-ВАСЕЉЕНСКУ-
1
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...идризовић хришћанство и хеленизам да од хришћанства начиниВАСЕЉЕНСКУ 📌 религи-
ју? павле је ово успевао захваљујући христу
који му је давао моћ (фил 4, 13) али не треба
да заборавимо да бог „ни у ком случ
...идризовић хришћанство и хеленизам да од хришћанства начини
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
 | Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... наслеђе код апостола павла питање образовања у хришћанским општинама није постојало пре краја ii и почетка iii века после христа поставља се питање како је апостол павле успео да посеје јеванђељску реч у римском царству и хришћанска паидеја ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам да од хришћанства начини васељенску религи- ју? павле је ово успевао захваљујући христу који му је давао моћ (фил 4, 13) али не треба да заборавимо да бог „ни у ком случају не занемарује и не умањује људски чинилац и његове људске способности у мисионаре- њу“ овде настаје ново питање да ли је павле осим јудејског образовања поседовао и хеленско образовање (дап 22, 3)? постоје два правца у науци и оба су исувише једно- страна први је једнострано наглашавао хеленски утицај на обликовање његове бого- словске мисли, а други је искључиво подвлачио утицај јудејске теологије у његовим делима павле се родио у граду тарсу који је био познато средиште хеленског образовања и место у коме су се сусретали путујући философи у то време у тарсу хеленско образовање могло је да се стекне не само на универзитетима него и од разноразних стоичких или киничких философа, који су лутајући од места до места проповедали на градским трговима у павловим посланицама можемо приметити да је он сигурно био познавалац народне мудрости и верско-философских струјања свога вре- мена и то до те мере да се у посланицама и беседама користио изрекама хеленских писаца павле је стојећи на узвишеном тлу атинског аеропага проповедао хеленским философима (стоицима и епикурејцима), који су имали обичај да своје расправе воде у самом средишту хеленског света (дап 17, 22 и даље) у тој проповеди павле цитира последњи од сачувана чети- ри стиха епског песника епеменида: „јер у њему живи- мо, мичемо се и јесмо“; и хеместих из аратових небе- ских појава: „јер и род смо његов“; између ова два цитата је уметнуто: „како и неки од ваших песника рекоше“ у посланици титу постоји још један цитат од песника епеменида, други од четири сачувана стиха овог епичара: „крићани су свагда лажљиви, зле звери, беспослени трбуси (тит 1, 12)“ постоји још један индиректан навод у првој посланици коринћанима из комедије таида најпопуларнијег писца нове хеленске комедије менандра: „рђави разговори кваре добре обичаје (кор i, 15, 33)“ на основу ових примера у који- ма апостол павле цитира хеленске писце, каравидо- пулос даје свој закључак: „ови малобројни примери показују да павле није равнодушан према хеленском предању и образовању свога времена, и да је добро умео да га употреби, када би му затребало да се њиме послужи зарад мисионарских циљева“ први помен о паидеји код апостола филипа први помен о паидеји код хришћана имамо у апо- крифним делима апостола филипа, познијој хри- шћанској књижевности, где аутор понекад настоји да варира ситуације које се јављају у делу његовог прет- ходника, апостола павла као и павле, филип долази у атину и проповеда хеленским философима у тој проповеди, филип им је рекао да је христос дошао да свету донесе нову културу (он каже paidei/a) да би довршио и надоместио стару културу називајући хришћанство христовом паидејом, филип наглашава намеру да хришћанство представи наставком хеленске паидеје стављањем христа у средиште нове културе, хеленска паидеја је постала инструмент тј увод (propa- idei/a) за хришћанску паидеју 14 l3/2009 свештеник угрин в поповић живот у христу од себе ка другима човек, као биће односа – друштва, гради се према окружењу у зависности од тога како се односи пре- ма самоме себи зато је христос и нагласио у јеванђељу да треба да љубимо ближње своје као сами себе јер је једино такав начин нелицемеран, целовит, па самим тим и пријемчив за једну духовну размену која би узводила ка обостраном напредова- њу, с обзиром да љубав није само пука емоција већ начин живота, модел опхођења, који ако оствари- мо у себи можемо делити са други- ма што је једино и логично, у крај- њој анализи, пошто оно што нема- мо не можемо ни дати, односно поделити, тако да нас то води до јед- не друге истине а она је да човек суштински није свој ако не љуби себе а волети себе значи знати за себе, освестити се, прихватити себе прича о талантима прича о талантима јесте потврда реченог а сведочи још и о потреби узрастања које, да би било могуће, неопходно је открити – саздати темељ неопходно је знати са чим се располаже не би ли се то исто умно- жавало, надограђивало љубити себе - јесте управо позив на откривање тог темеља како би се, даље, могла на тим основама градити конструкција хри- шћанског начина бивствовања међутим, ма колико то у теорији једноставно и познато звучало, у пракси се то показује скоро као немогућа ствар, недосежан подухват зашто је то тако, многи би знали да кажу, чак и да дају примере, да наведу покушаје, али само ретки ће о томе ћутати и само ти ретки ће на том темељу градити уска стаза и мали број људи који њоме корача, није уска, као што ни број није мали, због тога што је она превише захтевна, оптерећујућа за човека, већ је она тако уска а број је тако мали из разлога што је сам човек себи понајмање јасан иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упознат, мистерија звана човек и даље остаје недоку- чива, неспозната „спознај самог себе“ – јесте макси- ма стара колико и човек али потрага као да се обуста- вила и сам човек као да је поверовао да је технолошким достигнућима прева- зишао потребу за самоспознавањем зато се није ни зачудити савременим односима међу људима, отуђењу и суровости, јер ако човек не воли себе не може ни другога волети ако у себи није открио лик божији немогуће му је да га и у другоме препозна а онда лицемерје, а онда замена теза, односно проглашавање закона божијег за ново- га бога, а човека за средство – никако за циљ у таквој консталацији односа пут ка христу своди се на механички ритам испуњавања одређених норми, док се царство тумачи као награда за оства- ривање квоте праведности таква, готово роботска логика, све више удаљује човека од бога, али и од њега самог, што ће рећи и од других но, како је лак- ше прихватити ту механичку логику, у којој готово да и не учествујемо, него ли стварни, личносни раст, као продукт размишљања срцем (а у односу и опитовању са другим на начин литургијског саостваривања), тако и стаза која је водиља ка христу бива уска јер се њоме ређе иде, а не стога што је превише захтевна или оптерећујућа за човека њоме могу корачати остварени, самоспознати људи, с обзиром на то да христос потребује целог човека, заокружену лич- ност; то ће рећи – човека са именом, у односу који је, самим тим, способан и за однос са њим а тај однос јесте најбитнији, њиме дајемо, њиме се остварујемо – мењамо, њиме чинимо цркву, њиме предокушамо царство како ништа у науци христовој није тек пуке форме исказано, то потреба личносног односа јесте у суштини егзистенцијална потреба човека за богом, човека за животом идентитет, оно ко смо ми, гради се односом иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упо- знат, мистерија звана човек и даље остаје недокучива, неспозната православни мисионар l 15 свештеник угрин в поповић живот у христу од себе ка другима и претпоставка је сусрета са богом то је веома битан, чак преломан, сегмент хришћанског узрастања сетите се богаташа и лазара; оно што је суштинска разлика између њих двојице јесте то да лазар има име, а богаташ је тек општи појам, један од многих - анонимус ако кренемо тим током да размишљамо онда се можемо запитати да ли је закон тај који је пре- судан (с обзиром да је богаташ знао за авраа- ма, а како можемо наслутити из текста имао је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је алтернатива поштовању закона у том временском периоду повлачила за собом каменовање као последицу), или је ипак потребно нешто више - друго, а зарад чега је лазар имао име, а богаташ не то нас поново враћа односу, заправо потреби за њиме као претпоставци изградње идентитета; дакле, личности роботски систем грешка механичког приступа хришћанском начину живота је управо у томе што апостро- фира закон, норму, као оно најбитније у чове- ковом ходу ка христу, а гради се у међуљуд- ским односима излажући оно шта не треба, шта се не смечинити, као форму придржава- ња том истом закону, норми међутим, то је погрешно барем из два разлога први би био тај да оно што је најбитније бива затамњено мање битним стварима који уместо да буду израз, у оваквом реду ствари, заузимају место суштине; док је други разлог тај што човек не бива упућен у оно шта треба, већ се искључиво троши у уздржавању од онога шта не треба, шта не сме, не покушавајући да догледа зашто то не треба, односно, шта заправо треба у данашње време изузетно брзог начина живљења ова логика јесте изузетно опасна фото: д олуић 16 l3/2009 јер, већ незаинтересованог човека гура још више у роботски систем „здраво за готово“ начина усвајања било чега поменути први разлог због чега оваква логика није препоручљива јесте управо и у томе што такав начин може подарити само једностран идентитет човеку, изражен одговором на питање шта сам – добар човек, праведан, рђав, покварен закриљујући собом оно најбитније (чији одговор јесте уједно и суштинска разлика између богаташа и лазара) изражено одгово- ром на питање ко сам – угрин, јелена, горан, тања које нас и опредељује за сусрет са христом; шта више – његова је претпоставка да би се дошло до правилног приступа односу са дру- гима, мора се најпре имати правилан приступ односу према себи што нас доводи до потребе за превазилаже- њем оног другог, горе поменутог, разлога због чега роботска логика није добра пре свега и због тога што човек није робот, бог га није таквим створио, па самим тим вероватно и не очекује да човек сам од себе то себи направи зато је битно да сам човек зна шта треба, шта сме, шта хоће јер на такав начин учествује, гради се, сазрева сасвим је логично да човек који зна шта треба, и чини то, неће, нити може, да ради оно шта не треба са друге стране, ако само избегава оно шта не треба није извесно да ће доћи и до онога шта треба, а сасвим је вероватно да у томе неће учествовати јер, ако не живимо на улици не значи да ћемо живети у палати, док готово увек ако живимо у палати, сасвим је сигурно да нећемо живети на улици данас није ништа више до израз онога јуче, као што и оно сутра неће бити ни за јоту другачије од онога каквим га учинимо данас, јер ће то бити нечије јуче као што је и ово сада било нечије сутра православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој уче- ствујемо припремајући свет, целокупну творевину, за сусрет са творцем да ли ће то бити радосни сусрет или туга суочења са ништавилом, одгонетнућемо оног момента када суштински будемо схватили да од нас зависи мир вам православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој учествујемо припремајући свет, цело- купну творевину, за сусрет са творцем православни мисионар l 17 илија јокић хришћански живот слобода у цркви обично се каже да живимо у времену када је чове- чанство достигло највећи степен слободе, најбоље услове за живот, да свако од нас живи много слободни- је него што су живели наши стари робовласнички начин друштвеног уређења је одавно ишчезао, зашти- ћене су националне и сваке друге мањине, људи ужива- ју у свим овоземаљским благодетима данас углавном све религије проповедају неко виђење слободе, али хришћанство је своје основно догматско учење засновало на слободи код самог настајања ове рели- гије одмах се примећивао њен сукоб са тадашњим верским учењима за разлику од ста- роримске религије хри- шћанство је укидало неједнакости, није било робова, сиромашних, богатих, пред богом су сви једнаки то се римљанима никако није допадало и зато је хришћанство толико и стра- дало у прва три века за разлику од њих, јеврејима се никако није свидела идеја о царству небе- ском, о вечном животу, о једном народу, о томе да више нема изабра- ног народа, да је бог, бог свих људи када посматрамо космолошко учење првих хришћана и однос бога и света, схватамо целокупну претпоставку учења цркве о слободи да бисмо то разумели морамо поћи од самог стварања света обично се каже да бог ствара свет из љубави, схватањем те љубави долазимо до истине констатујемо да је бог створио свет ни из фото: д олуић православни мисионар l 19 замислите мали град у тексасу који броји 20000 ста- новника и кога карактерише фраза „being in the buckle of the bible belt“ (то је неформални израз за област у сад у којој доминирају социјални конзерва- тивисти евангелистичког протестантизма) то је кер- вил у тексасу, у коме има близу 80 цркава многе од њих су велике, добростојеће протестантске цркве са близу 900 чланова у некима од њих пастор једне од тих протестантских цркава се појављује на национал- ној телевизијској станици tbn ова станица носи назив тројство и достиже гледаност од око милион људи широм света сада замислите групу мању од 20 православних хришћана који учествују у светој литургији у дневној соби једног од парохијана то је наша мала мисионарска заједница – покров пресвете богородице ова мисионарска црква није другачија од осталих који ничу свуда по америци кервил је лоци- ран приближно један сат северно од сан антонија православна вера никада није представљена овде, а најближа православна црква на западу налази се у граду ел пасо, на мексичкој граници удаљеној од нас 7 сати овај разговор је вођен са оцем павлом брхолтом (paul burholt), римокатолич- ким преобраћеником, који је одра- стао у енглеској и који је дипломирао на оксфорду преселио се у њујорк пре 20 година први пут је дошао у тексас ради лечења током тог периода ходо- частио је до сан франци- ска где је исцељен над моштима св јована максимовића молимо се да овај интервју не осветли само православље у америци, већ и да вас инспирише старом изреком: „увек је корисно с времена на време вратити се на основу“ zоче павле, реците нам како сте постали право- славни свештеник - ни сам не знам како сам постао православни све- штеник било је то по божијем промислу није била моја намера да постанем свештеник, ја сам само поже- лео да постанем православан заправо, уколико се вратим у своје рано детињство, боље рећи, када сам био тинејџер, почео сам да читам о молитви исусу, а био сам и у блиским односима са неким људима у римокатоличкој цркви којој сам припадао те су ми многи од њих препоручили да читам православну литературу због духовне дубине, али и древне класичне духовности која је, како сам веровао, била део римокатоличке традиције у наредним годинама то је било оно чему сам се посветио са 32 године сам посетио свету гору у грчкој, што се испоставило као велика тачка преокрета имао сам привилегију да сретнем истакнуте личности у мана- стиру симоно-петра, али и у другим манастири- ма иако сам дошао само као ходоча- сник желећи да научим о максим и ирена морган интервју православна мисионарска црква у тексасу 20 l3/2009 молитви православне цркве, постао сам тада убеђен да је потребно да будем у тој цркви, и да нисам баш у свему томе као што сам формално мислио да јесам али околности су биле какве су биле, своју одлуку сам одложио на неколико година, а касније је мојој жени и мени дата друга шанса, овде у америци, где нам је православље открио предиван свештеник отац андреј трегубов у клермонту (њу хемшир) и заједница при цркви светог васкрсења христовог то је постало и место где сам, на крају, и примљен у православну цркву много пута сам пожелео да сам то урадио раније, али очигледно је то било испуњење мог духов- ног живота који сам покушавао да водим као и студи- ја које сам завршио и тако сам почео да подучавам и да делим своју веру са осталима помислио сам да би било добро да постанем ђакон, али сам на наговор да будем православни свештеник на крају и постао zоче павле, можете ли нам рећи нешто о капели и парохијској заједници у кервилу? - веома је интересантан начин на који сам дошао у тексас пролазио сам кроз личне кризе у свом животу које су ме натерале да увидим да је живот кратак и да је потребно да одлучим како ћу на најбољи начин да служим богу са благословом епископа, преместио сам се са североистока ка југу и дошао у тексас и тако сам дошао до централне регије тексаса познатије као hill country наша црква је посвећена покрову пре- свете богородице, што је веома занимљиво ова икона говори о историји словенског народа, који су тада били пагани, и којима се док су опкољавали велики град константинопољ, мајка божија појавила као визија штитећи народ својим покровом најзанимљи- вији део у тој причи је онај који показује да је славље- ње покрова пресвете богородице израженије међу словенима који су били пагани, него међу грцима који су тада били хришћани под опсадом хтели смо да будемо под заштитом пресвете богородице и њеног покрова због лепоте значења, њеног бдења над нама наша црква постоји мало више од три године а све је почело веома сиромашно, са само неколико људи у приватној кући сада имамо лепу капелу свако ко ју је посетио или је само видео на нашем сајту морао се сложити да је подједнако лепа као и многе друге пра- вославне цркве наш циљ као мисионарске цркве, али и мој као свештеника, јесте да служимо другима то значи да служимо недељом свету литургију али не само то, већ и да суботом имамо вечерњу службу, а у току великог часног поста велико бденије такође, током часног поста служимо и друге лепе службе – велики канон св андреја критског као и литургију пређеосвећених дарова мислимо да без обзира што нас је мало и што нам је заједница тако сиромашна људима, не треба да будемо поштеђени ових благосло- ва ово је био наш циљ сви исто размишљамо на ову тему, иако не можемо увек сви да присуствујемо слу- жбама овде нудимо некакву другачију америку већина људи на америку гледа као на материјалистич- ки оријентисану и плитку нажалост, ово је општа слика америке, али заправо постоји и она друга стра- на, дубоко религиозна америка која је презрена од стране интелектуалних кругова а овде, у централној регији тексаса, постоји око 80 цркава и то само у малом граду кервилу који броји 20000 становника можете ли да замислите: 80 цркава! и то су људи који воле господа и који верују у господа исуса христа на свој начин, не на православан оно што им недостаје јесте делић православне вере такође им недостаје и аскетска и морална одговорност коју је немогуће доби- ти у цркви у којој се налази само неколико искрених људи а то је оно што ми можемо да понудимо тим православни мисионар l 21 мислим да је најважни- је да постоје мирјани који редовно долазе на службе служба облику- је наш духовни и инте- лектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље људима – суштину трудимо се да то и урадимо путем наших служби и да некако допремо до тих људи чини ми се да имамо божији благослов zпошто не добијате плату, да ли то значи да радите и неки други посао? - то је веома добро питање ја имам диплому и лиценцу да радим као психотерапеут и брачни савет- ник слично као други свештени- ци, начин на који зарађујем за живот је веома близак мом свеште- ничком позиву али мислим да постоји и други поглед на ову ситу- ацију у америци не очекујемо помоћ од државе постоји и изрека која каже: „онај ко плаћа свирача, тај и наручује песму“, што значи да онај ко те финансира тај те и кон- тролише тако да у пракси можемо рећи да све што добијемо од наше цркве добијамо у љубави био би заиста благослов да имамо све, али на неки начин чињеница да немамо све је у ствари благо- слов наша ситуација у америци доста подсећа на ране хришћане који нису добијали помоћ од владара и који су све радили из љубави црпећи себе као што је и господ давао себе за нас многе велике ствари бисмо могли да урадимо уколико бисмо имали средстава и инфраструктуру, као и подршку владе веома је тужно што то немамо, али са друге стране имамо нешто мно- го вредније то је сведочанство херојске жртве у цркви покрова пресвете богородице попадија и ја имамо десетак људи који јуначки подносе финансијску жртву, или то чине својим молитавама, талентима, временом које улажу како би православље представили овом граду ово не би могао да понуди нити цар нити пред- седник ово се догађа из љубави или си следбеник господа или ниси уколико одлучиш да следиш хри- ста, ако верујеш да је он једини син господа и спаси- теља нашег онда све проистиче из тога нећеш рећи: „урадио сам то и то је довољно“, зато што је то питање твог спасења из отвореног срца долази љубави ода- кле црпимо снагу за то? једноставно црпимо је из молитви, служби, свете литургије, молитве исусу и нашег духовног живота и то је све оно што се трудимо да гајимо у нашој православној заједници zкоји су напори морали да буду уложени како би се православље ширило? ово је веома важно питање зато што смо на терито- рији која није традиционално православна постоји јака религијска култура у тексасу, али то је веома различито хришћанство шта је потребно да урадимо? једна ствар коју свештеник може да уради јесте да носи мантију и крст што је чешће могуће у неправославној култу- ри то није ни мало лако морате се при- лагодити иако америка заговара слобо- ду личности мислим да ово није клише и да без обзира на све увек постоји доза притиска која нас тера да изгледамо као и сви остали тако да мислим да је добро да свештеник стално носи мантију и крст зато што такав изглед провоцира питања код других дакле, то је јед- на ствар лаици су углавном ти који шире веру запамти- те, свештеник је ту да подиг- не оне који су већ преобра- ћени често волим да кажем да су мирјани свештеници онима који се још нису преобратили, онима који су друге вере, хришћанима који нису православни, чак и онима који нису хришћа- ни шта је оно што ради- мо за оне људе који су изван православне цркве? мислим да је најважније да постоје мирјани који редовно долазе на слу- жбе служба о б л и к у ј е 22 l3/2009 наш духовни и интелектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље можемо да видимо шта значи бити у божијој милости и шта је то покајање, шта је то грех, шта је то духовна борба, подвиг ово су веома важна, основна питања која нису разумљива онима који нису православни зато је нео- пходно да имамо лаике који живе овим животом, јер они најбоље могу да духовни живот пренесу на оне који нису хришћани поред овога, много могу да допринесу и предавања и разговори који су јавни а имају везе са темама које овде занимају људе неке од тих тема су: ко је био исус, шта је то грех, шта је то спасење, а православни одговор на ова питања је мно- го другачији и невероватно лепши и од веће помоћи од онога што су до тада имали прилику да чују посто- јање места, видљиве цркве са крстом и знаком да је православна и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају
... наслеђе код апостола павла питање образовања у хришћанским општинама није постојало пре краја ii и почетка iii века после христа поставља се питање како је апостол павле успео да посеје јеванђељску реч у римском царству и хришћанска паидеја ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам да од хришћанства начини васељенску религи- ју? павле је ово успевао захваљујући христу који му је давао моћ (фил 4, 13) али не треба да заборавимо да бог „ни у ком случају не занемарује и не умањује људски чинилац и његове људске способности у мисионаре- њу“ овде настаје ново питање да ли је павле осим јудејског образовања поседовао и хеленско образовање (дап 22, 3)? постоје два правца у науци и оба су исувише једно- страна први је једнострано наглашавао хеленски утицај на обликовање његове бого- словске мисли, а други је искључиво подвлачио утицај јудејске теологије у његовим делима павле се родио у граду тарсу који је био познато средиште хеленског образовања и место у коме су се сусретали путујући философи у то време у тарсу хеленско образовање могло је да се стекне не само на универзитетима него и од разноразних стоичких или киничких философа, који су лутајући од места до места проповедали на градским трговима у павловим посланицама можемо приметити да је он сигурно био познавалац народне мудрости и верско-философских струјања свога вре- мена и то до те мере да се у посланицама и беседама користио изрекама хеленских писаца павле је стојећи на узвишеном тлу атинског аеропага проповедао хеленским философима (стоицима и епикурејцима), који су имали обичај да своје расправе воде у самом средишту хеленског света (дап 17, 22 и даље) у тој проповеди павле цитира последњи од сачувана чети- ри стиха епског песника епеменида: „јер у њему живи- мо, мичемо се и јесмо“; и хеместих из аратових небе- ских појава: „јер и род смо његов“; између ова два цитата је уметнуто: „како и неки од ваших песника рекоше“ у посланици титу постоји још један цитат од песника епеменида, други од четири сачувана стиха овог епичара: „крићани су свагда лажљиви, зле звери, беспослени трбуси (тит 1, 12)“ постоји још један индиректан навод у првој посланици коринћанима из комедије таида најпопуларнијег писца нове хеленске комедије менандра: „рђави разговори кваре добре обичаје (кор i, 15, 33)“ на основу ових примера у који- ма апостол павле цитира хеленске писце, каравидо- пулос даје свој закључак: „ови малобројни примери показују да павле није равнодушан према хеленском предању и образовању свога времена, и да је добро умео да га употреби, када би му затребало да се њиме послужи зарад мисионарских циљева“ први помен о паидеји код апостола филипа први помен о паидеји код хришћана имамо у апо- крифним делима апостола филипа, познијој хри- шћанској књижевности, где аутор понекад настоји да варира ситуације које се јављају у делу његовог прет- ходника, апостола павла као и павле, филип долази у атину и проповеда хеленским философима у тој проповеди, филип им је рекао да је христос дошао да свету донесе нову културу (он каже paidei/a) да би довршио и надоместио стару културу називајући хришћанство христовом паидејом, филип наглашава намеру да хришћанство представи наставком хеленске паидеје стављањем христа у средиште нове културе, хеленска паидеја је постала инструмент тј увод (propa- idei/a) за хришћанску паидеју 14 l3/2009 свештеник угрин в поповић живот у христу од себе ка другима човек, као биће односа – друштва, гради се према окружењу у зависности од тога како се односи пре- ма самоме себи зато је христос и нагласио у јеванђељу да треба да љубимо ближње своје као сами себе јер је једино такав начин нелицемеран, целовит, па самим тим и пријемчив за једну духовну размену која би узводила ка обостраном напредова- њу, с обзиром да љубав није само пука емоција већ начин живота, модел опхођења, који ако оствари- мо у себи можемо делити са други- ма што је једино и логично, у крај- њој анализи, пошто оно што нема- мо не можемо ни дати, односно поделити, тако да нас то води до јед- не друге истине а она је да човек суштински није свој ако не љуби себе а волети себе значи знати за себе, освестити се, прихватити себе прича о талантима прича о талантима јесте потврда реченог а сведочи још и о потреби узрастања које, да би било могуће, неопходно је открити – саздати темељ неопходно је знати са чим се располаже не би ли се то исто умно- жавало, надограђивало љубити себе - јесте управо позив на откривање тог темеља како би се, даље, могла на тим основама градити конструкција хри- шћанског начина бивствовања међутим, ма колико то у теорији једноставно и познато звучало, у пракси се то показује скоро као немогућа ствар, недосежан подухват зашто је то тако, многи би знали да кажу, чак и да дају примере, да наведу покушаје, али само ретки ће о томе ћутати и само ти ретки ће на том темељу градити уска стаза и мали број људи који њоме корача, није уска, као што ни број није мали, због тога што је она превише захтевна, оптерећујућа за човека, већ је она тако уска а број је тако мали из разлога што је сам човек себи понајмање јасан иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упознат, мистерија звана човек и даље остаје недоку- чива, неспозната „спознај самог себе“ – јесте макси- ма стара колико и човек али потрага као да се обуста- вила и сам човек као да је поверовао да је технолошким достигнућима прева- зишао потребу за самоспознавањем зато се није ни зачудити савременим односима међу људима, отуђењу и суровости, јер ако човек не воли себе не може ни другога волети ако у себи није открио лик божији немогуће му је да га и у другоме препозна а онда лицемерје, а онда замена теза, односно проглашавање закона божијег за ново- га бога, а човека за средство – никако за циљ у таквој консталацији односа пут ка христу своди се на механички ритам испуњавања одређених норми, док се царство тумачи као награда за оства- ривање квоте праведности таква, готово роботска логика, све више удаљује човека од бога, али и од њега самог, што ће рећи и од других но, како је лак- ше прихватити ту механичку логику, у којој готово да и не учествујемо, него ли стварни, личносни раст, као продукт размишљања срцем (а у односу и опитовању са другим на начин литургијског саостваривања), тако и стаза која је водиља ка христу бива уска јер се њоме ређе иде, а не стога што је превише захтевна или оптерећујућа за човека њоме могу корачати остварени, самоспознати људи, с обзиром на то да христос потребује целог човека, заокружену лич- ност; то ће рећи – човека са именом, у односу који је, самим тим, способан и за однос са њим а тај однос јесте најбитнији, њиме дајемо, њиме се остварујемо – мењамо, њиме чинимо цркву, њиме предокушамо царство како ништа у науци христовој није тек пуке форме исказано, то потреба личносног односа јесте у суштини егзистенцијална потреба човека за богом, човека за животом идентитет, оно ко смо ми, гради се односом иако се отишло до месеца и иако је сав свет откривен и упо- знат, мистерија звана човек и даље остаје недокучива, неспозната православни мисионар l 15 свештеник угрин в поповић живот у христу од себе ка другима и претпоставка је сусрета са богом то је веома битан, чак преломан, сегмент хришћанског узрастања сетите се богаташа и лазара; оно што је суштинска разлика између њих двојице јесте то да лазар има име, а богаташ је тек општи појам, један од многих - анонимус ако кренемо тим током да размишљамо онда се можемо запитати да ли је закон тај који је пре- судан (с обзиром да је богаташ знао за авраа- ма, а како можемо наслутити из текста имао је и одређено поштовање тог закона, поготово ако знамо да је алтернатива поштовању закона у том временском периоду повлачила за собом каменовање као последицу), или је ипак потребно нешто више - друго, а зарад чега је лазар имао име, а богаташ не то нас поново враћа односу, заправо потреби за њиме као претпоставци изградње идентитета; дакле, личности роботски систем грешка механичког приступа хришћанском начину живота је управо у томе што апостро- фира закон, норму, као оно најбитније у чове- ковом ходу ка христу, а гради се у међуљуд- ским односима излажући оно шта не треба, шта се не смечинити, као форму придржава- ња том истом закону, норми међутим, то је погрешно барем из два разлога први би био тај да оно што је најбитније бива затамњено мање битним стварима који уместо да буду израз, у оваквом реду ствари, заузимају место суштине; док је други разлог тај што човек не бива упућен у оно шта треба, већ се искључиво троши у уздржавању од онога шта не треба, шта не сме, не покушавајући да догледа зашто то не треба, односно, шта заправо треба у данашње време изузетно брзог начина живљења ова логика јесте изузетно опасна фото: д олуић 16 l3/2009 јер, већ незаинтересованог човека гура још више у роботски систем „здраво за готово“ начина усвајања било чега поменути први разлог због чега оваква логика није препоручљива јесте управо и у томе што такав начин може подарити само једностран идентитет човеку, изражен одговором на питање шта сам – добар човек, праведан, рђав, покварен закриљујући собом оно најбитније (чији одговор јесте уједно и суштинска разлика између богаташа и лазара) изражено одгово- ром на питање ко сам – угрин, јелена, горан, тања које нас и опредељује за сусрет са христом; шта више – његова је претпоставка да би се дошло до правилног приступа односу са дру- гима, мора се најпре имати правилан приступ односу према себи што нас доводи до потребе за превазилаже- њем оног другог, горе поменутог, разлога због чега роботска логика није добра пре свега и због тога што човек није робот, бог га није таквим створио, па самим тим вероватно и не очекује да човек сам од себе то себи направи зато је битно да сам човек зна шта треба, шта сме, шта хоће јер на такав начин учествује, гради се, сазрева сасвим је логично да човек који зна шта треба, и чини то, неће, нити може, да ради оно шта не треба са друге стране, ако само избегава оно шта не треба није извесно да ће доћи и до онога шта треба, а сасвим је вероватно да у томе неће учествовати јер, ако не живимо на улици не значи да ћемо живети у палати, док готово увек ако живимо у палати, сасвим је сигурно да нећемо живети на улици данас није ништа више до израз онога јуче, као што и оно сутра неће бити ни за јоту другачије од онога каквим га учинимо данас, јер ће то бити нечије јуче као што је и ово сада било нечије сутра православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој уче- ствујемо припремајући свет, целокупну творевину, за сусрет са творцем да ли ће то бити радосни сусрет или туга суочења са ништавилом, одгонетнућемо оног момента када суштински будемо схватили да од нас зависи мир вам православни начин живота није идеја са којом се слажемо већ реалност у којој учествујемо припремајући свет, цело- купну творевину, за сусрет са творцем православни мисионар l 17 илија јокић хришћански живот слобода у цркви обично се каже да живимо у времену када је чове- чанство достигло највећи степен слободе, најбоље услове за живот, да свако од нас живи много слободни- је него што су живели наши стари робовласнички начин друштвеног уређења је одавно ишчезао, зашти- ћене су националне и сваке друге мањине, људи ужива- ју у свим овоземаљским благодетима данас углавном све религије проповедају неко виђење слободе, али хришћанство је своје основно догматско учење засновало на слободи код самог настајања ове рели- гије одмах се примећивао њен сукоб са тадашњим верским учењима за разлику од ста- роримске религије хри- шћанство је укидало неједнакости, није било робова, сиромашних, богатих, пред богом су сви једнаки то се римљанима никако није допадало и зато је хришћанство толико и стра- дало у прва три века за разлику од њих, јеврејима се никако није свидела идеја о царству небе- ском, о вечном животу, о једном народу, о томе да више нема изабра- ног народа, да је бог, бог свих људи када посматрамо космолошко учење првих хришћана и однос бога и света, схватамо целокупну претпоставку учења цркве о слободи да бисмо то разумели морамо поћи од самог стварања света обично се каже да бог ствара свет из љубави, схватањем те љубави долазимо до истине констатујемо да је бог створио свет ни из фото: д олуић православни мисионар l 19 замислите мали град у тексасу који броји 20000 ста- новника и кога карактерише фраза „being in the buckle of the bible belt“ (то је неформални израз за област у сад у којој доминирају социјални конзерва- тивисти евангелистичког протестантизма) то је кер- вил у тексасу, у коме има близу 80 цркава многе од њих су велике, добростојеће протестантске цркве са близу 900 чланова у некима од њих пастор једне од тих протестантских цркава се појављује на национал- ној телевизијској станици tbn ова станица носи назив тројство и достиже гледаност од око милион људи широм света сада замислите групу мању од 20 православних хришћана који учествују у светој литургији у дневној соби једног од парохијана то је наша мала мисионарска заједница – покров пресвете богородице ова мисионарска црква није другачија од осталих који ничу свуда по америци кервил је лоци- ран приближно један сат северно од сан антонија православна вера никада није представљена овде, а најближа православна црква на западу налази се у граду ел пасо, на мексичкој граници удаљеној од нас 7 сати овај разговор је вођен са оцем павлом брхолтом (paul burholt), римокатолич- ким преобраћеником, који је одра- стао у енглеској и који је дипломирао на оксфорду преселио се у њујорк пре 20 година први пут је дошао у тексас ради лечења током тог периода ходо- частио је до сан франци- ска где је исцељен над моштима св јована максимовића молимо се да овај интервју не осветли само православље у америци, већ и да вас инспирише старом изреком: „увек је корисно с времена на време вратити се на основу“ zоче павле, реците нам како сте постали право- славни свештеник - ни сам не знам како сам постао православни све- штеник било је то по божијем промислу није била моја намера да постанем свештеник, ја сам само поже- лео да постанем православан заправо, уколико се вратим у своје рано детињство, боље рећи, када сам био тинејџер, почео сам да читам о молитви исусу, а био сам и у блиским односима са неким људима у римокатоличкој цркви којој сам припадао те су ми многи од њих препоручили да читам православну литературу због духовне дубине, али и древне класичне духовности која је, како сам веровао, била део римокатоличке традиције у наредним годинама то је било оно чему сам се посветио са 32 године сам посетио свету гору у грчкој, што се испоставило као велика тачка преокрета имао сам привилегију да сретнем истакнуте личности у мана- стиру симоно-петра, али и у другим манастири- ма иако сам дошао само као ходоча- сник желећи да научим о максим и ирена морган интервју православна мисионарска црква у тексасу 20 l3/2009 молитви православне цркве, постао сам тада убеђен да је потребно да будем у тој цркви, и да нисам баш у свему томе као што сам формално мислио да јесам али околности су биле какве су биле, своју одлуку сам одложио на неколико година, а касније је мојој жени и мени дата друга шанса, овде у америци, где нам је православље открио предиван свештеник отац андреј трегубов у клермонту (њу хемшир) и заједница при цркви светог васкрсења христовог то је постало и место где сам, на крају, и примљен у православну цркву много пута сам пожелео да сам то урадио раније, али очигледно је то било испуњење мог духов- ног живота који сам покушавао да водим као и студи- ја које сам завршио и тако сам почео да подучавам и да делим своју веру са осталима помислио сам да би било добро да постанем ђакон, али сам на наговор да будем православни свештеник на крају и постао zоче павле, можете ли нам рећи нешто о капели и парохијској заједници у кервилу? - веома је интересантан начин на који сам дошао у тексас пролазио сам кроз личне кризе у свом животу које су ме натерале да увидим да је живот кратак и да је потребно да одлучим како ћу на најбољи начин да служим богу са благословом епископа, преместио сам се са североистока ка југу и дошао у тексас и тако сам дошао до централне регије тексаса познатије као hill country наша црква је посвећена покрову пре- свете богородице, што је веома занимљиво ова икона говори о историји словенског народа, који су тада били пагани, и којима се док су опкољавали велики град константинопољ, мајка божија појавила као визија штитећи народ својим покровом најзанимљи- вији део у тој причи је онај који показује да је славље- ње покрова пресвете богородице израженије међу словенима који су били пагани, него међу грцима који су тада били хришћани под опсадом хтели смо да будемо под заштитом пресвете богородице и њеног покрова због лепоте значења, њеног бдења над нама наша црква постоји мало више од три године а све је почело веома сиромашно, са само неколико људи у приватној кући сада имамо лепу капелу свако ко ју је посетио или је само видео на нашем сајту морао се сложити да је подједнако лепа као и многе друге пра- вославне цркве наш циљ као мисионарске цркве, али и мој као свештеника, јесте да служимо другима то значи да служимо недељом свету литургију али не само то, већ и да суботом имамо вечерњу службу, а у току великог часног поста велико бденије такође, током часног поста служимо и друге лепе службе – велики канон св андреја критског као и литургију пређеосвећених дарова мислимо да без обзира што нас је мало и што нам је заједница тако сиромашна људима, не треба да будемо поштеђени ових благосло- ва ово је био наш циљ сви исто размишљамо на ову тему, иако не можемо увек сви да присуствујемо слу- жбама овде нудимо некакву другачију америку већина људи на америку гледа као на материјалистич- ки оријентисану и плитку нажалост, ово је општа слика америке, али заправо постоји и она друга стра- на, дубоко религиозна америка која је презрена од стране интелектуалних кругова а овде, у централној регији тексаса, постоји око 80 цркава и то само у малом граду кервилу који броји 20000 становника можете ли да замислите: 80 цркава! и то су људи који воле господа и који верују у господа исуса христа на свој начин, не на православан оно што им недостаје јесте делић православне вере такође им недостаје и аскетска и морална одговорност коју је немогуће доби- ти у цркви у којој се налази само неколико искрених људи а то је оно што ми можемо да понудимо тим православни мисионар l 21 мислим да је најважни- је да постоје мирјани који редовно долазе на службе служба облику- је наш духовни и инте- лектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље људима – суштину трудимо се да то и урадимо путем наших служби и да некако допремо до тих људи чини ми се да имамо божији благослов zпошто не добијате плату, да ли то значи да радите и неки други посао? - то је веома добро питање ја имам диплому и лиценцу да радим као психотерапеут и брачни савет- ник слично као други свештени- ци, начин на који зарађујем за живот је веома близак мом свеште- ничком позиву али мислим да постоји и други поглед на ову ситу- ацију у америци не очекујемо помоћ од државе постоји и изрека која каже: „онај ко плаћа свирача, тај и наручује песму“, што значи да онај ко те финансира тај те и кон- тролише тако да у пракси можемо рећи да све што добијемо од наше цркве добијамо у љубави био би заиста благослов да имамо све, али на неки начин чињеница да немамо све је у ствари благо- слов наша ситуација у америци доста подсећа на ране хришћане који нису добијали помоћ од владара и који су све радили из љубави црпећи себе као што је и господ давао себе за нас многе велике ствари бисмо могли да урадимо уколико бисмо имали средстава и инфраструктуру, као и подршку владе веома је тужно што то немамо, али са друге стране имамо нешто мно- го вредније то је сведочанство херојске жртве у цркви покрова пресвете богородице попадија и ја имамо десетак људи који јуначки подносе финансијску жртву, или то чине својим молитавама, талентима, временом које улажу како би православље представили овом граду ово не би могао да понуди нити цар нити пред- седник ово се догађа из љубави или си следбеник господа или ниси уколико одлучиш да следиш хри- ста, ако верујеш да је он једини син господа и спаси- теља нашег онда све проистиче из тога нећеш рећи: „урадио сам то и то је довољно“, зато што је то питање твог спасења из отвореног срца долази љубави ода- кле црпимо снагу за то? једноставно црпимо је из молитви, служби, свете литургије, молитве исусу и нашег духовног живота и то је све оно што се трудимо да гајимо у нашој православној заједници zкоји су напори морали да буду уложени како би се православље ширило? ово је веома важно питање зато што смо на терито- рији која није традиционално православна постоји јака религијска култура у тексасу, али то је веома различито хришћанство шта је потребно да урадимо? једна ствар коју свештеник може да уради јесте да носи мантију и крст што је чешће могуће у неправославној култу- ри то није ни мало лако морате се при- лагодити иако америка заговара слобо- ду личности мислим да ово није клише и да без обзира на све увек постоји доза притиска која нас тера да изгледамо као и сви остали тако да мислим да је добро да свештеник стално носи мантију и крст зато што такав изглед провоцира питања код других дакле, то је јед- на ствар лаици су углавном ти који шире веру запамти- те, свештеник је ту да подиг- не оне који су већ преобра- ћени често волим да кажем да су мирјани свештеници онима који се још нису преобратили, онима који су друге вере, хришћанима који нису православни, чак и онима који нису хришћа- ни шта је оно што ради- мо за оне људе који су изван православне цркве? мислим да је најважније да постоје мирјани који редовно долазе на слу- жбе служба о б л и к у ј е 22 l3/2009 наш духовни и интелектуални живот и доприноси нашем сазнању шта је заправо православље можемо да видимо шта значи бити у божијој милости и шта је то покајање, шта је то грех, шта је то духовна борба, подвиг ово су веома важна, основна питања која нису разумљива онима који нису православни зато је нео- пходно да имамо лаике који живе овим животом, јер они најбоље могу да духовни живот пренесу на оне који нису хришћани поред овога, много могу да допринесу и предавања и разговори који су јавни а имају везе са темама које овде занимају људе неке од тих тема су: ко је био исус, шта је то грех, шта је то спасење, а православни одговор на ова питања је мно- го другачији и невероватно лепши и од веће помоћи од онога што су до тада имали прилику да чују посто- јање места, видљиве цркве са крстом и знаком да је православна и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
2
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...христо- вом римско царство је пропало када је извршило својуВАСЕЉЕНСКУ 📌 мисију –
западно 476 и источно (византија) 1453
л г иако су минули светски системи –
робовласнички, феудални, капиталистич-
ки и к
...христо- вом римско царство је пропало када је извршило своју
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... 1 и 2, цар- ства 1 и 2) и сáмо римско царство је – како каже генијални учитељ цркве, ори- ген (ослањајући се на пророчанство књи- ге пророка данила) – настало „по проми- слу божијем“ да би апостоли христови као „премудри ловци људи, лакше разне- ли истину о смрти и васкрсењу христо- вом римско царство је пропало када је извршило своју васељенску мисију – западно 476 и источно (византија) 1453 л г иако су минули светски системи – робовласнички, феудални, капиталистич- ки и комунистички, у коме је изгледало да ће нестати христа и хришћанства – христос бог и данас непобедиво тријум- фује, и то речима „ја победих свет“ и „ја сам пут, истина и живот“ (јн 14,6) ван христа – пута је беспуће, и лутање као под маглом не потврђују ли то велике нације (франци, руси и други)! ван хри- ста – истине, неистина је – како говори филозоф волтер: „друштво без вере је гомила разбојника“ када људи не верују у бога, душу, бесмртност и грех, они тако и живе ван христа – живота јесте био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио достојевски, ако бога нема, човеку је све дозвољено народна мудрост учи: „без бога ни пре- ко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама као комплетном етно(лошком) корпусу, народна мудрост учи: „без бога ни преко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама протојереј мр александар д средојевић реч пастира реч пастира 8 l православни мисионар l 4/2010 али и појединцима од византије (источ- ног римског царства) примили смо преко свете браће кирила и методија у 9 веку не само писменост, већ и уметност, архи- тектуру, поезију, фреско сликарство и све остале животно хришћанске врлине и вредности плодови тога златног хри- шћанског доба јесу периоди светородних немањића (немање, светог саве и дру- гих), светородних лазаревића, бранкови- ћа, балшића, петровића, обреновића и карађорђевића, оличени и у данас оста- лим нам светињама које нам преци вите- шки и свети саградише и оставише: хиландар, студеница, ђурђеви ступови, пећка патријаршија, сопоћани, грачани- ца, милешева, морача, дечани, троноша, рача, крка, крупа, драговић, лазарица, раваница, манасија и друге светиње, које ми – у духовној раслабљености – нисмо способни ни да окречимо, а камоли очувамо са тим бесцен духовно сакралним благом у богона- дахнутој вери хри- стовој српски народ је издржао петовековно роп- ство под отома- нима, из кога нас је рука божија преко вожда карађорђа и књаза милоша ослободила кроз српску револуцију у првом и другом устанку (1804–1815– 1830) била су то страдално мученичка времена полумиленијумског ропства кад су живи завидели мртвима у тим борбама на живот и смрт немоћних српских хри- шћана са надмоћним, скоро свемоћним муслиманским отоманима, сâм бог им је помагао видљиво и опипљиво и „чувао србе“, али и „срби су чували бога живо- га“ у ослободилачким бојевима војевали су, „пост постили и богу се молили“, а бог им је за жртву даровао – слободу, из побе- де у победу, као и давиду над џином голи- јатом (1 књ самуилова гл 17) историјски примери покајања тако августа 1806 л г на мишару са око 8000 пешака и 2000 коњаника срби побе- ђују турску „армију“ од око 40000 војни- ка слично је било и у другим бојевима, као на дубљу л г 1815 усинџирени сло- веносрби су у петовековном ропству жртвовали све за христа и веру – право- славље (прâвō прослављање бога живога и све твари његове), били спремни поћи у колективну смрт и неисламизирати се није ли се стотинак година доцније нешто слично десило на церу и колубари, када је 1914 двојна монархија, са преко 51 мили- оном људи, завојевачки кренула на срби- јицу, од око 4,5 милиона становника и тада бог, опет, степи на церу, па мишићу на колубари – на чијих 130000 гладних и слабије наоружаних ратника наступа неупоредиво већа и боље опремљена армија – опет србима даје победу њен заповедник, генерал (касније војвода) мишић клечећи упућује „вапајну моли- тву“ свемогућем господу, а његова армија од господа бива награђена победом којом се задивио сав слободољубив свет (како је песник шантић казао: „бог је слободу дао за човека!“) краљ петар у историјском сећању српског народа ужива посебан углед због ношења заједничког крста са својим народом у тешким временима јул/август 2010 l православни мисионар l 9 „покајте се јер се приближило царство небеско“ – овим речима новог завета сви људи су позвани на покајање св николај у својој проповеди покајање (србобран, 1956) наводи пример који је и код нехри- шћана плод чисте савести у јапану се, наиме, фебруара 1936 побунио један пук јапанске војске – убили су неколицину високих официра и заузели више држав- них надлештава у гушењу побуне се про- лило много крви, а када је буна угушена, министар војске, генерал кавашима, дао је ову необичну изјаву: „ја сам једини кри- вац за ове жалосне догађаје и потпуно сам свестан своје одговорности“ уз министра војске, још седам генерала врховног штаба је дало оставке – „подвргли су сами себе казни“ какав прекор за хришћане који себе правдају и кад су криви, и увек и за све бацају кривицу на другога! такви немају ни хришћанске просвећености ни јапанске савесности „нити личе на своје хришћанске претке, који су се кајали пред богом и чинили све да би им бог грехе опростио“ краљ драгутин је – због греха према оцу – подигао седам манастира, а касније се закалуђерио и – посветио кара- ђорђе се отворено пред народом покајао за зло које је учинио своме оцу, а кнез милош је подигао покајницу – за зло које је учинио карађорђу у црквени календар су унети и они који су били велики гре- шници (грешнице), па су се покајали покајмо се не само речима, него душом и истином и добрим делима – како нас учи свети николај, епископ охридски и жички – пожуримо са покајањем јер време жури и лети „покајте се јер се приближи цар- ство небеско – некима царство, некима пакао“ сви наши преци, знани и незнани, до другог светског рата и потом у већини су своју веру чували и неговали, а туђу ува- жавали и поштовали али је у претходних шездесетак година један део водећих пред- ставника народа похулио на „веру прађе- довску“ и „заробио себе у туђину“ (у атеи- зму) – како говори поета његош пола столећа доминирајуће безбожне идеологи- је, која не поштује христову цркву, језиво нам се свети – скоро да се топимо као гру- да снега на врелом сунцу под ударом сек- ти, дроге, беле куге и под јаким утицајем заостале атеистичке архикуге, која још увек разара духовно биће словеносрба, дешава нам се оно о чему сведочи свето српски народ је у најтежим тренуцима своје историје одолевао под знамењем крста и са вером у силу деснице господње побеђивао знатно јаче непријатеље 10 l православни мисионар l 4/2010 п остоји ли друштвена одговор- ност која није заснована на лич- ној одговорности и, опет, постоји ли лична одговорност која није базирана на спознаји себе, на сталном трагању за собом, што аутоматски повла- чи и трагање за богом „стражите“, „пази на себе“ и, напокон, „љубите ближње своје као сами себе“ јесу само неке од назнака којим путем човек треба да крене на том интроспективном понирању, у подвигу освешћивања соп- ства, као и препознавања лика божијег у том истом сопству „спознај самог себе“ као максима људског промишљања, не о себи, већ о свету уопште, јесте потреба човека стара колико и потреба за исхра- ном или репродукцијом и, колико год о тој потреби знали, ипак нам њено оства- рење измиче из генерације у генерацију, из епохе у епоху иако се превалио огро- ман пут од пећине до небодера, мистерија звана човек ипак остаје недокучива и неу- хватљива, док сама потрага као да јењава из покољења у покољење можда би пита- ње зашто је то тако било помало неукусно с обзиром на то да га неко мора постави- ти, а тај неко мора бити човек – ако сâм није одгонетнуо одговор, онда би доиста било хипокризно то питање поставити другима, као да одговор није на нама самима, односно на том човеку који би се евентуално дрзнуо да са пуним правом постави питање и оче- кује одговор свештеник угрин в поповић писмо –„очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ иако се у пос- ледњем попису 96% становништва србије и црне горе изјаснило као „верујући“, а од тога 85% као „православни“, оних 4% „неверујућих“ доминира кроз средства јавног информисања и безразложно наср- ће на цркву свога већинског народа „беж` у цркву, краљевићу марко, / зар не видиш да ћеш погинути!“ тако је резоно- вао и писао недавно преминули председ- ник сану, академик дејан медаковић: „ко год је србин, а против своје цркве православне, он је против свог народа“ су чим ћемопред милоша опоменимо се речи словеносрпског поете, пустињака цетињског, владике п п његоша: „су чим ћемо изић пред милоша / пред милоша, страшног оби- лића / и остале србе витезове!“ додајмо овде вожда карађорђа и његове витешке јунаке, чију 200-годишњицу, „васкрса државе српске“ већ годинама млитаво обележавамо, као и 90-годишњице пробо- ја солунског фронта, славних битољаца и солунаца како би нам и поета језгровито довикнуо: „поколења нек савију главе / при помену освећених жртви, / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“ слично овим речима и на једном споменику (памјатнику) пише: „чувајте и ви своју веру вако / па ће нама бити и у гробу лако“ и ми ускликнимо, у свом људском, животињском и биљном свету, на земљи, под земљом и на небесима са безбројним легионима анђелским, поздравом што се пролама бескрајним универзумом и све- миром: христос воскресе – ваи- стину воскресе! m аутор је свештеник при храму светог саве у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 11 што не желиш себи без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо јер док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те промене замислите свет који се мења, а да се ниједан његов словесни чинилац не про- мени ни за макар мало – да ли би та про- мена била могућа! ако би била, шта би коме користила? ко би је уочио, регистро- вао? замислите свет у коме би сваки његов словесни чинилац барем за мало проме- нио свој однос према себи, другима, том истом свету и његовим бесловесним чини- оцима зар тај свет истог трена не би био много бољи! како ниједна промена по природи својој није акутна, већ перма- нентна, то би онда значило да се тај свет трасирао за промену на боље сами чини- оци тих промена би веома брзо препозна- ли једни друге, промена би, самим тим, била рапидна и све рапиднија, а њени чиниоци све ближи и једни другима, али и себи самима све познатији ако разумемо да једна конкретна лич- ност представља израз и потпуни увид у холограм звани човек, онда се по себи разуме да спознајући себе, човек спознаје друге, спознаје врсту, природу, бивајући тек тада у могућности да препозна и при- хвати све њене нијансираности, односно личносне специфично- сти, којима сама личност бива апсолутно аутентична и непоно- вљива, не престајући, притом, да буде меродавна у изражају цело- купне природе човека дакле, једна конкретност која пред- ставља општост иако разли- чита, ипак меродавна у сво- јој истости са природом којој припада а онда суге- стије типа што не желиш живот у христу 12 l православни мисионар l 4/2010 себи, не чини другима или ако и поми- слиш, већ си учинио постају имплемент- не у оном онтолошком, изражајном и одговорном смислу, којим се и препозна- јемо као бића друштва, што ће рећи – бића одговорности овакав свет остаје на нивоу идеје, уто- пије, која има мале шансе да постане реалност простора на коме живимо, али не због неизводљивости промене тог све- та, већ због неприхватања да промена тог света зависи од нас без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те про- мене зато је и свака револуција у истори- ји била осуђена на промашај и зато је сва- ка јела децу своју пошто ту идеју промене нису сви имали као водиљу свог делова- ња, као одлуку коју су донели, већ су се више повиновали тој идеји прикључивши се маси, којој је, већ по дефиницији, све дозвољено док год је употребљива а јед- ном пристати на ниво употребљивости значи занавек се одрећи начина лично- сности то онда значи да не учествујемо у нечем свом, личном, већ да следимо, подражавамо наметнуту нам идеју као обећање бољег сутра којег нисмо консти- туитивни чиниоци и како то онда више није наше сутра, тако стално остајемо незадовољни овим својим данас – свако- дневицом коју живимо у чежњи оне коју желимо, али коју нисмо имали храбрости да остваримо чекајући да то неко уради уместо нас лична одговорност и, самим тим, дру- штвена одговорност, као последица и израз личне, почиње оног момента када човек прихвати себе онаквим какав јесте и започне са променом себе, „сопственог дворишта“, онога што мисли да не ваља или онога што мисли да би могло бити боље схватајући да тако мења читав свет, да промена других зависи од тога колико сâм човек промени себе, те да собом мења овај свет и чини га местом бољим за живот свих схвативши ово значи при- хватити свој део одговорности у животу света, који сада више не чека овог или оног избавитеља, већ почиње да се при- према за долазак спаситеља, који се пасивно не чека, већ се ка њему активно иде а тај ход ка христу јесте пут на којем је истина о животу пошто он сâм представља живот, и док год смо на њему,
... 1 и 2, цар- ства 1 и 2) и сáмо римско царство је – како каже генијални учитељ цркве, ори- ген (ослањајући се на пророчанство књи- ге пророка данила) – настало „по проми- слу божијем“ да би апостоли христови као „премудри ловци људи, лакше разне- ли истину о смрти и васкрсењу христо- вом римско царство је пропало када је извршило своју васељенску мисију – западно 476 и источно (византија) 1453 л г иако су минули светски системи – робовласнички, феудални, капиталистич- ки и комунистички, у коме је изгледало да ће нестати христа и хришћанства – христос бог и данас непобедиво тријум- фује, и то речима „ја победих свет“ и „ја сам пут, истина и живот“ (јн 14,6) ван христа – пута је беспуће, и лутање као под маглом не потврђују ли то велике нације (франци, руси и други)! ван хри- ста – истине, неистина је – како говори филозоф волтер: „друштво без вере је гомила разбојника“ када људи не верују у бога, душу, бесмртност и грех, они тако и живе ван христа – живота јесте био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио достојевски, ако бога нема, човеку је све дозвољено народна мудрост учи: „без бога ни пре- ко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама као комплетном етно(лошком) корпусу, народна мудрост учи: „без бога ни преко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама протојереј мр александар д средојевић реч пастира реч пастира 8 l православни мисионар l 4/2010 али и појединцима од византије (источ- ног римског царства) примили смо преко свете браће кирила и методија у 9 веку не само писменост, већ и уметност, архи- тектуру, поезију, фреско сликарство и све остале животно хришћанске врлине и вредности плодови тога златног хри- шћанског доба јесу периоди светородних немањића (немање, светог саве и дру- гих), светородних лазаревића, бранкови- ћа, балшића, петровића, обреновића и карађорђевића, оличени и у данас оста- лим нам светињама које нам преци вите- шки и свети саградише и оставише: хиландар, студеница, ђурђеви ступови, пећка патријаршија, сопоћани, грачани- ца, милешева, морача, дечани, троноша, рача, крка, крупа, драговић, лазарица, раваница, манасија и друге светиње, које ми – у духовној раслабљености – нисмо способни ни да окречимо, а камоли очувамо са тим бесцен духовно сакралним благом у богона- дахнутој вери хри- стовој српски народ је издржао петовековно роп- ство под отома- нима, из кога нас је рука божија преко вожда карађорђа и књаза милоша ослободила кроз српску револуцију у првом и другом устанку (1804–1815– 1830) била су то страдално мученичка времена полумиленијумског ропства кад су живи завидели мртвима у тим борбама на живот и смрт немоћних српских хри- шћана са надмоћним, скоро свемоћним муслиманским отоманима, сâм бог им је помагао видљиво и опипљиво и „чувао србе“, али и „срби су чували бога живо- га“ у ослободилачким бојевима војевали су, „пост постили и богу се молили“, а бог им је за жртву даровао – слободу, из побе- де у победу, као и давиду над џином голи- јатом (1 књ самуилова гл 17) историјски примери покајања тако августа 1806 л г на мишару са око 8000 пешака и 2000 коњаника срби побе- ђују турску „армију“ од око 40000 војни- ка слично је било и у другим бојевима, као на дубљу л г 1815 усинџирени сло- веносрби су у петовековном ропству жртвовали све за христа и веру – право- славље (прâвō прослављање бога живога и све твари његове), били спремни поћи у колективну смрт и неисламизирати се није ли се стотинак година доцније нешто слично десило на церу и колубари, када је 1914 двојна монархија, са преко 51 мили- оном људи, завојевачки кренула на срби- јицу, од око 4,5 милиона становника и тада бог, опет, степи на церу, па мишићу на колубари – на чијих 130000 гладних и слабије наоружаних ратника наступа неупоредиво већа и боље опремљена армија – опет србима даје победу њен заповедник, генерал (касније војвода) мишић клечећи упућује „вапајну моли- тву“ свемогућем господу, а његова армија од господа бива награђена победом којом се задивио сав слободољубив свет (како је песник шантић казао: „бог је слободу дао за човека!“) краљ петар у историјском сећању српског народа ужива посебан углед због ношења заједничког крста са својим народом у тешким временима јул/август 2010 l православни мисионар l 9 „покајте се јер се приближило царство небеско“ – овим речима новог завета сви људи су позвани на покајање св николај у својој проповеди покајање (србобран, 1956) наводи пример који је и код нехри- шћана плод чисте савести у јапану се, наиме, фебруара 1936 побунио један пук јапанске војске – убили су неколицину високих официра и заузели више држав- них надлештава у гушењу побуне се про- лило много крви, а када је буна угушена, министар војске, генерал кавашима, дао је ову необичну изјаву: „ја сам једини кри- вац за ове жалосне догађаје и потпуно сам свестан своје одговорности“ уз министра војске, још седам генерала врховног штаба је дало оставке – „подвргли су сами себе казни“ какав прекор за хришћане који себе правдају и кад су криви, и увек и за све бацају кривицу на другога! такви немају ни хришћанске просвећености ни јапанске савесности „нити личе на своје хришћанске претке, који су се кајали пред богом и чинили све да би им бог грехе опростио“ краљ драгутин је – због греха према оцу – подигао седам манастира, а касније се закалуђерио и – посветио кара- ђорђе се отворено пред народом покајао за зло које је учинио своме оцу, а кнез милош је подигао покајницу – за зло које је учинио карађорђу у црквени календар су унети и они који су били велики гре- шници (грешнице), па су се покајали покајмо се не само речима, него душом и истином и добрим делима – како нас учи свети николај, епископ охридски и жички – пожуримо са покајањем јер време жури и лети „покајте се јер се приближи цар- ство небеско – некима царство, некима пакао“ сви наши преци, знани и незнани, до другог светског рата и потом у већини су своју веру чували и неговали, а туђу ува- жавали и поштовали али је у претходних шездесетак година један део водећих пред- ставника народа похулио на „веру прађе- довску“ и „заробио себе у туђину“ (у атеи- зму) – како говори поета његош пола столећа доминирајуће безбожне идеологи- је, која не поштује христову цркву, језиво нам се свети – скоро да се топимо као гру- да снега на врелом сунцу под ударом сек- ти, дроге, беле куге и под јаким утицајем заостале атеистичке архикуге, која још увек разара духовно биће словеносрба, дешава нам се оно о чему сведочи свето српски народ је у најтежим тренуцима своје историје одолевао под знамењем крста и са вером у силу деснице господње побеђивао знатно јаче непријатеље 10 l православни мисионар l 4/2010 п остоји ли друштвена одговор- ност која није заснована на лич- ној одговорности и, опет, постоји ли лична одговорност која није базирана на спознаји себе, на сталном трагању за собом, што аутоматски повла- чи и трагање за богом „стражите“, „пази на себе“ и, напокон, „љубите ближње своје као сами себе“ јесу само неке од назнака којим путем човек треба да крене на том интроспективном понирању, у подвигу освешћивања соп- ства, као и препознавања лика божијег у том истом сопству „спознај самог себе“ као максима људског промишљања, не о себи, већ о свету уопште, јесте потреба човека стара колико и потреба за исхра- ном или репродукцијом и, колико год о тој потреби знали, ипак нам њено оства- рење измиче из генерације у генерацију, из епохе у епоху иако се превалио огро- ман пут од пећине до небодера, мистерија звана човек ипак остаје недокучива и неу- хватљива, док сама потрага као да јењава из покољења у покољење можда би пита- ње зашто је то тако било помало неукусно с обзиром на то да га неко мора постави- ти, а тај неко мора бити човек – ако сâм није одгонетнуо одговор, онда би доиста било хипокризно то питање поставити другима, као да одговор није на нама самима, односно на том човеку који би се евентуално дрзнуо да са пуним правом постави питање и оче- кује одговор свештеник угрин в поповић писмо –„очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ иако се у пос- ледњем попису 96% становништва србије и црне горе изјаснило као „верујући“, а од тога 85% као „православни“, оних 4% „неверујућих“ доминира кроз средства јавног информисања и безразложно наср- ће на цркву свога већинског народа „беж` у цркву, краљевићу марко, / зар не видиш да ћеш погинути!“ тако је резоно- вао и писао недавно преминули председ- ник сану, академик дејан медаковић: „ко год је србин, а против своје цркве православне, он је против свог народа“ су чим ћемопред милоша опоменимо се речи словеносрпског поете, пустињака цетињског, владике п п његоша: „су чим ћемо изић пред милоша / пред милоша, страшног оби- лића / и остале србе витезове!“ додајмо овде вожда карађорђа и његове витешке јунаке, чију 200-годишњицу, „васкрса државе српске“ већ годинама млитаво обележавамо, као и 90-годишњице пробо- ја солунског фронта, славних битољаца и солунаца како би нам и поета језгровито довикнуо: „поколења нек савију главе / при помену освећених жртви, / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“ слично овим речима и на једном споменику (памјатнику) пише: „чувајте и ви своју веру вако / па ће нама бити и у гробу лако“ и ми ускликнимо, у свом људском, животињском и биљном свету, на земљи, под земљом и на небесима са безбројним легионима анђелским, поздравом што се пролама бескрајним универзумом и све- миром: христос воскресе – ваи- стину воскресе! m аутор је свештеник при храму светог саве у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 11 што не желиш себи без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо јер док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те промене замислите свет који се мења, а да се ниједан његов словесни чинилац не про- мени ни за макар мало – да ли би та про- мена била могућа! ако би била, шта би коме користила? ко би је уочио, регистро- вао? замислите свет у коме би сваки његов словесни чинилац барем за мало проме- нио свој однос према себи, другима, том истом свету и његовим бесловесним чини- оцима зар тај свет истог трена не би био много бољи! како ниједна промена по природи својој није акутна, већ перма- нентна, то би онда значило да се тај свет трасирао за промену на боље сами чини- оци тих промена би веома брзо препозна- ли једни друге, промена би, самим тим, била рапидна и све рапиднија, а њени чиниоци све ближи и једни другима, али и себи самима све познатији ако разумемо да једна конкретна лич- ност представља израз и потпуни увид у холограм звани човек, онда се по себи разуме да спознајући себе, човек спознаје друге, спознаје врсту, природу, бивајући тек тада у могућности да препозна и при- хвати све њене нијансираности, односно личносне специфично- сти, којима сама личност бива апсолутно аутентична и непоно- вљива, не престајући, притом, да буде меродавна у изражају цело- купне природе човека дакле, једна конкретност која пред- ставља општост иако разли- чита, ипак меродавна у сво- јој истости са природом којој припада а онда суге- стије типа што не желиш живот у христу 12 l православни мисионар l 4/2010 себи, не чини другима или ако и поми- слиш, већ си учинио постају имплемент- не у оном онтолошком, изражајном и одговорном смислу, којим се и препозна- јемо као бића друштва, што ће рећи – бића одговорности овакав свет остаје на нивоу идеје, уто- пије, која има мале шансе да постане реалност простора на коме живимо, али не због неизводљивости промене тог све- та, већ због неприхватања да промена тог света зависи од нас без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те про- мене зато је и свака револуција у истори- ји била осуђена на промашај и зато је сва- ка јела децу своју пошто ту идеју промене нису сви имали као водиљу свог делова- ња, као одлуку коју су донели, већ су се више повиновали тој идеји прикључивши се маси, којој је, већ по дефиницији, све дозвољено док год је употребљива а јед- ном пристати на ниво употребљивости значи занавек се одрећи начина лично- сности то онда значи да не учествујемо у нечем свом, личном, већ да следимо, подражавамо наметнуту нам идеју као обећање бољег сутра којег нисмо консти- туитивни чиниоци и како то онда више није наше сутра, тако стално остајемо незадовољни овим својим данас – свако- дневицом коју живимо у чежњи оне коју желимо, али коју нисмо имали храбрости да остваримо чекајући да то неко уради уместо нас лична одговорност и, самим тим, дру- штвена одговорност, као последица и израз личне, почиње оног момента када човек прихвати себе онаквим какав јесте и започне са променом себе, „сопственог дворишта“, онога што мисли да не ваља или онога што мисли да би могло бити боље схватајући да тако мења читав свет, да промена других зависи од тога колико сâм човек промени себе, те да собом мења овај свет и чини га местом бољим за живот свих схвативши ово значи при- хватити свој део одговорности у животу света, који сада више не чека овог или оног избавитеља, већ почиње да се при- према за долазак спаситеља, који се пасивно не чека, већ се ка њему активно иде а тај ход ка христу јесте пут на којем је истина о животу пошто он сâм представља живот, и док год смо на њему,
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
3
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...у просторијама сопствених страхова и оклевања заВАСЕЉЕНСКУ
📌
одговорност коју сносимо и да на тај начин
у пракси, у ствари, усвајамо искључиво
локализовану тактику“8
6 пасха – васкрс
7 мк
...у просторијама сопствених страхова и оклевања за
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... које друго хришћанско тло, већ цео свет дар познавања језика предат је да би реч божија доспела у свим народима представља, дакле, страшну несагласност, да ми православци инсистирамо на томе да смо првенствено црква васкрсења и педесетнице, а да са друге стране остајемо затворени у просторијама сопствених страхова и оклевања за васељенску одговорност коју сносимо и да на тај начин у пракси, у ствари, усвајамо искључиво локализовану тактику“8 6 пасха – васкрс 7 мк 16, 15 8 γιαννουλάτος αναστάσιος, εγρήγορση, изд εν πλώ, αθήνα 2017, стр 61–63 мисиологија (извор: orthodoxmissionorggr) 14 5/ 2018 моћ расуђивања, изградња става, нарочито моћ да се мишљење промени и да се одлучује, стоје на аксиому постојања слободе слобода, пак, представља нешто трансцендентно у човековом бићу, нешто што није доступно научном методолошком, нити било ком другом натурализму отуда се ни стварност, ни човеково биће као део те стварности, не може свести само на натуру, на природу, на хемијске и физичке фундаменте бића, а да се у исто време тврди постојање слободе, или да се наступа тако као да слобода постоји у овој тачки атеистички мисионарски активизам, који је углавном склон натурализму, долази до свог парадокса уколико се стварност коначно своди на природне механизме и на физичке и хемијске законитости, нa чему обично инсистирају атеисти попут професора ричарда докинса, те се природнонаучном (биолошком, хемијском или физичком) наративу даје позиција јединог валидног наратива, онда то има следеће импликације најпре, будући да природнонаучни метод и наратив ни на какав начин не може појмити и исказати стварање света ни из чега (ex nihilo), свет, у неком свом крајњем утемељењу, мора бити вечан вечни свет, свакако, нема никакву потребу за постојањем бога творца, да би објаснио чињеницу свог постојања несумњиво, овакав приступ иде у прилог атеизму и то у његовом „тврђем“ издању – у прилог потпуног одрицања постојања бога творца али, такав приступ не чини само бога излишним, већ и нешто чега се ни атеисти не би лако одрекли – излишном чини и људску слободу у свету који је вечан не само да нема места за креативног бога, већ ни људска креативност, као сушта пројава слободе, није могућа зашто? зато што, ако природне механизме и физичке и хемијске законитости поставимо за темељ стварности којој припадамо, онда је сама та стварност прожета једном нужношћу догађања природни закони као такви су непроменљиви и стварност која се на њима темељи јесте предвидљива предвидљивост догађања јесте један од главних квалитета и корисности науке но, предвидљивост је друго име за нужност са друге стране, основно својство слободе је непредвидљивост слобода је креативна, она изненађује својим стваралаштвом уметност је најбољи пример слободеу науци пак нема стваралаштва већ технолошког овладавања стварношћу, управо кроз предвидљивост разлика између уметничког стваралаштва и научног технолошког овладавања стварношћу је као разлика између библијског бога творца и платоновог бога уобличитеља (демијурга) има ли, дакле места слободи ако за крајњу реалност стварности признамо природне механизме и природне законе? одговор је: не слобода се у таквом гледишту показује не као стварност, већ као субјективни осећај и илузија један научни експеримент је, по неким тумачењима управо то и показао, 80-их година прошлог века либетови у дијалогу са атеизмом професор докинс покушава да, не само феномен религиозности, већ и уметност објасни кроз такозвани биолошки наратив и еволутивне механизме стрела и круг (други део) александар милојков септембар / октобар 2018 15 експерименти, названи тако по неурологу бенџамину либету, имали су за циљ испитивање односа електричне активности мозга и тренутка човекове свесности одлучивања човеку је дат једноставан задатак померања зглоба или прста на руци онда када то пожели наиме, експеримент је потврдио да мождана активност, дакле подручје несвесног, претходи 350 милисекунди у односу на свесну одлуку да се предложена радња изврши мада сам професор либет није негирао постојање слободне воље, неки су овај експеримент протумачили на детерминистички начин на пример, једно такво тумачење изнео је познати атеистички мислилац и натуралиста сем харис у својој књизи free will (слободна воља) заиста, ако се несвесна електрична активност нашег мозга, коју бисмо метафорично могли назвати биохемијом одлуке, појављује пре него ли смо свесни своје одлуке, онда онтолошки статус слободне воље може бити доведен у питање овакви резултати дали су повода натуралистичком тумачењу стварности и онтолошком свођењу свега на натуру, природу и њене нужне и несвесне законе у поменутој књизи, сем харис ће негирати онтолошки статус слободне воље и рећи да смо ми као субјекти, будући да несвесни електрични процеси у мозгу претходе нашој свесној одлуци, само сведоци своје одлуке, а да никако на њу не утичемо„одлука“ је, као стварност, заправо природна активност мозга, која представља сплет природних околности и законитости унутар мозга као органа другим речима, све се дешава нужно, диктирано природним околностима ткива нашег мозга и хемијским и физичким процесима у њему свест да смо донели слободну одлуку, дакле, по оваквом тумачењу представља нашу субјективну илузију ако се начело наше „одлуке“ налази у несвесним природним процесима у нашем мозгу, ствар онда стоји исто као и са целим космосом којем смо природне законе одредили као коначно утемељење – слобода не постоји чињеница постојања света је нужна и сама собом објашњива у том случају, сви догађају, како у космосу, тако и у у дијалогу са атеизмом хераклит (извор: pennwealthfileswordpresscom) 16 5/ 2018 људском деловању и живљењу, представљају предвидљиву нужност чак и то што је неко верник, а неко атеиста представља не слободу одлуке и слободу личног расуђивања, већ производ неумољиво нужних хемијских и физичких процеса у нашем мозгубити верник и бити атеиста, тако, стоји дубоко у вези са нашом крајњом супстанционалношћу: са ткивом и биохемијским и физичким процесима у њему који су неумољиво нужни и непроменљиви космосом и човеком влада предвидљивост: биће што бити мора све је предвидљиво јер свиме управљају непроменљиви закони који су нам познати нема креативности, нема слободе примера ради, професор докинс покушава да, не само феномен религиозности, већ и уметност објасни кроз такозвани биолошки наратив и еволутивне механизме механизам, то је израз који означава челичну нужност која управља стварношћу, попут снажне опруге и механизма у сату у таквом, вечном и детерминисаном космосу морали бисмо поново поставити питање из кантове антиномије: како је у вечном космосу могуће наше искуство овог егзистенцијалног, личног „сада“? како је могуће то једно „сада“ које несумњиво искуствујемо да постоји, ако му претходи беспочетност, односно бесконачност времена пре њега? како је бесконачно иза нас стигло до нашег искуства „сада“, ако је бесконачно? тако нешто очигледно није могуће егзистенцијално искуство садашњег тренутка непобитно одбацује могућност постојања једног вечног, незапочетог космоса једини начин да се вечност космоса помири са егзистенцијалним искуством садашњости јесте тај да је стварност кружна или, тачније речено, да осцилује попут опруге кружење стварности, односно осцилације ширења и скупљања космоса, представља вечно понављања циклуса једне и исте стварности циклус започиње „праском“, траје ширењем космоса и довршава се његовим скупљањем и враћањем у стање „сингуларитета“ потом, циклус се понавља у таквом вечном космосу, наше егзистенцијално искуство садашњости био би тренутак у временској фази која протиче од момента почетка циклуса као један моменат на кружници у том случају, ми као личности не бисмо били јединствене и непоновљиве стварности, већ моменти природе који се циклично понављају вечно кружење стварности није нешто што би се могло извести као закључак само из савремених научних теорија такво размишљање било је присутно и у античкој грчкој философији поменимо поново хераклита: свет је вечита ватра која се са мером пали и са мером гаси хераклитово „са мером“ представља нужност природних закона израз „са мером“ представља древну антиципацију природнонаучне предвидљивости представља антиципацију природног механизма као детерминанте стварности, о чему говори професор у дијалогу са ате измом ни стварност, ни човеково биће као део те стварности, не може се свести само на натуру, на хемијске и физичке фундаменте бића, а да се у исто време тврди постојање слободе у овој тачки атеистички мисионарски активизам, који је углавном склон натурализму, долази до свог парадокса септембар / октобар 2018 17 докинс, као неуморни промотер атеизма, кроз своје наметање биолошког наратива као универзалне матрице за разумевање и говор о стварности овакав поглед на свет подразумева нужност која прожима стварност али, зашто се онда професор докинс труди да, кроз писање своје књиге the god delusion (заблуда о богу) вернике преобрати у атеисте? какво је преобраћење могуће у стварности којом управљају нужне законитости и механизми? шта је онда то што може да мења човеково мишљење? није ли то другачији биохемијски и физички супстрат нашег бића? али, онда се до промене мишљења долази само дејством на тај супстрат, квантитативном и квалитативном променом супстанционалности човековог бића то је онда могуће само природом, медикаментима, хемикалијама – никако другачије, ако је све само природа чему онда говор другом човеку, са намером и вером да ће говор променити нечије мишљење? ако је све само природа, шта је онда говор? није ли говор само осциловање ваздуха? али, онда би и ветар могао људима да мења мишљење но, осциловање ваздуха не мења мишљење мења га информација али, шта је информација? може ли натурализам дати одговор на ово питање? какав је онтолошки статус информације у стварности где је све само природа? коначно, како ће натурализам, којем су атеисти склони, да реши парадокс свог наступа? са једне стране тврди се да је све само природа и сходно томе се намеће натуралистички наратив као једино валидан и смислен, док се са друге стране подразумева постојање апстрактних и илузорних стварности попут информације и слободе да се она прихвати и доведе до промене става прво искључује могућност другог ако се подразумева постојање слободе, онда се у промишљању и дискусији мора изаћи из натуралистичког наративног оквира и прихватити стварност трансцендентног ово не значи брисање наратива природних наука као таквог, већ престанак неоснованог проглашавања таквог наратива за универзални другим речима, природне науке, па самим тим и њихов наратив, имају своју ограничену сферу гледања на стварност те границе нису границе бића, а границе природнонаучног наратива нису границе мишљења и смисленог наратива уопште свођење стварности само на природу не чини само питање постојања бога излишним (такво нешто атеистима свакако иде на руку), већ и саму људску слободу атеисте склоне натурализму не треба оптерећивати питањем бога у којег не верују већ управо питањем слободе у коју верују, или барем наступају као да она постоји ако слободе нема, чему ваш мисионарски труд професоре докинс? ако је има, а ви и наступате као да подразумевате њено постојање, одговорите нам: шта је слобода, какав је њен онтолошки статус? шта је то што евентуално може променити моје мишљење? аргумент? али, можете ли нам, натуралистичким наративом, објаснити онтолошки статус аргумента? можете ли нам објаснити онтолошки статус тог нечег, ма шта то било, што може да мења нечији став? ако слободе нема, већ је она само субјективна илузија, опет вас питам: чему ваш мисионарски труд? чему, када то да ли ћу бити верник или бити атеиста представља само пројаву нужних природних процеса у мојој супстанционалности? ако пак слобода постоји, у пуном онтолошком смислу, онда се морамо ослободити окова натуралистичког наратива и дати простора стварности трансцендентног аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом фрагмент из еф 2, 12 који означава оне „без бога“ атеисте (извор: wikimedia commons) 18 5/ 2018 посети неки монах авву пимена и пожали му се како није у стању да изађе на крај са сопственим помислима пимен га на то изведе из своје келије и они се нађоше на ветру „рашири руке“, рећи ће му старац, „и задржи ветрове“ на то ће монах: „не могу то учинити“ потом, уследиће пименов одговор: „ако то не можеш, не можеш ни помисли спречити да дођу твоје је да им се супротставиш“ став светих отаца свети оци се слажу да помисли представљају слике здружене са мислима свети исихије презвитер сматра да су помисли сликари који на нашем разумном делу душе живопишу разнолике слике и представе, а већина њих су сећање на прошлост треба рећи да је најважнији узрок помисли демонска борба и да већина њих потиче од ђавола који жели да покори човеков ум уколико се то догоди, долази до сагрешења у мислима или на делу када се грех почини више пута, организам стиче навику, након чега настаје и страст страсти нису власништво наше душе, оне долазе споља, а ми их пуштамо у себе постоје различити превентивни методи борбе са негативним помислима неки од њих су: трезвеноумље, пажња, безмолвије, одсецање, избегавање узрока који их изазивају на пример, павле гумеров говори да их не смемо сматрати својим и не допуштати им да уђу кроз врата наше душе, већ их треба терати метлом за смеће и што скорије на њихово место настанити светле, добре мисли уколико је наша душа под утицајем помисли потребно је да са њима не водимо разговор већ да се трудимо да презремо и одсечемо страст уколико се упустимо у беседу са њима, непрестано ћемо се сусретати са њиховим усложњавањем такође, не смемо допустити помислима да буду дуготрајне, већ онда када препознамо да су нас савладале морамо приступити молитви и оне ће се повући од помисли се можемо избавити и неговањем разних врлина и читањем светог писма и житија светих наравно, потребно је и исповедити их свом духовном оцу став психолошке науке психолошка наука се на свој начин бавила помислима и начином на који утичу на човеково понашање за ову прилику ће бити издвојени процеси који доприносе појави негативних мисли такве мисли су често узрок западања у тужно или депресивно расположење такође, чине да се осећамо несигурнима и спутавају наш креативни потенцијал борба са њима изискује много хришћанство и психологија постоје различити превентивни методи борбе са негативним помислима неки од њих су: трезвеноумље, пажња, безмолвије, одсецање, избегавање узрока који их изазивају о негативним помислима милош благојевић септембар / октобар 2018 19 енергије, често се вртимо у кругу из којег сами не можемо да изађемо црно-бело мишљење црно-бело мишљење је један од механизама који често користимо на пример у неким ситуацијама себе, или своја дела, процењујемо као потпуно лоша јасно је да смо сви сложена бића и да је такав закључак упрошћен, јер је немогуће извршити ваљану процену ако се она темељи на два поларитета без ичега између када приметимо да на такав начин вршимо процену, треба да застанемо и сачекамо потребно је да осетимо да смо запали у тзв тунелски вид и да из неког разлога ствари не сагледавамо у потпуности већ смо их поједноставили персонализација персонализација се јавља у ситуацијама када себе сматрамо главним узроком различитих дешавања када се деси нешто што процењујемо негативно, одмах претпостављамо да се то десило због нас на пример: ако се наш пријатељ није насмејао приликом сусрета, сматрамо да се то десило зато што смо раније нешто урадили што га је повредило, а заправо узрок томе може бити нешто што са нама нема никакве везе – тежак дан на послу, породични проблеми и слично катастрофизација катастрофизација се јавља у ситуацијама када за неко будуће дешавање очекујемо најгори могући сценарио наравно, такво мишљење нема озбиљно утемељење у реалности и стога је погрешно важност захвалности у ситуацијама када се осећамо лоше потребно је да вежбамо захвалност истраживања показују да показивање захвалности доприноси да се осећамо позитивније и хришћанство и психологија исповест (извор: crkvauobrenovcucom) 20 5/ 2018 срећније чак и у најтежим ситуацијама могуће је пронаћи мале ствари на којима треба да будемо захвални саветује се и писање дневника захвалности у који би се сваког дана уносило по неколико ствари здраво самопоуздање не поредити се са другима често поређење са другима је сигуран пут у губитак самопоуздања! иза поређења се крије незадовољство, завист или и једно и друго сувишно је рећи да је потребно да се трудимо да сваког дана будемо бољи него што смо јуче били на тај начин градимо здраво самопоуздање и утиремо прави пут ка напретку труд и вера плацебо ефекат сви смо чули за плацебо ефекат, али је ретко ко чуо да он има и своју тамну страну у занимљивој студији за субјекте су одабрани мушкарци који пате од увећане простате половини учесника у истраживању речено је да би могли да искусе негативне ефекте иначе нашироко употребљаваног лека за ово стање, као што су проблеми са ерекцијом, ејакулацијом и ослабљени либидо испоставило се да су се они два пута чешће жалили на побројана нежељена дејства лека у поређењу са контролном групом, коју истраживачи нису обавештавали о компликацијама потребно је да се трудимо и вежбамо да мислимо позитивно позитивним начином размишљања унећемо више светла у свој живот то је један део онога што можемо, а за остало се надајмо и верујмо да ће доћи од онога од кога и треба да дође позитивно мишљење је утемељено у вери да је бог љубав и да брине о нама аутор је дипломирани психолог позитивно мишљење је утемељено у вери да је бог љубав и да брине о нама духовне поуке у причама како су дечаци појели мед мама је послала седмогодишње близанце олега и романа код деде, у суседно село обрадовала су се браћа, одавно код деде нису били у његовој башти су укусне јабуке „можемо да ручкамо“, помислили су понели су деди кошуљу, коју је мама сашила деда се захвалио и рекао: „идите, децо, у башту, берите јабуке“ отрчала су деца у башту јабука је много и све су укусне пузали су дечаци на јабуку, брали плодове а на другој – јабуке још укусније, тако маме појели су дечаци довољно јабука, а деда поставио теглу са медом на сто појели су олег и роман по кашику и нису могли више спремили су се да иду кући дао им је деда теглу и рекао: „нека и мама проба мед“ иду дечаци дуг је пут огладнели су сели су под врбу, појели мало меда иду даље поново су се зауставили, опет појели мало, а меда је остало тек на дну још једном су се дечаци зауставили и појели мед до краја дошли су до јавора и размишљају: „шта ли ће рећи мама?“ а мама је изашла из куће, види – њени дечаци плачу „зашто плачете, децо?“, зачудила се мама причала су браћа, како су појели мед а мама се обрадовала, смеје се зачудили се дечаци, па питају: „мама, чему се радујеш?“ „томе, што ви плачете“ василиј сухомлинскиј из часописа „духовный вестник“, 2018 бр 6 (252), брест, белорусија превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 21 тема броја: косовски завет и наше време косовка девојка (део слике), аутор: урош предић (извор: wikimedia) 22 5 / 2018 тема броја: косовски завет и наше време косовски бој представља крај српске средњовековне државе и наступање ропства под османском империјом које је трајало преко 350 година овај догађај је кључан са историјске стране, али још већу снагу и значај добио је кроз народно предање изражено понајвише у народној епској поезији његова снажна симболика се огледа у чврстом опредељењу за хришћанску веру и слободу која свој врхунац добија у мученичком страдању светог кнеза лазара оно представља идеал потоњим генерацијама у борби за слободу државе и народа многи догађаји у савременој српској држави су били обојени успоменом на овај догађај и симболиком коју је он носио бој на косову је био последица продора турака на балканско полуострво први велики пораз од турака доживела је српска војска 1371 године на марици после смрти последњег владара из лозе немањића, уроша нејаког, српске земље су се распарчале на обласне господаре међу њима је предњачио кнез лазар хребељановић који је владао поморављем са седиштем у крушевцу већ од 1380 године, кнез лазар је имао проблема са турским упадима на његову територију коначно, турци су покренули освајачки поход на балкан који је проузроковао сукоб са српским владарима, и који се десио у уторак, 15 јуна 1389 године на косову пољу, између река лаб и ситница турску војску је предводио султан мурат, док је српску војску предводио кнез лазар (у саставу српске војске биле су војске његовог зета вука бранковића и одред краља твртка који је предводио влатко вуковић) турски султан мурат је погинуо у току битке да ли је то било на почетку или пред крај битке није јасно, но свакако га је погубио српски витез милош обилић након преузимања команде, муратов син бајазит успео је да зароби кнеза лазара и да га погуби војнички гледано, исход битке можемо сматрати нерешеним, па можда чак и српском победом, али пировом у годинама након битке, врло брзо се развило поштовање кнеза лазара као великомученика који је свесно ушао у борбу са турцима његов мотив није био чисто владарски, већ одбрана хришћанства у српским државама, а и шире стога, његово супротстављање турцима било је мотивисано најузвишенијим хришћанским идеалима продор турака на балкан још пре косовског боја у србији, али и византији, био је тумачен као праведна казна божија за слабљење вере и побожности код владара и народа стиховима које је писао, то изражава и свети патријарх српски јефрем: „сагрешисмо безаконовасмо и ходисмо по вољи срца нашега“ то је било последица великог утицаја исихастичке духовности која је била водећа српске земље су преплавили синаити и исихасти, чији је покровитељ био кнез лазар на трону српских патријараха био је јефрем, који је био исихаста, а који се и након смрти патријарха спиридона, после опредељење за царство божије је засновано на дубокој свести да једино што нас може суштински сачувати од надолазећег зла је крсто-васкрсна веза са господом исусом христом кроз цркву његову то је једино и најдрагоценије благо које треба да сачувамо косовски завет владимир пекић тема броја септембар / октобар 2018 23 тема броја косовског боја, поново вратио на катедру до избора новог, услед пометње настале због погибије кнеза лазара у светлу богословља и побожности непосредно после боја, кнез лазар, као великомученик је истовремено човек потпуног богопознања његов ум и срце су прожети јасним зрацима божанске светлости кроз коју и којом сагледава ситуацију у којој се налази српски род и земље према томе, опредељење за царство божије је засновано на дубокој свести да једино што нас може суштински сачувати од надолазећег зла турака (који се називају и исмаилићани) је крсто-васкрсна веза са господом исусом христом кроз цркву његову то је једино и најдрагоценије благо које треба да сачувамо свети кнез као наш предводник и господар је гарант да ћемо се угледати на њега симболика боја – опредељење за царство божије поред овога, током историје, у народном предању симболика боја као опредељења за царство божије одговара похвалама и значајем кнеза лазара који је препознат након косовске битке особито снажно је изражен доживљај и схватање боја на косову у народној епској поезији или у поезији петра ii петровића његоша народна песма „пропаст царства српскога“ у којој се пред кнеза лазара ставља дилема између земаљског и небеског царства, у лазарева уста ставља његово опредељење за царство небеско свети кнез каже: земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека, са пуном свешћу да тај избор доноси страдање и смрт готово све јунаке епских песама надахњује мотив косовског боја дати живот „за крст часни и слободу златну“ је језгровита формула која носи срж и дубину хришћанске вере која је уткана у само биће српског народа косовски бој је српски велики петак којем неминовно следи васкрсење овај једноставни говор и свест народа кроз епску поезију указује на теолошку прецизност хришћанског схватања страдања и васкрсења христовог, којег ми хришћани треба да будемо сведоци и носиоци у сваком добу и времену истовремено, то је потврда да је етос нашег народа дубоко хришћански, да живот и његове околности гледа из перспективе царства божијег као вечне заједнице слободе и љубави са богом видовдан за нас србе има јаку симболику борба за ослобођење од турака је била прожета мотивом косовског боја поступак војводе синђелића у боју на чегру јесте жртва заснована на косовском предању спремност на племениту жртву зарад ближњих и свог рода је красила српске устанике и војнике врхунац те спремности можемо видети у балканским ратовима и првом светском рату када су у балканским ратовима српски војници крочили на косово, са сузама узбугазиместан (извор: wikimedia) 24 5 / 2018 ђења сви су, као по команди, поскидали капе чињеница да, након колубарске битке српска команда прима у своје болнице, нарочито ваљевску, аустроугарске рањенике и тифусаре, потпуно је нелогична осим у светлу голготе и светлу косовског боја жртва мајора гавриловића и његовог батаљона и, коначно, албанска голгота срба и острво видо носе у себи исту снагу љубави и спремности за жртву какву је имао свети кнез лазар из тих разлога потпуно је погрешно називати косовски завет митом поготово што реч мит у свакодневном говору има значење нечег измишљеног и нереалног чак погрешног и варљивог управо способност да се историјски догађај боја на косову кроз нашу историју, кроз све нивое друштва и културе – од интелектуалног до најпростијег, народног – толико дубоко доживи и промишља, говори о снажној утемељености нашег народа за хришћанску веру и њен најдубљи смисао крст и васкрсење потреба да се у тој мери направи паралела између косова и и пасхе говори о живости новозаветне поруке у свести нашег српског народа још једна ствар овде бива очигледна истина није увек оно што нам чула, па чак и разум говори да јесте тога смо сведоци поготово у нашим временима, када се за истину проглашава најбизарнији могући прагматизам и свођење човека на ресурс, на биће које треба да се сведе на свакодневницу и њену колотечину без потребе да је осмисли и вреднује све остало, осим редовности плате, комфора, удаљености од некакве несреће је сувишно и осуђено тако седиран, савремени човек у србији губи оријентир тај оријентир је увек била истина а за нас хришћане, истина није неко безлично и непроменљиво начело (принцип), већ је то живи бог и вера у њега међутим, то не значи да имамо тапију на истину и непогрешивост управо истина хришћанске вере за коју су страдали свети косовски мученици на челу са светим кнезом лазаром најпре полази од себе полази од покајања не од убеђености да ако је истина и правда на нашој страни, да смо и ми нужно праведни и исправни јер завет са богом није нека окамењена стварност, већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и васкрсењем једноставније, то је сваког дана изнова потврђивање вере у бога која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртву, кроз побуну против неправде али, исто тако и спремност да се грешник прихвати, да се ближњи љуби какав год да је, и које год нације или вере да је према томе, говорити о косовском завету данас, и уопште, није питање политике, нарочито не оне дневнеоно је питање идентитета свакога од нас, јер нас води ка живом и непосредном односу са живим и личним богом оцем који нам се јавио кроз христа у сили духа светога свети косовски мученици са кнезом лазаром као првим међу њима, показали су нам да опредељење за царство небеско није бежање, већ суочавање са историјском стварношћу која је натопљена вером и убеђеношћу да је све што је створено „добро веома“ и да је позвано у заједницу са васкрслим господом у мери у којој живимо са силном жељом за преображајем себе угледајући се на христа бићемо сведоци истине јављене у христу посведочене и кроз косовске мученике и све наше претке који су том вером и животом дисали и напајали се аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја свети кнез каже: земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека, са пуном свешћу да тај избор доноси страдање и смрт септембар / октобар 2018 25 у 15/28 дан месеца јуна, поред светог славног великомученика кнеза лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика пострадалих од косова поља до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника божијих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка амоса, као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ и подвизи ових угодникâ божијих свакако су различита, и време њиховог овоземаљског живљења и делања је различито, али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан
... које друго хришћанско тло, већ цео свет дар познавања језика предат је да би реч божија доспела у свим народима представља, дакле, страшну несагласност, да ми православци инсистирамо на томе да смо првенствено црква васкрсења и педесетнице, а да са друге стране остајемо затворени у просторијама сопствених страхова и оклевања за васељенску одговорност коју сносимо и да на тај начин у пракси, у ствари, усвајамо искључиво локализовану тактику“8 6 пасха – васкрс 7 мк 16, 15 8 γιαννουλάτος αναστάσιος, εγρήγορση, изд εν πλώ, αθήνα 2017, стр 61–63 мисиологија (извор: orthodoxmissionorggr) 14 5/ 2018 моћ расуђивања, изградња става, нарочито моћ да се мишљење промени и да се одлучује, стоје на аксиому постојања слободе слобода, пак, представља нешто трансцендентно у човековом бићу, нешто што није доступно научном методолошком, нити било ком другом натурализму отуда се ни стварност, ни човеково биће као део те стварности, не може свести само на натуру, на природу, на хемијске и физичке фундаменте бића, а да се у исто време тврди постојање слободе, или да се наступа тако као да слобода постоји у овој тачки атеистички мисионарски активизам, који је углавном склон натурализму, долази до свог парадокса уколико се стварност коначно своди на природне механизме и на физичке и хемијске законитости, нa чему обично инсистирају атеисти попут професора ричарда докинса, те се природнонаучном (биолошком, хемијском или физичком) наративу даје позиција јединог валидног наратива, онда то има следеће импликације најпре, будући да природнонаучни метод и наратив ни на какав начин не може појмити и исказати стварање света ни из чега (ex nihilo), свет, у неком свом крајњем утемељењу, мора бити вечан вечни свет, свакако, нема никакву потребу за постојањем бога творца, да би објаснио чињеницу свог постојања несумњиво, овакав приступ иде у прилог атеизму и то у његовом „тврђем“ издању – у прилог потпуног одрицања постојања бога творца али, такав приступ не чини само бога излишним, већ и нешто чега се ни атеисти не би лако одрекли – излишном чини и људску слободу у свету који је вечан не само да нема места за креативног бога, већ ни људска креативност, као сушта пројава слободе, није могућа зашто? зато што, ако природне механизме и физичке и хемијске законитости поставимо за темељ стварности којој припадамо, онда је сама та стварност прожета једном нужношћу догађања природни закони као такви су непроменљиви и стварност која се на њима темељи јесте предвидљива предвидљивост догађања јесте један од главних квалитета и корисности науке но, предвидљивост је друго име за нужност са друге стране, основно својство слободе је непредвидљивост слобода је креативна, она изненађује својим стваралаштвом уметност је најбољи пример слободеу науци пак нема стваралаштва већ технолошког овладавања стварношћу, управо кроз предвидљивост разлика између уметничког стваралаштва и научног технолошког овладавања стварношћу је као разлика између библијског бога творца и платоновог бога уобличитеља (демијурга) има ли, дакле места слободи ако за крајњу реалност стварности признамо природне механизме и природне законе? одговор је: не слобода се у таквом гледишту показује не као стварност, већ као субјективни осећај и илузија један научни експеримент је, по неким тумачењима управо то и показао, 80-их година прошлог века либетови у дијалогу са атеизмом професор докинс покушава да, не само феномен религиозности, већ и уметност објасни кроз такозвани биолошки наратив и еволутивне механизме стрела и круг (други део) александар милојков септембар / октобар 2018 15 експерименти, названи тако по неурологу бенџамину либету, имали су за циљ испитивање односа електричне активности мозга и тренутка човекове свесности одлучивања човеку је дат једноставан задатак померања зглоба или прста на руци онда када то пожели наиме, експеримент је потврдио да мождана активност, дакле подручје несвесног, претходи 350 милисекунди у односу на свесну одлуку да се предложена радња изврши мада сам професор либет није негирао постојање слободне воље, неки су овај експеримент протумачили на детерминистички начин на пример, једно такво тумачење изнео је познати атеистички мислилац и натуралиста сем харис у својој књизи free will (слободна воља) заиста, ако се несвесна електрична активност нашег мозга, коју бисмо метафорично могли назвати биохемијом одлуке, појављује пре него ли смо свесни своје одлуке, онда онтолошки статус слободне воље може бити доведен у питање овакви резултати дали су повода натуралистичком тумачењу стварности и онтолошком свођењу свега на натуру, природу и њене нужне и несвесне законе у поменутој књизи, сем харис ће негирати онтолошки статус слободне воље и рећи да смо ми као субјекти, будући да несвесни електрични процеси у мозгу претходе нашој свесној одлуци, само сведоци своје одлуке, а да никако на њу не утичемо„одлука“ је, као стварност, заправо природна активност мозга, која представља сплет природних околности и законитости унутар мозга као органа другим речима, све се дешава нужно, диктирано природним околностима ткива нашег мозга и хемијским и физичким процесима у њему свест да смо донели слободну одлуку, дакле, по оваквом тумачењу представља нашу субјективну илузију ако се начело наше „одлуке“ налази у несвесним природним процесима у нашем мозгу, ствар онда стоји исто као и са целим космосом којем смо природне законе одредили као коначно утемељење – слобода не постоји чињеница постојања света је нужна и сама собом објашњива у том случају, сви догађају, како у космосу, тако и у у дијалогу са атеизмом хераклит (извор: pennwealthfileswordpresscom) 16 5/ 2018 људском деловању и живљењу, представљају предвидљиву нужност чак и то што је неко верник, а неко атеиста представља не слободу одлуке и слободу личног расуђивања, већ производ неумољиво нужних хемијских и физичких процеса у нашем мозгубити верник и бити атеиста, тако, стоји дубоко у вези са нашом крајњом супстанционалношћу: са ткивом и биохемијским и физичким процесима у њему који су неумољиво нужни и непроменљиви космосом и човеком влада предвидљивост: биће што бити мора све је предвидљиво јер свиме управљају непроменљиви закони који су нам познати нема креативности, нема слободе примера ради, професор докинс покушава да, не само феномен религиозности, већ и уметност објасни кроз такозвани биолошки наратив и еволутивне механизме механизам, то је израз који означава челичну нужност која управља стварношћу, попут снажне опруге и механизма у сату у таквом, вечном и детерминисаном космосу морали бисмо поново поставити питање из кантове антиномије: како је у вечном космосу могуће наше искуство овог егзистенцијалног, личног „сада“? како је могуће то једно „сада“ које несумњиво искуствујемо да постоји, ако му претходи беспочетност, односно бесконачност времена пре њега? како је бесконачно иза нас стигло до нашег искуства „сада“, ако је бесконачно? тако нешто очигледно није могуће егзистенцијално искуство садашњег тренутка непобитно одбацује могућност постојања једног вечног, незапочетог космоса једини начин да се вечност космоса помири са егзистенцијалним искуством садашњости јесте тај да је стварност кружна или, тачније речено, да осцилује попут опруге кружење стварности, односно осцилације ширења и скупљања космоса, представља вечно понављања циклуса једне и исте стварности циклус започиње „праском“, траје ширењем космоса и довршава се његовим скупљањем и враћањем у стање „сингуларитета“ потом, циклус се понавља у таквом вечном космосу, наше егзистенцијално искуство садашњости био би тренутак у временској фази која протиче од момента почетка циклуса као један моменат на кружници у том случају, ми као личности не бисмо били јединствене и непоновљиве стварности, већ моменти природе који се циклично понављају вечно кружење стварности није нешто што би се могло извести као закључак само из савремених научних теорија такво размишљање било је присутно и у античкој грчкој философији поменимо поново хераклита: свет је вечита ватра која се са мером пали и са мером гаси хераклитово „са мером“ представља нужност природних закона израз „са мером“ представља древну антиципацију природнонаучне предвидљивости представља антиципацију природног механизма као детерминанте стварности, о чему говори професор у дијалогу са ате измом ни стварност, ни човеково биће као део те стварности, не може се свести само на натуру, на хемијске и физичке фундаменте бића, а да се у исто време тврди постојање слободе у овој тачки атеистички мисионарски активизам, који је углавном склон натурализму, долази до свог парадокса септембар / октобар 2018 17 докинс, као неуморни промотер атеизма, кроз своје наметање биолошког наратива као универзалне матрице за разумевање и говор о стварности овакав поглед на свет подразумева нужност која прожима стварност али, зашто се онда професор докинс труди да, кроз писање своје књиге the god delusion (заблуда о богу) вернике преобрати у атеисте? какво је преобраћење могуће у стварности којом управљају нужне законитости и механизми? шта је онда то што може да мења човеково мишљење? није ли то другачији биохемијски и физички супстрат нашег бића? али, онда се до промене мишљења долази само дејством на тај супстрат, квантитативном и квалитативном променом супстанционалности човековог бића то је онда могуће само природом, медикаментима, хемикалијама – никако другачије, ако је све само природа чему онда говор другом човеку, са намером и вером да ће говор променити нечије мишљење? ако је све само природа, шта је онда говор? није ли говор само осциловање ваздуха? али, онда би и ветар могао људима да мења мишљење но, осциловање ваздуха не мења мишљење мења га информација али, шта је информација? може ли натурализам дати одговор на ово питање? какав је онтолошки статус информације у стварности где је све само природа? коначно, како ће натурализам, којем су атеисти склони, да реши парадокс свог наступа? са једне стране тврди се да је све само природа и сходно томе се намеће натуралистички наратив као једино валидан и смислен, док се са друге стране подразумева постојање апстрактних и илузорних стварности попут информације и слободе да се она прихвати и доведе до промене става прво искључује могућност другог ако се подразумева постојање слободе, онда се у промишљању и дискусији мора изаћи из натуралистичког наративног оквира и прихватити стварност трансцендентног ово не значи брисање наратива природних наука као таквог, већ престанак неоснованог проглашавања таквог наратива за универзални другим речима, природне науке, па самим тим и њихов наратив, имају своју ограничену сферу гледања на стварност те границе нису границе бића, а границе природнонаучног наратива нису границе мишљења и смисленог наратива уопште свођење стварности само на природу не чини само питање постојања бога излишним (такво нешто атеистима свакако иде на руку), већ и саму људску слободу атеисте склоне натурализму не треба оптерећивати питањем бога у којег не верују већ управо питањем слободе у коју верују, или барем наступају као да она постоји ако слободе нема, чему ваш мисионарски труд професоре докинс? ако је има, а ви и наступате као да подразумевате њено постојање, одговорите нам: шта је слобода, какав је њен онтолошки статус? шта је то што евентуално може променити моје мишљење? аргумент? али, можете ли нам, натуралистичким наративом, објаснити онтолошки статус аргумента? можете ли нам објаснити онтолошки статус тог нечег, ма шта то било, што може да мења нечији став? ако слободе нема, већ је она само субјективна илузија, опет вас питам: чему ваш мисионарски труд? чему, када то да ли ћу бити верник или бити атеиста представља само пројаву нужних природних процеса у мојој супстанционалности? ако пак слобода постоји, у пуном онтолошком смислу, онда се морамо ослободити окова натуралистичког наратива и дати простора стварности трансцендентног аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом фрагмент из еф 2, 12 који означава оне „без бога“ атеисте (извор: wikimedia commons) 18 5/ 2018 посети неки монах авву пимена и пожали му се како није у стању да изађе на крај са сопственим помислима пимен га на то изведе из своје келије и они се нађоше на ветру „рашири руке“, рећи ће му старац, „и задржи ветрове“ на то ће монах: „не могу то учинити“ потом, уследиће пименов одговор: „ако то не можеш, не можеш ни помисли спречити да дођу твоје је да им се супротставиш“ став светих отаца свети оци се слажу да помисли представљају слике здружене са мислима свети исихије презвитер сматра да су помисли сликари који на нашем разумном делу душе живопишу разнолике слике и представе, а већина њих су сећање на прошлост треба рећи да је најважнији узрок помисли демонска борба и да већина њих потиче од ђавола који жели да покори човеков ум уколико се то догоди, долази до сагрешења у мислима или на делу када се грех почини више пута, организам стиче навику, након чега настаје и страст страсти нису власништво наше душе, оне долазе споља, а ми их пуштамо у себе постоје различити превентивни методи борбе са негативним помислима неки од њих су: трезвеноумље, пажња, безмолвије, одсецање, избегавање узрока који их изазивају на пример, павле гумеров говори да их не смемо сматрати својим и не допуштати им да уђу кроз врата наше душе, већ их треба терати метлом за смеће и што скорије на њихово место настанити светле, добре мисли уколико је наша душа под утицајем помисли потребно је да са њима не водимо разговор већ да се трудимо да презремо и одсечемо страст уколико се упустимо у беседу са њима, непрестано ћемо се сусретати са њиховим усложњавањем такође, не смемо допустити помислима да буду дуготрајне, већ онда када препознамо да су нас савладале морамо приступити молитви и оне ће се повући од помисли се можемо избавити и неговањем разних врлина и читањем светог писма и житија светих наравно, потребно је и исповедити их свом духовном оцу став психолошке науке психолошка наука се на свој начин бавила помислима и начином на који утичу на човеково понашање за ову прилику ће бити издвојени процеси који доприносе појави негативних мисли такве мисли су често узрок западања у тужно или депресивно расположење такође, чине да се осећамо несигурнима и спутавају наш креативни потенцијал борба са њима изискује много хришћанство и психологија постоје различити превентивни методи борбе са негативним помислима неки од њих су: трезвеноумље, пажња, безмолвије, одсецање, избегавање узрока који их изазивају о негативним помислима милош благојевић септембар / октобар 2018 19 енергије, често се вртимо у кругу из којег сами не можемо да изађемо црно-бело мишљење црно-бело мишљење је један од механизама који често користимо на пример у неким ситуацијама себе, или своја дела, процењујемо као потпуно лоша јасно је да смо сви сложена бића и да је такав закључак упрошћен, јер је немогуће извршити ваљану процену ако се она темељи на два поларитета без ичега између када приметимо да на такав начин вршимо процену, треба да застанемо и сачекамо потребно је да осетимо да смо запали у тзв тунелски вид и да из неког разлога ствари не сагледавамо у потпуности већ смо их поједноставили персонализација персонализација се јавља у ситуацијама када себе сматрамо главним узроком различитих дешавања када се деси нешто што процењујемо негативно, одмах претпостављамо да се то десило због нас на пример: ако се наш пријатељ није насмејао приликом сусрета, сматрамо да се то десило зато што смо раније нешто урадили што га је повредило, а заправо узрок томе може бити нешто што са нама нема никакве везе – тежак дан на послу, породични проблеми и слично катастрофизација катастрофизација се јавља у ситуацијама када за неко будуће дешавање очекујемо најгори могући сценарио наравно, такво мишљење нема озбиљно утемељење у реалности и стога је погрешно важност захвалности у ситуацијама када се осећамо лоше потребно је да вежбамо захвалност истраживања показују да показивање захвалности доприноси да се осећамо позитивније и хришћанство и психологија исповест (извор: crkvauobrenovcucom) 20 5/ 2018 срећније чак и у најтежим ситуацијама могуће је пронаћи мале ствари на којима треба да будемо захвални саветује се и писање дневника захвалности у који би се сваког дана уносило по неколико ствари здраво самопоуздање не поредити се са другима често поређење са другима је сигуран пут у губитак самопоуздања! иза поређења се крије незадовољство, завист или и једно и друго сувишно је рећи да је потребно да се трудимо да сваког дана будемо бољи него што смо јуче били на тај начин градимо здраво самопоуздање и утиремо прави пут ка напретку труд и вера плацебо ефекат сви смо чули за плацебо ефекат, али је ретко ко чуо да он има и своју тамну страну у занимљивој студији за субјекте су одабрани мушкарци који пате од увећане простате половини учесника у истраживању речено је да би могли да искусе негативне ефекте иначе нашироко употребљаваног лека за ово стање, као што су проблеми са ерекцијом, ејакулацијом и ослабљени либидо испоставило се да су се они два пута чешће жалили на побројана нежељена дејства лека у поређењу са контролном групом, коју истраживачи нису обавештавали о компликацијама потребно је да се трудимо и вежбамо да мислимо позитивно позитивним начином размишљања унећемо више светла у свој живот то је један део онога што можемо, а за остало се надајмо и верујмо да ће доћи од онога од кога и треба да дође позитивно мишљење је утемељено у вери да је бог љубав и да брине о нама аутор је дипломирани психолог позитивно мишљење је утемељено у вери да је бог љубав и да брине о нама духовне поуке у причама како су дечаци појели мед мама је послала седмогодишње близанце олега и романа код деде, у суседно село обрадовала су се браћа, одавно код деде нису били у његовој башти су укусне јабуке „можемо да ручкамо“, помислили су понели су деди кошуљу, коју је мама сашила деда се захвалио и рекао: „идите, децо, у башту, берите јабуке“ отрчала су деца у башту јабука је много и све су укусне пузали су дечаци на јабуку, брали плодове а на другој – јабуке још укусније, тако маме појели су дечаци довољно јабука, а деда поставио теглу са медом на сто појели су олег и роман по кашику и нису могли више спремили су се да иду кући дао им је деда теглу и рекао: „нека и мама проба мед“ иду дечаци дуг је пут огладнели су сели су под врбу, појели мало меда иду даље поново су се зауставили, опет појели мало, а меда је остало тек на дну још једном су се дечаци зауставили и појели мед до краја дошли су до јавора и размишљају: „шта ли ће рећи мама?“ а мама је изашла из куће, види – њени дечаци плачу „зашто плачете, децо?“, зачудила се мама причала су браћа, како су појели мед а мама се обрадовала, смеје се зачудили се дечаци, па питају: „мама, чему се радујеш?“ „томе, што ви плачете“ василиј сухомлинскиј из часописа „духовный вестник“, 2018 бр 6 (252), брест, белорусија превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 21 тема броја: косовски завет и наше време косовка девојка (део слике), аутор: урош предић (извор: wikimedia) 22 5 / 2018 тема броја: косовски завет и наше време косовски бој представља крај српске средњовековне државе и наступање ропства под османском империјом које је трајало преко 350 година овај догађај је кључан са историјске стране, али још већу снагу и значај добио је кроз народно предање изражено понајвише у народној епској поезији његова снажна симболика се огледа у чврстом опредељењу за хришћанску веру и слободу која свој врхунац добија у мученичком страдању светог кнеза лазара оно представља идеал потоњим генерацијама у борби за слободу државе и народа многи догађаји у савременој српској држави су били обојени успоменом на овај догађај и симболиком коју је он носио бој на косову је био последица продора турака на балканско полуострво први велики пораз од турака доживела је српска војска 1371 године на марици после смрти последњег владара из лозе немањића, уроша нејаког, српске земље су се распарчале на обласне господаре међу њима је предњачио кнез лазар хребељановић који је владао поморављем са седиштем у крушевцу већ од 1380 године, кнез лазар је имао проблема са турским упадима на његову територију коначно, турци су покренули освајачки поход на балкан који је проузроковао сукоб са српским владарима, и који се десио у уторак, 15 јуна 1389 године на косову пољу, између река лаб и ситница турску војску је предводио султан мурат, док је српску војску предводио кнез лазар (у саставу српске војске биле су војске његовог зета вука бранковића и одред краља твртка који је предводио влатко вуковић) турски султан мурат је погинуо у току битке да ли је то било на почетку или пред крај битке није јасно, но свакако га је погубио српски витез милош обилић након преузимања команде, муратов син бајазит успео је да зароби кнеза лазара и да га погуби војнички гледано, исход битке можемо сматрати нерешеним, па можда чак и српском победом, али пировом у годинама након битке, врло брзо се развило поштовање кнеза лазара као великомученика који је свесно ушао у борбу са турцима његов мотив није био чисто владарски, већ одбрана хришћанства у српским државама, а и шире стога, његово супротстављање турцима било је мотивисано најузвишенијим хришћанским идеалима продор турака на балкан још пре косовског боја у србији, али и византији, био је тумачен као праведна казна божија за слабљење вере и побожности код владара и народа стиховима које је писао, то изражава и свети патријарх српски јефрем: „сагрешисмо безаконовасмо и ходисмо по вољи срца нашега“ то је било последица великог утицаја исихастичке духовности која је била водећа српске земље су преплавили синаити и исихасти, чији је покровитељ био кнез лазар на трону српских патријараха био је јефрем, који је био исихаста, а који се и након смрти патријарха спиридона, после опредељење за царство божије је засновано на дубокој свести да једино што нас може суштински сачувати од надолазећег зла је крсто-васкрсна веза са господом исусом христом кроз цркву његову то је једино и најдрагоценије благо које треба да сачувамо косовски завет владимир пекић тема броја септембар / октобар 2018 23 тема броја косовског боја, поново вратио на катедру до избора новог, услед пометње настале због погибије кнеза лазара у светлу богословља и побожности непосредно после боја, кнез лазар, као великомученик је истовремено човек потпуног богопознања његов ум и срце су прожети јасним зрацима божанске светлости кроз коју и којом сагледава ситуацију у којој се налази српски род и земље према томе, опредељење за царство божије је засновано на дубокој свести да једино што нас може суштински сачувати од надолазећег зла турака (који се називају и исмаилићани) је крсто-васкрсна веза са господом исусом христом кроз цркву његову то је једино и најдрагоценије благо које треба да сачувамо свети кнез као наш предводник и господар је гарант да ћемо се угледати на њега симболика боја – опредељење за царство божије поред овога, током историје, у народном предању симболика боја као опредељења за царство божије одговара похвалама и значајем кнеза лазара који је препознат након косовске битке особито снажно је изражен доживљај и схватање боја на косову у народној епској поезији или у поезији петра ii петровића његоша народна песма „пропаст царства српскога“ у којој се пред кнеза лазара ставља дилема између земаљског и небеског царства, у лазарева уста ставља његово опредељење за царство небеско свети кнез каже: земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека, са пуном свешћу да тај избор доноси страдање и смрт готово све јунаке епских песама надахњује мотив косовског боја дати живот „за крст часни и слободу златну“ је језгровита формула која носи срж и дубину хришћанске вере која је уткана у само биће српског народа косовски бој је српски велики петак којем неминовно следи васкрсење овај једноставни говор и свест народа кроз епску поезију указује на теолошку прецизност хришћанског схватања страдања и васкрсења христовог, којег ми хришћани треба да будемо сведоци и носиоци у сваком добу и времену истовремено, то је потврда да је етос нашег народа дубоко хришћански, да живот и његове околности гледа из перспективе царства божијег као вечне заједнице слободе и љубави са богом видовдан за нас србе има јаку симболику борба за ослобођење од турака је била прожета мотивом косовског боја поступак војводе синђелића у боју на чегру јесте жртва заснована на косовском предању спремност на племениту жртву зарад ближњих и свог рода је красила српске устанике и војнике врхунац те спремности можемо видети у балканским ратовима и првом светском рату када су у балканским ратовима српски војници крочили на косово, са сузама узбугазиместан (извор: wikimedia) 24 5 / 2018 ђења сви су, као по команди, поскидали капе чињеница да, након колубарске битке српска команда прима у своје болнице, нарочито ваљевску, аустроугарске рањенике и тифусаре, потпуно је нелогична осим у светлу голготе и светлу косовског боја жртва мајора гавриловића и његовог батаљона и, коначно, албанска голгота срба и острво видо носе у себи исту снагу љубави и спремности за жртву какву је имао свети кнез лазар из тих разлога потпуно је погрешно називати косовски завет митом поготово што реч мит у свакодневном говору има значење нечег измишљеног и нереалног чак погрешног и варљивог управо способност да се историјски догађај боја на косову кроз нашу историју, кроз све нивое друштва и културе – од интелектуалног до најпростијег, народног – толико дубоко доживи и промишља, говори о снажној утемељености нашег народа за хришћанску веру и њен најдубљи смисао крст и васкрсење потреба да се у тој мери направи паралела између косова и и пасхе говори о живости новозаветне поруке у свести нашег српског народа још једна ствар овде бива очигледна истина није увек оно што нам чула, па чак и разум говори да јесте тога смо сведоци поготово у нашим временима, када се за истину проглашава најбизарнији могући прагматизам и свођење човека на ресурс, на биће које треба да се сведе на свакодневницу и њену колотечину без потребе да је осмисли и вреднује све остало, осим редовности плате, комфора, удаљености од некакве несреће је сувишно и осуђено тако седиран, савремени човек у србији губи оријентир тај оријентир је увек била истина а за нас хришћане, истина није неко безлично и непроменљиво начело (принцип), већ је то живи бог и вера у њега међутим, то не значи да имамо тапију на истину и непогрешивост управо истина хришћанске вере за коју су страдали свети косовски мученици на челу са светим кнезом лазаром најпре полази од себе полази од покајања не од убеђености да ако је истина и правда на нашој страни, да смо и ми нужно праведни и исправни јер завет са богом није нека окамењена стварност, већ је завет са богом свакодневни живот прожет крстом и васкрсењем једноставније, то је сваког дана изнова потврђивање вере у бога која се изражава кроз врлине, кроз спремност на жртву, кроз побуну против неправде али, исто тако и спремност да се грешник прихвати, да се ближњи љуби какав год да је, и које год нације или вере да је према томе, говорити о косовском завету данас, и уопште, није питање политике, нарочито не оне дневнеоно је питање идентитета свакога од нас, јер нас води ка живом и непосредном односу са живим и личним богом оцем који нам се јавио кроз христа у сили духа светога свети косовски мученици са кнезом лазаром као првим међу њима, показали су нам да опредељење за царство небеско није бежање, већ суочавање са историјском стварношћу која је натопљена вером и убеђеношћу да је све што је створено „добро веома“ и да је позвано у заједницу са васкрслим господом у мери у којој живимо са силном жељом за преображајем себе угледајући се на христа бићемо сведоци истине јављене у христу посведочене и кроз косовске мученике и све наше претке који су том вером и животом дисали и напајали се аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја свети кнез каже: земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека, са пуном свешћу да тај избор доноси страдање и смрт септембар / октобар 2018 25 у 15/28 дан месеца јуна, поред светог славног великомученика кнеза лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика пострадалих од косова поља до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника божијих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика вита, светог славног пророка амоса, као и свете отачаствене патријархе српске: јефрема и спиридона житијâ и подвизи ових угодникâ божијих свакако су различита, и време њиховог овоземаљског живљења и делања је различито, али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com