Претрага садржаја

Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... је према свом циљу заслужила да постане цен- трална вредност за хришћане, али и друге за које је социјална правда и брига за околином од виталног значаја међутим, тај концепт није новијег датума то је било централно начело монаштва још од све- тих отаца пустиножитеља четвртог века таква је, на пример, социјална визија св василија великог који је успоставио филантропски град где ће сиромашни, болесни, сирочад али и старци и старице моћи бес- платно да приме храну, смештај као и медицинску помоћ од монаха и монахиња који су свој монашки живот одлучили да проведу помажући другима он напомиње да јеванђелска поука продај своје ствари и подај их сиромасима, у ствари је закон љубави, и сасвим је примењиво не само на монахе, већ и на оне који то нису он још додаје и то: хлеб који држиш по страни за сиромашне је, одећа коју стално одлажеш намењена је голима, ципеле које ти труну подај они- ма који немају ниједне, сребро које копаш у земљу подај потребитима читајући о животу мати гаврилије која је 5 година мисионарила по индији, далеко од православаних цркава и манастира, али са начином живота досто- јан назвати се хришћанским, имамо пример како служити другоме она није разматрала теорије о цркви, о друштву, о хришћанском животу или нечем сличном њен једини „програм“ је био да воли љубављу која долази од потпуног препуштања господу, и да делује онако како љубав диктира тако и ми, обични људи хришћани, треба да настојимо да гајимо у свом срцу љубав за оног дру- гог, али свакако да је најтеже пребивати у сталној љубави и жељи да смо увек на услузи овде се свакако можете укључити као подршка: http://wwwcovekoljublje org/ http://nikad-heroin com http://wwwmiloserdie ru http://wwwormyliafoundation gr/en/ http://wwwsvetiandrej orgyu/ http://wwwkolevkailimajka org/ татјана радић тема броја милосрђе у нашем времену 34 l1/2009 нашем човеку је пост просто као судбина као неизбежан, он га чека: по благослову цркве или по благослову лекара наш човек данас пости и због других разлога: виткост манекенства, спортска кон- диција или нека друга природа његовог посла при- моравају га на извесно уздржање и одрицање но, шта је то што пост по благослову цркве разликује од ових других постова? заиста, само по благослову цркве човек пости зато што хоће, док болесници, манекени или спортисти посте зато што морају пост у цркви јесте акт слободе оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање зато што је акт слободе и хтења, пост је и подвиг а шта је подвиг? управо издизање воље изнад морања, хтења изнад захтева наше природе пост као подвиг је показива- ње те наше воље као искрене, он показује да оно што исповедамо заиста и мислимо и живимо мудрост устима и језиком казана постом и подвигом се пока- зује и живи пост је синтеза теорије и праксе, он је делатна мудрост пост је спона која мудрост из доко- ности сели у живот али, код нас хришћана пост није циљ сам по себи код светих отаца ћемо наћи опаске да и ђаво не једе ништа, да не спава никад пост може да буде и гор- дост, да нас људи виде и да нам се диве „а кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш“, саветује нас господ (мт 6, 16–17) са друге стране, пост као вежбање у умерености, може да постане и неумере- ност, да се претвори у „ревност не по разуму“, да гладовање потисне молитву и друга делања и да човека учини неспособним за њих пост као акт слободе није далеко да се претвори у особину неча- стивог, у гордост, лицемерје или у фанатизам оно што пост као врлину одваја од странпутице јесте разум не треба сметати са ума да је пост ради чове- ка а не човек ради поста не треба сметати са ума да је наш пост усмерен не ка погледу и суду људи, него ка богу оцу „који види тајно и узвраћа јавно“ такве делатне мудраце је бог обзнанио и показао читавом свету: свете оце, исповеднике, мученике, подвижни- ке неки од њих су говорили и делали, неки су само делали и делима говорили, али су сви постали све- тила и водиља људима све до наших дана наспрам њих, хваљени мудраци су превазиђени, они за чијим је говорима следио аплауз смењивали су једни друге александар милојков тема броја делатна мудрост пост у цркви јесте акт слободе оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање православни мисионар l 35 својим мудростима за кратко време и од заборава их чувају још само уџбеници историје хришћански пост није само човеков подвиг пред богом, он је и учитељ човеку и као такав се показу- је опет као средство а не као циљ наша црква уз пост везује и поуку у посту ћемо се учити јеванђе- оским причама и поукама, примерима светих оно што су иконе и фреске очима, речи уху, то је и пост срцу човечијем а из срца управо извире та наша воља да оно што смо научили гледањем и слушањем живимо и заволимо пост помаже да та наша воља коју из срца произносимо не буду: „зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на бога, гордост безумље“ (мк 7, 21–22) зато наш пост није само уздржање од хране, јер, гле, „не погани човека оно што улази у уста“ пост подразумева и духовно уздр- жање од греха, од лоше воље срца тако, док смо телесни пост позвани да држимо повремено, када је то црква прописала, на овај духовни позвани смо да се трудимо без престанка овај други вид поста је и узвишенији од оног првог јер гле, ако не постимо телесно то не обесмишљава наш духовни подвиг, док телесни пост обесмишљава духовно неуздржа- ње и не само да га обесмишљава, него више то и није пост него лицемерје „не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио?“, каже свети јован златоусти пост нас учи и томе да живимо не да би јели, него једемо да би живели често је ово данашњем човеку нејасно зато му храна често уместо здравља и живота доноси болест и смрт тада он пости, по благослову лекара, зато што мора пост је ту као казна, горки лек који треба испити он је плата за људску глупост пост манекена и сличних „професионалаца“, са друге стра- не, представља захтев тржишта, морање које од њих уместо слободних људи прави робу, средство за увећа- ње капитала док код оних првих, болесника, пост представља мучење како би се болест окончала, код ових других пост представља, неретко, почетак боле- сти и једни и други се постом муче, једни терајући а други призивајући болест но, какав ти је смисао живота, такав ти је и пост хришћанин пости гледајући у бога, као свој смисао постом богу, без речи, говоримо осећаје срца, не зато што морамо већ зато што хоћемо а када нешто чиниш зато што тако хоћеш постајеш радостан постом скидамо „кожне хаљине“, нужност наше природе и храбро исповедамо да „не живи човек само о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих“ том храброшћу срца привлачимо на себе благодат божију, благодат која нас удостојава да приступимо светој чаши, истинском телу и истин- ској крви господа нашега који каже: „ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће ожеднети“ (јн 6, 35) александар милојков тема броја делатна мудрост 36 l1/2009 немогуће је човеку, створеном и смртном, да достигне висину бесмртнога христа када се бог не би спустио до низине људске, узалуд би били сви наши напори да приђемо њему који је безграни- чан и неописив ако знамо да је ово што је изречено истина, онда се може поставити питање шта човек може учинити за своје спасење одговор ћемо наћи у речима црквеног предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемо веровати у бога само тако што ћемо у глави имати информацију да бог постоји, тамо негде горе далеко, онда смо далеко од тога да будемо чланови цркве као тела христовог иако нас никакав труд, ма како он био велик, не може учинити достојним наслед- ницима царства небеског, то нам не даје за право да живот проведемо у лењости, јер бог мало тражи, а пуно даје телесни пост пост је један од главних облика телесног труда и духовног подвига и може се правилно разумети само у том контексту ако ћемо постити зато да бисмо смршали и при томе ћемо се хвалити околини како постимо, мало је вероватно да ће нас неко због тога сматрати православним хришћанином кори- сно би можда било рећи и да на пример, 100 грама помфрита (који је постан) више гоји од 100 грама пилећег белог меса (које је мрсно) дијета је одрица- ње од тешке хране ради нас и нашег изгледа, а пост је одрицање бога ради, које нас подсећа да христос још није са нама и да очекујемо његов долазак потврду овоме налазимо у христовом одговору уче- ницима светог јована крститеља, када им каже: „еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (мт 9, 15) можда је суви- шно понављати причу из светог писма о христо- вом посту од 40 дана, али је важно имати је на уму, јер христос није постио да би држао дијету о томе како се треба односити према посту најбоље ће нас поучити речи новог завета „а кад постите, не буди- те суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности;“ (мт 6, 16–18) о телесној димензији поста говори и свети василије велики када нас поучава својим речима: „којим бродом један капетан може лакше да упра- вља и да га спаси у морској бури, оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура?“ свети оци нас саветују да се пост не састоји у томе да се једе једном, него да се не једе много и упркос томе што су строго постили, они су увек били спремни за рад, ретко су били болесни и живели су необично дуго духовни пост важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуности одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота поред поста који подразумева уздржа- вање од мрсне хране, постоји и друга димензија поста, духовни пост, који подразумева уздржавање од греха каже опет свети василије: „истински пост није само одрицање од различите хране, него одри- цање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што милош антонијевић тема броја пост или дијета важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуно- сти одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота православни мисионар l 37 ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ духовни пост представља напор који ула- жемо да бисмо показали да нисмо робови својих страсти, а то није лако наша црква је прописала време када се пости, да би нам указала да у то време треба да уложимо посебан напор у борби против својих слабости свети јован златоусти посебно говори о овој врсти поста: „немој ми говорити о томе колико си дана постио, како ниси јео ово и оно, како вина ниси пио, него ми покажи да ли си, буду- ћи гневљив, за време поста постао кротак, и да ли си, будући тврдица, за време поста постао човеко- љубив јер ако си пијан гневом, чега ради мучиш своје тело?јер сам пост не диже се у небо ако га не прати сестра његова милостиња“ осим одрицања од хране и страсти, пост подразумева и учесталију молитву, „дух свети свуда прописује сједињење поста са молитвом“ (св игњатије брјанчанинов) истина је да је адам, када је окусио плод са забрањеног дрвета, прекршио божију заповест управо о уздржању (посту), међутим, васкрсе- њем христовим и крштењем водом и духом светим свакоме од нас је дата прилика да ту заповест бар делимично испунимо цео живот хришћана је својеврстан пост, јер смо дужни да се боримо за наше спасење стално и на сваком месту, иако је бог тај који нас љубављу својим спасава „јер мојсију вели: помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до бога који милује“(рим 9, 15) упркос овоме, постоји време када нас црква позива на посебан подвиг, а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, васкрсење христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад је време посту и мрсимо кад је време мрсу и биће- мо бар мало ближи томе да неосуђено присту- пимо пречистим тајнама христовим, на исцеље- ње душе и тела милош антонијевић тема броја пост или дијета 38 l1/2009 чини се да се у нашем времену, у времену неверо- ватно брзог протока информација, усталио један резон површности у коме се све прихвата здраво за готово док се људи просто отуђују од себе и других прикивајући се за апарате преко којих проживљавају оно чега су се у збиљи одрекли такозване чињенице загосподариле су школама, неприкосновени телевизор – свакодневицом, а рутина и форма – црквом тако испада да се пост свео на просто нејело, а милосрђе на удељивање од сувишка средстава сиротињи по порта- ма цркве, трговима велеграда, ћорсокацима људског прогреса замена теза (чији смо сведоци) произилази управо из недостатка личносног суделовања у право- славном начину живота, као и опитовања сопственог размишљања кроз литургијску праксу и самом цркве- ном заједницом, којој смо причасни чак и сама литур- гија се – управо тим немишљем – свела на недељни спектакл који има мало или нимало утицаја на наш начин живота, те људи у недостатку евхаристијског утемељења просто лутају од цркве до цркве ни сами не знајући шта траже и кога траже и заборављајући да литургију чини причасна заједница, дакле – конкретне личности, наше комшије као да се у човеку направио један расцеп поделивши га тако на човека у цркви и човека ван цркве рутина, којом се све више приступа тајнама, узела је до те мере маха да се сама поента, сми- сао одређених радњи у и при цркви – као што су пост или милосрђе – потпуно изгубила ако бисмо се на овом месту упустили у елаборацију констатованог ста- ња, чини се да би саме странице написаног текста пре- криле вимблдонски стадион, а сав тај текст би веома мало (или нимало) допринео превазилажењу описаног проблема додуше, тај се проблем не превазилази листањем ових или оних мишљења, већ једним јасним литургијским ходом, евхаристијским утемељењем и опитовањем у сопственој причасној заједници схва- тити то, значи решити пола проблема, док се она друга половина може решити једино у односу којим и потвр- ђујемо нашу црквеност оприсутњујући идеју заједни- штва и ван црквене порте дани поста као да собом подсећају на неопходност једног таквог начина изражавања – дружења; на неоп- ходност другог у нашем животном ходу ка христу тим начином се полако понире и у сам смисао поста као начина превазилажења датости, свих нужности палог постојања, одабиром еклисиолошке реалности и живота ка другоме, са другим, а не ка себи и ради себе ка себи и ради себе јер другим речима не бисмо могли осликали тугу и самоћу палог постојања, целокупне несталности истог пост би, као временски предах од размишљања стомаком, требало да нам пружи време које можемо одвојити за интензивираније размишља- ње о сопственом литургијском ходу; може нас подсе- тити да нисмо само ради јела и пића на овоме свету али нас може и понукати да размислимо зашто смо заиста овде, а то размишљање, те недоумице, једноставно можемо да поделимо са својом причасном заједницом опитујући на тај начин и сам ток сопствених мисли да то буде наш импулс, наш личносни подвиг превазила- жења датости које диктира свакодневица, а који дели- мо са другима; на који позивамо друге а зар нема лепше слике реченог од чаја у пет, који је, ето, већ вековима синоним за одмор уз пробрано друштво свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет православни мисионар l 39 пријатеља са којима имамо однос – пријатељство – јер смо ми тако одлучили, изабрали; а који није однос, плод ових или оних нужности нашег социјалног миљеа, породице, посла, исто као што и биолошку ипостас превазилазимо еклисиолошком не укидајући је, али и не задовољавајући се једино њоме на један такав начин из црквене порте у сопствени дом пренев- ши сам етос православног начина живота и узрастања, оприсутњујемо и саму реалност литургијског хода као сопственог хода, а за то нам је ипак потребан други други, који ће заједно са нама превазићи илузију одмора коју пружа телевизор, илузију задовољавања ових или оних интересовања шупљим причама, јаловим обећањима и сталним јадиковкама о бољем сутра којима нас засипају у поподневне сате преко ових или оних сред- става јавног информисања тако са другима нећемо дели- ти туђе реалности, неизвесности, по природи лажне пошто су несталне, већ ћемо сопственим недоумицама градити заједничку реалност трудећи се да је собом учи- нимо трајном везујући је за христа, а оприсутнивши је литургијским ходом сопствене свакодневице у ери општег немишља, празнословља и празномишља, чај у пет уједно јесте и милосрђе, којим конкретно помажемо човека узводећи га из долине плача у радосну вест ново- јерусалимског предукуса поштујући и достојанство самог човека, коме не удељујемо од свога сувишка, већ са њим делимо – са њим деламо како је могуће неком помоћи нешто конкретно ако након те помоћи не знамо име тог човека? какав смо однос са њим успоставили? конкретан – не, то је сигурно какав је то, онда, однос с обзиром на то да чин милосрђа јесте чин односа; каква је то милост; каква је то онда помоћ! коме?! то је питање! коме на такав начин помажемо – самом човеку коме смо уде- лили не потрудивши се ни име да му знамо или себи спирајући тим сувишком од својих добара сопствену савест човека који живи за себе и ради себе човека који такође нема имена јер је за име потребан друг: потребан други дани поста нам омогућавају простор да у окриљу сопственог дома оприсутнимо литургијску реалност, којом ћемо схватити разлику између општих и личних именица, разлику између богаташа и лазара потпомо- гавши се међусобно и изнедривши нелицемерно дело милосрђа и радосни усклик – љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали именом, лицем к лицу свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет 40 l1/2009 „браћо, постећи телесно, постимо и духовно; прекинимо сваку везу са неправдом; раскинимо све упорне суровости; поцепајмо сваки cписак неправде; гладнима дајмо хлеб; сироте и оне који су без крова уведимо у домове да бисмо од христа бога примили велику милост" (стихира, среда прве недеље) велики пост — време покајања опет се приближавамо великом посту, времену нашег покајања и помирења са богом покајање је почетак, а исто тако и услов правог хришћанског живота „покајте се!" — биле су прве христове речи када је почео да проповеда (мт 4,17) али шта је пока- јање? у свакодневној вреви живота ми немамо време- на да мислимо о томе, већ једноставно сматрамо за нормално да морамо да идемо на исповест, затим да примимо опроштај грехова, а после, после заборавља- мо све то до следеће године ипак, мора да постоји неки разлог због којег је наша црква издвојила седам недеља као посебно време за покајање у којем позива сваког православног хришћанина на посебан духовни подвиг а тај се разлог свакако односи и на мене, на мој живот, моју веру и моје чланство у цркви морам покушати да схватим ово и да колико год могу следим учење моје цркве, која је православна не само по свом имену, него и по своме животу и шта је онда покаја- ње? на ово питање одговор даје велики пост он је заиста школа покајања, кроз коју сваке године мора да прође сваки хришћанин како би освежио познавање своје вере пост је поклоничко путовање до самих извора православља и поновног налажења истински православног пута у живот покушајмо зато да нам тих четрдесет дана поста буду што значајнији и бога- тији смислом у овом кратком приказу великог поста позабавиће- мо се: - припремама за велики пост - карактеристикама православних богослужења у великом посту и - православним учењем о посту, молитви и другим духовним напорима који су прописани за велики пост недеље припреме три недеље пре него што ће наступити велики пост улазимо у период припрема то је стална карактери- стика православне традиције да се сваки већи литур- гијски догађај (божић, велики пост, ваcкрс) унапред најављује и припрема знајући недостатак наше кон- центрације и „световњаштво" нашег живота, црква нам скреће пажњу на озбиљност догађаја и позива нас да размишљамо о његовом значењу због тога, пре него што будемо и сами практиковали велики пост, треба да знамо његов смисао припрема за велики пост укључује четири недеље пре поста, од којих се свака односи на неки основни аспект покајања 1 смиреност (недеља цариника и фарисеја) уочи ове недеље (тј у суботу на вечерњу) први пут се за певницом појављује триод (три песме) — литур- гијска књига великог поста, а песме из ње се придодају обичном литургијском материјалу недељног васкрсног богослужења оне развијају прву главну тему покаја- ња: смиреност еванђеље, које се чита на тај дан (лука 18, 10—14) учи нас да је понизност предуслов покајања еванђел- ска прича о царинику и фарисеју приказује човека који је задовољан самим собом и мисли да испуњава све захтеве вере он је горд и претерано самопоуздан међутим, он је у ствари изопачио значај вере и ограни- чио је на спољна запажања он своју побожност мери количином прилога који даје цркви за њега је вера извор за дивљење самом себи а цариник, он не мисли високо о себи и његова смерност га оправдава пред богом преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане православни мисионар l 41 „избегавајмо фарисејску разметљивост — говори кондак дана — а учимо се достојанству смирених цариникових речи" 2 повратак оцу (недеља блудногсина) еванђеље, које се чита тога дана (лука 15, 11—32), даје нам другу тему великог поста и покајања — а то је повра- так богу није довољно да се греси признају и да се испо- веде никакве плодове нема покајање без жеље и решено- сти да мењамо свој живот, да се вратимо богу и да почне- мо пењање ка савршенству и очишћењу морамо схвати- ти да смо изгубили своју духовну лепоту и чистоту и зато морамо желети да их поново задобијемо: „устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и више нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својих најамника" на јутрењу певамо псалм 137: „на водама вавилонским сјећасмо и плакасмо, опомињући се сиона ако забора- вим тебе, јерусалиме, нека ме забо- рави десница моја" хришћанин се сећа и зна да је изгубио заједницу с богом, мир и радост његовог цар- ства и чистоту новога живота јер, он је крштен, а са тим и уведен у тело христово, али су га његови сопствени греси удаљили од бога зато је покајање покрет љубави и поуздања и жеља која наводи заблуделог да се врати богу „уда- љих се безумио од славе твоје отачке, расувши у злу богатство које си ми предао зато ти узносим глас заблуделога: сагреших пред тобом, оче самилосни, прими ме као покајника и учини ме једним од твојих најамника" (кондак дана) 3 последњи суд (месопусна недеља) на месопусну суботу — задушнице — црква пропи- сује да се врши општи помен за све њене умрле чланове црква је јединство и љубав у христу сви ми зависимо једни од других, припадамо једни другима, а сједињени смо љубављу у христу зато наше покајање и неће бити потпуно без знака љубави према онима који су напусти- ли овај свет пре нас покајање је, пре свега, обнова духа љубави: „по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав мећу собом" (јов 13,35) помен за наше покојне литургијски укључује вечерње у петак и јутрење и литургију у суботу еванђеље, које се чита у недељу (мт 25,31—46), подсе- ћа нас на трећу тему покајања, а то је припрема за божи- преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане 42 l1/2009 „пост је све свете руководио у животу по богу “ (св василије велики) пост је заповеђен и забележен још у старом завету мојсије је постио да би се удостојио да прими десет заповести, пророк илија је постио да би затим васкрснуо умрло дете, затворио небо да годинама не пада киша, не би ли се израиљци покајали итд стари завет је праслика новог завета, па је тако хришћански пост је установио господ исус христос, који је постио четрдесет дана у пустињи да би одолео искушењима сатане постоји духовни и телесни пост они се прожимају и не могу један без другог телесни пост подразумева уздржање од намирница животињског порекла, а духовни пост је уздржање од злих помисли, речи и дела анкетирајући своје средњошколске вршњаке (а и из личног искуства) закључујем да младим људима најтеже пада духовни пост или га уопште не примењују тачније, јако је тешко да се уздржимо и не посвађамо и да хришћански отрпимо увреду неког нашег друга или другарице, када смо већ под великим стресом због краја полугодишта како се посветити читању богоугодних књига, када је градиво преобимно, а слободног времена мало? зато је предлог анкетираних ученика био да се на часови- ма веронауке читају житија светаца и дела светих отаца, јер нам примери из њиховог живота најбоље другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања ји суд хришћанин живи под христовим судом то значи да наше делатности, ставове и расуђи- вања морамо да вежемо за христа и његово присуство у свету и да у своме ближњем мора- мо да видимо самог господа исуса христа, јер „заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте" опис последњег суда божјег пружа нам огледало у којем можемо видети колико смо хришћани у седмици која долази после месопусне неде- ље прописан је делимични пост ово је због тога што морамо да се припремимо и увежбамо за велики подвиг строгог поста средом и петком се служи св литургија, а поредак осталих бого- служења је већ великопосни на сиропусну суботу црква помиње све оне који су се „постом просветлили" — велике аскете и испоснике они су узори које морамо да следимо, они су наше вође у подвигу поста и покајања 4 опроштај(сиропусна недеља) сиропусна недеља је последњи дан пре почет- ка великог поста литургија овог дана развија три теме: а) изгнање адама из раја блаженства човек је створен за рај - за познање бога и заједницу са њим међутим, греси су лишили човека тог благословеног живота, а његов живот на земљи је живот у изгнанству, богочовек христос отва- ра врата раја сваком оном ко га следи, а при овоме је црква наша водитељка у небеску отаџ- бину б) наш пост не сме да буде лицемеран, ни да трубимо о њему, већ „да не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности" (из еванђеља по матеју 6, 14-21), које се чита у недељу) в) услов за овакав истински пост је да опра- штамо једни другима као што бог опрашта нама - „ако опраштате људима сагрешења њихова, опростиће и вама отац ваш небески" увече истога дана, отпочиње велики пост са великим прокименом: „немој одвратити лица својега од слуге својега; јер сам у невољи; похи- тај, услише ме" на крају службе верни траже опроштај једни од других, а црква отпочиње свој поклонички ход према васкрсу, дану пуном радости и славе православни мисионар 1/1974 о пoсту марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја православни мисионар l 43 могу показати шта заправо значи имати мир у души, како се научити стрпљењу и трпљењу, другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања чула сам од појединих свештеника да забрањују одласке на журке онима који посте, али сам зато пронашла у литератури да можете отићи на било коју журку, прославу, славље, јер је важно да се тамо не понашате раскалашно, што значи да се не напијате, не вриштите, не ступате у сек- суалне односе и не узимате наркотике, не побијете ни са ким или урадите било шта што некога може пов- редити још један наш велики проблем је што често на исповести не знамо да набројимо своје грехе, или се не осећамо грешно, иако знамо да смо урадили нешто што није добро долазимо на причест једном или нијед- ном у току поста, каснимо на литургију или долазимо неприкладно одевени и са непоштовањем пратимо службу сећам се да је моја добра другарица дошла на причест право из клуба, на штиклама и са траговима јаке шминке за излазак сврха поста је прочишћење, припрема за причешће, тј примање бога у себе, тако да сте узалуд исцрпљивали своје тело одричући се мрсне хране, ако се нисте ни једном причестили, а пре тога покајали и на тај начин измирили своју савест, одлучили да постанете боља особа узрок оваквог понашања је незнање, недовољна обавештеност мој предлог је да на часовима веронауке разгова- рамо више о томе шта треба рећи на исповести и како се треба владати, да бисмо се неосуђено при- честили светим божјим тајнама марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја 44 l1/2009 мој први сусрет са малтом, њеним становници- ма и културом догодио се крајем маја и трајао је нешто мање од месец дана допутовао сам без породице, да бих се, уз што мање стресове, пре него што почну праве летње врућине, упознао са овом земљом и успоставио први контакт са парохијанима први утисци, како о овој острвској земљи, тако и о парохији, били су мало поме- шани ипак ово није амери- ка, из које сам дословце пре пар дана отишао, све је нека- ко мало и минијатурно, почевши од аутомобила, па до зграда које се граде на сваком ћошку, и куда год да погледате можете да видите праву „шуму“ дизалица већ сама чињеница да се овде толико гради доста вам тога говори о овој малој земљи јако много се улаже у њу, поготово у туризам, а одмах вам буде јасно да се овде гра- ди пуно више него што би на острву могло да буде зидара и осталих грађевинских рад- ника иако сам то знао од раније, тек сада сам увидео колико много наших људи би могло да буде запосле- но управо у грађевинарству и заиста, од инжењера, преко инсталатера, до зидара и разних других грађе- винских професија, има их прилично много (кажу, било је још много више до уласка малте у еу, а потом и у шенгенску групу земаља) са друге стране, одмах вам упадне у очи да се о заштити на раду много не мари и да су радницима на многим скелама и крово- вима „главе у торби“ ако су им њихова права и позната, углавном немају могућности да их остваре, а и не могу јер не говоре енглески баш најбоље (енгле- ски језик је у употреби у свакодневном говору, као и малтешки, који је семитски, са примесама енглеског и романских језика) једноставно, ово је медитеран, и ствари као што су ужасан саобраћај и крајње нео- базриви возачи, рад који би у некој западној земљи пре окарактерисали као нерад (у свакој продавници стоји пар људи и разговара са радницима, а муште- ријама не преостаје ништа друго него да чекају, ма колико они журили), ужасно спора бирократија и слично, су „нормалне“ након неколико дана већ сам се помирио са тиме да ово није ни америка, ни чешка (у којој сам проживео скоро десет година), ни немачка, а да ни србија није баш најгора у свему као и другде, и овде има пуно јавашлука, али и неморала, што можда човек не би у толикој мери ни оче- кивао, с обзиром да је ово изразито католичка земља, са толико цркава разасутих по целом острву да просто мора- те да се запитате: па шта ће им оволике?! али и оне су свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте данас су овдашњи становници само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном старију) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус православни мисионар l 45 грађене у неким другим вре- менима, пре него што су погубни таласи секулари- зма и конзумеризма запљу- снули и ово мало острво, окупано азурно-плавим таласима прелепог средо- земног мора заиста, оно је толико лепо и начичкано свакојаким разнобојним чамчићима, бродовима, бродићима али и луксузним јахтама, да се у њега већ на први поглед заљубите више је него јасно да су данас овдашњи становни- ци само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном стари- ју) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус градског прево- за, или када прође поред цркве у тим истим аутобусима видећете разноразне налепнице са верском тематиком, постављене од стране возача, који скоро сви до једног, неће пропу- стити прилику да вам приликом наплате карти за вожњу закину на кусуру, а исто тако ће својом агресивном вожњом да вам утерају или страх у кости или крв у главу, зависно од тога какве сте нарави и сама римокатолич- ка црква је увидела да се ово друштво налази пред великим искуше- њима, и у свом посло- вично-прагматском сти- лу и духу, прибегла при- лагођавању, пре свега у лику новог архиеписко- па малте, човека који се одмах свима допао, а није се либио чак ни да уђе у овдашњу џамију и помоли се заједно са муслиманским верни- цима и мој тадашњи први званични сусрет са њим је одисао пријатељ- ском атмосфером, али истовремено ми је недвосми- слено дато до знања шта се од нас православних, као гостију на овом острву, очекује тада нам је потврђе- свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте 46 l1/2009 српско друштво, као и сва модерна друштва, има проблем са раширеним агностицизмом и хаотич- ним стањем у системима вредности људи су углавном напустили живот у заједницама, чак су и породице постале жалосно разуђене и ослабиле у својој функцији образовања младих људи данас се истиче важност индивидуализма, личног успеха и личне слободе у најширем смислу – услед тога се често на групе гледа са неповерењем и страхом да ће индоктринисати и ограничити људе лична слобода је заиста једна од основних потреба сваког човека, опште људско право, као и слобода мишљења и изражавања мишљења међутим, проблем настаје када људи постану претерано уплашени да ће ова права бити угрожена у таквом страху претерују у избегавању група и плаше се било каквог утицаја – дакле, избегнути су и позитивни утицаји живота у заједници црква је у прошлости била фактор окупљања људи, она је то и данас, али много мање наш задатак, свих хришћана, јесте да покушамо да одржимо и развијемо сакупљачку снагу цркве и да наставимо да ширимо реч божију и систем вредности који она поставља упркос свим тешкоћама најбоља шанса за ширење хришћанства јесте обра- зовање омладине у основним и средњим школама, али програм таквог образовања мора да буде прилагођен зрелости ђака многе идеје о богу које се налазе у светом писму, молитвама, заповестима, символу вере не схватају се лако и брзо, већ кроз животно искуство и упоређивање тог искуства са њима мислим да је потребно да се ђаци уче хришћанском опхођењу према људима и да црквена доктрина буде, што је могуће више, апстрахована да би се уклопила у ђачку свакодневницу и свет који они перципирају милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога но да можемо и на даље да користимо цркву све- тог николе у валети, која се тренутно реновира и само спорадично користи као богомоља, а ускоро смо добили и кључеве од ње, тако да, у случају потребе, можемо да је користимо и дру- гим данима, осим недеље, наравно уз претходну дозволу иначе, црква је карактеристична по томе што се, како на фасади са барокно-готич- ким елементима, тако и у унутрашњости, налази статуа светог николаја мирликијског чудо- творца, са православним инсигнијама и у пра- вославним одеждама то је због тога што је ова црква грађена од стране грка, касније присво- јена од унијата, а сада претворена у римокато- личку светињу на острву се налази још и мала унијатска црква посвећена икони мајке божи- је „our lady of damascus“, што је у ствари ико- на типа одигитрија, коју су крсташи украли из дамаска још у време лионске уније и донели на малту као своју светињу и заштитницу након још пар састанака са представницима цркве и министарства школства јасно ми је било да ће наша идеја о успостављању равноправних могућности по питању верског образовања у овдашњим школама, барем за православну децу, до даљњег остати у сфери лепих жеља наиме, малтешки устав гарантује римском католицизму статус једине признате (а тиме и државне) религије у овој земљи у свим школа- ма римокатоличка религија предаје се као оба- везан предмет, с тиме што је од недавно омогу- ћено деци из других конфесија да не морају да похађају овај предмет као обавезан, али још увек не могу ни да бирају било шта друго у пракси то изгледа тако да деца која не уче римокатоличку веронауку морају да седе на часу, али могу да се баве нечим другим, на при- мер да цртају ту и тамо средњошколци могу да напусте учионицу, али немају право да напу- штају школски круг, нити да присуствују било каквој другој настави додуше, у министарству школства су без речи погледали нашу презента- цију, поставили пар питања, као нпр: шта ако то дозволимо вама, па онда морамо и другима, и ко ће то да плаћа? одговор, дакле, није био ни да ни не, па сматрам да ми је богом дана дужност да наставим са контактима и повремено подсећам на недемократску и дискриминаторску суштину поменутог закона страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха православни мисионар l 47 битно је да се направи веза између основних хришћанских начела и њиховог живота како би увидели божије законе и како би се одржало њихово интересовање са ђацима треба причати о њиховим свакодневним страховима и егзистенцијалним питањи- ма, упућивати их на самостално читање светог писма и представити им веру као једини сигуран начин да се ослободе страха страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха прва препрека која мора да се превазиђе на путу ка спознаји бога је страх само човек који је самоуверен, слободан од страха, може да посматра свет и у њему види божије дело може да даје и буде несебичан јер се не боји за себе – јер зна да га у руци држи сила апсолутне доброте и снаге човек постиже максимум свог потенцијала у професији и односима са људима онда када се не боји да трчи за својим сновима и жељама и не боји се да говори из свог срца – јер зна да ће га бог подржавати докле год је искрен и вредан човек увиди бога када својом вером отера своје страхове, као што се види хоризонт када се подигне јутарња магла људе треба научити да не траже само материјалне доказе и да не причају о богу као о неком предмету или некој особи, јер он је много више од тога човек је наспрам бога мањи него што је мрав наспрам човека, дакле, како је могуће схватити бога? могуће је схватити идеју о његовом постојању и његовој моћи, могуће је достићи веру – осетити божије присуство постоји питање „како?“, али не постоји једноставан одговор, нити постоји одговор који ће важити за све људе јер људи другачије увиђају бога ипак, сваки начин увиђања бога води ка истој вери у истог бога морамо научити људе да посматрају свет, да буду добри у свом односу према себи и другима, да вредно и храбро раде на свом напредовању, да отворе свој ум тако да им бог постане очигледан потребно је стр- пљење и ширина ума која се често ограничава буквал- ним значењем речи које чујемо у цркви и од вероучи- теља и свештеника или читамо у светом писму, бога треба схватити што је могуће шире, генералније, апс- трактније – јер се само тако увиђа његова свеприсут- ност иако смо сви посебни и јединствени, наша суштина је у односу са другима сваки човек је петар на коме се гради божија заједница и сваки човек хода по мору – ако посумња потонуће сакупите смиреност, самоувереност, љубав, поштовање, браћу и сестре, веру – јер тамо где је богатство ваше биће и срце ваше милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога 48 l1/2009 веронаука или грађанско васпитање? питање које мучи већину младих, али и њихове родитеље, при упису у школу првенствено морамо поменути да су ови предмети у наше школе уведени 2001 године као факултативни, а од 2004 и као обавезни, с тим што ђаци немају право промене избора по завршетку школске године уводе се од првог разреда основне тј средње школе, и часови се одржавају једном недељно оцене су описне шта заправо учимо на веронауци? она обухвата раличита предавања о православној вери учи нас о животу христа, његовим делима, чудима, о животу светитеља божјих, о библији и њеним тумачењима, о крсним славама и начинима живљења у складу са божјим законима затим, обрађују се и уче молитве даје нам одговоре на питања каја нас посебно муче као што су живот, смрт тј настанак и нестанак света, ука- зује нам на лоше ствари (грехе) које свакодневно чинимо и самим тим нас усмерава и помаже да боље живимо такође, бави се и разликама у учењу римока- толичке и православне цркве, где млади имају доста недоумица и мешају различита схватања учи се и о осталим светским религијама, а највише се бави начи- нима понашања и савременим проблемима са којима се друштво свакодневно сусреће као што су секте, дро- га, алкохолизам и др значајне теме о којима се нажа- лост недовољно говори, а све у циљу упознавања мла- дих са сопственом вером и њиховим духовним васпи- тањем између осталог, професор нас подсећа на пост и води на причешћа, а на сваком часу, ту је и могућ- ност одласка у цркву нека истраживања показују да заинтересованост за овај предмет у србији све више расте, што једино није случај у београду који су ту проблеми? пре свега, недовољна информисаност, као и предрасу- де! актуелно је и помодарство што се конкретно београда тиче, грађанско васпитање похађа вели- ки број ђака у почетку, проблеми при овом поновном увођењу веронауке у српске школе, били су непостојање адекватних уџбеника, настав- ног кадра и недовољна искуства из те области такође, било је и много противника који су се бунили и постављали питање да ли веронаука треба да да само информације или она треба да замени црквену катихизацију тј „намеће“ усваја- ње одређених ставова, мишљења и вредности? данас, већина тога је превазиђена остаје само проблем недовољног броја ученика ево неких идеја, како се изборити и са тим! ту су кампање кроз медије, плакати, дељење флајера (који већ постоје за грађанско!); информативни часови за родитеље од скоро, уведени су проб- ни часови у трајању од недељу дана, на почетку јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође, родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује православни мисионар l 49 школске године, како би ђаци могли да се упозна- ју са оба предмета у вези са тим, ученици су рекли је период сувише кратак и како би требао да износи минимум месец дана неки су предло- жили да паралелно похађају и једне и друге часо- ве, јер неће да буду ускраћени ни у чему, а теме и грађанског васпитања и веронауке су им подјед- нако занимљиве и не желе да праве елиминацију чак и незаинтересовани, треба да буду информи- сани! неопходно је да свако познаје основне пој- мове у својој религији, како би пронашао утеху, мир и срећу и како би се спасао од многих пробле- ма а у томе часови верске наставе, као и познава- ње сопствене вере, умногоме помажу питали смо ђаке, наше вршњаке, шта мисле о томе, и ево шта они кажу: – срђан(17): „веронауку сам случајно одабрао! сви- ђа ми се зато што се не оцењује, часови су занимљиви, атмосфера је опуштена, бавимо се темама које нас интересују, а професор је коректан“ – марина(18): „идем на грађанско и смета ми што не могу да се пребацим на веронауку, јер је то оно што ме ипак више интересује веронаука је једини предмет који нас подсећа да праву срећу човек постиже живе- ћи по начелима духовног живота, и уједно нас учи како то да испунимо“ – милица(18): „иако сам атеиста, изабрала сам веронауку зато што не знам довољно о вери и желим да се додатно информишем, јер мислим да је то нека врста опште културе и знања која би сви требали да имају, били они верници или не!“ – maша(18): „одабрала сам грађанско јер не верујем у бога, али сам се покајала јер бих волела да сазнам што више о првославној религији баш зато што нисам верник, мислим да треба да знам све, чак и више од оних који верују, како бих могла да говорим о томе“ – игор(17): „ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује посебно настанак света, одакле сви потичемо, и загробни живот“ – марко(18): „не идем на веронауку зато што не верујем у бога мислим да би сви људи требали да верују у себе, што је најбитније за испуњавање њихо- вих циљева и жеља“ – душица(16): „одлучила сам се за веронауку зато сто ми је бака тако предложила и била је управу! на тим часовима ми је јако интересантно, имамо зани- мљивог професора и бавимо се различитим темама и поред веронауке“ – јелена(18): „случајно сам изабрала веронауку и баш ми се свиђа, поучна је, корисна, занимљива и сви- ма бих препоручила да крену на часове веронауке“ – немања(18): „цело моје друштво иде на грађанско, али ја сам ипак изабрао веронауку јер мислим да је веронаука доста кориснија добро је и то што су оцене само описне, па нема притиска око учења“ – јанко(17): „данас се мисли да је старомодно ићи на веронауку, али ја се не слажем са тим свиђају ми се часови, учи се пуно занимљивих ствари о нашој вери“ јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади 50 l1/2009 двадесет први век је унапред осуђен да буде пери- од највиших демократских стандарда, поштова- ња људских права и слобода: слободе изражавања, слободе мишљења, слободе делања, било какав човеков покрет од друштвеног значаја мора бити украшен епитетом слободан! у овом модерном свету слободе нико никоме не сме да намеће своје ставове, погледе, рекло би се да је овај наш век заи- ста крајње идилично осмишљен и да улива наду у сигурну будућ- ност препознатљиве формуле које дефинишу почетак трећег тисућлећа свакодневно украшава- ју електронске, писане и многе друге видове медија који нас непрестано подсећају на слободу у тој општој слободи свега и свачега и највиших стандарда поштовања људског достојанства наилазимо на многобројне примере контрадиктор- ности напред реченог, као и на разноразне јавне кри- тике друштвене улоге српске православне цркве у 21 веку има ли црква у савременом српском дру- штву своје место и улогу? у каквом би односу треба- ло да буду држава и црква? то су питања која се непрестано актуелизују у веома живахном медијском дијалогу различитих актера нашег друштва поједи- ним групама и организацијама је готово омиљено цитирање оног дела устава који се односи на одвоје- ност цркве од државе то се годинама понавља при- ликом покушаја да се аргументовано објасни да црква на модерној друштвеној позорници нема шта да тражи недавно смо имали случај да један страни часопис некој школи доставља списак од двадесетак питања путем којих се анализира верска настава у основним и средњим школама из тих питања се лако могло закључити да је основни циљ обја- снити просечном европљанину, читаоцу листа, како је у србији уставни принцип одвојености цркве од државе само мртво слово на папиру, а да су у пракси црква и држава поприлично неодвојени занимљиво је анализирати како поједине групације тумаче уставну одредницу одвојености одвојеност се тумачи неозбиљ- но, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштит- на преграда нема шта црква да завирује у двориште државе, а камоли да крочи на њену територију, и обр- нуто то су два потпуно расцепљена, самосвојна организма међу којима није пожељно никакво опште- ње и не само то! сваки плод који један од ова два организма донесе на светлост дана не сме да обогаћу- је плод оног другог у противном је нарушен демо- кратски принцип одвојености! црква, сходно томе, нема шта да тражи у државним школама, здравстве- ним установама, културним здањима, војним и поли- цијским јединицама, ђакон јован бабић црква и држава одвојеност се тумачи неозбиљно, буквалистички и нимало у духу времена коме припадамо држава је свет за себе, црква свет за себе, а међу њима мора да постоји огромна заштитна преграда oдвојеност цркве од државе или подвојеност народне душе? православни мисионар l 51 а онда се неко коначно запитао шта је то, уопште, држава, а шта црква поводом првог појма на часо- вима философије и социологије учисмо разне дефи- ниције и за други појам нам даваше разна одређења: социолошка, политичка, а у скорије време и бого- словска но, једно је јасно као дан у одређењу и јед- ног и другог шта јесте, а шта није централно место заузимају људи, односно човек црква је, у друштве- ном смислу, пре свега заједница људи, а и државу, пре свега, изграђују – људи и, ево невоље! у поменутом 21 веку човек који у заједници са другим људима конституише цркву у исто време је грађанин државе коју, опет у заједници са другим људима, изграђује и одређује намеће се логично питање да ли устав наше државе принципом одвојености од својих грађана који су уједно и чланови цркве захтева да се помире са тиме да су шизофреници! када долазе у додир са државом и њеним институцијама, морају привреме- ђакон јован бабић црква и држава 52 l1/2009 ево одговора који нуди псалмо- писац давид: почетак је мудро- сти страх господњи (псалм 111, 10) учење православне цркве је изложено кроз догмате на којима почива смисаоност православља но, догматско учење цркве не представља уназађено и бескомпромисно повиновање правилима духовног живота и поштовање религиозних правила постављена на таквој основи, црква постаје идеал и центар нашег слепог поклоњења, из чега израња осећај несловесног поштовања које се изјед- начава са осећањем идолатрије пра- вославна црква је, међутим, ослобо- ђена сваке предрасуде која ће дове- сти и остварити идолско поштова- ње цркве као догађаја црква, самим тим, не представља ни кодекс живљења којим се човек одваја од осталог света негирајући га, већ кроз њу учествује у динамичним догађајима целокупне природе која је ту ради освећења, обожења и иску- пљења као материја створена од бога самог бити религиозан никако не зна- чи бити фанатичан у успостављању духовне послушности (према) цркви живети религиозним животом и општи- ти у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични

Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... слично њима, и старешине цркве су управо они који деле њихову веру, и коју преносе другима њихова вера треба хришћанима да буде узор посматрано из овог угла, вера и јесте својеврсно прејемство / преношење служења другима није случајно да се кроз историјски ход цркве, са овим старешинама поистовећују велики пастири цркве попут светих василија великог, григорија богослова, јована златоустог, светог саве, св василија острошког заправо, оци цркве су они који су себе предали тој врсти служења, стављања потреба других и њиховог спасења испред себе, понекад и властите душе али, битно је нагласити да на ово не треба гледати као на дивне обичаје и прошла времена, већ да је ово упућено свакој генерацији хришћана колико свештенослужитељима, толико и сваком хришћанину јер, иза овог служења се не крије ништа друго до љубав која једина и може човека покренути на то не треба губити из вида да христа као цара славе препознајемо распетог на крсту то је један од разлога што га зовемо господом, и препознајемо као таквог (уп фил 2, 9, 11) јер управо су голгота и крст место христове интронизације / устоличења стога, истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем божијим бивајући то, свако од нас се може придружити низу који се наводи у посланици јеврејима и који није коначан, већ сеже у вечност  аутор је професор верске наставе и ђакон при манастиру ваведење у београду тема броја истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем божијим јануар / фебруар 2021 35 неуморно вишедеценијско прегалаштво на њиви господњој, дубока вјера и жртвена љубав према богу и роду учиниле су митрополита амфилохија радовића достојним насљедником великих претходника на трону цетињских митрополита умноживши дивне од бога дароване му таланте, он је као вјерни слуга божији и добри пастир свога словесног стада ушао у радост господара свога баш у навечерје празника чудотворца и миротворца цетињског тек ће са одређеног временског одстојања бити могуће јасније сагледати и врједновати његово архипастирско дјело којим је оставио неизбрисив траг у животу наше помјесне цркве синовска љубав и апостолска заповијест да се сјећамо својих учитеља у христу побуђује ме да напишем неколико редова као скромно уздарје нашем учитељу, ономе под чијим омофором смо духовно стасавали и служили цркви тешко је писаном ријечју и приближно описати искуство односа са духовним горостасима какав је био митрополит амфилохије, али вјерујемо да ће се свако наше сјећање, похвала и благодарност митрополиту уклопити у велики мозаик оданости великом архијереју и пастиру наших дана сјећајте се својих старјешина у нашем хришћанском искуству сјећање има посебан смисао и оно је одраз божијег сјећања и памћења земаљско памћење је пролазно и ограничено, једино је божије памћење вјечно и животворно утјеловљујући се у цркву кроз свету тајну крштења човјек постаје вјечан и задобија бесмртност и све оно што такав човјек принесе христу на дар остаје у божијем памћењу и постаје вјечно и непролазно истински свједок таквог живота који је кроз принос христу освећен и обесмрћен јесте митрополит амфилохије сам је често говорио да црква све памти и да је њено памћење заправо божије памћење и тема броја сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову (јевр 13, 7) митрополит амфилохије – дивни свједок васкрсења протојереј слободан лукић 36 1 / 2021 пошто је бог свезнајући, тако и црква задобија то његово свезнање и не заборавља ни једну једину душу сјећање на митрополита амфилохија чини наш однос са њим живим и непрекинутим, јер оно извире из саборног памћења цркве које је заправо христово памћење такво сјећање на наше духовне старјешине и учитеље представља извор надахнућа и служења цркви, као и залог учешћа у благодатним даровима која је бог преко њих излио на нас митрополит амфилохије је био старјешина у љубави, његово старјешинство се огледало у сили дејства на душе и срца није увијек његова ријеч била тиха и блага, често нас је, кад је требало, неком тврђом и опоријом ријечју будио из духовне летаргије и учмалости дисциплина која се некако подразумијева кад је у питању однос клирика према архијереју је у нашем односу са митрополитом проистицала превасходно из љубави а једино љубав и оправдава сваку дисциплину и ауторитет ава исидор презвитер је рекао: „они који се поучавају треба своје истинске учитеље и да љубе као оце и да поштују као господаре; те нити због љубави да се лишавају страха, нити због страха да гасне њихова љубав“ митрополитова ширина праштања, често и нама несхватљива и нелогична, исправљала је људе и потресала биће у његовој личности су чудесно биле спојене строгост у питањима вјере, живота по вјери и јеванђељу и благост која се испољавала у спремности за праштање његова очинска и пастирска љубав је посвједочена дјелом, та љубав су – обновљено монаштво, свештенство, дјеца на вјеронауци, вјерни народ сабран око светиња; то су и величанствени храмови, манастири, богословија било је можда оних који у почетку нису разумјели потребу подизања грандиозних храмова, попут подгоричког или барског да би се у првим мјесецима протекле године ови величанствени храмови, а и бројни други, пројавили и засјали као најчвршћи бедеми народне одбране вјере и светиње који вам проповиједише ријеч божију ријечи божије су непролазне и онај човјек који их усвоји, како је говорио ава јустин, постаје такође непролазан, непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила која обесмрћује човјека и чини га вјечним митрополит амфилохије је цијелог живота проповиједао и испуњавао ријечи божије, поставши тако сродник господа христа који је рекао: мати моја и браћа моја су они који слушају ријеч божију и извршавају је (лк 8, 21) ријеч божија, посољена благодаћу и освештана духом светим била је ријеч светих апостола а потом и свих учитеља и истинских пастира цркве таква је била и митрополитова ријеч иако је био велики ерудита, човјек широког образовања, он није говорио од учености већ од „саопштавања духа“ то је дар божији који се стиче животом у истини и само таква ријеч може да мијења и исправља људе о том чудесном дејству ријечи утемељене на вјери и примјеру свједочио је митрополит сјећајући се свог учитеља ћелијског: „у моменту у коме сам се налазио, на жеравичном раскршћу живота, он ми је својом пламеном ријечју и живим примјером посвједочио живоносни христов лик, открио ми га као срце живота и васионе и извориште сваке словесности при том ми је указао и увео ме у тајну тема броја митрополитов живот је био непрекидна одбрана светиње божије и он је своје дане несебично давао у тој себераспињујућој одбрани и изградњи јануар / фебруар 2021 37 тема броја ‘узрастања у мјеру раста висине христове’, и тајну живљења › ‘са свима светима’, живљења, којим се обесмрћује и осаборњује људско биће открио ми је и цркву као свеобухватну тајну живота и свијета, са њеним живим и непресушним предањем, и скренуо ми пажњу на непоновљивост и сву важност светоотачке мисли и светоотачког духовног искуства’’ митрополит је са посебним настројењем био предан литургијском служењу ријечи служио је свету литургију готово свакодневно и на литургијском приносу заснивао је сваки вид мисије и проповиједи служење са њим био је истински празник, јер нам се у тим моментима литургија јасније откривала као пут ка царству божијем, како је сам често волио да је опише нарочито је опомињао на важност припреме за служење литургије и учествовање у светој тајни тијела и крви говорио нам је да молитве пред свето причешће отварају ум за јасније сагледавање и доживљај ове велике тајне, јер цјелокупни наш хришћански живот и јесте заправо припрема за заједничарење са христом које се у овом вијеку најприсније остварује у тајни евхаристије на дан рукоположења у ђаконски чин, дао ми је само једну поуку: прије сваког служења литургије читај молитвено правило пред свето причешће и то нека ти буде благослов во вјеки вјеков! гледајући на свршетак њихова живота угледајте се на вјеру њихову у животној доби када се човјек обично повлачи у мирније воде, митрополит је имао тај усуд да води једну од најважнијих битака у свом пастирском раду и то је био божији благослов који га је удостојио да види побједу цркве над тамом безбожништва у тој борби пројављен је један истински црквени етос преточен у јединствен усклик: не дамо светиње! митрополитов живот и јесте био непрекидна одбрана светиње божије и он је своје дане несебично давао у тој себераспињујућој одбрани и изградњи остаће заувијек утиснуте у биће овог народа библијске сцене народних литија предвођених својим епископима у јеку режимске репресије над црквом, митрополит је поручивао: „ми смо народни епископи и народни свештеници и не можемо да будемо против народа, морамо бити са народом јер то нам је заповијест божија, а и заповијест светих божијих људи“ са народом је понио и битку против опаког и тајанственог вируса од којега данас пати цијело човјечанство али, његова болнија рана је био вирус богомржње и братомржње, и зато се непрестано молио за братско помирење и слогу и у тој борби је истрајао до самога краја причестивши се пречистим тајнама ушао је у покој господа свога дошао је, по обећању, на славу светом петру у манастир цетињски, овај пут у још приснијем загрљају са њим сахрањен је на дан упокојења ловћенског тајновидца у чему се опет пројавила милост божија у старечнику је описано како су ученици аву исака питали шта да чине послије његове смрти, на шта им је одговорио: „и ми смо жалили кад су наши оци били на самрти; али чувајући заповијести господње и њихове препоруке, осјећали смо као да су они са нама тако и ви чините и спасићете се“ нама остаје да слиједимо митрополитовo завјештање, утјешени вјером да он наставља да молитвено вида ране свога рода у бесједи на дан његове хиротоније, рекао је: „издао бих своје епископско звање и служење, ако радости мога народа не би биле и моје радости, и ако његова страдања не би била и моја страдања“ и ми бисмо издали нашу службу и позвање ако не бисмо остали вјерни ономе чему нас је митрополит учио, на шта нас је упућивао и благосиљао стога са надом васкрсења, молимо се васкрслом господу да подари вјерном слуги своме вјечни живот и блаженство, а нас његовим молитвама да укријепи у сваком богоугодном дјелу и да у срцу увијек носимо оно његово топло и очинско: благо мени!  аутор је свештеник митрополије црногорско-приморске 38 1 / 2021 многе успомене везују ме за блаженопочившег патријарха господина иринеја памтим његову благост и радост, која је чудесно искрила из његових очију увек када смо спомињали проту стеву димитријевића, кога је много волео и на кога се није љутио што га је на матури у богословији у призрену оборио из српског језика, јер је „промашио тему“ и сваки пут ми је то с осмехом спомињао и говорио како памти речи проте стеве : „када је душа разгрејани восак, у који се за век отискују утисци, стичу појмови и стварају убеђења, у том добу се израђује будући човек“ благодарна сам му била на лепоти његове душе и на његовој спремности да буде попут господа слуга свима, а посебно сам му благодарна што је дошао на промоцију књиге о проти стеви, у алексинац, када је био епископ нишки, у јулу 2001 године тема броја патријархове сузе у техничкој школи „прота стеван димитријевић“ у алексинцу зорица пелеш прота стеван димитријевић (1866–1953), у средини фотографије, на матури у богословији у призрену 1951 године; међу богословима је и млади мирослав гавриловић, будући патријарх иринеј јануар / фебруар 2021 39 тема броја благодарна сам му и што је дошао на мој позив у алексинац, у новембру 2003 године, да одржи 50–годишњи помен проти стеви, у друштву неколико високих грчких црквених великодостојника била сам тада очарана, слушајући га како предивно говори грчки језик благодарна сам му што је говорио на округлом столу, посвећеном проти стеви, у техничкој школи „прота стеван диитријевић“ у алексинцу том приликом сам му показала једну фотографију из богословије у призрену, на којој је био прота стева са ученицима, професорима и г ректором протојерејем–ставрофором живаном маринковићем (студентом проте стеве), коју сам донела на дар школи та фотографија благо је задрхтала у патријарховим рукама и очију пуних суза, али с осмехом на лицу, узвикнуо је: „ево и мене овде на слици“ милујући дрхтавом руком слику, присетио се тада речи свог вољеног г ректора маринковића, како је „и новац повратив, уколико се изгуби, али време је немогуће икада вратити“ све нас присутне дубоко је дирнуло то патријархово сећање и бескрајно сам му благодарна што је подржао моју молбу министарству просвете (заједно са пок председником сану, академиком дејаном медаковићем) да техничка школа у алексинцу, која је саграђена на имању које је прота стева даривао школи, добије светло име проте стеве димитријевића 2004 године његову светост г патријарха сусретала сам се у последњих 20 година често не само на научним скуповима, већ и на многим црквеним и пригодним свечаностима, као и на опелима, а наше последње виђење било је у јануару 2020 године, у манастиру ваведење на сењаку у београду царство небеско свјатјејшем патријарху иринеју, уз молитву господу да га сачува у граду вечности, у месту покоја, до васкрсења  тема броја патријарх иринеј (1930–2020) 40 1 / 2021 свети апостол павле упућује поруку која одјекује вековима побуђујући у свакоме човеку усрдну молитву за упокојене, као и на спремност да се угледамо на веру и живот наших духовних отаца преподобни отац наш јустин ћелијски поучава: једини смисао људског постојања у овој воденици смрти јесте лична бесмртност сваког људског бића, и душе и тела, односно бесмртност човека у целини говорећи о важности молитвеног помињања за упокојене не бисмо смели да изгубимо из вида да се и овај молитвени вапај утемељује и бива крунисан у светој литургији, тајни над тајнама, у којој се открива, оприсутњује и опитно пројављује радост царства небеског литургијско помињање упокојених је од вечноживотног значаја за сваког човека, јер се црква као заједница моли да човекољубиви господ и васкрситељ наш држи у свом памћењу све оне који се упокојише људско памћење је ограничено и нестално, док памћење цркве као заједнице верних у христу добија вечну и непролазну димензију потврђујући на тај свештени начин истину да у господу нашем нема мртвих, већ су сви живи а бог није бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи (лк 20, 38), рекао је христос спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих према речима светог владике николаја, у светом писму често се говори како ће имена праведника бити записана у књигу живих, док ће имена грешника бити збрисана и заборављена из приче о богаташу и лазару видимо да господ изговара име лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује лазар је, значи, ушао у царство небеско, и добио је вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство и живот и – име претходног, 2020 лета господњег, у вечни загрљај господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја господ је призвао у вечност патријарха српског иринеја, митрополита црногорскоприморског амфилохија, као и епископа ваљевског милутина нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића богу ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима господ је од нас узео наше духовне оце, учитеље и истинске сведоке вере и правоживља у вечност су отишли најбољи међу нама нема човека који се није замислио над овом болном реалношћу, иако рањиви и испуњени тугом, наша туга се преобразила у радост та радосна туга нам поручује да духовни поглед нашег срца усмеримо на охристовљени пут спасења, на пут којим су ходили и ови христосећајте се својих старешина који вам проповедаше реч божију, гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову (јевр 13, 7) сећање на три великана наших дана катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 41 тема броја носци нашег времена гледајући на свршетак њиховог живота и надахњујући се њиховом делатном вером, били смо сведоци чудесних порука и символа који су се пројавили у данима њиховог пресељења у вечност не штедећи себе, наш блаженоупокојени патријарх је до последњега даха био проповедник мира, љубави, и био велики духовни, али и материјални градитељ иако није доживео испуњење своје највеће жеље – освећење спомен-храма светог саве на врачару, његово погребење у темеље велелепног храма, постало је свештен увод у освећење овог дома молитве овај неуморни измиритељ и проповедник љубави носио је у свом бићу велику љубав према светињама старе србије, према острошкој светињи и острошком чудотворцу о којем је често говорио и позивао народ да своје духовне кораке саобрази са корацима светог василија острошког који је својим молитвеним сузама загревао хладне острошке стене, а сада својим благословом озарује срца наша двадесет дана пре упокојења патријарха иринеја, у господу се представио митрополит црногорско-приморски амфилохије свети петар цетињски био је учитељ живота и правило вере блаженопочившег митрополита као и свети петар, митрополит амфилохије је усрдно наставио дело подвига живећи наглашено аскетским животом, не тражећи никад ништа лично за себе и ради своје удобности и угођаја његову душу хранила је и испуњавала света служба божија, братско сабрање, љубав и народна слога, зато је често нама говорио као наш добри учитељ: ништа не дугујемо једни другима, већ само љубав, јер смо позвани да безусловно волимо једни друге христоликом љубављу том и таквом христоликом љубављу лађу цркве божије у митрополији црногорско-приморској мудро је предводио наш блаженопочивши митрополит чији је живот био непрестано на распећу све ране народне биле су и његове ране, али и свака радост његове пастве била је укрепљење за њега свој овоземаљски живот завршио је делећи судбину свога народа, бивајући и сâм суочен са опаком болешћу која ја завладала целим светом богу и ближњима се мора, а уз божију помоћ и може, служити безрезервно и саможртвено без сопствене жртве нема напретка тако је говорио блаженопочивши митрополит учећи нас да будемо и останемо такви, истрајавајући на том, често трновитом, али благословеном путу господ је тако уредио да се у упокојењу и нашег првојерарха и нашег митрополита амфилохија пројави символизам ова два светилника нашег времена упокојили су се у петак, у дан када се у оквиру дневног богослужбеног митрополит амфилохије (1938–2020) 42 1 / 2021 круга сећамо крсне смрти господа нашег исуса христа упокојише се патријарх иринеј и митрополит амфилохије у навечерје престоног празника њихових катедралних храмова који су били заодевени важним јубилејима патријарх иринеј упокојио се уочи празника сабора светог архангела михаила – славе саборног храма у београду који је у тај празнични дан 2020 лета господњег прослављао јубилеј 175 постојања архиепископ цетињски је уснуо у господу у навечерје празника светог петра цетињског у светлости 190-годишњице упокојења овог великог чудотворца чије свете мошти сведоче радост заједнице са господом господ је тако уредио како би нам указао да су од нас отишли у царство вечно велики јерарси чије ће семе у погодно време да произрасте дивне и благословене плодове сећамо се и следимо пример и великог владике милутина који је од своје четрнаесте године кренуо путем монашког позива и служења цркви којој је посветио цео живот живео је тихо, молитвено, испуњен љубављу, благошћу, архипастирском бригом и жртвом руководећи поверени му народ ка господу саобразно целокупном његовом животу и ванредном монашком етосу који је исијавао из њега, владика милутин се упокојио тихо, а услед искушења које нас је задесило, и његов молитвени испраћај у вечност био је у духу његовог овоземаљског живота, оног живота који је давао свима нама једну изузетну поуку подсећајући нас да су хришћани људи који ходе земљом, али су привезани за небеса  смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа васкрсе христос, и ад се стропошта! васкрсе христос, и падоше демони васкрсе христос, и радују се анђели! васкрсе христос, и живот живује! васкрсе христос, и ниједног мртвог у гробу! (из васкршњег слова светог јована златоуста) тема броја нашег блаженопочившег првојерарха иринеја и архијереје амфилохија и милутина обједињавала је непоколебива вера у бога и васкрсење владика милутин (1949–2020) јануар / фебруар 2021 43 хришћанска етика одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих колико би ти хтео да живиш? са руског превео: небојша ћосовић у „идиоту“, роману ф м достојевског, има много потресних размишљања и описа личних доживљаја, које је писац изразио преко свог главног јунака замислимо само оне трагичне тренутке, када је он стајао код губилишта и подсетимо се при томе да се фјодор михајловић у младости заносио револуционарним идејама а пошто се тада у европи јавио талас револуција 1848 године (негде само „наранџастих“, а негде и крвавих), то су се у русији донеле најстрожије мере ради сузбијања истих и тако ухапшене доводе на семјоновски трг, на коме је постављено губилиште од дрвета, обмотано црним сукном над главама затвореника се ломе сабље у знак лишавања свих грађанских и сталешких права 1 на губилишту су три стуба чита се пресуда: „смртна казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност!  јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама  избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно  животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме  св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада  богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа  драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)

-ВАСИЛИЈА-