми се као са- борна бића и као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет, ширећи своју милост и испуњавајући себе милосрд- ним и човекољубивим господом тема броја непрестана молитва за ближње представља највеће дело милости мај / јун 2017 19 старац порфирије кавсокаливит (извор: pravoslavieru) устаром завету господ отвара уста проро- цима и говори преко њих изабраном на- роду божијем у новом завету господ, отво- ривши уста своја, обраћа се лично свим људима божанском влашћу и много већим ауторитетом од пророка свети цар давид почиње блаженством свој псалтир, а његов потомак по телу господ христос једну од сво- јих најважнијих проповеди почиње блажен- ствима, том рајском лествицом узрастања ка царству божијем знајући да се у зло тоне постепено као у живо блато господ даје де- веточлани рецепт за спасење од сваког суда како се постепено приближава његовом за- грљају спасења блаженстава има девет, али пажњу пле- ни пето блаженство блажени милостиви јер ће бити помиловани према милостивима су милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче богобојажљивост као сиро- маштво духом које се темељи на смирењу, јер адам пада због високоумља – гордости, а господ нас као нови адам подиже смире- њем потом су блажени и који плачу, не са- мо због своје грешности већ и због грехова својих ближњих ту су се посебно истакли они који су даром суза оплакивали грехе свих људи у својим клијетима да би постали кротки људи не треба да буду неосетљиви на животне проблеме и да се гневе, већ да се суздржавају и побеђују себе свакодневно кротки се гневе само када је потребно: на своје грехове и греховне мисли блаженство у коме господ истиче гладне и жедне правде ради, такође је пре блаженства о милостиви- ма – пре милостивости човек треба да буде праведан како милостињу не би раздавао од украденога и од оног што је стекао неком преваром у јеванђелској причи када господ исцељује сухоруког у суботу, ми смо ти сухо- руки тј немилостиви који када пружимо ру- ку милосрђа другоме уствари је пружамо ка богу који нас тако исцељује од немилосрђа и себичности, док је субота овде симболика тема броја нашу веру потврђујемо делима милосрђа и то кроз читав живот милостивост међу осталим блаженствима хаџи драган б поповић беседа на гори, средњовековни мозаик (извор: myocnnet) 20 3 / 2017 дана у коме се суздржавамо да не грешимо, поручују свети оци од наше вере нећемо имати користи нити ми нити ико други ако је не потврдимо де- лима милосрђа, и то потврђујући је до краја живота тек тада можемо да почнемо да се надамо да ће шесто блаженство о чистоти срца и гледању бога почети да буде у нашем видокругу чистота срца је савршенство које се, међутим, не постиже само праведношћу и милосрђем већ чистотом мисли, пошто свака нечистота из срца излази срце је, под- сетимо, главни орган богопознања и човеко- љубља миротворство је степеница врли- не где човек не живи само у миру с богом и другима, већ друге мири предупређујући да до свађе не долази миротворци се зато на- зивају синови божији, јер је и нас јединород- ни син божији измирио са својим оцем сви праведници које други прогоне због њихове врлине, даровитости, доброте, због право- славне вере, а они не ропћу и остају у нео- суђивању својих прогонитеља и трпљењу, су блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско није блажен свако ко под- носи срамоту већ највише онај којег срамоте христа ради и то клеветом беседећи о овом блаженству господ је првенствено мислио на своје апостоле и учитеље цркве који ће због њега бити срамоћени на крају величан- ствене беседе о блаженствима месија исти- че значај трпељивости у тежини подвига за своје следбенике, али помиње и радост, под- сећајући све на награду и велику плату на небесима јер зна да су многи кренули добро, али нису претрпели до краја, због искушења, и на крају себи одузимали живот (цар саул, цар замрије, ахитофел, јуда искариотски) људи милостива срца, који плачу и кају се због себе и свих, имају љубави да сагледају све људске слабости сваког ближњег и да их управо због тога воле онакве какви они јесу снагом вечне љубави која не попушта они ће умилостивити бога који ће и њима све ми- лостиво опростити аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја блаженстава је девет господ ходи у слободи, њега хвалите! светом земљом и по води њему појите! блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине, њима живите! прво смиреност милине, тако дишите! друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост, о њем’ мислите! четвртим сија праведност, њега желите! пето милосрђа вредност, грехе бришите шесто јесте срца чиста, мисли бистрите! седмо миротворством блиста, ближњег љубите! осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним, венац иштете! кораком страдања крилним, небо грабите! загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака, радост имајте! сваки од њих јесте квака, рај отварајте! веселост је њима свака плату примисте мај / јун 2017 21 од оснивања, у манастиру студеници по- стојао је обичај даривања сиротиње о већим празницима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани посту- пају самарићански (види лк 10, 35) игуман манастира (38 глава студеничког типика) прикупљао је од братије прилоге и распо- дељивао их потребитима на манастирска врата, монаси су износили храну, стару оде- ћу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (према: студенички типик – цароставник манастира студенице, при- редио томислав јовановић, београд, 1994) међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близи- ни ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни, па им није било лако доћи ни отићи њихово збрињавање је изискивало додатни напор јер, они нису били спремни да се замонаше, нити би им то било при- кладно у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очувало мир манастирској братији и збринуло невољне поклонике решавајући овај проблем, све- ти сава српски као да је имао у виду јеван- ђелску и светоотачку поуку светог симеона новог богослова: „а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: ‘имајући храну и одећу, будимо задовољни’ (1тим 6, 8)“ размишља- јући о овом проблему и имајући пред со- бом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих гостионицу сазидасмо, испросивши место од неког хри- стољубивог, у којој ћемо страној браћи од- мора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге“ (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, светов- њаци, они који нису припадници монашког братства, а „немоћни“ су болесници у прво- битном пројекту манастира студенице није била предвиђена просторија за њихов сме- штај, већ је накнадно требало обезбедити зграду, било да се сазида, било да се откупи на савину молбу, одазвао се неко од право- славних срба, који је манастиру приложио свој земљишни посед (плац), ради зидања гостионице поуке о самарићанству, свети сава преки- да краћим излагањем о устројству братства и правилима понашања (39 глава) да би се ова монашка заједница одржала светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве пренепороч- не и пресвете владичице наше богородице и славног мученика полиевкта и молитвама блаженог оца симеона спомен светога оца симеона мироточивог показује да је већ би- ла извршена његова канонизација (1201), ако не и пренос његових моштију (1208) управо теодосије хиландарац напомиње у тема броја о световњацима који одседају на студеничком метоху неизоставно брине игуман примери милосрђа према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић 22 3 / 2017 житију светог саве да је манастир студени- ца постао стециште бројних поклоника по- сле преноса симеонових моштију и да је ме- ђу њима био знатан број болесних који су од мироточивих моштију добијали исцељење свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9/22 јануара), којем је посвећена велелепна црква у цариграду (524–527) та црква је, према мишљењу архитеката, послу- жила светом цару јустинијану i као један од узора за цркву свете софије лепота цркве је била толика да су млечани поједине стубове и капителе пренели (xiii век) у своју престо- ницу, на пјацету, лево од храма светог мар- ка, коју и данас красе за мошти овог светитеља, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи покло- ник: „од светог полиевкта долази исцеље- ње грозница и других болести“ моштима овог светитеља вероватно су се поклонили и немања (када га је манојло довео у престо- ницу), и сава, који је више пута долазио до константинопоља такође, помен мученика полиевкта може да укаже да је студеничка болница била намењена првенствено обо- лелим од грознице поменуту 39 главу типика свети сава за- вршава обећањем да ће наставити да при- ча о претходној теми, што заиста испуњава у наредној глави у следећој глави почиње подсећањем да она представља испуњење обећања „рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој“ св сава овде још једном под- влачи да су световњаци и монаси браћа, без обзира што их дели начин подвижништва и још једном ће нагласити да се о њима који одседају на студеничком метоху неизостав- но брине игуман – „игумановој вољи, све што се тиче бриге о њима, наложено је“, који има обавезу да разуме њихове потребе и да се замисли над њиховим проблемима – „јер треба и о њима више знати“ послушајмо сад глас светог саве који су слушали архиепископи и патријарси, краље- ви и цареви српски: „заповедамо, дакле да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница; и постеље поставити болеснима за лежање и одмор, и работника им дати како би им помогао у свему“ по овим речима, србима савиног времена добро је било познато како изгледа болница и који су стандарди у погледу њеног „изгледа“, од из- бора локације до архитектонских захтева, па није било потребе да их додатно коментари- ше од постојећих зграда једна је могла да се преуреди да буде болница, а келије да буду болесничке собе регулисању је подлегала само управа над болницом и рад помоћног особља јер, је постојање болнице у оквиру манастирског комплекса била новина за то време управа над болницом била је у надле- жности манастирског игумана број „работ- ника“ био је сталан у редовним приликама, док се у случајевима појачаног оболевања, како је то наглашено у следећој реченици, могао удвостручити у таквим приликама, у болесничке собе уносило се „огњиште од ме- тала сковано и преносиво“, које се још нази- вало арул велики „а на њему ћете болеснима укроп топити и друго што им је за утеху, по могућство, што је за јело и за остале потребе“ према томе, манастирска болница је има- ла исту функцију као и сам манастир она је била место утехе, место где су потребити налазили одмор, негу, храну, лекове, олак- шање мука које су им раздирале и тело и душу зато су болесници морали да осете да неко о њима брине – „игуман свагда, не ретко, у болницу нека долази и свесрдно по- сећује братију и свакоме доноси потребно“ као што свевидеће око божије све види и све зна, тако и игуман мора знати све о болесни- цима и надомештати им оно што недостаје, за чим чезну наравно, треба водити рачуна да се не појаве неумесни захтеви које није могуће испунити – „ипак не дозвољавамо да (болесници) извољевају“ тако су заузи- мањем светог саве подигнуте гостионица за болесне поклонике по јеванђелском узору и манастирска болница за болесне монахе по стандардима оног времена захтевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово поглавље подсећа- њем да ће они који претрпе до краја прими- ти награду од бога тема броја мај / јун 2017 23 црква је велика породица срођена са богом она није друштвена организа- ција за разлику од чисто телесне породице, у којој су бројна тела врло често некрште- на и неосвећена, црква је духовна и света породица само у њој телесне породице задобијају светост, која је богом заповеђе- на: будите свети! она је освећени део на греховном земном шару, део вечности из вечности, предукус раја пре стварног раја у њој је бог глава–ум, који указује и води на пут, истину и вечни живот (јн 14, 6), и који свеукупну творевину своју усмерава ка се- би, беспочетном и вечном у њој су крштене душе, новорођене духом светим – духовни очеви и духовне мајке (кумови) и духовна деца (кумчад) они су крштењем постали чланови нове обитељи, која верује у васкр- сење мртвих и у „живот будућег века“, и која живи том и таквом вером а само таква ве- ра свој духовни живот храни црквеним бо- гослужењима, надасве светом литургијом, вишедетне хришћанске породице смисао постојања човека јесте усавршавање и узрастање у меру раста пуноће христове – исто је и у породици породица икодиновић радмила грујић 24 3 / 2017 која врхуни у светом причешћу самим жи- вим богом, крсно-васкрслим господом ису- сом христом и његовом божанском вечно- шћу ко се овога лишава, лишава се вечног живота, а то значи и вечне љубави из које је створен за вечност, јер бог је сушта љубав; ограничава себе на привременост, ради ко- је није створен, и окива себе греховношћу света који сав у злу лежи без цркве нема спасења породице, о којима пишемо, не лишавају се тога међу њима је и ова коју смо упозна- ли у београду, у цркви св георгија на бано- вом брду благослов да о њима пишемо дао је отац недељко божић речима: „на литурги- ји дечаци чтецирају, а сви остали су са баком маријом у првом реду њихов позитиван пример треба да истичемо“ игор (44) и катарина икодиновић (40) и њихова петорка: ана (13), милош (12), милан (10), иван (7), и марија (4) из разговора са њима сазнали смо да и они цркву доживља- вају као велику и свету породицу, а она им је много радости и утехе пружила док су били у канади, и то је био разлог што су остали два- наест а планирали само четири године игор је доктор електротехнике и тренутно ради као руководилац пројеката (project manager) у компанији hdl design house у београду, ко- ја сарађује са страним фирмама и бави се микрочиповима, а катарина, дипломирани правник, по повратку из канаде, основала је удружење за стране језике word whiz: енгле- ски, француски, немачки, руски одзив је до- бар, а открила нам је да за руски и немачки има професорицу попадију, која је мајка 11– оро деце, ирину војводић игорови родитељи су из околине чачка он је јединац катарина има само брата, а њен отац, крста бабић, је из села горња сла- тина, република српска, а мајка оливера из алексинца њен отац је из вишедетне поро- дице, има седморо браће и две сестре живе у лепој кући која има приземље и два спрата, коју су купили по повратку из канаде пре че- тири године, а са њима живи и игорова мај- ка марија са њима је живео и игоров отац милан, који се упокојио 2013 године најпре су живели у стану игорових родитеља на ла- будовом брду у канади је рођено све петоро деце, а бака марија је сваки пут одлазила у канаду да помогне снаји после порођаја игоре, зашто сте отишли баш у канаду? радио сам као асистент на електротехнич- ком факултету и колега ми је рекао да треба овде да се отвори једна канадска фирма која нуди посао, и питао ме да ли сам се пријавио пријавим се, без јасне намере и жеље да ће од тога ишта бити кад су ме на интервјуу пи- тали да ли бих желео да одем у канаду, одмах сам рекао „не“, што их је зачудило, но ипак сам био примљен али, нешто се искомпли- ковало и нису овде отворили фирму питао сам катарину да ли се слаже да идемо у кана- ду и тако смо отишли, али са идејом да оста- немо 3–4 године како је бити странац? игор: канада је земља емиграната и ту се човек не осећа толико као странац у торон- ту има доста наших људи и са њима смо се дружили има четири наше цркве, за разлику од других делова канаде где наши људи ду- го морају да чекају на исповест док не дође свештеник тамо смо упознали нашег духов- ног оца василија томића поверио сам му: „оче, овде ме много плаћају, ја то не заслу- жујем“ он ми је рекао: „синко, не секирај се, све ће они то да ти наплате“ тако је и било што је најгоре, ти си везан – боље си мате- ријално ситуиран, али си укључен у креди- те прво смо изнајмљивали стан, па купили стан, па га продали и купили кућу, што је био добар потез, јер су, кад смо решили да се вратимо, цене веома скочиле и ту смо има- ли добру зараду кад су деца довољно одра- сла, схватио сам да ако пређемо ту преломну тачку више нећемо моћи да се вратимо отац василије нам је дао благослов за повратак, чак нас и подстакао у канади је позитив- но то што породице са ниским примањима имају врсту заштите, финансијску подршку од стране друштва, и не могу да падну у пот- пуно сиромаштво, што погодује вишедетним породицама вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 25 како сте се упознали и где сте се венчали? катарина: упознали смо се на рођендану код заједничке пријатељице и врло брзо смо се и венчали у цркви св апостола и јеванђе- листе марка у београду урезало нам се у памћење: „оно што бог састави, да човек не растави“ у браку смо 15 година који је ваш пут до праве вере? је ли било чуда? катарина: нисам васпитавана у пуноћи вере нити сам крштена као дете, него тек са 24 године, у цркви св илије у миријеву, где смо живели, али смо поштовали велике пра- знике и наше обичаје имала сам 15 година кад ми је мајка умрла, а 21 кад ми је отац из- ненада умро, иако није био болестан остала сам са братом млађим 10 година и морала сам да радим и да студирам, јер је породич- на пензија била мала дипломирала сам у браку рана смрт мајке, а потом и оца, је била прекретница у мом животу која ме је навела да се суочим са пролазношћу живота схва- тила сам да човек нема снагу да сам прева- зиђе све тешкоће већ му је потребна божи- ја помоћ игор: ни ја као дете нисам био у прилици да упознам сву лепоту и духовну пуноћу живота у христу крсну славу, светог николу, славили су моји деда и баба, али не и моји родитељи та удаљеност од господа је чинила да као дете осећам страх од све- га лошег што може да се деси у животу, би- ло мени било ближњима касније, као млад човек, пролазећи кроз личне падове, како у односу са другима, тако и са самим собом, имао сам страшан немир у души, схватио сам да нешто није у реду са мојим виђењем света какво ми је понуђено кроз школовање и у породици слично сам увидео и у одно- су на виђење своје личности и других људи без доброг саветника, тај раскорак је у мени једно време изазивао душевне патње и ду- ховна лутања и, назвао бих то чудом, у мојој 20–ој години почео сам да тражим истину вероватно захваљујући оном неизбрисивом печату који је господ ставио на моју душу, не- ке од тих истина су ми се откриле, а убрзо потом и сам господ осетио сам божије при- суство и познао да постоји бог то је био мој спас такође, схватио сам да ме љубав према другим људима чини веома срећним убрзо након тога се десило једно од безброј чу- да којима нас господ спасава – моја рука је, вођена божанским промислом, сама крену- вишедетне хришћанске породице 26 3 / 2017 ла ка новом завету који је годинама стајао на полици нетакнут и за који ја, срамота је рећи, нисам ни знао какву спасоносну исти- ну садржи сећам се само да сам пре тога осетио зрак светлости који ме је изнутра обасјао и пао на мене који сам дотле лутао у тами читање јеванђеља је за мене било, нећу претерати, као мелем на рану, као вода жедном у пустињи или храна прегладнелом сиромаху свака христова реч је падала на моје срце, а јеванђелске истине су лечиле моју изнемоглу душу упознавање бога кроз живот, речи и дела господа исуса христа до- вело је до мог преображаја и жеље да се кр- стим у манастиру раковица са 24 године на- кон мог духовног рођења, почиње мој живот као хришћанина испрва нисам много знао о цркви, литургији, посту, светој тајни пока- јања и исповести и многе друге ствари, али и ту је господ нашао начина да ме, кроз бра- ћу и сестре у цркви, научи шта је потребно и упути на прави пут друго је чудо божије, мислим, што је моја мајка потом кренула за мном христовим путем будући да је крште- на као мала, наставила је тамо где је ратом и потоњим безбожним друштвеним поретком била заустављена као дете по њеном сведо- чењу, и њој се догодило чудо, након њених искрених молитви богу, након много година бездетног живота и несрећних дешавања у породици, она је мене зачела да ли сматрате да сте права хришћанска породица? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли истог духовника? игор: нашу децу крстили смо док су били бебе смисао постојања човека јесте усавр- шавање и узрастање у меру раста пуноће христове, а исто је и у породици најважнија је љубав и праштање у том смислу, ми смо прешли далек пут, али смо још увек далеко од жељеног идеала раслабљени данашњим начином живота, где журба и световни жи- вот остављају мало места духовном расту, често се све своди на рутину и губи се на дубини и суштини најважније је, ипак, сво- ју веру стално сведочити, макар у малој ме- ри, јер онда ће она бити примљена срцем од свих укућана трудимо се да редовно при- суствујемо литургијама недељом и празни- цима читамо јутарње молитве и пре сваког јела, а деца често и вечерње, док смо ми ста- рији ту недовољно ревносни дечаци неде- љом и празницима служе у олтару, а старија ћерка пева у црквеном хору слично је било и у торонту, где сам једно време био и пред- седник црквено–школске општине светог архангела гаврила у време када је оснивана нова парохија и припремана градња цркве, а катарина је била у колу српских сестара наш парох и духовник у торонту, отац васи- лије томић, рекао ми је једном нешто што ми се урезало као велика истина: „твоја жена је мера твоје светости“ другим речима, ако ми- слим да моја жена није толико духовно јака колико мислим да би требало да буде, онда треба прво да погледам себе исто је тако са децом у београду, духовно нас води наш па- рох, отац недељко божић, из цркве св вели- комученика георгија које су духовне књиге оставиле посебан утисак на вас? највише књиге св владике николаја, мо- литве на језеру, пророчка поема небеска вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 27 литургија, као и охридски пролог, који смо читали свакодневно, и то нам је давало посе- бан осећај за почетак радног дана катари- на: моја прва књига је била од оца тадеја ка- кве су ти мисли такав ти је живот три пута сам је прочитала и у томе проналазила себе и, наравно, многе књиге владике николаја у чему је суштина хришћанског васпита- ња? како се деца васпитавају за задобијање светости, да буду иконе божије? игор: хришћанско васпитавање је прено- шење деци јеванђелског виђења света ве- рујућих родитеља његова суштина је уче- ње деце љубави према богу и врлинском животу који води спасењу оно се неретко коси са друштвеним трендовима, што, по- ред иначе захтевне духовне борбе коју подразумева хришћанско васпитање деце, додатно отежава посао родитеља то је на- рочито видљиво у савременом друштву где је све углавном подређено задовољењу личних потреба и страсти и где има врло мало места за љубав и жртву, како према господу, тако и према својим ближњима једини начин да родитељи „воде борбу са светом“ за спасење своје деце је да се нај- пре они сами утврде у вери, а потом да сво- јим примером буду узор и деци али и сами родитељи су растрзани између световних обавеза и духовне раслабљености зато је једини сигуран пут оцрковљење породице, односно привезивање крхког брода наших живота за сигуран брод христове цркве то, пре свега, подразумева редовно прису- ство службама у храму, поштовање посто- ва и освећење светим тајнама покајања, исповести и причешћа притом је важно да деца веру приме срцем, како би њихов живот у христу био трајно утврђен у све- му овоме много може да помогне и међу- собно дружење људи и деце из верујућих породица тако родитељи могу међусобно да размењују искуства о изазовима са ко- јима се суочавају у подизању своје деце, а деца да осете да припадају већој породи- ци православне цркве христове осим то- га, битно је и да деца сведоче своју веру својим понашањем, како у кући, тако и у школи и друштву неопходно је да се деца усавршавају учећи веронауку у школи, во- ђењем духовних разговора, читањем или на друге конкретне начине, као што је по- моћ у олтару током службе или певањем у црквеном хору, а све у складу са узрастом и могућностима које школе деца уче и у чему су посебно та- лентована? имају ли и додатне активности? катарина: најстарија ана иде у седми раз- ред основне школе, милош у шести, милан трећи, иван први, а марија је још у вртићу одлични су ђаци ана је посебно таленто- вана за уметност и језике учи и говори три страна језика: енглески, француски и немач- ки, а од ове године је почела редовно да пе- ва у хору наше цркве св ђорђа захвални смо и нашим пријатељима из канаде, који су са великом љубављу препознали њен тале- нат и помогли јој да га развије, оцу василију и госпођи мари, вођи дечијег хора цркве св арх гаврила у торонту, као и нашој пријате- вишедетне хришћанске породице 28 3 / 2017 љици јелени савић, која је члан црквеног хора и била члан хора народног позоришта милош и милан су математичари и већ су освајали неке награде ове године милош је освојио прву награду на такмичењу пангеа, а на истом такмичењу, као и на такмичењима друштва математичара србије и архимедес милан је освојио друге награде осим тога, сви дечаци воле спорт две године су трени- рали фудбал, потом пливање, а од ове године и кошарку најмлађи иван тренира фудбал и он, као и браћа, показује таленат за матема- тику сва тројица, такође, говоре и уче више страних језика иван показује и таленат за певање а сви воле и да цртају најмлађа ма- рија је тек почела да учи слова, а већ се ви- ди да веома воли цртање, рецитовање и да ужива у физичким активностима игор: као и већина дечака тог узраста, милош и милан воле да играју игрице међутим, треба рећи да деца тог узраста немају снагу да контро- лишу пориве које такве активности изази- вају, па им то временски ограничавамо ана је, с друге стране, активна на друштвеним мрежама делом је то позитивно, јер нпр на тај начин одржава контакт са нашим и сво- јим пријатељима из канаде, а данас, нарочи- то за децу у њеном добу, то је постало и део друштвеног статуса ми, као родитељи, при- чом покушавамо да утичемо на децу да све те активности држе на разумном нивоу и у облику који није духовно штетан проблеми у вези са коришћењем рачунара и интерне- та су нови за већину родитеља, а постали су, нажалост, општи у данашњем друштву, што видимо и из наших разговора са пријатељи- ма деце сличног узраста да ли сматрате да је и школа постала по- мало виртуелна? да ли сте чули каква нам духовност стиже из европе, тзв „сексуал- но злостављање деце“, и то треба да зажи- ви код нас од вртића до средњих школа? у том уџбенику се каже да је „породица најопасније место за васпитавање деце у модерном друштву“ – тј извор злоставља- ња деце игор: све иде у лошем правцу осећамо да то није добронамерно ми смо у канади већ вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 29 видели и схватили из приче наших људи из цркве и ван ње шта се ту заправо дешава, да је систем тако направљен да не можете то- ме одолети ту оба родитеља морају да буду на изузетно високом духовном нивоу да би могл
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
19
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
...и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда иВАСКРСАВА
📌
да би нас увео у сили духа светога у однос
са богом у коме можемо без икаквог зазора
да му се обратимо са оче наш ништа мање
и не треб
...и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и
МЕТА инфо: Р:25182 К:185214 Д:102
| Свеска 356 |
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... син има од вечности: „да сви једно бу- ду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме ти послао“ и „ не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и васкрсава да би нас увео у сили духа светога у однос са богом у коме можемо без икаквог зазора да му се обратимо са оче наш ништа мање и не треба да помишљамо, јер је дух свети управо онај који нас укрепљује и који нас подстиче и заједно се са нама моли, да бога ословљавамо као свога оца јер смо наслед- ници његови (уп рим 8, 14–15, 17, 26) потом, у речима молитве господње наила- зимо на занимљив израз – „хлеб наш насу- шни дај нам данас“ чест је случај да у овим речима видимо и разу- мемо молбу богу да нас не остави гладне, већ да нам дарује да будемо сити и да сваког дана имамо шта да једемо у неким верзијама молитве, на- рочито како је користе хрвати, чућемо да уме- сто насушни изговарају свакидашњи ипак, овакво схватање је погрешно сам господ нам говори да „ зато вам кажем: не бри- ните се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни ти- јелом својим, у шта ћете се одјенути“ (мт 6, 25) оно што тражимо у овој молби превази- лази свакоднев- ну и пролазну храну ако рашчланимо ову реч „насушни“ увидећемо да се у њој крије реч „надсуштни“, дакле онај који је изнад суштине, изнад нама сазнатљи- ве твари (грч ἐπιούσιον) јасно је, како нам то и отачко предање говори, да је у питању молба да нам бог дарује никог другог до са- мог сина свога, господа нашег исуса христа који је хлеб који силази са неба (јн 6, 51) стога у овим речима, ми можемо видети тајну ова- плоћења сина божијега, који ради нас по- стаје човек у свему једнак и истоветан нама осим у греху но, не само да нам се открива та тајна коју ни анђели не могу појмити; не само анђели, већ ни један ум створени није кадар докучити ову величанствену и стра- шну мисао још већа „саблазан“ за ум и још већи крст на који треба да разапнемо своје телесно мудровање јесте да тај син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот веч- ни (јн 6, 51–57) није нимало чудно, и не тре- ба да осуђујемо његове слушаоце који ка- жу: „ово је тврда бесједа ко је може слушати?“ смисао прозбе, а тиме и откривења божијег, јесте наше учешће у његовом жи- воту једино и најпре кроз причешће, учествовање, заједничарење у телу и крви господњој свети си- меон нови богослов каже: „постајемо удови христо- ви и христос уд наш по- ред тога што сам човек, и ја постајем рука христова и нога христова немој рећи да на бога хулим, него прими ствари ове и поклони се христу, који те чини та- квим; благодети цар- ства су тело и крв го- сподња, који сваки дан једемо и пијемо ван њих нећеш на- св кипријан картагински око 200–258), икона (извор: stcyprianocaorg) јул / август 2017 21 ћи ништа, чак и ако широм свецеле твари бу- деш тражио“ од самих апостола, преко њихових учени- ка и даље, отаца цркве, карактер молитве оче наш, а нарочито прозбе „хлеб насушни дај нам данас“ јесте изразито литургијски, тј богослужбени откривење божије које своју пуноћу има у христу неумитно нас упућује на богослужбено учешће у заједници са богом мимо богослужења, она и не постоји може- мо слободно рећи да је и свака наша лична молитва прожета и надахнута таквом врстом односа са богом бар би требало да буде за нас хришћане, то богослужење јесте литур- гија/евхаристија на којој се причешћујемо самим христом као што смо видели, ми тај хлеб тражимо од бога да нам да свакоднев- но; свети симеон говори исто о томе – о је- дењу и пијењу тела и крви господње сваки дан целокупно предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редов- но, на свакој литургији (види каноне ап 8–9; трул 66, 80; ант 2) колико је трагична онда ситуација данас да имамо чињеницу да мно- ги редовно причешћивање називају грехом? или када условљавамо причешће постом? није ли управо пост условљен причешћем; није ли тај пост, као и свака врлина и подвиг, наш труд да несебични дар љубави божије која је сам син његов сачувамо у себи и да умножимо овај непроценљиви таланат (ср мт 25, 14–30)? још једну чињеницу ставља пред нас хлеб небески причешћујући се, ми смо сутелесни- ци христови (1кор 12, 12, 27) у старом заве- ту, једна од основних мисли савеза са богом је да суштинске поделе међу израиљцима нема сви су једно, један народ којима је го- спод и цар бог какву год функцију у народу обављали, од царске преко свештеничке до старешина, не постоји суштинска разлика сви су једнаки пред богом да би се то нагла- сило, присутна је обавеза да се најпре сиро- тиња, удовице и болесни збрињавају (види изл 22, 22–24; ис 1, 17) колико ми као хри- шћани тек треба да имамо ту дубоку свест да никакву власт над другим немамо?! јер и све што постоји у литургији као њене слу- жбе јесте за изграђивање тела христовог, не за господарење над другим – којем желимо да укинемо његову слободу коју му је нико други до христос даровао на крсту ако јед- ни са другима делимо „насушни хлеб“ у којој мери смо тек онда дужни да се сећамо сиро- тог и удовице (уп дап 6, 1) и колико још више треба да делимо овај свакодневни хзлеб кад смо заједничари тела христовог и удови јед- ни другима, неопходно је да будемо и једни другима потпора, да праштамо јер и бог нама опрости све у христу, а не да саплићемо бли- жњег и ликујемо због његове несреће стога имајмо на уму да, било на литургији, или код куће када говоримо речи „хлеб наш насушни дај нам данас“ шта од бога иштемо јер у тим речима је сажета срж нашег спасе- ња, крст христов и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно васкрсење којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тада ћемо, једући хлеб који силази са неба бити ученици господњи ништа мање него што су то били свети апостоли његови и сви свети који му од памтивека угодише аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији тема броја предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редовно, на свакој литургији 22 4 / 2017 када говоримо о светој евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који предста- вља дело нашег труда још у старом завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у ви- ду хлеба сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код плинија млађег који казу- је да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна богослу- жбени принос хлеба присутан је и у староза- ветном богослужењу јерусалимског храма наиме, принос бесквасног хлеба приношен је као дело човечијег труда, а приношење је обављано испред храма и оно је на неки начин било обављано уз приношење крвних жртава животињског порекла, као неки вид пропратног чина једно од најпознатијих сведочанстава приношења бесквасног хле- ба налазимо приликом постављања на све- штеничку службу арона и синова његових принос хлеба био је устаљен и на празник првих плодова, али и на празник свете пе- десетнице у старом завету налазимо сведо- чанства да је у јерусалимском храму на злат- ној трпези приношено дванаест хлебова и то у сваки суботњи дан по мишљењу филона александријског ови хлебови символизују хлеб живота централни старозаветни догађај прино- шења бесквасног хлеба била је пасха у ра- нохришћанском спису учење дванаесторице апостола–дидахи налазимо сведочанство о приносу хлеба (ломљења хлеба) у контексту евхаристијске жртве, а исто сведочанство налазимо и у списима светог игнатија анти- охијског и светог јустина мученика и фило- софа свети апостол лука у делима апостол- ским на неколико места помиње сабирање првих хришћана ради ломљења хлеба, што свакако указује на још један од видова при- носа хлеба централни новозаветни моменат помињања хлеба као евхаристијског прино- са налазимо код апостола павла: „хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? јер један је хлеб, једно смо тело многи, по- што се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1кор 10, 16–17) у молитви господњој нала- зимо једно од битнијих сведочанстава о телу христовом као насушном хлебу новог заве- та хлеб наш насушни дај нам данас ова мо- литвена прозба најављује да је господ хри- стос вечни приноситељ и онај који се свагда приноси, како и литург чита на свакој литур- гији у молитви херувимске песме хлеб као принос представља првину људ- ског живота и основну храну којом се одр- жава живот свакога од нас људско бивство- вање незамисливо је без жртвоприношења, као централног догађаја богослужбеног жи- вота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсе- ћају речи светих апостолâ: „једосмо и писмо по његовом (христовом) васкрсењу“, како би на видљив начин доказали да су видели тема броја хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? хлеб као евхаристијски принос бранислав илић јул / август 2017 23 живог спаситеља приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и цело- га себе када је у питању значај приношења првина, свети никола кавасила поучава: „разлог је тај што нам бог, као уздарје за те дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродан; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде жи- вот, и то нарочито зато што је један те исти онај који закон дарова установљује и онај који је давалац уздарја, односно онај који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“ он је заповедио да му хлеб и ви- но приносимо, и он нам за то узвраћа живим хлебом и чашом вечнога живота отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвра- тио ловом на људе, и као што је богатоме ко- ји га је упитао за царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот веч- ни (односно своје животворно тело и крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо живот, односно уместо овог при- временог онај вечни, и да се благодат пока- же као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „поставићу милост своју по мери“ моменат предавања целокупног живота богу можемо видети и у светој тајни просветљења (кр- штења), јер ми у бањи поновног рођења би- вамо предани на смрт, да би израњајући из крштењске купељи цео свој преображени и нови живот у духу светоме предали госпо- ду, што свакако указује да хришћански етос подразумева континуирано и непрекинуто приношење и предавање нашег живота го- споду ако мало дубље проникнемо у чин светог предложења (проскомидије) знамо да литург не приноси све хлебове на жртву, већ само један ово поред практичног има дубок богословски значај, на шта указује сведочан- ство светог николе кавасиле: „тело господ- ње изабрано је између свих осталих да би било принешено на жртву, јер син божји је за себе прихватио своје тело, издвајајући га из целовитости наше грађе; а опет, он сам га је предао богу на дар, полажући га у крило очево као да се никада од тога крила није ни одвајао, него је тамо то тело и саздао и узео на себе, тако да је оно истога трена и саздано и предано богу“ на концу, учешће верног народа у литур- гијском животу цркве као богочовечанске заједнице не огледа се само у активном уче- шћу у богослужењу, већ и у делатном (до) приносу који је најочигледнији у припрема- њу просфора за свету литургију са жаље- њем морамо да констатујемо да је код нас у потпуности нестала благословена пракса доношење приноса у храм, већ то сада при парохијама обично чини једна или више старијих жена која су задужене за правље- ње просфора код наше православне браће грка пракса доношења приноса у храм је саставни део литургијског живота и литур- гијске свести да кроз принос верни делатно приносе сав свој живот богу тема броја господ христос је вечни приноситељ и онај који се свагда приноси фото: православиеру 24 4 / 2017 свака стечена, сувишна ствар на неки на- чин је од оног који нема, а нагомилано материјално богатство без милостивости са- мо обремењује и при том делује саблажњи- во на ближњег господ исус христос долази свету као сиромашак који се рађа у јаслама на слами и тиме показује скромност као пут ка непролазности он, син божији, је онај који нема где главу склонити, док лисице и остали зверови то могу све што се у животу стекне, учи нас он, треба благодарити оном чије је све и чији смо уосталом и ми, а то је господ у христу су сви људи једнако вољени, што спаситељ више пута истиче желећи да код људи кроз љубав превазиђе неједнакост, али не по сваку цену он жели да сви имају једна- ку бригу за спасењем и тела и душе, за шта су потребни и хлеб свагдашњи и хлеб као тело христово: хлеб заузима значајно место као основна храна за телесни живот човека, а свето причешће је дар за живот вечни господ два пута умножава хлебове и рибе, захваливши претходно оцу, учећи и нас да се увек помолимо пре јела храни једном пет хиљада, а други пут четири хиљаде људи, без жена и деце које нису ни стигли да изброје као творац времена он од оца има власт да пружи храну сваком телу (пс 135, 25) не случајно, свети теофилакт охридски у пр- вом умножењу пет хлебова види пет књига мојсејевих, а у умноженим двема рибама – јеванђеља и дела апостолска са посланица- ма јер већина апостола бејаху рибари пет је и простих чула код човека која су сасвим оболела, па је било потребно пет хлебова го- сподњих, као пет мелема, појашњава свети у другом умножењу седам хлебова и мало рибица, месија помиње број седам као број пуноће и савршенства као символ седам духовних дарова христом насићених чети- ри хиљаде људи, символика су оних који су савршени у четири врлине као што су хра- брост, мудрост, целомудреност и наравно праведност са истиноживљем једне суботе господ истиче важност чове- ка, али и хлеба као насушне потребе за жи- вот наиме, када му ученици у суботу оглад- неше идући кроз поља пшенице, они тргаху класје и једоше зрна пшенична због тога го- спод од фарисеја добија оштру критику на- ведимо, притом, да је по талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањивани су- ботом, а да је постојало равно 1279 пропи- са који су се односили на понашање јевреја суботом своје противнике, као и у сличним нападима на њега, господ посрамљује при- чом о цару давиду и његовим војницима, који су због глади учинили већи преступ од ученика, јер једоше хлебове присуства бо- жијег односно хлебове предложења које су смели да једу само свештеници било је то симболичних дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу по шест хлебова са леве и десне стране ни онда, као ни данас, за бога не постоји храм или дан у недељи који је светији од човека који је ико- на бога живог преблаги господ посрамљује завидљивце који прате сваки његов корак, реч и дело посрамиће и самог ђавола – после крштења тема броја преко хлеба насушног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са свима онима који су се икада причестили хлеб наш потребни хаџи драган б поповић јул / август 2017 25 дух свети одводи христа на јерихонску гору карантал да га клеветник искушава, говоре- ћи тако и нама да на христовом путу после крштења има великих искушења месија та- да пости четрдесет дана и ноћи, колико су постили мојсеј и илија, и као истинити човек на крају огладне речима: „ако си син божији учини да ово камење постану хлебови“ не- частиви није хтео само да подстакне господа на неумереност (јер је гладноме и пола хле- ба довољно), већ и на послушност некоме ко никада није помислио на добро одбијајући предлог нечастивог, господ одговара: не жи- ви само човек о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих спаситељ изговара речи пророка мојсеја, када је господ по ре- чи својој, маном са неба која није била пра- ви хлеб хранио јевреје у пустињи четрдесет година о правом хлебу спасења и поверењу да се бог стара о сваком, месија говори у мо- литви господњој као првоначалној молитви цркве у капернаумској синагоги открива да, свако ко не једе тело сина човечијега и не пије крви његове нема живота у себи финал- но, он ће претворити на тајној вечери хлеб у своје тело и дати га ученицима у светој тајни причешћа, а њих заветовати речима: ово чините у мој спомен преко хлеба насу- шног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са сви- ма онима који су се икада причестили тај хлеб вечног живота обесмрћује за вечност, јер црква је тело христово, а сви ми смо кр- штени удови тога тела а дух свети од дана свете педесетнице живи у цркви и црква живи духом светим који на литургији пре- твара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја црква живи духом светим који на литургији претвара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари чудо умножења хлебова, мозаик из 504 године, базилика св аполинарија, равена (извор: википедија) 26 4 / 2017 хлеб наш, који си на почетку припремио ради бесмртности наше природе, дај да- нас нама зато, нека се и наш логос (=словесност, ра- зум) креће ка тражењу бога, а (наша) жељна моћ (ἡ κατ ̓ ἐιαθυ μἰιαν δύναμις) ка његовој љубави (πόθον), а срчаност (τό θυμικόν) не- ка се труди ка његовом стражењу (φυλακήν =држању за бога) или боље, да кажемо исти- нитије: ум нека се сав усмери ка богу, осна- живан као неком снагом (тоналношћу) срча- ним начином, и љубављу да распаљује жељу највишом стремњом (τη κατ ̓ άκρον εφεσει =најузвишенијим стремљењем) јер тако ће- мо, подражавајући небеске анђеле, наћи се да богу кроза све служимо, показујући на земљи живљење исто са анђелима, једнако са њима имајући ум потпуно непокретан ка ичему што је после (=ниже) бога јер, живе- ћи тако п o молитвама, примићемо као хлеб насушни и животни, за храњење наших душа и одржање доброг стања дарованих нам до- бара, логоса (христа), који је рекао: ја сам хлеб који је сишао с неба и даје живот свету (јн 6, 33), који аналогно постаје све нама хра- њенима врлином и мудрошћу, и који се кроз свакога од спасаваних, разноврсно, како сам он зна, оваплоћава (σωματούμενον), нама ко- ји смо још у овом веку (=свету), сходно сми- слу реченице ове молитве, која каже: хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) јер ми- слим да се (овде) речју данас показује овај век (=свет), као када би неко узео да јасније искаже ово место у молитви (овако): хлеб наш, који си на почетку припремио ради бе- смртности наше природе, дај данас нама, ко- ји смо у (овом) садашњем животу смртности, да ова храна хлеба живота и познања победи смрт греха, чега првом човеку (адаму) да бу- де причесник (μέτοχος) није допустио (његов) преступ божанске заповести јер да се он ис- пунио ове божанске хране, не би био заро- бљен смрћу греха α овоме смислу ове реченице привео ме је спаситељ заповедајући јасно ученицима да се уопште не баве чулном (=материјал- ном) храном, рекавши: he брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити, нити телом вашим чиме ћете се оденути; јер све ово ишту народи (овога) света не- го иштите најпре царство божије, и правду његову, а ово ће вам се све придодати (мт 6, 2531–33) но како (господ) учи (људе) да се моле за оно што је претходно сам запове- дио да не ишту? јасно је да није заповедио да се молитвом моле за оно што он заповешћу није подстакао да се иште јер молитвом се може молити само оно што је могуће по запо- вести искати (διά προσευχής γάρ μόνον εστίν ἀιτητόν τό κατ ̓ έντολ ήν ζητητόν) оно пак што нам заповешћу није дозвољено да тражимо, то можда искати молитвом није дозвољиво ако ли је спаситељ заповедио да иштемо са- мо царство божије и правду (његову) (мт 6, 33), упутио је (зато) оне који стреме ка божан- ским даровима да то с разлогом и у молитви моле, да би, потврдивши благодат за оно што је по природи траживо, спојио слободну во- љу молилаца са вољом даваоца благодати, и односним сједињењем поистоветио је (δι ένώσενς σχετικής ταυτοποιουμένην) α ако ли нам је и за (свако)дневни хлеб (τόν εφήμερου άρτου), κοјим се одржава наш сада- шњи живот, заповеђено да (њега) молитвом тема броја (упућено) једноме христољупцу (извод) кратко тумачење молитве оче наш св максим исповедник јул / август 2017 27 молимо, немојмо (због тога) прећи границе молитве, грабљиво разматрајући многе пе- риоде година, и (тако) да заборавимо да смо смртни и да имамо живот пролазан попут сенке, него молитвом иштимо безбрижно дневни хлеб, и покажимо да мудрољубиво (φιλοσόφως) п o христу проводимо живот као размишљање ο смрти ( μελέτηυ θαυάτου τόυ βίου ποιούμεθα ), достижући слободном вољом природу, и пре но што дође смрт, од- војмо душу од бриге за телесним стварима, да се она не прилепи за пропадљиве ствари изменивши употребу природног стремље- ња (τής κατά φύσιν εφέσεως) само ка материји, те (тако) схвати да је грамзивост лишава изобиља божанских добара избегнимо, за- то, колико год можемо, прија- тељство пре- ма материји, и њен однос (σχεσιν =веза- ност) сперимо као прашину са умних очију, и за- довољимо се само оним што одржава наш садашњи живот, а не и оним што му да- је уживања (τοις ήδουοΰσιυ =хедонизам), и молимо бога са- мо за то, како смо научени, да бисмо мо- гли сачувати душу непоробљеном, и уопште не држаном због тела ничим од видљивих ствари; и покажимо се да једемо да би жи- вели, а не да се нађемо као да живимо (са- мо) да бисмо јели! јер је јасно да је оно прво својствено разумној души, а ово друго - бе- словесној природи и да будемо тачни чува- ри молитве (господње) показујући у самим стварима: да се усрдно држимо само и једи- но живота у духу, и ради његовог (=живота у духу) стицања користимо садашњи живот, због којег и коришћење овога (=земаљског живота) толико прихватамо колико да не одбијамо да га само хлебом одржавамо, и душино природно здравље чувамо неповре- ђено, колико је до нас, не да (само) живимо, него да богу живимо, чинећи тело (наше) ангелом (=весником) душе, ологосено врли- нама ( λελογισμέυου ταΐς αρεταισ =ословесе- но =осмишљено врлостима), а душу чинимо проповедником бога, са стеченим квалите- том (πεποιωμένην =окаквоћеном) постојано- сти у добру и овај (свакодневни) хлеб при- родно одређујемо једним даном, а да се не усуђујемо да преко тога проширимо моље- ње за други дан – због дародавца молитве јер тако ћемо стварно, по смислу ове молитве (господње), се- бе расположити, те ћемо моћи и преосталим речима (тј прозба- ма молитве) прићи чисто, говорећи: и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо ду- жницима на- шим (мт 6, 12) онај који, по првој примени разматрања оне претходне рече- нице, у овоме веку (=свету), којега је, реко- смо, символ оно данас, тра- жи кроз молитву непропадљиви хлеб мудрости, од којега нас је на по- четку одвојио преступ (заповести божије), пошто (такав) зна само једно задовољство: достизање божанских ствари – чега је дава- лац по природи бог, а чувар је добровољна слободна воља примаоца, – и (такав) зна за један бол: промашај тих добара - чега је заве- реник ђаво, а самоделатељ (αυτουργός =сами кривац) је сваки (од нас) који због слабости слободне воље одустаје од божанских ства- ри, не чувајући часност (=достојанство) те слободе одржавано расположењем, - те (за- то онај први) немајући уопште произвољење (τήν προαίρεσιν =расположење) да стреми тема броја 28 4 / 2017 тема броја ка нечему од видљивих ствари, и зато се не подаје невољама које му се телесно догађа- ју, он заиста бестрасно опрашта онима који према њему греше, јер му нико никако не може отети добро за које се стремљењем стара, пошто је по природи неотимљиво оно што је (од бога) поверено (πεπιστευμένον =загарантовано) и такав себе ставља пред бога као при- мер врлине, ако је тако дозвољено рећи, призивајући да га подражава неподражи- ви (τόν ἀμίμητον), говорећи (my): опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим! и какав је он био према ближњима, моли бога да и он буде (такав) њима јер како је он опростио дугове они- ма који му згрешише, тако хоће да се и њему од бога опросте (дугови) to јест: да као што бог бестрасно опрашта онима којима опра- шта, тако и он, остајући бестрастан у овоме што му се догађа (тј разне непријатности од других), опрашта онима који (му) греше, не дозвољавајући памћењу да убележи у ум не- што од тих жалосних догађања, да се не раз- открије као да он слободном вољом расеца (=раздељује) природу, сукобљавајући се са некима од људи, будући и сам човек јер, кад се тако сједини слободна воља са лого- сом природе, тада бива измирење бога са природом, јер и није могуће другачије, (све) док природа слободном вољом устаје про- тив себе, да прими божанско и неизрециво снисхођење и можда зато претходно бог хо- ће да се међусобно измиримо (ми људи), не да он од нас научи да се мири са грешећима (према њему), и да допушта брисање многих и страшних преступа, него да нас очисти од страсти и покаже да благодат (божија) посту- па сходно односу расположења оних којима се опрашта α јасно је и очигледно постало да, кад се слободна воља сједини са лого- сом природе, тада је непротивна према богу слободна воља оних који су то (сједињење) остварили, пошто нема ништа да се види противлогосно (богоданом) логосу природе – који логос је и природни и божански закон – када добије (=остварује) дејствујући по се- би покрет слободне воље α ако нема ништа противлогосно у логосу природе, онда ће он имати кроза све сагласно дејство са богом, које (дејство) јесте делатно расположење, испуњено (πεποιωμένη) благодаћу онога ко- ји је по природом добар тако, дакле, онај који моли гностички хлеб он се расположен моли, после којега и онај који иште дневни хлеб, због нужде (=потре- бе) природе, и он ће се на исти начин рас- положити, опраштајући дужницима дугове, пошто је познао да је по природи смртан, и надаље сваки дан, због неизвесности, очеку- је оно што је по природи, и по произвољењу (=слободној вољи) предухитрује природу, поставши добровољно мртав за свет, сход- но речи која каже: „ради тебе нас убијају ва- здан, сматрају нас овцама за клање“ (пс 43, 23 = рим 8, 36), и зато се мири са свима, да са собом не понесе ниједно обележје неваља- лости садашњега века (=света), одлазећи ка нестаривом (=вечном) животу, и да од судије и спаситеља свих добије, за оно што је овде претходно молио (προκέχρηκε), исту награду јер је обадвојици ради сопствене користи неопходно чисто расположење према онима који су (им) нанели жалост; које (расположе- ње) има такво расположење због свега, али не мање и због смисла преосталих речи (ове молитве), које гласе: и не уведи нас у искуше- ње, него нас избави од злога (мт 6, 13) извор: видослов – саборник епархије захумско-херцеговачке и приморске, васкрс, година 13, број 38 (2006) избегнимо, колико год можемо, пријатељство према материји, и њен однос сперимо као прашину са умних очију јул / август 2017 29 речи најбоље деци су давно постале пока- затељи квалитета васпитања али, зашто деца која су добила све најбоље израстају у егоисте, неспособне за живот, безосећајне људе, у том смислу и у односу према самим својим родитељима да ли је уопште исти- нит овај принцип – најбоље деци? и шта је заиста потребно нашој деци? без чега она одрастају и духовно и психолошки, а сада и физички нездрава, ако не и оштећена? о овоме разговарамо са протојерејем дими- тријем смирновим оче димитрије, добар дан! – христос воскресе! ваистину воскресе! хвала вам што сте пристали да одговорите на питања читалаца портала православие ру тему нашег данашњег сусрета смо формирали у виду питања: „да ли све најбоље дајемо деци?“ оче димитрије, зашто се данас деца налазе у центру породице? и да ли је то заиста тако? – никако, напротив: деца се налазе на пери- ферији породице толико далеко да она сама једва и осећају породицу неки родитељи, у том смислу и психолози, су забринути што деца одрастају као велики егоисти – то је разумљиво али то се не дешава због тога што се најбоље даје деци не ретке поро- дице најбоље дају деци све, понекад и нај- потребније ствари, слободно можемо тако да кажемо: храну, одмор, књиге, играчке – ето шта дају деци родитељи уопште о томе не раз- мишљају на пример: свакакве ликове хорора продају у дечијим радњама, и родитељи то ку- пују, као, свиђају им се сви ти ужасни ликови тако да се не даје само најбоље деци, уопште није тако а проблем егоизма деце потиче од мало- детности, из немања жеље родитеља да се баве децом родитељи увек желе да дају децу некоме данас не постоје јаслице, али родите- љи маштају да дечији вртић буде на неколико корака, да имају бабу која ће им помагати шта значи помагати? бака треба да „гура“ дете, а сами мама и тата да се баве саморазвојем да иду на естрадне концерте, на фудбал, да про- слављају јубилеје, прославе фирме родитељи се откупљују детету и дете већ буквално са две године почиње да манипулише родитељима и зато оно одраста као егоиста, оно зна како да хришћански брак и породица ја сам за то да сви родитељи и буду деци родитељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље разговор са протојерејем димитријем смирновим о томе како правилно разумети речи: „све најбоље деци“ разговор водио: никита филатов најбоље за децу су њихови родитељи 30 4 / 2017 усмери одрасле да би добило жељено а ње- му је потребан разговор, потребан му је разго- вор са оцем и разговор са мајком, али како му се то не пружа, оно ни не зна да постоји такав производ, зато и тежи ка сурогатима, који га од тога одвлаче, свакаквим цртаћима и сличним стварима а уколико још постоји и вртић, он ће му дати одређену путању његовог самора- звоја, а родитељи ће наступати само у улози гледалаца, који долазе на дечије приредбе, тапшу и затим: „крај, брзо се облачи колико ти можеш да одуговлачиш“ узели су га за руку и у превоз, да га што пре дају баби дете је најнесрећније, заборављено биће оно не зна шта је то љубав ка човеку, шта је то када се једно жртвује за другога, шта значи по- делити и тај модел који је оно преузело од ро- дитеља у детињству, оно преноси на сво дру- штво, на разред и на саме родитеље да ли ја правилно разумем да је и сама фраза: „дала сам детету све најбоље, а нисам добила никакву захвалност!“, измишљена од стране самих родитеља? – наравно! најблажи израз који ми пада на памет да би се то означило је „лаж“ најдраго- ценија ствар која се може дати деци је пажња из свих могућих пажњи најважнија је пажња према његовој души, према његовим патњама и према његовој радости мајка и отац морају бити веома истанчано настројени на талас који испушта душа детета, то је онај камертон који одређује сав музички склад инструмента, који се назива „породични односи“ следеће питање је управо о осећањима детета прва заљубљеност се понекад јавља врло рано: дечак или девојчица могу да је осете у првом, петом разреду како да родитељи разговарају о тако деликатној теми? – деца и неће разговарати о томе са родите- љима деца нису научена да било шта разма- трају са родитељима деца се кувају у сопстве- ној каши нажалост, она траже одговоре на своја питања у тако тамном извору, који је гори од септичке јаме – и та клоака се назива интер- нетом ако су раније дечаци и неке девојчице добијали та сазнања „на прагу“, испред куће, сада је тај „праг“ место где се уместо асфалта налази септичка јама у коју се сливају свакакве нечистоће, при чему не само из те куће, већ из целог света тако да је ту све решено оче, хајде да поразговарамо о оним породицама које имају једно, максимално двоје деце – данас обична совјетска породица има: 1,3 детета говоримо о већини руских породица, у које спадају и три процента многодетних по- родица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али прави- лан развој породице почиње од петог детета а правилно је како? – то је породица у којој постоје све улоге по- стоји позоришни комад деца вањушина, на ко- ме многи режисери обучавају своје глумце, за- то што у њему постоје сви ликови који обично бивају у позоришту, постоје све улоге тако је и у породици: сви узрасти су неопходни да би се стекло велико искуство породичног живота, друштвеног живота, међуодноса људи разли- читог пола од петоро деце у просеку имамо два дечака и три девојчице или две девојчи- це и три дечака, и чак четири дечака али ипак имамо једну девојчицу наша породица ће још многе деценије бити совјетска, а можда ће тако и нестати руска по- родица има у просеку осморо деце дореволуционарна породица? – да седморо, осморо деце тада је и 15–оро и 20–оро било обична појава и не само у ру- ској породици на пример певачица миреј матје је била четрнаесто, тачније прво дете у својој породици, а затим се родило још трина- есторо браће и сестара полазећи од вашег пастирског искуства, оче димитрије, реците, чему води тај претерани однос ка деци у малодетним породицама, када родитељи имају једно – двоје деце? „у девет кући!“, „да ли си све урадио?“ дешава хришћански брак и породица јул / август 2017 31 се да разговараш са девојком или младићем и да га мама зове на телефон у девет увече: „где си?“, и ти позиви су веома упорни – код нас у земљи не воле децу ни родитељи? – наравно бива да их воле баке не све, че- шће се срећу баке које уопште не воле децу, никакву, зато што деца нарушавају њихов мир те баке су бивша најнесрећнија деца која су та- кође нарушавала нечији мир тако су их училе маме, тате, викали су на њих, нису им давали да живе, а деца, да би сачувала своје „ја“, сво- ју слободу, морала су да безбожно лажу, што је у потпуности било у складу са васпитањем совјетског човека – једно мислимо, друго го- воримо, треће радимо и што извештаченије ми то радимо, то је боље обратите пажњу: на пример емисија, позивају неку девојчицу, дају јој микрофон и она одмах почиње да говори некаквим потпуно извештаченим гласом њу је позвала одрасла особа, нешто треба да ка- же, а она нам одмах говори то што желимо да чујемо, потпуно вештачким гласом томе уче у вртићу, у школи и родитељима је драго да, зар све приредбе, дечије представе, не могу да прођу без тога? – све, почињући од сценарија, а завршава- јући интонацијом глумаца ја сам се чак чудио: био сам на једној приредби у недељној школи, и видео исте гестове којима су нас учили у вр- тићу код савремене деце! представе о томе, како је све то потребно урадити, кроз 50 годи- на ће бити исте ја као да сам се нашао у вртићу од пре 50 година, извините, од пре 60 година ништа се није променило нема ни дечије не- посредности, ни дечије искрености дете је већ научено сасвим другим стварима: научен је језику који од њега очекује одрасли а ре- акција на тај језик ће бити аплаузи и, наравно, поклон и за ускрс, и за нову годину, и за 1 мај – није битно због тога расте потрошач који зна шта се од њега очекује, одмах то даје и добија награду а васпитање је сасвим нешто друго једном сам био сведок овакве сцене дечак трчи до свештеника, узима благослов, а све- штеник му даје бомбону и говори: „иди подели је са мамом“ он гледа овако њему је потреб- но да разуме те речи, потом да их постане све- стан, а затим мора да се одигра нека борба у души, зато што он никада у животу није урадио ништа такво зато што је мама онај апарат из кога он добија бомбоне, како да је подели са њом? све што је мама купила, минералну воду, на пример, да јој да половину? јел тако? али је он пошао и урадио тако – поделио са њом ово је педагошки начин како треба учити де- цу: „ви сте, децо, већ порасли, ми ћемо вас за породични празник ставити за одвојен сто, он је мањи, биће вам удобно, и имаћете пет раз- личитих колача – потребно је да се послужите последњи са тих пет колача ако буде пет раз- личитих парчића, одабери онај који је најма- њи“ то је правилно „не ослањај се лактовима о сто“; „када ни- си у шуми и када ниси сам, не смеш да вичеш обрати пажњу: ни тата, ни мама не вичу зашто ви тако вичете?“ и када тако десет хиљада пу- та поновиш, добија се васпитано дете улази у просторију и говори: „добар дан“, при чему го- вори не тако јако да се зидови померају, већ хришћански брак и породица породица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али правилан развој породице почиње од петог детета 32 4 / 2017 како одговара његовом узрасту рекло је „до- бар дан“ врло тихо, али да се чује и такво васпитање може да помогне деци да сачувају непосредност која је у њих првобитно усађена? – не само непосредност потребно је оба- везно изазивати не неко гесто–звучно–инто- нацијско подражавање, већ се треба трудити да се деца изазову на стваралаштво, на при- родну интонацију а ми имамо да уче напамет гестове, интонацију, текстове, али то, на жа- лост, није потпуно исправан метод деца су изванредно стваралачка бића сва? – наравно треба им пружити могућност да остваре себе на тај начин, да би се њима свој- ствено стваралаштво развило а не да по тра- фарету цртају вишње са два листа, кућу са че- тири зида, једним прозором и са вратима са стране, на врху је оџак и из њега иде дим не знам где су они видели, али сва деца цртају једно те исто а одакле то долази? они цртају не то, што виде, не то што преживљавају, већ дечије хијероглифе и ова фигура је хијеро- глиф речи „кућа“ када дете напуни пет година, већ је касно да се размишља о томе шта би могло да се промени у стратегији понашања према њему? – прво, никада није касно, али је ипак мно- го изгубљено, зато што се дете у основним својим цртама душе формира до четири го- дине али се увек можемо потрудити да от- кријемо неке светове детету, и можда ће се оно заинтересовати зато ми видимо такве феномене у историји, као што су, на пример, ломоносов михајло васиљевич он је као одрасли младић открио за себе свет науке, кога није познавао ни као дечак, ни као мла- дић он је почео да учи када се од њега фор- мирао врло млад мушкарац: у xviii веку у том узрасту је већ требало да се ожени савремена породица чак ни не спрема чо- века за живот девојку не спремају за будући породични живот, за материнство, зато што, уколико би она имала четворо или петоро или шесторо млађих браће и сестара, она би била већ готова мама она би их хранила и спре- мала им храну, прала суђе, мењала пелене и љуљала их и нимало се не би бојала многодет- ности, не би је се ужасавала напротив! она би се трудила да огради децу од утицаја бабе и деде, хтела би сама да васпита своју децу деца и родитељи: заједно или одвојено? оче димитрије, на пример младић хоће стално да помаже својим родитељима, да буде укључен у њихов живот, да буде у току шта се код њих догађа, како живе, ако живе далеко да ли то доказује да је он сам несамосталан? – ако је он нормално дете, живот родитеља је за њега природни извор познавања света пре сто година 84% становништва су били се- љаци сељаци нису давали деци никакве ди- дактичке задатке ишао је живот и свако дете, почевши од три године, укључивало се у тај живот са три године дечак или девојчица мо- гу потпуно самостално да прутићем напасају гуске тамо где су постојали рибњаци и где су имали гуске, дете је извршавало тај задатак даље је ишло према узрасту и до 15 године, детету су хиљаду и по сеоских послова били познати: башта, поље, врт, живина, животи- ње оно је све то хиљаду пута видело и по- степено је напредовало, постепено су га пу- штали ка све сложенијим пословима и оно је расло у свом достојанству, са разумевањем, све док не порасте до младића од 16–17 го- дина, када су почињали у суседним селима, а можда чак и у свом, да му траже невесту и он је знао да ће му одабрати најбољу из добре породице и да није болесна, да буде вредна и све остало и на лепоту су гледали, иако је код сељака њихов појам о лепоти, био секун- даран племићке девојке су падале у несвест, такву сељак не би ни позвао за свога сина то је био живот и свако детенце је било у њега укључено врло је важно да су деца укључена у живот и данас се то понекад сре- ће: када родитељи држе неку тезгу, дете пуно хришћански брак и породица јул / август 2017 33 може тамо да помогне из тога затим изра- стају серафими саровски почињући од те- зге, завршавају као јеромонаси и духовници хиљадама људи данас психолози саветују младима да живе одвојено од родитеља, сматрајући то показивањем самосталности али то је нормална потреба – желети да помажемо једно другом, у том смислу и финансијски, и да подржавамо и морално хтео бих да сазнам ваше мишљење о томе где мора бити та граница независности деце и родитеља једних од других очигледно је да је таква помоћ умесна, али зашто слушамо све време позиве да мислимо само на себе? зашто је та парола толико популарна? – шта све не раде неки људи! зашто бисмо ми то разматрали? са њима чак не треба сту- пати ни у полемику, зато што би то значило стављати бисер пред свиње човек је ство- рен од бога управо зато да би служио дру- гима учење о том служењу потиче из поро- дице у почетку мама пере посуду а дете је брише, затим дете пере посуду, мама брише; а потом само дете пере посуду, брише је дру- го дете, а мама се одмара или, рецимо, везе то ја наводим као прост пример а старије девојчице гледају како се то ради, почињу да везу крстом, а затим прелазе на други вез данас нема потребе да се везу украси, посто- је машине за то тако можеш да правиш црте- же за машину на пример, ситуација је оваква: младић има вереницу, али родитељи те девојке га не прихватају шта ту да се ради? – а шта све не ради савремени совјетски човек! он је, под један, превише горд то се испољава у томе што је он за самог себе апсо- лутни несумњиви ауторитет тако су га васпи- тали у породици његова реч је закон хоћу – дајте иначе ћу се бацати по поду хоћу белу пудлицу и ви ми је донесите тако ће одра- сти жена од 50 година, бираће мужа за своју кћерку методом као што је јапански акварел: од 20000 акварела, 19999 се спаљује и оста- је само један који је ремек дело али ако га само обично осликамо, неће испасти ремек дело бира се методом елиминације показу- ју јој и не свиђа јој се она као да бира себе другачије и не може са таквим татама и ма- мама иако је тата обично као зечић – седи и не чује се, зато што је тати такође најбитнији мир зашто да ступа у расправу са тим моћ- ним човеком, који не жели да иде у пензију у 55 година? зашто да нарушава спокојни ток свог живота? зато он седи тако мирно, гледа телевизију или ће, што је још боље, поћи код „момака“ у гаражу, а „момци“ такође имају око 60 година тамо ће они мало попити, али не толико да не могу да се врате кући он ће се добро провести што даље од свега што се назива породица а на периферији он гради нешто своје нормална породица је саграђена другачи- је отац је и капетан и хранитељ и наредник, хришћански брак и породица 34 4 / 2017 он свим потребним обезбеђује породицу жена му је у свему помоћница а посебно са децом то је њено поље, она све то организу- је: њихово учење музике, секцију бокса, фуд- бала, каратеа, алгебре, геометрије а отац говори: „добро, децо, када ћете завршити учење? за сат времена? за сат времена ћу вас сачекати: потребно је да се то и то уради да стари орман раставимо и изнесемо до кон- тејнера већ сам уплатио нови у радњи по- ћи ћете са мном вас двоје ћете са мном уто- варати у кола и привезати за гепек његове даске, а затим ћемо сви заједно да склапамо нови орман ти држи ово, а ти оно“ и потом тај дечко неће бити неспособан младожења, који не зна са које стране нешто да дода, већ ће урадити све брзо и просто зато што је „са татом“ све тата дечак вози и кола и троти- нет та деца и пите пеку и једу их, и за собом склањају посуђе, и постељина је увек затег- нута, и гаћице су им чисте све је у реду све су лепо по полицама разместили – а чему ми тежимо? да направимо човека који апсолутно није способан за породични живот и тако га се боји, да чека да му нека жена око 15 година старија од њега буде друга мама? он ће од једне маме прећи дру- гој и управо ће такву инстинктивно тражи- ти зашто траже такве? не траже подвиг у изградњи породичног живота и домаће цр- кве, већ траже спокој младић, који још није успео да постане мушкарац, већ је духовно остарио он губи своја ипостасна својства он је, иако млад, духовни инвалид стари кинези су својим девојчицама замотавали ноге, и када би одрасле, имале би „пилеће ноге“ то је било модерно модерно, али бол- но и неудобно наше совјетско васпитање је антипоро- дично оно је колективно у колективу човек може да живи у њему постоји начелник, по- стоји каријера у колективу постоје одређе- ни односи: где може да се поседи, где да се оговара, где да се подметне такви закони постоје свуда, почињући од било какве адми- нистрације и завршавајући са војском свуда је једно исто од дечијег вртића до било ко- јег министарства – све су то колективи зато се жене спремају за посао у колективу им је удобно да попричају и покажу нову хаљину пред колегиницама можеш је показати и му- жу, али он неће ништа у томе схватити! њему ни на памет неће пасти да каже да му се сви- ђа хаљина никада није чуо да је његов тата делио комплименте његовој мами по томе су то потпуно дивљи људи оче димитрије, рекли сте да је петоро деце ситуација када је деци у породици удобно а шта морају да знају родитељи који желе да направе многодетну породицу? – не треба ништа да знају да ли обичан чо- век који живи у граду мора да зна да је по- требно да користи тоалетни папир? да ли мора то да зна? не иако се ствара утисак да већина наших грађана не зна да користи шо- љу у јавним тоалетима, па када улазиш у тоа- лет осећаш се непријатно и неудобно а зар хришћански брак и породица зато сам ја за све најбоље деци, тако мора бити, али то најбоље нису кинеске играчке, обојене некаквим штетним бојама и то нису цртани филмови који су прави отров, као алкохол, већ апсолутно добри, здрави, паметни тата, који воли своју децу, и мама јул / август 2017 35 у свим становима не влада савршена чисто- ћа, просто савршена, само јој фали блеште- ћи кристал, а у свим јавним тоалетима шта имамо? то је због тога што људи не знају да се тиме користе а ево у маленом монаку, са- свим малецкој држави, умеју све! а код нас не умеју није њихово, зато им и није жао – али човек може да се научи свему он није медвед у циркусу, иако се тамо и ме- дведи возе на моторима то код човека мо- ра бити тако као што пере зубе, или се че- шља свако јутро као што се не иде у одећи са флекама или ако си и приметио флеку, треба да се потрудиш да је уклониш, ако не, бар да је смањиш шта ми треба да знамо у нашој клими? да бар два пута дневно погле- дамо у своје чизме, да ли треба да се очисте ето шта треба да знамо ујутру си их обуо, биле су чисте, у 16 сати погледаш опет тре- ба да се очисте добро би било када би чо- век размишљао о таквој могућности ето, то треба знати, а остало да ли човек треба да зна да мора да пере зубе? не треба ништа да зна то је део нашег живота не треба да знаш да прелазећи улицу треба да се окре- неш на леву страну, а доспевши до средине на десну страну потребно је да то знамо, као мачка која ће пре него што нешто поје- де, то омирисати, а неће се одмах бацити на јело данас постоји врло много тренинга и програма који уче материнству и очинству они су јако тражени то доказује да људи имају потребу за таквим знањима или их, у крајњој мери, убеђују да је потребно да знају како правилно да васпитају своју децу, а многи то не знају наши читаоци су се интересовали да ли су уопште потребни такви курсеви? зар људи неће успети да на природан начин васпитају своју децу? управо се ради о томе, о чему сте ви управо говорили ако је човек нормалан тата, и ако је она добра мама, да ли ће код њих испасти све природно? – испашће, ако знају ако знају шта? – да сећам се да су ме моја мајка и меди- цинска сестра, која нам је долазила из дечи- јег дома здравља, училе да мењам пелене, из другог пута сам некако успео, за тројку, зато што сам се бојао да то урадим својим рукама, тада сам био много снажнији бојиш се да не повредиш детенце а шта имамо овде? нека им и тренинга наравно, ако постоји тренинг, треба погле- дати: ко га води? да не постоји некаква гну- сност, што би рекао набоков? да не постоје некакве окултне ствари које ти људи гурају? зато што сви ти пакосни људи гурају у ова- квим курсевима своје идеје оче димитрије, завршавајући наш разговор, да подвучемо црту: како се показало, све најбоље деци није потпуно тачна формулација –најбоље за децу су њихови родитељи ја сам за то да сви родитељи и буду деци роди- тељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље зато што ј
... син има од вечности: „да сви једно бу- ду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме ти послао“ и „ не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и васкрсава да би нас увео у сили духа светога у однос са богом у коме можемо без икаквог зазора да му се обратимо са оче наш ништа мање и не треба да помишљамо, јер је дух свети управо онај који нас укрепљује и који нас подстиче и заједно се са нама моли, да бога ословљавамо као свога оца јер смо наслед- ници његови (уп рим 8, 14–15, 17, 26) потом, у речима молитве господње наила- зимо на занимљив израз – „хлеб наш насу- шни дај нам данас“ чест је случај да у овим речима видимо и разу- мемо молбу богу да нас не остави гладне, већ да нам дарује да будемо сити и да сваког дана имамо шта да једемо у неким верзијама молитве, на- рочито како је користе хрвати, чућемо да уме- сто насушни изговарају свакидашњи ипак, овакво схватање је погрешно сам господ нам говори да „ зато вам кажем: не бри- ните се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни ти- јелом својим, у шта ћете се одјенути“ (мт 6, 25) оно што тражимо у овој молби превази- лази свакоднев- ну и пролазну храну ако рашчланимо ову реч „насушни“ увидећемо да се у њој крије реч „надсуштни“, дакле онај који је изнад суштине, изнад нама сазнатљи- ве твари (грч ἐπιούσιον) јасно је, како нам то и отачко предање говори, да је у питању молба да нам бог дарује никог другог до са- мог сина свога, господа нашег исуса христа који је хлеб који силази са неба (јн 6, 51) стога у овим речима, ми можемо видети тајну ова- плоћења сина божијега, који ради нас по- стаје човек у свему једнак и истоветан нама осим у греху но, не само да нам се открива та тајна коју ни анђели не могу појмити; не само анђели, већ ни један ум створени није кадар докучити ову величанствену и стра- шну мисао још већа „саблазан“ за ум и још већи крст на који треба да разапнемо своје телесно мудровање јесте да тај син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот веч- ни (јн 6, 51–57) није нимало чудно, и не тре- ба да осуђујемо његове слушаоце који ка- жу: „ово је тврда бесједа ко је може слушати?“ смисао прозбе, а тиме и откривења божијег, јесте наше учешће у његовом жи- воту једино и најпре кроз причешће, учествовање, заједничарење у телу и крви господњој свети си- меон нови богослов каже: „постајемо удови христо- ви и христос уд наш по- ред тога што сам човек, и ја постајем рука христова и нога христова немој рећи да на бога хулим, него прими ствари ове и поклони се христу, који те чини та- квим; благодети цар- ства су тело и крв го- сподња, који сваки дан једемо и пијемо ван њих нећеш на- св кипријан картагински око 200–258), икона (извор: stcyprianocaorg) јул / август 2017 21 ћи ништа, чак и ако широм свецеле твари бу- деш тражио“ од самих апостола, преко њихових учени- ка и даље, отаца цркве, карактер молитве оче наш, а нарочито прозбе „хлеб насушни дај нам данас“ јесте изразито литургијски, тј богослужбени откривење божије које своју пуноћу има у христу неумитно нас упућује на богослужбено учешће у заједници са богом мимо богослужења, она и не постоји може- мо слободно рећи да је и свака наша лична молитва прожета и надахнута таквом врстом односа са богом бар би требало да буде за нас хришћане, то богослужење јесте литур- гија/евхаристија на којој се причешћујемо самим христом као што смо видели, ми тај хлеб тражимо од бога да нам да свакоднев- но; свети симеон говори исто о томе – о је- дењу и пијењу тела и крви господње сваки дан целокупно предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редов- но, на свакој литургији (види каноне ап 8–9; трул 66, 80; ант 2) колико је трагична онда ситуација данас да имамо чињеницу да мно- ги редовно причешћивање називају грехом? или када условљавамо причешће постом? није ли управо пост условљен причешћем; није ли тај пост, као и свака врлина и подвиг, наш труд да несебични дар љубави божије која је сам син његов сачувамо у себи и да умножимо овај непроценљиви таланат (ср мт 25, 14–30)? још једну чињеницу ставља пред нас хлеб небески причешћујући се, ми смо сутелесни- ци христови (1кор 12, 12, 27) у старом заве- ту, једна од основних мисли савеза са богом је да суштинске поделе међу израиљцима нема сви су једно, један народ којима је го- спод и цар бог какву год функцију у народу обављали, од царске преко свештеничке до старешина, не постоји суштинска разлика сви су једнаки пред богом да би се то нагла- сило, присутна је обавеза да се најпре сиро- тиња, удовице и болесни збрињавају (види изл 22, 22–24; ис 1, 17) колико ми као хри- шћани тек треба да имамо ту дубоку свест да никакву власт над другим немамо?! јер и све што постоји у литургији као њене слу- жбе јесте за изграђивање тела христовог, не за господарење над другим – којем желимо да укинемо његову слободу коју му је нико други до христос даровао на крсту ако јед- ни са другима делимо „насушни хлеб“ у којој мери смо тек онда дужни да се сећамо сиро- тог и удовице (уп дап 6, 1) и колико још више треба да делимо овај свакодневни хзлеб кад смо заједничари тела христовог и удови јед- ни другима, неопходно је да будемо и једни другима потпора, да праштамо јер и бог нама опрости све у христу, а не да саплићемо бли- жњег и ликујемо због његове несреће стога имајмо на уму да, било на литургији, или код куће када говоримо речи „хлеб наш насушни дај нам данас“ шта од бога иштемо јер у тим речима је сажета срж нашег спасе- ња, крст христов и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно васкрсење којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тада ћемо, једући хлеб који силази са неба бити ученици господњи ништа мање него што су то били свети апостоли његови и сви свети који му од памтивека угодише аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији тема броја предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редовно, на свакој литургији 22 4 / 2017 када говоримо о светој евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који предста- вља дело нашег труда још у старом завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у ви- ду хлеба сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код плинија млађег који казу- је да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна богослу- жбени принос хлеба присутан је и у староза- ветном богослужењу јерусалимског храма наиме, принос бесквасног хлеба приношен је као дело човечијег труда, а приношење је обављано испред храма и оно је на неки начин било обављано уз приношење крвних жртава животињског порекла, као неки вид пропратног чина једно од најпознатијих сведочанстава приношења бесквасног хле- ба налазимо приликом постављања на све- штеничку службу арона и синова његових принос хлеба био је устаљен и на празник првих плодова, али и на празник свете пе- десетнице у старом завету налазимо сведо- чанства да је у јерусалимском храму на злат- ној трпези приношено дванаест хлебова и то у сваки суботњи дан по мишљењу филона александријског ови хлебови символизују хлеб живота централни старозаветни догађај прино- шења бесквасног хлеба била је пасха у ра- нохришћанском спису учење дванаесторице апостола–дидахи налазимо сведочанство о приносу хлеба (ломљења хлеба) у контексту евхаристијске жртве, а исто сведочанство налазимо и у списима светог игнатија анти- охијског и светог јустина мученика и фило- софа свети апостол лука у делима апостол- ским на неколико места помиње сабирање првих хришћана ради ломљења хлеба, што свакако указује на још један од видова при- носа хлеба централни новозаветни моменат помињања хлеба као евхаристијског прино- са налазимо код апостола павла: „хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? јер један је хлеб, једно смо тело многи, по- што се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1кор 10, 16–17) у молитви господњој нала- зимо једно од битнијих сведочанстава о телу христовом као насушном хлебу новог заве- та хлеб наш насушни дај нам данас ова мо- литвена прозба најављује да је господ хри- стос вечни приноситељ и онај који се свагда приноси, како и литург чита на свакој литур- гији у молитви херувимске песме хлеб као принос представља првину људ- ског живота и основну храну којом се одр- жава живот свакога од нас људско бивство- вање незамисливо је без жртвоприношења, као централног догађаја богослужбеног жи- вота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсе- ћају речи светих апостолâ: „једосмо и писмо по његовом (христовом) васкрсењу“, како би на видљив начин доказали да су видели тема броја хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? хлеб као евхаристијски принос бранислав илић јул / август 2017 23 живог спаситеља приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и цело- га себе када је у питању значај приношења првина, свети никола кавасила поучава: „разлог је тај што нам бог, као уздарје за те дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродан; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде жи- вот, и то нарочито зато што је један те исти онај који закон дарова установљује и онај који је давалац уздарја, односно онај који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“ он је заповедио да му хлеб и ви- но приносимо, и он нам за то узвраћа живим хлебом и чашом вечнога живота отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвра- тио ловом на људе, и као што је богатоме ко- ји га је упитао за царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот веч- ни (односно своје животворно тело и крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо живот, односно уместо овог при- временог онај вечни, и да се благодат пока- же као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „поставићу милост своју по мери“ моменат предавања целокупног живота богу можемо видети и у светој тајни просветљења (кр- штења), јер ми у бањи поновног рођења би- вамо предани на смрт, да би израњајући из крштењске купељи цео свој преображени и нови живот у духу светоме предали госпо- ду, што свакако указује да хришћански етос подразумева континуирано и непрекинуто приношење и предавање нашег живота го- споду ако мало дубље проникнемо у чин светог предложења (проскомидије) знамо да литург не приноси све хлебове на жртву, већ само један ово поред практичног има дубок богословски значај, на шта указује сведочан- ство светог николе кавасиле: „тело господ- ње изабрано је између свих осталих да би било принешено на жртву, јер син божји је за себе прихватио своје тело, издвајајући га из целовитости наше грађе; а опет, он сам га је предао богу на дар, полажући га у крило очево као да се никада од тога крила није ни одвајао, него је тамо то тело и саздао и узео на себе, тако да је оно истога трена и саздано и предано богу“ на концу, учешће верног народа у литур- гијском животу цркве као богочовечанске заједнице не огледа се само у активном уче- шћу у богослужењу, већ и у делатном (до) приносу који је најочигледнији у припрема- њу просфора за свету литургију са жаље- њем морамо да констатујемо да је код нас у потпуности нестала благословена пракса доношење приноса у храм, већ то сада при парохијама обично чини једна или више старијих жена која су задужене за правље- ње просфора код наше православне браће грка пракса доношења приноса у храм је саставни део литургијског живота и литур- гијске свести да кроз принос верни делатно приносе сав свој живот богу тема броја господ христос је вечни приноситељ и онај који се свагда приноси фото: православиеру 24 4 / 2017 свака стечена, сувишна ствар на неки на- чин је од оног који нема, а нагомилано материјално богатство без милостивости са- мо обремењује и при том делује саблажњи- во на ближњег господ исус христос долази свету као сиромашак који се рађа у јаслама на слами и тиме показује скромност као пут ка непролазности он, син божији, је онај који нема где главу склонити, док лисице и остали зверови то могу све што се у животу стекне, учи нас он, треба благодарити оном чије је све и чији смо уосталом и ми, а то је господ у христу су сви људи једнако вољени, што спаситељ више пута истиче желећи да код људи кроз љубав превазиђе неједнакост, али не по сваку цену он жели да сви имају једна- ку бригу за спасењем и тела и душе, за шта су потребни и хлеб свагдашњи и хлеб као тело христово: хлеб заузима значајно место као основна храна за телесни живот човека, а свето причешће је дар за живот вечни господ два пута умножава хлебове и рибе, захваливши претходно оцу, учећи и нас да се увек помолимо пре јела храни једном пет хиљада, а други пут четири хиљаде људи, без жена и деце које нису ни стигли да изброје као творац времена он од оца има власт да пружи храну сваком телу (пс 135, 25) не случајно, свети теофилакт охридски у пр- вом умножењу пет хлебова види пет књига мојсејевих, а у умноженим двема рибама – јеванђеља и дела апостолска са посланица- ма јер већина апостола бејаху рибари пет је и простих чула код човека која су сасвим оболела, па је било потребно пет хлебова го- сподњих, као пет мелема, појашњава свети у другом умножењу седам хлебова и мало рибица, месија помиње број седам као број пуноће и савршенства као символ седам духовних дарова христом насићених чети- ри хиљаде људи, символика су оних који су савршени у четири врлине као што су хра- брост, мудрост, целомудреност и наравно праведност са истиноживљем једне суботе господ истиче важност чове- ка, али и хлеба као насушне потребе за жи- вот наиме, када му ученици у суботу оглад- неше идући кроз поља пшенице, они тргаху класје и једоше зрна пшенична због тога го- спод од фарисеја добија оштру критику на- ведимо, притом, да је по талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањивани су- ботом, а да је постојало равно 1279 пропи- са који су се односили на понашање јевреја суботом своје противнике, као и у сличним нападима на њега, господ посрамљује при- чом о цару давиду и његовим војницима, који су због глади учинили већи преступ од ученика, јер једоше хлебове присуства бо- жијег односно хлебове предложења које су смели да једу само свештеници било је то симболичних дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу по шест хлебова са леве и десне стране ни онда, као ни данас, за бога не постоји храм или дан у недељи који је светији од човека који је ико- на бога живог преблаги господ посрамљује завидљивце који прате сваки његов корак, реч и дело посрамиће и самог ђавола – после крштења тема броја преко хлеба насушног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са свима онима који су се икада причестили хлеб наш потребни хаџи драган б поповић јул / август 2017 25 дух свети одводи христа на јерихонску гору карантал да га клеветник искушава, говоре- ћи тако и нама да на христовом путу после крштења има великих искушења месија та- да пости четрдесет дана и ноћи, колико су постили мојсеј и илија, и као истинити човек на крају огладне речима: „ако си син божији учини да ово камење постану хлебови“ не- частиви није хтео само да подстакне господа на неумереност (јер је гладноме и пола хле- ба довољно), већ и на послушност некоме ко никада није помислио на добро одбијајући предлог нечастивог, господ одговара: не жи- ви само човек о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих спаситељ изговара речи пророка мојсеја, када је господ по ре- чи својој, маном са неба која није била пра- ви хлеб хранио јевреје у пустињи четрдесет година о правом хлебу спасења и поверењу да се бог стара о сваком, месија говори у мо- литви господњој као првоначалној молитви цркве у капернаумској синагоги открива да, свако ко не једе тело сина човечијега и не пије крви његове нема живота у себи финал- но, он ће претворити на тајној вечери хлеб у своје тело и дати га ученицима у светој тајни причешћа, а њих заветовати речима: ово чините у мој спомен преко хлеба насу- шног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са сви- ма онима који су се икада причестили тај хлеб вечног живота обесмрћује за вечност, јер црква је тело христово, а сви ми смо кр- штени удови тога тела а дух свети од дана свете педесетнице живи у цркви и црква живи духом светим који на литургији пре- твара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја црква живи духом светим који на литургији претвара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари чудо умножења хлебова, мозаик из 504 године, базилика св аполинарија, равена (извор: википедија) 26 4 / 2017 хлеб наш, који си на почетку припремио ради бесмртности наше природе, дај да- нас нама зато, нека се и наш логос (=словесност, ра- зум) креће ка тражењу бога, а (наша) жељна моћ (ἡ κατ ̓ ἐιαθυ μἰιαν δύναμις) ка његовој љубави (πόθον), а срчаност (τό θυμικόν) не- ка се труди ка његовом стражењу (φυλακήν =држању за бога) или боље, да кажемо исти- нитије: ум нека се сав усмери ка богу, осна- живан као неком снагом (тоналношћу) срча- ним начином, и љубављу да распаљује жељу највишом стремњом (τη κατ ̓ άκρον εφεσει =најузвишенијим стремљењем) јер тако ће- мо, подражавајући небеске анђеле, наћи се да богу кроза све служимо, показујући на земљи живљење исто са анђелима, једнако са њима имајући ум потпуно непокретан ка ичему што је после (=ниже) бога јер, живе- ћи тако п o молитвама, примићемо као хлеб насушни и животни, за храњење наших душа и одржање доброг стања дарованих нам до- бара, логоса (христа), који је рекао: ја сам хлеб који је сишао с неба и даје живот свету (јн 6, 33), који аналогно постаје све нама хра- њенима врлином и мудрошћу, и који се кроз свакога од спасаваних, разноврсно, како сам он зна, оваплоћава (σωματούμενον), нама ко- ји смо још у овом веку (=свету), сходно сми- слу реченице ове молитве, која каже: хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) јер ми- слим да се (овде) речју данас показује овај век (=свет), као када би неко узео да јасније искаже ово место у молитви (овако): хлеб наш, који си на почетку припремио ради бе- смртности наше природе, дај данас нама, ко- ји смо у (овом) садашњем животу смртности, да ова храна хлеба живота и познања победи смрт греха, чега првом човеку (адаму) да бу- де причесник (μέτοχος) није допустио (његов) преступ божанске заповести јер да се он ис- пунио ове божанске хране, не би био заро- бљен смрћу греха α овоме смислу ове реченице привео ме је спаситељ заповедајући јасно ученицима да се уопште не баве чулном (=материјал- ном) храном, рекавши: he брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити, нити телом вашим чиме ћете се оденути; јер све ово ишту народи (овога) света не- го иштите најпре царство божије, и правду његову, а ово ће вам се све придодати (мт 6, 2531–33) но како (господ) учи (људе) да се моле за оно што је претходно сам запове- дио да не ишту? јасно је да није заповедио да се молитвом моле за оно што он заповешћу није подстакао да се иште јер молитвом се може молити само оно што је могуће по запо- вести искати (διά προσευχής γάρ μόνον εστίν ἀιτητόν τό κατ ̓ έντολ ήν ζητητόν) оно пак што нам заповешћу није дозвољено да тражимо, то можда искати молитвом није дозвољиво ако ли је спаситељ заповедио да иштемо са- мо царство божије и правду (његову) (мт 6, 33), упутио је (зато) оне који стреме ка божан- ским даровима да то с разлогом и у молитви моле, да би, потврдивши благодат за оно што је по природи траживо, спојио слободну во- љу молилаца са вољом даваоца благодати, и односним сједињењем поистоветио је (δι ένώσενς σχετικής ταυτοποιουμένην) α ако ли нам је и за (свако)дневни хлеб (τόν εφήμερου άρτου), κοјим се одржава наш сада- шњи живот, заповеђено да (њега) молитвом тема броја (упућено) једноме христољупцу (извод) кратко тумачење молитве оче наш св максим исповедник јул / август 2017 27 молимо, немојмо (због тога) прећи границе молитве, грабљиво разматрајући многе пе- риоде година, и (тако) да заборавимо да смо смртни и да имамо живот пролазан попут сенке, него молитвом иштимо безбрижно дневни хлеб, и покажимо да мудрољубиво (φιλοσόφως) п o христу проводимо живот као размишљање ο смрти ( μελέτηυ θαυάτου τόυ βίου ποιούμεθα ), достижући слободном вољом природу, и пре но што дође смрт, од- војмо душу од бриге за телесним стварима, да се она не прилепи за пропадљиве ствари изменивши употребу природног стремље- ња (τής κατά φύσιν εφέσεως) само ка материји, те (тако) схвати да је грамзивост лишава изобиља божанских добара избегнимо, за- то, колико год можемо, прија- тељство пре- ма материји, и њен однос (σχεσιν =веза- ност) сперимо као прашину са умних очију, и за- довољимо се само оним што одржава наш садашњи живот, а не и оним што му да- је уживања (τοις ήδουοΰσιυ =хедонизам), и молимо бога са- мо за то, како смо научени, да бисмо мо- гли сачувати душу непоробљеном, и уопште не држаном због тела ничим од видљивих ствари; и покажимо се да једемо да би жи- вели, а не да се нађемо као да живимо (са- мо) да бисмо јели! јер је јасно да је оно прво својствено разумној души, а ово друго - бе- словесној природи и да будемо тачни чува- ри молитве (господње) показујући у самим стварима: да се усрдно држимо само и једи- но живота у духу, и ради његовог (=живота у духу) стицања користимо садашњи живот, због којег и коришћење овога (=земаљског живота) толико прихватамо колико да не одбијамо да га само хлебом одржавамо, и душино природно здравље чувамо неповре- ђено, колико је до нас, не да (само) живимо, него да богу живимо, чинећи тело (наше) ангелом (=весником) душе, ологосено врли- нама ( λελογισμέυου ταΐς αρεταισ =ословесе- но =осмишљено врлостима), а душу чинимо проповедником бога, са стеченим квалите- том (πεποιωμένην =окаквоћеном) постојано- сти у добру и овај (свакодневни) хлеб при- родно одређујемо једним даном, а да се не усуђујемо да преко тога проширимо моље- ње за други дан – због дародавца молитве јер тако ћемо стварно, по смислу ове молитве (господње), се- бе расположити, те ћемо моћи и преосталим речима (тј прозба- ма молитве) прићи чисто, говорећи: и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо ду- жницима на- шим (мт 6, 12) онај који, по првој примени разматрања оне претходне рече- нице, у овоме веку (=свету), којега је, реко- смо, символ оно данас, тра- жи кроз молитву непропадљиви хлеб мудрости, од којега нас је на по- четку одвојио преступ (заповести божије), пошто (такав) зна само једно задовољство: достизање божанских ствари – чега је дава- лац по природи бог, а чувар је добровољна слободна воља примаоца, – и (такав) зна за један бол: промашај тих добара - чега је заве- реник ђаво, а самоделатељ (αυτουργός =сами кривац) је сваки (од нас) који због слабости слободне воље одустаје од божанских ства- ри, не чувајући часност (=достојанство) те слободе одржавано расположењем, - те (за- то онај први) немајући уопште произвољење (τήν προαίρεσιν =расположење) да стреми тема броја 28 4 / 2017 тема броја ка нечему од видљивих ствари, и зато се не подаје невољама које му се телесно догађа- ју, он заиста бестрасно опрашта онима који према њему греше, јер му нико никако не може отети добро за које се стремљењем стара, пошто је по природи неотимљиво оно што је (од бога) поверено (πεπιστευμένον =загарантовано) и такав себе ставља пред бога као при- мер врлине, ако је тако дозвољено рећи, призивајући да га подражава неподражи- ви (τόν ἀμίμητον), говорећи (my): опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим! и какав је он био према ближњима, моли бога да и он буде (такав) њима јер како је он опростио дугове они- ма који му згрешише, тако хоће да се и њему од бога опросте (дугови) to јест: да као што бог бестрасно опрашта онима којима опра- шта, тако и он, остајући бестрастан у овоме што му се догађа (тј разне непријатности од других), опрашта онима који (му) греше, не дозвољавајући памћењу да убележи у ум не- што од тих жалосних догађања, да се не раз- открије као да он слободном вољом расеца (=раздељује) природу, сукобљавајући се са некима од људи, будући и сам човек јер, кад се тако сједини слободна воља са лого- сом природе, тада бива измирење бога са природом, јер и није могуће другачије, (све) док природа слободном вољом устаје про- тив себе, да прими божанско и неизрециво снисхођење и можда зато претходно бог хо- ће да се међусобно измиримо (ми људи), не да он од нас научи да се мири са грешећима (према њему), и да допушта брисање многих и страшних преступа, него да нас очисти од страсти и покаже да благодат (божија) посту- па сходно односу расположења оних којима се опрашта α јасно је и очигледно постало да, кад се слободна воља сједини са лого- сом природе, тада је непротивна према богу слободна воља оних који су то (сједињење) остварили, пошто нема ништа да се види противлогосно (богоданом) логосу природе – који логос је и природни и божански закон – када добије (=остварује) дејствујући по се- би покрет слободне воље α ако нема ништа противлогосно у логосу природе, онда ће он имати кроза све сагласно дејство са богом, које (дејство) јесте делатно расположење, испуњено (πεποιωμένη) благодаћу онога ко- ји је по природом добар тако, дакле, онај који моли гностички хлеб он се расположен моли, после којега и онај који иште дневни хлеб, због нужде (=потре- бе) природе, и он ће се на исти начин рас- положити, опраштајући дужницима дугове, пошто је познао да је по природи смртан, и надаље сваки дан, због неизвесности, очеку- је оно што је по природи, и по произвољењу (=слободној вољи) предухитрује природу, поставши добровољно мртав за свет, сход- но речи која каже: „ради тебе нас убијају ва- здан, сматрају нас овцама за клање“ (пс 43, 23 = рим 8, 36), и зато се мири са свима, да са собом не понесе ниједно обележје неваља- лости садашњега века (=света), одлазећи ка нестаривом (=вечном) животу, и да од судије и спаситеља свих добије, за оно што је овде претходно молио (προκέχρηκε), исту награду јер је обадвојици ради сопствене користи неопходно чисто расположење према онима који су (им) нанели жалост; које (расположе- ње) има такво расположење због свега, али не мање и због смисла преосталих речи (ове молитве), које гласе: и не уведи нас у искуше- ње, него нас избави од злога (мт 6, 13) извор: видослов – саборник епархије захумско-херцеговачке и приморске, васкрс, година 13, број 38 (2006) избегнимо, колико год можемо, пријатељство према материји, и њен однос сперимо као прашину са умних очију јул / август 2017 29 речи најбоље деци су давно постале пока- затељи квалитета васпитања али, зашто деца која су добила све најбоље израстају у егоисте, неспособне за живот, безосећајне људе, у том смислу и у односу према самим својим родитељима да ли је уопште исти- нит овај принцип – најбоље деци? и шта је заиста потребно нашој деци? без чега она одрастају и духовно и психолошки, а сада и физички нездрава, ако не и оштећена? о овоме разговарамо са протојерејем дими- тријем смирновим оче димитрије, добар дан! – христос воскресе! ваистину воскресе! хвала вам што сте пристали да одговорите на питања читалаца портала православие ру тему нашег данашњег сусрета смо формирали у виду питања: „да ли све најбоље дајемо деци?“ оче димитрије, зашто се данас деца налазе у центру породице? и да ли је то заиста тако? – никако, напротив: деца се налазе на пери- ферији породице толико далеко да она сама једва и осећају породицу неки родитељи, у том смислу и психолози, су забринути што деца одрастају као велики егоисти – то је разумљиво али то се не дешава због тога што се најбоље даје деци не ретке поро- дице најбоље дају деци све, понекад и нај- потребније ствари, слободно можемо тако да кажемо: храну, одмор, књиге, играчке – ето шта дају деци родитељи уопште о томе не раз- мишљају на пример: свакакве ликове хорора продају у дечијим радњама, и родитељи то ку- пују, као, свиђају им се сви ти ужасни ликови тако да се не даје само најбоље деци, уопште није тако а проблем егоизма деце потиче од мало- детности, из немања жеље родитеља да се баве децом родитељи увек желе да дају децу некоме данас не постоје јаслице, али родите- љи маштају да дечији вртић буде на неколико корака, да имају бабу која ће им помагати шта значи помагати? бака треба да „гура“ дете, а сами мама и тата да се баве саморазвојем да иду на естрадне концерте, на фудбал, да про- слављају јубилеје, прославе фирме родитељи се откупљују детету и дете већ буквално са две године почиње да манипулише родитељима и зато оно одраста као егоиста, оно зна како да хришћански брак и породица ја сам за то да сви родитељи и буду деци родитељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље разговор са протојерејем димитријем смирновим о томе како правилно разумети речи: „све најбоље деци“ разговор водио: никита филатов најбоље за децу су њихови родитељи 30 4 / 2017 усмери одрасле да би добило жељено а ње- му је потребан разговор, потребан му је разго- вор са оцем и разговор са мајком, али како му се то не пружа, оно ни не зна да постоји такав производ, зато и тежи ка сурогатима, који га од тога одвлаче, свакаквим цртаћима и сличним стварима а уколико још постоји и вртић, он ће му дати одређену путању његовог самора- звоја, а родитељи ће наступати само у улози гледалаца, који долазе на дечије приредбе, тапшу и затим: „крај, брзо се облачи колико ти можеш да одуговлачиш“ узели су га за руку и у превоз, да га што пре дају баби дете је најнесрећније, заборављено биће оно не зна шта је то љубав ка човеку, шта је то када се једно жртвује за другога, шта значи по- делити и тај модел који је оно преузело од ро- дитеља у детињству, оно преноси на сво дру- штво, на разред и на саме родитеље да ли ја правилно разумем да је и сама фраза: „дала сам детету све најбоље, а нисам добила никакву захвалност!“, измишљена од стране самих родитеља? – наравно! најблажи израз који ми пада на памет да би се то означило је „лаж“ најдраго- ценија ствар која се може дати деци је пажња из свих могућих пажњи најважнија је пажња према његовој души, према његовим патњама и према његовој радости мајка и отац морају бити веома истанчано настројени на талас који испушта душа детета, то је онај камертон који одређује сав музички склад инструмента, који се назива „породични односи“ следеће питање је управо о осећањима детета прва заљубљеност се понекад јавља врло рано: дечак или девојчица могу да је осете у првом, петом разреду како да родитељи разговарају о тако деликатној теми? – деца и неће разговарати о томе са родите- љима деца нису научена да било шта разма- трају са родитељима деца се кувају у сопстве- ној каши нажалост, она траже одговоре на своја питања у тако тамном извору, који је гори од септичке јаме – и та клоака се назива интер- нетом ако су раније дечаци и неке девојчице добијали та сазнања „на прагу“, испред куће, сада је тај „праг“ место где се уместо асфалта налази септичка јама у коју се сливају свакакве нечистоће, при чему не само из те куће, већ из целог света тако да је ту све решено оче, хајде да поразговарамо о оним породицама које имају једно, максимално двоје деце – данас обична совјетска породица има: 1,3 детета говоримо о већини руских породица, у које спадају и три процента многодетних по- родица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али прави- лан развој породице почиње од петог детета а правилно је како? – то је породица у којој постоје све улоге по- стоји позоришни комад деца вањушина, на ко- ме многи режисери обучавају своје глумце, за- то што у њему постоје сви ликови који обично бивају у позоришту, постоје све улоге тако је и у породици: сви узрасти су неопходни да би се стекло велико искуство породичног живота, друштвеног живота, међуодноса људи разли- читог пола од петоро деце у просеку имамо два дечака и три девојчице или две девојчи- це и три дечака, и чак четири дечака али ипак имамо једну девојчицу наша породица ће још многе деценије бити совјетска, а можда ће тако и нестати руска по- родица има у просеку осморо деце дореволуционарна породица? – да седморо, осморо деце тада је и 15–оро и 20–оро било обична појава и не само у ру- ској породици на пример певачица миреј матје је била четрнаесто, тачније прво дете у својој породици, а затим се родило још трина- есторо браће и сестара полазећи од вашег пастирског искуства, оче димитрије, реците, чему води тај претерани однос ка деци у малодетним породицама, када родитељи имају једно – двоје деце? „у девет кући!“, „да ли си све урадио?“ дешава хришћански брак и породица јул / август 2017 31 се да разговараш са девојком или младићем и да га мама зове на телефон у девет увече: „где си?“, и ти позиви су веома упорни – код нас у земљи не воле децу ни родитељи? – наравно бива да их воле баке не све, че- шће се срећу баке које уопште не воле децу, никакву, зато што деца нарушавају њихов мир те баке су бивша најнесрећнија деца која су та- кође нарушавала нечији мир тако су их училе маме, тате, викали су на њих, нису им давали да живе, а деца, да би сачувала своје „ја“, сво- ју слободу, морала су да безбожно лажу, што је у потпуности било у складу са васпитањем совјетског човека – једно мислимо, друго го- воримо, треће радимо и што извештаченије ми то радимо, то је боље обратите пажњу: на пример емисија, позивају неку девојчицу, дају јој микрофон и она одмах почиње да говори некаквим потпуно извештаченим гласом њу је позвала одрасла особа, нешто треба да ка- же, а она нам одмах говори то што желимо да чујемо, потпуно вештачким гласом томе уче у вртићу, у школи и родитељима је драго да, зар све приредбе, дечије представе, не могу да прођу без тога? – све, почињући од сценарија, а завршава- јући интонацијом глумаца ја сам се чак чудио: био сам на једној приредби у недељној школи, и видео исте гестове којима су нас учили у вр- тићу код савремене деце! представе о томе, како је све то потребно урадити, кроз 50 годи- на ће бити исте ја као да сам се нашао у вртићу од пре 50 година, извините, од пре 60 година ништа се није променило нема ни дечије не- посредности, ни дечије искрености дете је већ научено сасвим другим стварима: научен је језику који од њега очекује одрасли а ре- акција на тај језик ће бити аплаузи и, наравно, поклон и за ускрс, и за нову годину, и за 1 мај – није битно због тога расте потрошач који зна шта се од њега очекује, одмах то даје и добија награду а васпитање је сасвим нешто друго једном сам био сведок овакве сцене дечак трчи до свештеника, узима благослов, а све- штеник му даје бомбону и говори: „иди подели је са мамом“ он гледа овако њему је потреб- но да разуме те речи, потом да их постане све- стан, а затим мора да се одигра нека борба у души, зато што он никада у животу није урадио ништа такво зато што је мама онај апарат из кога он добија бомбоне, како да је подели са њом? све што је мама купила, минералну воду, на пример, да јој да половину? јел тако? али је он пошао и урадио тако – поделио са њом ово је педагошки начин како треба учити де- цу: „ви сте, децо, већ порасли, ми ћемо вас за породични празник ставити за одвојен сто, он је мањи, биће вам удобно, и имаћете пет раз- личитих колача – потребно је да се послужите последњи са тих пет колача ако буде пет раз- личитих парчића, одабери онај који је најма- њи“ то је правилно „не ослањај се лактовима о сто“; „када ни- си у шуми и када ниси сам, не смеш да вичеш обрати пажњу: ни тата, ни мама не вичу зашто ви тако вичете?“ и када тако десет хиљада пу- та поновиш, добија се васпитано дете улази у просторију и говори: „добар дан“, при чему го- вори не тако јако да се зидови померају, већ хришћански брак и породица породица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али правилан развој породице почиње од петог детета 32 4 / 2017 како одговара његовом узрасту рекло је „до- бар дан“ врло тихо, али да се чује и такво васпитање може да помогне деци да сачувају непосредност која је у њих првобитно усађена? – не само непосредност потребно је оба- везно изазивати не неко гесто–звучно–инто- нацијско подражавање, већ се треба трудити да се деца изазову на стваралаштво, на при- родну интонацију а ми имамо да уче напамет гестове, интонацију, текстове, али то, на жа- лост, није потпуно исправан метод деца су изванредно стваралачка бића сва? – наравно треба им пружити могућност да остваре себе на тај начин, да би се њима свој- ствено стваралаштво развило а не да по тра- фарету цртају вишње са два листа, кућу са че- тири зида, једним прозором и са вратима са стране, на врху је оџак и из њега иде дим не знам где су они видели, али сва деца цртају једно те исто а одакле то долази? они цртају не то, што виде, не то што преживљавају, већ дечије хијероглифе и ова фигура је хијеро- глиф речи „кућа“ када дете напуни пет година, већ је касно да се размишља о томе шта би могло да се промени у стратегији понашања према њему? – прво, никада није касно, али је ипак мно- го изгубљено, зато што се дете у основним својим цртама душе формира до четири го- дине али се увек можемо потрудити да от- кријемо неке светове детету, и можда ће се оно заинтересовати зато ми видимо такве феномене у историји, као што су, на пример, ломоносов михајло васиљевич он је као одрасли младић открио за себе свет науке, кога није познавао ни као дечак, ни као мла- дић он је почео да учи када се од њега фор- мирао врло млад мушкарац: у xviii веку у том узрасту је већ требало да се ожени савремена породица чак ни не спрема чо- века за живот девојку не спремају за будући породични живот, за материнство, зато што, уколико би она имала четворо или петоро или шесторо млађих браће и сестара, она би била већ готова мама она би их хранила и спре- мала им храну, прала суђе, мењала пелене и љуљала их и нимало се не би бојала многодет- ности, не би је се ужасавала напротив! она би се трудила да огради децу од утицаја бабе и деде, хтела би сама да васпита своју децу деца и родитељи: заједно или одвојено? оче димитрије, на пример младић хоће стално да помаже својим родитељима, да буде укључен у њихов живот, да буде у току шта се код њих догађа, како живе, ако живе далеко да ли то доказује да је он сам несамосталан? – ако је он нормално дете, живот родитеља је за њега природни извор познавања света пре сто година 84% становништва су били се- љаци сељаци нису давали деци никакве ди- дактичке задатке ишао је живот и свако дете, почевши од три године, укључивало се у тај живот са три године дечак или девојчица мо- гу потпуно самостално да прутићем напасају гуске тамо где су постојали рибњаци и где су имали гуске, дете је извршавало тај задатак даље је ишло према узрасту и до 15 године, детету су хиљаду и по сеоских послова били познати: башта, поље, врт, живина, животи- ње оно је све то хиљаду пута видело и по- степено је напредовало, постепено су га пу- штали ка све сложенијим пословима и оно је расло у свом достојанству, са разумевањем, све док не порасте до младића од 16–17 го- дина, када су почињали у суседним селима, а можда чак и у свом, да му траже невесту и он је знао да ће му одабрати најбољу из добре породице и да није болесна, да буде вредна и све остало и на лепоту су гледали, иако је код сељака њихов појам о лепоти, био секун- даран племићке девојке су падале у несвест, такву сељак не би ни позвао за свога сина то је био живот и свако детенце је било у њега укључено врло је важно да су деца укључена у живот и данас се то понекад сре- ће: када родитељи држе неку тезгу, дете пуно хришћански брак и породица јул / август 2017 33 може тамо да помогне из тога затим изра- стају серафими саровски почињући од те- зге, завршавају као јеромонаси и духовници хиљадама људи данас психолози саветују младима да живе одвојено од родитеља, сматрајући то показивањем самосталности али то је нормална потреба – желети да помажемо једно другом, у том смислу и финансијски, и да подржавамо и морално хтео бих да сазнам ваше мишљење о томе где мора бити та граница независности деце и родитеља једних од других очигледно је да је таква помоћ умесна, али зашто слушамо све време позиве да мислимо само на себе? зашто је та парола толико популарна? – шта све не раде неки људи! зашто бисмо ми то разматрали? са њима чак не треба сту- пати ни у полемику, зато што би то значило стављати бисер пред свиње човек је ство- рен од бога управо зато да би служио дру- гима учење о том служењу потиче из поро- дице у почетку мама пере посуду а дете је брише, затим дете пере посуду, мама брише; а потом само дете пере посуду, брише је дру- го дете, а мама се одмара или, рецимо, везе то ја наводим као прост пример а старије девојчице гледају како се то ради, почињу да везу крстом, а затим прелазе на други вез данас нема потребе да се везу украси, посто- је машине за то тако можеш да правиш црте- же за машину на пример, ситуација је оваква: младић има вереницу, али родитељи те девојке га не прихватају шта ту да се ради? – а шта све не ради савремени совјетски човек! он је, под један, превише горд то се испољава у томе што је он за самог себе апсо- лутни несумњиви ауторитет тако су га васпи- тали у породици његова реч је закон хоћу – дајте иначе ћу се бацати по поду хоћу белу пудлицу и ви ми је донесите тако ће одра- сти жена од 50 година, бираће мужа за своју кћерку методом као што је јапански акварел: од 20000 акварела, 19999 се спаљује и оста- је само један који је ремек дело али ако га само обично осликамо, неће испасти ремек дело бира се методом елиминације показу- ју јој и не свиђа јој се она као да бира себе другачије и не може са таквим татама и ма- мама иако је тата обично као зечић – седи и не чује се, зато што је тати такође најбитнији мир зашто да ступа у расправу са тим моћ- ним човеком, који не жели да иде у пензију у 55 година? зашто да нарушава спокојни ток свог живота? зато он седи тако мирно, гледа телевизију или ће, што је још боље, поћи код „момака“ у гаражу, а „момци“ такође имају око 60 година тамо ће они мало попити, али не толико да не могу да се врате кући он ће се добро провести што даље од свега што се назива породица а на периферији он гради нешто своје нормална породица је саграђена другачи- је отац је и капетан и хранитељ и наредник, хришћански брак и породица 34 4 / 2017 он свим потребним обезбеђује породицу жена му је у свему помоћница а посебно са децом то је њено поље, она све то организу- је: њихово учење музике, секцију бокса, фуд- бала, каратеа, алгебре, геометрије а отац говори: „добро, децо, када ћете завршити учење? за сат времена? за сат времена ћу вас сачекати: потребно је да се то и то уради да стари орман раставимо и изнесемо до кон- тејнера већ сам уплатио нови у радњи по- ћи ћете са мном вас двоје ћете са мном уто- варати у кола и привезати за гепек његове даске, а затим ћемо сви заједно да склапамо нови орман ти држи ово, а ти оно“ и потом тај дечко неће бити неспособан младожења, који не зна са које стране нешто да дода, већ ће урадити све брзо и просто зато што је „са татом“ све тата дечак вози и кола и троти- нет та деца и пите пеку и једу их, и за собом склањају посуђе, и постељина је увек затег- нута, и гаћице су им чисте све је у реду све су лепо по полицама разместили – а чему ми тежимо? да направимо човека који апсолутно није способан за породични живот и тако га се боји, да чека да му нека жена око 15 година старија од њега буде друга мама? он ће од једне маме прећи дру- гој и управо ће такву инстинктивно тражи- ти зашто траже такве? не траже подвиг у изградњи породичног живота и домаће цр- кве, већ траже спокој младић, који још није успео да постане мушкарац, већ је духовно остарио он губи своја ипостасна својства он је, иако млад, духовни инвалид стари кинези су својим девојчицама замотавали ноге, и када би одрасле, имале би „пилеће ноге“ то је било модерно модерно, али бол- но и неудобно наше совјетско васпитање је антипоро- дично оно је колективно у колективу човек може да живи у њему постоји начелник, по- стоји каријера у колективу постоје одређе- ни односи: где може да се поседи, где да се оговара, где да се подметне такви закони постоје свуда, почињући од било какве адми- нистрације и завршавајући са војском свуда је једно исто од дечијег вртића до било ко- јег министарства – све су то колективи зато се жене спремају за посао у колективу им је удобно да попричају и покажу нову хаљину пред колегиницама можеш је показати и му- жу, али он неће ништа у томе схватити! њему ни на памет неће пасти да каже да му се сви- ђа хаљина никада није чуо да је његов тата делио комплименте његовој мами по томе су то потпуно дивљи људи оче димитрије, рекли сте да је петоро деце ситуација када је деци у породици удобно а шта морају да знају родитељи који желе да направе многодетну породицу? – не треба ништа да знају да ли обичан чо- век који живи у граду мора да зна да је по- требно да користи тоалетни папир? да ли мора то да зна? не иако се ствара утисак да већина наших грађана не зна да користи шо- љу у јавним тоалетима, па када улазиш у тоа- лет осећаш се непријатно и неудобно а зар хришћански брак и породица зато сам ја за све најбоље деци, тако мора бити, али то најбоље нису кинеске играчке, обојене некаквим штетним бојама и то нису цртани филмови који су прави отров, као алкохол, већ апсолутно добри, здрави, паметни тата, који воли своју децу, и мама јул / август 2017 35 у свим становима не влада савршена чисто- ћа, просто савршена, само јој фали блеште- ћи кристал, а у свим јавним тоалетима шта имамо? то је због тога што људи не знају да се тиме користе а ево у маленом монаку, са- свим малецкој држави, умеју све! а код нас не умеју није њихово, зато им и није жао – али човек може да се научи свему он није медвед у циркусу, иако се тамо и ме- дведи возе на моторима то код човека мо- ра бити тако као што пере зубе, или се че- шља свако јутро као што се не иде у одећи са флекама или ако си и приметио флеку, треба да се потрудиш да је уклониш, ако не, бар да је смањиш шта ми треба да знамо у нашој клими? да бар два пута дневно погле- дамо у своје чизме, да ли треба да се очисте ето шта треба да знамо ујутру си их обуо, биле су чисте, у 16 сати погледаш опет тре- ба да се очисте добро би било када би чо- век размишљао о таквој могућности ето, то треба знати, а остало да ли човек треба да зна да мора да пере зубе? не треба ништа да зна то је део нашег живота не треба да знаш да прелазећи улицу треба да се окре- неш на леву страну, а доспевши до средине на десну страну потребно је да то знамо, као мачка која ће пре него што нешто поје- де, то омирисати, а неће се одмах бацити на јело данас постоји врло много тренинга и програма који уче материнству и очинству они су јако тражени то доказује да људи имају потребу за таквим знањима или их, у крајњој мери, убеђују да је потребно да знају како правилно да васпитају своју децу, а многи то не знају наши читаоци су се интересовали да ли су уопште потребни такви курсеви? зар људи неће успети да на природан начин васпитају своју децу? управо се ради о томе, о чему сте ви управо говорили ако је човек нормалан тата, и ако је она добра мама, да ли ће код њих испасти све природно? – испашће, ако знају ако знају шта? – да сећам се да су ме моја мајка и меди- цинска сестра, која нам је долазила из дечи- јег дома здравља, училе да мењам пелене, из другог пута сам некако успео, за тројку, зато што сам се бојао да то урадим својим рукама, тада сам био много снажнији бојиш се да не повредиш детенце а шта имамо овде? нека им и тренинга наравно, ако постоји тренинг, треба погле- дати: ко га води? да не постоји некаква гну- сност, што би рекао набоков? да не постоје некакве окултне ствари које ти људи гурају? зато што сви ти пакосни људи гурају у ова- квим курсевима своје идеје оче димитрије, завршавајући наш разговор, да подвучемо црту: како се показало, све најбоље деци није потпуно тачна формулација –најбоље за децу су њихови родитељи ја сам за то да сви родитељи и буду деци роди- тељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље зато што ј
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 88898 / ...и тешкој дужности, отац василије својим дјелима отпочиње ВАСКРСАВА? ње храма из гарежа и пепели свјестан је био овај свети човјек коме го- сподару служи! света и чудотворна икона чај...
1. 88898 / ...и тешкој дужности, отац василије својим дјелима отпочиње ВАСКРСАВА? ње храма из гарежа и пепели свјестан је био овај свети човјек коме го- сподару служи! света и чудотворна икона чај...
20
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...за тим распећем следи радост васкрсења лела сво- јим песмамаВАСКРСАВА 📌 распете светиње косов-
ско-метохијске, својом светлоносном и духо-
носном писаљком подиже их ка небу – сунцу
правде, као молит
...за тим распећем следи радост васкрсења лела сво- јим песмама
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... сазреле ево, лела са нама дели ту љубав, праву, ду- ховну, која прожима њено срце и душу и дарује се свима нама позива нас на духовну трпезу лелина распета љубав према распетом зави- чају, бол те љубави морао је да себи дâ одушка кроз речи, кроз стихове, кроз веру да за тим распећем следи радост васкрсења лела сво- јим песмама васкрсава распете светиње косов- ско-метохијске, својом светлоносном и духо- носном писаљком подиже их ка небу – сунцу правде, као молитвом, да се његова правда ис- пуни свака њена песма је молитва и молитвом подигнути храм из пепела она нас позива да у томе учествујемо стога – учествујмо! најлепши дан је недеља јер тада идем на свету литургију у манастир из петнае- стог века, који се налази у бегаљици, посве- ћен рођењу пресвете богородице, манастир рајиновац чији је настојатељ владика реме- зијански стефан у рајиновцу сам први пут видела чудотворну икону и стопу богороди- це донету из почајева (украјина) често сам пожелела да одем тамо где се богородица по- јавила и жеља ми је била брзо услишена пре васкрса 2015 године ненадано сам стигла у почајевску лавру тамо сам пожелела да сви у мојој породици буду крштени уз искрене молитве богородици већ у мају месецу брат се крстио у цркви лазарици на звездари ту црквицу сам препоручила јер се тамо налази чудотворна икона светог мине, који се про- славља 24 новембра, на дан када је рођен и мој брат мој тата је крштен у младости, а мама која је присуствовала крштењу добила је жељу да и она буде крштена чим је дошла кући и рекла ми да би волела да се крсти, а ја сам без одлагања већ у следећу недељу зака- зала њено крштење уз договор са оцем дра- гославом (парох цркве лазарице), да то буде на дан великог празника свете тројице у име христово ово пишем, желећи да истину знате а како? све је лако ко има уши тај ће и да чује и да се обрадује када се разболите и када вам кажу: „немо- гуће!“, то није крај богу су чуда могућа ако га волите чистим срцем и ако му се молите овако је то било у недељу сам заказала крштење, али већ у уторак мојој мами мири су доктори потврди- ли, уз све снимке и анализе, да има канцер желуца и да је онемогућен рад црева да јој не преостаје још дуго живота од толиког из- ненађења приметила сам да се мама предаје хитно сам сутрадан отишла код докторке ко- ја ми је потврдила дијагнозу уз напомену да је сваки сат пресудан и да је чудо што болест већ није захватила крвне судове чим сам то чула пожурила сам до цркве на звездари да саопштим оцу драгославу шта се догодило пошто је изузетан духовник, одмах ме је утешио речима које су биле истините: „ништа ви не брините бог воли живе ако сведочанство верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и искрену наду диван је бог у светима својим наталија зубковић има жељу да се крсти на празник свете троји- це она ће доћи биће то све у реду, видећете молите се светом нектарију“ од тога дана, дакле, у среду, четвртак и пе- так текла је невиђена борба за живот маме мире, која је изузетна жена великог срца ја, њена ћерка, слободна и храбра, не бојим се и не плашим се јер је господ све време сам- ном где год да идем господ је спасење моје и њему захваљујем сваки дан на свему тих да- на из јерусалима добијам на поклон од друга владе дрвени крст са изображеним распе- ћем господа, а од другарице јелене освешта- ни појас из манастира ватопеда мира је била у тешкој ситуацији, животно угрожена, али је морала да сачека све резул- тате да би ишла у болницу песак са гроба светог амфилохија из почајева и појас бого- родице сам ставила на њено тело и почела да се молим све док ме сан није савладао мо- литве најчешће богородици и светом нек- тарију из егине (грчка) чудотворцу и божи- јем лекару који је исцелио многе из србије, највише од карцинома светом нектарију је господ христос дао да лечи неизлечиве бо- лести док сам се молила захваљивала сам богу што ми је у рукама свећа упаљена благо- датним огњем у храму светог саве целу ноћ на моје изненађење, мама је мир- но спавала та четири дана, како обично би- ва, била су дуга као година субота, јутро, звони телефон другарица весна јавља ми да је дошла са пута и да жели да ме посети дошла је из егине не знајући за болест моје мајке донела ми је уље светог нектарија које исцељује св нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века (извор: hram-ostozhenkaru) новембар / децембар 2019 59 сведочанство ух, колико је бог велики! колико чудесних сусрета за три дана! сузе су ми од среће по- текле саме и онда сам у сну имала виђење, када сам чула речи да ће бити све у реду, да не бринем за здравље моје маме господ је у том сну и упозорио: тешко онима који у њега не верују лек је стигао из егине нисам могла отићи тамо, али је свети нектарије „посетио“ мене, мој дом, захваљујући весни која ме је позва- ла да преузмем свето уље мојој радости ни- је било краја питала сам се ко би то могао да ме превезе до куће након преузимања нео- чекиваног поклона кроз неколико минута стиже ми порука пријатеља пеђе, пону- дивши се да ме превезе, не знајући да ће возити „суво злато“ поред моје породице, то су људи који су ми много помогли у нај- тежој ноћи здрави били! чим сам дошла кући, уз молитву светом нектарију, помазала сам мами болно ме- сто умирила се, и слава богу, више није повраћала воду и храну недеља, јутро празник свете тројице одлазим на свету литургију у лазарицу и са осмехом и у сузама на свежој трави кле- чим молим се богу за маму и за моју по- родицу, али највише мислим на маму, која је требала сваког часа да се појави да буде крштена слава богу и свим светима, мама је дошла лепа као најлепша мајска ружа и испред себе видим жену румену у лицу, са осмехом и срећом у очима узима свећу, пали је, држећи је у рукама чврсто стоје- ћи док је гледам захваљујем богу за срећу у њеним очима отац драгослав је охра- брио и помазао миром светог нектарија када смо дошли кући она је из себе из- бљувала течност попут катрана што сам је више помазивала уљем са гроба светог нектарија све је више из ње излазило нешто слично катрану причестивши се, отишла је у болницу и, уз божију помоћ, успешно оперисана моја до- бра мајка је данас жива и много је боље, за- хваљујући господу богу свевишњем, богоро- дици, светом нектарију и свим светима зато верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и ис- крену наду све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много ви- ше од онога што сте ви њему дали! слава богу и свима светима! све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много више од онога што сте ви њему дали! сведочанство св нектарије егински, новија икона (извор: википедија) 60 6 / 2019 нашем брату, златку васиљевићу, по- требна је помоћ овај младић из угледне свештеничке породице болује од мишићне атрофије, тешког обољења ко- је је у последњих неколико месеци узна- предовало, озбиљно угрожавајући сваки његов будући корак трошкови изузетно скупих терапија већ су исцрпли скромни буџет његових родитеља, који се сада с на- дом и поверењем обраћају свакоме од нас, с молбом да, у оквиру својих могућности, подржимо њихову борбу за златково изле- чење интензивне физиотерапије којима је златко последњих месеци био подвргнут дале су изузетне резултате, али лекарски конзилијум из београда сматра да се до трајног и одрживог решења може доћи је- дино оперативним захватом на познатој турској клиници, специјализованој за ову врсту интервенција у ту сврху неопходно је прикупити нешто више од 6000,00 (шест хиљада) евра, што је превисока сума за ње- гове најближе, али итекако достижна уко- лико свако од нас угради своју малу жртву у један тако велики циљ – златков чврст и самосталан корак милосрђе „иди, па и ти чини тако“ (лк 10, 25–37) свој прилог можете уплатити на следеће начине: 1 уплатом на текући рачун златкове мајке верице: 170–0010393714000–95, отворен код unicredit банке 2 postnet уплатницом на телефон: +381 64 9453954, на име: верица васиљевић, народног фронта, бр 17, борча, београд новембар / децембар 2019 61 у издању удружења поетских стваралаца (уредник – анђелко заблаћански) изашла је књига уочи божића марије богданович (1869–1896) марија апанасовна мјакота, удата богда- нович, мајка је чувеног белоруског песника- класика максима богдановича по записима максимовог оца адама јегоровича, млади песник је управо од мајке марије наследио књижевни таленат и љубав према писаној речи приме- тићемо да мајка и син имају много сличности – обоје су за собом оставили по једно дело: мајка – приповетку „уочи бо- жића“, а син – збирку песама „венац“ и мајка и син су дели- ли љубав према белоруском језику, физички врло слични, а обоје су у узрасту од 27 годи- на преминули од туберкулозе, остављајући за собом вели- ку празнину у култури своје земље у књижевном музеју мак- сима богдановича у минску, националном историјском музеју републи- ке белорусије, белоруској државној архи- ви-музеју књижевности и уметности, музе- ју максима богдановича у гродну чувају се оригиналне фотографије, документи, писма и одређени предмети, који су припадали марији апанасовној ова изузетна жена је завршила минско женско трогодишње учи- лиште 1882 године (у успоменама адама ј богдановича та школа се назива „женским александровским училиштем“), а потом је пошла је земску учитељску школу у петер- бургу, 1886 године студије није заврши- ла, јер је 30 октобра 1888 године склопила брак са адамом ј богдановичем у хмари- на-городетској цркви минског округа (сада сјомков град) живела је у минску, а 1892 године породица богданович се сели у грод- но марија апанасовна је имала четворо деце, које је изродила у шест година брака: вадима (1890–1908), максима (1891–1917), лава (1893–1918), нину (1896– 1897) много је читала, била је музички надарена у минску и петербургу често је посећи- вала концерте, свирала је на фортепијану смрт мајке и, повезан са њом, одлазак породице из белорусије (у њижни новго- род, у русију) слио се у дечјој свести максима богдановича у трагичну симбиозу, која се претворила у поетском ства- ралаштву у једну од централ- них слика – мајку–отаџбину приповетка „уочи божића“ је врло топла, људска прича о љубави и борби за живот, о жртвовању мајке за своју децу, грубости и хладноћи света пре- ма незаштићеним бићима – двоје деце, који су тек закорачили у живот ова приповетка мами сузе и „закива“ пажњу читаоца за њу, чини да се замислимо над питањима хумано- сти и смисла живота, разумевању туђег бола таква прича, писана срцем једне младе жене, никога не може да остави равнодушним излазак књиге омогућили су књижевни музеј максима богдановича у минску и удру- жење поетских стваралаца мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем
... сазреле ево, лела са нама дели ту љубав, праву, ду- ховну, која прожима њено срце и душу и дарује се свима нама позива нас на духовну трпезу лелина распета љубав према распетом зави- чају, бол те љубави морао је да себи дâ одушка кроз речи, кроз стихове, кроз веру да за тим распећем следи радост васкрсења лела сво- јим песмама васкрсава распете светиње косов- ско-метохијске, својом светлоносном и духо- носном писаљком подиже их ка небу – сунцу правде, као молитвом, да се његова правда ис- пуни свака њена песма је молитва и молитвом подигнути храм из пепела она нас позива да у томе учествујемо стога – учествујмо! најлепши дан је недеља јер тада идем на свету литургију у манастир из петнае- стог века, који се налази у бегаљици, посве- ћен рођењу пресвете богородице, манастир рајиновац чији је настојатељ владика реме- зијански стефан у рајиновцу сам први пут видела чудотворну икону и стопу богороди- це донету из почајева (украјина) често сам пожелела да одем тамо где се богородица по- јавила и жеља ми је била брзо услишена пре васкрса 2015 године ненадано сам стигла у почајевску лавру тамо сам пожелела да сви у мојој породици буду крштени уз искрене молитве богородици већ у мају месецу брат се крстио у цркви лазарици на звездари ту црквицу сам препоручила јер се тамо налази чудотворна икона светог мине, који се про- славља 24 новембра, на дан када је рођен и мој брат мој тата је крштен у младости, а мама која је присуствовала крштењу добила је жељу да и она буде крштена чим је дошла кући и рекла ми да би волела да се крсти, а ја сам без одлагања већ у следећу недељу зака- зала њено крштење уз договор са оцем дра- гославом (парох цркве лазарице), да то буде на дан великог празника свете тројице у име христово ово пишем, желећи да истину знате а како? све је лако ко има уши тај ће и да чује и да се обрадује када се разболите и када вам кажу: „немо- гуће!“, то није крај богу су чуда могућа ако га волите чистим срцем и ако му се молите овако је то било у недељу сам заказала крштење, али већ у уторак мојој мами мири су доктори потврди- ли, уз све снимке и анализе, да има канцер желуца и да је онемогућен рад црева да јој не преостаје још дуго живота од толиког из- ненађења приметила сам да се мама предаје хитно сам сутрадан отишла код докторке ко- ја ми је потврдила дијагнозу уз напомену да је сваки сат пресудан и да је чудо што болест већ није захватила крвне судове чим сам то чула пожурила сам до цркве на звездари да саопштим оцу драгославу шта се догодило пошто је изузетан духовник, одмах ме је утешио речима које су биле истините: „ништа ви не брините бог воли живе ако сведочанство верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и искрену наду диван је бог у светима својим наталија зубковић има жељу да се крсти на празник свете троји- це она ће доћи биће то све у реду, видећете молите се светом нектарију“ од тога дана, дакле, у среду, четвртак и пе- так текла је невиђена борба за живот маме мире, која је изузетна жена великог срца ја, њена ћерка, слободна и храбра, не бојим се и не плашим се јер је господ све време сам- ном где год да идем господ је спасење моје и њему захваљујем сваки дан на свему тих да- на из јерусалима добијам на поклон од друга владе дрвени крст са изображеним распе- ћем господа, а од другарице јелене освешта- ни појас из манастира ватопеда мира је била у тешкој ситуацији, животно угрожена, али је морала да сачека све резул- тате да би ишла у болницу песак са гроба светог амфилохија из почајева и појас бого- родице сам ставила на њено тело и почела да се молим све док ме сан није савладао мо- литве најчешће богородици и светом нек- тарију из егине (грчка) чудотворцу и божи- јем лекару који је исцелио многе из србије, највише од карцинома светом нектарију је господ христос дао да лечи неизлечиве бо- лести док сам се молила захваљивала сам богу што ми је у рукама свећа упаљена благо- датним огњем у храму светог саве целу ноћ на моје изненађење, мама је мир- но спавала та четири дана, како обично би- ва, била су дуга као година субота, јутро, звони телефон другарица весна јавља ми да је дошла са пута и да жели да ме посети дошла је из егине не знајући за болест моје мајке донела ми је уље светог нектарија које исцељује св нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века (извор: hram-ostozhenkaru) новембар / децембар 2019 59 сведочанство ух, колико је бог велики! колико чудесних сусрета за три дана! сузе су ми од среће по- текле саме и онда сам у сну имала виђење, када сам чула речи да ће бити све у реду, да не бринем за здравље моје маме господ је у том сну и упозорио: тешко онима који у њега не верују лек је стигао из егине нисам могла отићи тамо, али је свети нектарије „посетио“ мене, мој дом, захваљујући весни која ме је позва- ла да преузмем свето уље мојој радости ни- је било краја питала сам се ко би то могао да ме превезе до куће након преузимања нео- чекиваног поклона кроз неколико минута стиже ми порука пријатеља пеђе, пону- дивши се да ме превезе, не знајући да ће возити „суво злато“ поред моје породице, то су људи који су ми много помогли у нај- тежој ноћи здрави били! чим сам дошла кући, уз молитву светом нектарију, помазала сам мами болно ме- сто умирила се, и слава богу, више није повраћала воду и храну недеља, јутро празник свете тројице одлазим на свету литургију у лазарицу и са осмехом и у сузама на свежој трави кле- чим молим се богу за маму и за моју по- родицу, али највише мислим на маму, која је требала сваког часа да се појави да буде крштена слава богу и свим светима, мама је дошла лепа као најлепша мајска ружа и испред себе видим жену румену у лицу, са осмехом и срећом у очима узима свећу, пали је, држећи је у рукама чврсто стоје- ћи док је гледам захваљујем богу за срећу у њеним очима отац драгослав је охра- брио и помазао миром светог нектарија када смо дошли кући она је из себе из- бљувала течност попут катрана што сам је више помазивала уљем са гроба светог нектарија све је више из ње излазило нешто слично катрану причестивши се, отишла је у болницу и, уз божију помоћ, успешно оперисана моја до- бра мајка је данас жива и много је боље, за- хваљујући господу богу свевишњем, богоро- дици, светом нектарију и свим светима зато верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и ис- крену наду све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много ви- ше од онога што сте ви њему дали! слава богу и свима светима! све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много више од онога што сте ви њему дали! сведочанство св нектарије егински, новија икона (извор: википедија) 60 6 / 2019 нашем брату, златку васиљевићу, по- требна је помоћ овај младић из угледне свештеничке породице болује од мишићне атрофије, тешког обољења ко- је је у последњих неколико месеци узна- предовало, озбиљно угрожавајући сваки његов будући корак трошкови изузетно скупих терапија већ су исцрпли скромни буџет његових родитеља, који се сада с на- дом и поверењем обраћају свакоме од нас, с молбом да, у оквиру својих могућности, подржимо њихову борбу за златково изле- чење интензивне физиотерапије којима је златко последњих месеци био подвргнут дале су изузетне резултате, али лекарски конзилијум из београда сматра да се до трајног и одрживог решења може доћи је- дино оперативним захватом на познатој турској клиници, специјализованој за ову врсту интервенција у ту сврху неопходно је прикупити нешто више од 6000,00 (шест хиљада) евра, што је превисока сума за ње- гове најближе, али итекако достижна уко- лико свако од нас угради своју малу жртву у један тако велики циљ – златков чврст и самосталан корак милосрђе „иди, па и ти чини тако“ (лк 10, 25–37) свој прилог можете уплатити на следеће начине: 1 уплатом на текући рачун златкове мајке верице: 170–0010393714000–95, отворен код unicredit банке 2 postnet уплатницом на телефон: +381 64 9453954, на име: верица васиљевић, народног фронта, бр 17, борча, београд новембар / децембар 2019 61 у издању удружења поетских стваралаца (уредник – анђелко заблаћански) изашла је књига уочи божића марије богданович (1869–1896) марија апанасовна мјакота, удата богда- нович, мајка је чувеног белоруског песника- класика максима богдановича по записима максимовог оца адама јегоровича, млади песник је управо од мајке марије наследио књижевни таленат и љубав према писаној речи приме- тићемо да мајка и син имају много сличности – обоје су за собом оставили по једно дело: мајка – приповетку „уочи бо- жића“, а син – збирку песама „венац“ и мајка и син су дели- ли љубав према белоруском језику, физички врло слични, а обоје су у узрасту од 27 годи- на преминули од туберкулозе, остављајући за собом вели- ку празнину у култури своје земље у књижевном музеју мак- сима богдановича у минску, националном историјском музеју републи- ке белорусије, белоруској државној архи- ви-музеју књижевности и уметности, музе- ју максима богдановича у гродну чувају се оригиналне фотографије, документи, писма и одређени предмети, који су припадали марији апанасовној ова изузетна жена је завршила минско женско трогодишње учи- лиште 1882 године (у успоменама адама ј богдановича та школа се назива „женским александровским училиштем“), а потом је пошла је земску учитељску школу у петер- бургу, 1886 године студије није заврши- ла, јер је 30 октобра 1888 године склопила брак са адамом ј богдановичем у хмари- на-городетској цркви минског округа (сада сјомков град) живела је у минску, а 1892 године породица богданович се сели у грод- но марија апанасовна је имала четворо деце, које је изродила у шест година брака: вадима (1890–1908), максима (1891–1917), лава (1893–1918), нину (1896– 1897) много је читала, била је музички надарена у минску и петербургу често је посећи- вала концерте, свирала је на фортепијану смрт мајке и, повезан са њом, одлазак породице из белорусије (у њижни новго- род, у русију) слио се у дечјој свести максима богдановича у трагичну симбиозу, која се претворила у поетском ства- ралаштву у једну од централ- них слика – мајку–отаџбину приповетка „уочи божића“ је врло топла, људска прича о љубави и борби за живот, о жртвовању мајке за своју децу, грубости и хладноћи света пре- ма незаштићеним бићима – двоје деце, који су тек закорачили у живот ова приповетка мами сузе и „закива“ пажњу читаоца за њу, чини да се замислимо над питањима хумано- сти и смисла живота, разумевању туђег бола таква прича, писана срцем једне младе жене, никога не може да остави равнодушним излазак књиге омогућили су књижевни музеј максима богдановича у минску и удру- жење поетских стваралаца мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
21
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
...поука светог петра цетињског у себи садржи животворну и свеВАСКРСАВА?📌 јућу
силу духа светог стечену смирењем, опитом
и великим трудом, силом која натапа наше
жедне душе вечним смислом и вечном нау-
ком не
...поука светог петра цетињског у себи садржи животворну и све
МЕТА инфо: Р:26419 К:195758 Д:108
| Свеска 371 |
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... коме сте написа- ли и акатист, али реците нам, коју бисте његову кратку поуку издвојили као срж његовог живота? поуку која би била наук и за нас данас и за све хришћане свих времена реч његову која нас најбрже и најдиректније узводи ка истинском живо- ту у богу? – свака поука светог петра цетињског у себи садржи животворну и свеваскрсавајућу силу духа светог стечену смирењем, опитом и великим трудом, силом која натапа наше жедне душе вечним смислом и вечном нау- ком неба ипак, издвојио бих једну његову кратку поуку коју је изрекао учећи свој на- род најважнијем делу – а то је живот у трајној и непрекидној молитви, чврстој вери у не- победивој нади у божију правду која је „спо- ра“, али достижна и неминовна! она гласи: „у имену божијем је суд и правда“ у само пар речи тај велики и свети исихаста, који је сате и сате проводио у својој каменој келији при- зивајући најсветије име христово, име без кога се према речима апостола павла нико под капом небеском не може спасити, открио нам је најдубљу духовну потку тајне живота без богочовека исуса нема истинског суда ни над човеком ни над васионом само у њему, свеблагом исусу, јесте истински суд свакој људској мисли, свакој људској речи и сваком људском делу и само у том имену, које је из- над сваког имена, ми можемо стајати у вечној правди божијој и бити истински људи којих се ни бог ни цело небо неће постидети оче петре, замолио бих вас да нам пред крај разговора кажете нешто и о обнови манастира пиносава у коме живите већ скоро три године? – свака обнова је и радост и крст као и сав живот хришћански пре свега захва- лио бих нашем преосвећеном епископу шумадијском јовану који ми је дао свој ар- хијерејски благослов да дођем и живим на овом светом и мученичком месту да и ја милошћу божијом уградим по који камен- чић у небоземни мозаик историје и есха- тона ове светоархангелске светиње нај- важније је, наравно, што се обнавља живи литургијски и богослужбени живот мана- стира што народ све више и више долази на свету литургију што се све више људи исповеда и причешћује то је оно што ме највише радује све остало, што обично на- зивамо спољашњом обновом манастира је такође важно, али је на далеком другом месту у односу на оно што је главно – ду- ховна обнова и нас у манастиру и оних који посећују ове прелепо место мира божијег и тишине господње много тога је урађено захваљујући пре свега богу, пресветој бо- городици, светом архангелу гаврилу и мо- литвама нашег архијереја и оца духовног владике јована посебно бих захвалио и влади републике србије и општини смеде- ревска паланка који су наново асфалтира- ли пут до манастира и помогли у новцу за разне пројекте – реконструкцију и санацију крова на манастирском храму, осветљењу храма, проширењу паркинга за аутобусе и уређењу прилаза овој светињи наравно, посебну захвалност дугујемо и великим добротворима нашег манастира, добрим реч пастира 12 1 / 2020 људима из кусатка, азање, паланке, младе- новца, целе србије и иностранства, који су својим великим и малим прилозима допри- нели да манастир пиносава изгради мини еко-фарму кокâ-носиљâ, формира велики пчелињак, исфугује камени део храма, до- бије нови иконостас са прелепим иконама за манастирску зимску капелу, уреди фаса- ду старог конака итд када видим шта се све урадило за ове непуне три године могу са- мо рећи – слава богу за све! реците нам и нешто из вашег монашког опита што би могло бити утеха и под- стрек савременом човеку да поред свих данашњих искушења буде и остане човек христов – после својих четврт века проведених у разним манастирима наше цркве, мо- гу само поновити и себи и вама оне речи светог апостола павла: молимо се богу без престанка сваки дан је нова шанса и слика целог живота зато, од раног јутра, ма како је тешко некад бити хришћанин, сетимо се, да ако смо са богом, све је лако пригрли- мо чврсто његово свеслатко име исус нека наш ум и наша уста непрестано понављају господе исусе христе, помилуј ме макар ра- сејано, макар на штакама, макар уздахом не бојмо се! само понављајмо са смирењем и само тада, ако истрајемо у смиреној моли- тви, ми ћемо бити истински радосни, мудри, одлучни, силни и истрајни чим раширимо руке и завапимо – господе, спаси ме најгорег човека на земљи! – кренуће умиљење, демо- ни ће побећи и радост ће доћи бог ће своје учинити, а наше је пре свега да се што више молимо и трудимо, да никада не одустајемо да нам небо увек буде на првом месту, а све на земљи на другом да нам пост и моли- тва буду два крила душе да нам литургија недељом буде најважнији догађај, а свето причешће стални циљ остало ће учинити наш велики, добри, свемоћни, непобедиви и надумно милостиви бог он нас воли из- над сваке мисли и изнад сваке речи, да ми то никада не можемо схватити до краја само срцем можемо делимично окусити свети лука је живео у првом веку, а све- ти петар у другој половини 18 и током прве половине 19 века велики је времен- ски јаз између двојице светитеља, али их повезује јака вера у васкрслог господа исуса христа свети лука је био родом из антиохије, био је по занимању лекар и сликар он је први који је насликао лик пресвете бого- родице и ликове светога петра и павла он је родоначелник фрескописа, који се поготово касније развио у византијском царству свети лука није био из круга два- наесторице апостола, био је из круга се- дамдесеторице апостола он је написао дивно јеванђеље живео је у времену ка- да је због вере у господа нашег исуса хри- ста свако био гоњен, а поготово апостоли страдао је мученичком смрћу у својој 84 години тако што је био обешен о дрво свети петар цетињски је рођен 1746 у нишићима у босни, а умро је 1830 године на цетињу он је био митрополит и владар црне горе у времену у ком је он живео те се две функције нису делиле иако је мо- гао да ужива у свим благодетима које су му дате као црквеном и државном поглавару, он никада није заборавио да је првенстве- но монах и да је дао монашке завете пред богом живим био је велики молитвеник – његова соба је била празна и спавао је на каменом кревету остварио се као велики борац за правду против наполеона и про- беседа велики је временски јаз између двојице светитеља, али их повезује јака вера у васкрслог господа исуса христа реч пастира јануар / фебруар 2020 13 славимо бога и светитеље божије који су му угодили и које је он прославио, да се кроз њих и њихове свете мошти показује благодат и сила, која многе призива вери беседа на празник светог aпостола и jеванђелисте луке и светог петра цетињског презвитер милош виленица тив турака свој народ је са западне стране бранио од лукавих латина, а са источне од свирепих османлија све је то свети петар митрополит цетињски издржао до краја, ко- ристећи своју мудрост на месту државног владара и молитве на месту црквеног погла- вара његове свете мошти се налазе у мана- стиру њему посвећеном на цетињу, где се са- да служи литургија и где море људи долази да се поклони његовим светим моштима беседа свети петар цетињски свети апостол лука 14 1 / 2020 материк како је христос спаситељ људског рода, ко- ји је начинио највеће доброчинство чита- вом свету, тако је и богородица, мајка христо- ва, радост читаве творевине, јер је дала своје тело христу, чувала га је девет месеци у својој утроби, и љубављу и нежношћу га је дојила и одгајала али, сећајући се пресвете истовремено треба да се сећамо и њене мајке, свете ане црква наша вечно придаје захвалност онима који су допринели слави божијој тако, дакле, прослављамо и свету ану, мајку богородице, која је предала своју душу на данашњи дан (25 јул/7август) како је света ана била мајка богородице то значи да је по телу била христова бака из искуства познајемо велику љубав бака пре- ма својим унуцима, али и љубав унука пре- ма својим бакама тако можемо разумети и повезаност свете ане са христом она би му показала љубав, помагала би му, као што би и мали христос осетио исту љубав и нежност ка својој баки отац свете ане, свештеник матан, имао је три кћери, марију, совију и ану марија је ро- дила саломију, будућу мироносицу, совија је родила јелисавету, мајку светог јована пре- тече, а ана је родила пресвету богородицу нашу стога су саломија мироносица, јелиса- вета, мајка претече, и богородица кћери трију сестара и стога сестре по првом колену јасно како је света ана била мајка богородице то значи да је по телу била христова бака из искуства познајемо велику љубав бака према својим унуцима, али и љубав унука према својим бакама тако можемо разумети и повезаност свете ане са христом на нашу велику жалост, поред ове дво- јице божијих угодника, неки ће на овај празник славити ноћ вештица шта смо то доживели: да као један православни све- тосавски народ, какав смо некада били, дозволимо да нам ови страни такозвани „празници“ долази у наше домове, у нашу културу, у наше школе и да нас све трују са тиме, а првенствено нашу децу ми никада у историји нисмо славили демоне, вешти- це, зомбије, вампире петсто година смо били под турцима, па смо тада славили име божије и сачували наш идентитет са- да у овим временима када живимо у не- кој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! свако од нас хришћана је позван да буде мисионар и да прича онима који су крену- ли странпутицама, а поготово ми свеште- ници ми славимо бога и светитеље божије који су му угодили и које је он прославио, да се кроз њих и њихове свете мошти по- казује благодат и сила, која многе призива вери ко има уши да чује нека чује (мт 13, 9) не дозволимо да нам мрачне и ружне ствари каљају нашу свету веру под изгово- ром како је то сада модерно и како треба да идемо у току са временом господ наш исус христос је исти јуче, данас и сутра то је вечни бог и наша вера је вера у живога бога који све види и чује наша вера је не- пролазна све што је овоземаљско и људ- ска творевина је, пролазно је, а поготово ови мрачни „празници“ који нам долазе од овоземаљских центара моћи будимо вер- ни богу! беседа у некој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! јануар / фебруар 2020 15 ана значи милост, захвалност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушношћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је с великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву света ана превод са јелинског: михаела панковић материк видимо овде једну свету породицу и једну све- ту породичну атмосферу света ана била је побожна жена, како нам преносе свети оци цркве, а нарочито свети јован дамаскин име ана значи милост, захвал- ност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушно- шћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је са великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву када је богородица напунила три године, одвела ју је у храм, лишивши је свог присуства, јер је знала да је она дар божији читав свој живот света ана је провела у посту, молитви и милосрђу све ово што смо претходно навели указу- је нам на једну чињеницу, а то је да када се радујемо једном плоду, треба да знамо да је овај плод резултат многих покушаја и вели- ког труда оно што се дешава на материјал- ном нивоу, дешава се и на духовном нивоу ми поштујемо једног свеца, али истовремено треба да поштујемо и оне који су му помогли да постане свет и створили читаво окружење које је допринело овом резултату у случају о ком сад говоримо, дакле о светој ани, ви- димо једну читаву духовну породицу, али и читаву духовну атмосферу, која је допринела стварању светих личности и појављивању на- ше пресвете дјеве заиста велики празник православље про- славља данас колики само значај треба да придамо ат- мосфери која се ствара у једној породици! често смо спремни да осудимо децу, омла- дину, не знајући међутим да смо много пута ми криви што им нисмо створили потребне услове да се правилно развијају напослетку, како сматрамо богородицу својом духовном мајком, тако треба да сма- трамо и свету ану својом духовном баком и да је молимо да нам пружи нежност и љу- бав, као што то чине баке то је оно што нам је потребно митрополит навпакта и светог власија јеротеј света ана са ћерком маријом – пресветом богородицом, икона из србије, 13–14 век; данас се чува у третјаковској галерији у москви (извор: http://wwwobrazorg/) 16 1 / 2020 историја хришћанства оци трећег васељенског сабора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице трећи васељенски сабор раде булајић почетком петог века, када су се алексан- дрија и цариград спорили о превласти и у цркви и у држави, епископ цариградски несторије1 је објавио да одбија да поштује марију, мајку господа исуса христа и да је назива традиционалним називом теотокос (богородица), него само „христородица“ он је сматрао да и божанској и човечан- ској природи христовој треба да припада и по једна личност 2 први је на ово реаговао 1 несторије је рођен око 386 године у германикији у сирији (данас марас у турској) у младости је неколи- ко година провео у једном манастиру близу антиохи- је, да би се затим, након примања свештеничког чина, истакао као добар проповедник историчари цркве сократ и маркел, несторијеви савременици, истичу његову красноречивост, при чему први о њему гово- ри као о талентованом али слабо образованом чове- ку несторије је водио строг монашки живот, али је био горд и самољубив човек, који није желео ни пред ким да се поклони та гордост и жеља за славом су га спре- чавале да корисно употреби свој узвишени начин жи- вота и китњаст беседнички стил као човек чувен по свом говорничком дару, несторије је 428 године од стране цара теодосија ii изабран на трон цариград- ских архиепископа приликом ступања на катедру, у беседи окупљеном народу, несторије је показао крај- њу нетрпељивост обраћајући се цару речима: „дај ми, царе, васељену очишћену од јереси, а ја ћу теби дати царство небеско заступај ме против јеретика, а ја ћу тебе против персијанаца“ (седам стубова премудро- сти – историја васељенских сабора, приредио мла- ден станковић, београд 2008, стр 32–33) 2 здравко м пено, катихизис основе православне вере, манастир острог 2005, стр 42 кирило александријски са своја три позна- та „писма“ упућена несторију кирило више говори о јединству христове богочовечан- ске личности („једна природа бога лого- са оваплоћена“) у „првом писму“ кирило скреће пажњу на несторијево тврђење да је христос „више инструмент и оруђе бо- жанства и богоносни човек“, као и на то да је против назива за дјеву марију да је она богородица „друго писмо“ је значајније јер наглашава истинитост сједињења, „из обеју природа један је христос“ „он је пострадао за нас, јер беше нестрадалан у страдалном телу“ треће кирилово „писмо“ или послани- ца упућена је несторију и завршава се са 12 анатема или глава „исповедајући да је логос био ипостасно сједињен са телом, ми се кла- њамо једном сину и господу исусу христу“ 3 несторије је осуђен и на западу у августу 430 године папа келестин је одржао сабор у риму који је несторију оставио рок од 10 дана да се покаје несторије се није покајао, већ је чврсто бранио своја погрешна увере- ња тако да је било неопходно да се сазове сабор који би решио овај спор у цркви трећи васељенски сабор одржан је у ефе- су у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408– 450), са циљем да разјасни спор између не- сторија, архиепископа цариградског и кири- 3 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2000, стр 95–96 јануар / фебруар 2020 17 историја хришћанства ла, архиепископа александријског (412–444), нећака патријарха теофила (385–412) који је радио на збацивању и прогону светог јова- на златоустог оци трећег васељенског са- бора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице несторије је још гово- рио да пресвета дјева марија није родила бога, него човека исуса и зато није прихва- тао назив богородица, него ју је називао чо- векородицом или христородицом нестори- јева заблуда у вези са богородицом потекла је од његовог страха да се дјеви марији не припишу божанске особине исповедајући да је дјева марија богородица и да је родила бога у телу, црква јој, међутим не даје особи- не богиње она није родила предвечног бога по божанској природи, него бога логоса по човечанској природи а како мати може бити само „нечија“ мати, а не мати нечега, тј при- роде, због тога је марија дјева уистину мати божија, односно богородица 4 сишавши на земљу логос је узео обличје човека, али није престао да буде бесмртни бог који је од веч- ности у заједници са оцем и духом светим услед великих несугласица на трећем васе- љенском сабору, а у циљу сређивања наста- 4 џон мајендорф, византијско богословље, крагује- вац 2008, стр 203 трећи васељенски сабор одржан је у ефесу у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408–450), са циљем да разјасни спор између несторија, архиепископа цариградског и кирила, архиепископа александријског (412–444) трећи васељенски сабор, средњовековна фреска (извор: https://drevo-inforu/) 18 1 / 2020 лих проблема, император теодосије ii је донео одлуку да победи тројицу бунџија несторије је још од раније био у изгнанству кирило александријски и мемнон ефески су такође били ухапшени након извесног времена те- одосије ii је све ослободио, намерно или пак ненамерно заборавивши само на несторија током наредне две године кирило алексан- дријски и јован антиохијски су се дописивали и на крају усагласили кирило је написао јова- ну помирљиво писмо које је садржавало ком- промисну формулацију спорних богослов- ских проблема у том писму није било ни речи о томе колико пута се родио христос, али је зато дјева марија названа богородицом та- кође у односу на христа употребљена је реч ипостас: речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке, то јест одлуке трећег васељенског сабора у ефе- су 5 западна црква признаје првих седам после осуде несторијанства, ученици не- сторијеви одвајају се званично од цркве и стварају своју заједницу, у персији, са седи- штем у селевкији несторијанци су изврши- ли у персији у наредним вековима веома значајан мисионарски подухват ширење ислама и монголске империје, а нарочито покољ који је направио тамерлан, докрајчи- ли су овај мисионарски несторијански по- лет у новије време несторијанску заједницу у великој мери су уништили курди и турци током првог светског рата 5 јован мајендорф, патрологија i, београд 2010, стр 67–68 у својој књизи заблуда о богу, ричард докинс цитира речи алберта ајнштајна, којима овај дефинише религиозност: „осећати да се иза свега што можемо да искусимо налази не- што што наш ум не може да појми, чија лепота и узвишеност сежу до нас само посредно, као слабашни одраз – то је религиозност у том смислу ја јесам религиозан“ оно што је посебно занимљиво, ричард докинс се надовезује на ове ајнштајнове ре- чи и каже: „у том смислу и ја сам религиозан, уз ограду да речи не може да појми не значе нужно заувек ће бити непојмљиво али, себе радије не називам религиозним да не бих некога збунио“ каква вест! ричард докинс, један од „четворице јахача атеизма“ је рели- гиозан! само, то вам не сме рећи да вас не би збунио да не помислите шта? да не по- мислите да он верује у бога аврама, исака и јакова, у бога матеје, марка, луке и јована јер, теизам, по речима самог докинса, јесте вера у натприродног бога и једино је та вера заблуда и само на њу се односи наслов ње- гове књиге – заблуда о богу докинс то веома јасно каже: „имајте на уму да се реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне богове“ ако је ово дефиниција теизма, онда и де- финиција атеизма добија ново значење – атеизам је неверовање у натприродног бога, односно у бога који је са оне стране створе- ног света, који је нестворен нема другог бога који је нестворен, који нема своју теогенезу, који јесте изван и мимо сваке космогене- зе и који је са оне стране створене природе (натприродан то и значи), осим једног и је- диног – то је светац израиљев (ис 41, 14; хе- бр quadoš=одвојен), онај који за себе каже: ја сам бог а не човек, светац усред тебе (ос 11, 9) дакле, докинсова дефиниција атеизма је – неверовање у библијског бога само то и ништа више тај појам атеизма не искључује веровање у природно божанство, те се, из поштовања према традиционалним атеисти- ма који искључују веру у било какав појам божанског, докинсов атеизам мора назвати – новоатеизмом нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачуди- у дијалогу са атеизмом историја хришћанства речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке јануар / фебруар 2020 19 нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачудити – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер новоатеизам ричарда докинса није ништа друго до нашминкани пантеизам да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? др александар милојков ти – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер но- воатеизам ричарда докинса није ништа дру- го до нашминкани пантеизам то ћу у даљем тексту и показати наиме, ричард докинс није наиван, нити неинтелигентан, нити неинформисан човек њему је прилично јасно да се класични (тра- диционални) појам атеизма тешко може бра- нити као став уз квалификацију теизма као некакве неосноване, примитивне и на разу- му непоткрепљене идеје докинсу је јасно да један општи, назовимо га философски појам бога творца (првог узрока, начела, апсолута) није ирационална идеја и да против себе има читаву интелектуалну елиту историје европ- ске цивилизације, којој и сам припада отуда он не напада тај, да га тако назовемо, општи, философски теизам, који је неспоран у читавој историји европске мисли и снажно заступљен код многих знаменитих научника, какав је и напред поменути алберт ајнштајн докинс и не покушава да негира основаност ајнштајно- вог теизма, напротив он се са њим саглашава оно што покушава јесте да направи разлику између ајнштајновог и библијског, хришћан- ског теизма јер, подсетимо се докинсовог појма новоатеизма – он негира само један конкретни теизам – библијски теизам свим силама се у својој књизи потрудио да покаже да ајнштајнова религиозност не припада том, библијском теизму – ајнштајн не верује у нат- природно божанство наиме, докинс се тру- ди да „ајштајновску релизиозност“ (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на цркве
... коме сте написа- ли и акатист, али реците нам, коју бисте његову кратку поуку издвојили као срж његовог живота? поуку која би била наук и за нас данас и за све хришћане свих времена реч његову која нас најбрже и најдиректније узводи ка истинском живо- ту у богу? – свака поука светог петра цетињског у себи садржи животворну и свеваскрсавајућу силу духа светог стечену смирењем, опитом и великим трудом, силом која натапа наше жедне душе вечним смислом и вечном нау- ком неба ипак, издвојио бих једну његову кратку поуку коју је изрекао учећи свој на- род најважнијем делу – а то је живот у трајној и непрекидној молитви, чврстој вери у не- победивој нади у божију правду која је „спо- ра“, али достижна и неминовна! она гласи: „у имену божијем је суд и правда“ у само пар речи тај велики и свети исихаста, који је сате и сате проводио у својој каменој келији при- зивајући најсветије име христово, име без кога се према речима апостола павла нико под капом небеском не може спасити, открио нам је најдубљу духовну потку тајне живота без богочовека исуса нема истинског суда ни над човеком ни над васионом само у њему, свеблагом исусу, јесте истински суд свакој људској мисли, свакој људској речи и сваком људском делу и само у том имену, које је из- над сваког имена, ми можемо стајати у вечној правди божијој и бити истински људи којих се ни бог ни цело небо неће постидети оче петре, замолио бих вас да нам пред крај разговора кажете нешто и о обнови манастира пиносава у коме живите већ скоро три године? – свака обнова је и радост и крст као и сав живот хришћански пре свега захва- лио бих нашем преосвећеном епископу шумадијском јовану који ми је дао свој ар- хијерејски благослов да дођем и живим на овом светом и мученичком месту да и ја милошћу божијом уградим по који камен- чић у небоземни мозаик историје и есха- тона ове светоархангелске светиње нај- важније је, наравно, што се обнавља живи литургијски и богослужбени живот мана- стира што народ све више и више долази на свету литургију што се све више људи исповеда и причешћује то је оно што ме највише радује све остало, што обично на- зивамо спољашњом обновом манастира је такође важно, али је на далеком другом месту у односу на оно што је главно – ду- ховна обнова и нас у манастиру и оних који посећују ове прелепо место мира божијег и тишине господње много тога је урађено захваљујући пре свега богу, пресветој бо- городици, светом архангелу гаврилу и мо- литвама нашег архијереја и оца духовног владике јована посебно бих захвалио и влади републике србије и општини смеде- ревска паланка који су наново асфалтира- ли пут до манастира и помогли у новцу за разне пројекте – реконструкцију и санацију крова на манастирском храму, осветљењу храма, проширењу паркинга за аутобусе и уређењу прилаза овој светињи наравно, посебну захвалност дугујемо и великим добротворима нашег манастира, добрим реч пастира 12 1 / 2020 људима из кусатка, азање, паланке, младе- новца, целе србије и иностранства, који су својим великим и малим прилозима допри- нели да манастир пиносава изгради мини еко-фарму кокâ-носиљâ, формира велики пчелињак, исфугује камени део храма, до- бије нови иконостас са прелепим иконама за манастирску зимску капелу, уреди фаса- ду старог конака итд када видим шта се све урадило за ове непуне три године могу са- мо рећи – слава богу за све! реците нам и нешто из вашег монашког опита што би могло бити утеха и под- стрек савременом човеку да поред свих данашњих искушења буде и остане човек христов – после својих четврт века проведених у разним манастирима наше цркве, мо- гу само поновити и себи и вама оне речи светог апостола павла: молимо се богу без престанка сваки дан је нова шанса и слика целог живота зато, од раног јутра, ма како је тешко некад бити хришћанин, сетимо се, да ако смо са богом, све је лако пригрли- мо чврсто његово свеслатко име исус нека наш ум и наша уста непрестано понављају господе исусе христе, помилуј ме макар ра- сејано, макар на штакама, макар уздахом не бојмо се! само понављајмо са смирењем и само тада, ако истрајемо у смиреној моли- тви, ми ћемо бити истински радосни, мудри, одлучни, силни и истрајни чим раширимо руке и завапимо – господе, спаси ме најгорег човека на земљи! – кренуће умиљење, демо- ни ће побећи и радост ће доћи бог ће своје учинити, а наше је пре свега да се што више молимо и трудимо, да никада не одустајемо да нам небо увек буде на првом месту, а све на земљи на другом да нам пост и моли- тва буду два крила душе да нам литургија недељом буде најважнији догађај, а свето причешће стални циљ остало ће учинити наш велики, добри, свемоћни, непобедиви и надумно милостиви бог он нас воли из- над сваке мисли и изнад сваке речи, да ми то никада не можемо схватити до краја само срцем можемо делимично окусити свети лука је живео у првом веку, а све- ти петар у другој половини 18 и током прве половине 19 века велики је времен- ски јаз између двојице светитеља, али их повезује јака вера у васкрслог господа исуса христа свети лука је био родом из антиохије, био је по занимању лекар и сликар он је први који је насликао лик пресвете бого- родице и ликове светога петра и павла он је родоначелник фрескописа, који се поготово касније развио у византијском царству свети лука није био из круга два- наесторице апостола, био је из круга се- дамдесеторице апостола он је написао дивно јеванђеље живео је у времену ка- да је због вере у господа нашег исуса хри- ста свако био гоњен, а поготово апостоли страдао је мученичком смрћу у својој 84 години тако што је био обешен о дрво свети петар цетињски је рођен 1746 у нишићима у босни, а умро је 1830 године на цетињу он је био митрополит и владар црне горе у времену у ком је он живео те се две функције нису делиле иако је мо- гао да ужива у свим благодетима које су му дате као црквеном и државном поглавару, он никада није заборавио да је првенстве- но монах и да је дао монашке завете пред богом живим био је велики молитвеник – његова соба је била празна и спавао је на каменом кревету остварио се као велики борац за правду против наполеона и про- беседа велики је временски јаз између двојице светитеља, али их повезује јака вера у васкрслог господа исуса христа реч пастира јануар / фебруар 2020 13 славимо бога и светитеље божије који су му угодили и које је он прославио, да се кроз њих и њихове свете мошти показује благодат и сила, која многе призива вери беседа на празник светог aпостола и jеванђелисте луке и светог петра цетињског презвитер милош виленица тив турака свој народ је са западне стране бранио од лукавих латина, а са источне од свирепих османлија све је то свети петар митрополит цетињски издржао до краја, ко- ристећи своју мудрост на месту државног владара и молитве на месту црквеног погла- вара његове свете мошти се налазе у мана- стиру њему посвећеном на цетињу, где се са- да служи литургија и где море људи долази да се поклони његовим светим моштима беседа свети петар цетињски свети апостол лука 14 1 / 2020 материк како је христос спаситељ људског рода, ко- ји је начинио највеће доброчинство чита- вом свету, тако је и богородица, мајка христо- ва, радост читаве творевине, јер је дала своје тело христу, чувала га је девет месеци у својој утроби, и љубављу и нежношћу га је дојила и одгајала али, сећајући се пресвете истовремено треба да се сећамо и њене мајке, свете ане црква наша вечно придаје захвалност онима који су допринели слави божијој тако, дакле, прослављамо и свету ану, мајку богородице, која је предала своју душу на данашњи дан (25 јул/7август) како је света ана била мајка богородице то значи да је по телу била христова бака из искуства познајемо велику љубав бака пре- ма својим унуцима, али и љубав унука пре- ма својим бакама тако можемо разумети и повезаност свете ане са христом она би му показала љубав, помагала би му, као што би и мали христос осетио исту љубав и нежност ка својој баки отац свете ане, свештеник матан, имао је три кћери, марију, совију и ану марија је ро- дила саломију, будућу мироносицу, совија је родила јелисавету, мајку светог јована пре- тече, а ана је родила пресвету богородицу нашу стога су саломија мироносица, јелиса- вета, мајка претече, и богородица кћери трију сестара и стога сестре по првом колену јасно како је света ана била мајка богородице то значи да је по телу била христова бака из искуства познајемо велику љубав бака према својим унуцима, али и љубав унука према својим бакама тако можемо разумети и повезаност свете ане са христом на нашу велику жалост, поред ове дво- јице божијих угодника, неки ће на овај празник славити ноћ вештица шта смо то доживели: да као један православни све- тосавски народ, какав смо некада били, дозволимо да нам ови страни такозвани „празници“ долази у наше домове, у нашу културу, у наше школе и да нас све трују са тиме, а првенствено нашу децу ми никада у историји нисмо славили демоне, вешти- це, зомбије, вампире петсто година смо били под турцима, па смо тада славили име божије и сачували наш идентитет са- да у овим временима када живимо у не- кој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! свако од нас хришћана је позван да буде мисионар и да прича онима који су крену- ли странпутицама, а поготово ми свеште- ници ми славимо бога и светитеље божије који су му угодили и које је он прославио, да се кроз њих и њихове свете мошти по- казује благодат и сила, која многе призива вери ко има уши да чује нека чује (мт 13, 9) не дозволимо да нам мрачне и ружне ствари каљају нашу свету веру под изгово- ром како је то сада модерно и како треба да идемо у току са временом господ наш исус христос је исти јуче, данас и сутра то је вечни бог и наша вера је вера у живога бога који све види и чује наша вера је не- пролазна све што је овоземаљско и људ- ска творевина је, пролазно је, а поготово ови мрачни „празници“ који нам долазе од овоземаљских центара моћи будимо вер- ни богу! беседа у некој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! јануар / фебруар 2020 15 ана значи милост, захвалност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушношћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је с великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву света ана превод са јелинског: михаела панковић материк видимо овде једну свету породицу и једну све- ту породичну атмосферу света ана била је побожна жена, како нам преносе свети оци цркве, а нарочито свети јован дамаскин име ана значи милост, захвал- ност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушно- шћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је са великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву када је богородица напунила три године, одвела ју је у храм, лишивши је свог присуства, јер је знала да је она дар божији читав свој живот света ана је провела у посту, молитви и милосрђу све ово што смо претходно навели указу- је нам на једну чињеницу, а то је да када се радујемо једном плоду, треба да знамо да је овај плод резултат многих покушаја и вели- ког труда оно што се дешава на материјал- ном нивоу, дешава се и на духовном нивоу ми поштујемо једног свеца, али истовремено треба да поштујемо и оне који су му помогли да постане свет и створили читаво окружење које је допринело овом резултату у случају о ком сад говоримо, дакле о светој ани, ви- димо једну читаву духовну породицу, али и читаву духовну атмосферу, која је допринела стварању светих личности и појављивању на- ше пресвете дјеве заиста велики празник православље про- славља данас колики само значај треба да придамо ат- мосфери која се ствара у једној породици! често смо спремни да осудимо децу, омла- дину, не знајући међутим да смо много пута ми криви што им нисмо створили потребне услове да се правилно развијају напослетку, како сматрамо богородицу својом духовном мајком, тако треба да сма- трамо и свету ану својом духовном баком и да је молимо да нам пружи нежност и љу- бав, као што то чине баке то је оно што нам је потребно митрополит навпакта и светог власија јеротеј света ана са ћерком маријом – пресветом богородицом, икона из србије, 13–14 век; данас се чува у третјаковској галерији у москви (извор: http://wwwobrazorg/) 16 1 / 2020 историја хришћанства оци трећег васељенског сабора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице трећи васељенски сабор раде булајић почетком петог века, када су се алексан- дрија и цариград спорили о превласти и у цркви и у држави, епископ цариградски несторије1 је објавио да одбија да поштује марију, мајку господа исуса христа и да је назива традиционалним називом теотокос (богородица), него само „христородица“ он је сматрао да и божанској и човечан- ској природи христовој треба да припада и по једна личност 2 први је на ово реаговао 1 несторије је рођен око 386 године у германикији у сирији (данас марас у турској) у младости је неколи- ко година провео у једном манастиру близу антиохи- је, да би се затим, након примања свештеничког чина, истакао као добар проповедник историчари цркве сократ и маркел, несторијеви савременици, истичу његову красноречивост, при чему први о њему гово- ри као о талентованом али слабо образованом чове- ку несторије је водио строг монашки живот, али је био горд и самољубив човек, који није желео ни пред ким да се поклони та гордост и жеља за славом су га спре- чавале да корисно употреби свој узвишени начин жи- вота и китњаст беседнички стил као човек чувен по свом говорничком дару, несторије је 428 године од стране цара теодосија ii изабран на трон цариград- ских архиепископа приликом ступања на катедру, у беседи окупљеном народу, несторије је показао крај- њу нетрпељивост обраћајући се цару речима: „дај ми, царе, васељену очишћену од јереси, а ја ћу теби дати царство небеско заступај ме против јеретика, а ја ћу тебе против персијанаца“ (седам стубова премудро- сти – историја васељенских сабора, приредио мла- ден станковић, београд 2008, стр 32–33) 2 здравко м пено, катихизис основе православне вере, манастир острог 2005, стр 42 кирило александријски са своја три позна- та „писма“ упућена несторију кирило више говори о јединству христове богочовечан- ске личности („једна природа бога лого- са оваплоћена“) у „првом писму“ кирило скреће пажњу на несторијево тврђење да је христос „више инструмент и оруђе бо- жанства и богоносни човек“, као и на то да је против назива за дјеву марију да је она богородица „друго писмо“ је значајније јер наглашава истинитост сједињења, „из обеју природа један је христос“ „он је пострадао за нас, јер беше нестрадалан у страдалном телу“ треће кирилово „писмо“ или послани- ца упућена је несторију и завршава се са 12 анатема или глава „исповедајући да је логос био ипостасно сједињен са телом, ми се кла- њамо једном сину и господу исусу христу“ 3 несторије је осуђен и на западу у августу 430 године папа келестин је одржао сабор у риму који је несторију оставио рок од 10 дана да се покаје несторије се није покајао, већ је чврсто бранио своја погрешна увере- ња тако да је било неопходно да се сазове сабор који би решио овај спор у цркви трећи васељенски сабор одржан је у ефе- су у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408– 450), са циљем да разјасни спор између не- сторија, архиепископа цариградског и кири- 3 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2000, стр 95–96 јануар / фебруар 2020 17 историја хришћанства ла, архиепископа александријског (412–444), нећака патријарха теофила (385–412) који је радио на збацивању и прогону светог јова- на златоустог оци трећег васељенског са- бора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице несторије је још гово- рио да пресвета дјева марија није родила бога, него човека исуса и зато није прихва- тао назив богородица, него ју је називао чо- векородицом или христородицом нестори- јева заблуда у вези са богородицом потекла је од његовог страха да се дјеви марији не припишу божанске особине исповедајући да је дјева марија богородица и да је родила бога у телу, црква јој, међутим не даје особи- не богиње она није родила предвечног бога по божанској природи, него бога логоса по човечанској природи а како мати може бити само „нечија“ мати, а не мати нечега, тј при- роде, због тога је марија дјева уистину мати божија, односно богородица 4 сишавши на земљу логос је узео обличје човека, али није престао да буде бесмртни бог који је од веч- ности у заједници са оцем и духом светим услед великих несугласица на трећем васе- љенском сабору, а у циљу сређивања наста- 4 џон мајендорф, византијско богословље, крагује- вац 2008, стр 203 трећи васељенски сабор одржан је у ефесу у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408–450), са циљем да разјасни спор између несторија, архиепископа цариградског и кирила, архиепископа александријског (412–444) трећи васељенски сабор, средњовековна фреска (извор: https://drevo-inforu/) 18 1 / 2020 лих проблема, император теодосије ii је донео одлуку да победи тројицу бунџија несторије је још од раније био у изгнанству кирило александријски и мемнон ефески су такође били ухапшени након извесног времена те- одосије ii је све ослободио, намерно или пак ненамерно заборавивши само на несторија током наредне две године кирило алексан- дријски и јован антиохијски су се дописивали и на крају усагласили кирило је написао јова- ну помирљиво писмо које је садржавало ком- промисну формулацију спорних богослов- ских проблема у том писму није било ни речи о томе колико пута се родио христос, али је зато дјева марија названа богородицом та- кође у односу на христа употребљена је реч ипостас: речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке, то јест одлуке трећег васељенског сабора у ефе- су 5 западна црква признаје првих седам после осуде несторијанства, ученици не- сторијеви одвајају се званично од цркве и стварају своју заједницу, у персији, са седи- штем у селевкији несторијанци су изврши- ли у персији у наредним вековима веома значајан мисионарски подухват ширење ислама и монголске империје, а нарочито покољ који је направио тамерлан, докрајчи- ли су овај мисионарски несторијански по- лет у новије време несторијанску заједницу у великој мери су уништили курди и турци током првог светског рата 5 јован мајендорф, патрологија i, београд 2010, стр 67–68 у својој књизи заблуда о богу, ричард докинс цитира речи алберта ајнштајна, којима овај дефинише религиозност: „осећати да се иза свега што можемо да искусимо налази не- што што наш ум не може да појми, чија лепота и узвишеност сежу до нас само посредно, као слабашни одраз – то је религиозност у том смислу ја јесам религиозан“ оно што је посебно занимљиво, ричард докинс се надовезује на ове ајнштајнове ре- чи и каже: „у том смислу и ја сам религиозан, уз ограду да речи не може да појми не значе нужно заувек ће бити непојмљиво али, себе радије не називам религиозним да не бих некога збунио“ каква вест! ричард докинс, један од „четворице јахача атеизма“ је рели- гиозан! само, то вам не сме рећи да вас не би збунио да не помислите шта? да не по- мислите да он верује у бога аврама, исака и јакова, у бога матеје, марка, луке и јована јер, теизам, по речима самог докинса, јесте вера у натприродног бога и једино је та вера заблуда и само на њу се односи наслов ње- гове књиге – заблуда о богу докинс то веома јасно каже: „имајте на уму да се реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне богове“ ако је ово дефиниција теизма, онда и де- финиција атеизма добија ново значење – атеизам је неверовање у натприродног бога, односно у бога који је са оне стране створе- ног света, који је нестворен нема другог бога који је нестворен, који нема своју теогенезу, који јесте изван и мимо сваке космогене- зе и који је са оне стране створене природе (натприродан то и значи), осим једног и је- диног – то је светац израиљев (ис 41, 14; хе- бр quadoš=одвојен), онај који за себе каже: ја сам бог а не човек, светац усред тебе (ос 11, 9) дакле, докинсова дефиниција атеизма је – неверовање у библијског бога само то и ништа више тај појам атеизма не искључује веровање у природно божанство, те се, из поштовања према традиционалним атеисти- ма који искључују веру у било какав појам божанског, докинсов атеизам мора назвати – новоатеизмом нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачуди- у дијалогу са атеизмом историја хришћанства речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке јануар / фебруар 2020 19 нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачудити – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер новоатеизам ричарда докинса није ништа друго до нашминкани пантеизам да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? др александар милојков ти – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер но- воатеизам ричарда докинса није ништа дру- го до нашминкани пантеизам то ћу у даљем тексту и показати наиме, ричард докинс није наиван, нити неинтелигентан, нити неинформисан човек њему је прилично јасно да се класични (тра- диционални) појам атеизма тешко може бра- нити као став уз квалификацију теизма као некакве неосноване, примитивне и на разу- му непоткрепљене идеје докинсу је јасно да један општи, назовимо га философски појам бога творца (првог узрока, начела, апсолута) није ирационална идеја и да против себе има читаву интелектуалну елиту историје европ- ске цивилизације, којој и сам припада отуда он не напада тај, да га тако назовемо, општи, философски теизам, који је неспоран у читавој историји европске мисли и снажно заступљен код многих знаменитих научника, какав је и напред поменути алберт ајнштајн докинс и не покушава да негира основаност ајнштајно- вог теизма, напротив он се са њим саглашава оно што покушава јесте да направи разлику између ајнштајновог и библијског, хришћан- ског теизма јер, подсетимо се докинсовог појма новоатеизма – он негира само један конкретни теизам – библијски теизам свим силама се у својој књизи потрудио да покаже да ајнштајнова религиозност не припада том, библијском теизму – ајнштајн не верује у нат- природно божанство наиме, докинс се тру- ди да „ајштајновску релизиозност“ (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на цркве
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
22
Свеска: 373 | На путу за Емаус
...смо да у последњих неколико година поверена вам епархијаВАСКРСАВА,📌 ,
особито када је реч о свештеним
обитељима
– подручје епархије бихаћко-петровач-
ке преиспуњено је стратиштима, страдал-
ницима,
...смо да у последњих неколико година поверена вам епархија
МЕТА инфо: Р:28549 К:213161 Д:118
| Свеска 373 |
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... смо хришћани и знамо да ће овај нараштај бити јачи од искушења која су пред њега стављена тако ће и епар- хија којом управљам, чврсто вјерујем, дожи- вјети свој врхунац тек у годинама које дола- зе, јер планова је заиста много, а чини се да нам не мањка ни вјере ни воље сведоци смо да у последњих неколико година поверена вам епархија васкрсава, особито када је реч о свештеним обитељима – подручје епархије бихаћко-петровач- ке преиспуњено је стратиштима, страдал- ницима, мученицима и новомученицима, а прије много вијекова тертулијан је рекао да је крв хришћана сјеме цркве управо на тој крви, на жртви наших предака у вјери, ова епархија гради себе, подижући се изно- ва из смрти у васкрсење манастир медна је изникла у протеклих петнаестак година над моштима преподобномученика мед- њанских – серафима, авакума, марадарија, чије нам је чудесно јављање било подстрек да нисмо заборављени ни од господа нити од његових светих с друге стране ту су још и манастири: рмањ, глоговац, клисина, тре- скавац, а у изградњи је и манастир милано- вац, који ће, ако бог да, сјајем монашког жи- вота обасјати ћопићев грмеч и подгрмеч у релативно кратком периоду извршили сте неколико обретења моштију свештеномученикâ који су у вашим благословеним крајевима служили богу и народу, а скончали мученичком кончином дивна је прилика да поделите са нама неке детаље у погледу обретења моштију, а који су оставили посебан утисак у вашем срцу? – страшно је и блиставо бити свједок обре- тења моштију оних који су сопственом крвљу посвједочили вјеру у христа страшно, јер се на њиховим моштима још увијек, у виду ра- на на њиховим костима и лобањама, може видјети бар трунка бестидности њихових мучитеља, а блиставо због величине подви- га наших претходника у свештенству, које ни извјесна физичка смрт није ни на трен поко- лебала да остану вјерни христу и цркви ње- говој свештеномученици милош билбија и вукосав милановић, као и никола рожић, илија родић и многи други, били су истински сасуди духа светога, а да тога, можда, ни са- ми нису били свјесни због тога су обретења њихових моштију велика утјеха нама који смо још увијек на земљи, јер физички кон- такт само је пројава оног нашег молитвеног заједништва, које ни на трен није било пре- кинуто због тога смо благодарни богу што је реч архијереја мај / јун 2020 9 баш овој генерацији дао благослов да се ду- ховно напоји над моштима оних који су били духовни пастири нашим прецима вјера је и овај пут надишла и простор и вријеме једно од најстаријих сведочанстава хришћанске црквене историје о моштима проналазимо код светог поликарпа (+156) црква је од најранијих времена поштовала мошти као драгоценије од драгога камења и чистије од злата како ви доживљавате све свештене кивоте у вашој епархији који сведоче љубав божију и благодатно дејство које се кроз њих пројављује? – већ сам рекао да су свете мошти божан- ски дар, пројава неба на земљи, али и утје- ха, молитвено прибјежиште и духовни осло- нац још је свети јефрем сирин, говорећио о светима, рекао: „они и по смрти дејствују као живи, исцјељују болне, изгоне ђаволе, и силом господњом одбијају сваки зли утицај њихов јер је у светим моштима свагда при- сутна чудотворна благодат светога духа“ у тој благодати, која исцјељује сваку нашу слабост, пребива и наша нада у васкрсење, јер нам господ, преко светих кивота, обећа- ва да наша љубав према њему неће остати без одговора свети кивоти наших молитве- ника пред господом, вјерујем, сабираће у будућим временима потомке своје некада- шње пастве, а пастирска служба оних који су у кивотима, и по њиховој земаљској смрти, бива настављена на један други узвишенији начин треба ли нам веће чудо и већи дар? живимо у времену када народ често погрешно поима значај светих моштију посматрајући их у неком магијском смислу драги владико, дивна је прилика да нас поучите о значају светих моштију које су „преносиоци“ свемоћних божанских енергија на оне људе који им са вером, побожношћу и љубављу притичу, тражећи и очекујући од њихових посвећеника или светих поседоватеља помоћи и излечења – над моштима светих изникла је земаљска црква, јер је и сâм господ сопственом смрћу на голготи поставио темељ васкрсењу зато су свете мошти прибјежиште кроз вијекове, физичка спона са духовним пространствима добро је познато да и најмањи дјелић светих моштију има благодатну силу цјелине знају то хришћани данашњег времена, чак и ако им то нико никада није казао то осјети срце и оног нашег најпростијег брата или сестре, па зато вјера, врло често, бива пробуђена реч архијереја 10 3 / 2020 из срца окованог сумњом, баш тамо гдје свете мошти свједоче љубав на крају, или на почетку, као потврда свега реченог, до- вољно је опоменути се ријечи господњих: заиста вам кажем, ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пре- ђи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20) ваше преосвештенство, у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, благодарим вам на љубави и дивним поукама које су озарила наша срца, и молим вас да на крају упутите једну пастирску поуку? некада је довољно рећи само једну ри- јеч, а да се она прими у срцу наших бли- жњих, а некада ни књиге нису довољне да нас пробуде из духовног мртвила због то- га је важно да говоримо језиком срца, је- зиком љубави, па ће нас тада разумјети и они који не познају језик којим говоримо зато позивам да љубављу божијом обно- вимо сопствени живот, да у сваком стра- далнику видимо брата, да у свакој старици видимо сопствену мајку, и да понесемо ја- рам једни другима до које мјере треба да узрастамо у љубави, поучио нас је свети силуан када је, говорећи о сопственом до- живљају ближњих, рекао: „мој брат је мој живот!“ оче макарије, познате су речи да је ношење крста са христом најсажетија дефиниција монаштва у светлости ове благословене истине, а вођени духовним искуством које носите у свом срцу, реците нам нешто о значају монаштва? – почео бих речима светог јована ле- ствичника о томе шта је монах: „монах је човек који се држи само божијих запове- сти и речи, у свако време, на сваком месту, у сваком послу бити монах значи непре- стано приморавати природу и неуморно бдети над својим чулима монах има посве- ћено тело, очишћена уста и просвећен ум монах је преболна душа, стално обузета сећањем на смрт, било да бди или да спава одвајање од света јесте хотимична мржња на оно што људи хвале у свету, и порица- ње природе ради постизања оног што је натприродно“ дакле, монаштво јесте при- зив на обожење како је људска природа у палом стању потребан је покрет слободне воље ка богу бог све воли све призива, уз- дисајима неизрецивим, али на тај призив божији не одговарају сви исто зато је мо- наштво уствари тај најдубљи одговор љу- бави на љубав онај који успе да милошћу божијом обожи себе постаје храм духа светога однос љубави јесте однос откри- вања тајни, зато свети максим исповедник и говори да је природно да што човек ду- бље уђе у однос са богом, и тајне које му се откривају јесу веће и дубље монаштво дакле јесте потврда постојања живога бога у овом свету, а самим тиме јесте светлост свету и со земљи монах је унутарњи чо- век срца и сведок мира божијег мир је особина божанска, мир који превазилази ум и који није од овога света – мир свој да- јем вам, мир вам остављам, не дајем вам га као што га свет даје – управо је монаштво сведок овог јеванђелског мира који се ши- ри као мирис цвећа и опија вас када човек окуси од њега спреман је да положи живот свој за христа, и кад би било могуће и хи- љаду живота да има опет би их посветио христу завршио бих о монаштву речима старца емилијана симонопетриског које реч пастира реч архијереја мај / јун 2020 11 су врло отрежњујуће нарочито за данашње време: „монах је најјачи човек на свету све може да учини померивши само прст и де- мони га се плаше и светитељи му служе; све је у његовим рукама али, може да постане једно немоћно и анемично створење штета је да будемо такви!“ према речима преподобног макарија великог одлучност је полазишна тачка нашег спасења да ли можемо рећи да одлучност и истрајност у подвигу чине један од важних основа равноангелног подвига монахâ? – ко верује имаће и одлучности, а из од- лучности се рађа истрајност и постојаност велики светитељ цркве христове, серафим саровски, је говорио да је наш род расла- бљен и да нема одлучности да се посвети богу малопре смо поменули код лествич- ника да је монах онај који непрестано при- морава природу дакле, ми морамо да се натерамо на добро, а успех зависи од бога бог не може без нас да нас спасе овде има- мо управо једну вододелницу у духовном животу постоје неки који хоће све сами сво- јим силама и буду превише активни, а има и других који иду у пасивност бог је управо на средини зато свети оци говоре да је најве- ћа врлина коју треба задобити расуђивање без ње, и најбоље намере могу човека да од- веду у безизлаз сопственог егоизма мора- мо се научити да ослушкујемо бога у нашем унутарњем бићу расуђивање се најлакше задобија управо испуњавањем монашког завета послушности живимо у времену великог индивидуализма који за последицу има духовну девијацију која је најочигледнија у губитку љубави према ближњима шта је по вама лек за ову духовну болест? – можда ће одговор изгледати контрадик- торан, али данашњи људи немају љубави према себи на прави начин постоји народ- на изрека која каже: „ко није добар себи, монах је унутарњи човек срца и сведок мира божијег мир је особина божанска, мир који превазилази ум и који није од овога света – мир вам свој дајем мир вам остављам, не дајем вам га као што га свет даје – управо је монаштво сведок овог јеванђелског мира разговор са јеромонахом макаријем (имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је најдубљи одговор љубави на љубав! разговор водио: бранислав илић реч пастира 12 3 / 2020 неће бити добар ни другоме“ ово је вели- ка истина уколико је човек разуме на пра- ви начин ако ниси добар својој породици, како ћеш бити добар другоме ако не волиш своје родитеље – не мислим декларативно који изговарају ове речи, него конкретно и јеванђелски као милостиви самарјанин – ка- ко ћеш волети свој народ, државу, све људе без разлике? бог нас прво ставља у животну позицију где не бирамо родитеље нити вре- ме у коме се рађамо ту је прво потребно да би остварили себе као личност зато је битно имати здраве породице данас, као никада у историји човечанства, породица је угрожена и поред свог напретка науке и технологије погледај човека каква му је породица и све ће ти бити јасно: најпре себе погледај и тако ћеш доћи у реалност по делима ћете их по- знати су јеванђелске речи, по тако ћемо по својим делима и себе саме препознати али, нека нико не очајава: бог је моћан и од каме- на хлебове направити само је потребно да му се човек обрати свим срцем и свим сво- јим бићем то је управо и лек за све болести будући да често гостујете у контакт емисији „питајте свештеника, коју на таласима радија светигора води и уређује слободанка грдинић, реците нам која су најчешћа питања са којима се сусрећете? – лепеза питања у емисији „питајте свеште- ника“ иде од најобичнијих до оних најдухов- нијих ми се трудимо да одговоримо на свако питање најбоље што умемо посебно су де- ликатна питања и одговори на духовне теме ту би требали да се придржавамо сви једног основног отачког принципа – оно што сам ни- си окусио, немој примењивати на другоме људи доста питају о томе шта је пост и како постити, многобројна су питања о молитви, затим деликатна су питања међусобних од- носа у породици, родбине, пријатеља, а има и питања која се тичу монашког начина живота у последње време се отварају питања међу- црквених односа обзиром на догађаје у свету и код нас у сваком случају, црква као живи организам има пуно живих људи и у овим емисијама се може осетити како и на који на- чин жива црква „дише“ реч пастира мај / јун 2020 13 оче макарије, налазите се на челу свештене обитељи манастира савина у херцег новом лепа је прилика да наше читаоце упознате са историјом и значајем ове велике светиње? – манастир савина је стуб и тврђава ду- ховности и православља у приморју на тромеђи хрватске, бих и црне горе савина је понос и упориште нашег српског нацио- налног бића што се у временима показало као и данас са њене три цркве, две посве- ћење успењу богородице (мала и велика) и црквом светог саве на брду изнад мана- стира, представља светионик на улазу у бо- кокоторски залив мала црква датира још из 1030 године, али пуноћу манастирског живота савина доживљава досељавањем калуђера из манастира тврдош 1694 го- дине заједно са митрополитом саватијем љубибратићем наиме, те године је разо- рен манастир тврдош од стране турака, а боком тада владају млечани написано је много историјских књига о манастиру сави- на манастир поседује богату библиотеку са рукописним и штампаним књигама од којих је познатија савинска крмчија – препис за- коноправила светог саве такође и богата ризница манастира чува историју како са- вине тако и манастира тврдош и милешеве крст светог саве заузима централно место у манастирској ризници велики његош је учио прва слова у савини код свог учитеља јеромонаха јосифа троповића, а такође је из савине на свој последњи пут пошао и краљ александар карађорђевић 6 октобра 1934 г у марсеј где је и страдао вашу обитељ посебно красе две знамените светиње: чудотворна икона пресвете богородице савинске и крст светога саве који се чува у манастирској ризници – управо ове две светиње јесу највеће духов- но благо нашег манастира савинска богороди- ца се чува у манастиру од 17 века она је једна од шест чудотворних икона пресвете богоро- дице у српској цркви за њу се везује предање о спасавању манастира од рушења у време по- четка зидања велике цркве 1777, као и много- бројна сведочанства помоћи верујућим људи- животопис јеромонаха макарија (имамовића) јеромонах макарије (имамовић), игуман свештене обитељи манастира савина је рођен на празник преподобног симеона мироточивог 1975 у браничеву, општина голубац по за- вршеној гимназији бива примљен на војнотехничку академију 1994, коју у року заврша- ва 1999 чиме стиче звање дипломираног инжињера машинства и потпоручника војске србије по потреби службе распоређен је у даниловград (црна гора), где проводи две године када по сопственој молби напушта војну службу и одлази у манастир савину као послушник код блажене успомене архимандрита јустина (тасића) крајем 2003 прима монашки равноангелни образ са именом макарије, по светом макарију египатском, а у спомен игумана дечанског макарија године 2005 бива рукоположен за јерођакона и јеромонаха од стране архиепископа цетињског и ми- трополита црногорско-приморског амфилохија (радовића) исте годи- не уписује се на богословски факултет светог василија острошког у фочи од 2009–2014 се налази у грчкој као стипендиста сас грчке архиепископије на постдипломским студијама у атини због потреба у манастиру враћа се 2014, да би 2015 био постављен за намесника савинске обитељи након упокојења игумана варнаве 2018 је примио дужност настојатеља манастира на великом светостефанском цркве- но-народном сабору у манастиру савина 2019 руком митрополита цр- ногорско-приморског амфилохија рукопроизведен је у чин игумана реч пастира 14 3 / 2020 ма крст светог саве који је израђен од горског кристала и опточен сребром и позлатом дати- ра из 1219 г и на себи има натпис на србуљи- ци – ово је крст светог саве по предању крст је доспео до манастира из тврдоша или миле- шеве, али постоји и предање да га је сâм свети сава, још од оснивања зетске епархије на пре- влаци, приложио да се чува у савини хришћански етос нас учи да господ од нас не тражи веру у чуда, већ чудо од вере у духу ових речи да ли бисте поделили са нама сведочанство о неком од исцељења пред савинском красницом? – не бих улазио у детаље о исцељењима и чудима савинске богородице, али бих посведо- чио један општи утисак свих који у ову светињу долазе привучени благодаћу пресвете богоро- дице савинска красница даје пре свега утеху свакоме ко јој са вером прилази и људи овде до- живљавају један унутрашњи преображај поста- ју бољи, желе да се промене, осећају мир, буди се покајање, а то је најважније за сваког човека сусрет са богом, а тиме и отварање врата вечног живота, управо то даје савинска богородица изобилно на челу савинске светиње налазили су се многи знаменити игумани, али у новијем времену посебно место заузима незаборавни блаженопочивши игуман архимандрит јустин (тасић) замолио бих вас да нас упознате са ликом и делом овог неуморног служитеља божијег? – о оцу јустину је тешко говорити, а уједно и лако он је пре свега био један једноставан чо- век и потпуно незлобив многи воле да говоре о њему, али мислим да живети са неким и говори- ти о није исто писано је: угледајте се на старе- шине своје, гледајући на свршетак њиховог живо- та (јев 13, 7) конац сваке приче, па и животне, даје одговор какав је неко живот водио оно у шта улаже човек касније на крају живота му се враћа отац јустин је улагао у љубав, у чисто- ту срца и на крају живота је убирао плодове те љубави постао је као један прелепи цвет, оаза мира многи су долазили да миришу и удахну рајске мирисе зато сматрам себе веома поча- ствованим бескрајном божијом милошћу што сам био у прилици да последње године њего- вог овоземаљског живота проведем заједно са њим, што је као плод донело да понесем име ње- говог духовног оца – макарија дечанца носити њихово духовно наслеђе је велика одговорност, али се уздамо у њихове молитве да ћемо изне- ти тај крст до краја поред оца јустина могли сте да видите и уједно живите отачким духом, онако како читамо у делима светих отаца цркве, али на један савремен, разумљиви начин за човека данашњице то и јесте смисао да оно што читамо или чујемо применимо у свом животу уколико то не успемо узалуд наше читање и слушање ако нема плода нашег живота отац јустин је умео да каже сваком човеку, од академика до чиста- ча улица, оно што му је потребно за спасење у томе је била његова величина – способност да једноставно саопшти речи божије некоме, и да их тај неко разуме и примени у свом животу и тако осети радост живота у христу на крају, шта бисте поручили читаоцима православног мисионара? – целокупан смисао људског живота своди се на обожење обожење значи, пре свега, сусрет са живим богом нама православнима је дат нај- савршенији пут, јер сам бог каже за себе: ја сам пут, истина и живот дакле, ми се сусрећемо у нашим животима са живим богом и он нам се да- је у светој евхаристији кроз свето причешће те- лом и крвљу господњом за живот вечни свети оци цркве су нам кроз лично искуство показали како можемо доћи до бога и то је најсигурнији пут, јер је посведочен безбројним светитељи- ма кроз историју хришћанства свако од нас се сусреће са истим богом, и заједница таквих љу- ди чини цркву божију којој је глава господ исус христос из цркве божије се излива радост вас- крсења и победе над смрћу, али је тај пут везан и за распеће и страдање сваки човек пролази у свом личном животу овај крсто-васкрсни пут носећи терет живота, али све тегобе се забора- вљају оног трена када се сусретнемо са госпо- дом зато похитајмо радосно сви и узмимо крст свој од бога нам намењени и упознаћемо онога за киме чезне свака душа људска – господа ису- са христа спаситеља света реч пастира мај / јун 2020 15 уметник: дошао сам код тебе за искрени савет од детињства, моја душа је обузета љу- бављу ка лепом осећао сам како узноси неку дивну песму некоме великом, нечему узви- шеном, да га, некако нејасно и за мене самог, слави због тога сам се предао изучавању уметности и посветио јој цео свој живот али, као што видиш, дошао сам у зреле године, али свој циљ нисам достигао оно узвишено, пред чим је моје срце са страхопоштовањем трептало, коме је са дивљењем узносило пе- сму, још увек је далеко од мене моје срце продужава да види то „узвишено“ као иза неког прозрачног облака или прозрачне за- весе, и продужава да га на тајанствен начин, тајанствен и за мене самог, прославља: и ја почињем да схватам да ће се моје срце успо- којити и задовољити тек када предмет свих његових стремљења постане бог пастир: с тим са чиме си ти завршио, ја ћу почети моју реч у праву си, само бог, који је циљ и смислодавац свему, може задово- љити духовно стремљење човека тако смо саздани, и ради тога смо саздани човеку је дато да свог творца гледа и да га види у це- лој природи, као кроз стакло; човеку је дато да гледа на њега и да га види и у самоме се- би, као у огледалу када човек гледа на бога кроз природу, тада спознаје његову неиз- мерну силу и мудрост и што се човек више привикава на такво гледање, тим више му се бог открива величанственијим, док природа пред њим губи своју великолепност, и остаје само проводник тог чудесног виђења од посматрања бога у нама самима, дола- зимо до још већих открића када човек угле- да у себи бога, тада се посматрач и посма- трани сливају у једно човек, који се раније чинио себи самосталним бићем, при таквом сагледавању себе спознаје да је само тво- ревина, да је биће потпуно страдално, да је сасуд, храм за друго истинско-биће такво је наше назначење: њега нам открива хри- шћанска вера, а затим и лични опит једно- гласног сведочења ума, срца, душе и тела из светоотачке ризнице од посматрања бога у нама самима, долазимо до још већих открића када човек угледа у себи бога, тада се посматрач и посматрани сливају у једно свети игњатије брјанчанинов хришћански пастир и уметник хришћанин са руског превела: марија иванковић 16 3 / 2020 али, пре овог опита, један други опит све- дочи о истом: ни сагледавање природе, ни сагледавање самога себе, не може задово- љити потребу нашег духа с којом траба да је повезано узвишено и постојано блаженство где нема савршеног блаженства, тамо у ср- цу још увек дејствује жеља а када дејствује жеља, то је знак да блаженство није достиг- нуто за потпуно духовно испуњење, дакле за оно што сам појам „блаженство“ подразу- мева, неопходно је да ум буде без мисли, то јест изнад сваке мисли, а срце без жеље, то јест изнад сваке жеље у ово стање човека не може довести сагледавање природе саме по себи, нити сагледавање себе самога, јер је, у оба случаја, добро помешано са злом, а бла- женство не подноси ни најмању примесу зла јер је блаженство наслађивање свецелосним добром уметник: зашто ово не видимо примењено у пракси? пастир: зато што је знање о овоме увек те- шко наћи међу људима, нарочито у данашње време ипак, оно је постојало у свим епохама хришћанства, а постоји и данас, иако већина људи то не примећује јер, тежећи само ма- теријалном напретку, човек није способан да осети истинску лепоту, да је препозна, да је разуме, да је оцени огромна већина уметника, дакле људи природно обдарених талентом, не схвата због чега им је дат тај дар, јер нема ко да им то објасни зло у природи, а нарочито у човеку, тако је замаскирано, да нездраво за- довољство успева да очара младог уметника, и он се са свим жаром свога срца предаје ла- жи прекривеној маском истинитости а када се силе душе и тела истроше, наступа разоча- раност, која се углавном доживљава несвесно и неодређено већина уметника кроз историју тежила је да раскошно прикаже људске стра- сти изражено певањем, представљено сли- кањем, описано музиком – зло у свеколикој његовој разноликости човеков таленат се у свој својој снази и несрећној лепоти развијао у приказивању зла; у представљању добра по- казао се углавном слабо, бледо и неуверљиво уметник: не могу да се не сагласим са тим! уметност се до највишег степена уздигла у представљању страсти и зла, али, да поновим твоје речи, остала је потпуно бледа и неуве
... смо хришћани и знамо да ће овај нараштај бити јачи од искушења која су пред њега стављена тако ће и епар- хија којом управљам, чврсто вјерујем, дожи- вјети свој врхунац тек у годинама које дола- зе, јер планова је заиста много, а чини се да нам не мањка ни вјере ни воље сведоци смо да у последњих неколико година поверена вам епархија васкрсава, особито када је реч о свештеним обитељима – подручје епархије бихаћко-петровач- ке преиспуњено је стратиштима, страдал- ницима, мученицима и новомученицима, а прије много вијекова тертулијан је рекао да је крв хришћана сјеме цркве управо на тој крви, на жртви наших предака у вјери, ова епархија гради себе, подижући се изно- ва из смрти у васкрсење манастир медна је изникла у протеклих петнаестак година над моштима преподобномученика мед- њанских – серафима, авакума, марадарија, чије нам је чудесно јављање било подстрек да нисмо заборављени ни од господа нити од његових светих с друге стране ту су још и манастири: рмањ, глоговац, клисина, тре- скавац, а у изградњи је и манастир милано- вац, који ће, ако бог да, сјајем монашког жи- вота обасјати ћопићев грмеч и подгрмеч у релативно кратком периоду извршили сте неколико обретења моштију свештеномученикâ који су у вашим благословеним крајевима служили богу и народу, а скончали мученичком кончином дивна је прилика да поделите са нама неке детаље у погледу обретења моштију, а који су оставили посебан утисак у вашем срцу? – страшно је и блиставо бити свједок обре- тења моштију оних који су сопственом крвљу посвједочили вјеру у христа страшно, јер се на њиховим моштима још увијек, у виду ра- на на њиховим костима и лобањама, може видјети бар трунка бестидности њихових мучитеља, а блиставо због величине подви- га наших претходника у свештенству, које ни извјесна физичка смрт није ни на трен поко- лебала да остану вјерни христу и цркви ње- говој свештеномученици милош билбија и вукосав милановић, као и никола рожић, илија родић и многи други, били су истински сасуди духа светога, а да тога, можда, ни са- ми нису били свјесни због тога су обретења њихових моштију велика утјеха нама који смо још увијек на земљи, јер физички кон- такт само је пројава оног нашег молитвеног заједништва, које ни на трен није било пре- кинуто због тога смо благодарни богу што је реч архијереја мај / јун 2020 9 баш овој генерацији дао благослов да се ду- ховно напоји над моштима оних који су били духовни пастири нашим прецима вјера је и овај пут надишла и простор и вријеме једно од најстаријих сведочанстава хришћанске црквене историје о моштима проналазимо код светог поликарпа (+156) црква је од најранијих времена поштовала мошти као драгоценије од драгога камења и чистије од злата како ви доживљавате све свештене кивоте у вашој епархији који сведоче љубав божију и благодатно дејство које се кроз њих пројављује? – већ сам рекао да су свете мошти божан- ски дар, пројава неба на земљи, али и утје- ха, молитвено прибјежиште и духовни осло- нац још је свети јефрем сирин, говорећио о светима, рекао: „они и по смрти дејствују као живи, исцјељују болне, изгоне ђаволе, и силом господњом одбијају сваки зли утицај њихов јер је у светим моштима свагда при- сутна чудотворна благодат светога духа“ у тој благодати, која исцјељује сваку нашу слабост, пребива и наша нада у васкрсење, јер нам господ, преко светих кивота, обећа- ва да наша љубав према њему неће остати без одговора свети кивоти наших молитве- ника пред господом, вјерујем, сабираће у будућим временима потомке своје некада- шње пастве, а пастирска служба оних који су у кивотима, и по њиховој земаљској смрти, бива настављена на један други узвишенији начин треба ли нам веће чудо и већи дар? живимо у времену када народ често погрешно поима значај светих моштију посматрајући их у неком магијском смислу драги владико, дивна је прилика да нас поучите о значају светих моштију које су „преносиоци“ свемоћних божанских енергија на оне људе који им са вером, побожношћу и љубављу притичу, тражећи и очекујући од њихових посвећеника или светих поседоватеља помоћи и излечења – над моштима светих изникла је земаљска црква, јер је и сâм господ сопственом смрћу на голготи поставио темељ васкрсењу зато су свете мошти прибјежиште кроз вијекове, физичка спона са духовним пространствима добро је познато да и најмањи дјелић светих моштију има благодатну силу цјелине знају то хришћани данашњег времена, чак и ако им то нико никада није казао то осјети срце и оног нашег најпростијег брата или сестре, па зато вјера, врло често, бива пробуђена реч архијереја 10 3 / 2020 из срца окованог сумњом, баш тамо гдје свете мошти свједоче љубав на крају, или на почетку, као потврда свега реченог, до- вољно је опоменути се ријечи господњих: заиста вам кажем, ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пре- ђи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће“ (мт 17, 20) ваше преосвештенство, у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, благодарим вам на љубави и дивним поукама које су озарила наша срца, и молим вас да на крају упутите једну пастирску поуку? некада је довољно рећи само једну ри- јеч, а да се она прими у срцу наших бли- жњих, а некада ни књиге нису довољне да нас пробуде из духовног мртвила због то- га је важно да говоримо језиком срца, је- зиком љубави, па ће нас тада разумјети и они који не познају језик којим говоримо зато позивам да љубављу божијом обно- вимо сопствени живот, да у сваком стра- далнику видимо брата, да у свакој старици видимо сопствену мајку, и да понесемо ја- рам једни другима до које мјере треба да узрастамо у љубави, поучио нас је свети силуан када је, говорећи о сопственом до- живљају ближњих, рекао: „мој брат је мој живот!“ оче макарије, познате су речи да је ношење крста са христом најсажетија дефиниција монаштва у светлости ове благословене истине, а вођени духовним искуством које носите у свом срцу, реците нам нешто о значају монаштва? – почео бих речима светог јована ле- ствичника о томе шта је монах: „монах је човек који се држи само божијих запове- сти и речи, у свако време, на сваком месту, у сваком послу бити монах значи непре- стано приморавати природу и неуморно бдети над својим чулима монах има посве- ћено тело, очишћена уста и просвећен ум монах је преболна душа, стално обузета сећањем на смрт, било да бди или да спава одвајање од света јесте хотимична мржња на оно што људи хвале у свету, и порица- ње природе ради постизања оног што је натприродно“ дакле, монаштво јесте при- зив на обожење како је људска природа у палом стању потребан је покрет слободне воље ка богу бог све воли све призива, уз- дисајима неизрецивим, али на тај призив божији не одговарају сви исто зато је мо- наштво уствари тај најдубљи одговор љу- бави на љубав онај који успе да милошћу божијом обожи себе постаје храм духа светога однос љубави јесте однос откри- вања тајни, зато свети максим исповедник и говори да је природно да што човек ду- бље уђе у однос са богом, и тајне које му се откривају јесу веће и дубље монаштво дакле јесте потврда постојања живога бога у овом свету, а самим тиме јесте светлост свету и со земљи монах је унутарњи чо- век срца и сведок мира божијег мир је особина божанска, мир који превазилази ум и који није од овога света – мир свој да- јем вам, мир вам остављам, не дајем вам га као што га свет даје – управо је монаштво сведок овог јеванђелског мира који се ши- ри као мирис цвећа и опија вас када човек окуси од њега спреман је да положи живот свој за христа, и кад би било могуће и хи- љаду живота да има опет би их посветио христу завршио бих о монаштву речима старца емилијана симонопетриског које реч пастира реч архијереја мај / јун 2020 11 су врло отрежњујуће нарочито за данашње време: „монах је најјачи човек на свету све може да учини померивши само прст и де- мони га се плаше и светитељи му служе; све је у његовим рукама али, може да постане једно немоћно и анемично створење штета је да будемо такви!“ према речима преподобног макарија великог одлучност је полазишна тачка нашег спасења да ли можемо рећи да одлучност и истрајност у подвигу чине један од важних основа равноангелног подвига монахâ? – ко верује имаће и одлучности, а из од- лучности се рађа истрајност и постојаност велики светитељ цркве христове, серафим саровски, је говорио да је наш род расла- бљен и да нема одлучности да се посвети богу малопре смо поменули код лествич- ника да је монах онај који непрестано при- морава природу дакле, ми морамо да се натерамо на добро, а успех зависи од бога бог не може без нас да нас спасе овде има- мо управо једну вододелницу у духовном животу постоје неки који хоће све сами сво- јим силама и буду превише активни, а има и других који иду у пасивност бог је управо на средини зато свети оци говоре да је најве- ћа врлина коју треба задобити расуђивање без ње, и најбоље намере могу човека да од- веду у безизлаз сопственог егоизма мора- мо се научити да ослушкујемо бога у нашем унутарњем бићу расуђивање се најлакше задобија управо испуњавањем монашког завета послушности живимо у времену великог индивидуализма који за последицу има духовну девијацију која је најочигледнија у губитку љубави према ближњима шта је по вама лек за ову духовну болест? – можда ће одговор изгледати контрадик- торан, али данашњи људи немају љубави према себи на прави начин постоји народ- на изрека која каже: „ко није добар себи, монах је унутарњи човек срца и сведок мира божијег мир је особина божанска, мир који превазилази ум и који није од овога света – мир вам свој дајем мир вам остављам, не дајем вам га као што га свет даје – управо је монаштво сведок овог јеванђелског мира разговор са јеромонахом макаријем (имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је најдубљи одговор љубави на љубав! разговор водио: бранислав илић реч пастира 12 3 / 2020 неће бити добар ни другоме“ ово је вели- ка истина уколико је човек разуме на пра- ви начин ако ниси добар својој породици, како ћеш бити добар другоме ако не волиш своје родитеље – не мислим декларативно који изговарају ове речи, него конкретно и јеванђелски као милостиви самарјанин – ка- ко ћеш волети свој народ, државу, све људе без разлике? бог нас прво ставља у животну позицију где не бирамо родитеље нити вре- ме у коме се рађамо ту је прво потребно да би остварили себе као личност зато је битно имати здраве породице данас, као никада у историји човечанства, породица је угрожена и поред свог напретка науке и технологије погледај човека каква му је породица и све ће ти бити јасно: најпре себе погледај и тако ћеш доћи у реалност по делима ћете их по- знати су јеванђелске речи, по тако ћемо по својим делима и себе саме препознати али, нека нико не очајава: бог је моћан и од каме- на хлебове направити само је потребно да му се човек обрати свим срцем и свим сво- јим бићем то је управо и лек за све болести будући да често гостујете у контакт емисији „питајте свештеника, коју на таласима радија светигора води и уређује слободанка грдинић, реците нам која су најчешћа питања са којима се сусрећете? – лепеза питања у емисији „питајте свеште- ника“ иде од најобичнијих до оних најдухов- нијих ми се трудимо да одговоримо на свако питање најбоље што умемо посебно су де- ликатна питања и одговори на духовне теме ту би требали да се придржавамо сви једног основног отачког принципа – оно што сам ни- си окусио, немој примењивати на другоме људи доста питају о томе шта је пост и како постити, многобројна су питања о молитви, затим деликатна су питања међусобних од- носа у породици, родбине, пријатеља, а има и питања која се тичу монашког начина живота у последње време се отварају питања међу- црквених односа обзиром на догађаје у свету и код нас у сваком случају, црква као живи организам има пуно живих људи и у овим емисијама се може осетити како и на који на- чин жива црква „дише“ реч пастира мај / јун 2020 13 оче макарије, налазите се на челу свештене обитељи манастира савина у херцег новом лепа је прилика да наше читаоце упознате са историјом и значајем ове велике светиње? – манастир савина је стуб и тврђава ду- ховности и православља у приморју на тромеђи хрватске, бих и црне горе савина је понос и упориште нашег српског нацио- налног бића што се у временима показало као и данас са њене три цркве, две посве- ћење успењу богородице (мала и велика) и црквом светог саве на брду изнад мана- стира, представља светионик на улазу у бо- кокоторски залив мала црква датира још из 1030 године, али пуноћу манастирског живота савина доживљава досељавањем калуђера из манастира тврдош 1694 го- дине заједно са митрополитом саватијем љубибратићем наиме, те године је разо- рен манастир тврдош од стране турака, а боком тада владају млечани написано је много историјских књига о манастиру сави- на манастир поседује богату библиотеку са рукописним и штампаним књигама од којих је познатија савинска крмчија – препис за- коноправила светог саве такође и богата ризница манастира чува историју како са- вине тако и манастира тврдош и милешеве крст светог саве заузима централно место у манастирској ризници велики његош је учио прва слова у савини код свог учитеља јеромонаха јосифа троповића, а такође је из савине на свој последњи пут пошао и краљ александар карађорђевић 6 октобра 1934 г у марсеј где је и страдао вашу обитељ посебно красе две знамените светиње: чудотворна икона пресвете богородице савинске и крст светога саве који се чува у манастирској ризници – управо ове две светиње јесу највеће духов- но благо нашег манастира савинска богороди- ца се чува у манастиру од 17 века она је једна од шест чудотворних икона пресвете богоро- дице у српској цркви за њу се везује предање о спасавању манастира од рушења у време по- четка зидања велике цркве 1777, као и много- бројна сведочанства помоћи верујућим људи- животопис јеромонаха макарија (имамовића) јеромонах макарије (имамовић), игуман свештене обитељи манастира савина је рођен на празник преподобног симеона мироточивог 1975 у браничеву, општина голубац по за- вршеној гимназији бива примљен на војнотехничку академију 1994, коју у року заврша- ва 1999 чиме стиче звање дипломираног инжињера машинства и потпоручника војске србије по потреби службе распоређен је у даниловград (црна гора), где проводи две године када по сопственој молби напушта војну службу и одлази у манастир савину као послушник код блажене успомене архимандрита јустина (тасића) крајем 2003 прима монашки равноангелни образ са именом макарије, по светом макарију египатском, а у спомен игумана дечанског макарија године 2005 бива рукоположен за јерођакона и јеромонаха од стране архиепископа цетињског и ми- трополита црногорско-приморског амфилохија (радовића) исте годи- не уписује се на богословски факултет светог василија острошког у фочи од 2009–2014 се налази у грчкој као стипендиста сас грчке архиепископије на постдипломским студијама у атини због потреба у манастиру враћа се 2014, да би 2015 био постављен за намесника савинске обитељи након упокојења игумана варнаве 2018 је примио дужност настојатеља манастира на великом светостефанском цркве- но-народном сабору у манастиру савина 2019 руком митрополита цр- ногорско-приморског амфилохија рукопроизведен је у чин игумана реч пастира 14 3 / 2020 ма крст светог саве који је израђен од горског кристала и опточен сребром и позлатом дати- ра из 1219 г и на себи има натпис на србуљи- ци – ово је крст светог саве по предању крст је доспео до манастира из тврдоша или миле- шеве, али постоји и предање да га је сâм свети сава, још од оснивања зетске епархије на пре- влаци, приложио да се чува у савини хришћански етос нас учи да господ од нас не тражи веру у чуда, већ чудо од вере у духу ових речи да ли бисте поделили са нама сведочанство о неком од исцељења пред савинском красницом? – не бих улазио у детаље о исцељењима и чудима савинске богородице, али бих посведо- чио један општи утисак свих који у ову светињу долазе привучени благодаћу пресвете богоро- дице савинска красница даје пре свега утеху свакоме ко јој са вером прилази и људи овде до- живљавају један унутрашњи преображај поста- ју бољи, желе да се промене, осећају мир, буди се покајање, а то је најважније за сваког човека сусрет са богом, а тиме и отварање врата вечног живота, управо то даје савинска богородица изобилно на челу савинске светиње налазили су се многи знаменити игумани, али у новијем времену посебно место заузима незаборавни блаженопочивши игуман архимандрит јустин (тасић) замолио бих вас да нас упознате са ликом и делом овог неуморног служитеља божијег? – о оцу јустину је тешко говорити, а уједно и лако он је пре свега био један једноставан чо- век и потпуно незлобив многи воле да говоре о њему, али мислим да живети са неким и говори- ти о није исто писано је: угледајте се на старе- шине своје, гледајући на свршетак њиховог живо- та (јев 13, 7) конац сваке приче, па и животне, даје одговор какав је неко живот водио оно у шта улаже човек касније на крају живота му се враћа отац јустин је улагао у љубав, у чисто- ту срца и на крају живота је убирао плодове те љубави постао је као један прелепи цвет, оаза мира многи су долазили да миришу и удахну рајске мирисе зато сматрам себе веома поча- ствованим бескрајном божијом милошћу што сам био у прилици да последње године њего- вог овоземаљског живота проведем заједно са њим, што је као плод донело да понесем име ње- говог духовног оца – макарија дечанца носити њихово духовно наслеђе је велика одговорност, али се уздамо у њихове молитве да ћемо изне- ти тај крст до краја поред оца јустина могли сте да видите и уједно живите отачким духом, онако како читамо у делима светих отаца цркве, али на један савремен, разумљиви начин за човека данашњице то и јесте смисао да оно што читамо или чујемо применимо у свом животу уколико то не успемо узалуд наше читање и слушање ако нема плода нашег живота отац јустин је умео да каже сваком човеку, од академика до чиста- ча улица, оно што му је потребно за спасење у томе је била његова величина – способност да једноставно саопшти речи божије некоме, и да их тај неко разуме и примени у свом животу и тако осети радост живота у христу на крају, шта бисте поручили читаоцима православног мисионара? – целокупан смисао људског живота своди се на обожење обожење значи, пре свега, сусрет са живим богом нама православнима је дат нај- савршенији пут, јер сам бог каже за себе: ја сам пут, истина и живот дакле, ми се сусрећемо у нашим животима са живим богом и он нам се да- је у светој евхаристији кроз свето причешће те- лом и крвљу господњом за живот вечни свети оци цркве су нам кроз лично искуство показали како можемо доћи до бога и то је најсигурнији пут, јер је посведочен безбројним светитељи- ма кроз историју хришћанства свако од нас се сусреће са истим богом, и заједница таквих љу- ди чини цркву божију којој је глава господ исус христос из цркве божије се излива радост вас- крсења и победе над смрћу, али је тај пут везан и за распеће и страдање сваки човек пролази у свом личном животу овај крсто-васкрсни пут носећи терет живота, али све тегобе се забора- вљају оног трена када се сусретнемо са госпо- дом зато похитајмо радосно сви и узмимо крст свој од бога нам намењени и упознаћемо онога за киме чезне свака душа људска – господа ису- са христа спаситеља света реч пастира мај / јун 2020 15 уметник: дошао сам код тебе за искрени савет од детињства, моја душа је обузета љу- бављу ка лепом осећао сам како узноси неку дивну песму некоме великом, нечему узви- шеном, да га, некако нејасно и за мене самог, слави због тога сам се предао изучавању уметности и посветио јој цео свој живот али, као што видиш, дошао сам у зреле године, али свој циљ нисам достигао оно узвишено, пред чим је моје срце са страхопоштовањем трептало, коме је са дивљењем узносило пе- сму, још увек је далеко од мене моје срце продужава да види то „узвишено“ као иза неког прозрачног облака или прозрачне за- весе, и продужава да га на тајанствен начин, тајанствен и за мене самог, прославља: и ја почињем да схватам да ће се моје срце успо- којити и задовољити тек када предмет свих његових стремљења постане бог пастир: с тим са чиме си ти завршио, ја ћу почети моју реч у праву си, само бог, који је циљ и смислодавац свему, може задово- љити духовно стремљење човека тако смо саздани, и ради тога смо саздани човеку је дато да свог творца гледа и да га види у це- лој природи, као кроз стакло; човеку је дато да гледа на њега и да га види и у самоме се- би, као у огледалу када човек гледа на бога кроз природу, тада спознаје његову неиз- мерну силу и мудрост и што се човек више привикава на такво гледање, тим више му се бог открива величанственијим, док природа пред њим губи своју великолепност, и остаје само проводник тог чудесног виђења од посматрања бога у нама самима, дола- зимо до још већих открића када човек угле- да у себи бога, тада се посматрач и посма- трани сливају у једно човек, који се раније чинио себи самосталним бићем, при таквом сагледавању себе спознаје да је само тво- ревина, да је биће потпуно страдално, да је сасуд, храм за друго истинско-биће такво је наше назначење: њега нам открива хри- шћанска вера, а затим и лични опит једно- гласног сведочења ума, срца, душе и тела из светоотачке ризнице од посматрања бога у нама самима, долазимо до још већих открића када човек угледа у себи бога, тада се посматрач и посматрани сливају у једно свети игњатије брјанчанинов хришћански пастир и уметник хришћанин са руског превела: марија иванковић 16 3 / 2020 али, пре овог опита, један други опит све- дочи о истом: ни сагледавање природе, ни сагледавање самога себе, не може задово- љити потребу нашег духа с којом траба да је повезано узвишено и постојано блаженство где нема савршеног блаженства, тамо у ср- цу још увек дејствује жеља а када дејствује жеља, то је знак да блаженство није достиг- нуто за потпуно духовно испуњење, дакле за оно што сам појам „блаженство“ подразу- мева, неопходно је да ум буде без мисли, то јест изнад сваке мисли, а срце без жеље, то јест изнад сваке жеље у ово стање човека не може довести сагледавање природе саме по себи, нити сагледавање себе самога, јер је, у оба случаја, добро помешано са злом, а бла- женство не подноси ни најмању примесу зла јер је блаженство наслађивање свецелосним добром уметник: зашто ово не видимо примењено у пракси? пастир: зато што је знање о овоме увек те- шко наћи међу људима, нарочито у данашње време ипак, оно је постојало у свим епохама хришћанства, а постоји и данас, иако већина људи то не примећује јер, тежећи само ма- теријалном напретку, човек није способан да осети истинску лепоту, да је препозна, да је разуме, да је оцени огромна већина уметника, дакле људи природно обдарених талентом, не схвата због чега им је дат тај дар, јер нема ко да им то објасни зло у природи, а нарочито у човеку, тако је замаскирано, да нездраво за- довољство успева да очара младог уметника, и он се са свим жаром свога срца предаје ла- жи прекривеној маском истинитости а када се силе душе и тела истроше, наступа разоча- раност, која се углавном доживљава несвесно и неодређено већина уметника кроз историју тежила је да раскошно прикаже људске стра- сти изражено певањем, представљено сли- кањем, описано музиком – зло у свеколикој његовој разноликости човеков таленат се у свој својој снази и несрећној лепоти развијао у приказивању зла; у представљању добра по- казао се углавном слабо, бледо и неуверљиво уметник: не могу да се не сагласим са тим! уметност се до највишег степена уздигла у представљању страсти и зла, али, да поновим твоје речи, остала је потпуно бледа и неуве
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
Одреднице:
23
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христосВАСКРСАВА 📌 лазара, а марија и марта клањају се пред господом;
икона из 12–13 века, атина (извор: википедија)
новембар / децембар 2020 29
тема број
...икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 155
... стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 155
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
24
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
...многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћВАСКРСАВА?📌 ња живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који
укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах
један од њих,
...многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ
МЕТА инфо: Р:22741 К:170072 Д:94
| Свеска 378 |
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... да кроз најнепосредније искуство нуминозног и трансцендентног отвори духовне очи човека и уведе га у духовну стварност свети василије острошки је то чинио и чини на различите начине: кроз исцељења, услишујући молитве, даривајући и будећи веру, јављањем у сну, и на многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ васкрсавања живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах један од њих, могу да посведочим силу васкрсења коју сам осетио милошћу светог василија острошког биле су довољне две-три речи и прави психолошки тренутак, да се деси чудо, да онај који мртав беше, оживи (ср лк 15, 32), молитвама и заступништвом светог василија патријарх српски иринеј пред кивотом светог василија острошког 50 2 / 2021 наш познати путописац љубомир ненадовић упознао је црногорског владику његоша за време свог краткотрајног боравка у италији (1851), а у црну гору је први пут отишао пет година касније тај његов боравак није промакао аустријској тајној полицији, која је уредно записала његов долазак у беч из србије, контакте, одлазак у црну гору и повратак у беч у фебруару 1875 године аустријски чиновници су пажљиво прибележили да се том приликом сусрео са „владиком црногорским“, који га је позвао да се трајно настани у црну гору на овом месту, очигледно се мисли на новоизабраног владику никанора ивановића, који се спремао да иде на хиротонију у русију љуба је прихватио позив, али са молбом да га сачекају, јер је морао да се врати у србију и регулише отпуст из службе у новембру 1875 године, љуба поново одлази у црну гору, где је остао до краја 1876, али је његов боравак протекао у сенци крупних догађаја (херцеговачка криза, покољ црногораца на пазару у подгорици, нереди у европи) на позив књаза николе, он опет креће на пут и у марту 1877 борави на цетињу рат са труцима је у пуном замаху бојеви црногорске војске са сулејман–пашом, привлаче пажњу европске јавности па љуба ненадовић сарађује са француским и руским новинама као дописник он се налазио у ратном логору кнеза николе – подно острога, затим у бјелопавлићима, па у озринићима у повратку одседа на цетињу, где је написао више чланака за стране новине, саставио неколико песама у славу ослободилачке борбе црногораца, а једну од песама посветио је острогу дешавањима око острога вратиће се касније у свом познатом делу о црногорцима тема броја поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега“ пренос моштију светог василија острошког др ђорђе вуковић љубомир ненадовић, талботипија анастаса јовановића из 1851 године, народна библиотека србије (извор: nbrs) април / март 2021 51 тема броја или писма са цетиња 1878 љуба ненадовић је тада укратко саопштио основне детаље из житија славног светитеља и дао сажет опис манастира „свети василије родом је из херцеговине пре сто шездесет година, као владика пребегао је у црну гору и настанио се под острогом ту је у стрменитом брегу, што се зове острошка греда, у једној малој, готово неприступној пештери, скромно и побожно живео; ту је умро и посветио се; ту и данас у кивоту целокупан почива пола сата одатле низ брдо налази се велики и лепи манастир са пространим ћелијама, где се о духовима скупља силан народ из црне горе и херцеговине то се зове доњи манастир; а она пећина где је свети василије, и где само један стари калуђер живи, зове се горњи манастир но и ту су труци узнемиравали светог василија и одатле је често у време опасних ратова морао мртав у кивоту бегати“ познато му је да светог василија поштују и херцеговачки турци, који у мирна времена, долазе у манастир „на исцељење“ иначе, ови турци поштују и неке друге хришћанске светитеље, од којих изричито наводи св апостола вартоломеја „на светог вартоломија неће ништа да раде; боје га се“ поред њих, у манастир долазе и руси они на литургији врше коленопреклоне молитве, које су у то време биле новост за овдашњи народ љуба препричава анегдоту, по којој је неки рус на литургији пао на колена, а један црногорац му пришао, ухватио за рамена и покушао да га придигне мислећи да је овај пао у несвест у ратно време, слика око манастира је сасвим другачија ту се укрштају путеви војске и избеглица из херцеговине једном приликом љуба ненадовић и лаза костић су наишли на мајку која је оплакивала своје ближње који су изгинули у борби са турцима песник лаза костић је хтео да уцвељену жену дарује новцем, али се онда сетио да би је тиме, по тадашњим обичајима, заправо увредио путевима поред острога често су пролазиле избеглице које су ишле за приморје како би набавиле храну а било је и оних срећкивот са моштима светог василија острошког (извор: црква светог василија острошког, stbasilchurchorg) 52 2 / 2021 ника који су се враћали са врећама пуним жита да нахране изгладнеле тако је једног дана идући од острога, нашао на једну жену са дететом од девет година на леђима и мајка и дете су на својим леђима носили по врећу жита, али су под теретом посрнули и пали на пут они су заправо ишли у колони, али су се сви разбежали кад су зачули пуцњаву између две војске тај дан је била велика врућина, а и сам љуба се лоше осећао: „и сам болестан, заставим се код ове једне жене те јој помогнем да се мало поврати; имао сам и један лимун и пилула од кинина, и то сам јој дао“ тада се паљба појачала толико да су се сва брда разлегала од силне пуцњаве љуба је посаветовао жену да се повуче у оближње село где ће је примити на конак али, жена се заплакала и одговорила: „ако сјутра увече не стигнем, двоје ће ми дјеце скапати од глади“ надирање велике сулејман-пашине војске угрозило је и сам манастир тада је кнез никола петровић решио да измести мошти светог василија са острога и послао групу перјаника да обаве тај задатак мошти су требале бити пренете на цетиње поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега није он као ви: не боји се он турске силе ево, ћивот не да се покренути! неће светац да бјега!“ видевши одлучност старог монаха, један од перјаника, вероватно њихов предводник, пришао је кивоту, целивао га и рекао пред свима: „јеси чуо свети василије? рекао је господар да бјегаш: ако хоћеш, хајде, а ако нећеш, може ти бити али знади: спалиће те турци исто као светог саву“ помен светог саве откравио је срце старог монаха још се памтило и препричавало како је синан-паша наредио да се узму мошти светог саве из милешеве и однесу за београд, где су спаљене намера великог везира је била уперена баш на мошти омиљеног светитеља, јер је милешева чувала и мошти савиног синовца, светог краља владислава по неизрецивој милости божијој, мошти светог владислава су остале сачуване нама на духовну утеху, али и да нас опомињу на велики губитак који се десио у једном тешком историјском времену када је изрекао ове страшне речи, перјаник је одступио од кивота и окренуо се да иде, али му сад монах није дао да тек тако оде добри и врло побожни калуђер је очитао молитву, у којој је молио свеца да се крене после те молитве, са сузама у очима, монах је поручио перјаницима: „ходите, црногорци! хоће светац да бјега: ево га лак као перо!“ тако су перјаници, са благословом монаха – чувара моштију, пренели кивот на цетиње кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир „кад су хтели опет да га пренесу у острог, била је велика свечаност књаз ми је указао почаст и позвао ме те сам с њим и још четири војводе носио свеца од цркве до на крај вароши“, записао је љуба ненадовић тако су мошти светог василија острошког враћене са цетиња у горњи острошки манастир после преноса моштију, љуба ненадовић се 18 јуна 1878 спустио до котора и после краћег задржавања, кренуо пут србије и родног ваљева тема броја кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир април / март 2021 53 света земља манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кидрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије манастир светог онуфрија великог, акелдама манастир светог онуфрија великог је православни женски манастир који припада јерусалимској патријаршији смештен је у јужном делу источног јерусалима, у израелу основан је у знак сећања на монаха аскету онуфрија великог који се подвизавао у пећини изнад које је манастир саграђен иначе онуфрије велики је живео у 4 веку и сматра се једним од најзначајнијих пустињских отаца манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кедрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије и у њој у најстрожијем посту и молитви провео 3 године неки извори наводе да се све време молио за спас акелдаме и за све сахрањене у акелдами како било, подвиг овог великог египатског пустињака није заборављен поред пећине у којој се подвизавао свети онуфрије, налази се још једна мања пећина која се назива пећина апостола, јер су се, јелена јонић 54 2 / 2021 света земља према предању, у њој скривали апостоли током страдања господа исуса христоса на крсту пећински параклис постоји од давнина, претпоставља се од 6 века, уклесан у стену са гробним нишама у 11 веку пећинском параклису је додат надземни део храма као и околни одбрамбени зидови током 11 и 12 века зидови су рушени, као и храм, па су делимично обновљени у 12 веку, па поново рушени под најездом арапâ коначну обнову манастир доживљава средином 19 века, и та здања и данас стоје у непосредној околини манастира налази се више мањих пећина, поткапина и уклесаних гробова у стенама брда евил у којима почивају земни остаци испосника и аскета у појединим поткапинама се и данас може срести неколицина аскетау онуфрије велики, ранохришћански светитељ, египатски пустињак из 4 века у православној цркви се слави 25 /12 јуна живот светог онуфрија познат је из речи монаха пафнутија, који га је срео у пустињи пре његове смрти и сахранио до овог сусрета са пафнутијем, онуфрије је живео у пустињи фотографије: википедија / wikipediaorg април / март 2021 55 света гора потпуно сам 60 година онуфрије велики је рођен око 320 године у персији и био је син персијског краља који га је по саве - ту анђела послао као младића у манастир школовао се у тиваидском манастиру ери - ти код хермиполиса где је од игумана учио о пустињацима потајно је отишао из мана - стира у египатску пустињу у којој је срео пустињака који му је постао учитељ неко - лико година га је учитељ учио како да се бори против ђавољих искушења, а затим га је, уверен у снагу духа, оставио самог у пустињској пећини међутим, сваке годи - не је учитељ посећивао свог ученика да би се уверио да у њему и даље постоји велика снага духа онуфрије је испричао пафнути - ју и о многим чудесима која су га пратила кроз живот у пустињи: како га је у пустињу довео његов анђео чувар и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеб, када је духовно ојачао након тога, је промишљу божијом, крај његове пећине израсла пал - ма са 12 грана и на свакој грани је рађала по једну урму коју је онуфрије јео сваког месеца по једну, а онда се након 2 године испод палме појавио извор воде ипак, го - ворио је онуфрије да се највише хранио и заслађивао слатким речима божијим на питање пафнутија, како се причешћује, онуфрије му је одговорио да му сваке су - боте и недеље долази анђео који га при - чешћује пафнутије описује онуфрија као старца чије су све власи ве ома дуге и беле попут снега да му коса и брада досежу до земље и да му је тело обрасло дужом дла - ком, јер је живео без одеће носио је само појас од лишћа другог дана њиховог раз - говора стари испосник је рекао пафнутију, да је то дан његовог одласка из овог све - та, преклопио је колена, помолио се богу и преминуо у том је пафнутије видео све - тлост како је осветлила тело упокојеног светитеља и чуо је песму анђела сахра - нивши онуфријево тело у пећини у којој се подвизавао, пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подви - жнику ово се догодило 400 године света земља извор: http://wwwdiakonimagr/ извор: https://mountathos-eshopcom/ извор: https://mountathos-eshopcom/ 56 2 / 2021 скит светог димитрија или лаку скит смештен је на обали реке морфонос, на надморској висини од 280 метара, између манастира каракала и велике лавре, у ували по којој и носи назив (лаккоу – увала) од свог матичног манастира светог павла удаљен је деведесет минута хода кроз шумовити део полуострва атос по археолошким налазима претпоставља се да је ово подручје атоса било насељено монасима још у 10 веку некада је овај скит припадао амалфићанском манастиру да би по по његовом гашењу прешао у надлежност светогорског протата протат га у xiv веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси који су због великих дугова уступили овај скит са околном земљом манастиру ватопед убрзо након тога манастир ватопед је овај скит уступио манастиру светог павла, од којег је заузврат добио земљу у околини провлаке, где је данас уранополис међутим, словенски натпис из 1606 год који се налази изнад улазних врата у келији светог николе сведочи о постојању српских монаха у овом скиту све до средине 18 века скит је током 17 века због велик турских намета био у тешкој финансијској ситуацији, па су се параклис и околне келије налазили у доста лошем стању братство се трудило колико је могло да одржава скит и обнови киријакон и његову малу економију међутим, ова тешка времена су била погубна за многе веће монашке заједнице и манастире, из тог разлога српско братство се осипало па је и пустињак свети димитрије 1754 године напустио скит српском братству се 1760 год придружио молдавски монах данило који обнавља скит године 1830 братство у већини чине молдавци, док су срби у мањини године 1849 братија подиже параклис на монашком гробљу, а већ 1850 и воденицу у непосредној близини гробља године 1898 по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси скит светог димитрија света гора др немања јонић извор: https://mountathos-eshopcom/ април / март 2021 57 хришћанство и медицина захваљујући добротворима из молдавије, србије и русије братство подиже главни храм, киријакон у част великомученику димитрију, за потребе тадашњих 80 монаха који су настањивали око 25 идиоритмијских келија и колиба смештених у околини скита до 1904 године дограђени су припрата и звоник до краја 19 века скит су чинили: главни храм посвећен светом димитрију, параклис, трпезарију, архиву, скупину келија и 3 економске зграде које су биле у веома лошем стању до краја прве половине 20 века у скиту светог димитрија постојале су 24 келије, од којих 6 без параклиса сваком келијом руководи по један старац, па се сви састају у саборној цркви, углавном да обележе веће празнике данас је насељено свега 5 келија: међу којима је и келија светог николе која је најстарија и потиче из 1606 године свака од келија имала је и има своју башту које монаси користе за своје потребе попис монаха из 1980 године забележио је 5 насељених келија и 10 монаха, док је попис из 2001 године забележио 9 монаха у 5 келија као што званична медицина пропагира здраве стилове живота, тако нам и црква и хришћанство дају смернице здравих стилова душе здрава и чиста душа значи и здрав дух ближи богу такође, поред здравог тела људска душа са задатком спознаје има способност практичног разума која одговара потреби управљања телом ови предмети спознаје бивају давани у интуицији интуиција их представља духом болесна душа узрокује болесно тело и болестан дух у плејади корифеја истакнутих научника у области психосоматске и liaison медицине издваја се име франца александера оснивача теорије о „специфичном динамичком конфликту“ као главном узрочнику психосоматских обољења ово учење данас има углавном историјску вредност, али сваки клиничар са искуством на основу животног стила оболелог (пасивни или активни), често може да каже којим болестима је овај човек склон душа може бити болесна изненада, брзо, а затим привидно одавати утисак душевног мира када болест уђе у људску душу она ту и обитава и уколико се не препозна прети да путем разума оболи читаво тело или један његов део човек се бори разумом са овом претњом уколико је његова способност већа одлагање оболевања је дуже, али деловањем спољашњих фактора на људску душу сумирају се њихови ефекти и дејство постаје јаче, а болест тежа дух често може да препозна болест пре неголи разум, па човек наслути да му нешто смета, али заправо није сигуран шта је то тачно потом се његова душа бори да спозна узроке свога немира колико је душа ближа духу ово сазнање је делотворније и брже није свако срећан са собом и другима постоје душе које поред свог терета носе и туђи терет туђи терет бива још тежи души те га њен разум веома тешко прихвата, а дух жртву своје душе теже умирује, јер није у складу са личним принципима те дусвета гора извор: https://ieradeisiswixsitecom/ 58 2 / 2021 ше туђи терет напада је попут вируса и бактерија које угрожавају тело и душа оболева од туђе и своја боли емоције свакако производе различите неуротрансмитере у људском организму које могу да угрозе тело и доведу до пропасти душе надом људи често хране своју душу нада може да помогне човеку уколико му даје време да спозна узроке свог душевног пропадања и да се приближи духу бог је дао људима десет заповести како би њихове душе остале чисте, а тело здраво душин лек је мир, а мир се обезбеђује молитвом ма колики пораз душе био кршењем божијих заповести човек руши и мир душе своје стварањем осећања која прете да угрозе његово тело непријатна осећања изазивају и непријатне реакције у сваком његовом делу поједине емоције се селе у поједине делове човековог тела па се тако страх осећа у стомаку, љутња у глави, а туга у грудима најчешће лечење душе треба започети пре него што оболи тело дуго трајање тела обезбеђује души да „расте“ у врлини, а „растом“ душе она бива све ближа духу који значи вечност хришћанство, здравље и срећа „јер какву ће човек срећу имати ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди“ (лк 9, 25) човек често и грешком својом покушава да придобије свет надајући се срећи коју та освајачка љубав доноси на овом путу полако губи себе и своју душу губећи душу губи и здравље, а губећи здравље губи срећу због које је и кренуо погрешним путем кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита здравље душе као предуслов за здравље тела др марија лазаревић хришћанство и медицина април / март 2021 59 како човек губи душу своју – радећи против ње и против принципа који су joj дати, a по којима је саздана у божијим заповестима тако нарушава хомеостазу у организму медицински гледано мирна, уравнотежена душа значи уравнотежено расположење, односно уравнотежен баланс неуротрансмитера одговорних за људско расположење и многе реакције у организму неуротрансмитери су супстанце које се синтетишу у нервним завршецима и изазивају промене у људском организму медицина је у области неуронаука пронашла медикаменте који надокнађују њихов губитак, те супституцијом ових материја спречавају недостатак среће и емоционалну нестабилност која прети да душу одведе у још већу пропаст кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита душа се губи у најезди ових осећања и потреби да буде вољена и значајна другима због тога јој бог нуди безусловну љубав какву јој људско биће не може пружити и тако је умирује оним што јој је заправо веома често и најпотребније пружајући љубав даје јој и срећу, мир и благостање веома је велика потреба душе за неком врстом љубави сви путеви ове потраге усмерени у погрешним правцима доносе штету људском здрављу неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже душина патња разболева тело које све мање снаге и воље хришћанство и медицина фотографије: стефка борисова 60 2 / 2021 има да осети срећу која јој је дата у свом првобитном настајању принципи тела и телесног задовољства доносе краткотрајно пријатне емоције, а убрзо и непријатне које много дуже трају и уништавају најпре душу, а затим и тело временом грешна душа бива побеђена и оставља тело у апатији-стању без емоција болест и благодат духа светога здравље је по дефиницији способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу светска здравствена организација (сзо) дефинише здравље у његовом најширем смислу у својој конституцији из 1948 године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“ дакле, здравље је благостање ово благостање није могуће постићи без благодати духа светога којем упућујемо молбе и молитве ради стицања мира стицање мира нам помаже да одагнамо и савладамо слабост и болест, али и да је неминовно прихватимо на свом овоземаљском путу и да здрав ум помогне болесном телу у његовом оздрављењу и спасењу стицање смирења представља врхунац нашег живота у христу молитва нам помаже и усмерава нас ка том циљу, помаже нам да очистимо срце, да просветлимо ум, да стекнемо смирење у недостатку осећаја мира које је узроковано неправилним усмеравањем и непознавањем сопствених емоција долази до нарушавања равнотеже организма што узрокује и погоршава стање већ евентуално присутне болести човек бива најпре љут па тужан те свој гнев усмерава ка најближима што га заправо додатно узнемирава и болест погоршава, срце почиње јако да лупа, у грудима га стеже, у стомаку га жари или боли оздравити може само смирен човек који нађе мир у својој души и свом уму датом од бога једино гнев усмерен ка греху доводи до смирења душе и правилног тока емоција у духовном свету емоције се препознају, преиспитују и усмеравају по црквеним протоколима и препорукама у психологији се емоције освешћују и емоционалним описмењавањем и психолошким интервенцијама доводе у сопствени баланс, сопственим увидом у душевно стање попут црквених препорука неправилно препознате и усмерене емоције по свом узроку и интензитету покрећу лавину телесних реакција које људи осећају након душевних, и као телесне боли медицина затим лечи сав тај крајњи исход најпре нездравог ума неокренутог ка себи и срцу као свом природном станишту због тога је болесном човеку највише потребна љубав као емоција која изазива најпријатнија осећања он се нада оздрављењу, али је свестан да је болестан па се плаши свега онога што та болест доноси љути се на ближње због евентуално ускраћене љубави и бива тужан због тога сопствена осуда и осуда других човеку не чине добро болестан човек мир може стећи само праштањем и љубављу благољубав без страсти, гнева, љубоморе и других непријатних емоција је најчистија истинита љубав и лек за болесног човека болесном човеку најпре је потребна благољубав то је једина истинита љубав управо због тога што је сви препознају и која доводи до смирења душе, а смирена душа је и здрава душа ауторка је психотерапеут и писац неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже хришћанство и медицина април / март 2021 61 савремени изазови ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
... да кроз најнепосредније искуство нуминозног и трансцендентног отвори духовне очи човека и уведе га у духовну стварност свети василије острошки је то чинио и чини на различите начине: кроз исцељења, услишујући молитве, даривајући и будећи веру, јављањем у сну, и на многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ васкрсавања живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах један од њих, могу да посведочим силу васкрсења коју сам осетио милошћу светог василија острошког биле су довољне две-три речи и прави психолошки тренутак, да се деси чудо, да онај који мртав беше, оживи (ср лк 15, 32), молитвама и заступништвом светог василија патријарх српски иринеј пред кивотом светог василија острошког 50 2 / 2021 наш познати путописац љубомир ненадовић упознао је црногорског владику његоша за време свог краткотрајног боравка у италији (1851), а у црну гору је први пут отишао пет година касније тај његов боравак није промакао аустријској тајној полицији, која је уредно записала његов долазак у беч из србије, контакте, одлазак у црну гору и повратак у беч у фебруару 1875 године аустријски чиновници су пажљиво прибележили да се том приликом сусрео са „владиком црногорским“, који га је позвао да се трајно настани у црну гору на овом месту, очигледно се мисли на новоизабраног владику никанора ивановића, који се спремао да иде на хиротонију у русију љуба је прихватио позив, али са молбом да га сачекају, јер је морао да се врати у србију и регулише отпуст из службе у новембру 1875 године, љуба поново одлази у црну гору, где је остао до краја 1876, али је његов боравак протекао у сенци крупних догађаја (херцеговачка криза, покољ црногораца на пазару у подгорици, нереди у европи) на позив књаза николе, он опет креће на пут и у марту 1877 борави на цетињу рат са труцима је у пуном замаху бојеви црногорске војске са сулејман–пашом, привлаче пажњу европске јавности па љуба ненадовић сарађује са француским и руским новинама као дописник он се налазио у ратном логору кнеза николе – подно острога, затим у бјелопавлићима, па у озринићима у повратку одседа на цетињу, где је написао више чланака за стране новине, саставио неколико песама у славу ослободилачке борбе црногораца, а једну од песама посветио је острогу дешавањима око острога вратиће се касније у свом познатом делу о црногорцима тема броја поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега“ пренос моштију светог василија острошког др ђорђе вуковић љубомир ненадовић, талботипија анастаса јовановића из 1851 године, народна библиотека србије (извор: nbrs) април / март 2021 51 тема броја или писма са цетиња 1878 љуба ненадовић је тада укратко саопштио основне детаље из житија славног светитеља и дао сажет опис манастира „свети василије родом је из херцеговине пре сто шездесет година, као владика пребегао је у црну гору и настанио се под острогом ту је у стрменитом брегу, што се зове острошка греда, у једној малој, готово неприступној пештери, скромно и побожно живео; ту је умро и посветио се; ту и данас у кивоту целокупан почива пола сата одатле низ брдо налази се велики и лепи манастир са пространим ћелијама, где се о духовима скупља силан народ из црне горе и херцеговине то се зове доњи манастир; а она пећина где је свети василије, и где само један стари калуђер живи, зове се горњи манастир но и ту су труци узнемиравали светог василија и одатле је често у време опасних ратова морао мртав у кивоту бегати“ познато му је да светог василија поштују и херцеговачки турци, који у мирна времена, долазе у манастир „на исцељење“ иначе, ови турци поштују и неке друге хришћанске светитеље, од којих изричито наводи св апостола вартоломеја „на светог вартоломија неће ништа да раде; боје га се“ поред њих, у манастир долазе и руси они на литургији врше коленопреклоне молитве, које су у то време биле новост за овдашњи народ љуба препричава анегдоту, по којој је неки рус на литургији пао на колена, а један црногорац му пришао, ухватио за рамена и покушао да га придигне мислећи да је овај пао у несвест у ратно време, слика око манастира је сасвим другачија ту се укрштају путеви војске и избеглица из херцеговине једном приликом љуба ненадовић и лаза костић су наишли на мајку која је оплакивала своје ближње који су изгинули у борби са турцима песник лаза костић је хтео да уцвељену жену дарује новцем, али се онда сетио да би је тиме, по тадашњим обичајима, заправо увредио путевима поред острога често су пролазиле избеглице које су ишле за приморје како би набавиле храну а било је и оних срећкивот са моштима светог василија острошког (извор: црква светог василија острошког, stbasilchurchorg) 52 2 / 2021 ника који су се враћали са врећама пуним жита да нахране изгладнеле тако је једног дана идући од острога, нашао на једну жену са дететом од девет година на леђима и мајка и дете су на својим леђима носили по врећу жита, али су под теретом посрнули и пали на пут они су заправо ишли у колони, али су се сви разбежали кад су зачули пуцњаву између две војске тај дан је била велика врућина, а и сам љуба се лоше осећао: „и сам болестан, заставим се код ове једне жене те јој помогнем да се мало поврати; имао сам и један лимун и пилула од кинина, и то сам јој дао“ тада се паљба појачала толико да су се сва брда разлегала од силне пуцњаве љуба је посаветовао жену да се повуче у оближње село где ће је примити на конак али, жена се заплакала и одговорила: „ако сјутра увече не стигнем, двоје ће ми дјеце скапати од глади“ надирање велике сулејман-пашине војске угрозило је и сам манастир тада је кнез никола петровић решио да измести мошти светог василија са острога и послао групу перјаника да обаве тај задатак мошти су требале бити пренете на цетиње поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега није он као ви: не боји се он турске силе ево, ћивот не да се покренути! неће светац да бјега!“ видевши одлучност старог монаха, један од перјаника, вероватно њихов предводник, пришао је кивоту, целивао га и рекао пред свима: „јеси чуо свети василије? рекао је господар да бјегаш: ако хоћеш, хајде, а ако нећеш, може ти бити али знади: спалиће те турци исто као светог саву“ помен светог саве откравио је срце старог монаха још се памтило и препричавало како је синан-паша наредио да се узму мошти светог саве из милешеве и однесу за београд, где су спаљене намера великог везира је била уперена баш на мошти омиљеног светитеља, јер је милешева чувала и мошти савиног синовца, светог краља владислава по неизрецивој милости божијој, мошти светог владислава су остале сачуване нама на духовну утеху, али и да нас опомињу на велики губитак који се десио у једном тешком историјском времену када је изрекао ове страшне речи, перјаник је одступио од кивота и окренуо се да иде, али му сад монах није дао да тек тако оде добри и врло побожни калуђер је очитао молитву, у којој је молио свеца да се крене после те молитве, са сузама у очима, монах је поручио перјаницима: „ходите, црногорци! хоће светац да бјега: ево га лак као перо!“ тако су перјаници, са благословом монаха – чувара моштију, пренели кивот на цетиње кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир „кад су хтели опет да га пренесу у острог, била је велика свечаност књаз ми је указао почаст и позвао ме те сам с њим и још четири војводе носио свеца од цркве до на крај вароши“, записао је љуба ненадовић тако су мошти светог василија острошког враћене са цетиња у горњи острошки манастир после преноса моштију, љуба ненадовић се 18 јуна 1878 спустио до котора и после краћег задржавања, кренуо пут србије и родног ваљева тема броја кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир април / март 2021 53 света земља манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кидрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије манастир светог онуфрија великог, акелдама манастир светог онуфрија великог је православни женски манастир који припада јерусалимској патријаршији смештен је у јужном делу источног јерусалима, у израелу основан је у знак сећања на монаха аскету онуфрија великог који се подвизавао у пећини изнад које је манастир саграђен иначе онуфрије велики је живео у 4 веку и сматра се једним од најзначајнијих пустињских отаца манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кедрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије и у њој у најстрожијем посту и молитви провео 3 године неки извори наводе да се све време молио за спас акелдаме и за све сахрањене у акелдами како било, подвиг овог великог египатског пустињака није заборављен поред пећине у којој се подвизавао свети онуфрије, налази се још једна мања пећина која се назива пећина апостола, јер су се, јелена јонић 54 2 / 2021 света земља према предању, у њој скривали апостоли током страдања господа исуса христоса на крсту пећински параклис постоји од давнина, претпоставља се од 6 века, уклесан у стену са гробним нишама у 11 веку пећинском параклису је додат надземни део храма као и околни одбрамбени зидови током 11 и 12 века зидови су рушени, као и храм, па су делимично обновљени у 12 веку, па поново рушени под најездом арапâ коначну обнову манастир доживљава средином 19 века, и та здања и данас стоје у непосредној околини манастира налази се више мањих пећина, поткапина и уклесаних гробова у стенама брда евил у којима почивају земни остаци испосника и аскета у појединим поткапинама се и данас може срести неколицина аскетау онуфрије велики, ранохришћански светитељ, египатски пустињак из 4 века у православној цркви се слави 25 /12 јуна живот светог онуфрија познат је из речи монаха пафнутија, који га је срео у пустињи пре његове смрти и сахранио до овог сусрета са пафнутијем, онуфрије је живео у пустињи фотографије: википедија / wikipediaorg април / март 2021 55 света гора потпуно сам 60 година онуфрије велики је рођен око 320 године у персији и био је син персијског краља који га је по саве - ту анђела послао као младића у манастир школовао се у тиваидском манастиру ери - ти код хермиполиса где је од игумана учио о пустињацима потајно је отишао из мана - стира у египатску пустињу у којој је срео пустињака који му је постао учитељ неко - лико година га је учитељ учио како да се бори против ђавољих искушења, а затим га је, уверен у снагу духа, оставио самог у пустињској пећини међутим, сваке годи - не је учитељ посећивао свог ученика да би се уверио да у њему и даље постоји велика снага духа онуфрије је испричао пафнути - ју и о многим чудесима која су га пратила кроз живот у пустињи: како га је у пустињу довео његов анђео чувар и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеб, када је духовно ојачао након тога, је промишљу божијом, крај његове пећине израсла пал - ма са 12 грана и на свакој грани је рађала по једну урму коју је онуфрије јео сваког месеца по једну, а онда се након 2 године испод палме појавио извор воде ипак, го - ворио је онуфрије да се највише хранио и заслађивао слатким речима божијим на питање пафнутија, како се причешћује, онуфрије му је одговорио да му сваке су - боте и недеље долази анђео који га при - чешћује пафнутије описује онуфрија као старца чије су све власи ве ома дуге и беле попут снега да му коса и брада досежу до земље и да му је тело обрасло дужом дла - ком, јер је живео без одеће носио је само појас од лишћа другог дана њиховог раз - говора стари испосник је рекао пафнутију, да је то дан његовог одласка из овог све - та, преклопио је колена, помолио се богу и преминуо у том је пафнутије видео све - тлост како је осветлила тело упокојеног светитеља и чуо је песму анђела сахра - нивши онуфријево тело у пећини у којој се подвизавао, пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подви - жнику ово се догодило 400 године света земља извор: http://wwwdiakonimagr/ извор: https://mountathos-eshopcom/ извор: https://mountathos-eshopcom/ 56 2 / 2021 скит светог димитрија или лаку скит смештен је на обали реке морфонос, на надморској висини од 280 метара, између манастира каракала и велике лавре, у ували по којој и носи назив (лаккоу – увала) од свог матичног манастира светог павла удаљен је деведесет минута хода кроз шумовити део полуострва атос по археолошким налазима претпоставља се да је ово подручје атоса било насељено монасима још у 10 веку некада је овај скит припадао амалфићанском манастиру да би по по његовом гашењу прешао у надлежност светогорског протата протат га у xiv веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси који су због великих дугова уступили овај скит са околном земљом манастиру ватопед убрзо након тога манастир ватопед је овај скит уступио манастиру светог павла, од којег је заузврат добио земљу у околини провлаке, где је данас уранополис међутим, словенски натпис из 1606 год који се налази изнад улазних врата у келији светог николе сведочи о постојању српских монаха у овом скиту све до средине 18 века скит је током 17 века због велик турских намета био у тешкој финансијској ситуацији, па су се параклис и околне келије налазили у доста лошем стању братство се трудило колико је могло да одржава скит и обнови киријакон и његову малу економију међутим, ова тешка времена су била погубна за многе веће монашке заједнице и манастире, из тог разлога српско братство се осипало па је и пустињак свети димитрије 1754 године напустио скит српском братству се 1760 год придружио молдавски монах данило који обнавља скит године 1830 братство у већини чине молдавци, док су срби у мањини године 1849 братија подиже параклис на монашком гробљу, а већ 1850 и воденицу у непосредној близини гробља године 1898 по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси скит светог димитрија света гора др немања јонић извор: https://mountathos-eshopcom/ април / март 2021 57 хришћанство и медицина захваљујући добротворима из молдавије, србије и русије братство подиже главни храм, киријакон у част великомученику димитрију, за потребе тадашњих 80 монаха који су настањивали око 25 идиоритмијских келија и колиба смештених у околини скита до 1904 године дограђени су припрата и звоник до краја 19 века скит су чинили: главни храм посвећен светом димитрију, параклис, трпезарију, архиву, скупину келија и 3 економске зграде које су биле у веома лошем стању до краја прве половине 20 века у скиту светог димитрија постојале су 24 келије, од којих 6 без параклиса сваком келијом руководи по један старац, па се сви састају у саборној цркви, углавном да обележе веће празнике данас је насељено свега 5 келија: међу којима је и келија светог николе која је најстарија и потиче из 1606 године свака од келија имала је и има своју башту које монаси користе за своје потребе попис монаха из 1980 године забележио је 5 насељених келија и 10 монаха, док је попис из 2001 године забележио 9 монаха у 5 келија као што званична медицина пропагира здраве стилове живота, тако нам и црква и хришћанство дају смернице здравих стилова душе здрава и чиста душа значи и здрав дух ближи богу такође, поред здравог тела људска душа са задатком спознаје има способност практичног разума која одговара потреби управљања телом ови предмети спознаје бивају давани у интуицији интуиција их представља духом болесна душа узрокује болесно тело и болестан дух у плејади корифеја истакнутих научника у области психосоматске и liaison медицине издваја се име франца александера оснивача теорије о „специфичном динамичком конфликту“ као главном узрочнику психосоматских обољења ово учење данас има углавном историјску вредност, али сваки клиничар са искуством на основу животног стила оболелог (пасивни или активни), често може да каже којим болестима је овај човек склон душа може бити болесна изненада, брзо, а затим привидно одавати утисак душевног мира када болест уђе у људску душу она ту и обитава и уколико се не препозна прети да путем разума оболи читаво тело или један његов део човек се бори разумом са овом претњом уколико је његова способност већа одлагање оболевања је дуже, али деловањем спољашњих фактора на људску душу сумирају се њихови ефекти и дејство постаје јаче, а болест тежа дух често може да препозна болест пре неголи разум, па човек наслути да му нешто смета, али заправо није сигуран шта је то тачно потом се његова душа бори да спозна узроке свога немира колико је душа ближа духу ово сазнање је делотворније и брже није свако срећан са собом и другима постоје душе које поред свог терета носе и туђи терет туђи терет бива још тежи души те га њен разум веома тешко прихвата, а дух жртву своје душе теже умирује, јер није у складу са личним принципима те дусвета гора извор: https://ieradeisiswixsitecom/ 58 2 / 2021 ше туђи терет напада је попут вируса и бактерија које угрожавају тело и душа оболева од туђе и своја боли емоције свакако производе различите неуротрансмитере у људском организму које могу да угрозе тело и доведу до пропасти душе надом људи често хране своју душу нада може да помогне човеку уколико му даје време да спозна узроке свог душевног пропадања и да се приближи духу бог је дао људима десет заповести како би њихове душе остале чисте, а тело здраво душин лек је мир, а мир се обезбеђује молитвом ма колики пораз душе био кршењем божијих заповести човек руши и мир душе своје стварањем осећања која прете да угрозе његово тело непријатна осећања изазивају и непријатне реакције у сваком његовом делу поједине емоције се селе у поједине делове човековог тела па се тако страх осећа у стомаку, љутња у глави, а туга у грудима најчешће лечење душе треба започети пре него што оболи тело дуго трајање тела обезбеђује души да „расте“ у врлини, а „растом“ душе она бива све ближа духу који значи вечност хришћанство, здравље и срећа „јер какву ће човек срећу имати ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди“ (лк 9, 25) човек често и грешком својом покушава да придобије свет надајући се срећи коју та освајачка љубав доноси на овом путу полако губи себе и своју душу губећи душу губи и здравље, а губећи здравље губи срећу због које је и кренуо погрешним путем кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита здравље душе као предуслов за здравље тела др марија лазаревић хришћанство и медицина април / март 2021 59 како човек губи душу своју – радећи против ње и против принципа који су joj дати, a по којима је саздана у божијим заповестима тако нарушава хомеостазу у организму медицински гледано мирна, уравнотежена душа значи уравнотежено расположење, односно уравнотежен баланс неуротрансмитера одговорних за људско расположење и многе реакције у организму неуротрансмитери су супстанце које се синтетишу у нервним завршецима и изазивају промене у људском организму медицина је у области неуронаука пронашла медикаменте који надокнађују њихов губитак, те супституцијом ових материја спречавају недостатак среће и емоционалну нестабилност која прети да душу одведе у још већу пропаст кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита душа се губи у најезди ових осећања и потреби да буде вољена и значајна другима због тога јој бог нуди безусловну љубав какву јој људско биће не може пружити и тако је умирује оним што јој је заправо веома често и најпотребније пружајући љубав даје јој и срећу, мир и благостање веома је велика потреба душе за неком врстом љубави сви путеви ове потраге усмерени у погрешним правцима доносе штету људском здрављу неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже душина патња разболева тело које све мање снаге и воље хришћанство и медицина фотографије: стефка борисова 60 2 / 2021 има да осети срећу која јој је дата у свом првобитном настајању принципи тела и телесног задовољства доносе краткотрајно пријатне емоције, а убрзо и непријатне које много дуже трају и уништавају најпре душу, а затим и тело временом грешна душа бива побеђена и оставља тело у апатији-стању без емоција болест и благодат духа светога здравље је по дефиницији способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу светска здравствена организација (сзо) дефинише здравље у његовом најширем смислу у својој конституцији из 1948 године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“ дакле, здравље је благостање ово благостање није могуће постићи без благодати духа светога којем упућујемо молбе и молитве ради стицања мира стицање мира нам помаже да одагнамо и савладамо слабост и болест, али и да је неминовно прихватимо на свом овоземаљском путу и да здрав ум помогне болесном телу у његовом оздрављењу и спасењу стицање смирења представља врхунац нашег живота у христу молитва нам помаже и усмерава нас ка том циљу, помаже нам да очистимо срце, да просветлимо ум, да стекнемо смирење у недостатку осећаја мира које је узроковано неправилним усмеравањем и непознавањем сопствених емоција долази до нарушавања равнотеже организма што узрокује и погоршава стање већ евентуално присутне болести човек бива најпре љут па тужан те свој гнев усмерава ка најближима што га заправо додатно узнемирава и болест погоршава, срце почиње јако да лупа, у грудима га стеже, у стомаку га жари или боли оздравити може само смирен човек који нађе мир у својој души и свом уму датом од бога једино гнев усмерен ка греху доводи до смирења душе и правилног тока емоција у духовном свету емоције се препознају, преиспитују и усмеравају по црквеним протоколима и препорукама у психологији се емоције освешћују и емоционалним описмењавањем и психолошким интервенцијама доводе у сопствени баланс, сопственим увидом у душевно стање попут црквених препорука неправилно препознате и усмерене емоције по свом узроку и интензитету покрећу лавину телесних реакција које људи осећају након душевних, и као телесне боли медицина затим лечи сав тај крајњи исход најпре нездравог ума неокренутог ка себи и срцу као свом природном станишту због тога је болесном човеку највише потребна љубав као емоција која изазива најпријатнија осећања он се нада оздрављењу, али је свестан да је болестан па се плаши свега онога што та болест доноси љути се на ближње због евентуално ускраћене љубави и бива тужан због тога сопствена осуда и осуда других човеку не чине добро болестан човек мир може стећи само праштањем и љубављу благољубав без страсти, гнева, љубоморе и других непријатних емоција је најчистија истинита љубав и лек за болесног човека болесном човеку најпре је потребна благољубав то је једина истинита љубав управо због тога што је сви препознају и која доводи до смирења душе, а смирена душа је и здрава душа ауторка је психотерапеут и писац неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже хришћанство и медицина април / март 2021 61 савремени изазови ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
Одреднице:
25
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, онВАСКРСАВА 📌 њеног
умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта
другој грешници која помазује миром ње
...згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... је мени до тебе, жено (јн 2,1–12) такође, исус исцјељује петрову ташту (мк 1, 31), крвоточиву (мт 9, 20–22; мк 5, 33–34; лк 8, 48) тема броја марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења 34 3 / 2021 тема броја и згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он васкрсава њеног умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
... је мени до тебе, жено (јн 2,1–12) такође, исус исцјељује петрову ташту (мк 1, 31), крвоточиву (мт 9, 20–22; мк 5, 33–34; лк 8, 48) тема броја марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења 34 3 / 2021 тема броја и згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он васкрсава њеног умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com