-ВАСКРЕСЕ-

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства  протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије  тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели  као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут  вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка  мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века  света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3) магарац је симбол који је у директној вези са владавином и царством (суд 5, 10; 10, 4; 12, 14) то се приказује кроз симболичну причу о пот- рази за изгубљеном магарицом у којој пратимо саулов успон на престо израиља (1сам 9, 320) покренут потрагом, саула пут води до пророка самуила коме је већ објављено од бога да је он изабраник и будући цар свом народу, мада из малог племена венијамин, и саул бива помазан (1сам 10, 1) кроз причу пратимо и знаке који ће потврдити пророкову поруку при сауловом по- вратку кући (1сам 10, 1–9) валам и магарица написано је много прича и басни у којима магаренце има своју, углавном негативну уло- гу, што потиче из античке грчке културе из које се и распространило хомер, езоп, апулеј су га представљали као тврдоглавог, злог, глупог и понизног у средњем веку се сматрало да је неспретан и спор али пре свих, постојала је једна библијска прича старозаветна поучна и дирљива (бр 22, 7–35), прича кроз коју је ма- гарац представљен као библијски симбол слу- жења, патње и мира, прича о мудрој магарици валама која воли свог газду било је то у оно време када је народ израиља излазио из пустиње негев и улазио у обећану земљу валам од кога је тражио помоћ моавски краљ валак због предстојећег продора изра- из историје црквене уметности слика 3 рођење христово, фреска, манастир дечани, 1347–1348 г (извор: orthochristiancom) мај / јун 2020 63 из историје црквене уметности илљ, оседлава магарицу и у рану зору креће на пут међутим, на путу му се испречио анђео господњи са мачем у руци, не дозвољавајући му да настави магарица је удостојена да види анђела и у три наврата скреће са пута први пут, валам није видео ништа и помисливши да се она узјогунила, почео је да је бије штапом да би се вратила на пут најзад, у покушајима да за- штити свог господара од мача, она се преврће валам се опет разљути, бесни и жестоко је уда- ра, сматрајући да му пркоси и тада, бог јој до- звољава да употреби људски језик и она каже: „шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?“ [ ] „нисам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? a он рече: ниси“ и тада су му се отвориле очи и он угледа анђела који му рече да му је магарица спасила живот у светом писму магарац је добра животиња ова прича нам показује како бог може да уздиг- не обично живинче које може бити посредник између бога и човека од рођења уз христа рођен у малом јудејском граду витлејему, да- видовом родном граду означеном још крајем viii века пре хр од пророка михеја, колевком будућег месије (мих 5, 2) и од свих канонских јеванђеља једино апостол лука (лк 2, 7) каже да је исус рођен у јаслама значи у стаји, у сену, где су биле присустне животиње као сведоци тог догађаја из апокрифа сазнајемо да су се у дубини пећине налазили магарац и во који су загревали богомладенца својим дахом да би се испунило исаијино пророчанство (ис 1, 3): „во познаје господара свога и магарац јасле госпо- дара свога“ (сл 3) њих је јосиф повео из назарета, магарац је носио бремениту дјеву, а во им је био потре- бан ради продаје због новца у то доба био је обичај да када жена јаше на магарцу са децом, мушкарац хода поред њих, као што је и јосиф са маријом и богомладенцем приликом бега у египат (мт 2, 13–15) или пре њих мојсије (изл 4, 20) (сл 4) док су понекад муж и жена заједно јахали на леђима магарца, што је сасвим могуће јер је магарац са ових простора већи него онај који је нама познат у дубини пећине рађа се „видело људима“ дуго очекивани спаситељ који ће свет избави- ти из таме, патње и утонулости у грех а само присуство магарца сугерише нам његов старо- заветни симболизам христос је „очекивање народа“ као што је пророковао јаков (пост 49, 10) ирод није био јеврејин, узурпирао је власт и узео титулу „јудеј- ски цар“ и тада је по први пут прекинута линија наслеђа јудиног племена то је био знак доласка исуса христа (месије) христос је проповедао и путовао галилејом и јудејом пешице међутим, на магарцу, поузданом и питомом, јахао је, како је забележено, једном за то одређеном приликом улазак у јерусалим на магарици — древни ритуал, нов смисао уласком у јерусалим на магарици дошло је до испуњења старозаветног порочанства (зах 9, 9; ис 62, 11) записаног у новом завету (мт 21, 7) исус је био препознат као месијански вођа и пророк, јер је повезан са царем и пророком давидом (2сам 5, 3) цареви из ове династије уживали су посебан положај да би се испунило пророчанство сваки цар из лозе постајао је „месија“ (јевр ma- šiah, од глаг „помазати“, термин за сакрално по- мазање, обред посвећења уљем) по коме би бог испунио свој план о свом народу месијанско оче- кивање је било усмерено ка доласку царства бо- слика 4 бекство у египат као илустрација xi строфе богородичиног акатиста, фреска из средине xiv века, манастир дечани (извор: бранислав тодић и милка чанак-медић, манастир дечани) 64 3 / 2020 жијег — мира, правде и благостања (земаљског) божије обећање се односило на династију као целину (2сам 7, 12–13), јер су имали божији благо- слов (пс 2, 6–7), а цар из давидове лозе постајао је представник народа (2сам 5, 12) на основу савеза са богом на синајској гори (изл 4, 22), заједничком служењу јахвеу (2сам 6) и личности цара давида који је могао уживати привилегију као божији „син“ (2сам 7, 14), бог је успоставио близак лични однос са давидовом породицом који осигурава наслеђе његових синова до у вечност и ства- рање династије, где је сваки постаје месија, цар и пророк тако је христов долазак осветлио многа пророчанства (дан 9, 24; дап 10, 38; јн 1, 41) и је- ванђелисти, нарочито матеј и лука приказују хри- ста као давидовог потомка јер „даће му господ бог пријесто давида оца његова“ (лк 1, 32) појава магарице је већ имала одређену конота- цију познату од пророка захарије када је цар да- вид наредио да син соломон буде помазан као на- следник, имао је посебан захтев (1цар 1, 333846) којим наглашава везу одређеног наследника кроз тријумфални улазак на царској мазги у јерусалим и седом на царски трон рођен у витлејему, иде у јерусалим „давидов град“ јер како пише, „ниједан пророк није при- знат у својој постојбини“ (лк 4, 24) христови следбеници и народ бацају палмине гранчице на пут којим се креће господ, симболишући тако победу и тријумф, кличући „осана!“ (јн 12, 13) поздрављали су га као давидовог сина, „благословен који долази у име господње, цар израиљев!“ чекајући да се одмах појави цар- ство божије (лк 19, 11), а христос је дошао не да суди, већ да спасе свет (лк 4, 18; 19, 10; јн 12, 47) христос је дао и нов контекст појму царевања јашући на магарици радије него на коњу јер, у античко доба владар је улазио у освојен град на коњу, или после победоносног војног похода у оквиру церемоније тријумфалног уласка у свој престони град што има свој иконографски обра- зац у самој библијској историји постоји и друга- чија врста „тријумфалног уласка“ која се десила у случају јуја (2цар 9) христос није на коњу, и тиме истиче да долази у миру овај свечани улазак у јерусалим симболише улазак цара мира (зах 9, 10) он доноси мир (јн 12, 11–12) мир народима према блаженом теофилакту охридском ви- зуелна егзегеза седења на магарици означава метафору натоварених јевреја, а магаре, дивље и непокорено, незнабошце магарица и магаре су били везани уздама својих грехова, а двојица (апостола — св петар и павле) који су посла- ни да их разреше, представљају први јевреје, а други пагане, тј незнабошце (сл 5) док лука (лк 19, 30), марко (мк 11, 2–7) и јован (јн 12, 14) спомињу само магаре, матеј спомиње магарицу и младунче (мт 21, 2), али ти извешта- ји не противурече један другом христос је сео на прострете хаљине које симболишу врлине апостола на њих, јер су могли да га понесу зао- криљени њима прво на магарицу (јер је најпре живео у јеврејској заједници), затим на магаре (потом дошао међу незнабожачке народе) про- стирање хаљина представља израз великог по- штовања (2цар 9, 13) исус је спаситељ јер ће „спасти народ свој од гријеха њихових“ (мт 1, 21) порекло овог ве- ровања се налази записано у књизи пророка захарије (зах 9, 9) које се односи на смиреног и царског месију „ ево цар твој иде к теби, пра- ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“ исус је свестан те повезаности (мт 21, 1–3; јн 12, 15–16) и овим симболичким чином је мани- фестовао истинско порекло и карактер њего- вог царства недељу дана касније васкрсава

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д