-ВАРНАВЕ-

Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... вдс-а zможете ли у основним цртама да нам кажете нешто више о верском добро- творном старатељству, вдс-у? који је ваш примарни програм, основни прин- ципи рада, задаци, циљеви, мисија? - верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке је настало л г 1937 по идеји блаженопо- чившег патријарха српског г варнаве, и та одлука о оснивању је ушла и у устав спц он је замислио вдс као тело чији би превасходни циљ била унутрашња мисија цркве тај циљ се временом мењао, па чак и у доба потоњих патрија- раха српских тек је у време блаженопо- чившег патријарха српског германа 1967 л г верско добротворно старатељство одредило свој делокруг рада, поставило испред себе програм и циљеве којих се и данас држимо данас имамо реформи- сан вдс (у многоме захваљујући дугого- дишњем секретару вдс-а протојереју – ставрофору љубодрагу петровићу) са патријархом на челу, као председником који доноси све битније одлуке, са скуп- штинским телом, кога чине старешине и делегати из храмова који су заинтересо- вани за његов рад и који су препознали потребу и значај одговорнијег и органи- зованијег деловања на пољу мисије цркве тај организациони део јесте и најбитнији, и може дати многе добре и разговор са свештеником владимиром марковићем друштвена одговорност на делу разговор водила милана ивковић 34 l православни мисионар l 3/2010 значајне плодове, и томе ћемо у будућно- сти посветити пуну пажњу канцеларија верског добротворног старатељства је из патријаршије пре- мештена у француску улицу бр 31, где се у склопу просторија налазе и учионица и амбуланта у учионици се свакодневно држи бесплатна настава руског, енгле- ског и свих школских језика и раде учи- оница за православље и правоживље, светосавски круг, секција за домаћу радиност тако је вдс покрило део вер- ске просвете, која представља једно од основних начела живота цркве амбу- ланта ради свакога дана, са различитим лекарима специјалистима који своја зна- ња стављају у службу цркви и који су ту да свакога прегледају, посаветују и при- ме са пуно љубави у оквиру амбуланте ради и саветовалиште за породицу брак и васпитање, које води наша уважена др милијана савић организујући и бројне друге активности, тако да су многи добри људи, угледни лекари, професори уни- верзитета, адвокати итд, који сваке сед- мице ту да приме, помогну и посаветују ово је мали простор да их све поменем, али се надам да ће их господ наградити за њихов труд и љубав коју несебично дају поред тога, вдс има свој часопис црквени живот, своју библиотеку дом очев и бројна друга издања делокруг нашег рада је, као што види- те, прилично широк, а наши су циљеви и задаци одавно исти: сведочење речи божије свакога од нас на свој начин лекари лече, духовници обављају духов- не разговоре, жене ручним занатима упошљавају своје вредне прсте, профе- сори уче и предају знања, публицисти објављују своја богоугодна дела, тален- тована деца рецитују и глуме и тако редом а принцип и мерило је христос – иста она реч коју у свакоме тражимо, код свакога поштујемо, те и свакога при- мамо zу нашем времену преовладава мишље- ње да се добротворним радом баве искључиво и само социјални радници, разне врсте хуманиста, организације итд, а најмање црква познато нам је да је свети василије велики саградио дом за странце, што у његово време уопште није била необична појава основни мото тог и свих осталих домова је био да се «ту болест поучава мудрољубљу, ублажава несрећа и испи- тује састрадалност“ свети василије велики је сматрао да су хришћани и те како одговорни према свету, и за свет у деца из колективних избегличких центара са оцем владимиром март/април 2010 l православни мисионар l 35 т ема броја до­бро­твор­ни рад вдс-а је­сте слу­жба и по­моћ ко­јој је циљ до­сти­за­ње са­мо­га до­бра, ко­је је је­ди­но бог коме живе шта мислите о томе? реци- те нам и нешто више о ресору за мило- срдни рад вдс-а - знамо да свет зависи од нас јер нам је предан на чување – да га преображава- мо, да га уведемо у литургију, али, са друге стране, и ми зависимо од света – наше спасење зависи од нашег односа према свету ти „хуманисти“ и разне невладине организације, тобоже за заштиту људских права, понајмање шти- те човека они га обмањују сликом стварности у којој је он центар – мимо бога и свих других људи зато су ти „хуманисти“ и „човекољупци“ обично много јачи на речима него на делима јер је човеку свет без бога и без заједнице стран појам, и човек се у њему осећа као страно тело, те одбацује такав свет и такав живот па и ако прими „помоћ“, та је помоћ тренутна и не може да га надах- не и да га оспособи да самостално крене даље усправне кичме, слободно и смело тако бучне, те хумане организације међу гласноговорним медијима имају многе своје експоненте и истомишљенике а нама православнима је у тим медијима остављен један простор у коме важи принцип ако се не убијамо сами, ту су они да нас докрајче отуда редове и ступ- це пуне „црквени скандали“, а не приче о помоћи и милосрђу које црква чини ко све ове године помаже српском народу на косову и метохији, у славонији, дал- мацији, у црној гори и дијаспори? наша је помоћ тиха и срдачна, баш као и моли- тва богу негде је и тајна и уздржљива – јер живимо јеванђељем и верујемо у највећу награду, у живот вечни добротворни рад вдс-а јесте служба и помоћ којој је циљ достизање самога добра, које је једино бог у том напору доброчинства милосрдна секција посто- ји да помогне свима презренима, напа- ћенима, којима је потребна рука помоћи и љубави, којима је потребно да се помог- не мало не би ли наставили свој страдал- ни пут, непоклекли под крстом који треба да изнесу ми смо као вдс, и архиепископија београдско-карловачка, кроз активности милосрдне секције показали своју друштвену одговорност, а како у протеклој години, тако и ове године настављамо тим путем започели смо активну бригу о непризнатим колек- тивним избегличким центрима, водили смо летос децу из тих центара на море, учествујемо у изградњи кућа за њих, прискачемо где год је потребна помоћ оглашавамо се преко својих храмова, свештеника и верног народа, али се не бавимо агресивним саморекламним кампањама zвелики православни богослов алексан- дар шмеман је говорио да православна свест као да не примећује историју и не суочава се са променама уместо да та свест спашава човека пројављујући цркву као царство међу нама и у нама, она најчешће бежи у „духовност“, стро- го дефинисан начин живота или све- тим оцима итд и тако бежи од одго- ворности како видите вдс у смислу поновног успостављања евхаристијског бивствовања човека који се пројављује кроз друштвену одговорност? - верско добротворно старатељство чини све на успостављању тога једин- ства литургијско сабрање треба да се настави и да се повеже са животом уоп- ште не би ли на крају све постало литур­ 36 l православни мисионар l 3/2010 гија и црква управо је на вдс-у та одго- ворност да подсећа на значај ове везе сматрам да не можемо рећи да црква бежи од одговорности јер где год је пуноћа цркве и где год постоји заједни- ца, ту постоје и свесни и савесни људи рекао бих да у цркви постоје људи који – дајући значај и првенство духовном животу над материјалним – заборављају ма какву бригу о социјалном животу на нама је да подсећамо да се црква у осни- вању многих својих служби руководила управо социјалним карактером истих у том смислу је о шмеман у праву када каже да се смисао неких од тих служби данас чак и потпуно изгубио вдс се труди да бар у архиепископији повеже храмове на пољу заједничког деловања и да конкретним акцијама надомести недостатак социјалне бриге zу секуларизованом свету црква и кул- тура се доживљавају као два потпуно одвојена појма можете ли нам рећи нешто више о „сцени“, просветном ресору вдс-а? - знамо да је црква одувек давала садржај култури, и у томе је наш позив и данас сцена православне омладине постоји већ десетак година настала је по идеји руских православних позори- шта, где би се припремали комади са интересантном духовном садржином који би били погодни за својеврсно мисионарење речи божије тако су пред- ставе бој за косово, куда идеш, господе, академију, земљу недођију видели мно- ги људи – и у земљи и у дијаспори сцена је мисионарила и међу омлади- ном многа деца и млади су кроз сцену пришли цркви, крстили се и сада живе црквеним животом на истом путу је и православни народни универзитет у нашој сали у патријаршији, где наши угледни богослови, професори, публи- цисти већ дуги низ година свакога утор- ка држе предавања неретко се органи- зују трибине на актуелне друштвене теме, и тиме подиже свест о значају и позиву нас православних као друштвено битних чинилаца само у протеклој години смо у оквиру ових предавања организовали десетак промоција књига zговорећи о друштвеној одговорности хришћана према свету у коме живе, како видите предстојећу мисију вдс-а? - очекујем да ће се остварити сви наши зацртани циљеви ту пре свега мислим на подизање свести међу све- штенством о значају милосрдног рада оснивањем пододбора вдс-а при свим храмовима у архиепископији тако би сваки храм имао за то одређене свеште- нике и вернике који би се активно бави- ли оним областима милосрдног рада којима су склони поред тога, све је већа потреба за оснивањем црквене народне кухиње, и надам се да ће верско добро- творно старатељство моћи да поднесе тај терет све у свему, дошло је време да друштву покажемо плодове по којима ћемо бити познати, а ти плодови јесу управо дела милосрђа, дела која изграђу- ју и јачају јединство и саборност међу људима у цркви морамо у конкретним малим ствари- ма да покажемо бригу о свакоме њеном члану, па и о онима ван ње народ мора да се врати себи и лику божијем у себи јер је српски народ христоносан народ, који страда непрестано и наши људи још увек чврсто верују у честитост свих оних који организационо представљају цркву задатак свих нас у верском добро- творном старатељству јесте да оправ- дамо то поверење и то ћемо чинити у наредном периоду кроз покретање и јачање милосрдне делатности наше цркве m мај/јун 2010 l православни мисионар l 37 т ема броја пу­но­ћа хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти с творивши човека као круну (госпо- дара) свега створеног, бог му даје власт да управља природом и негу- је је, те да је узноси своме творцу човека је творац даровао и највећим даром – слободом, а слобода се огледа и у чиње- њу према свету и свему што нас окружу- је човек је биће заједнице, самим тим и биће односа према томе, одговорност сваког створеног бића, а нарочито крштеног, јесте у непрекидном подсећа- њу на постојање другог и другачијег поред себе од особе која каже да је верник логич- но је очекивати одговорност за личну веру, тј делање и понашање у складу са учењем вере која је исповеђена потреб- но је, дакле, добрано упознати своју веру у нашем случају није на одмет сагледати и одређене историјске околно- сти зашто је ово важно? управо због тога што је у животу наше помесне цркве било момента када је просто тре- бало сачувати живот својих ближњих, као и свој живот, а да је за бављење неким озбиљнијим црквеним темама или учењима било мање времена и могућности познавање историјских околности може помоћи и да сагледамо своју улогу у садашњем времену, али наша хришћанска одговорност не треба да се своди само на бесплодно позивање на то како су наши преци „радили, гово- рили, практиковали, обичајили“, док је, насупрот томе, евидентна немогућност да се све вероисповедање својих предака искаже у две реченице из­гра­ђи­ва­ње и усавршавaње са друге стране, сведоци смо чињени- це да је сада – више но икад раније – пред нама изузетна могућности да се о у срп­ском на­ро­ду у про­те­клом ве­ку цр­ква је би­ла је­ди­ни про­стор ко­ји је у се­бе са­би­рао све и био под­јед­на­ко од­го­во­ран и отво­рен пре­ма сви­ма немања андријашевић 38 l православни мисионар l 3/2010 готово свим темама сазнаје и из пера светих отаца, али и садашњих познава- лаца, истраживача и савремених опле- мењивача богословља зато је неопходно подсетити на то да сада сваки верник има и извесну одговорност да не игно- рише препуне полице хришћанских књига препричавајући, на пример, ко је, како и у којој мери практиковао или исповедао веру у ранијим раздобљима изграђивање и усавршавaње сваког верујућег човека обликоваће његову одговорност, која ће се испољити и пре- ма сваком човеку са којим се сусрећемо, нарочито са људима ван сабрања, тј ван цркве тако на посредан начин можемо посведочити у чему се састоји одговор- ност хришћанина према свим савреме- ним изазовима и свим најчешће споми- њаним темама које окупирају пажњу човека у години која је посвећена борби про- тив сиромаштва и социјалне ексклузив- ности хришћани не треба да се задовоље само читањем о тим темама и не треба да се оптерећују бројкама, већ свако треба да озбиљно размисли о свом скромном доприносу у решавању овога проблема, о личном напору и учешћу, тј давању од себе и давању свога, али не свога суви- шка давање треба да се усмери на корист и потребу ближњег, нарочито према онима који су у цркви, који су део сабра- ња: „док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вери“ (гал 6,10) треба се осврнути око себе и уви- дети да у већини храмова постоји орга- низовано обилажење потребитих, дру- жење са ближњима, са онима који су заборављени и одбачени, и делатно се укључити у однос и бригу према онима којима је то потребно од­го­вор­но­ст пре­ма ве­ри постоји и одговорност према вери којој припадамо истински је одговоран онај човек који се труди да личну веру утка у живот цркве, најпре личним уче- шћем у богослужењу постоји, свакако, и одговорност у исповедању вере, тј мирном и хришћанском односу и сведо- чењу без обзира на различите погледе на неке форме није ли нам у исказивању свог личног мишљења неопходна и одго- ворност када исказујемо неслагање са неким или нечим ван цркве, али и пред оним који је у животу цркве? ипак, све треба да се искаже на нормалан и сми- рен начин, свагда се подсећајући да је боље не изрећи, него рећи непримерено a учешћем у животу цркве се неке откривају касније и временом показују дубљи смисао пра­ва и сло­бо­де дру­гог хришћанска одговорност је нешто што подразумева права и слободе другог без обзира на то колико детаљно је ово прописано и дефинисано, и то управо зато што у другоме треба првенствено сагледати лик божији – стога и кажемо да нам је онај други пре свега христос у српском народу у протеклом веку црква је била једини простор који је у себе сабирао све и био подједнако одговоран и отворен према свима – без обзира на сва­ки хри­шћа­нин је по­зван да у сво­ме жи­во­ту и у окви- ру сво­јих та­ле­на­та пре­у­зме од­го­вор­ност и пре­ма ли­тур­гиј­ској обно­ви и пре- по­ро­ду (да­нас од мно­гих по­гре­шно ре­че­но – ре­фор- ми, нај­че­шће из по­гре­шног или не­до­вољ­ног схва­та­ња) мај/јун 2010 l православни мисионар l 39 т ема броја све различитости црква је и данас про- стор у коме се може сагледавати ширина и одговорност према другом човеку – са мало приче, а пуно слободе и испуњено- сти читајући недавно многе деклараци- је о људским правима, многе стандарде, многе брошуре, имао сам утисак да је то све тако досадно и безлично чинило ми се да је човек тако осиромашен и блед – да подсећа на ону реку која се излије из корита, и онда сунчеви зраци прете да је исуше хришћанин је онај коме је свагда пред очима онај други (ти) без обзира на то да ли је нека моћна заједница или унија за ову или наредну годину пропи- сала да се – у мањој или већој мери – тре- ба бавити баш тиме не треба игнориса- ти чињеницу и да највећи број савреме- них „бораца за људска права“ често ствара бледе и неуспеле копије хришћан- ских, благодатних наслова, а још чешће антибиблијска писанија ак­тив­на уло­га у це­ло­куп­ном дру­штву друштвена одговорност хришћанина огледа се и у активној улози у целокуп- ном друштву делање сваког верујућег човека повезано је и прожето динами- ком и, као такво, доприноси изградњи цркве и поправљању свих – и клира и лаоса сваки хришћанин је позван да у своме животу и у оквиру својих талената преузме одговорност и према литургиј- ској обнови и препороду (данас од мно- гих погрешно речено – реформи, најче- шће из погрешног или недовољног схва- тања) свагда имајући пред собом речи св максима да је клевета један од најо- паснијих грехова – јер штети и ономе против кога је уперена и ономе ко је изговара и заступа – нашу одговорност треба да краси и чување од клевете, непотврђених пророчанстава и препри- чавања „прозорљиваца“ m 40 l православни мисионар l 3/2010 од­го­вор­ност пре­ма при­ро­ди и про­блем еко­ло­шке кри­зе са­вре­ме­ничо­век на жи­вот гле­да не као на дар бо­жи­ји, већ га по­сма­тра као би­о­ло­шку ег­зи­стен­ци­ју та­квим гле­ди­штем он гу­би и сми­сао и на­зна­че­ње свог по­сто­ја­ња, а на при­ро­ду гле­да као на ме­сто на ко­ме бо­ра­ви све већа учесталост природних непогода, које су се – према стати- стикама – утростручиле у односу на период с почетка прошлога века, доводе се у директну везу са напретком технологије и све већим потребама „савременог друштва“ неконтролсана експлоатација природних богатстава, уништавање сложених екосистема, нарушавање природних станишта, хемијски и нуклеарни одпад, довели су до тога да су поједине биљне и живо- тињске врсте доведене пред изумирање, а неке су заувек нестале са лица земље као последица оваквог односа према природи, која се налази на прагу еколошке катастрофе, човек је почео да осећа и увиђа незавидно стање у коме се налази – јер зависи од саме природе као одговор на овакво стање јављају се еколошки покрети и удружења, која настоје да очувају и заштите биљни и животињски свет на природу се у ова- квим случајевима гледа као на извор природних ресурса које треба рацио- нално трошити, те су све учесталији правни оквири којима се регулише однос према датим ресурсима зарад рационалнијег коришћења истих од­нос чо­ве­ка пре­ма све­ту еколошку кризу је – погрешним одно- сом према природи – изазвао човек, те свештеник драган јаковљевић мај/јун 2010 l православни мисионар l 41 т ема броја је она (у суштини) антрополошког карактера начин на који човек посма- тра и доживљава природу – руководећи се увек личним мотивима – довео је до тога да се од ње све више удаљава гледа- јући је као средство, а не као део себе библијско казивање о стварању света и човека говори нам да је он створен на крају и да је стварању човека претходи- ло стварање природе, тако да човек има задатак да свет доведе у заједницу са богом својим грехопадом човек је себе удаљио од бога, а самим тим и природу која га окружује, и од тада сва твар заједно уздише и тугује до сада (рим, 8, 20) као одговор природе на човеков грех јавља се „трње и коров“ (пост, 3,18), и он све више заборавља своје назначење управитеља коме је поверено богатство на чување, и за које је одгово- ран пред богом ако на природу гледа као на изоловану од себе, као на нешто страно, затворено, онда ће сви покуша- ји њеног очувања бити мало делотвор- ни на природу мора гледати као на заједницу узајамно повезану, као на дом – где је он свештеник који не служи природи, већ њеном творцу, који је извор постојања и који је дао „свима живот и дисање“(дап, 17, 25 ) про­ме­на или пре­о­бра­жај савремени човек на живот гледа не као на дар божији, већ га посматра као биолошку егзистенцију таквим гледи- штем он губи и смисао и назначење свог постојања, а на природу гледа као на место на коме борави стање душе човекове, тог унутрашњег света, неми- новно се одражава на спољашњи, тако да је данашње стање света који нас окружује рефлексија света који је у човеку – рефлексија стања душе чове- кове позив за хитно мењање таквог стања треба да буде позив за мењање самог узрока – човека да је овакав начин и пут преображаја исправан, подсећају нас и речи св максима испо- ведника да човек може целу земљу пре- образити у рај тек онда када буде носио рај у себи тиме што данашњи човек увиђа нима- ло завидно стање у коме се налази, његову жељу да промени свој однос према природи треба разумети као потребу за преображајем самога чове- ка правилно схватање циља и улоге коју има у овоме свету, као и његово назначење, човеку може пружити хри- шћанско учење о богу као творцу свега видљивог и невидљивог кроз истинско познање бога као узрока, коме цела природа тежи ка јединству кроз човека, напори очувања природе и старање о њој, неће имати само хуманистички, већ духовни, свештени карактер, у коме је природа храм, а не складиште добара за употребу m по­зив за хит­но ме­ња­ње та­квог ста­ња тре­ба да бу­де по­зив за ме­ња­ње са­мог узро­ка –чо­ве­ка да је ова­кав на­чин и пут пре­о­бра­жа­ја ис­пра­ван, под­се­ћа­ју нас и ре­чи св мак­си­ма ис­по­вед­ни­ка дачо­век мо­же це­лу зе­мљу пре­о­бра­зи­ти у рај тек он­да ка­да бу­де но­сио рај у се­би 42 l православни мисионар l 3/2010 од­го­вор­ност пре­ма би­о­ло­шком оп­стан­ку рађајте се и множите се (пост 1,28) ко овај цитат из књиге постања узима озбиљније – хришћани или муслимани? опростите нам што ово питање истичемо тако експлицитно, али се водимо демографском кризом, и чини нам се да је време да скинемо вео са лица није непознато да је након владави- не комуниста у источној европи опао просечан број чланова породице упркос одласку комуниста са власти, просечна величина породице остала је скоро иста у протеклих 20 година како у источној европи, тако и на балкану ни западна европа није остала имуна на ову кризу, и то углавном захваљујући секуларном хуманизму хришћанске породице у европи у просеку имају једно до двоје деце, док просечна муслиманска породи- ца броји четворо до осморо деце! мусли- мани се жестоко опиру абортусу може- мо слободно рећи да се скоро и не може чути да муслиманке извршавају абортус истина је да број извршених абортуса у источној европи опада, али то је захва- љујући повећаној употреби контрацеп- тивних средстава број извршених абор- туса у току године није стабилан, а тек да не помињемо америку, канаду и аустра- лију шта ове земље имају заједничко? можемо рећи да се ове земље сматрају хришћанским, и да им је то заједничка црта погледајмо присуствовање бого- служењима просечне џамије у европи су препуне људи, са понеким изузецима уколико бисте кренули на пропутовање европом и на том путу ушли у неку цркву просечне величине, наишли бисте и на максим и ирена морган ни­је по­требно да бу­де­мо бо­га­ти ка­ко би­смо има­ли де­цу – са­мо је по­требно да про­ме­ни­мо соп­стве­не при­о­ри­те­те мај/јун 2010 l православни мисионар l 43 т ема броја такву цркву која је и недељом скоро пра- зна не желимо, нити имамо намеру да промовишемо ислам, али ни да овај чла- нак буде доживљен као оптужба већ као позив на буђење као хришћани, дужни смо да себи поставимо нека озбиљна питања шта значи бити следбедник исуса христа? шта су наши приоритети и ко има најве- ћи утицај на одлуке које ћемо донети? већина нâс зна последње вести које се односе на филмске и телевизијске звезде, као и на политичаре познате су нам ста- тистике омиљених спортских тимова, а да ли знамо који се светац слави, на при- мер, данас? у стању смо да отпевамо последњи поп хит, и наша деца рекламе знају скоро напамет, а да ли знамо да отпевамо васкршњи тропар и да ли смо у стању да одрецитујемо 50 псалм? где су наши приоритети – у тренутном или веч- ном животу? фокус је на две ствари: забава и ком- фор оваква философија живота позната је као хедонизам, који дефинишемо га као потрагу за задовољством или оданост задовољству, поготово задовољењу чула тако да уколико говоримо о породицама, онда и није чудо што немамо деце или их имамо до двоје сувише смо заузети заба- вом и стицањем материјалних ствари себи говоримо да не можемо да приу- штимо себи да имамо више деце или: да сам богатији, радо бих имао више деце уколико пуштамо да утицај дође из светог писма или из речи светих отаца, а мање од стране секуларног света, онда се и наша перспектива која се односи на породицу и на породична питања драма- тично мења више се не трудимо да одр- жавамо одређени начин живота, већ се препуштамо божијој вољи није потреб- но да будемо богати како бисмо имали децу – само је потребно да променимо сопствене приоритете можда нећемо бити у могућности да имамо лепу гарде- робу или да купимо нови компјутер, вероватно нећемо моћи да возимо фенси кола или да живимо у кући направљеној у складу са трендовима модерне архитек- туре али то је све у реду јер ћемо имати четири прелепа детета, и то ће нам бити највећи ужитак у животу каква предив- на могућност да имамо оно што и господ очекује од нас! као што старац пајсије светогорац говори: „добро је и корисно за породице да оставе питање добијања деце божијим рукама и његовој вољи“ он још додаје: „људи морају да верују да – уколико господ производи храну за птице многочлане хришћанске породице су знак посебног благослова божјег 44 l православни мисионар l 3/2010 – да ће још већма производити за децу“ у псалму 127, 3–4 стоји овако: „жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице масли- нове око трпезе твоје ето тако ће се благословити човек који се боји господа“ овде, у америци, имамо хришћанске породице које имају пуно деце узмите за пример породицу мек доналд, коју смо вам представили у неком од пређашњих бројева они имају петоро деце, живе са скромним примањем и у малој и старој кући са само три собе своју гардеробу купују у радњама које продају половну одећу и немају телевизор али су зато јед- на од највеселијих породица које можете да сретнете наша мајка потиче из поро- дице која је бројала дванаесторо деце и живела у кући која је такође имала три собе! њен отац је радио као рибар, а ипак је успео да исхрани и обуче своју породицу чули смо и за породицу која броји 19 деце – дагерови! своју децу подучавају у кућној школи и уче их да воле бога као што видите, није потребно да буде- те богати да бисте имали богату фамили- ју то је питање поверења у божију добро- ту и милост питање је, дакле, просто: „да ли желим да купујем ствари или желим да подижем децу у сагласју са животом цркве – да воле једно друго и да помажу једно другом у спасењу?“ погле- дајте како су изгледале просечне хри- шћанске породице пре доласка комуни- ста и потрошачке културе можда ћете бити изненађени оним што пронађете хајде да повратимо наслеђе које су нам оставили прадедови нека нам наш спаситељ и господ исус христос подари охрабрење и снагу да се сами са собом изборимо и да отворимо своја срца његовој промисли пуној љуба- ви и да запамтимо да су деца дар од бога амин m превод са енглеског језика: татјана радић станоје станковић н а велики празник богојављења 2010 л г у склопу православне интернет-презентације свето- савље (svetosavljeorg) отворен је мисио- нарски блог блог носи име свештеному- ченика данила сисојева, једног од – по речима проте андреја филипса – наји- стакнутијих православних мисионара данашњице предлог за стварање мисио- нарског блога добили смо од самог оца данила и његовог дугогодишњег саборца у сведочењу православља – професора московске духовне академије јурија максимова само неколико дана пре мученичког краја о данила имали смо част да се видимо са њима и интервјуишемо га у том тренутку нисмо ни слутили са ким разговарамо идеја да блог носи његово име била је спонтана на блогу православног мисионарског цен- тра о данил сисојев налазе се текстови посвећени пре свега православној мисији посвећени проблемима православне миси- је, правилном приступу том светом делу, размишљањима и искуству светих отаца, подвижника побожности и савремених мисионара, извештајима о православној мисији у свету постоји и рубрика која садржи размишљања из интернет-дневни- ка оца данила циљеви центра један од циљева мисионарског центра је да свом народу сведочимо да је правосла- вље много, много више од националне културе и фолклора српски народ је добио непроцењиви дар од бога – право- славну цркву, тело христово правосла- вље није национализам, не значи да си – мај/јун 2010 l православни мисионар l 45 ако си србин – аутоматски и пра- вославан наша света вера није скуп обичаја „мора се, треба се, ваља се“ православна вера јесте једино средство које спречава да овај свет пропадне једино том вером људи могу да се преобразе и да заиста буду бољи то је заиста једина истинска обнова сви људи су нам, без обзира на нацију и расу, браћа јер имамо истог праоца – адама ми православни хришћани имамо обавезу да из љубави према богу и ближњем сведочимо да се бог јави у телу јавио се у телу и спасио, обновио, уздигао људску природу на неслућене висине желимо да укажемо на то да је, по искуству нашег мисионара о пантелејмона (јовановића) из јужне африке, мисија органски део православља позивамо све људе који имају добру вољу, љубав и жељу да помогну у испуњавању спаситеље- ве заповести можете ступити у контакт са нама преко e-mail адресе: misija@svetosavljeorg наша интернет адреса је: http://blogs svetosavlje org/misija/ крв мученика је семе за нове хришћане христови сведоци свештеномученик данило сисојев био је један од неуморних мисионара православља у 21 веку мученички је пострадао у москви 2009 лг 46 l православни мисионар l 3/2010 нек божија реч је у мачу твом јер божија реч је – божји гром“ (а с хомјаков, из песме давид, 1844) алексеј степановић хомјаков је рођен 1маја 1804 л г у москви у старој и имућној племићкој породици ту је добио првокласно домаће образовање изучио је философију (посебно немачки идеали- зам), историју, математику и савладао неколико страних језика на московском универзитету је у 17 години,1822 л г, завршио физику и математику пројављу- је интерес и за књижевно стваралаштво: пише песме, преводи античке ауторе и тацита у коњичку гарду ступа л г 1822 још као дечак се заносио војничким подвизи- ма, и са седамнаест година хтео је да побегне у грчку да би се са грцима борио против турака, али су га ухватили и вра- тили у родитељски дом био је награђен орденом за храброст три године касније, л г 1825, напушта службу и одлази у иностранство (париз, италија, швајцарска, аустрија) у руско- турском рату учествује 1828–1829 и као пише неколико песама, које пушкин назива дивним милана ивковић алексеј степанович хомјаков разговори од овог броја отварамо рубрику о руској религиозној философији, у којој ће текстови бити у облику замишљеног разговора са великанима руске хришћанске философске мисли на основу њиховог богословског наслеђа мај/јун 2010 l православни мисионар l 47 тридесетих и четрдесетих година – уз петра кирјејевског – постаје један од главних идеолога словенофилства поло- жај имућног и независног човека омогу- ћује му да слободно мисли његове идеје о ослобођењу и уједињењу свих словен- ских народа, под врховном влашћу руси- је, чиниле су се преурањеним позната је његова србима посланица из москве, коју је написао са још неколицином сло- венофила умро је од колере, 23 септембра 1860 инфицирао се док је болесног сељака лечио од исте болести био је песник, драматург, новинар, богослов (одличан познавалац патроло- гије и историје цркве), религиозни философ, један од оснивача словенофил- ства, социолог, економист, аутор технич- ких открића (конструисао пољопривред- ну машину и пушку на компримирани ваздух), историчар, лекар (пронашао лек против куге), сликар (урадио неколико својих аутопортрета), коњички официр, земљопоседник, одличан говорник и ненадмашан у споровима, полиглота (расправа црква је једна је написана на грчком језику), лингвист (био је саста- вљач руских речи позајмљених из сан- скрита) но, главна црта његове личности била је дубока побожност генијалан човек, до сада недовољно проучен, паскала је сматрао за свога учи- теља велики пријатељ му је био николај гогољ по оцени н берђајева био је „витез цркве“, а самарин му је доделио донекле претерану титулу „учитеља цркве“ за живота је објавио веома мало – његови радови су већином објављени постхумно – од стране његових пријатеља и ученика црква је једна аутор: господине хомјакове, централна тема вашег учења гласи „црква је једна“ можете ли да нам кажета како је црква једна, и шта то значи? хомјаков: црква је једна јер се поисто- већује са христом, који је један црква је духовни организам који се актуализује кроз историју, но сама суштина цркве јесте јединство благодати која живи у многоипостасним удовима цркве црква није просто колектив нити некаква идеја, већ јединствен и целовит организам који живи благодаћу самим тим, црква не може бити подељена на видљиву и неви- дљиву, односно не постоје две цркве, већ само једна то се остварује тако што се видљива црква „потчињава“ невидљивој када сам говорио да је црква једна, гово- рио сам о њеном благодатном или хари- зматском јединству и због тога и сма- трам да црква није ауторитет, јер је ауто- ритет нешто спољашње за нас, већ сма- трам да је црква истина са спољашње разговори тачке гледишта црква изгле- да као власт, моћ, инсти- туција али – као и христос – и црква је унутрашња чиње- ница човекове духовности, и у овом поунутре- њу црква ника- да не наступа као власт, већ се пројављује истином, која ослобађа и још нешто веома важно: да бих објаснио једин- ство цркве, увео сам термин саборност (католичност, васељен- скост), који је постао основна мисао водиља слове- нофила овим термином сам допринео томе да се јединство цркве не посматра само кроз географску, већ и квалитативну димензију саборност цркве представља слободно јединство у љубави када говорим о спољашњем ширењу цркве, сматрам да је оно само просторна последица унутрашњег като- личанства (саборности), које није ни ствар географије ни питање бројки аутор: да ли то значи да не постоји „видљива глава“ цркве? зар ваше учење о благодатном јединству цркве не импли- цира, на неки начин, благодатни анархи- зам? могли бисмо чак и да помислимо да је ваше учење нека врста пневматомони- зма осим тога, да ли то значи да може- мо да говоримо и о дејству светога духа изван канонских граница цркве, што отвара пут ка савременом екуменском дијалогу? хомјаков: слобода верују- ћих не зна ни за какву слободу виших аутори- тета од себе саме, и само таква слобода води једномислију цркве ако посто- ји благодатно јединство, онда нема потребе ни за каквом видљивом гла- вом цркве већ сам говорио да је видљиви аспект цркве „потчињен“ невидљивом, а тиме и објашњавам одбијање сваког видљивог поглавара цркве јер само христос црквом управља, и црква је тамо где је христос црква је тамо где се пројављују љубав, јединство и сло- бода на основу тога и тврдим да црква не посе- дује никакав општи правни критеријум своје непогрешивости, као што га не посе- дују чак ни васељенски сабори зато инси- стирам искључиво на општем благодатном критеријуму цркве, а то је црквени опит како сматрам да је људска свест саборна, тако сам и писао о томе да онај ко трага за истином треба да се саветује са свима – у дубини свог духа а у вези са тим да моје учење имплицира пневматомонизам, бла- годатни анархизам и слично могу да кажем само то да црква има веома креа- тиван однос према стварности у случају где није тако, црква постаје статична, изо- лована и прегажена временом у коме живи тако креативност ствара и простор да се погреши m ауторка је предавач верске наставе у првој београдској гимназији 48 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 49 ерик-емануел шмит ерик-емануел шмит, рођен 1960 л г, широј јавности је постао познат по својим позоришним комадима посетилац, загонетне варијације, распу- сник, хотел између два света, ситни супружнички преступи итд добио је неколико престижних награда, међу који- ма и награду француске академије за свој целокупни драмски опус одбранио је докторат из философије на вишој норма- лијанској школи, једној од најпрестижни- јих француских школа ● ● ● извод из пишчевог дневника: „фебруара 1989 године прелазио сам пустињу хогар у групи од десеторо људи био је то својевр- сни спортски подухват ходали смо окру- жени камилама које су носиле наше ствари и храну једног дана, док смо се спуштали низ планински масив, преузео сам на себе да поведeм експедицију нестрпљив, исувише брз, не окрећући се за собом, занемарујући пут којим би требало ићи, постигао сам оно што сам вероватно и желео: да се изгу- бим у седам сати увече пала је ноћ, подигао се ветар, хладноћа је испунила сав простор, а ја сам се нашао сâм на стотине киломе- тара удаљен од првог села, без воде и хране, препуштен страху, неизбежној смрти и лешинарима уместо да почнем да пани- чим, осетио сам, легавши испод неба које ми је пружало огромне звезде попут јабука, нешто сасвим супротно страху: поверење током те ватрене ноћи, проживео сам неза- боравно мистично искуство, сусрет са трансцендентним богом, који ме је умири- вао, који ме је поучавао и који ми је уливао такву снагу која није могла бити у мојој власти ујутру, попут каквог трага, оти- ска утиснутог дубоко у мене, налазила се вера дар благодат одушевљеност могао сам да умрем имајући веру, али и да живим имајући веру преживео сам“ јулија видовић проза у шко­ли ђа­во­ла1 ли­ца лекар• • мајордом • ђаво • агалиарептус • саргатанус • небириус • харон примрак чује се повремено капање воде са зида, који се не види потом одјекује затварањe тешких вра- та убрзани кораци по мокром и метал- ном поду одзвањају дуж простране челичне катедрале корацима са десне стране придружују се они што допиру са леве лекар сусреће мајордома мајор­дом: дакле? ле­кар: непроменљиво мајор­дом: температура? ле­кар: хиљаду мајор­дом: хиљаду? дакле – нор- мално ле­кар: нормално мајор­дом: откуцаји срца? ле­кар: ниједан мајор­дом: дакле – нормално ле­кар: нормално мајор­дом: каква је ваша дијагноза? ле­кар: депресија мајор­дом: није ми јасно због чега толико очајава када је све тако лоше 1 превод са француског оригинала: eric-emmanuel schmitt, « l’ecole du diable », у théâtre i, le livre de poche no 15396, париз, 2008, 231-243, начинила јулија видо- вић комад је написан за вече позориште против забо- рава у организацији амнести интернешнала изведен је 9 децембра 1996 на одеону у паризу, у позоришту théâtre de l’europe, у режији франциса хистера ле­кар: јесте ли сигурни у то што твр- дите? како би дао тежину својим речима, мајордом се хвата великог папирног свит- ка прекривеног подацима почиње да коментарише: мајор­дом: тренутно на планети има- мо више од петнаест ратова поприлично разорних, а све благодарећи технолошком напретку; добар милион напетих ситуаци- ја, што месечно узрокују велики број смртних и неколико тешких случајева; три земљотреса; два циклона; педесет поплава и једну хроничну сушу; једна половина човечанства умире од глади, друга има проблема са варењем, а медицина једва излази на крај са преживелима; по земљи се још увек повлачи сто двадесет и пет неизлечивих болести; затвори су крцати; галије и гета такође; смртна казна тријум- фује; мучење преде од уживања; незаинте- ресованост постаје једна од водећих врли- на; шамарају децу, туку их, убијају, силују; религије одводе у злоупотребе или сексу- ални криминал; све у свему – стварно не видим шта би га то могло толико депри- мирати! ђаво излази из сенке скрхан болом ђа­во: баналности брчкамо се у банал- ности давим се гушим се мајор­дом: ваша ђаволштино, не сме- те тако да говорите све је у најгорем нереду у најгорем од најгорих светова ђа­во: за мене више нема будућности зло је готово мајор­дом: ’ма, немојте тако, управо је сасвим супротно! не смете да занемари- те неочекивану помоћ коју су нам пружи- ле науке напредак, ваша ђаволштино, са свим оним што физика и хемија данас омогућавају човеку, дао нам је прилику да 50 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 51 удесетостручимо своју активност глупост није порасла, то је сигурно, али – захваљу- јући подршци интелигенције – глупост данас убија много боље него што је то раније чинила ђа­во: ’ма, то је занемарљиво! мајор­дом: дозволите! поседујем цифре! ђа­во: бесмислица! трабуњање! истина је да се зло укотвило и да се сад само врти у круг потребно је смислити нешто ново мајор­дом: да ли сте погледали доси- јеа која сам вам доставио? ваши експерти су на ваш захтев начинили неколико кон- кретних предлога који ми се не чине зане- марљивим ђа­во: добро познато! рутина! ново наоружање, нове епидемије, логори, два светска рата, заиста ништа ново, то сам већ по хиљаду пута изводио ваши експер- ти нису експерти, него историчари осим тога, не бих их ни назвао експертима када би били у стању да осмисле нешто ново прасак на сцену избијају агалиарептус, сарга- танус и небириус – тројица адских поруч- ника лекар бежи ага­ли­а­реп­тус: господару! стају у строј ђа­во: ух! ево шта се зове неподно- шљив смрад! напокон нешто што улива поверење ага­ли­а­реп­тус: ваша ђаволштино, чини нам се да имамо решење! мајор­дом: сачините досије, па ћемо га размотрити ђа­во: хајде, говори ага­ли­а­реп­тус: сишли смо да напра- вимо један круг по земљи – човечанство је стварно једна велика септичка јама и ништа се не мења, али се стање ни не погоршава имали сте право, потребно је предузети извесне мере ђа­во (мајордому): ето, видиш! мајор­дом: улизице! ђа­во (агалиарептусу): настави ага­ли­а­реп­тус: све што смо покуша- ли да осмислимо у ових неколико проте- клих векова своди се на пуко закрпљава- ње мајор­дом (увређен): то је недопусти- во! а барут? топови? нуклеарно наоружа- ње? ага­ли­а­реп­тус: крпљење! мајор­дом: а мондијализација еконо- мије, мондијализација сукоба? ага­ли­а­реп­тус: крпљење! само смо увеличали оквире села оно што нам је потребно јесте револуција! мајор­дом: револуција? ако до сад нисам организовао десет хиљада револуцијā, онда сам десет хиљада и две! сар­га­танус: не разуме, ваша ђавол- штино потребно је изнаћи нови простор за делање, а он почива управо у ономе у шта човек најмање сумња: у властити разум ђа­во: шта предлажете? сар­га­танус: променити његово пои- мање зла ђа­во: што ће рећи? сар­га­танус: најпре би требало вас поништити ђа­во: молим? сар­га­танус: не говорити више о ђаволу нити о нама, његовим поручници- ма да бисмо постали ефикасни, морамо ишчезнути ђа­во: не разумем сар­га­танус: потребно је злу најпре одузети реалност како би постало непри- метним, а онда почети са његовим пори- цањем ево, ми вам нудимо три стратеги- је на тебе је ред, небириусе не­би­ри­ус: ја сам теорија према којој зло не постоји свако увек настоји да учи­ ни нешто добро и ако није реч о добру по себи, онда свако жели нешто добро за себе укратко, добро и добар су једина два циља ка којима појединац тежи замисли- те, ваша ђаволштино, оног тренутка када човек буде почео тако да мисли, зло ће постати само колатералном грешком, гре- шком у процени, омашком, пролазном дисфункцијом, залуталом мушицом зло тиме бива занемарено, лишено тежине, илузорно починилац остаје невин ђа­во: величанствено! како си рекао да то зовеш? не­би­ри­ус: идеализам верујте ми, уколико се људске савести успавају у вла- ститом хвалоспеву, моћи ћемо да им се прикрадемо, да их целе окупирамо и да из њих потом почнемо дугорочно да деламо ђаво се, смејуљећи се, окреће саргатанусу ђа­во: а ти, саргатанусе? сар­га­танус: ја сам теорија према којој је зло увек само мање зло смрт једнога човека боља је од смрти њих стотину; један мали рат бољи је од великог; смакнути заробљеника боље је од отвореног сукоба ја сам само пролазно, превентивно зло: смртна казна – ма био то и недужан човек – добар је пример осталима и улива страх; глуматање правде има већу тежину од саме правде; истина више ништа не значи, сад је само важно веродостојно испуњавање пра- вила ја прочишћавам чиним зло само да бих избегао још веће зло гушим зло у океа- ну релативног, процењујем, вагам, нипода- штавам све се дâ израчунати зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије ја анализирам, ништа не осећам, немам моралних надзора, ја сам ђа­во: ти си? сар­га­танус: прагматичан ђа­во: сигуран си да се то може назва- ти теоријом? сар­га­танус: сигуран хладноћу и одсуство осећања људи олако поистовећу- ју са етиком ђа­во (агалиарептусу): а ти? ага­ли­а­реп­тус: ја сам теорија према којој зло никад није вољно, него увек про- исходи из нечега вишег, што није у чове- ковој власти ђа­во: е, сад претерујеш, то више уоп- ште није уверљиво ага­ли­а­реп­тус: јесте стварни разло- зи једног лошег поступка остају сакривени и недоступни у помраченој страни свести, примраку, као овом у ком се ми овде нала- зимо, а који бисмо могли назвати несве- сно ако човек убија, ако краде, то је зато што нема љубави иза свесног дела он у себи носи читав сплет непознатих му насилних набоја, од којих ће неки случајно и избити на видело под каквим лажним обличјем, али ће он и даље остати убеђен у то како то није био он, како то није дело- вала његова свест, него подсвест – гнусна животиња притајена у њему ђа­во: домишљато, али исувише пое- тично то никада неће успети ага­ли­а­реп­тус: хоће људи уживају у доказивању властите невиности сма- трају се за анђеле, анђеле мало згрчених крила што имају проблеме са варењем ђа­во: и како то називаш? ага­ли­а­реп­тус: психологизам ђаво прасну у смех окреће се мајордому ђа­во: хароне! позовите ми харона брзо! мајордом се удаљава брзим корацима ђаво је повратио своју раздраганост поручници тријумфују ага­ли­а­реп­тус: савест онакву какву смо досад познавали полако ишчезава 52 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 53 сар­га­танус: човек се кити некаквом новом савешћу, савешћу за коју верује да је изузетно умна не­би­ри­ус: жели да више никада не почини зло како више никада не би био крив како никада не би био одговоран опрани човек бебећа гуза ђа­во: браво, агалиарептусе, саргата- нусе и небириусе разумео сам и усвајам све ваше предлоге нестајем, постојим само као невидљив, и ту се укорењујем ага­ли­а­реп­тус: невидљив, ваша ђаволштино, то је решење! сар­га­танус (неспретњаковић): да, да, невидљив, као што је и он, тамо горе мук који траје извесно време ђа­во (намргођено): умукните! осећа се непријатност тишине ђа­во: добро а сад на посао но, не можете такви на пут харон улази на сцену у својој барци, а за њим следи мајордом ђа­во: хароне, преузми их нека пређу пут у назад али их најпре преуреди тројица ђаволових поручника одлазе иза паравана излази троје деце, троје преле- пе деце, готово наге, дирљиве у својој незло- бивости харон им помаже да се укрцају у барку ђа­во: како су лепи! и колико ће само зла чинити харон почиње да весла по стиксу, чије воде замишља- мо мирним, готово уљаним троје неподношљиво лепе деце остаје стојећи ђа­во (разнежено): довиђења, кошутице моје до скорог виђења немојте се исуви- ше брзо враћати уз природно подругљив осмех – одмахује широким покретима руке деци која и даље стоје усправно на адском чамчићу лекар улази и затиче сцену са чудним укрцавањем приметивши како се ђаво поново смеј, е испушта уздах олакшања и обрћа се мајордому ле­кар: шта се ово дешава? он се смеје? мајор­дом: да његова ђаволштина је повратила своје добро расположење сви су окренути хароновој гондоли, која односи троје деце ле­кар: шта им то шаље? неки нови вирус? светски рат? природну катастрофу? мајор­дом: боље (извесно време:) мислиоце m 54 l православни мисионар l 3/2010 захваљујући спрези снага уредника новооснованог радија епархије београд- ско-карловачке, свештеника вукашина милићевића, и чланова редакције право- славног мисионара, средином јануара 2010 л г је на таласима поменутог радија покренута нова емисија: православни мисионар емитује се два пута месечно – сваког другог уторка од 20 часова, на фреквенцији 1073 mhz уредници еми- сије су редовни аутори мисионара, алек- сандар загорац и варја перковић наши слушаоци имају могућност укључивања у програм и разговора са гостима, при чему су за прва три слушаоца која се јаве спремни поклон-бројеви православног мисионара до сада је емитовано више емисија у којима су обрађене разноврсне теме (претежно везане за теме часописа) и угошћени су чланови редакције, све- штена лица, средњошколци, студенти, професори прва емисија је послужила као прилика да се пажњи слушалаца предочи постоја- ње новог дела програма, и тада су о сми- слу и циљевима часописа православни мисионар говорили главни и одговорни уредник ђакон оливер суботић и јелена славковић, матуранткиња земунске гим- назије госте смо довели пред изазов пита- њем да ли је данас са младима могуће комуницирати кроз овакву форму часопи- са и како наставити ту комуникацију млади и црква наредна емисија је продужена идеја прве да бисмо одговорили на тему миси- је цркве међу младима, помогли су нам свештеник угрин поповић, члан уређи- вачког одбора мисионара, и мирослав варја перковић речљу­ба­ви зове пра­во­слав­ни ми­си­о­нар меди­ји и ми­си­ја речљу­ба­ви зове пра­во­слав­ни ми­си­о­нар мај/јун 2010 l православни мисионар l 55 стевановић, матурант београдске гимна- зије, који су динамично разговарали о будућем и актуелном пролазу младих до цркве и обрнуто у складу са календаром и почетком великог поста, промишљајући дане који предстоје, угостили смо и оца вукашина милићевића вођени мишљу о неопходном новом и хришћанском увиду у питање спорта и дисциплине тела, разговарали смо са дејаном гавриловићем, тренером и вице- шампионом европе у савате-боксу, и душаном мијушковићем, теологом и добитником златних медаља у бразилској џиу-џици у наставку смо се посветили контра- верзном односу адвокатуре и хришћанске вере, када су нам саговорници били адво- кат зоран перовић, ког је редакција интервјуисала у оквиру темата право и правда, и дипломирана правница ивана жанић по празновању васкрсења христовог подсетили смо се на увек присутно пита- ње милосрђа и бриге о невољницима (уколико се смемо уврстити у „срећне“) и угостили секретара верског добротвор- ног старатељства епархије београдско- карловачке свештеника владимира мар- ковића, и радника милосрдне секције исте организације малишу пушоњу емисија и часопис радио емисија православни мисионар је осмишљена као медијски пролаз који ће, надамо се, пратити рад и раст часописа, у чему ће непосредно учествовати имати сви чланови редакције, али и читаоци – средњошколци и студенти као „дописни- ци“ са „друге стране“, односно исте стра- не једног, нашег живота, на чије изазове заједно одговарамо и увек изнова – креа- тивно – тражимо решења изазови хришћанина (тј „човека у цркви“) нису ништа другачији од изазова онога који је на прагу своје младости и стицања најважнијих искустава наиме, сваки појединац се налази пред питањи- ма свог времена, а оно је увек различито у односу на прошлост, чија су решења позната и испробана како смо позвани не на мир, већ на мач (у смислу војске светлости коју предводи сâм христос), наша позиција оних који „знају“ једнако је несигурна као и позиција оних у „незнању“ сви смо на почетку спознаје, а та полазна тачка јесу простор и време (данас, овде) у коме ћемо се заједно изграђивати ка могућој (на земљи) и жељеној мери христове љубави њој нећемо исповедати своја знања, именова- ња ни умовања, већ само срца, а она су, хвала богу, још увек истоветна и исто саздана са таквим мислима обраћамо се свим садашњим и будућим слушаоцима и радујемо се да нас чују и подрже – гласом или ухом! m 56 l православни мисионар l 3/2010 одавно сам желео да доживим нешто посебно и необично а тесно везано за нашу предивну православну веру божјим промислом, подаље од несно- сне вреве свакидашњице, на месту где се иначе дешавају свакојака божја чуда, присуствовао сам једном предивном, несвакидашњем догађају тог прелепог, сунчаног априлског јутра, сви смо са великим набојем тихе радости ишчекивали догађај године у заједници: крштење браће рихарда и александра на први поглед ништа необично - крштење, као и свако дру- никола каплановић благодатна преобраћења земља живих земљаживих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земљаживих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице мај/јун 2010 l православни мисионар l 57 го управо због своје специфичности, ово крштење је било нешто што се ретко, можда никада више не може доживети наиме, брат рихард је мађарске нацио- налности, рођен у католичкој породици божијим промислом, више чудом, пре- чувши име места у коме очекује спас од огрезлости у једној од највећих пошасти - наркоманији, уместо у ковин, стиже у ковиљ тј манастир под чијим покрови- тељством егзистира заједница за лечење ове душевне болести будући очаран кон- цептом заједнице и редовним похађањем такозваних колоквијума, бива примљен у заједницу у којој се сусреће са правосла- вљем које му прираста за срце како су дани пролазили, уз неизмерну љубав при- сутне сабраће, открива „живе импулсе“ православне вере и открива дубоко у себи исконску жеђ за богом кроз, како и сам сведочи - праву веру да би, кроз све- ту тајну евхаристије могао истински да приђе богу, одлучује да новосклопљени савез са богом овенча крштењем у овој предивној, благословеној заједници брат александар има сасвим другачију причу оставши без родитеља, одаје се пороку наркоманије и алкохолизма и дуги низ година живи као бескућник по парковима, напуштеним аутомобилима дотиче духовно и телесно дно, егзистира- јући на самој ивици живота и смрти божијом љубављу и милошћу доспева у здраву и благословену заједницу живих и спасених душа некрштен, одбачен од света, дубоко дирнут љубављу присутне сабраће, такође осећа неописиву жеђ за вечним животом у христу, богу нашем да би цео овај догађај био још посебни- ји и надахнутији, отац бранко, иначе духовни пастир заједнице, позива оца кристијана, православног свештеника из будимпеште да обави крштење тако је наш нови брат у христу, кључне делове најважније свете тајне слушао на свом матерњем језику стога и најприродније прихватио печат дара духа светога наравно, крштење је због брата алексан- дра, обављено двојезично што овом дога- ђају даје необичну ноту коју ћемо, сви присутни памтити целог живота да би све било још карактеристичније и што више у православном духу, припремили смо огромно буре у коме су браћа потпу- но погружена у претходно благо загреја- ну воду с обзиром да је овај предиван салаш освештан и да се на њему живи по манастирском типику па самим тим је и свеприсутна велика благодат духа свето- га, крштење је обављено у дворишту, испред куће то је у многоме допринело још приснијем и надахнутијем доживљају ове тако важне свете тајне након крштења је уследила предивна и дирљива беседа оца кристијана која нам је, заједно са осталим импресијама тог посебног дана оставила упечатљив, сна- жан утисак који ћемо дуго памтити али ту се ова чудна прича не зауставља наш новопридошли брат исламске веро- исповести је на сличан начин осетио сличну потребу за сједињењем са живим богом нашим, на једини прави, богоуго- дан начин кроз неисцрпни извор благода- ти свете тајне евхаристије жељно оче- кујемо и тај радостан дан, посебан као и овај претходно описани на оваквом месту, чуда и нису чудна док се бројни људи снебивају разним необичним догађајима, у заједници „земља живих“ и највећа „чудеса“ радо- сно се прихватају као само још један импулс неизмерне божије љубави и милости, знак његове непорециве све- присутности у нама и око нас и трудимо се да му непрестаном жртвом, љубављу и стрпљењем узвратимо бар један атом те неизрецивости којом нас он изобилно обасипа m критички водич кроз new age болест и постмодерно време у новом добу стање болести може бити тумачено на различите начине оно се, у принци- пу, доживљава као стање одступања од здравља које има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничено на поједине органе у сваком случају, то је поремећај нормалних, физио- лошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца међу све- тим оцима православне цркве на болест се често гледа као на меру којом бог жели да нас умири и сведе у равнотежу, у којој се ми, након батргања и врлудања, враћамо себи многи хришћани се са болешћу боре уз помоћ молитве и поста, али, наравно, не одбијају ни помоћ лекара, а боре се и при- мењујући и алтернативну медицину, која може бити у различитим облицима у мре- жи новог доба ти алтернативни облици лечења имају велико поље деловања и пред- стављају велики изазов поборници ове идеје наглашавају холистички или свеобу- хватни приступ у лечењу болести холизам је, према мишелу лакроа, још увек недо- вољно дефинисан појам, а донедавно је био везан искључиво за биолошке или психоло- шке науке биолошка холистичка теорија сматра да је организам као целина више од чистог збира делова и да та целина води све своје физичко-хемијске процесе на којима се заснивају животне појаве, тј да ниједан такав процес није независан од других про- цеса, односно од целине организма у нови- јој психологији холизам је смер према коме се психолошке појаве не смеју посматрати изоловано, него само у оквиру читаве пси- холошке структуре када настаје болест према философији новог доба здравље особе чини складно јединство тела, душе и околине када се то јединство наруши, настаје болест модел целовитог здравља се, како то виде њуејџовци, заснива на концеп- ту енергије, а не материје енергија је, према том схватању, космичка, универзална животна снага која подржава живот, а нази- ва се различитим именима (ruah, prana, chi’i, ) трансцеденталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стре- сова психичке природе, а доласком у кон- такт са споменутом космичком енергијом лечиле би се, практично, све болести да ли хришћани у оваквом схватању виде некакав проблем? и да и не хришћанска борба са болешћу се заснива на помоћи с вишe, али то није никаква енергија нити каква космичка, универзална животна сна- га то је тројични бог, чије се друго лице, превечни логос, ради нас и ради нашега милана вучићевић и татјана радић 58 l православни мисионар l 3/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 59 спасења оваплотио и као богочовек био рас- пет и умро, васкрсао и који се, потом, вазнео на небо са друге стране, хришћани се кори- сте различитим могућностима лечења које пружају они који су се за то школовали или се ослањају на народно предање, које познаје другачије начине лечења (углавном у виду фитотерапије (лечење биљем) често се и међу онима који иду у цркву чује да су про- бали овај или онај начин лечења – кинески, тајвански, тајландски, тибетански, руски и слично препоручује се да се увек преиспита одакле долази тај и такав начин лечења обично се изговарамо да је то њихово пре- дачко лечење, које су наши људи усавршили на швајцарским или америчким универзи- тетима или, пак, у земљама чији приступ лечења користимо да ли се треба затворити у свој систем и одбацити све оно што се добија мултикултуралношћу? наравно да не! али да ли треба да будемо опрезни због злоупотреба, због неиспитаног терена и коришћења метода који нису у складу са нашим веровањем? наравно да да! дејвид морис у књизи болест и култура у постмодерном добу каже да болест више није искључиво биолошко стање, већ нешто што делом ствара култура или у шта култу- ра продире додаје да је постмодерна болест суштински биокултурна – увек је биолошка и увек припада култури – смештена на рас- кршћу биологије и културе ако човек про- живљава некакав физички бол, препорука је да покуша да га уклони тако што ће прак- тиковати биофидбек (грана алтернативне медицине), а што подразумева покушај да снагом своје воље контролишеш и своје тело хм, ни ово није некакав баук за хри- шћане али познајући човека као кварљиву робу, схватамо да се, у историјском пресеку, оно што је користило за добро углавном преокретало у зло а додајући и речи старца тадеја какве су ти мисли, такав ти је живот, увиђамо да човекове мисли могу да произведу и добро и зло и да такве мисли могу бити усмерене и на неког другог у књизи гуру, млад човек и старац пајсије, која се преводи, постоји прича о људима који су ишли на јогу и практиковали силва метод и како се дешавало да неки људи пот- пуно полуде а све то може да се прикаже као метод холистичке медицине, где ти умом себи или другом желиш да помогнеш да оздрави није нам све на корист треба да нам буде јасно да све може да нам служи, али да нам није све на корист, и да треба добро да размислимо када се решимо на овај или онај метод лечења не треба да будемо ни затворени, да одбацује- мо методе које су делотворне и добре, али ипак морамо бити упућени у механизме деловања оних чије услуге користимо m холизам – схватање да организам у физи- олошком, психолошком и социјалном сми- слу може да функционише само као целина; већина метода у алтернативној медицини користи холистички приступ у лечењу, који наглашава емотивни, ментални, духовни и физички елемент код пацијента и особу у целости третира особу у овом контексту алтернативна медицина – пракса здрав- ствене бриге, филозофија лечења и терапија која се не користи у научно прихваћеној медицини (киропракрика, акупунктура, традиционална кинеска медицина, травар- ство, уринотерапија, лековито гладовање, хомеопатија, хипноза, ајурведа, медитација, јога, биофидбек (biofeedback) итд) медитација – ментална дисциплина којом онај који је практикује покушава да из стања „мислећег“ ума пређе у дубље ста- ње релаксације и свесности (будности); практикује се још од антике; саставни је део великог броја религија, мада се практикује и независно од религијских традиција 60 l православни мисионар l 3/2010 сви смо јед­ни дру­ги­ма та­ко по­требни јер – ма где би­ли – бог нам увек ша­ље љу­де да нам бу­ду по ср­цу и ду­ши ка­ко би се сва­ки под­виг и сва­ки труд осми­слио и обла­го­да­рио помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс 123,8) у лазак у цркву већина житеља врњачке бање везала је бањску црквицу посвећену рођењу пре- свете богородице овај храм није „цркви- ца“ само због своје величине, већ и зато што нам је тако прирастао за срце и сро- дио се са нама то је својеврсни саборни храм за читаву врњачку бању и њене госте сваке недељне литургије храм је препун, али готово тако да народ може мирно да се моли богу без да сметају једни другима но, помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс, 123, 8), и њему ћемо се узмолити за сваки трептај душа наших, жедних истинске радости њему се молећи, а сопственим ушима и очима уверавајући се да нема ништа тако „добро“ нити тако „красно“ него да браћа живе заједно (пс, 132, 1), окупили смо се и прибили уз њега и око њега да бисмо некако сачували дар који смо добили и не би ли икако и добар плод изникао стари- ји људи који недељом долазе у цркву ту су од давнина – она се по њима препознаје, али већина младих је тек у скорије време почела да пристиже са свих страна увиде- ли смо да смо сви једни другима даровани и да морамо да чинимо све што је до нас да умножимо дар скупили смо се најпре око христа на недељној литургији, а у наставку у сали парохијског дома, заједно се окрепљујући тако је настала и певница, на празник св стефана дечанског, чију ћемо славу про- слављати и коме ћемо се молити да све што чинимо буде у славу христову ана црепуљаревић парохијска заједница у врњачкој бањи представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 предавања на различите теме ће, ако бог дâ, почети са почет- ком великог поста у плану су и разне радионице, културне вече- ри посвећене музици, књижев- ности, филму и слично сви смо уверени да све зависи највише од нас самих и нашег прегалаштва, али и молитава за сада се сабирамо на литургији, после окрепљења недељом учимо се појању, певничком, по мокрањцу, а помало, готово невешто, и светогорском, и о свему што нам предстоји потан- ко се договарамо сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио дај, боже, да и ово што смо започели буде брод коме ће мно- ги на велику радост и славу твоју хтети да приступе m 62 l православни мисионар l 3/2010 мисли ћу­ти и ра­ди! човек много радне енер- гије потроши узалуд: прво – маштајући, а друго – при- чајући зато: ћути и ради и имаћеш снаге какав год да је посао и како год да је тежак кад радиш и ћутиш, онда сву пажњу управљаш на рад, и он осмишљено одмиче, а ти, притом, добијаш полет пси- хички (расте воља), а из пси- хичког проистиче и физички (расте снага) али бива и обр- нуто: из физичког (кондиција) проистиче и психички полет (искуство) ћутање и рад – покретачка полуга за успех и подвиг истинско подвижни- штво ово је проверено веков- ним искуством светих отаца на теби је само да примениш ипак, у свему томе има једна веома важна ситница: кад већ ћутиш, немој да ти остане празно ћутање, него га испуни унутрашњом молитвом „ora et labora!“ („моли се и ради!“) – то је монашко правило св бенедикта нурсијског ( 6 век) и, ето тако, и ти чеш врло лако постаћеш као монах – прави подвижник божији народ ревнује за бога на сваком месту на које је призван људ­ска чу­де­са велика чудеса данас људи чине – са намером, или без намере – да прекрију чудеса божија сва цивилизација 21 века претвара се у својеврстан спектакл и три- јумф људских (у спрези са сатанском моћи) над божијом моћи и чудесима једи- но чудо божије које наочиглед свих још траје – мада изгледа неуочљиво због тран- спарентних људских чудеса (наука, техни- ка, технологија – делују као магија) –јесте чињеница да живот на земљи још увек постоји човек на ту чињеницу данас не обраћа баш много пажње све друго што чини за њега представља веће чудо него чињеница да живот и даље постоји m ауторка је вероучитељица при храму вазнесења господњег у жаркову радмила грујић раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни март/април 2010 l православни мисионар l 63 одговорност боли нека благодат твоја дође, а овај свет нека прође! дидахи као грађани учествују у свему, али све подносе као странци свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина диогнету ш та уопште значи одговорност? колико год да се трудим, не могу да нађем смисленији одго- вор од тога да је одговорност једноставно прихватање кривице чудно поготово ако мислите/знате да нисте криви и зашто бисмо онда прихватали било какву одго- ворност, када сте, јел’те, попут свих нас хришћана, праведни и „некриви“? зар није наше да благом наредбом, пардон, поуком исправимо грешке оних тамо, ових око нас и шта ако нам они кажу „нећу“? ништа, нама је рај свакако осигуран, а то што им наређујемо, пардон, то што их поу- чавамо је само последица наше доброте ако неће да нас слушају, нека се снађу у паклу има доста места, вероватно кад, ето ти првога проблема, наравно, ако уопште имаш очи да га видиш: јер, зар стварно мислиш да је бог ства- рао толики свет и људе, нарочито оне „криве“, само да би имао чиме да пуни пакао? ако тако заиста мислиш, онда са­да престани да читаш не желим да саблазним твоју праведност гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак наравно, предуслов је да постоји то сопствено спа- сење а ја, ето, мислим да не постоји! а мислим да не постоји зато што онда чита- ва она прича која се зове еванђеље некако не стоји сећате се оне наивно, некако дечије, „покварене“ молбе мајке синова зеведејевих и прилично строгог одговора гад­на је ствар при­хва­та­ње кри­ви­це и, за­и­ста, не по­сто­ји ни­шта што би мо­гло да оправ­да та­кав је­дан, пре­ма соп­стве­ном спа­се­њу нео­д­го­во­ран, по­сту­пак из другачијег угла свештеник вукашин милићевић из другачијег угла 64 l православни мисионар l 3/2010 који су синови добили од господа веро- ватно једина мрља у животу апостола љубави, нимало пријатна лекција коју је, по свему касније написаном судећи, веома добро научио можете да страдате и умре- те као ја, слободно, али не могу ништа да вам обећам па ко воли, нек’ изволи! мислим, ако сме а смеју, многи су смели и смеју јер је то умирање најлепша и најсмисленија ствар коју човек може да учини, и ако хоћете, то је једино спасење умирање за њега, који је, гле чуда, у онима са почетка, кривима и неправима, малима дакле, умирање за криве и неправе, мале, прихватање одго- ворности за њихову кривицу, то је наша одговорност како то одговорности за њихову кривицу? шта смо ми, добри хри- шћани, криви за оно што чине безбожни- ци и остали, јел’те, проклетници како, питаш? зар није господ рекао да ће из наших утроба тећи реке живе воде, да ћемо исцељивати болесне, подизати мртве итд и да то чинимо, а изгледа да нам нешто, част изузецима, баш и не иде, зар мислиш да би толики указивали прстом и чиме све не на нас када год им понестане синонима за лицемерје сваке врсте или је он крив мислим да нам ни та помисао није тако страна сетите се оне приче о великом инквизитору дакле, друштвено одговоран став хри- шћана: 1 када год и где год неко умре од гла- ди, ми га нисмо нахранили; 2 када год и где год се неко смрзне, ми га нисмо обукли; 3 када год и где год је неко убијен, ми га нисмо одбранили; 4 када год и где год неко умре у боле- сти, ми га нисмо излечили; 5 када год и где год неко пати, ми га нисмо утешили; 6 када год и где год неко нема, ми вероватно имамо више него што нам је потребно; 7 када год и где год неко мрзи, ми вероватно не знамо да волимо 8 када год и где год неко није хришћа- нин, ми нисмо хришћани е, сад, нисам баш сигуран да ћете овако бити главни у друштву, али има ваљда и важнијих ствари m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве

Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... Фотографија на насловној страни корице: Породица поред цркве Ружице на Калемегдану фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Господин Лукијан фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Кад учинисте једном од ове моје нај­ мање браће, мени учинисте (Мт 25, 40) фото: Игор Маринковић PRAVOSLAVNI мај / јун 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Василија Блаженог у Москви фото: Хаџи Марко Вујичић misionar Реч уредника Ра­дост пра­знич­ног вре­ме­на 2-3 Старечник Ду­хов­не по­у­ке стар­ца Та­де­ја са­вре­ме­ним хри­шћа­ни­ма 4-5 Сведочанства Пр­во чу­до па­три­јар­ха Павла 6-7 Духовне поуке Хри­шћан­ска од­го­вор­ност у отач­ким му­дро­сти­ма 8 Хришћанска антропологија Ко­жне ха­љи­не 9-12 Света Земља Ваз­не­се­ње и Педесетница 12-13 Службе Цркве Исто­риј­ски под­сет­ник за чте­че­ве и ипо­ђа­ко­не 14-15 Јубилеј Де­ве­де­сет го­ди­на Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду 16-19 Тема броја Дру­штве­на од­го­вор­ност као про­ја­ва љу­ба­ви 20-22 Ве­ра као мо­тив за дру­штве­ну де­лат­ност 23-24 Све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма као обра­зац хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти 25-26 Разговор са свештеником др Зораном Крстићем Од­го­вор­ност кроз све­до­чан­ство аутен­тич­но­сти жи­во­та 27-32 Разговор са свештеником Владимиром Марковићем Друштвена одговорност на делу 33-36 Пу­но­ћа хри­шћан­ске од­го­вор­но­сти 37-39 Од­го­вор­ност пре­ма при­ро­ди 40-41 Од­го­вор­ност пре­ма би­о­ло­шком оп­стан­ку 42-44 Христови сведоци Крв му­че­ни­ка је се­ме за но­ве хри­шћа­не 44-45 Разговори Алек­сеј Сте­па­но­вич Хо­мја­ков 46-48 Проза Ерик-Ема­ну­ел Шмит 49-53 Медији и мисија Реч Љубави зо­ве Православни мисионар 54-55 Земља живих Бла­го­дат­на пре­о­бра­ће­ња 56-57 Критички водич кроз New age Бо­лест и пост­мо­дер­но вре­ме у но­вом до­бу 58-59 Представљамо вам Парохијска заједница у Врњачкој Бањи 60-61 Мисли Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни 62 Из другачијег угла Од­го­вор­ност бо­ли 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 3/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може