-ВАСЕЉЕНСКОМ-

Свеска: 312 | Црквени празници
... сами рачунали датум прослављања васкрса веома рано почели да одређују датум еквиноције (пролећне равнодневице) узимајући у обзир да датум прославља- ња пасхе мора да буде недељни дан због могућности грешке у рачуну, као и сло- бодних интерпретација, долазило је до тога да нису сви хришћани славили пас- ху истог датума на првом васељенском сабору у никеји, 325 л г, поред осталих питања, разматрано је и питање датума празно- вања пасхе из овога можемо закључи- ти да је чак до овога доба било неједин- ство у прослављању празника васкрсе- ња, што је засигурно изазивало и разли- чите проблеме на сабору је донета одлука да сви хришћани имају да славе васкрс у исто време (у један дан) и осу- ђени су они који су пасху славили у исти дан са јудејима прва недеља после пролећне равнодневице црква је дала једноставно правило када се има славити васкрсење христо- во: у прву недељу иза првога пуног месе- ца који долази после пролећне равно- дневице (нема поклапања са јудејском пасхом) васкрс тако може да падне у периоду од 22 марта до 25 априла поред датума равнодневце, да би се израчунао датум прослављања пасхе, било је потребно астрономски и матема- тички тачно израчунати датум пуног месеца после пролећне равнодневице, што није лако да би све цркве славиле заједно, установљено је да александриј- ска црква, где је у оно доба цветала астрономска наука (из овога се може видети колико је црква увек умела да цени, поштује и правилоно користи нау- ку), сваке године осталим црквама уна- пред јавља датум празновања васкрса очекујући велики празник, у посту који је почео можемо да се богослужбе- но припремимо да на најлепши начин дочекамо васкрсење тако ћемо најбоље разумети у којој мери је за нас хришћа- не време важно, потребно, а спознаће- мо и то да је време категорија која се надилази на св литургији – у сусрету са васкрслим господом m аутор је стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке март/април 2010 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а ри­там цр­кве­них пра­зни­ка уме­ди­ји­ма ка­да су у пи­та­њу ве­ли­ки хри­сто­ви пра­зни­ци, не мо­же­мо ре­ћи да су за­по­ста­вље­ни на др­жав­ним и ло­кал­ним ме­ди­ји­ма, на­ро­чи­то на те­ле­ви­зи­ји занимљиво је да малтене све древ- не културе држе до неког свог календара уједно поштујући онај доминантни, грегоријански, кога се сви држимо у свакодневном раду и животу јапанци, кинези, јевреји, иранци, хин- дуси, египћани и у овом веку домина- ције тзв западног начина живота грче- вито поштују своје календаре као спе- цифична обележја сопствене културе знајући да одржањем истих одржавају и сами себе са пуним правом би ово могло да се односи и на нас, србе наи- ме, тзв стари, јулијански календар је некако постао својеврсни симбол нашег и руског православља иако, руку на срце, многи верници не знају када по том истом календару падају многи вели- ки хришћански празници укључујући и њихове сопствене крсне славе сакрални и световни календар тако бисмо могли да, условно речено, говоримо о два паралелна календара код нас – сакралном и световном, при чему овај први касни за 13 дана у односу на други медији, са друге стране, свакако да прате световни календар, са ритмом који свештеник горан живковић 40 l православни мисионар l 2/2010 исти намеће – држав- ни празници, нове године итд део су тог ритма, док верски календар намеће своја правила, која се односе на постове, пра- зновања светитеља, нерадне дане, дане у којима нас обасјава небеска радост пра- зновања црква у медијима многи читаоци су приметили емисију која се емитује на многим како локал- ним, тако и државним телевизијама, а тиче се светитеља који се празнује / пра- знују тог дана као што знамо, сваки дан је посвећен групи светитеља који су тог дана или пострадали или уснули у госпо- ду, а у дотичним емисијама можемо чути нешто о њиховом животу и заслугама за цркву ту можемо чути и информације о оним празницима које славе иноверни –римокатолици, муслимани и јудаисти ова врста емисије је свакако корисна јер просечног гледаоца уводи у веру кроз увид у чињеницу да је сваки дан пред богом неки празник, а да су они који се тог дана прослављају живи људи, на које се увек можемо угледати главна мана ове врсте емисија је извесна прозаич- ност јер је скоро свака од њих конципи- рана на сличан начин – најчешће се про- чита охридски пролог за тај дан изузе- так би била емисија која се емитује на другом програму ртс-а у којој се с вре- мена на време појављују теолози, који дају теолошки осврт на феномене савре- меног живота, што недостаје осталим емисијама са овом тематиком светите- љи су увек актуелни, а њихови животи инспиративни и интересантни – у том смислу се може рећи да би се много већи утицај на гледаоце могао остварити истицањем оних најзанимљивијих дета­ март/април 2010 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а ља из њихових живота и вађе- њем поука из истих када су у питању велики христови празници, не може- мо рећи да су запостављени на државним и локалним медијима, нарочито на теле- визији честа су директна емитовања литургије, сваки већи празник је пропраћен пробраним емисијама, интер- вјуима и репортажама, може- мо чути и одговарајућу духов- ну музику, приликом оба- вештавања грађана о најве- ћим хришћанским празни- цима често се каже да право- славни верници данас славе одређени празник, дакле – у трећем лицу множине у томе нема ничег погрешног, али овако конципирана реченица намеће за закључак да су поменути православни верници мањи- на у србији? поставља се питање зашто у држави у којој се између 80 и 90% гра- ђана изјашњавају као православни вер- ници водитељи не би једноставно могли да кажу да се данас слави исти тај пра- зник у горепоменутом контексту би се могли честитати празници традицио- налним верским заједницама, према којима свакако треба имати дужно поштовање ово је једно необавезyјуће мишљење аутора овог текста нешто старији читаоци су вероватно примети- ли да су се до пре неких 15-так година емитовале најчешће веома нестручне и теолошки испразне емисије које су пра- вослављу наносиле више штете него користи то треба приметити и нагла- сити иста мана која карактерише телевизиј- ске емисије о свакодневним празницима одликује и многобројне facebook групе које својим члановима с времена на вре- ме шаљу циркуларне поруке – у питању су махом светитељи који се славе у нашем народу те поруке су увек копиране из охридског пролога, што и не треба да зачуди с обзиром на то да су креатори ових група махом младе особе пуне енту- зијазма, али са недовољном теолошком поткованошћу одговорност сваки православни хришћанин који је литургијски утемељен живи на овом свету пратећи доминантан календар, али је он и парохијанин, странац у овом све- ту, који лежи у злу, тако да уједно прати и црквени календар, који одликују тер- мини попут мрса, поста, беле недеље итд непознати уобичајном календару с обзиром на чињеницу да су медији данас веома моћни, а многи православни вер- ници недовољно упућени и утемељени, на оним верујућима који су утврђенији, а баве се уређивањем верских емисија, лежи прилична одговорност као што знамо, мисионарење и сведочење није само делатност оних којима је то служба, тј свештенству, већ и свих оних који су спознали христа на прави начин, у мери сопствених могућности m аутор је свештеник у храму преподобне мати параскеве у лапову мно­гичи­та­о­ци су при- ме­ти­ли еми­си­ју ко­ја се еми­ту­је на мно­гим ка­ко ло­кал­ним, та­ко и др­жав­ним те­ле­ви­зи­ја- ма, а ти­че се све­ти­те­ља ко­ји се пра­зну­је / пра­зну­ју тог да­на свето писмо ретке су свете књиге или народни епови где се толико спомињу животиње, са именовањем тако много врста и у свим људским збивањи- ма, као у библији – нарочито у старом завету то очигледно указује на особину старе јеврејске културе, где је човек био свакодневно у блиском додиру са приро- дом и животињским светом монотеи- стичка јеврејска вера одбацује зооморфо- но поимање и приказивање божанског она у природи више не види ни симбол ни присутност бога, спољашним предме- тима не придаје другу моћ и живот и не приписује им више од онога што они имају у реалности раскидајући, тако, са култовима бика, краве, коња и других животиња, који су били проширени међу суседним народима без обзира на такав раскид, у јеврејској религији остаје један траг анимализма, компромис са прошло- шћу, а то је важност обредног жртвовања животиња такве обреде коначно ће напу- стити хришћанство новог завета замењу- јући их бескрвном жртвом тела и крви господа исуса христа за отпуштење греха и живот вечни за хришћане пресудан текст о пореклу животиња налази се у књизи постања, када је бог створио животиње петог и шестог дана по постанку света1 након стварања животиња, бог рече: да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се 1 пост 1, 20-25 ђакон ненад идризовић би­бли­ја и жи­во­ти­ње бог се пре­ма љу­ди­ма од­но­си са по­себ­ном па­жњом јер јечо­век ство­рен по „обра­зу бо­жи­јем“, док жи­во­ти­ње ви­ше ли­че на слу­ге не­го начо­ве­ко­вог при­ја­те­ља 42 l православни мисионар l 2/2010 мичу по земљи и створи бог човека по обличју свом, по обличју свом створи га; мушко и женско створи их2 па потом опет рече: будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи3 истина је да је бог најпре рекао: а свим зверима земаљским и свим пти- цама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу и би тако 4 да би ту вегетеријанску заповест после потопа заменио једном оштријом, па каже: и све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке шта год се миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох за зелену траву 5 уз то, бог човеку оставља да по својој вољи, као прави власник, именује сва жива бића што настањују земљу, те адам као први човек даде име свакој животињи на небу и на земљи, али се не нађе адаму друг према њему 6 на основу овога може се претпоставити да је одговорност људи већа него код животиња и да се бог према људима односи са посебном пажњом јер је човек ство- рен по „образу божијем“, док живо- тиње више личе на слуге него на човековог пријатеља морамо узети у обзир чињеницу да библија није научна књига зато не треба очекивати да ћемо у њој наћи било какву разрађену класификацију животиња као код, на пример, антич- ких научника у библији се спомиње преко сто двадесет животињских врста постоји класификација животиња, али је 2 пост 1, 26 3 пост 1, 28 4 пост 1, 30 5 пост 9, 2-3 6 пост 2, 19-20 она више емпиријска него логична јер се – према библијским текстовима – животи- ње углавном своде на четири категорије,7 што је повезано са четири начина крета- ња: оне које ходају, оне које лете, неке пливају, а понеке пузе под животињама које ходају подразумевају се све дивље звери и стока, заједно са малим животи- њама попут кртица и мишева међу животиње које лете нису сврстане само птице, него све што лети или се уздиже изнад земље (скакавци) о животињама које су у води библија не говори много јер је код старих јевреја био урођен страх од воде једине водене животиње које се спо- мињу су китови, насупрот животињама које се деле на то да ли имају љуске и пераје или не8 животиње које пузе нису само гуштери и змије, него и све животи- ње са кратким ногама (инсекти) постоји један битан вид спомињања животиња у библији, а то су верска, етич- 7 пост 1, 20-25 8 лев 11, 9-10 свето писмо ка, ратничка и књижевна симболика на првом месту је заједничко порекло живо- тиња и човека, које бог ствара из „праха земаљског“ првопоменута је змија у едем- ском врту;9 затим нојева голубица, што носи вест о копну;10 мршаве и дебеле краве из фараоновог сна;11 фантастичне животи- ње из даниловог сна и језекијина виђења; илијини огњени коњи;12 исајин левијатан13 и велика риба што је пругутала јону;14 све- ти дух који „силази као голуб“ и спушта се на крштеног исуса;15 исус када се храни рибама;16 исус међу дивљим животињама у пустињи;17 магарица на којој исус улази у јерусалим;18 четири коња19, змај и звери из откривења постоји и велики број поређе- ња: народ се назива „стадом“;20 у јеванђељу по матеју стоји стих „будите као голубови и мудри као змије“;21 проказује се жена што „упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња“;22 давид каже: „ ко би ми дао крила голубиња? ја бих одлетео и починио“;23 мудри соломон је говорио о дрвећу и рас- прављао о животињама, о птицама и о рибама24 оваквих и сличних примера има пуно у библији животиње у библији немају ни личност нити глас као човек има само два изузетка: змија која прича са адамом и евом25 и 9 пост 3, 1-15 10 пост 8, 9 11 пост 44, 1-31 12 2 цр 2,11 13 ис 27,1 14 јон 2, 1 15 мт 3, 16 16 лк 5, 1-7; јв 21, 6-11 17 мт 4 18 мт 21, 5 19 отк 6 20 јв 10, 11; мт 10, 6; мт 12, 11; мт 18, 12-13; мт 25, 32-34; лк 10, 3; јв 21, 15-17 21 мт 10, 16 22 јез 23, 20 23 пс 55, 6 24 1 цр 4, 33 25 пост 3, 1-15 валамова магарица26 оба случаја су ушла у хришћанску традицију, само што змија зау- зима истакнуто место у хришћанском пре- дању, док валамова магарица остаје више ствар чудноватости према стиху из књиге постања који смо навели, човек је у едемском врту у периоду пре првородног греха био биљојед, а живо- тиње се међусобно нису убијале чини нам се да, читајући свето писмо, долазимо до закључка да су животиње у почетку служи- ле људима да би се могли разликовати међу природним створењима (и именовати их – како бог поручује) без икаквог насиља или сегрегације најлепши стих у коме се гово- ри о повратку изгубљеног рајског стања, где неће бити дивљих звери и где ће завладати нови мир међу створењима на земљи, налази се код пророка исаије, и гласи: и вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежа- ти с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их27 писци који су образовали библију писали су са педагошком и пастирском намером њихови списи углавном сведоче о свакодневној вези библијског човека са природом – због чега су и честа позивања на слике из животињског света кроз библијске животиње приказује се сва драма спасења, побуне, идолопоклонства, разли- ковања чистог и нечистог, покоравања мој- сијевом закону, учествовања у спасењу у нојевој барци, приноса и жртвекада се у библији говори о животињама, најпре се мисли на бића створена у складу са чове- ком, а потом – пошто је човек подлегао гре- ху – као бићима која су постала његова хра- на да би на крају постале део украса у опи- сима свакидашњег људског живота m аутор је службеник одељења монографских публикација народне библиотеке србије 26 бр 22, 21-35 27 ис 11, 7,6 44 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 45 срп­ска хе­рал­ди­ка да­нас с авремена српска хералдика је у последњих двадесетак година у свим својим областима доживела значајни узлет тај тренд је приметан како у државној, тако и у црквеној, тери- торијалној, корпоративној и личној хералдици интересовање за хералдику не јењава, али је још увек много примера хералдич- ких произвољности и неписмености, што ствара проблеме нарочито на нивоу месне хералдике јер је још увек прилично псевдохералдичких знамења која прогла- шавају поједине општине и месне зајед- нице у србији и користе као грбове иако они то нису нити могу бити на жалост, и у области наше савремене црквене, кор- поративне и породичне, па чаки хералди- ке у оквиру краљевског дома карађорђе- вића није битно другачије узрок оваквом несређеном стању јесте непостојање званичног државног херал- дичког аутритета или макар државног хералдичког регистра – какви од раније постоје у хералдички уређенијим земља- ма попут шкотске, енглеске, ирске, канаде, јужне африке, шпаније и кеније, али и у државама које су прошле херал- дичко постраданије слично нашем (руси- ја, румунија и словачка) ин­те­ре­со­ва­ње за хе­рал­ди­ку не је­ња­ва, али је још увек мно­го при­ме­ра хе­рал­дич­ких про­из­вољ­но­сти и не­пи­сме­но­сти ђакон ненад м јовановић зна­мења знамења 46 l православни мисионар l 2/2010 повећано интересовање за хералдику је главни разлог пораста појаве нарушавања „хералдичке хигијене“, те сма- трамо неопходним да се упра- во држава позабави овим пита- њем и материју ваљано правно регулише, а по узору на законска решења помену- тих земаља ово је истовремено и сасвим могуће и изводиво будући да незванич- ни хералдички ауто- ритет у србији, сре- ћом, већ постоји то је српско друштво за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалери- стику, познатије као српско хералдичко друштво „бели орао“ поред њега, у србији постоје још два хералдичка тела која се такође баве питањима српске херал- дике, али са нешто другачијих позиција и основа то су одбор за хералдичке и генеа- лошке студије центра за истраживање пра- вославог монархизма и друштво српских грбоносаца „милош обилић“, које се не бави израдом и бележењем хералдике, већ њеном популаризацијом и развојем српско хералдичко друштво „бели орао“ је основано је 1991 л г као стручно и про- фесионално удружење које се систематски бави проучавањем и радом у области науке о грбовима, родословима, заставама и одликовањима укључујући и ужа специја- листичка подручја (као што су инсигниоло- гија, архонтологија и нобилијарно право) друштвом управља председник друштва са управним одбором, док стручним аспектом руководи колегијум од пет херолда о њиховој стручности и ауторитету у свету хералдике сведочи и чињеница да је актуел- ни председник уједно и главни херолд срп- ског краљевског дома карађорђевића друштво је себи у задатак ставило истра- живање и регистровање српског хералдич- ког наслеђа, стварање националног херал- дичког стандарда и терминолошког речни- ка, као и стварање и неговање новог и савременог хералдичког израза, заснованог на најбољој традицији и искуству домаће и европске хералдике бели орао води и једи- ни српски регистар грбова племића, инкор- порисаних титулара и других грбоносаца (тј армигера) на читавом националном подручју, а има и десетак стручних комиси- ја, које се баве пробематиком из оквира делокруга бављења друштва у оквиру овог друштва је створен и постојећи стандард за месну хералдику, који је – својом разло- жношћу и квалитетом – успео да пусти корена у србији иако за наше територијал- не хералдичке титуларе није обавезујући законом под његовим окриљем је постиг- нут и значајан помак и остварени су видни резултати у домену црквене, корпоративне и личне хералдике и поред тога, на пољу примене хералдичких стандарда има појава општина лајковац март/април 2010 l православни мисионар l 47 погубне произвољности и нестручности, тако да постигну- тим не можемо да бити у потпуно- сти задовољни у данашњој српској хералдици се хералдички исправним месним грбо- вима у правом смислу речи могу сма- трати мање – више само грбови гра- дова и мêстā северно од саве и дуна- ва, који су наслеђени из периода добро развијене угарске хералди- ке, и грбови који су од почетка деведесетих година израђени према важећим стандардима српског хералдичког друштва „бели орао“ већина српских места јужно од саве и дунава и западно од дрине не поседуjе историjске грбове кад год је то могуће, и та би места требало да настоје да усвоjе и баштине сопствена хералдичка и вексило- лошка знамења поштуjући хералдичке принципе речени принципи, норме и хералдичка регулатива су афирмисани делатношћу српског хералдичког друштва „бели орао“, односно читавим низом нових градских, општинских и сеоских грбова усвоjених у периоду од 1993 л г до данас бели орао jе преко своjих стручњака уче- ствовао у изради решења и законског уре- ђивања државне хералдике савезне репу- блике jугославије и републике србиjе ово је подразумевало и дефинисање новог кон- цепта хералдичких и вексилолошких зна- мења и ознака наше витешке војске, као и полициjских и жандармериjских снага и појединих државних органа настојећи да поштује хералдичке норме прописане од стране српског хералдичкога друштва „бе- ли орао“, у србији делује и поменути одбор за хералдичке и генеалошке студије центра за истраживање православога монархизма одбор је основан о светом равноапостолном цару константину вели- ком и светој равноапостолној царици јеле- ни, 3 јуна (21 маја) 2001 лета господњег у оквиру центра за истраживање православ- ног монархизма као организације која има и одборе из других области делатности дефинисаних статутом у оквиру одбо- ра је осмишљен и израђен велики број црквених, месних, корпоративних, породичних, као и грбова и застава чланова више угледних аристократ- ских родова и витешких редова m аутор је ђакон при цркви св луке у београду и први председник центра за истраживање православог монархизма саша и исидора крањчевић иконографска радионица ‘’павловић’’ 48 l православни мисионар l 2/2010 у старом завету живи живот живота људима се откривао пре- ко пророка ови весници божан- ске речи незауставиво су сведочили ствар- ност будућег присуства божијег међу људима (ср ис 7,14) много тога од њих реченог није нашло места у светом писму, али је свето предање то верно сачувало као што се из реке може непрестано црпи- ти електрична енергија, тако се из светог предања оваплоћује писана реч свето писмо и јесте записано свето предање, а свето предање је усмено свето писмо у земљи господњој постојали су неима- ри старозаветне речи чији се духовно корисни рад није могао сакрити од исто- рије напротив – кумрански рукописи надалеко су познати ови рукописи су, уствари, највише пре- писке светог писма старог завета старих есена, који су у време макавеја, у 2 веку пре христа, под притиском римских вла- сти били приморани да се из градова повуку у ове пусте крајеве до 1956 л г у укупно једанаест пећина крај мртвог мора, у кумранској области, пронађено је мноштво старозаветних свитака први део ових списа, старих преко две хиљаде година, случајно је пронађен 1947 л г у једној пећини из ових крајева, на самој обали мртвог мора када је једном бедуину коза упала кроз отвор на врху пећине, чуо је козије мекетање и кроз отвор убацио каменчић, који је – по звуку – одао ћупове помислио је да је у ћупови- ма злато, али се грдно разочарао када је видео да злата нема неке свитке је и поцепао, а трговцу из назарета продао остатак рукописа, који је један део продао јорданској влади, док је хаџи драган б поповић исти­на о ку­мран­ским ру­ко­пи­си­ма свети сава је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе света земља март/април 2010 l православни мисионар l 49 највећи део рукописа књиге светог проро- ка исаије љубоморно чувао све док га израелске власти нису убедиле да рукопис треба да буде власништво националног музеја државе израел, а јевреји касније долазе и до оних рукописа који су, раније, из јордана, доспели у америку поред два велика свитка из књиге проро- ка исаије пронађено је и мноштво библиј- ских текстова и апокрифних књига ту је коментар на књигу пророка авакума; тзв генесис – апокриф (апокриф 1 мојсејеве књиге); правилник заједнице старих есе- на, састављен од богослужбених и моли- твених упутстава, и текстова о уређењу саме заједнице; дамаски спис; свитак похвалних песама (јевр ходајот); ратни свитак; бакарни свитак, са садржајем пописа ризница; и веома значајан велики свитак псалама, где – поред четрдесет и једног библијског – постоји и седам неби- блијских псалама, са текстом из кога сазнајемо да је цар давид спевао 4050 пса- лама све до појаве новозаветних догађаја поједине библијске песме (две мојсејеве песме, 2 мој 15,1–19; 5 мој 32,1–44) биле су – и ван богослужења – омиљена лекти- ра јевреја, што потврђују и ови кумрански рукописи, са обиљем речи, израза и мисли које потичу из њих тако из разговора нојевог оца ламеха и мајке бат – енош сазнајемо о његовом рођењу, као и да ноје беше прекрасно дете; затим сазнајемо о ванредној лепоти аврамове жене саре, тиме што стих за стихом открива лепоту њених руку, прстију, лица, очију, косе, гру- ди, али и њене мудрости откривена лепота и значај кумрана само наговештава колико још бескрајних тајни скрива света земља oтићи у земљу господњу значи ући у радост васкрсења христовог, ући у редове светог писма а речи песника да се нови завет у ста- ром скрива и да стари завет нови завет открива јасније су већ после прве јеруса- лимске литургије у саборној цркви гроба господњег m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 50 l православни мисионар l 2/2010 црква и меди­ји ме­ди­ји у слу­жби цр­кве или ка­ко сед­му си­лу упо­тре­би­ти у до­бре свр­хе у једном релативно новијем уџбенику факултета у склопу универзитета у београду тех- нологија се, између осталог, дефинише као скуп вештина и достигнућа усмере- них на задовољавање потреба оних који том технологијом управљају у појашњавању метода за успешно упра- вљање технологијом пише да је једна од примена савременог управљања техно- логијом и наркотизација широких народних маса1 чудно је да професор београдског универзитета у свом уџбенику „савету- је“ и „одобрава“ наркотике зарад постизања циљева компанија, институ- ција и других друштвено-економских структура ако сте помислили да такво време још није дошло, морам да вас разочарам: такве методе се интензивно примењују преко пола века, а у прими- тивнијем облику много, много дуже није реч о опојним дрогама, већ о медијима да би читава прича била јаснија, у новој рубрици мисионара ће 1 маја леви-јакшић, управљање технологијом, факултет организационих наука, београд, 1995 на основ­ну функ­ци­ју ме­ди­ја – да ин­форми­шу и обра­зу­ју – као пи­ја­ви­це су се при­љу­би­ле (да иси­са­ју све оно што је до­бро) још три свр­хе: да дез­ин­форми­шу, да ну­де раз­би­бри­гу и за­ба­ву и да пре­ин­форми­шу југослав кипријановић март/април 2010 l православни мисионар l 51 бити речи о најзаступљенијим медији- ма савременог човечанства, њиховим управљачима, неким позитивним при- мерима коришћења медија у служби цркве, као и предностима, недостаци- ма и опасностима са којима се могу суочити покретачи медијских акција сведоци смо, и лично смо на својој кожи искусили за време бомбардовања 1999 л г, али и претходних, ратних деведесетих, да су медији – без обзира на то да ли је реч о домаћим или ино- страним – престали да служе својој основној сврси – да информишу и образују скоро сам сазнао да је назив „милосрдни анђео“ за на­то бомбар- довање србије генерисао медијско-ма- нипулативни апарат слободана мило- шевића, који је постигао свој ефекат: распиривање мржње ка непријатељу наравно да је бомардововање србије било неоправдано, геополитички моти- висано, срамно и подмукло, али и осе- ћања која су медији у србији стварали нису била од бога функције медија на основну функцију медија – да информишу и образују – као пијавице су се приљубиле (да исисају све оно што је добро) још три сврхе: да дезинформи- шу, да нуде разбибригу и забаву и да преинформишу (ово последње је после- дица превеликог броја телевизијских и радио-станица, новина и часописа, а прикључио им се и интернет, као посе- бан феномен) док се уз слушање радија понешто може и радити, а уз читање понешто и чути, путем магичног склопа слике и тона, који тражи целог човека, тј целокупну његову пажњу, постајемо наркотизовани конзументи духовног устројства тв-програма, који људи поре- мећене и слабе воље некритички усваја- ју као модел понашања шта видим на екрану (који више уопште није мали), то и опонашам у погодно време као мутант презасићености разбибригом и забавом прагматичног типа и са усвоје- ним поремећеним системом вредности, данас је – чега смо сведоци – јавни медијски курс живота постао reality show, емисија која опонаша реалан живот како је основна сврха медија да информишу о реалности, јасно је да је појава оваквих емисија резултат потпу­ 52 l православни мисионар l 2/2010 црква и медији но изврнуте логике: уместо show of rea- lity имамо reality show може ли се медијима вратити основ- но назначење? вероватно може јер ништа богом створено или људским умом од божије творевине моделирано није зло сáмо по себи корисник је тај који створеном даје корисност или бес- корисност за човека, што је вредносно- морална, а никако техничко –техноло- шка категорија подигнимо ступове како се цркви, нарочито у 20 и 21 веку, константно приписују ретроград- ност, заосталост, сужена перцепција, заслепљеност идеологијом и традицио- нално-патријархална затуцаност, једна од медијских акција која је у доброј мери демантовала такво мишљење о цркви је акција подигнимо ступове ако изоставимо спорадичне историј- ско-образовне емисије о црквама, манастирима, њиховим ктиторима или светима са препознатљивом визуром (манастири, фреске, наратор у мантији, глас павла аксентијевића у музичкој подлози), до појаве акције – кампање подигнимо ступове није било већих медијских померања у правцу комби- нације визулено-аудитивног доживљаја са православно-традиционалном тема- тиком како је до тога дошло? на једини могући начин: саборно, по благослову цркве из више разлога не желећи да улазим у детаље, јасно је да било шта што је добро и за народ корисно почива на благослову цркве то је, дакле, први корак специфичност саборности акци- је подигнимо ступове огледала се у неколико институционално-организа- ционих подвига створио се, пре свега, миље коме црква нешто значи у животу и који јој верује био је присутан вољни фактор, а ни жртвовања није изостало – истина, у почетку са доста непотребно расуте енергије због неорганизовано- сти, али се искуством доста ствари поставило на своје место институционализовање да би нека медијска акција могла да постоји, она мора да почива на некој институцији која је организује иску- ством се показало да је оснивање невла- дине организације, тј удружења грађа- на, остварена неопходна институцио- нална основа за делање, која је примере- на друштвеном уређењу у коме живимо неозбиљно би било, а и превише ризич- но да се медијске акције спроводе без правног субјекта, чији је рад отворен за јавност и који – по закону – може да обавља све потребне активности: да има структуру, статут, правилник, особље, платни промет и да може да конкурише за разне пројекте код институција држа- ве, цркве или других организација овом институционалном разграничењу потребно је приступити из више разло- га, а на првом месту је то да се јасно разграничава шта је поље рада у кон- кретном примеру организацију су пред- стављали и водили људи из реда мирја- на с намером да помогну обнову мана- стира, којим, пак, управљају људи из реда клира исти принцип важи и за било које друго повезивање на релацији организација – црквена јединица такав начин рада омогућава да – иако дође до потешкоћа у раду организације – само- сталност и углед манастира не буду март/април 2010 l православни мисионар l 53 нарушени са друге стране, опасност лежи у могућим злоупотребама људи који управљају организацијом, но то је већ питање поверења и избора оних који одлучују коме дају благослов за оснивање организације није добро да се монаси превише појављују у свим организационим фаза- ма које се спроводе за обнову њиховог манастира, али је њихово појављивање неопходно потребно је наћи меру исто тако, није добро ни да се људи из орга- низације мешају у монашки живот манастира коме помажу принцип „сви радимо све“ не може дати далекосежне резултате оно што је у акцији подигнимо сту- пове препознато као квалитет јесте коришћење професионалне технике и људства за израду музичких нумера и видео-спотова, истицање позитивних вредности из српског наслеђа утемеље- ног на православљу, присуство великог броја јавних личности: глумаца, музича- ра, спортиста оно што је додатно отворило простор за уплив једне овакве акције на медијски простор, који прати српски народ, јесте и недостатак квали- тетног религијског програмског садржа- ја свих телевизија, нарочито када су им такви садржаји били потребни – о вели- ким хришћанским празницима, најпре о божићу и о васкрсу због тога је и кам- пања у медијима била посебно активна о празничним данима, за које су садржаји наменски прављени и прилагођавани на жалост, ни у овом тренутку – барем када су у питању телевизије – не постоји плански и квалитативно-кван- титативни показатељ да се нешто битно променило одговорност је пре свега на институцији цркве, која се, барем за сада, ни кадровски ни организационо није посветила квалитетнијем црквеном програму сигуран сам да ће и емитери имати слуха за црквене програмске садржаје када они буду квалитетни и када буду понуђени на одговарајући начин ако изузмемо студијске емисије, повремене репортаже и контакт-емиси- је са црквеном тематиком, тв-продук- цијом са црквеним садржајима или садржајима који упућују на цркву, озбиљно се баве бачка епархија, тв логос жичке епархије, радио телевизија републике српске, радио телевизија војводине, тв продукција двери срп- ских, ђакон ненад илић, велимир веља павловић са студија б и продукцијска кућа sinamon production редитеља иви- це видановића, који је осмислио и режирао већину музичких спотова у оквиру акције подигнимо ступове (ако у оквиру youtube-претраживача откуца- те „hristos voskrese“, прво ће вам се приказати васкршњи спот, који је за две године од постављања на youtube-у покренут око 245 хиљада пута!) када се немали труд споменутих сабе- ре на једно место, медијски простор је и даље недовољно попуњен квалитетним верским садржајем, осим озбиљнијих покушаја ртрс–а у републици српској да свакодневно има емисије са право- славном тематиком, које добијају на интензивнијој програмској присутности у време црквених празника, што је, сва- како, за похвалу на­ста­ви­ће се аутор је задужен за маркетинг православља и православног мисионара, својевремено координирао медијском акцијом „подигнимо ступове“ 54 l православни мисионар l 2/2010 критички водич кроз new age ин­сти­тут еса­лен и људ­ски по­тен­ци­јал но­во до­ба ко­ке­ти­ра ка­ко са они­ма ко­ји се из­ја­шња­ва­ју као вер­ни­ци, та­ко и са они­ма ко­ји за се­бе твр­де да то ни­су оно спон­та­но у се­бе са­жи­ма фол­клор­ну тра­ди­ци­ју да­ју­ћи јој пост­мо­дер­ни сми­сао и ка­рак­тер милана вучићевић и татјана радић март/април 2010 l православни мисионар l 55 н а територији племена калифор- нијских индијанаца есалена, тач- није на простору индијанског гробља, настао је 60-их година 20 века институт есален као „алтернативни еду- кативни центар посвећен истраживању људских потенцијала“ у прошлом броју смо поменули мајкла марфија, који је и оснивач поменутог института овај институт је временом за американце постао оно што је ватикан за римокатоли- ке, а мека за муслимане – место ходоча- шћа, место крајње одреднице јужно од полуострва монтереј, на обали мора код биг-сура смештен је институт есален са 48 хектара вртова централно место је купалиште изграђено у гребену, у које се слива вода из геотермалног извора све то овај простор чини подобним да на њему настане и развије се оно што „није религија, али је ипак нешто религиозно; није филозофија, али је свакако визија човјека и свијета; није знаност, али се темељи на ’знанственим’ законима“ (вјесник, 1422003) могли бисмо додати да ново доба може- мо видети као религију, али без „институ- ције“, без религиозних ритуала и обреда нити светковина но, вратимо се на обалу мора ово место су на самом почетку обе- лежила следећа имена: писац алдус хик- сли, приповедач и поета џек керуак, антрополог и писац карлос кастанеда познат по делу учење дон хуана, водећи оснивач гешталт-терапије фредерик перлс, психолог абрахам маслов, теолог пол тилих, митолог џозеф кемпбел, др ида ролф, која је развила нову методу масаже с циљем интеграције ума и тела и други а сви они, али и они који су дошли после њих, воде се једном крилатицом, а то је да „нико не отима заставу“, што зна- чи да је свака религија, тренутна мода или идеја једнако заступљена све док не поку- ша да доминира или искључи друге па ипак, ново доба поприма облик некакве невидљиве религије (ј ђорђевић, 2001, 95), коју појединци почињу да доживљавају као некакву врсту могућег „спасења“ могли бисмо на први поглед рећи да је ово једна идеја слободе, где су сви једнаки и нико није први али, не дајмо се завара- ти ново доба је конзервативна идеологија и једно тоталитарно настојање овај кон- зервативни став ново доба добија од постмодерног одрицања од „апсолутне истине, објективности, безвремених моралних вредности, научног истражива- ња“ (eagleton, 2005, 24) а тоталитарно је управо због тога што другачије разми­ критички водич кроз new age 56 l православни мисионар l 2/2010 шљање и веровање није подобно, а још мање пожељно у новије време се у свету, а и код нас појављује све већи број огранака алтерна- тивне медицине да будемо прецизнији – под овим се не подразумева народна меди- цина, заснована на предању наших праба- ка и прадека, који су своје укућане лечили биљем сакупљених са планина које их окружују, већ алтернативна медицина која у себе укључује један такозвани холистич- ки приступ ово оставља простор да ново доба кокетира како са онима који се изја- шњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонта- но у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер током 60-их и 70-их кроз институт еса- лен је прошао скоро сваки тренд у психо- логији и сваки нови вид алтернативне медицине сâм есален је играо кључну улогу у увођењу источне или холистичке медицине у амерички систем једна од основних идеја института била је да чове- ку омогући да ослободи своје тело и дух, да прекине са навикама које му намеће околина остварите своје ја, користите своју стваралачку моћ, учите брзо, кори- стите мапе ума, размишљајте позитивно, проширите сопствену свест, заузврат, све што је институт створио заробило је савреме- ног човека не дајући му истину сви ти курсеви тран- сформативне снаге емоција, таи-масаже, пронађи себе кроз уметност, пермакулту- ра, ненасилне комуникација, само пома- жу да човек отупи ново доба руши поро- дице, руши сродство, руши културне еле- менте народа и традиција а све то није бесплатно купите своје здравље, купите своју свест, остварите свој људски потен- цијал тако што ћете курс који траје 28 дана платити 1500 долара а све ово да бисте се припремили за доба водолије, коме идемо у сусрет згазићемо доба рибе и ући ћемо у хармонију – вичу поборници новог доба а то доба рибе, како га они називају, то је доба хришћанства, које они желе да згазе ту мрежу многобројних мрежа које за циљ имају преображење друштва, према верне- ту, чине: верске традиције (посебно источ- њачке религије, религије америчких инди- јанаца и слично), групе које раде на проши- рењу свести и развоја људског потенцијала, модерни езотеризам, гноса и тражење односа између науке и духовности, пара- нормално, магија, па и сатанизам као што даворка турк наводи у свом чланку – уче- ње о новом добу припада апокалиптичном менталитету као филозофији краја света и делатног почетка будућности, нове фазе у историји човечанства m у следећем броју читаћете критички осврт на холистичку медицину 56 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 57 без обзира на то из које групе потичу (псеудохришћанске, псеудохиндуи- стичке) све секте су свој систем изградиле на тајновитости и помањкању одговарајућих информација о њиховом постојању и активностима приоритетан задатак за државу мора бити доношење закона који ће спречити да се религија користи као параван за противзаконске активности, као и да се вође секти мешају у лични интегритет својих следбеника, у њихове емотивне, културне или пословне односе и, наравно, у њихову имовину таква мешања треба класификовати као прекршај, и власти морају да повећају при- смотру свих асоцијација које показују знаке деструктивних секти проверавајући њихов рад и кажњавајући их због противзакон- ског деловања ако деци није дозвољено да похађају школу, да примају одговарајући медицински третман или ако секте оснива- ју своје „здравствене центре“, којима своје следбенике удаљавају од медицинске прак- се спољног света – надлежне власти морају да реагују пажња јавности веома је важно привући пажњу јавности и указати пажњу на овај проблем, а медији- ма који би на темељима хришћанске љуба- ви приступили жртвама секти, а са довољ- ном дозом мудрости и разума и без страха ове појаве и збивања назвали правим име- ном треба придати посебну важност права терапија може бити успостављена само правилном и благовременом дијагнозом свештеник владимир вићентијевић црква христова и верске секте уоби­ча­је­на по­де­ла сек­ти по ко­ре­ну њи­хо­вог уче­ња је­сте нап­се­у­до­хри­шћан­ске, псе­у­до- хин­ду­и­стич­ке, син­кре­ти­стич­ке и са­та­ни- стич­ке, а ов­де сва­ка­ко тре­ба свр­ста­ти и раз­не ко­мер­ци­јал­не кул­то­ве верске секте верске секте 58 l православни мисионар l 2/2010 уобичајена подела секти по корену њихо- вог учења јесте на псеудохришћанске, псеу- дохиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове псеу­до­хри­шћан­ске сек­те псеудохришћанске секте су оне које за основу свога учења имају хришћанство, које тумаче на чисто рационалним основа- ма, индивидуално, према сопственом нахођењу своје учење су углавном усме- рили према старим, болесним и усамље- ним лицима, а као своју понуду првен- ствено износе заједничко читање библије, друштво, заштиту и лечење пропаганду остварују путем летака, часописа, разних књижица и, најчешће, у непосредном кон- такту „мисионаре“ од врата до врата, испред школа, обданишта, дечијих вртића и на сваком другом месту где се окупља већи број људи циљ њиховог учења јесте да заплаше, дестабилизују и определе „кандидате“ за приступ секти „која вас једино може спаси- ти“ стога подсећају на апокалиптичне догађаје из светог писма – на болести, ратове, непогоде, зло, мржњу и предвиђају скори крај света користе људску лаковер- ност и верску необразованост и тако оства- рују своју ђавољу мисију њихово учење негира готово све хришћанске догме и представљају васкрсење свих јереси које су осуђене на васељенским саборима њихов „мисионарски рад“ осмишљавају тимови стручњака на челу са психолозима који зло- употребљавају технике људског мозга на првом сусрету желе да нас фасцини- рају својим отргнутим цитатима из светог писма и увек имају спреман одговор на нај- већи број наших питања вешто манипули- шу нашим осећањима и постепено постају наши идоли и врховни ауторитети своју организацију вешто величају као идеалну – где владају слога, хармонија, љубав – а на уштрб цркве, где се позивају на грешност свештенослужитеља и разне измишљене малверзације често се позивају на аутори- тете или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? пра­во­сла­вље и мла­ди на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ва­љев­ска епар­хи­ја и мла­ди представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли бла­го те­би ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ по­бу­на човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић раз­ми­шља­ња у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник пра­зног гро­ба или пра­зне гла­ве и ср­ца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се по­сто­је љу­ди, не баш број­ни, ко­ји пра­зну­ју јер је за њихчи­тав свет пра­зник – дар љу­ба­ви бо­жи­је за њих је на­ше истин­ско по­сто­ја­ње онај пра­зник ко­ји до­ла­зи, осми дан, а на­ши ма­ли пра­зни­ци об­ја­ва тог ве­ли­ког из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље хри­стос вас­кр­се!

Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Ра­дост пра­знич­ног вре­ме­на 2-3 Старечник Ста­рац Се­ра­фим Ви­риц­ки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке По­сто­ји ли тај­на у на­шим ми­сли­ма 8-10 Реч пастира Ве­ли­ко се у ма­лом пре­по­зна­је 11-13 Тајна Цркве Бо­го­ја­вље­ње или кр­ште­ње: Св тај­на сту­па­ња у Цр­кву 14-17 Православље у Америци Жи­ве­ти и во­ле­ти 18-21 Тема броја Пра­зни­ци – про­зор у веч­ност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Би­ће ко­је пра­зну­је 28-31 На­род­ни оби­ча­ји: пе­да­го­ги­ја или ма­ги­ја? 32-33 Уса­мље­ност у вре­ме пра­зни­ка 34-35 Да­тум пра­зно­ва­ња Вас­кр­са 36-38 Ри­там цр­кве­них пра­зни­ка у ме­ди­ји­ма 39-41 Свето Писмо Би­бли­ја и жи­во­ти­ње 42-44 Знамења Срп­ска хе­рал­ди­ка да­нас 45-47 Света Земља Исти­на о ку­мран­ским ру­ко­пи­си­ма 48-49 Црква и Медији Ме­ди­ји у слу­жби Цр­кве 50-53 Критички водич кроз New Age Ин­сти­тут Еса­лен и људ­ски по­тен­ци­јал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ва­љев­ска епар­хи­ја и мла­ди 60-61 Мисли Раз­ми­шља­ња у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК пра­зног гро­ба или пра­зне гла­ве и ср­ца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр�