Претрага садржаја

Свеска: 370 | Блажени миротворци
... господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много ви- ше од онога што сте ви њему дали! слава богу и свима светима!  све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много више од онога што сте ви њему дали! сведочанство св нектарије егински, новија икона (извор: википедија) 60 6 / 2019 нашем брату, златку васиљевићу, по- требна је помоћ овај младић из угледне свештеничке породице болује од мишићне атрофије, тешког обољења ко- је је у последњих неколико месеци узна- предовало, озбиљно угрожавајући сваки његов будући корак трошкови изузетно скупих терапија већ су исцрпли скромни буџет његових родитеља, који се сада с на- дом и поверењем обраћају свакоме од нас, с молбом да, у оквиру својих могућности, подржимо њихову борбу за златково изле- чење интензивне физиотерапије којима је златко последњих месеци био подвргнут дале су изузетне резултате, али лекарски конзилијум из београда сматра да се до трајног и одрживог решења може доћи је- дино оперативним захватом на познатој турској клиници, специјализованој за ову врсту интервенција у ту сврху неопходно је прикупити нешто више од 6000,00 (шест хиљада) евра, што је превисока сума за ње- гове најближе, али итекако достижна уко- лико свако од нас угради своју малу жртву у један тако велики циљ – златков чврст и самосталан корак  милосрђе „иди, па и ти чини тако“ (лк 10, 25–37) свој прилог можете уплатити на следеће начине: 1 уплатом на текући рачун златкове мајке верице: 170–0010393714000–95, отворен код unicredit банке 2 postnet уплатницом на телефон: +381 64 9453954, на име: верица васиљевић, народног фронта, бр 17, борча, београд новембар / децембар 2019 61 у издању удружења поетских стваралаца (уредник – анђелко заблаћански) изашла је књига уочи божића марије богданович (1869–1896) марија апанасовна мјакота, удата богда- нович, мајка је чувеног белоруског песника- класика максима богдановича по записима максимовог оца адама јегоровича, млади песник је управо од мајке марије наследио књижевни таленат и љубав према писаној речи приме- тићемо да мајка и син имају много сличности – обоје су за собом оставили по једно дело: мајка – приповетку „уочи бо- жића“, а син – збирку песама „венац“ и мајка и син су дели- ли љубав према белоруском језику, физички врло слични, а обоје су у узрасту од 27 годи- на преминули од туберкулозе, остављајући за собом вели- ку празнину у култури своје земље у књижевном музеју мак- сима богдановича у минску, националном историјском музеју републи- ке белорусије, белоруској државној архи- ви-музеју књижевности и уметности, музе- ју максима богдановича у гродну чувају се оригиналне фотографије, документи, писма и одређени предмети, који су припадали марији апанасовној ова изузетна жена је завршила минско женско трогодишње учи- лиште 1882 године (у успоменама адама ј богдановича та школа се назива „женским александровским училиштем“), а потом је пошла је земску учитељску школу у петер- бургу, 1886 године студије није заврши- ла, јер је 30 октобра 1888 године склопила брак са адамом ј богдановичем у хмари- на-городетској цркви минског округа (сада сјомков град) живела је у минску, а 1892 године породица богданович се сели у грод- но марија апанасовна је имала четворо деце, које је изродила у шест година брака: вадима (1890–1908), максима (1891–1917), лава (1893–1918), нину (1896– 1897) много је читала, била је музички надарена у минску и петербургу често је посећи- вала концерте, свирала је на фортепијану смрт мајке и, повезан са њом, одлазак породице из белорусије (у њижни новго- род, у русију) слио се у дечјој свести максима богдановича у трагичну симбиозу, која се претворила у поетском ства- ралаштву у једну од централ- них слика – мајку–отаџбину приповетка „уочи божића“ је врло топла, људска прича о љубави и борби за живот, о жртвовању мајке за своју децу, грубости и хладноћи света пре- ма незаштићеним бићима – двоје деце, који су тек закорачили у живот ова приповетка мами сузе и „закива“ пажњу читаоца за њу, чини да се замислимо над питањима хумано- сти и смисла живота, разумевању туђег бола таква прича, писана срцем једне младе жене, никога не може да остави равнодушним излазак књиге омогућили су књижевни музеј максима богдановича у минску и удру- жење поетских стваралаца  мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем

-ВАСИЉЕВИЋУ-