-ВАСИЉУК-

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве  тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога  тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа  тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу  аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- шља, користи свој ум (у заповести то је и свим умом својим, што се односи на разум- ну, словесну способност душе да расуђу- је) поред откривања тајни душевних сила, свети оци тумаче од чега и како своју душу заштитити и не изгубити вечни живот све добро за човека налази се у христу јер до- тема броја психологија, психоанализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходишта која се поново претварају у нова питања и несазнајности светоотачки опит и психологија хаџи драган б поповић 30 2 / 2018 бро не постоји као самостална суштина са- ма по себи, већ постоји само као личносно, ипостасно добро, док је зло безлично и во- ди ка смрти јер се у злу постојање заснива на пропадљивости и одсуству заједнице са богом живот, у хришћанском смислу речи, не означава апсолутно бесконачно биолошко постојање, нити некакво стање загробног живота душа, већ живот за хри- шћанина подразумева лично постојање у заједници са богом, у богу, а то нам без цркве ниједна научна дисциплина не може обезбедити два су зла која данас човека одводе у пропаст: нечастива учења (па макар она била и поткрепљена науком) и порочан живот да бисмо се одбранили од нечасти- вих учења треба да јако и делатно љубимо бога да не би смо били ухваћени у замку порочног живота, треба да истински љу- бимо ближњег не случајно, господ истиче ове две заповести као главне јер се бого- љубље познаје по мери човекољубља, а човекољубље по мери братољубља човек који воли бога он већ живи у цар- ству небеском, а својим делима од света прави дом божији у чувеној причи о пра- ведницима и неправедницима у јеван- ђељу, свети оци виде шест врста љубави према ближњем које су праведници испу- нили, а неправедници нису, кроз биоло- шки и социолошки аспект човека као бића заједнице прве две, односе се на задово- љење телесних потреба човека – глад и жеђ, нахранисте ме, напојисте ме, а оста- ле четири странац бејах примисте ме, наг бејах оденусте ме, болестан бејах обиђо- сте ме, и за творен бих посетисте ме, од- носе се на социолошки аспект човека као друштвеног бића оно што је учињено бли- жњем господ сматра да је њему учињено бог вечни огањ није припремио за љ уде већ за ђавола, али људи се добровољно кроз грех увлаче сами у адске муке, јер је ад место самоизгнанства ипак, ти људи неће бити кажњени због мноштва грехова, мада ће и з бог њих мо рати дати одговор на страшном христовом суду, већ зато што нису чинили добро, а могли су држати божанске заповести је заповест делатне врлинске вере коју сви треба да имамо, ма к ојим се послом или научном дисциплином бавили у свом животу пси- холози и други друштвени и научни рад- ници би боље резултате у свом раду имали када би били заоденути благодаћу божи- јом због тога данас психологија, психоа- нализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходи- шта која се поново претварају у нова пита- ња и несазнајности и тако у бескрај научна сазнања се сваким даном усавр- шавају и надограђују упућујући научнике на истину која је једина корисна у животу онај који стварно надограђује за вечност јесте господ христос чије речи чине свето писмо беспрекорним извориштем истине и учитељем живота стога се бит разуме- вања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили  тема броја бит разумевања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније се може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили март / април 2018 31 када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је т елефон звала ме је мо ја пацијенткиња, коју ћемо у овом контексту зва- ти људмила: „могу ли да дођем на консулта- ције заједно са адвокатом?“ ја сам био крајње зачуђен (они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас вели- ка реткост чак и на с уду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за такво нешто ја још нисам чуо) шта, нешто се догодило? – да, ја сам коначно одлучила да се разве- дем од мужа, јер се данас разјаснило, да ме је он фактички покрао ви сте љути и врло очајни због тога што сте му толико веровали – ја сам жртвовала све за њега, а он ми је уз- вратио издајством то је врло болно, осим то- га, кроз два дана, на велики четвртак, код нас ће бити исповест за читав живот (људмила је ове године похађала катихезацију) не опро- стивши, ја немам права да идем на исповест, а не могу да опростим то је за сада немогуће, јер је ра на одвише дубока? – да, ово је вр ло болно ја много праштам, али ово не могу знате ли, људмила, да ви можете, исто оно што сте рекли мени, рећи и богу? – како то? па, ево ви ће те се припремати за ис по- вест, и разматрати ваше односе са мужем и могуће да ћете ви наћи нешто, што ће вам бити могуће да му опростите, и тада ви мо- жете рећи: „господе, ево ја м у ово праштам, али издајство не могу ја бих хтела, али не могу сувише је болно“ принесите на испо- вест све, што буде у вашој души – и љутину, и увређеност, и бол, и усамљеност и када бу- дете говорили, памтите, да је он – тај, коме говорите и од кога очекујете исцељење – у тај исти четвртак он је страдао од издајства, бола и усамљености и молио је ученике да буду са њим, будни, а они су заспали можда ће се код вас устројити ово боље, зато што је код вас исти бол, иста рана ви знате, како калеме гранчицу на дрво? засецају дрво и причвршћују на том месту од- резану гранчицу – „раницу“ на „раницу“, да би се омогућило срастање тешко је замислити шта осећа гранчица, али преко тог места, где су се сјединила два засека почињу да теку жи- вотворни сокови, заједнички за дрво и за но- ву грану а бе з засецања они се не би мо гли сјединити онда је настало ћутање људмила није више говорила о адвокату ово је случај, када су се психотерапија и ис- повест нашли у интеракцији психотерапија је помогла да се уклоне унутрашње баријере на путу ка исповести, а исповест – хтело би се ве- ровати – помаже јој да учини корак у решава- њу оног животног проблема, коме је била по- свећена психотерапија – ако не спасти брак, а оно у крајњој мери, обновити достојанствене људске односе после развода при разматрању теме узајамних односа ис- повести и психотерапије врло често се говори тема броја тенденција психологизма може привести исповести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице исповест без покајања претвара свету тајну у душевно пријатну беседу о себи, а покајање без исповести – прети затварањем у осећање кривице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем исповест и психотерапија превод са руског: небојша ћосовић 32 2 / 2018 о њиховој конкуренцији у контексту савреме- не културе, где је психотерапија тобоже зау- зела место исповести у овоме је вероватно део истине, но ја бих данас хтео да поставим питање у сасвим другој равни: шта нам може пружити искуство савремене психотерапије у пракси исповести и покајања? најопасније за залуталог човека није од- суство пута, него лажне стазе, врло сличне истинским отац александар шмеман је на -звао две такве лажне покајне стазе опасношћу „јуридизма“ и опасношћу „психологизма“ човек скреће на страну „јуридизма“, када разматра покајање првенствено дисципли- нарно и сматра поводом за њега нарушавање норми, закона обратно, он се уклања на стра- ну „психологизма“, када као повод за исповест сматра доживљени душевни неуспех, немир, непријатност јуридизам је склон да своди грех на злочин и види казну као средство за разрешење од греха, а као коначни циљ – обнову правично- сти психологизам хоће да редукује грех на кривицу, средство разрешења греха види у оправдању, а коначни циљ – у умирењу како се ови ставови пројављују у нама за време исповести? у првом случају покајање прелази у разумско тражење одступања свог понашања од готовог кодекса по форми ово подсећа на извештај сама света тајна почиње да се представља по обрасцу судског проце- са, где се покајник, с почетка при припреми за исповест понаша као детектив, који је дужан да за одређено време открије довољну коли- чину преступа, а даље, већ током исповести, он иступа као окривљени и истовремено као тужилац (а понекад и као сведок одбране, који тражи олакшавајуће околности), а свештеник се при овоме подстиче на улогу судије, а и на улогу адвоката („ево ја с ебе не штедим, баћу- шка то мора имати у виду“) но, због чега је заправо, такав начин покаја- ња лош? тиме, што он клизи по површини, не дотичући дубине срца, не тражи корене греха, и због тога што из њега не произилази непо- средно метаноја – промена ума, и тако се сва- ки пут један исти душевни коров наметљиво разраста на истом месту ова „јуридичка“, формалистичка тенденција посебно прети да захвати нашу исповест, ка- да у души нема живог покајног осећања – те је она укочена, окамењена („покајања нема у мени“, „немам покајања, немам умиљења, немам суза утехе“ – молитва после покај- ног канона) а шта ми можемо супротставити овој тенденцији, да бисмо продубили нашу исповест? управо овде може нам нешто сугерисати психотерапија међу методама психотерапије постоји метод, који ја називам „психотерапиј- ском мајеутиком“ сама реч „мајеутика“, под- сећам, означава помоћ при рађању сократ је поредио своје философске беседе са бабич- ком вештином, јер он ни је тежио да у њи ма саопшти готову истину, већ је помагао сабе- седнику да поднесе и породи истину у психо- терапији је смисао мајеутичког метода у томе, да помогне човеку да укључи рефлексију и да новим, свежим погледом обухвати своју уну- трашњу оријентацију ево примера, из кога ће постати јасно, како функционише мајеутика у психотерапијском разговору мој пацијент, филип, од младићких година озбиљно се занимао источњачким учењима, међу њима и јогом, те је у т ом циљу боравио лети у ашраму негде у сибиру, речју, живео је врло напрегнутим духовним животом и све време се занимао самоусавршавањем но, временом он се заљубио, и његова душа је почела да се распиње између две страсти – ка јоги и вољеној девојци када је почела надвла- давати јога, и он је уображавао, да улази у аш- рам и у потпуности се посвећује путу самоу- савршавања, пред његовим очима се јављала слика куће, породичног гнезда, љубави и он је помишљао: „зар ћу ја заувек остати сам?“ и привлачност ашрама се гасила а када би он започео да замишља породични живот – децу, бриге, свакодневицу, онда се плашио, да тамо неће бити места за дуге вежбе, медитацију и читање мудрих трактата„и како ћу се ја онда развијати?“ – опхрвавале су га сумње једном, када сам схватио да се он већ по к о зна који пут врти у истом кругу, задао сам му мајеутич- ко питање: „филипе, да ли је тачно, да ли си ти убеђен, да у сваком тренутку твога живота у тема броја март / април 2018 33 тема броја свим околностима треба да се развијаш?“ ја нисам очекивао да ће ово има ти толики ефекат филип је мало устукнуо и скаменио се у запрепашћењу на неких пола минута у тера- пеутском времену то је врло дуго тек касније, размишљајући о томе што се догодило, ја сам схватио узрок ове запрепашћености идеја „саморазвитка“ постала је за њега толико са- моочигледна, да је он престао да је примећује и природно није могао видети, да је она по -стала за њега кумир (идол) који је управљао његовим животом и управо када је у мајеу- тичком, мало преувеличаном огледалу угле- дао себе, као слугу тога идола саморазвијања, он је био поражен ово је омогућило филипу да продуби свест о себи као слободној личности, која хоће и може да с е развија, али уопште није обавезна да читавим својим животом опслужује идеју развитка шта се може применити из оваквог психотерапиј- ског опита при припреми за исповест, како би помо- гло нашој души да од фор- малног навођења грехова уђе у дубину, ка корену греха? „сагреших лагањем, осу- ђивањем, раздражљиво- шћу“, – опе т и опе т пона- вља човек на исповести како зауставити свест која клизи по површини и дати јој могућност да уђе унутра? замислимо следећи унутрашњи сократов- ски дијалог са самим собом – ти си био раздражен? но, размисли који је био разлог твога раздраженог данашњег раз- говора са својим потчињеним? – то, што је он лењ и није извршио наређење – но, шта је посебно тебе у томе увредило? – вероватно то, што је то моја заповест, а он је оглушивши се о њу показао непоштовање према мени – да ли си у беђен, да на не поштовање мо- раш реаговати љутином? – не, свакако, не морам – но, ако ти сам ниси одлучио да се наљу- тиш, онда шта је то у теби, што те је присили- ло да покажеш раздраженост као реакцију на непоштовање? – па, очигледно, очекивање да ће ме сви по- штовати, а посебно потчињени – то јест у души је убеђење, да ти безусловно заслужујеш поштовање и сви су обавезни да га изражавају? – логички тако следи, али ја се не слажем са таквим убеђењем, оно ми је непријатно – а због чега? – па, то нисам ја, већ неки дебели, надувени од важности одвратни властољубац! овде већ унутрашњи сократ може устук- нути, а ми погледајмо на резултате овог ди- јалога ја с ам мислио, да т реба да с е кајем због тога што сам пројавио љутину, а пока- зало се да се ради у ствари о властољубљу и частољубљу ја сам започео од формалног осуђивања раздражљивости, али сам је у суштини сматрао нормалном реакцијом на своје нерадне потчињене (и у овом покаја- њу се чак видело нешто племенито: иако сам се ја и оправдано разљутио на њих, ја се тим не мање кајем због тога) а показало се да нема никакве оправданости и природности, јер нисам био узнемирен у интересу посла, сарадња духовника и психолога: старац тадеј витовнички и владета јеротић 34 2 / 2018 и због бриге о неком, већ само зато што ми је била повређена сујета ја сам започео од хладне рачунице, а сада је стид прелио моју душу; мени се чинило да сам смирено сагао главу, а показало се, да ја с тојим на испове- сти пред господом, украшавајући се нека- квим папуанским перјем и надувавајући се од свести о сопственом значају како је ово срамно ово нисам ја, ја ово нећу, помози ми господе да све ово стргнем са себе још пре неколико тренутака мислио сам о себи као о високој прелепој палми, која је грациозно спустила своје гране, а показало се, да сам ја у ствари бледи изданак кромпира, који ле- жи у подруму и чија је сва нада у томе, да ће се дотаћи прозорчета, из кога продире зрак светлости руска пословица каже: „риба тражи, где је дубље, а човек – где је боље“ но, ја ми слим да је у ствари све обратно: управо риба тражи где је боље, а човек – где је дубље и када нам пође за руком да уз помоћ мајеутике, о којој смо управо говорили, или некако другачије учинимо напор и од површног „јуридичког“ именовања греха учинимо корак дубље у на- шу сопствену душу, онда се одвијају следеће „промене ума“: као прво, исповест од безличне постаје лич- на, моја; као друго, испод површине сагрешења от- крива се корен страсти; треће, млаки однос према греху смењу- је се оним, ш то се може назвати пекућом хладноћом; и коначно, главно – код нас се јавља шанса да иза к оре греха, иза с лојева блата сусрет- немо некакав чудновато познати лик – не, то уопште није „тројица“ рубљова, него картон- ска иконица домаће израде, која има само јед- ну предност – то смо ми сами а ово је г лавно нама је потребно да се од површности формалне исповести удубљујемо и удубљујемо ка коренима греха не ради то- га, да би доживели задовољство геолога, ко- ји открива нове и нове слојеве наше страсне природе, и не ради тога да би доживели задо- вољство детектива, који открива разгранату мафијашку мрежу, већ да би кроз г рех дошли до самог себе ако се сложимо са тим, да с е покајање крунише радошћу сусрета, онда нај- главније у њему никако није скрушеност или очишћење или исправљање, јер то су само средства, већ то да се пробуди наша личност у супротном, ко ће се сусрести са господом? када господ дође, није добро ако нас он за- текне у не до краја почишћеном и сређеном дому, но и т о је мно го боље, него да д ође у чист, али потпуно празан дом погледајмо сада на другу лажну стазу на пу- ту покајања, коју смо назвали „психолошком“ како се може психологизам јавити у испове- сти? жена се одмах после исповести незадо- вољно жали: „па, ево исповедила сам се – и ништа, уопште нема олакшања“ свакако, осе- ћање олакшања, ослобођења од тежине, од терета (притиска) греха може бити чудесном душевном последицом покајања но, у духов- ном животу се не могу мешати последице са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом  ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – да, ја не говорим о томе на шта су мно- ги навикли навикли су на абортусе, раз- воде, ја не г оворим о томе мој задатак је другачији: да људи погледају на себе кроз призму божијег промисла као што се чо- век иначе храни протеинима, мастима, угљеним хидратима, микроелементима и витаминима, али ако једе разбијено ста- кло, пије сону киселину, онда ће морати да кроз одређено време има операцију желу- ца тако и овде, у оваквој, врло важној ду- ховној сфери човековог живота, као што су породица и брак, ако он буде радио све су- протно, уколико све буде испуњено мито- вима, идиотизмима и тиме шта ће ме раз -ведена другарица посаветовати па све ће водити до истог развода, као и код те дру- гарице ако ти стремиш томе, зашто онда све измишљаш и т рошиш новац на г лупе лимузине? и управо је у томе мој задатак, као старог деде – да их упозорим на ту глу- пост и да им кажем: врло пажљиво се бира породица и младожења колико мора да прође времена, према вашем мишљењу, од првог састанка до одлуке да се ступи у брак? – отац јован (крестјанкин) је говорио: го- дину – две ја према мом искуству видим, да је то добар рок али, не треба да томе при- лазимо формално јер дешава се ово: „оче, ево, мој син је напунио седам година и дове- ла сам га на исповест“ – „добро да ли си раз- говарала са њим о исповести?“ – „не“ – „да ли си му некад читала јеванђеље?“ – „не“ – „да ли он зна бар је дну молитву?“ – „не“ – „да ли си с а њим некада постила?“ – „не“ и какве везе има ш то је он на пунио седам година и што су га довели на исповест? да, има седам година, а по узрасту хришћанског живота има четири чист формализам често за време конфликта супруг наводи овакав аргумент: „ја сам мушкарац, ја сам главни“ жена одговара: „ја сам слабија, треба да слушамо мене“ да ли је уопште у породици умесно питање ко је главни – мушкарац или жена? – према замислу божијем, добро би би- ло да г лавни буде мушкарац тако је по -себно изграђена његова психа и његов ум због тога у тешким тренуцима, када то ко је главни игра неку улогу, мушкарац поста- је командир, на пример жена може бити начелник, али неког микроавиационог звања, била би с тарији по зва њу, али ко- мандир ескадриле је веома тешко да буде жена у тенковској бригади је потпуно не- могуће жена, која командује на фронту, је бесмисао, то никада није било и не може никада ни да буде о томе се ради али, рецимо да имамо овакву породи- цу: жена је 15 година старија, има два виша образовања, троје васпитане деце из првог брака, удовица је; мушкарац, видећи њену лепоту, ум, честитост, заљубио се до ушију; она га је две године проверавала, затим му је показала наклоност и рекла „да“ ако је хришћански брак и породица прота димитрије смирнов (извор: dimitrysmirnovru) март / април 2018 39 он паметан човек, наравно да ће она би ти глава породице она ће му предавати не- ке функције из свог пр венства, а он ће их усрдно испуњавати и расти и видиш, после 12–20 година, он ће постати прави мушка- рац и када она због старости буде слабила, он ће је потпуно заменити и постаће глава породице и са великим пијететом ће се од- носити ка њој, зато што га је она васпитала као друга мајка и шта је у томе лоше? треба да урадимо оно што је потребно а који је циљ? мушкарац мора жену учинити срећном, а жена мужа то је угодно богу а не просто: „ћути, глупачо, ја сам главни“ да ли је то љубав? рекли сте: „ када младић постане мушкарац“ ово је врло важно а шта да се ради, ако девојка сматра да њен изабра- ник још увек није постао мушкарац? како да он стекне те особине и да постане заиста прави мушкарац? – па, како тиме треба да се бави његов отац а не жена? – наравно то би било идеално како да се научимо да слушамо и да чујемо једно друго у породици? – увек треба да памтимо циљ и сми сао постојања породице, зашто смо је осно- вали не да бисмо се извежбали у самољу- бљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви често пастири када им дођу двоје који су посвађани, говоре: „обоје сте криви“ да ли су увек обоје криви? или је ипак неко од њих двоје, да кажемо, више крив? – не, од двоје је увек једно више криво и то најчешће мушкарац зашто мушкарац? – зато што је то његова одговорност ти си глава породице, онда и реши проблем! замислите: бунт на броду и шта, треба да обесе кувара? командиру брода се дају све претензије шта, ти не можеш да заведеш ред на броду? па, онда ће те избацити са брода и све је ре шено! зато што си неспо- собан да будеш капетан да, све је врло просто – необично просто а шта да се ради, када се конфликти појављују на религиозној основи? када је мушкарац против тога да његова супру- га иде у храм, или када је жена препрека црквеном животу мужа, не разуме га и показује своје неразумевање у минимал- но коректном облику? – ја нисам тек тако рекао у почетку раз- говора, да посматрам брак само као домаћу цркву по канонима цркве, са човеком који припада другој конфесији или другој рели- гији, брак се не може благословити, управо због тога што се ми са превише поштовања односимо према вери другог човека а че- сто бива овако: „муж ми је, ис тина, мусли- ман и брани ми да крстим децу“ а шта могу ја да кажем? то су његова деца ти си његова жена, муслиману је допуштено да се жени са хришћанком и ако је за т ебе закон тво- је религије ништа, онда какве ти претензи- је можеш да имаш? у таквој ситуацији нема помоћи или ћеш постати муслиманка, или ћеш разрушити своју породицу и живећеш сама притом није сигурно ни да ће ти доде- лити децу, зато што су тамо други обичаји пре него што пођемо у другу земљу, мора- мо да сазнамо какви су тамо обичаји ако идеш у државу под називом породица и брак, извини, треба овде све да научимо на- памет и да ли се ти слажеш са тим? шта, он је симпатичан и привлачан мушкарац? да, тако је али то није основа за брак врло је раширена ситуација о којој су написане многе књиге: двоје живе зајед- но много година, васпитавају децу, и чим деца порасту, одселе се у други град – породица почиње да се распада и има се осећај да је дом опустео, муж и жена не хришћански брак и породица 40 2/ 2018 налазе више ништа заједничко зашто се то догађа? и како да се поправи оваква ситуација? – значи да није било љубави – све с у то биле некакве другостепене обавезе де- ца су другостепена обавеза он је морао да учини своју жену срећном још је в г бјелински говорио: „када се будеш женио, мораш бити спреман да волиш жену и као старицу“ али ако је ова ко: прво ћемо са- градити кућу, онда викендицу, затим гара- жу са спаваћом собом, онда ћемо ово, по- том оно, онда ће деца отићи тамо, затим у институт а к ада се све то заврши, шта је остало? само да уједамо једно друго зато што се то, чиме смо ми живели, завршило а зар муж и жена не живе једно с другим? а на другом месту су деца на трећем месту се налазе њихови сопствени родитељи, то је таква позиција затим рођена браћа и се- стре, то је следећа позиција„извини драга, хтео бих да одем код брата да му помогнем, нећеш се бунити? он је веома болестан, има четворо деце, и жена не успева“ изгледа да су деца била на првом месту – деца су била на првом месту: „целу сам себе дала деци“ пишем одговор: „непроми- шљено“ не треба целог себе давати ни деци, ни послу, ни уметности у браку је потребно да муж даје себе жени, а жена да се даје му- жу али то не значи да не т реба да радимо већ постоји хијерархија вредности и њу поставља супруг породица постоји, иако у њој нема деце децу можемо узети из дечи- јег дома, можемо узети нећаке од оних који имају много деце и васпитати их – и у русији, и у свим хри шћанским земљама је била та- ква традиција на пример, виконти и марки- зи имају децу, а рецимо грофови и херцеги немају, онда ће гроф узети од сиромашне маркизе дете, васпитаће га као лорда, још ће му дати и титулу, замак, земљу и све примећује се да је за последњих 10–15 го- дина значајно порастао проценат развода, чији су иницијатори биле жене шта ви мислите, са чиме је то повезано? да ли мушкарци постају мекушци? – постају она се удала и види: то није ни ротвајлер, ни доберман, ни бернадинац баш је крупан, воли да једе, да се шета, све вре- ме цвили, стално му нешто треба, још и лаје на тебе и јавља јој се мисао: „добро, ако га сад оставим, биће мање прашине?“ – „мање“ – „нико неће прљати?“ – „неће“ – „нико неће тражити да се шета?“ – „неће“ „затим ћемо уштедети и на храни: он једе више него оби- чан човек“ како ми је једна жена у селу ре- кла, царство јој небеско, ниница: „сада се не исплати имати мужа боље је имати прасе“, рекла је он је своје испунио, мислим да она има троје деце овако, шта ће јој? а како да се уреди тако, да би код људи који су тек ступили у брак и који су тек почели да долазе богу, бог био на првом месту? – тад је већ касно религија се развија у породици о томе су морали да се брину отац и мајка постоје примери, када двоје налазе једно друго, мислећи да су уцрковљени, а у ствари – не, сама црквеност није лоша ствар али није толико важна, колико то народ мисли црквеност је таква поткултура у којој људи брзо препознају једно друго они могу да се нашале са неким речима псалтира, да знају све свештенике, све епископе, знају све ма- настире, могу да прочитају часове у храму али, они не знају како да воле, не знају како да се моле они не знају, како своје груди да поставе под метак, да они, ти меткови, не би доспели у груди другог човека чије име ти ни не знаш они не знају шта значи посећи- вати болесне хришћанство је још увек ве -ома плитко може бити да ће д оћи време и оно ће сазрети али са оваквом црквеношћу они остају обични совјетски људи и мисле да ће све доћи само зато што су сви они из једнодетних породица и навикли су: отво- ри уста и мама ће ти све ту ставити ја хоћу тамо – мама је већ позвала педагоге, уче за пријемни испит хоће да с е уда – и ево ве -хришћански брак и породица март / април 2018 41 ома доброг момка, ми волимо једно друго, одавно се знамо, већ је др уги месец како смо заједно и долази младић мама му је купила кошуљу, мама му је испеглала сако, мама му је о чистила ципеле истина је да мама не може да га натера да оде код фри- зера, али у крајњем случају, мама ће му шам- поном „сила ждребета“ опрати косу и он је тако добар, мирише лепо, и тако је повучен – прави младожења а онда почиње! ено га седи на кревету, а нема га да заради, да купи кобасицу, донесе је кући, исече је, да баци стару из фрижидера, да провери да се није покварила испада да у кући има још седмо- ро људи а он ништа и не зна о томе он зна само када да отвори уста и када треба да из- говори „трисвјатоје“ и „оче наш“, он то зна, али не разуме ништа од тога на томе се не може направити породица али, при томе сте рекли да мама може и тата може, чак и морају, ако су сами верујући, да утичу на ту малу цркву – па како, то је главно јер искрени хри- шћанин, назовимо га овако, мора одгово- рити на позив божији и саградити домаћу цркву – „ево, господе!“ то је уопште најбит- није дело на земљи родити, одгајити и на- учити своју децу хришћанству како ми је један дечко пришао: „оче димитрије, а да ли могу да не идем у храм?“ и ево, он ме- ни поставља задатак: шта ја морам да ура- дим као човек, који му замењује тату, деду, маму, да он пожели да иде у храм и схвати шта се тамо догађа?! и зашто ја ид ем, ни- је потребно да ме терају, чак ни када се не осећам сасвим добро, а он се осећа добро, млад је, има с едам година, али он не ће, зато што тамо не разуме ништа! и већина такозваних црквених људи ништа не разу- ме они знају да треба причешћивати децу а дете: донели су га да га причесте, а оно вришти да сви ч ују а ако га ставе на под, негде ће потрчати: бум-бум-бум и ударати ногама, јер му се тако свиђа! ради шта хоће, јер је потпуно погубљено и уопште не зна где је тата: не зна, не види га а да васпита дете – то је после тога како да жену учини срећном, главни задатак оца он мора о то- ме да размишља, он мора о томе да чита, он мора да нађе пут за то а шта да се ради када жена није задовољна својим изабраником, тиме ка- ко он издржава породицу? врло често се на тој основи појављују конфликти – уколико је она незадовољна рецимо, де- шава се ово: купила је бунду, донела је кући, обукла је и није задовољна за то постоје од- ређени дани када се купљена роба може ме- њати у браку се тако нешто не догађа због тога се морамо смирити, морамо некако на њега утицати, морамо направити целу стра- тегију живота, а то је веома тежак посао због тога, да се то не би десило, треба све унапред договорити васпитавати дете такође треба почети чим је оно зачето, чак и раније од ко- га је зачето? од мушкарца јер мушкарац не може бити само, како се то данас говори, „би- олошки отац“ – одлично! то је недовољно тај човек мора бити хришћанин, мора бити уман, племенит, јак, одважан, довољно богат (ко ће куповати бунде, зар жена, радећи на два по- сла?) и ево када треба почети тај процес вас- питања деце: избором супруга то је обострани процес јер и супруга бира, и супруг бира – наравно нико вас неће на силу вући у брак овде се можете посаветовати са ро- дитељима, са дедовима шта бисте ви посаветовали тим породицама које још увек због ових или оних разлога не могу да реше неке конфликтне ситуације? – да разговарају треба све да се догово- ре да се наоружамо трпљењем, да би с е чаша воде могла охладити само тако и са поштовањем да се понашамо једно према другом, то се подразумева  извор: мултимедијални блог протојереја дми- трија смирнова, 15 април 2016 превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица 42 2/ 2018 панчево, епархија банатска, парохијска цр- ква успења пресвете богородице отац милош пешић је, уз веома похвалне речи, благословио да пишемо о породици врачар која има петоро деце никола (43) и ивана (37) и њихова деца: ве- селин (16), љепосава (14), силва (11), петра (7) и јован (3) живе у из најмљеном стану од 46 квадрата, у згради са 18 станова у којој су сва старачка домаћинства, а с амо они и још једна породица имају децу они дају живост и радост овој старој згради дочекују нас с а осмесима на лицима никола започиње причу исповедним тоном: „ово је први пут да треба свој живот да с тавим у ријечи што ми нима- ло није лако али, драго ми је јер је у питању одличан часопис православни мисионар“ та- ко сазнајемо да су обоје родом из бих, да с у избегли током последњег рата, да су прошли кроз многе недаће, да николи нису живи ро- дитељи, а ива ни само отац, који живи у бо -санском шамцу у републици српској живе од свог рада, баве се везом предмета за црквене потребе (пешкира за крштење, венчање, пре- кривача за часне трпезе и налоње) нагла- шавају да су вредну донацију, машину за вез, добили од хуманитарне организације „срби за србе“ што је унапредило њихов рад за че- творо деце примају дечји додатак, али им мно- го значи и помоћ црквене организације вдс-а, вишедетне хришћанске породице брак и монаштво су двије стране истог новчића без једног не бива друго супружници стављају сво- ју слободу својевољно пред оног другог, као и монах који се одриче свијета зарад христа без смирења никаква жртва нема смисла, па тако ни само рађање дјеце без свијести о томе, да би на свему што чине су- пружници био божији благослов породица врачар из панчева радмила грујић март / април 2018 43 такође и братства манастира „свети стефан“ у сланцима, као и многих пријатеља пут до вере? никола: рођен сам у сарајеву, од оца весе- лина и мајке силвеимам млађег брата младе- на који живи у београду, ожењен је и има тро- је дјеце наш отац је био православне, а мајка римокатоличке вјероисповјести славили смо два божића и два васкрса, па и славу, али није се ишло у цркву почетком рата избјегли смо из сарајева у кључ мати се врло брзо разбо- љела, и код тетке у београду боравила да би се могла лијечити на онкологији боловал�

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата �