Претрага садржаја

Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се  аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима  аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи на тему овог броја православног мисионара разговарамо са о алек- сандром средојевићем, маги- стром историјских наука и парохом при храму светог саве на врачару zоче александре, међу мноштвом јубилеја које ове године прославља- мо, утисак је да смо као друштво запоставили 900 година од рођења светог симеона мироточивог, утемељивача српске државности какав је значај светог симеона за нас данас (у погледу православне духовности и поимања државно- сти)? – тачно је, што и други запажају да смо „запоставили“ деветстогодишњи јубилеј од рођења стефана немање (1113 г) у монаштву названог симеон (†1200) али, и други важан јубилеј је „запостављен“, а који није од значаја само за србе, већ и све свесловенске народе – крштење сло- вена, почетак словенске писмености, до- лазак свете браће кирила и методија у 2013 се, заиста, обележавају многи важни хришћански јубилеји – примера ради, један од најважнијих је 1700 годи- на откако је цар константин дао слободу хришћанству стефан немања (свети симеон ми- роточиви, 1113–1200, велики жупан у рашкој од 1169–1196 године) је очувао независност српске државе интегри- шући српско национално биће рашке и зете године 1196 повлачи се са пре- стола кога уступа свом средњем сину, византијском зету стефану немањићу одлази на свету гору где са сином са- вом започиње наш најлепши средњеве- ковни манастир хиландар, у коме је и преминуо 1200 године у међувремену разговор са мр александром средојевићем парохом при храму светог саве на врачару разговор водио марко јовановић јул/август 2013 35 успева да изгради манастире студеницу, ђурђеве ступове, цркву светог николе код куршумлије његова лоза је у исто- ријском смислу веома важна и повезана са кључним догађајима српске средње- вековне историје стефан првовенчани (монах симон, велики жупан од 1196–1217, а потом краљ србије од 1217–1227) саградио је са братом савом манастир жичу, седиште српске архиепископије, коју је основао свети сава 1219 године и ту крунисао свога брата стефана за „првовенчаног краља србије“ краљ радослав (1227–1334), унук сте- фана немање, наставио је дело свога оца и родитеља, али после битке на клокот- ници 1230 године уступиће престо сво- ме брату владиславу краљ владислав немањић (1234–1243), зет бугарског краља јована асена, саградио је мана- стир милешеву, у коју је пренео тело свога стрица – светога саве (1172–1236), одакле их је синан паша узео и спалио на врачару 1594 године краљ урош први (1243–1276), зет ан- жујски и супруг мудре јелене за чије време се откривају бројни родокопи у србији, са сином драгутином добио је мачву и београд ипак, драгутин га је збацио са престола 1276 године, те се урош повукао у своју задужби- ну, манастир сопоћане, где је остао до краја живота у време краља драгутина (монах те- октист 1276–1282), подижу се бројне за- дужбине: манастири ћелије, боговађа, грабовац, радовашница, рача, папраћа, петковица (под цером), троноша и дру- ге светиње за време 40-огодишње владавине краља милутина (1282–1321), јача српска држава, коју је проширио заједно са бра- том драгутином милутин је подигао 40 цркава и манастира – више но сви влада- ри западне хемисфере у том временском тема броја 36 4/2013 интервалу међу њима су цркве у земљи, као и манастири: грачаница, бањска, на- горичино, президани хиландар и други краљ стефан дечански (1321–1331) је саградио највећу српску средњеве- ковну светињу – високе дечане године 1330 однео је победу над бугарима, где се истакао његов син душан, као и цела србија, која је постала најдоминантнија сила на балкану цар душан (краљ 1331–1346, цар 1346–1355), син стефана дечанског, још више је проширио своју државу на рачун византије и постао најмоћнији владар југоисточне европе цар душан се трудио да заштити хришћанску ев- ропу од османлија, који су већ дуже времена угрожавали хришћане у азији душан је уздигао српску цркву на ранг патријаршије на цвети 1346 године, док је на васкрс био крунисан за цара срба, грка и бугара и приморских страна, ру- ком патријарха јоаникија i (архиепи- скоп 1338–1346, патријарх 1346–1354) и цар и патријарх су подизали цркве у светој земљи, као и њихови претходни- ци задужбина цара душана је манастир светих архангела код призрена, у коме је он и сахрањен године 1968 цареви посмртни остаци су пренети у београд и похрањени у цркви светог марка архангели су порушени за време си- нан паше, по чијем наређењу је камен од порушеног манастира искоришћен за зидање џамије у призрену цар урош v немањић (1355–1371) наследио је свога оца – душана силног, када је већ почела дезинтеграција српске средњевековне државе од великашких породица мрњавчевића, балшића, ал- томановића и других, који су слабили царство изнутра споља је „нестајала“ под турском најездом на европу 1371 године са војсковођом ервеносом, турци су однела значајну победу на ма- рици, где су погинули краљ вукашин и деспот угљеша тада почиње турска до- минација на балкану, а битком на косо- ву 1389 године, када је погинуо свети кнез лазар хребељановић (1371–1389) „за крст часни и слободу златну“ са својим јунацима и војводама, турска се на овим просторима учвршћује, где ће србија као вазална плаћати данак освајачу 40000, а доцније и 50000 злат- ника годишње, пре него што утоне у пе- каже древни песник: „манастири, гусле и гудало, то је српски народ очувало“ о александар средојевић јул/август 2013 37 товековно ропство, кад ће живи завиде- ти мртвима zкоје су, по вашем мишљењу, темељне вредности духовног и културног наслеђа свете династије немањића? – каже древни песник: „манастири, гусле и гудало, то је српски народ очува- ло“ засејане широм балкана на просто- рима источног римског царства – ви- зантије – мисијом свете браће кирила и методија, а потом и њихових наставља- ча, преко оца и сина, стефана немање и растка – светога саве, светих задужби- на – од студенице, хиландара, ђурђевих ступова, жиче, пећке патријаршије, милешеве, крке, крупе, троноше, грача- нице, савине, мораче и других светиња, садрже непролазне, савечне, духовно живе божанске вредности, које су наш народ чувале и сачувале у синџирима робовања, као и у безбожном комуни- стичком времену они су бастиони, осо- бито на косову и метохији, угрожени данас од нехришћана, а нажалост и наше западне браће, такозваних хришћана zу својим беседама често се осврће- те на непролазну вредност свето- савског завештања, нарочито у погледу културе која је у све већем опадању како данашњи пастири могу најприкладније да делују на пољу њене обнове и оживљавања? – света браћа кирило и методије кроз крштење и писменост увели су словенске народе у цркву христову глагољицу својих учитеља прерадио је климент, који ју је назвао по своме учитељу (ћирилица), којом су писани: крмчија светог саве, душанов законик (писан 1349, а допуњен 1354 године) свети владика николај каже: „напу- стити данас ћирилицу, значи одрећи се половине православља (све што је напи- сано на том писму, неће се моћи дослов- но разумети), то значи увредити свету браћу и светога саву господо српска, ако сте учени, будите и паметни!“ и, што и нама значи, негујмо православље у његовом изворном облику, јер је то пра- ва вера, као што јој само име каже zкога бисте из светородне лозе немањића истакли као пример младим људима (будући да су окру- жени проблематичним и неморал- ним узорима)? – најдивнији пример јесу млади принц растко немањић – свети сава, а стефан дечански као узор праведно- сти и мучеништва не треба заборави- ти ни оне који су посредно везани за немањиће, попут стефана лазаревића (1393–1427), сина кнеза лазара као и за време светородних немањића, у време светородних лазаревића србија је до- живела узлет у културном, војничком, религијском и економском смислу, чак толико да је из својих рудника извозила петину светског сребра zчини се да је неслога мучна особи- на српског народа у свим периоди- ма његовог историјског постојања (како у средњем веку тако и данас) постоји ли оријентир за прева- зилажење ове тегобне особине у духовном наслеђу немањића? – неслоге је било, доиста, и пре до- ласка османлија на балкан, за њихово доба, па и данас, али истинска вера пра- вославна је била и остала жива магнет- на духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, по- том иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи увек се сећајмо ду- ховних речи стефана немање које ви- димо на његовим фрескама: „приђите, чада, послушајте мене, страху господњу научићу вас и рећи ћу вам у чему је про- паст, а у чему је спас!“  тема броја 38 4/2013 похвале светородној лози немањиној „да би правилно и достојно оценио живот и рад светог симеона мирото - чивог, животописац доментијан осве - тљује његову личност и дело еванђел - ском светлошћу и заиста, тек у тој свепродорној светлости, која од врха до дна и у свима најпонорнијим дуби - нама осветљава људско биће, може се сагледати сва величина и значај бого - носног оца нашег симеона мирото - чивог наводећи речи светог апостола јакова, „да ће онај који обрати гре - шника с кривога пута његова спасти душу своју од смрти и покрити мно - штво грехова“ (јак 5, 20), доментијан вели: па када је толика награда од пре - благог бога ономе који обрати једнога човека, онда колико спасење стече и колико бремена греховних скиде овај свети отац наш симеон, обративши од грешнога пута не једнога човека, не ни десетину, не ни стотину, него тисуће тисућа, десетине тисуће тисућа, тако рећи сву земљу отачаства свога? а њему је сведок сама истина, што нам показује и уверава нас спас христос говорећи: који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својим који је на небесима (мт 10, 32) да, колику ће славу и част имати пре - подобни отац наш, који је не само ве - ровао у христа, него и признао, испо - ведио „да је исус христос син божји“ (1 јн 4, 15) и цело своје отачаство он научи, и сведрагоцену веру христову установи, да се јасно и велегласно сла - ви и обожава трисвета и животворна тројица: отац и син и свети дух јер он искорени јеретичку и многобожач - ку заблуду по целом отачаству свом, те сви хришћани служе јединоме живоме богу, мали и велики, робови и слобод - ни, млади и стари, богати и убоги, и нико се не нађе да се противи његовој побожној наредби и тако се благодаћу божјом и молитвама преподобног оца нашег сви сабраше у свету саборну апо- столску цркву тога ради сва земља ота- частва његова навиче славити христа са оцем и светим духом и ишчезе од нас саблажњиви мрак идолске заблуде мно- гобоштва, и молитвама преподобног оца нашег јавише се по целом отачаству његовом зраци доброверја; разруши- ше се идолишта и подигоше се цркве христове; разбише се идоли а јавише се иконе светих; беси побегоше а свечесни крст христов освети сву земљу, и стара- њем преподобнога јавише се епископи и свештеници, попови и ђакони, при- носећи христу богу бескрвну жртву; и украси се сав клир свештених, и цр- кве се христове оденуше у велелепоту; апостолска труба велегласно затруби, и молитвама преподобнога еванђел- ски гром поучи све отачаство, и тамјан приношен богу на сваком месту освети ваздух; подигоше се манастири по це- лом отачаству преподобнога; мужеви и жене, мали и велики, убоги и богати, цео народ отачаства свечевог испуни свете цркве христове, појући господу нову песму, славећи и говорећи: један је свет, један је господ исус христос у славу бога оца, амин христос победи, христос надвлада, христос се зацари, христос се прослави! велики си, госпо- де, и чудна су дела твоја! боже наш, сла- ва теби!“  преподобни јустин поповић (нови), „житије преподобног оца нашег симеона мироточивог“ (житија светих, 13 фебруар) живот и подвизи светога великомученика међу царевима стефана српскога који је у дечанима написао григорије монах и презвитер, бивши игуман исте обитељи благослови, оче! беше и овај великога и најславнијега народа српскога не само да је војнич- ким силама превазилазио друге народе, и да је наткриљивао околне славом и богатством, лепотом места и велича- ством, но се красио и хвалио најблаго- частивијим и најмудријим царевима, са којима је чак био у љубави у спису сетих се по имену оснивача царства јер као неки узрочни корен по рођењу и по царству био је симеон тривелики, симеон, који је у царева- њу угодио цару свију, симеон, који се спустио са висине царства и заволео велико монаштво, симеон, добри вој- ник великога војводе, који се не обвеза јул/август 2013 39тема броја преп јустин поповић (1894–1979) 40 4/2013 валима живота, но постаде угодан вој- води, симеон, ваистину друг ономе бо- гопримцу, а мислим и већи – јер уколико је благодат већа од сенке закона, утолико су и служитељи благодати већи од тај- ника сенке корен добра, дакле, као што рекох, симеон, остави царству довољно на- следника, од којих је сваки у своје време власт примио нису узмућивали цркву јеретичким валима и јелинским лакрдијама и басна- ма као синови и нећаци константина ве- ликога, но су благочастиво и богомудре- но и богољубазно управљали војском и осталим урученим стадом  григорије цамблак, део из житија стефана дечанског велики стефан немања „велики стефан немања, чију вла- дарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монасима светогорским узоритим примером кро- тости, смерности, доброте и молитвено- сти и смрт његова била је смрт једног истинског божјег човека и духовника пао је у постељу 7 фебруара он призва саву, положи руке своје на њ и благосло- ви га говорећи: „чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време на- шег растанка; ево господ ме отпушта с миром но ти се не жалости, чедо, због растанка то је општа чаша свију и сва- кога; овде се ми растајемо, али састаће- мо се тамо где више нема растанка“ 12 фебруара св симеон нареди сави да га обуче у самртничку мантију, да му про- стре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га тада призове све монахе и с њима се опрости на освитку 13 фебруара, када су монаси појали ју- тарње правило у цркви, и гласови њихо- ви допираху до ћелије самртникове, св симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју богу“  св владика николај велимировић, охридски пролог (13 фебруар – расуђивање) григорије цамблак (око 1360–1419), средњовековни приказ св владика николај велимировић (1881–1956) јул/август 2013 41 династија немањића као утемељитељ „доба немањића с разлогом се озна- чава као златни период српске исто- рије и може се равноправно уцртати у мапу европске и светске цивилизације толико је човек немањићког доба уз- вишен, његова цивилизација згуснута и на високом нивоу, да се каткад са се- том упитамо јесмо ли онај исти народ који је градио ђурђеве ступове, сту- деницу, хиландар, жичу, сопоћане, милешеву, грачаницу, дечане, богоро- дицу љевишку, тавну, и многе светиње од тврдоша у херцеговини до пећке патријаршије у метохији, од крке до мораче, од ломнице у доњем бирачу до леснова, од сент андреје и базјаша до хиландара, од трста до јерусалима светородна династија немањића није нам оставила велелепне дворове и градове, као сведочанство своје моћи и богатства, већ манастире и цркве, пое- зију и сликарство – данас иконе наше духовности и самосвести а изнад све- га вредније, оставила нам је, као завет, живо предање светога саве које је он уткао у српски народни дух и иден- титет зато свој идентитет, ма колико то било тешко, треба са поносом да носимо“  слободан ракитић, „слово о светоме сави“ златни период српске историје „као што са династијом немањића започиње државна историја средњо- вековне србије, тако да је у народу постојала свест да пре немање држа- ве није ни било, тако и историја сред- њовековне просвећености почиње ис- кључиво светим савом, као да је пре њега и није било“  слободан ракитић (1940–2013) милош црњански тема броја милош црњански (1893–1977) 42 4/2013 по благослову двојице свештеника, долазимо у сурчинско ново насе- ље, са новим и лепим кућама међу њима је и кућа наших домаћина, лепа, али још незавршена дочекују нас савићи, за које њихов парохијски свештеник, про- тојереј-ставрофор слободан радојчић из цркве св петке каже да су за пример, а игуман макарије из манастира фенек каже да долазе у манастир недељом на литургију и ту проводе цео дан са децом у живописној природи сремске равнице у свој нови дом уводе нас радо (45) и анка (44) савић дочекује нас насмеја- на шесторка: недељка (15), мирко (13), јелица (11), анастасија (9), никола (7) и василије (3) радо је кршан босанац, продуховљеног лица, родом из градачца, јединац син у оца мирка и мајке нетке бави се при- ватним послом, уградњом грађевинске столарије по струци грађевински тех- ничар, започео је студије на грађевин- ском факултету, одслужио војску, а онда кренуо за послом у швајцарску, потом у аустрију вредан и предузимљив, по по- вратку, 1992, у време највеће инфлације, отвара у београду своју приватну фирму која је убрзо пропала у немачку одлази на св луку 1993, где остаје седам годи- на тамо му се посрећило: утврдио се у православној вери, оженио се и послов- но напредовао вративши се у београд са благословом тадашњег епископа средњо- европског константина, уписао се 2000 на православни богословски факултет, на коме је показао велику ревност, али је од 2006 до данас у статусу апсолвента јер је тада, као отац петоро деце, приоритет морао усмерити на бригу о породици четворо деце рођено је док су живели као подстанари, у франкфурту и београ- ду, а двоје се родило у њиховој кући, коју су зидали 2003–2004 радни стаж, око 17 година, прикупио је на десетак радних места у различитим државама анка је српкиња из црне горе, кћи не- ђељка и данице дробњак из пљеваља благог погледа и вредних руку, потпуно личи на све многодетне мајке о којима смо до сада писали две године је радила разне послове, али не у својој струци ма- тематичког техничара у пространој трпезарији, славска икона св николе окружена је многим икона- ма, и под њом гори кандило све одише чистоћом кућа је на спрат, комфорна у многодетне хришћанске породице савићи из сурчина радмила грујић св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам девојку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ нисмо се забављали – на дан св василија острошког ја сам је запросио и исте године у септембру оженио јул/август 2013 43 њој живе и радова мајка и сестра љуби- ца са породицом драги домаћине, имате лепу кућу, добру жену, здраву децу шта више пожелети? има ли у томе и божије помоћи? – без божије помоћи се ништа добро не може учинити где има вере, ту је и промисао божија за 15 година брака, уз божију помоћ и нашу сарадњу, све смо стекли зато је за нас важан дан кад смо се срели, а за мене посебно незабораван тренутак кад сам анку први пут видео у нашој православној цркви св луке у франкфурту 1995, у којој смо се 18 сеп- тембра 1997 и венчали ето, и св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам де- војку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ а убрзо се испоставило да имамо заједничке при- јатеље, који су нас и упознали нисмо се забављали – на дан св василија остро- шког сам је запросио и исте године у септембру оженио како сте стигли до праве вере? мно- го је званих, али је мало изабраних (= одазваних) (мт 20, 16; 22, 14; лк 14, 24) 44 4/2013 – нажалост, тако је крштен сам одмах по рођењу мајка ми је побожна, а посеб- но њена мајка, која ме је учила молитви и основама вере особит пример вере и побожности био је и деда по оцу сећам се, као дете, како је причешћивање било велики догађај народ са села долазио је у градачац да се причести, нарочито у току божићњег и васкршњег поста наша кућа је била 100 метара од цркве мој отац, иако члан скј, имао је позитиван став према вери ипак га је потпуно окрену- ло цркви учешће у задњем рату у бих у мојим момачким данима, најјачи утицај имао је мој пријатељ, а садашњи венчани кум и кум на крштењу све наше деце, сто- јан бањац из бања луке били смо прија- тељи у франкфурту за њега је недеља значила свети литургијски дан отишао сам у скит св спиридона, где сам се на бадњи дан 1996 први пут темељно ис- поведио ту ми је отац василије рекао да напишем све грехе од када се сећам на- писао сам осам страна а-4 формата ми- слио сам да ћу пропасти у земљу, а он ме је са стрпљењем и пажњом слушао осе- ћао сам као да вулкан излази из мене, а на крају ми се чинило као да лебдим то је било чудо! целе те године нисам могао ни на кога да се наљутим у химелстиру сам био на служби св тајне јелеосвећења, на дан манастирске славе, велике госпојине четворица владика су присуствовали, а служио је владика врањски пахомије са седам свештеника тада сам осетио на себи силу благодати духа светога, којом јул/август 2013 45 сам исцељен од болести која ме прати од детињства – спуштен желудац лекари ми нису препоручивали операцију, јер нису гарантовали успех то чудо благодатног исцељења за мене је било божије открове- ње једино што ме је тада растужило била је вест да се мој отац упокојио од тада до данас, ево 20 година, немам више ника- квих болова, а били су често неиздрживи анка наставља: крштена сам тек са 25 година у манастиру св василија остро- шког мајка је прва почела да пости и причешћује се, а отац то у почетку није прихватао, али како је неко време провео на раду у манастиру дечани, почео је и он да пости и причешћује се основе вере стицала сам одлазећи у манастир св тро- јице у пљевљима да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? – ми себе свакако сматрамо хришћан- ском породицом која греши, каје се, пости, исповеда се, причешћује се, али најважније од свега је да нас господ наш исус христос уброји у своје верне слу- ге и прихвати у царство небеско ме- ђутим, то ћемо знати тек када станемо пред њега до тада се молимо и надамо у милост његову има ли егзистенцијалног страха? радо: слава богу, нема више пута смо се уверили да нас господ никада не оста- вља „на цедилу“ само се треба трудити и уздати у господа, а бог ће сигурно награ- дити сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбо- ље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо да ли наилазите на подршку државних институција и локалних власти? како по- кривате трошкове свакодневног живота? – примамо дечији додатак за четворо деце уџбенике добијају као и сва друга деца, немају никаквих повластица док смо градили кућу, 2003 и 2004 помагали су нам пријатељи, и повремено пријате- љи из храма св луке из франкфурта; два пута смо добили помоћ од грчке право- славне цркве, 2008–2009, а повремено нам је помагао и игуман макарије из ма- настира фенек комуналне дажбине пла- ћамо, за наше услове, редовно да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? имате ли сугестије за часопис право- славни мисионар? – нису писале, нити нам је то битно први пут се представљамо православ- ној јавности и због тога нам је особито више пута смо се уверили да нас господ никада не оставља „на цедилу“ сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбоље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо 46 4/2013 драго мада православни мисионар не читамо редовно, сматрамо да у њему и наше сведочење може значити допринос и подстрек за друге хришћанске породи- це желимо вам да, сведочећи само једи- ну праву и истиниту православну науку христову, допринесете јачању вере пра- вославне и на тај начин да учествујете у домостроју спасења и ширења мира и слоге међу верним слугама божијим они који су верни да се још више учвр- сте у вери, а они који нису да се обрате на пут спасења хвала на лепим жељама каква је ваша подела послова и дневних обавеза? – мамин радни дан је тешко описати, препун је кућних и школских обавеза – каже анка татин је највише везан за послове обезбеђивања материјалне егзи- стенције за целу породицу сви су укљу- чени, такође и бака и тетка, као и старија деца, колико могу види се да су деца здрава и однегова- на које школе уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? да ли читају или то замењу- ју компјутером? – слава богу, деца су здрава недељка је матурант одликаш жели да се упише у десету београдску гимназију – двоје- зичну, где се поједини предмети предају на српском и енглеском језику одлично уче и мирко, јелица и анастасија у ош „милан ракић“, а никола иде у пред- школско од додатних активности: не- дељка и мирко иду на курс енглеског језика, недељка још у школу рачунара и у центар за таленте у музичку школу, инструмент хармоника, иду мирко, је- лица и анастасија, и сви играју фолклор недељка и јелица читају доста, остали мало мање телевизију не гледају пуно недељка мало више времена проводи радећи на компјутеру, а остали имају ограничен приступ иду ли деца на веронауку? какав и ко- лики значај, по вашем мишљењу, има ве- ронаука у школама за духовно усмерење деце? да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? многодетне хришћанске породице јул/август 2013 47 – иду на веронауку мислим да верона- ука позитивно утиче на духовно усмерење деце интересује нас шта деца уче на ве- ронауци оно што су до сада учили углав- ном знамо, али сматрамо да и родитељи могу доста да науче из дечије веронауке како користите постлитургијско време? – јутарње молитвено правило не може- мо да држимо заједно, али вечерње нам је заједничко ту укључујемо и децу поро- дица је мала црква какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква о томе још нема званични став, а хришћане занима да ли и они треба то да користе ваш став о ко- ришћењу epidurala при порођају и све че- шће прибегавање царском резу и кад за то нема преке потребе? избегавање дојења? – разумемо жељу родитеља без деце да имају децу, али пре вантелесне оплодње препоручио бих им да покушају са лозом св симеона, да посете манастир копо- рин, и уопште, да се прво обрате за по- моћ богу и православној цркви – каже радо противим се садашњем приступу вантелесној оплодњи, где се врши оплод- ња већег броја јајних ћелија и унапред се рачуна са умирањем неких ембриона то личи на убиство са предумишљајем мислим да би компромисно вантеле- сна оплодња могла да се прихвати, ако би се на тај начин оплодила само једна, евентуално две јајне ћелије, колико је и нормално да једна жена рађа, па се онда молити богу, да бог сачува оплођене ће- лије и благослови да се од њих роде деца али, и ово само уз благослов духовника - без благослова сам апсолутно против а анка додаје: сви имају право да ода- беру оно што сматрају да је исправно лично не бих користила epidural а ни царски рез, осим у случају преке потре- бе сама реч „избегавање“ дојења већ довољно говори како могу да се сложим са свесним ускраћивањем најбоље и нај- природније хране за новорођенче? какав је то однос према сопственом детету? то је себичност и неодговорност, осим када су у питању здравствени разлози или виша сила 48 4/2013 у васкршњој посланици 2013, патри- јарх иринеј каже: „верујући у васкрсење христово и у опште васкрсење, ми ве- рујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте“ како саблазни „новог доба“ утичу на хришћанско васпи- тање деце и које су најопасније? анка: васпитати у духу православне вере данас није лако, јер су деца неупоре- диво више изложена разним саблазнима и искушењима које носи „ново доба“ нај- опаснији су неморал, бестидност, непо- штовање, својевољност, који су изражени код данашње омладине, и многи други молимо се господу и пресветој богоро- дици да нам помогну у васпитању деце како доживљавате судар са пуберте- том? какав треба да буде однос родитеља према адолесценту? – већ је почело суочавање са пуберте- том и судар је неизбежан дете има своју вољу, али и само се судара са наметљи- вом вољом средине морамо са децом разговарати, понешто забрањивати, а понешто допуштати, али све у своје вре- ме – каже тата скренуо је пажњу на не- дељкине налакиране нокте и рекао јој да скине лак, јер то не приличи њеним годинама она је негодовала јер то раде све њене другарице, чак и оне млађе тата је покушао да је убеди: послушност и сарадња су неопходни ради ширења слободе као што људи, као деца божија, треба да буду послушни богу, тако и деца треба да буду послушна родитељима, да би од њих добила ширу слободу по- слушност је ствар вере и поверења кад је недељка изашла, он је додао: мене је привукла анкина скромност и смерност, а сада смо суочени са директном агре- сијом духова сујете овога века који хоће да нам разврате децу што је најгоре, кад то сви прихвате, сматрају то нормалним и понашају се као да је баш таква воља божија то постаје мода а анка дода- је: добро је што је недељка отворена, прихвата дијалог имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – замислите човека који је одрастао као слуга-носач, стално теглећи тежак терет, а за тај свој напоран рад добијао је само бедни смештај и неопходну храну ако му уместо тога дате да понесе врећу злата он ће, не знајући његову вредност, чим замакне гледати да се ослободи тог незгодног терета они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући ро- дитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакша- ње, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце  они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући родитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакшање, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце многодетне хришћанске породице јул/август 2013 49 зовем се јован трисанџаја [johan trisa- njaya] пореклом сам јаванац из индо- незије рођен сам 1982 године у селу приги, у средишњем делу јаве одрастао сам у будистичкој породици; отац ми је био државни службеник а мајка домаћица већина становника мога села су мусли- мани, али међу мештанима има и доста бу- диста као будиста сам био веома активан, те сам био изабран за председника буди- стичког омладинског удружења [buddhist youth association] суштина будистичког учења је „љубав без граница“, и у будизму је наглашен закон делања („карма“) пре- ма којем ће сва наша дела у овом животу дозрети у нашој следећој реинкарнацији љубав није ограничена само на људе, већ се воле и биљке и животиње – јер су оне можда у претходном животу биле људска бића када ум- рете са добром кармом, у следећем животу ћете се родити као неко узвишеније биће када умрете са лошом кармом, у следећем жи- воту ћете припадати или лошијем друштвеном статусу, или ћете пак бити животиња, или демонско биће када је требало да кренем у средњу шко- лу, мој рођак, отац алексеј, дошао је у моје село и позвао ме да пођем са њим у соло, како бих тамо упи- сао средњу школу он је био будиста пре него што је постао православни свеште- ник пристао сам сматрао сам да је у реду да три године проведем у хришћанском окружењу, јер бих на тај начин могао да проширим своје хоризонте присуствовао сам богослужењима и окупљањима, али сам увек седео у задњим редовима пошто сам осећао кривицу због тога што се као будиста молим са хришћанима на крају сам, јер сам био збуњен, напустио дом о алексеја и вратио се кући на две седмице никоме се и не јавивши током те две седмице потпуно сам се дезоријентисао и био сам веома збуњен постао сам смућен и неорганизован, по- чео сам да чиним оно што никада пре нисам чинио – на изненађење свога оца и на његову срамоту, будући да њега у нашем завичају сматрају за стуб друштва једнога дана сам осетио као да ми неко шапуће, да ми каже да се вра- тим код о алексеја у соло, те сам се вратио после неколико дана прове- дених у солоу почео сам поново да учим о православљу пожелео сам да се крстим и о алексеј се сложио са тим био сам изне- нађен што нисам добио укор или казну у школи, као што сам очекивао, јер сам одсу- ствовао две седмице након што сам се крстио и на кр- штењу добио име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам!  јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама  у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у простору) и рађајући историју (вертикална заједница истомишљеника у времену), очување „темељâ“ потврђује се метафизички и шири се из мутног дна неког давнашњег „златног доба“ на уда- љеном хоризонту неког будућег „раја“ религија има функцију „цемента“ кон- зервације, као постојан, чврст матери- превод са јелинског: михаела јагер рукоположење о александра кобесија, јун 2009 године јул/август 2013 53 проблем религијског фундаментализма свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револуција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве црква светог апостола андреја у подујеву коју су исламски фундаменталисти минирали и запалили током мартовског погрома 2004 године 54 4/2013 основна брига сваког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас јал „темељâ“ традиције који поништава световно (државу, друштво, економију) у религијском и поништава приватно (приватан живот појединца) у јавном (религијски кодекс етичких вредности „светог закона“) борбеност је трећа у низу, али прва по упечатљивом елементу фундаментали- зма насиље у служби светог, у име очу- вања, је одличан резиме фундаментали- стичког покрета прибегавање оружју, крвопролиће и велики број људских жр- тава, одстрањења и погубљења као при- мери, погром и гето, расна дискримина- ција и родне поделе, етничко чишћење и терор налазе се на дневном реду фунда- менталиста читавог света, сваке епохе свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револу- ција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве политички опортунитет и новинарска импровизација су у многим случајевима створили погрешан утисак да се тобоже само ислам поистовећује са фундамен- тализмом, док је неоспорна историјска реалност да свака религија онемоћава од фундаменталистичког вируса, па чак и индијске религије које не заостајући у насилним сукобима убијају чланове по- родице ганди „без правог разлога“ веза религије и фундаментализма је као веза дејства и нежељеног дејства или производа и нуспроизвода као што сваки лек има индикације и контраин- дикације, тако и религија као феномен историје, друштва и културе бива израз своје околине и репродукује своје окру- жење, некада најсветлије а некада нај- мрачније истог фундаментализам је религијска репродукција мрачне стране дру- штва, нешто као карцином историје и паразит културе сама религија може да направи про- тивотров за фундаментализам, ако и када просвећена теологија и одговорна хијерархија протумаче заповести пре- дања према духу који оживљава, а не према дословном слову које убија, при- мењујући на човекољубиви, а не нехума- ни начин оно што је апсолутно неопход- но за доследност заједнице у простору глобализованом на свеском нивоу и у историјском времену с футуристичком перспективом, а не оном која припада прошлости на ретроградни начин уколико опстанак значи симбиозу, а реч значи дијалог, и никад монолог нити приговор, онда религија има друштве- ни интерес и историјски значај да буде искрена према себи као сила која сједи- њује, а не раздваја основна брига сва- ког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас у супротном производи ће бити отклоње- ни заједно са нуспроизводима, а свакако заслугом ових других  мариос бегзос (декан теолошког факултета универзитета у атини) црква и друштво јул/август 2013 55 његове колеге и јавно мњење дуго су одбијали да прихвате фицџе- ралда као озбиљног књижевног ствараоца имајући озбиљних проблема са алкохолом, сматран је неозбиљним писцем међутим, његов чист, лирски, богат и ду- ховит стил био је неоспо- ран тема којом се углав- ном бавио била је тежња савршеном благостању које је он покушао да де- финише као „амерички сан“ осим тога, веома често у својим делима сукобљава принципе лакомислености и гу- битка као историчар друштвених прилика свог времена, запам- ћен је и као хроничар доба џеза писао је о том времену: „то је било време чуда, вре- ме уметности, неумер- ности и сатире“ антологијско дело америчке књижевности, роман велики гетсби написао је у француској у пролеће 1924 године када је коначно био прихваћен од стране званичне књижевне критике радња романа одвија се двадесетих година прошлог века – послератно доба које карактерише општа декаденција, процват организованог криминала и илегалних послова каквима се извесно бавио и главни јунак приповедач је ник каравеј, млади по- словни човек који долази у њујорк како би се и сам окушао у стицању матери- јалног богатства он изнајмљује скром- ну кућу у делу града где углавном живе богати први сусед му је џеј гетсби, бо- гаташ о коме круже разне гласине, а који неуморно приређу- је врло популарне забаве за високо друштво ник се у почетку дружи са својом рођаком деј- зи и њеним богатим мужем томом бјуке- наном, те њиховом пријатељицом џор- дан бејкер ускоро се упознаје и са гетсби- јем, те дознаје истину о њему наиме, да је пре одласка у први светски рат, као оби- чан војник, био у вези са дејзи, али по по- вратку из рата разоча- рао се сазнавши да га она није сачекала као што је била обећала, већ се удала за богатог тома гетсби, иако пореклом скромног имовинског статуса, радом и вероватно неким илегалним по- словима, брзо се обогатио и одлучио да поновно ступи у контакт са дејзи, коју је одувек искрено волео по гетсбијевој жељи, ник га повезује са дејзи која је тада већ била незадовољна књижевност велики гетсби прича о лакомислености и губитку илузија славица радин 56 4/2013 својим браком, јер је том имао љубавни- цу миртл између гетсбија и дејзи се по- новно рађају осећања која они и не крију, те ускоро долази до отвореног вербалног сукоба између њега и тома, при чему се она колеба око своје коначне одлуке – да ли да остави мужа и пође са гетсбијем након свађе, дејзи ипак одлази кући са гетсбијем, а на путу аутомобилом случај- но усмрћује миртл миртлин муж, вил- сон, чувши шта се десило, умисли да му је супругу намерно убио њен бивши љубав- ник препознавши аутомобил са места несреће, одлази код тома који га убеђује да је гетсби убица његове жене без пре- мишљања, вилсон убија гетсбија, а затим почини самоубиство на сахрану џеја гетсбија, наизглед врло омиљеног у високом друштву, не дола- зи готово нико „највиши облик морала јесте када се не осећамо као код куће у свом дому“, рекао је теодор адорно познати немачки фило- соф већина уметничких дела настоји да пробуди у нама осећај да смо странци у свом дому најбоља фикција нас приси- љава да поставимо питања о нечему што иначе узимамо здраво за готово она доводи у питање обичаје и очекивања када постану превише устаљена велики гетсби је класично дело америчке књи- жевности, суштински амерички роман иако роман конкретно говори о гетсбију и америчком сну, аутор је хтео да надиђе своје време и простор ми не можемо искусити све кроз шта су други људи прошли, али у књижев- ном делу можемо разумети поступке и најчудовишнијих појединаца добар ро- ман увек верно приказује комплексну психичку структуру личности и ствара довољно простора да сви ликови дођу до речи, и у том смислу роман као жанр се може сматрати демократским, не у сми- слу да се залаже за демократију, већ је по својој природи такав емпатија је у самој сржи великог гетсбија, као и других ве- ликих романа највећи је промашај оста- ти слеп за туђе проблеме и патње не ви- дети их значи порећи њихово постојање „том и дејзи бејаху лакомислени људи – упропаштавали су људе и ствари и онда се повлачили у своје богатство или у сво- ју силну лакомисленост, или шта год је то било што их је повезивало, остављајући другима да чисте неред који су напра- вили“ лакомислени је придев који нам пада на памет при опису богатих ликова из романа сан који они остварују исква- рен је сан који уништава сваког ко поку- ша да му се приближи на тај начин аутор критикује богату класу што се проблема стицања материјал- ног богатства тиче, јеванђелска порука је више него јасна: „тешко је богатоме ући у царство небеско“ (мт 19, 23) а преподобни амвросије оптински је писао својој духовној деци: „није про- блем у богатству, него у нама самима колико год човеку даш, неће се задово- љити богати људи имају много више брига него они што живе у сиромаштву и оскудици сиромаштво и оскудица много су ближи и смирењу и спасењу, само ако човек није малодушан, него се са вером и надом ослања на свеблаги промисао божији“ онда нас и не чуди што је и сам фиц- џералд једном приликом рекао како је велики гетсби прича о губитку илузија које свету дају сјај и живописност до те мере да човеку више није важно да ли су ствари истините или лажне све док оне доприносе том магичном сјају кроз цео роман провлачи се лајтмотив који одре- ђује његову суштину, а то је питање гу- битка илузија, губитка сна велики романи могу да оплемене наша осећања и подстакну осетљивост за ком- плексност живота и људи у њему; они нас ненаметљиво спашавају од моралне крутости тајанствено нас упућујући на оне христове речи: „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21)  књижевност јул/август 2013 57 нити има моћнијег нити истовреме- но потцењенијег оружја од моли- тве она је заправо свеоружје које нам нико не може одузети, нити заплени- ти, а у свим условима је делотворно ко се служи њоме може је применити на свим фронтовима и у свако време ко поседује и зна руковати и користи- ти савремено оружје, тај и добија бит- ке његош каже у горскоме вијенцу: „а у руке мандушића вука свака пушка биће убојита“ успешност сваке битке зави- си од умешности ратника који користи оружје мач, пушка, топ, ракета не до- бијају битку сами од себе, већ онај који рукује тај својом вештином и стратегијом постиже победу молитва је савремено оружје које мали број људи уме да ко- ристи њој се приступа са смиреношћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чвр- стом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити исус говори ученицима: „кад бисте имали вере коли- ко зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и по- слушао би вас“ (лк 17 6), или на другом месту: „ ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) бог увек хришћански живот молитва као најјаче оружје „ако имате веру и не посумњате а�

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве  тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога  тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа  тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу  аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- шља, користи свој ум (у заповести то је и свим умом својим, што се односи на разум- ну, словесну способност душе да расуђу- је) поред откривања тајни душевних сила, свети оци тумаче од чега и како своју душу заштитити и не изгубити вечни живот све добро за човека налази се у христу јер до- тема броја психологија, психоанализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходишта која се поново претварају у нова питања и несазнајности светоотачки опит и психологија хаџи драган б поповић 30 2 / 2018 бро не постоји као самостална суштина са- ма по себи, већ постоји само као личносно, ипостасно добро, док је зло безлично и во- ди ка смрти јер се у злу постојање заснива на пропадљивости и одсуству заједнице са богом живот, у хришћанском смислу речи, не означава апсолутно бесконачно биолошко постојање, нити некакво стање загробног живота душа, већ живот за хри- шћанина подразумева лично постојање у заједници са богом, у богу, а то нам без цркве ниједна научна дисциплина не може обезбедити два су зла која данас човека одводе у пропаст: нечастива учења (па макар она била и поткрепљена науком) и порочан живот да бисмо се одбранили од нечасти- вих учења треба да јако и делатно љубимо бога да не би смо били ухваћени у замку порочног живота, треба да истински љу- бимо ближњег не случајно, господ истиче ове две заповести као главне јер се бого- љубље познаје по мери човекољубља, а човекољубље по мери братољубља човек који воли бога он већ живи у цар- ству небеском, а својим делима од света прави дом божији у чувеној причи о пра- ведницима и неправедницима у јеван- ђељу, свети оци виде шест врста љубави према ближњем које су праведници испу- нили, а неправедници нису, кроз биоло- шки и социолошки аспект човека као бића заједнице прве две, односе се на задово- љење телесних потреба човека – глад и жеђ, нахранисте ме, напојисте ме, а оста- ле четири странац бејах примисте ме, наг бејах оденусте ме, болестан бејах обиђо- сте ме, и за творен бих посетисте ме, од- носе се на социолошки аспект човека као друштвеног бића оно што је учињено бли- жњем господ сматра да је њему учињено бог вечни огањ није припремио за љ уде већ за ђавола, али људи се добровољно кроз грех увлаче сами у адске муке, јер је ад место самоизгнанства ипак, ти људи неће бити кажњени због мноштва грехова, мада ће и з бог њих мо рати дати одговор на страшном христовом суду, већ зато што нису чинили добро, а могли су држати божанске заповести је заповест делатне врлинске вере коју сви треба да имамо, ма к ојим се послом или научном дисциплином бавили у свом животу пси- холози и други друштвени и научни рад- ници би боље резултате у свом раду имали када би били заоденути благодаћу божи- јом због тога данас психологија, психоа- нализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходи- шта која се поново претварају у нова пита- ња и несазнајности и тако у бескрај научна сазнања се сваким даном усавр- шавају и надограђују упућујући научнике на истину која је једина корисна у животу онај који стварно надограђује за вечност јесте господ христос чије речи чине свето писмо беспрекорним извориштем истине и учитељем живота стога се бит разуме- вања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили  тема броја бит разумевања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније се може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили март / април 2018 31 када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је т елефон звала ме је мо ја пацијенткиња, коју ћемо у овом контексту зва- ти људмила: „могу ли да дођем на консулта- ције заједно са адвокатом?“ ја сам био крајње зачуђен (они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас вели- ка реткост чак и на с уду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за такво нешто ја још нисам чуо) шта, нешто се догодило? – да, ја сам коначно одлучила да се разве- дем од мужа, јер се данас разјаснило, да ме је он фактички покрао ви сте љути и врло очајни због тога што сте му толико веровали – ја сам жртвовала све за њега, а он ми је уз- вратио издајством то је врло болно, осим то- га, кроз два дана, на велики четвртак, код нас ће бити исповест за читав живот (људмила је ове године похађала катихезацију) не опро- стивши, ја немам права да идем на исповест, а не могу да опростим то је за сада немогуће, јер је ра на одвише дубока? – да, ово је вр ло болно ја много праштам, али ово не могу знате ли, људмила, да ви можете, исто оно што сте рекли мени, рећи и богу? – како то? па, ево ви ће те се припремати за ис по- вест, и разматрати ваше односе са мужем и могуће да ћете ви наћи нешто, што ће вам бити могуће да му опростите, и тада ви мо- жете рећи: „господе, ево ја м у ово праштам, али издајство не могу ја бих хтела, али не могу сувише је болно“ принесите на испо- вест све, што буде у вашој души – и љутину, и увређеност, и бол, и усамљеност и када бу- дете говорили, памтите, да је он – тај, коме говорите и од кога очекујете исцељење – у тај исти четвртак он је страдао од издајства, бола и усамљености и молио је ученике да буду са њим, будни, а они су заспали можда ће се код вас устројити ово боље, зато што је код вас исти бол, иста рана ви знате, како калеме гранчицу на дрво? засецају дрво и причвршћују на том месту од- резану гранчицу – „раницу“ на „раницу“, да би се омогућило срастање тешко је замислити шта осећа гранчица, али преко тог места, где су се сјединила два засека почињу да теку жи- вотворни сокови, заједнички за дрво и за но- ву грану а бе з засецања они се не би мо гли сјединити онда је настало ћутање људмила није више говорила о адвокату ово је случај, када су се психотерапија и ис- повест нашли у интеракцији психотерапија је помогла да се уклоне унутрашње баријере на путу ка исповести, а исповест – хтело би се ве- ровати – помаже јој да учини корак у решава- њу оног животног проблема, коме је била по- свећена психотерапија – ако не спасти брак, а оно у крајњој мери, обновити достојанствене људске односе после развода при разматрању теме узајамних односа ис- повести и психотерапије врло често се говори тема броја тенденција психологизма може привести исповести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице исповест без покајања претвара свету тајну у душевно пријатну беседу о себи, а покајање без исповести – прети затварањем у осећање кривице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем исповест и психотерапија превод са руског: небојша ћосовић 32 2 / 2018 о њиховој конкуренцији у контексту савреме- не културе, где је психотерапија тобоже зау- зела место исповести у овоме је вероватно део истине, но ја бих данас хтео да поставим питање у сасвим другој равни: шта нам може пружити искуство савремене психотерапије у пракси исповести и покајања? најопасније за залуталог човека није од- суство пута, него лажне стазе, врло сличне истинским отац александар шмеман је на -звао две такве лажне покајне стазе опасношћу „јуридизма“ и опасношћу „психологизма“ човек скреће на страну „јуридизма“, када разматра покајање првенствено дисципли- нарно и сматра поводом за њега нарушавање норми, закона обратно, он се уклања на стра- ну „психологизма“, када као повод за исповест сматра доживљени душевни неуспех, немир, непријатност јуридизам је склон да своди грех на злочин и види казну као средство за разрешење од греха, а као коначни циљ – обнову правично- сти психологизам хоће да редукује грех на кривицу, средство разрешења греха види у оправдању, а коначни циљ – у умирењу како се ови ставови пројављују у нама за време исповести? у првом случају покајање прелази у разумско тражење одступања свог понашања од готовог кодекса по форми ово подсећа на извештај сама света тајна почиње да се представља по обрасцу судског проце- са, где се покајник, с почетка при припреми за исповест понаша као детектив, који је дужан да за одређено време открије довољну коли- чину преступа, а даље, већ током исповести, он иступа као окривљени и истовремено као тужилац (а понекад и као сведок одбране, који тражи олакшавајуће околности), а свештеник се при овоме подстиче на улогу судије, а и на улогу адвоката („ево ја с ебе не штедим, баћу- шка то мора имати у виду“) но, због чега је заправо, такав начин покаја- ња лош? тиме, што он клизи по површини, не дотичући дубине срца, не тражи корене греха, и због тога што из њега не произилази непо- средно метаноја – промена ума, и тако се сва- ки пут један исти душевни коров наметљиво разраста на истом месту ова „јуридичка“, формалистичка тенденција посебно прети да захвати нашу исповест, ка- да у души нема живог покајног осећања – те је она укочена, окамењена („покајања нема у мени“, „немам покајања, немам умиљења, немам суза утехе“ – молитва после покај- ног канона) а шта ми можемо супротставити овој тенденцији, да бисмо продубили нашу исповест? управо овде може нам нешто сугерисати психотерапија међу методама психотерапије постоји метод, који ја називам „психотерапиј- ском мајеутиком“ сама реч „мајеутика“, под- сећам, означава помоћ при рађању сократ је поредио своје философске беседе са бабич- ком вештином, јер он ни је тежио да у њи ма саопшти готову истину, већ је помагао сабе- седнику да поднесе и породи истину у психо- терапији је смисао мајеутичког метода у томе, да помогне човеку да укључи рефлексију и да новим, свежим погледом обухвати своју уну- трашњу оријентацију ево примера, из кога ће постати јасно, како функционише мајеутика у психотерапијском разговору мој пацијент, филип, од младићких година озбиљно се занимао источњачким учењима, међу њима и јогом, те је у т ом циљу боравио лети у ашраму негде у сибиру, речју, живео је врло напрегнутим духовним животом и све време се занимао самоусавршавањем но, временом он се заљубио, и његова душа је почела да се распиње између две страсти – ка јоги и вољеној девојци када је почела надвла- давати јога, и он је уображавао, да улази у аш- рам и у потпуности се посвећује путу самоу- савршавања, пред његовим очима се јављала слика куће, породичног гнезда, љубави и он је помишљао: „зар ћу ја заувек остати сам?“ и привлачност ашрама се гасила а када би он започео да замишља породични живот – децу, бриге, свакодневицу, онда се плашио, да тамо неће бити места за дуге вежбе, медитацију и читање мудрих трактата„и како ћу се ја онда развијати?“ – опхрвавале су га сумње једном, када сам схватио да се он већ по к о зна који пут врти у истом кругу, задао сам му мајеутич- ко питање: „филипе, да ли је тачно, да ли си ти убеђен, да у сваком тренутку твога живота у тема броја март / април 2018 33 тема броја свим околностима треба да се развијаш?“ ја нисам очекивао да ће ово има ти толики ефекат филип је мало устукнуо и скаменио се у запрепашћењу на неких пола минута у тера- пеутском времену то је врло дуго тек касније, размишљајући о томе што се догодило, ја сам схватио узрок ове запрепашћености идеја „саморазвитка“ постала је за њега толико са- моочигледна, да је он престао да је примећује и природно није могао видети, да је она по -стала за њега кумир (идол) који је управљао његовим животом и управо када је у мајеу- тичком, мало преувеличаном огледалу угле- дао себе, као слугу тога идола саморазвијања, он је био поражен ово је омогућило филипу да продуби свест о себи као слободној личности, која хоће и може да с е развија, али уопште није обавезна да читавим својим животом опслужује идеју развитка шта се може применити из оваквог психотерапиј- ског опита при припреми за исповест, како би помо- гло нашој души да од фор- малног навођења грехова уђе у дубину, ка корену греха? „сагреших лагањем, осу- ђивањем, раздражљиво- шћу“, – опе т и опе т пона- вља човек на исповести како зауставити свест која клизи по површини и дати јој могућност да уђе унутра? замислимо следећи унутрашњи сократов- ски дијалог са самим собом – ти си био раздражен? но, размисли који је био разлог твога раздраженог данашњег раз- говора са својим потчињеним? – то, што је он лењ и није извршио наређење – но, шта је посебно тебе у томе увредило? – вероватно то, што је то моја заповест, а он је оглушивши се о њу показао непоштовање према мени – да ли си у беђен, да на не поштовање мо- раш реаговати љутином? – не, свакако, не морам – но, ако ти сам ниси одлучио да се наљу- тиш, онда шта је то у теби, што те је присили- ло да покажеш раздраженост као реакцију на непоштовање? – па, очигледно, очекивање да ће ме сви по- штовати, а посебно потчињени – то јест у души је убеђење, да ти безусловно заслужујеш поштовање и сви су обавезни да га изражавају? – логички тако следи, али ја се не слажем са таквим убеђењем, оно ми је непријатно – а због чега? – па, то нисам ја, већ неки дебели, надувени од важности одвратни властољубац! овде већ унутрашњи сократ може устук- нути, а ми погледајмо на резултате овог ди- јалога ја с ам мислио, да т реба да с е кајем због тога што сам пројавио љутину, а пока- зало се да се ради у ствари о властољубљу и частољубљу ја сам започео од формалног осуђивања раздражљивости, али сам је у суштини сматрао нормалном реакцијом на своје нерадне потчињене (и у овом покаја- њу се чак видело нешто племенито: иако сам се ја и оправдано разљутио на њих, ја се тим не мање кајем због тога) а показало се да нема никакве оправданости и природности, јер нисам био узнемирен у интересу посла, сарадња духовника и психолога: старац тадеј витовнички и владета јеротић 34 2 / 2018 и због бриге о неком, већ само зато што ми је била повређена сујета ја сам започео од хладне рачунице, а сада је стид прелио моју душу; мени се чинило да сам смирено сагао главу, а показало се, да ја с тојим на испове- сти пред господом, украшавајући се нека- квим папуанским перјем и надувавајући се од свести о сопственом значају како је ово срамно ово нисам ја, ја ово нећу, помози ми господе да све ово стргнем са себе још пре неколико тренутака мислио сам о себи као о високој прелепој палми, која је грациозно спустила своје гране, а показало се, да сам ја у ствари бледи изданак кромпира, који ле- жи у подруму и чија је сва нада у томе, да ће се дотаћи прозорчета, из кога продире зрак светлости руска пословица каже: „риба тражи, где је дубље, а човек – где је боље“ но, ја ми слим да је у ствари све обратно: управо риба тражи где је боље, а човек – где је дубље и када нам пође за руком да уз помоћ мајеутике, о којој смо управо говорили, или некако другачије учинимо напор и од површног „јуридичког“ именовања греха учинимо корак дубље у на- шу сопствену душу, онда се одвијају следеће „промене ума“: као прво, исповест од безличне постаје лич- на, моја; као друго, испод површине сагрешења от- крива се корен страсти; треће, млаки однос према греху смењу- је се оним, ш то се може назвати пекућом хладноћом; и коначно, главно – код нас се јавља шанса да иза к оре греха, иза с лојева блата сусрет- немо некакав чудновато познати лик – не, то уопште није „тројица“ рубљова, него картон- ска иконица домаће израде, која има само јед- ну предност – то смо ми сами а ово је г лавно нама је потребно да се од површности формалне исповести удубљујемо и удубљујемо ка коренима греха не ради то- га, да би доживели задовољство геолога, ко- ји открива нове и нове слојеве наше страсне природе, и не ради тога да би доживели задо- вољство детектива, који открива разгранату мафијашку мрежу, већ да би кроз г рех дошли до самог себе ако се сложимо са тим, да с е покајање крунише радошћу сусрета, онда нај- главније у њему никако није скрушеност или очишћење или исправљање, јер то су само средства, већ то да се пробуди наша личност у супротном, ко ће се сусрести са господом? када господ дође, није добро ако нас он за- текне у не до краја почишћеном и сређеном дому, но и т о је мно го боље, него да д ође у чист, али потпуно празан дом погледајмо сада на другу лажну стазу на пу- ту покајања, коју смо назвали „психолошком“ како се може психологизам јавити у испове- сти? жена се одмах после исповести незадо- вољно жали: „па, ево исповедила сам се – и ништа, уопште нема олакшања“ свакако, осе- ћање олакшања, ослобођења од тежине, од терета (притиска) греха може бити чудесном душевном последицом покајања но, у духов- ном животу се не могу мешати последице са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом  ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – да, ја не говорим о томе на шта су мно- ги навикли навикли су на абортусе, раз- воде, ја не г оворим о томе мој задатак је другачији: да људи погледају на себе кроз призму божијег промисла као што се чо- век иначе храни протеинима, мастима, угљеним хидратима, микроелементима и витаминима, али ако једе разбијено ста- кло, пије сону киселину, онда ће морати да кроз одређено време има операцију желу- ца тако и овде, у оваквој, врло важној ду- ховној сфери човековог живота, као што су породица и брак, ако он буде радио све су- протно, уколико све буде испуњено мито- вима, идиотизмима и тиме шта ће ме раз -ведена другарица посаветовати па све ће водити до истог развода, као и код те дру- гарице ако ти стремиш томе, зашто онда све измишљаш и т рошиш новац на г лупе лимузине? и управо је у томе мој задатак, као старог деде – да их упозорим на ту глу- пост и да им кажем: врло пажљиво се бира породица и младожења колико мора да прође времена, према вашем мишљењу, од првог састанка до одлуке да се ступи у брак? – отац јован (крестјанкин) је говорио: го- дину – две ја према мом искуству видим, да је то добар рок али, не треба да томе при- лазимо формално јер дешава се ово: „оче, ево, мој син је напунио седам година и дове- ла сам га на исповест“ – „добро да ли си раз- говарала са њим о исповести?“ – „не“ – „да ли си му некад читала јеванђеље?“ – „не“ – „да ли он зна бар је дну молитву?“ – „не“ – „да ли си с а њим некада постила?“ – „не“ и какве везе има ш то је он на пунио седам година и што су га довели на исповест? да, има седам година, а по узрасту хришћанског живота има четири чист формализам често за време конфликта супруг наводи овакав аргумент: „ја сам мушкарац, ја сам главни“ жена одговара: „ја сам слабија, треба да слушамо мене“ да ли је уопште у породици умесно питање ко је главни – мушкарац или жена? – према замислу божијем, добро би би- ло да г лавни буде мушкарац тако је по -себно изграђена његова психа и његов ум због тога у тешким тренуцима, када то ко је главни игра неку улогу, мушкарац поста- је командир, на пример жена може бити начелник, али неког микроавиационог звања, била би с тарији по зва њу, али ко- мандир ескадриле је веома тешко да буде жена у тенковској бригади је потпуно не- могуће жена, која командује на фронту, је бесмисао, то никада није било и не може никада ни да буде о томе се ради али, рецимо да имамо овакву породи- цу: жена је 15 година старија, има два виша образовања, троје васпитане деце из првог брака, удовица је; мушкарац, видећи њену лепоту, ум, честитост, заљубио се до ушију; она га је две године проверавала, затим му је показала наклоност и рекла „да“ ако је хришћански брак и породица прота димитрије смирнов (извор: dimitrysmirnovru) март / април 2018 39 он паметан човек, наравно да ће она би ти глава породице она ће му предавати не- ке функције из свог пр венства, а он ће их усрдно испуњавати и расти и видиш, после 12–20 година, он ће постати прави мушка- рац и када она због старости буде слабила, он ће је потпуно заменити и постаће глава породице и са великим пијететом ће се од- носити ка њој, зато што га је она васпитала као друга мајка и шта је у томе лоше? треба да урадимо оно што је потребно а који је циљ? мушкарац мора жену учинити срећном, а жена мужа то је угодно богу а не просто: „ћути, глупачо, ја сам главни“ да ли је то љубав? рекли сте: „ када младић постане мушкарац“ ово је врло важно а шта да се ради, ако девојка сматра да њен изабра- ник још увек није постао мушкарац? како да он стекне те особине и да постане заиста прави мушкарац? – па, како тиме треба да се бави његов отац а не жена? – наравно то би било идеално како да се научимо да слушамо и да чујемо једно друго у породици? – увек треба да памтимо циљ и сми сао постојања породице, зашто смо је осно- вали не да бисмо се извежбали у самољу- бљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви често пастири када им дођу двоје који су посвађани, говоре: „обоје сте криви“ да ли су увек обоје криви? или је ипак неко од њих двоје, да кажемо, више крив? – не, од двоје је увек једно више криво и то најчешће мушкарац зашто мушкарац? – зато што је то његова одговорност ти си глава породице, онда и реши проблем! замислите: бунт на броду и шта, треба да обесе кувара? командиру брода се дају све претензије шта, ти не можеш да заведеш ред на броду? па, онда ће те избацити са брода и све је ре шено! зато што си неспо- собан да будеш капетан да, све је врло просто – необично просто а шта да се ради, када се конфликти појављују на религиозној основи? када је мушкарац против тога да његова супру- га иде у храм, или када је жена препрека црквеном животу мужа, не разуме га и показује своје неразумевање у минимал- но коректном облику? – ја нисам тек тако рекао у почетку раз- говора, да посматрам брак само као домаћу цркву по канонима цркве, са човеком који припада другој конфесији или другој рели- гији, брак се не може благословити, управо због тога што се ми са превише поштовања односимо према вери другог човека а че- сто бива овако: „муж ми је, ис тина, мусли- ман и брани ми да крстим децу“ а шта могу ја да кажем? то су његова деца ти си његова жена, муслиману је допуштено да се жени са хришћанком и ако је за т ебе закон тво- је религије ништа, онда какве ти претензи- је можеш да имаш? у таквој ситуацији нема помоћи или ћеш постати муслиманка, или ћеш разрушити своју породицу и живећеш сама притом није сигурно ни да ће ти доде- лити децу, зато што су тамо други обичаји пре него што пођемо у другу земљу, мора- мо да сазнамо какви су тамо обичаји ако идеш у државу под називом породица и брак, извини, треба овде све да научимо на- памет и да ли се ти слажеш са тим? шта, он је симпатичан и привлачан мушкарац? да, тако је али то није основа за брак врло је раширена ситуација о којој су написане многе књиге: двоје живе зајед- но много година, васпитавају децу, и чим деца порасту, одселе се у други град – породица почиње да се распада и има се осећај да је дом опустео, муж и жена не хришћански брак и породица 40 2/ 2018 налазе више ништа заједничко зашто се то догађа? и како да се поправи оваква ситуација? – значи да није било љубави – све с у то биле некакве другостепене обавезе де- ца су другостепена обавеза он је морао да учини своју жену срећном још је в г бјелински говорио: „када се будеш женио, мораш бити спреман да волиш жену и као старицу“ али ако је ова ко: прво ћемо са- градити кућу, онда викендицу, затим гара- жу са спаваћом собом, онда ћемо ово, по- том оно, онда ће деца отићи тамо, затим у институт а к ада се све то заврши, шта је остало? само да уједамо једно друго зато што се то, чиме смо ми живели, завршило а зар муж и жена не живе једно с другим? а на другом месту су деца на трећем месту се налазе њихови сопствени родитељи, то је таква позиција затим рођена браћа и се- стре, то је следећа позиција„извини драга, хтео бих да одем код брата да му помогнем, нећеш се бунити? он је веома болестан, има четворо деце, и жена не успева“ изгледа да су деца била на првом месту – деца су била на првом месту: „целу сам себе дала деци“ пишем одговор: „непроми- шљено“ не треба целог себе давати ни деци, ни послу, ни уметности у браку је потребно да муж даје себе жени, а жена да се даје му- жу али то не значи да не т реба да радимо већ постоји хијерархија вредности и њу поставља супруг породица постоји, иако у њој нема деце децу можемо узети из дечи- јег дома, можемо узети нећаке од оних који имају много деце и васпитати их – и у русији, и у свим хри шћанским земљама је била та- ква традиција на пример, виконти и марки- зи имају децу, а рецимо грофови и херцеги немају, онда ће гроф узети од сиромашне маркизе дете, васпитаће га као лорда, још ће му дати и титулу, замак, земљу и све примећује се да је за последњих 10–15 го- дина значајно порастао проценат развода, чији су иницијатори биле жене шта ви мислите, са чиме је то повезано? да ли мушкарци постају мекушци? – постају она се удала и види: то није ни ротвајлер, ни доберман, ни бернадинац баш је крупан, воли да једе, да се шета, све вре- ме цвили, стално му нешто треба, још и лаје на тебе и јавља јој се мисао: „добро, ако га сад оставим, биће мање прашине?“ – „мање“ – „нико неће прљати?“ – „неће“ – „нико неће тражити да се шета?“ – „неће“ „затим ћемо уштедети и на храни: он једе више него оби- чан човек“ како ми је једна жена у селу ре- кла, царство јој небеско, ниница: „сада се не исплати имати мужа боље је имати прасе“, рекла је он је своје испунио, мислим да она има троје деце овако, шта ће јој? а како да се уреди тако, да би код људи који су тек ступили у брак и који су тек почели да долазе богу, бог био на првом месту? – тад је већ касно религија се развија у породици о томе су морали да се брину отац и мајка постоје примери, када двоје налазе једно друго, мислећи да су уцрковљени, а у ствари – не, сама црквеност није лоша ствар али није толико важна, колико то народ мисли црквеност је таква поткултура у којој људи брзо препознају једно друго они могу да се нашале са неким речима псалтира, да знају све свештенике, све епископе, знају све ма- настире, могу да прочитају часове у храму али, они не знају како да воле, не знају како да се моле они не знају, како своје груди да поставе под метак, да они, ти меткови, не би доспели у груди другог човека чије име ти ни не знаш они не знају шта значи посећи- вати болесне хришћанство је још увек ве -ома плитко може бити да ће д оћи време и оно ће сазрети али са оваквом црквеношћу они остају обични совјетски људи и мисле да ће све доћи само зато што су сви они из једнодетних породица и навикли су: отво- ри уста и мама ће ти све ту ставити ја хоћу тамо – мама је већ позвала педагоге, уче за пријемни испит хоће да с е уда – и ево ве -хришћански брак и породица март / април 2018 41 ома доброг момка, ми волимо једно друго, одавно се знамо, већ је др уги месец како смо заједно и долази младић мама му је купила кошуљу, мама му је испеглала сако, мама му је о чистила ципеле истина је да мама не може да га натера да оде код фри- зера, али у крајњем случају, мама ће му шам- поном „сила ждребета“ опрати косу и он је тако добар, мирише лепо, и тако је повучен – прави младожења а онда почиње! ено га седи на кревету, а нема га да заради, да купи кобасицу, донесе је кући, исече је, да баци стару из фрижидера, да провери да се није покварила испада да у кући има још седмо- ро људи а он ништа и не зна о томе он зна само када да отвори уста и када треба да из- говори „трисвјатоје“ и „оче наш“, он то зна, али не разуме ништа од тога на томе се не може направити породица али, при томе сте рекли да мама може и тата може, чак и морају, ако су сами верујући, да утичу на ту малу цркву – па како, то је главно јер искрени хри- шћанин, назовимо га овако, мора одгово- рити на позив божији и саградити домаћу цркву – „ево, господе!“ то је уопште најбит- није дело на земљи родити, одгајити и на- учити своју децу хришћанству како ми је један дечко пришао: „оче димитрије, а да ли могу да н

-ВАРСОНУФИЈА-