-ВАРЛАМА-

Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... и поврати старе границе тада је монахиња евгенија, некадашња кнегиња милица, обишла крајеве ко- је су страдале у немирним временима она је посетила и манастир дечани славни манастир, задужбину светог краља стефана дечанског, преподоб- на евгенија је затекла у жалосном ста- њу наредила је да се манастир обнови и поставила варлама за игумана ове немањићке светиње књегиња је, са си- новима стефаном и вуком, даривала манастир (1397) у вези са овом обно- вом, помиње се и патријарх данило iii бањски манастир је наставио свој жи- вот, а један од варламових наследника на игуманском трону био је григорије цамблак он је пожелео да напише но- во житије манастирског ктитора и са- стави му службу, што је и урадио (из- међу 1402 и 1405 године) нова дела др ђорђе вуковић св стефан дечанскн, фреска из манастира дечани (извор: istorijskabibliotekacom) тема броја јул / август 2015 31 постала су веома популарна у народу житије светог краља већ је постојало то признаје и сам григорије у уводном делу („други друкчије причају“) он је пожелео да опише оно што је сазнао на основу предања и затеченог стања временски удаљен од догађаја о којима пише, цамблак није увек историјски прецизан, али су му подаци са терена много значајнији још је данилов ученик описао како је св краљ стефан дечански позвао св архиепископа данила ii пећког у присуству престолонаследника душа- на, краљ је данилу поверио изградњу манастира дечани све што је у ма- настиру изграђено, изричито тврди ученик, дело је светог данила пећког ученик нам не оставља неки други по- датак, али ово место наставља и допу- њује цамблак у свом опширном жи- тију светог краља при манастиру је постојала болница и цамблак је један од ретких средњовековних писаца ко- ји говори о једној нашој старој болни- ци, дајући притом податке о његовом функционисању пре њега, о болници говори само данило пећки, и то о ми- лутиновој задужбини која се налазила се у далеком цариграду цамблак гово- ри о хронологији градње и месту где се налазила болница како је забележио, ктитор је прво саградио главни дечан- ски храм посвећен пантократору у новосаграђеном манастиру, краљ сте- фан дечански је поставио за игумана поглед из ваздуха на дечане (извор: slovoljubvecom) 32 4/2015 старца арсенија, „равног анђелима“, који је био чувен испосник и познат по врлинама после извесног времена, краљ је одлучио да недалеко од главног манастира сазида још једну задужбину тада краљ „начини и други манастир, три стадија далеко од велике обитељи, са ћелијама једне до друге“ у склопу службе светом стефаном дечанском, цамблак даје кратко кра- љево житије, у којем наводи исту хро- нологију градње и додаје занимљив податак да је манастир са болницом био ограђен зидом („сагради и опа- са зидом“), што указује на сигурно и заштићено уточиште у опширнијем житију се наводи да су келије биле квалитетно изграђене и добро опре- мљене имале су украшене застираче за лежање и друге неопходне потребе по завршетку градње сабрани су би- ли болесни монаси, „братија“ (цам- блаков израз) из целе области, што би значило да је то била нека врста реги- оналне болнице податак о сабирању мноштва болесника, али поменутих као свештеника (вероватно мисли на свештеноиноке), цамблак даје у кратком житију у опширном житију детаљно се го- вори ко је све долазио на лечење у ову болницу цамблак прво помиње боле- сне од свештене болести, под којом се, по тумачењу реље в катића, подразу- мева епилепсија и друге неуролошке болести затим они који су имали „из- једено лице“ и којима је месо (ткиво) отпало од чланака, што се односило на лепрозне болеснике и оболеле од ра- зних тежих кожних болести овде су лечени и они који су се сасвим савили и нису могли ништа радити (професор реља в катић помишља на инвалиде и параплегичаре) долазили су и они ко- ји нису могли слободно дисати (оболе- ли од тежих плућних и срчаних боле- сти) „призор (ових болесника) беше ваистину јадан и гледање је изазивало сузе милостивим очима“ у наведеним описима, цамблак је бираним речи- ма сликао детаљно и прецизно стање болесника, колико ниједан наш писац пре њега болница је била филијала ма- тичног манастира и свакако је улази- ла у делокруг надлежности дечанског игумана игуман је био и сам григорије цамблак, тако да описи вероватно по- тичу из његовог личног искуства у житију се говори како је краљ по- ставио управитеља болнице „од двора“, дакле неког од својих личних лекара први, неименовани управник болнице био је добар и благ човек, којем је краљ заповедио да се свим болесницима из- лази у сусрет и да им ублажава болове које су долазиле од природе болести болесници су добијали одмор какав ко хоће, што подразумева да су имали не- ке обавезе, вероватно у цркви и послу- шање у манастиру, али да је такав рад био прилагођен тежини болести сва- ког дана добијали су „обилно што се нашло за њихово умирење“, очигледно медицинска средства која је лекар имао на располагању, затим мекане копрене тканине, како би могли да леже (дуго- трајно лежање на тврдим тканинама постаје несносно и може провоцирати прерано отварање рана на телу), као и мирисних мира ради хлађења „огња који се диже“ болесници су имали све што је медицина тог доба знала и што хришћанска љубав коју је краљ за живота показао према страдалницима, привлачила их је сада његовим моштима тема броја јул / август 2015 33 превод са руског: небојша ћосовић је краљ могао да им обезбеди они су били, према кратком житију, утеше- ни свим потребама краљ је лично долазио да провери функционисање болнице, своје за- дужбине неки пут је долазио јавно у току дана, а други пут, тајно, пре- рушен у војника он се клањао овим страдалницима, грлио њихова тела, и тешио их да истрају у овим страдањи- ма многе ноћи је провео у духовним беседама с њима, поготову што су се неки од њих удостојили божанстве- них дарова „није ми сада згодно да време да даље пишем о овима, за њих је потребно друго тачније упражње- ње и расположење“ цамблак се но- сио мишљу да напише посебан спис о овим дечанским болесницима и страдалницима, али се не зна да ли је остварио своју намеру пред смрт, светом краљу је било откривено будуће страдање и он је позвао игумана арсенија један део блага дао је манастиру дечани, дру- ги део за болеснике, а остало је сам разделио за своју душу па и тих зад- њих дана, краљ је ишао ноћу и давао потребитим неколико година после страдања откривене су мошти кра- ља-мученика и унете у цркву ускоро је манастир постао стециште мно- гих болесника први је дошао човек, који је био слеп већ 40 година, а за њим хроми, раслабљени, неми и глу- ви да се моле крај моштију и траже исцељење хришћанска љубав ко- ју је краљ за живота показао према страдалницима, привлачила их је сада његовим моштима то је осетио цамблак као игуман, и прославио у житију ту истиниту љубав бога пре- ма човеку, пројављену најпре кроз живот светог краља, а затим кроз његове мошти, божанску љубав која постаје и јесте извор исцељења свих наших болести  иако грозница у човеку има разне узроке, ипак се може рећи да је главни од њих некаква неускла- ђеност у телу, тако и раздражљивост има разне узроке, али је главни неурав- нотеженост душе свети оци су говорили још отворени- је: „раздражљивост је неуздржаност на- рави и пометеност душе“ (преп јован лествичник) зашто људе који раде по болницама, тако често побеђује раздражљивост? ово се не дешава само у болницама, него и у свим екстремним ситуација- ма када смо сити, наспавани и немамо потребе да се напрежемо изнад својих снага, када се налазимо на неком при- јатном месту, где све радује очи и окру- жују нас људи, који ништа не захтевају од нас, већ су напротив врло попустљи- ви према нама – ту је много мање раз- лога за раздражљивост (иако се догађа да се човек раздражује и у таквим окол- ностима, зато што је ова страст укоре- њена у његовој души) но, ако смо ми уморни, и ако су око нас људи, који не само да нам не по- мажу, него и сами од нас траже помоћ и ако се ти људи понашају према на- ма без дужног поштовања, а и сами се раздражују – а болесници често бивају таквима, те је од њих је немогуће тра- жити да буду смирени – онда ће се раз- драженост јавити у великом степену у нама у свакодневном животу ми често носимо маску добродушности, бестра- шћа, учтивости (иако сви и ово не уме- ју) ми умемо себе да уздржимо, иако унутар нас бесни бура, коју ми и не те- жимо да смиримо када се налазимо у болници, онда се и пројављује наш истински темперамент у болници чо- век коначно може сазнати шта он пред- 34 4/2015 зашто људе који раде по болницама, тако често побеђује раздражљивост? ово се не дешава само у болницама, него и у свим екстремним ситуацијама ставља сам по себи, зато што ван екс- тремних услова, који захтевају да човек постане сам собом, он не може да позна себе – упозна себе да би исправио и оја- чао своју душу зато се не треба чудити појављивању раздражљивости треба се просто бо- рити са њом за почетак, као што каже преп јован лествичник, нужно је нау- чити се ћутању уста при узнемирености срца човек као да је дужан да затвори све спољашње пролазе за раздражљи- вост и гнев он треба да се научи да говори спокојно и да при томе не грди, како се раздраженост не би пројавила ни у погледу, ни у речима, ни у покре- тима потребно је научити се уздржава- ти се, и то не да би се показало добрим у очима других, већ зато што ако се не победи у себи ова страст, онда се није могуће спасити тада ово неће бити ли- цемерјем, него првим степеном у борби са грехом други, средњи степен је „ћутање поми- сли при тананој узнемирености душе, а крај је – непоколебљива тишина при ду- вању нечистих ветрова“, то јест када већ ћути и срце, када се оно не раздражује и не узнемирује како ово достићи? да би се победила раздражљивост, неопходно је победити друге страсти раздражљивост разоткрива иза себе страст гнева, а гнев је пројава гордости зато ће најглавније бити да се стекне смирење, борба са гордошћу, са сујетом свети оци говоре да гордост и раздра- жљивост имају у својој основи страст сластољубља: сластољубив човек не мо- же да не буде раздражљив зато да би се победио гнев, нужно је борити се са сто- макоугађањем, са плотском страшћу гнев нам говори: мајки је код мене мно- го, и отац ми није један мајке моје су: ча- стољубље, среброљубље, преједање, а по- некад и блудна страст а отац мој зове се надменост (преп јован лествичник) у борби са раздражљивошћу помаже свест о своме греху и сазнање да су други људи бољи од мене, то јест да сам ја гори од свих као што је говорио св варса- нуфије велики, постоје три услова, која ако неко сачува, онда може живети и са људима, и у пустињама, и ма куда пошао, управо: самоукоравање, остављање своје воље и сматрање себе нижим од свих у борби са раздражљивошћу помаже и схватање тога да се други људи не ја- како победити раздражљивост тема броја јул / август 2015 35 вљају твојим непријатељима, да је код нас заједнички непријатељ – ђаво, који нас с времена на време узнемирује и примора- ва да се гневимо и љутимо једни на друге ако неко хоће да посвађа два пријатеља, онда он саопштава једноме од њих увре- дљиву реч, коју је тобоже рекао о њему његов друг тако и ђаво увеличава на- ше грешке, нашу непажњу једних према другима, истиче нас једне пред другима у неповољном светлу и тиме подстиче непријатељство међу људима и раздра- жљивост, које на крају крајева доводе до раздора сви напори ђавола устремљени су на то да нас раздвоји једне од других, јер он јасно види да се на нама сведочи реч пи- сма: брат од брата помаган, је као град ограђен и јак (прич 18, 10) нека не би дао господ да он испуни своју во- љу на нама, него да би га сатро, убр- зо под ногама нашим (рим 16, 20) (св варсануфије велики) ми морамо схватити, да је сваки други човек, који се, рецимо, љути на нас – исто тако несрећан и под- ложан страсти гнева, као и ми и извор болести не предста- вља сам човек, него зла сила сам човек може имати добро срце и тежити ка добру, али му то не успе- ва, као што то ни нама не полази за руком таква ве- ра у другог чове- ка помаже борби против раздра- жљивости ево како о томе го- вори ава доротеј, који је и сам ра- дио у манастир- ској болници: „можеш, ка- да се на тебе огорчи брат твој, указати му милост, по- трпевши за време његове љутње, видећи да је он искушаван од заједничког непри- јатеља и уместо да му кажеш једну реч и тиме га више ражестиш, просто оћутиш тиме му указујеш милост, избављајући душу његову од ђавола“ у болници човек мора да памти, због чега је ту дошао он је дошао ту, да слу- жи другима а шта је то болница? она није блато, није нека административна установа, где нема комфора и угодности болница је место, где су сабрани људи, којима је потребна помоћ и ми долази- мо у њу, управо оваквим људима, долази- мо ради њих болест, пометња душе и неустројеност живота у болници изазива код па- цијената незадовољство, раздра- жљивост неопходно је бити спреман на то и схватати, ако ти људи не обраћају пажњу на оно добро, које ми чинимо за њих, онда то није последица људске незахвалности, већ зато што болесни, несрећ- ни људи понекад не мо- гу изразити своју за- хвалност одмах, у датом тренутку не треба то ни тражити од њих ми иде- мо у бол- ницу, да би се на- у ч и л и смирењу, ц е л о му- дренос ти, милосрђу а по речи аве доротеја, „ко има такав циљ, такав, ма шта се догоди- 36 4/2015 еп пантелејмон (шатов) припрема храну за раздељивање бескућницима у оквиру акције „народни обед“ (фото в ештокин; извор: fomaru) ло с њим – невоља ли споља или било да се сам болесник огорчи на њега – све то подноси без љутње, сећајући се свог ци- ља и знајући, да му више болесник чини добра, неголи он болеснику“ и свакако, још је неопходно памтити, да ђаво – наш непријатељ, видећи да ми стајемо на пут спасења, одмах устаје на нас и покушава да нас и споља и изну- тра скрене с пута, лиши нас уравноте- жености, мира, покоја душевног, и под- стиче нас на раздражљивост и гнев не треба се тога бојати, већ треба памтити да је то управо његово деловање, и про- тивити му се ако те неправедно унижавају, не жало- сти се ђаво завиди доброме и желећи да га спотакне, подстиче друге да те вређа- ју; но после то пролази и бог води ово дело ка слави (св јован пророк) догађа се да код бол- ничких радника не иза- зивају раздраженост бо- лесници, него њихови сарадници или надређе- ни начелници се обич- но раздражују на своје неразумно особље, а ови последњи се свакако љуте на своје на- челнике, јер ови не могу да организују све како би требало ми заборављамо, да су људи којима издајемо наређења – исто тако несавршени као и ми – они могу нешто пречути или разумети по- грешно заборављамо да човек није ау- томат или инструмент, већ живо биће мора се увек узимати у обзир да већи- на не уме да тачно разумева „у лету“ и сходно томе послуша свакако, ру- ководилац не би требало да повлађује слабостима својих потчињених, мора умети да се усагласи с њима, чувајући хришћанску љубав према њима а ово је врло тешко начелници су исто људи, који греше, а не савршени компјутери, који могу израчунати хиљаду варијанти и изабрати најбољу зато је неопходно уздржавати се од раздражљивости на- челник би требало да буде што сабрани- ји и да уме да руководи људима, показу- јући им примером, а потчињени да што више слушају ако си у послушању, онда никада не ве- руј своме срцу, јер се оне заслепљује при- страшћима старог човека ни у чему не следи своме расуђивању, и сам ништа не одређуј себи без питања и савета не мисли и не претпостављај, да си бољи и праведнији од твог учитеља, и не истра- жуј дела његова, јер у супротном се често можеш обманути и упасти у искушење ово је завођење лукавога, који жели да омете савршено послушање по вери и тако нас лиши поузданог спасења (ава доротеј) и свакако, православни хришћанин мора памтити да би требало да христо- ве заповести примењује на себе, а не на друге многи, вољно или невољно, пре- окрећу ово с ногу на главу: вели, ако сте ви сви браћа, сви хришћани, онда све ра- дите по хришћански, нешто недостаје љубав у вашој цр- кви као да је у јеванђељу речено свакоме од нас, да ће нас волети, жалити, тешити а тамо је речено, да ће те гонити, а ти су дужан да волиш сваки човек би требало да часно испу- њава своје дело, старајући се да у свему буде хришћанин, а не сувише захтеван према другима, већ да дела по закону хришћанске љубави као што би рекао о овоме ава доротеј: „у име исуса христа, брате мој, немојмо имати ништа против ближњег, јер ми смо дужни да побеђује- мо љубављу нико не каже ближњем сво- ме: зашто ме не волиш? него сам чинећи оно што је достојно љубави, привлачи и ближњег на љубав“  протојереј аркадије шатов из часописа „нескучный сад“ 1/2001 г аутор је 2010 године изабран за епископа руске православне цркве, и данас служи као епископ орехово-зујевски рпц тема броја јул / август 2015 37 даринка трифовић je рођена 1952 го- дине у селу главичица код пећи основну школу је завршила у родном месту а сред- њу медицинску школу у косовској ми- тровици радила је као медицинска сестра у болници у пећи мајка је шесторо деце и бака деветоро унучади протерана је из пећи 1999 године живи и ствара у бео- граду од 2001 до сада је објавила 12 књи- га, од којих 5 за децу нарочито се истакла својим песничким збиркама: главу горе, сузоречја, косово, земља вазнесена, света заветница, мамин цвет, с дечје стране песме су јој објављиване у књижевним новинама, приштинском јединству, деч- јим новинама поезија јој је успешно про- мовисана у аризони – граду финиксу, у цркви светог саве, и у новинама serbian times заступљена је у антологији песама о мајци добитник је више награда и при- знања члан је удружења књижевника ср- бије, друштва књижевника косова и ме- тохије, књижевног клуба „бранко ћопић“, „никола тесла“, скор-а и удружења пи- саца србије такође је члан кола српских сестара у пећи, које је сада у београду ово је њена биографија написана на ње- ним књигама а шта о њој говоре њене пе- сме? оне зборе и жуборе о једном топлом, лепом, човекољубивом и гостољубивом свету који постоји у њеном срцу и после избегличких страдања говоре колико јој значи живот и колико је богу захвална за његове живе дарове које је она са мужем мирославом подарила вољеној србији три сина: југослав (42), данило (38) и ми- љан (33), и три ћерке: данијела (41), јелена (36) и милена (35) осим најмлађег ми- љана, сви су засновали породице сви су завршили средње школе, неки и факултет, и сви раде, а данило је, као посебно тален- тован, у београду започео музичку акаде- мију а наставио је и завршио на музичком конзерваторијуму у америци – имам девет анђела, најстаријег 19 го- дина а најмлађег 10 месеци – каже поно- сна бака за своју унучад прве песме за децу сам писала о својој деци, а сада пи- шем о унучићима кад напишем, прво њима прочитам да је оцене, па ако им се допадну шаљем их на конкурс и увек бу- ду награђене они су моја највернија пу- блика са њима проводим време и делим све радости посебно сам почаствована што сам за задње две књиге добила благо- слов од митрополита амфилохија и што ми их је штампала штампарија спц тру- дим се да будем као моја бака, по мајци, из рода вуканића, која је за мене узор праве српкиње она је била песникиња својим животом и делима многе песме сам по- majкa песникиња шта о њој говоре њене песме? говоре колико јој значи живот и колико је богу захвална за његове живе дарове које је она са мужем мирославом подарила вољеној србији три сина: југослав (42), данило (38) и миљан (33), и три ћерке: данијела (41), јелена (36) и милена (35) радмила грујић 38 5/2015 вишедетне хришћанске породице светила тој баки, која је родила 4 сина и 4 ћерке ево једне строфе: земљо груди моје мајке / рађај теби сличне снајке / да се као моја бака / дичиш јатом потомака („као моја бака“) волела је мога ђеда и славила његову крсну славу, и радила само на томе да његов кров процвета, да га дигне у небо нису имали богатство, али је кућа одисала здрављем и лепотом тада у селу није би- ло бабице па је она то радила откуваним маказама секла би пупчану врпцу, купала и повијала дете, па би га трипут закрстила и трипут му намазала доњу усну парчетом сланине, умотаним у рубац који је у цеђи откувала говорила би: „да се омрси срп- ска душа!“ то је био стари обичај да се над колевком не појављују нечисте силе све нас је учила како се пости и причешћује, водила нас у цркву уочи велике госпојине водила нас је пешке у манастир дечане да тамо преноћимо и да се сутрадан приче- стимо научила ме да ткам и предем, ве- зем, да у црепуљи хлеб печем много сам ручних радова урадила, хекланих завеса, столњака, вилерових гоблена моја мајка је говорила: „од дариних ручних радова би се засула џада од пећи до подгорице“ све ми је пропало, остало у пећи, у кући коју је заузео шиптар а све то знање сам и ја пренела на моје ћерке треба да знају, јер мало-мало неко нас ратом закине, та- ман дигнемо главу, неко нас млатне, ни- шта туђе не отимамо, али смо некако ло- ше среће, неталични, стално смо многима на путу писала сам песме и о својој мајци, а нарочито о баки и њеном васпитању, о њеној корпи са ускршњим јајима и ја сам се трудила за своју децу срећна сам што не знају за кафиће, за алкохол и цигарете и друге пороке мој муж је био добар при- мер деци радио је на бензинској пумпи, али је био љубитељ спорта, фудбала наро- чито и моја мајка је родила нас осморо, а бака мог мужа шесторо св пајсије светогорац каже: „једина животна вредност је породица кад про- падне породица, пропашће све, и све- штенство и монаштво када пропадне породица, пропашће и свет“ колика је, по вама, улога мајке у породици, нарочито мајке хришћанке? – мајка је три стуба породице ја не бри- нем о ратовима, мене брину моје српкиње које ће да уназаде србију, јер не поштују оно за шта су рођене и створене – да ра- ђају душа ми је огорчена јер је данашњој септембар / октобар 2015 39 омладини породица на задњем месту и роде само једно дете само кукавица једно јаје носи, а и ветар један сâм лист на грани прво отресе породица је основна ћелија, а она се окупља око мајке од мајке зависи снага државе ја поштујем сваку мајку, али највише своју мајку хришћанку, којој сам многе песме посветила, јер је за њу колев- ка највећа светиња: тако мама уз колевку / даноноћно приче кроји, / ко зеницу ока чува, да колевка свет освоји! („колевка“) радила сам у пећкој болници, на педија- трији, и знам колико су дечје душе чисте и простране на пријему једне награде у дому војске, у захвалници рекла сам да желим да се вратим три корака назад а ни- један не желим напред, јер води у амбис и непостојање појаснила сам: желим да ли- чим на моју баку и да свима ширим њену веру једино и искључиво вера у бога може да промени стање у коме смо сада раду- јем се што има доста младих у цркви који доводе децу бодрим их, причам им свој пример: удала сам се у 21 години, живела са свекром и свекрвом и два девера свако је добио само собицу у њој смо ми има- ли шесторо деце, а девери у својим соби- цама по троје деце у дворишту се играло дванаесторо деце радости је више кад је делимо то је богатство нажалост, кад је почео рат, оба моја девера су изгубила по једног сина многи мисле да вишедетство има више лоших страна него добрих – нема ниједну лошу страну понављам, то је богатство нека свака мајка види колико је богата са једним дететом па ће схватити ону са шесторо и десеторо деце кад сам родила троје, имала сам тешку са- обраћајну несрећу са три прелома карлич- не кости три месеца сам била у болници непокретна, а још шест месеци сам ходала на штакама нисам се обазирала на речи лекара да сам завршила са рађањем и ро- дила сам још троје деце није лоша стра- на ни то што немамо довољно пара и што живимо уз кредит мој отац је говорио: „несрећнима је чист шпорет, срећнима паре фале“ мени не фали свакодневних радости, задовољства, осмеха, песама, а фале ми само паре колико вера и хришћанска традиција ја- чају хришћанску породицу? – сви знамо шта је србима учинио ко- мунизам чак и међу оноликим косовским светињама народ се одродио од бога зато 40 5/2015 вишедетне хришћанске породице и моја песма „света заветница“ каже: мој космет је света заветница / што у жрв- њу ватреном се врти, / но заборав, срамна прираслица, / све присваја што болом за- скутим, али ипак: нема кртих коровних немани / ко је вољом творца утројичен, јер: куд сапатна богомајка прође / голомразим болом измамљена / и кад нагну преморе- не лађе, / та стаза је вером убрађена а песмом „корен“ истичем значај корена: појили ме планински извори / водом сво- јих ледених брзака, / спремали ме, и пред немогућим, / да истрајем и да будем јака песмом „склоните мотике“ исповедам ту неверицу да смо убили бога: де, покажи место које дрема без лобања мојих? / има ли ливаде коју не обојих крвљу / мога оца, деде, ујака и стрица / а још ми на челу пи- ше: „ти убица! / но, не видим кога сем ако сам бога, / опрости ми, боже у породици божовић, у којој сам рођена, вера је би- ла јака отац ми је родом из подгорице, а мајка из шекулара удала сам се у три- фовиће-живаљевиће, родом из велике, испод чакора, који ни славу нису држали али, први божић, слављен у дому мога оца, оставио је на мог мужа дубок утисак нарочито кад сам на први васкрс у свекр- овом дому плакала јер ми је свекрва забра- нила да обојим јаја, пожалила сам се свом оцу, а он је позвао мог мужа и посаветовао га он је онда објавио својим родитељима да је одлучио да слави и да ће се распита- ти која им је крсна слава, што их није оду- шевило а кад смо своју кућу направили, отац станко трајковић нам је освештао кућу и у њој сву децу крстио, па смо тада и прву славу славили растужио ме је свекар кад ми је рекао: „нећу ти ући у кућу ако зовеш попа!“ а ујутру је баш он први до- шао са здравицом, црногорском лозом, и са сузама у очима честитао нам славу прошли сте голготу да ли вам је неко помогао у избегличким искушењима? – нису нам помогле хуманитарне орга- низације избегли смо 13 јуна 1999 го- дине ништа нисмо понели осим славске иконе св алимпија столпника чак ни документацију нисмо понели од наше ку- ће у пећи, коју је заузео шиптар то сам забележила песмом „колона“: оде некуд колона, али без арсенија / и оставише њиве да њима коприва клија / ево идем и ја! шта ћу кад немам где? / али не но- сим ништа! / у срцу ми је све! избегли смо на разне стране: муж и ја у лозницу, дво- септембар / октобар 2015 41 је деце је већ било у београду на студија- ма, неки у шабац, ваљево и подгорицу и сви смо се прихватили посла који нам је понуђен онда смо се договорили да се окупимо на једном месту, у београду, на видиковцу мој брат нам је помогао да нађемо плац у миријеву и започнемо ку- ћу подигли смо кредит, а муж је успео да прода очеву кућу и поделио новац са бра- ћом ту смо били десет година и заменили је за ову у крњачи, незавршену али много већу, око 400 квадрата ту живим годину дана са синовима, снахама и унучићима, свако има свој стан али, нема више мога вредног мирослава ево годину ипо како се упокојио отишао је у пећ да са шипта- ром регулише ствари око наше куће и, та- корећи, пред кућним прагом је издахнуо срце му није издржало најтеже је васпитати децу чиме сте се у томе руководили? – како смо васпитани, тако смо и децу васпитавали за мене је узор традицио- нално васпитање које подразумева духов- но васпитање једно без другог не може црква као кормило ка смирењу, покајању, молитви, љубави, милосрђу, захвалности богу и родитељима, родољубљу, поштова- њу и угледању на светитеље мој данило је у америци провео десет година, обила- зио православне светиње, видео америчку стварност и вратио се без и најмање жеље да тамо остане и по амерички живи ду- ховник му је отац андреј из манастира сланци по чијим духовним саветима ру- ководи своју породицу ускоро поново иде на свету гору, у наш хиландар такво васпитање сам изразила и кроз поезију за децу и одрасле не можеш, сине, у свет мо- де, / ако ти прете варљиве воде / свако одело теби не личи, / не прави место у ло- шој причи / не дај се, сине, за шаку па- ра, / да може свако да те завара / у твојој земљи и у теби, / нек’ увек има што дао не би („не лети, сине“) и„очев савет“: не прођи ко странац крај ничије туге, / то тражим од тебе и нема ти друге! али, ду- ховне теме не могу се одвојити од многих прве песме за децу сам писала о својој деци, а сада пишем о унучићима кад напишем, прво њима прочитам да је оцене, па ако им се допадну шаљем их на конкурс и увек буду награђене 42 5/2015 вишедетне хришћанске породице поучних песама о породичној свакодневи- ци, о одрастању, о школи и петицама, о ле- поти природе у којој се пчеле радују цвећу, сунце звездама, ветрови дечјим шешири- ћима, деца насмејаним јутрима, јер живот је вредан, живот је леп шта је песма за вас и колико може вас- питно да утиче на децу и одрасле? – песма је дар божији и истина која не сме да се скрива нити се говори на силу песма нас задужује и њом смо задужени утиче, итекако, на свако отворено срце с највећом си сузом из мене потекла, / па и ако будеш песма у бледилу, / под каменом бићу срећна што сам рекла, / оно што се никад не каже на силу („песма моја“) као девојка, запослила сам се у пећи у болни- ци, а са мном су становали брат и две мла- ђе сестре који су ту учили средњу школу, ја сам их помагала у тој кући се десила породична трагедија и пропале су ми две збирке песама жао ми је и свесака које сам чувала у болници, ту су биле песме о мојој деци, како су расли све то ми је про- пало, а ове објављене збирке су плод ових задњих 15 година како смо избегли али, увек кажем: бог је с нама и зато главу горе! увек мора да постоји љубав, вера и нада не могу да поверујем да је моје косово ту- ђе и зато кажем: зар да нас ни смрт не оку- пи / ни реке крви проливене? / како да сан у кућу ми уђе / ако косово постане туђе?! („ако буде туђе“) запалили сте моју ку- ћу / али ја опет видим праг / и опет зовем госте „на врућу“ / уз онај исти осмех драг! („моја је земља“) знам ко сам, чија сам и одакле сам косово је моја торба, / вазда за пут припремљена, / за смрт и за живот борба, / рана вечно отворена („косово је“) знам: ту где чујеш црквена звона / да испод земље јаче туку, / ту где на тамјан мирише трава, / ту, ту у прошлост заву- ци руку / ја сам одатле, све је ту моје („ја сам одатле“), и верујем и надам се: пе- вајте црквена звона / широм космета мог, / песмом да следимо стазу / повратка хри- стовог („повратак христов“) оном ко прочита дарине песме не тре- ба боље охрабрење и кад излива своја „сузоречја“, она осећа да је поезија радост стварања и да мора да улива наду и даје крила својим песмама испуњава завет богу и свом светом завичају, јер су пое- те божија деца поете су дупле тате, / маме двапут што вас роде / једном та- мо, у болници, / други пут вас песмом во- де („божја деца“) и другују са светима, песмом светог саву моле: окупи нас око себе / уз хиландар, свету гору / веро на- ша, песмо правде, / ми желимо твоју зору („светом сави“) никад радост васкр- сења не заборављају: радујте се и пчеле и јањци / шарен цвете и дечице мила, / христос воскрес, во вјеки вјекова, / нас да чува под анђелска крила („христос вос- кресе“) зато главу горе! уз такве песнике свануће твоја зора, земљо мила, земљо светих немањића!  септембар / октобар 2015 43 света земља је симбол вере за про- стор који данас политички и ге- ографски називамо израел и па- лестина израз „света земља“ среће се дословно код пророка захарије (2, 16) и у књизи премудрости соломонове (12, 3), где је названа и „земљом драгоцени- јом богу од свих других“ (12, 7) у светој земљи постоји око 3500 историјских и/ или светих места ту се налазе најсветија места хришћана, јевреја и муслимана за хришћане је света земља место ро- ђења хришћанске вере у ком се налази црква рођења христовог; земља благо- вештења пресвете богородице, сретења и крштења христовог; земља где је исус христос живео, учио, чинио чудеса, ме- сто тајне вечере на којој је установио свету тајну евхаристије, али и место где је била издаја јудина и христово страда- ње, распеће и смрт на крсту на тој зе- мљи се десило његово славно васкрсење, вазнесење на небеса и силазак светог духа на апостоле у светој земљи је про- текао живот мајке божије и било њено славно успење, из исте ове свете земље су свети апостоли кренули на проповед широм тада познате васељене ово је зе- мља у којој се пролила крв првих муче- ника христових, све је ово света земља, њена прошлост, садашњост и будућност другим речима, света земља је духовна колевка свих хришћана, јерусалим је за век и векова свети град, а јерусалимска света земља: историја и значај у светој земљи постоји око 3500 историјских и/или светих места ту се налазе најсветија места хришћана, јевреја и муслимана јелена јонић 44 5/2015 од овог броја православног мисионара отварамо редовну рубрику посвећену светиње свете земље светињама свете земље мапа свете земље (извор: wikimediaorg) патријаршија – мајка свих цркава нај- бурнија и најнемирнија од свих историја свете земље није пореметила задивљу- јуће и величанствено држање хришћан- ског духа и црквене традиције многа царства, војске, ратови, револуције које су потресале свету земљу нису успеле да униште оно што се види у дубинама ноћи када монах своје молитве упућује госпо- ду на светом гробу јеврејски праотац, велики патријарх авраам, долази у ову земљу у 19 веку пре христа, из месопотамије одакле је затим дошао и патријарх јаков, први ко- ји је назван именом израиљ (по библији: „онај који је видео бога“, „који се суочио, сучелио с богом“ – 1мојс, гл 28 и 32), по коме је цео јеврејски народ добио име аврааму и његовом потомству обећана је од бога земља ханаан по том обећању божијем је ова земља названа „земљом обећања“ (јевр 11, 9) авраамови потом- ци, ускоро силазе из палестине у египат, када цео народ служи фараону као робље (2мојс 5, 7–8) велики мојсије – пророк позван од бога авраамовог, исаковог и јаковљевог, кад је лутајући као номад ви- део под синајском гором купину у пла- мену и из ње чуо глас јахвеа: „ја сам онај који јесам“ и ово је „света земља на којој стојиш“ (2 мојс 3, 5) – извео је јевреје из египта на синајско полуострво (полови- ном 13 века пре христа) и на том ме- сту је мојсије примио од бога „тору“ = закон: десет заповести и остале религио- зно-моралне и друштвене прописе заве- та или тачније савеза, који је склопљен између бога и израиља (2мојс, гл 7–24) после 40-годишњег лутања по пу- стињи, јеврејски народ се настањује у палестини (око 1200 године) под вођ- ством исуса навина око 1000 године пре христа моћни и славни цар давид, песник и пророк, заузима јерусалим и од њега ствара престоницу давида на- слеђује соломон који гради први храм у јерусалиму александар македонски осваја палестину године 333 пре хри- ста и тако у њој започиње јелинистич- ки период, који ће трајати до 63 годи- не, када римљанин помпеј преузима јерусалим кроз све то време траје и доба пророка божијих, започето са пророком илијом тесвићанином, грандиозном фигуром израелске свештене историје, који има свој пандан у лицу пророка јована кр- ститеља у време христово централна личност историје спасења ка којој су усмерена сва пророштва је исус хри- стос, богочовек, који својом смрћу и вас- крсењем проширује географско-исто- ријске границе свете земље и светога града христа целом свету прво сведоче септембар / октобар 2015 45 храм христовог гроба и васкрсења христовог, јерусалим (извор: shutterstockcom) новозаветни апостоли, који осмишља- вају и употпуњују пророке без проро- ка и апостола, са христом у свом центру који их спаја, испуњује и осмишљава, несхватљива је и необјашњива историја палестине, израела и читаве јудеохри- шћанске цивилизације, а то ће рећи и на- ше европске цивилизације доласком на власт цара константи- на i (306–337) и његовим миланским едиктом хришћанство се проглашава дозвољеном религијом (лат religio lici- ta) цар константин је почео да поди- же цркве у палестини прво у јеруса- лиму настаје базилика светог гроба на месту калварије и исусовог гроба, а у витлејему је изграђена базилика ису- совог рођења мајка цара константина i, јелена, први археолог и ходочасник у историји, имала је за циљ да убрза ра- дове на започетим црквама пустиње сирије, палестине и егип- та постају чувене по својим монашким заједницама, и киновитским и пусти- њачким, а захваљујући царским дона- цијама подигнути су и бројни манасти- ри као хришћански центри градови палестине су достигли свој врхунац и као културна средишта током перио- да ромејске власти ромејска управа у палестини трајаће све до доласка му- слимана 637 године од краја 11 до 13 века западни хришћани, крсташи, при- времено су ослобађали јерусалим у кр- сташким походима, али су притом бру- тално пљачкали његова и друга света места владавину арапа у палестини преузели су селџуци, затим мамелуци и најзад османлије тек године 1917 коначно из палестине је удаљена тур- ска власт, а управа поверена енглези- ма, који су, на извесни начин, омогући- ли јеврејима стварање садашње државе израел 1948 године  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo за хришћане је света земља место рођења хришћанске вере у ком се налази црква рођења христовог; земља благовештења пресвете богородице, сретења и крштења христовог; земља где је исус христос живео, учио, чинио чудеса, место тајне вечере на којој је установио свету тајну евхаристије, али и место где је била издаја јудина и христово страдање, распеће и смрт на крсту 46 5/2015 храм христовог рођења, витлејем (извор: wwwcrkva-kasselde) светиње свете земље света гора је стожер православног света, монашког живота, европске уметности и писмености, највећи музеј на свету и један од најзначајнијих светионика светског хришћанства атос или трећи прст халкидикија је полуострво дужине око 45км скоро целом дужином полуострва протеже се планина велика вигла која почиње обронцима на северу и завршава се на крају полуострва највишим врхом метаморфосис – преображење од 2033 метара као планина атос причу о хришћанском периоду свете горе треба почети древним предањем о доласку пресвете богородице на ово полу- острво након христовог васкрсења бого- родица је у пратњи светог јована кренула на кипар у посету васксрсломе лазару из витаније који је тамо био епископ вели- ка бура, међутим, одвукла је брод на другу страну до атоса, на место где се тада на- лазило паганско аполоново светилиште када је богородица ступила на тле, па- гански кипови су се заљуљали и сруши- ли видевши у овоме провиђење божије, пагански народ прими веру христову, а на месту паганског храма подигнут је дрвени хришћански манастир свети климент, од којег данас нема ни трага пре него што је напустила атос богоро- дица је поручила: „благодат божија нека буде на месту овом и над онима који овде бораве чува- јући заповеди сина и бога мојега добра, света гора: историја и значај први монаси подвижници се појављују већ у 4 веку када је изграђена протатска црква од стране цара константина, а у 9 веку формирају прву монашку заједницу тзв „средишњу лавру“ у кареји др немања јонић планина атос: виде се ман пантократор и у позадини ман ставроникита (преузето са escapegreececom) септембар / октобар 2015 47 светиње свете горе од овог броја православног мисионара почињемо сталну рубрику посвећену светињама свете горе атонске нужна за живот на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост сина мојега од места овога до краја века ја ћу бити заступница овог места и топла мо- литвеница за њега пред богом“ од тада, па до данас пресвета богородица је заштитница целе свете горе, која поста- је њен перивој први монаси подвижници се појављују већ у 4 веку када је изграђена протатска црква од стране цара констан- тина, а у 9 веку формирају прву монашку заједницу тзв „средишњу лавру“ у кареји атанасије светогорац оснива 963 године први велики манастир, велику лавру од тог тренутка, па надаље, монашка заједни- ца постаје организована, монашки живот на светој гори добија нови замах и кре- ће у правцу формирања монашке државе 972 године када је византијски цар јован цимиски одобрио типик (трагос), и сма- тра се првим и најстаријим демократским уставом на свету, а који je и данас важећи и чува се у протату, у кареји света гора је по трагосу била део византијске царевине, али са пуном аутономијом у коју се цар није много мешао, као ни цариградска патри- јаршија, иако је света гора потпала под ње- ну јурисдикцију у 13 веку света гора доживљава процват у сваком смислу, сем од 1204–1207 године када су били учестали упади гусара и ката- лонаца који су похарали и опљачкали многе манастире на светој гори иначе, византиј- ски цареви су били изузетно дарежљиви према манастирима којих је већ у 13 веку било преко тридесет великих и око дваде- сет мањих од 1345 за време владавине срп- ског цара душана силног, света гора улази у састав српске царевине након чије смрти се враћа под окриље цариграда све до 1387 године, када ће пасти у руке османлија света гора је у ромејско добa била место мира и молитве, а нарочито током 13 и 14 века када се јавља снажан духовни и умет- нички узлет у многобројним манастирима, скитовима и келијама, код многобројног монаштва које је бројало чак и до осам хи- љада монаха света гора је била непосредно везана за цариградску патријаршију што „благодат божија нека буде на месту овом и над онима који овде бораве чувајући заповеди сина и бога мојег“ богородичин врт, света гора 48 5/2015 светиње свете горе јој је омогућило ширење духовних видика, развој теолошке, уметничке и књижевне делатности њено име се посебно везује за исихазам света гора 1401 г бива привремено ослобођена од стране византијског ца- ра манојла ii, који доноси тзв манојлов типик којим до тада киновијски (опште- житељни) монашки живот и устројство манастира преводи у идиоритмијски (осо- беножитељни), где сваки монах има више независности у односу на монашку зајед- ницу године 1424 свету гору осваја мурат ii, чија је жена била мара бранковић, кћи деспота ђурђа бранковића, која је одигра- ла кључну улогу у очувању суверенитета свете горе и њених манастира под тур- ском влашћу света гора је остала под упра- вом цариградске патријаршије, али је зато била приморана да плаћа огромне порезе турским агама због којих су сви манастири запали у дугове, многи монаси су напусти- ли манастире и окренули се идиоритмији, отишавши у скитове и формирајући кели- је, и неки манастири су и трајно запусте- ли подвижнички дух је остао на висини у скитовима и келијама тек у 16 веку, све- тогорски манастири почели су економски да се опорављају и обнављају захваљујући даровима, углавном православних влада- ра из земаља северно од дунава народи- ма земаља на северу света гора је нудила утеху, национално самопоуздање и свест о православној припадности заслужни за то били су бугарин пајсије хиландарац, који је пробудио националну свест код бу- гара, затим максим грк, који је четрдесет година радио на буђењу руса (за србе је то, неколико векова раније, био свети сава) петог новембра 1912 године света гора бива званично ослобођена и остаје незави- сна све до 1923 године, када се у лозани по- стиже договор да под пуном аутономијом света гора постане део грчке државе, какав статус има и данас  аутор је уредник сајта hilandarinfo септембар / октобар 2015 49 дежурни могу да се бирају из броја побожних лаика тог истог храма који имају благослов свештени- ка за такво служење, који су завршили недељну школу или су прошли мисио- нарске, катехизаторске или богословске курсеве, завршили испите у овим про- грамима потребно је да имају довољно искуства самог црквеног живота, поседу- ју одговарајуће квалитете личности као и навике разговора пожељно је да се за парохијску саве- тодавну службу привуку мушкарци, али то није увек обавезан услов зато већи број учесника у раду ове службе чине жене код неких се може јавити пита- ње: како жене могу да уче у храму, ако је апостол написао: жене ваше у црквама да ћуте, јер њима није допуштено да го- воре (1кор 14, 34) апостол овде не одређује општецркве- но правило, већ говори о појединачном случају из речи које претходе овом сти- ху може се разумети да је на сабрањима коринћана било нереда, можда је узрок био у женама то да жена може да говори у цркви, али не са црквеног амвона, већ као одговор на молбе оних који питају, помажући немоћнима, потврђују друга места у тој истој посланици светог апо- стола павла већ су у првом веку постојале ђаконисе у цркви у посланици римљанима апо- избор људи за дежурство у храму превод са руског: станоје станковић представљамо вредна искуства руске цркве у важном служењу парохијске заједнице као што је дежурна саветодавна служба коју би састављали већ уцрквењени хришћани, а који би на овом пољу могли да пронађу своје место на пољу цркве уз добро осмишљавање и организацију овај подухват може донети и реални плод у новим, црквеним члановима наших парохија велики део српског народа је и иначе на неки начин у контакту са православним храмом (за велике празнике, у тешким животним ситуацијама, или просто када човек уђе, одстоји кратко и запали свећу), међутим, често постоји снебивање да питају свештеника оно што их занима и зато би лаици који су обучени могли реално да помогну да многи од људи који улазе у наше храмове направе још један корак ближе ка црквеном, литургијском животу јер је човеку често лакше да поразговара са неким кога доживљава да је на „равној нози“ са њим свештеник данило сисојев је из тог разлога говорио да мисија лаика представља најефикаснију мисију руске цркве 50 5/2015 идите и научите све народе стол павле помиње ђаконису фиву (рим 16, 1–2) оне су разговорима поучавале жене које су се припремале за крштење, училе их и помагале епископу приликом крштења савремене хришћанске које имају послушање у саветодавној служби по- стављене су да помогну људима који не знају и да им разјасне, а на да их уче њихов задатак је само да одговарају на питања оних који чине прве кораке у православном храму, то јест, да поделе са њима своје искуство живота у цр- кви и знања која су добили приликом обуке у катехизацији да ова знања не би остала талант закопан у земљу ни- је потребно привлачити на рад у овој служби исувише младе парохијане изузеци могу да постоје, али је увек неопходан пажљиви и индивидуални приступ спољашњи изглед и култура разговора спољашњи изглед дежурног треба да одговара православној традицији де- журни не треба да носи одећу снажних боја, шарену одећу потребно је да се памти да храм представља дом молитве и да је потребно понашати се на одговара- јући начин главни квалитет дежурног саветодавне службе јесте добронамерност у односу на сваког човека који долази у храм равно- душан однос према људима не сме да по- стоји према свакоме који поставља пи- тање је неопходно показати уважавање, независно од озбиљности и дубине пита- ња није пожељно да дежурни одговара на питања, седећи на столици (изузетак су људи који имају физичке недостатке) пре свега, неопходно је разумети зашто је неко дошао у храм, са којим циљем, да септембар / октобар 2015 51 детаљ са православног богослужења, москва (извор: gazetapl) ли му је потребна помоћ и ка- ква конкретно зато је потребно дати особи могућност да каже оно што жели и пажљиво га са- слушати приликом разгово- ра са људима, члан саветодавне службе треба да буде стрпљив, осетљив, пажљив, тактичан, да не дозвољава оштре, некорект- не речи: никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе бла- годат онима који слушају (еф 4, 29) разговор треба да се води ја- сно и разумно, потрудити се да се човеку помогне у потребама, утеши у невољи, по могућности потпуно одговори на недоумице које има у разговору са људима не тре- ба да буде наметања, не смеју се предлагати сопствене „услуге“ особи која није расположена за разговор ако дежурни види да човек стоји пред иконом или па- ли свеће, удубљен у себе и не пи- та ништа, онда му у том тренут- ку не треба сметати: не склањати остатке изгорелих свећа, не по- кушавати да се разговор започ- не, не говорити особи ко је на икони или на који начин се правилно прекрстити нека он буде насамо са оним коме се у том тренутку мислено и срдачно обраћа не смемо заборављати да свако има од бога даровану му слободу сваки човек има свој пут богу и своје време тог пута иза споља неправилних покрета може да стоји искрени покрет душе ни у ком случају, ни са ким не треба расправљати, доказивати да смо у праву слабога у вери примајте, без расправљања о мишљењи- ма (рим 14, 1) потребно је једноставно информисати људе, поделити знање у ве- зи питања која их интересују, а нека они сами извуку закључке непотребно је по- кушавати да истог тренутка обратимо човека на црквени начин живота у случајевима када људи који су ушли у храм имају неприличан спољашњи из- глед (шорцеви, кратке сукње, полуоб- нажени) потрудити се да се примедба изнесе тактично, мирно, без осуде, раз- дражљивости и надмености у тону ако нам не иде за руком да задржимо раздра- жљивост и сачувамо спокојство, најбоље је уздржати се од било каквих примедби свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас; а будите међу собом благи, милости- ви, праштајући један другом, као што је и бог у христу опростио вама (еф 4, 52 5/2015 храм христа спаситеља у москви (извор: wikipediaorg) идите и научите све народе 31–32) важно је не одгурнути никога, не створити негативан утисак од посете храма, можда, прве у животу видевши како изгледа већина људи у храму, непри- лично одевени човек ће сам осетити не- лагодност и потпуно је могуће да ће сле- дећег пута његов спољашњи изглед бити другачији одговорност за изговорене речи буди брз у слушању своме и стрпљиво припреми одговор ако имаш разбори- тост, одговори ближњем; ако ли не, рука твоја нека буде на устима твојим (сир 5, 11–12) приликом разговора са људима који улазе у храм и одговарајући на пита- ња, дежурни морају изузетно да пазе на сваку своју реч и буду свесни одговорно- сти пред богом за своје понашање и ре- чи не треба прецењивати своје могућно- сти, не замењивати собом свештеника, не узимати на себе улогу духовника-испо- ведника, не показивати се пред људима ако је дежурном тешко да одгово- ри на неко питање, боље је рећи „не знам“ него покушавати са расуђива- њем, без јасне представе у конкретном питању расуђивања на духовне теме, далека од истински правилног разуме- вања ствари представљаће празне ре- чи, постављање у свести људи који пи- тају основу за искривљене представе о учењу цркве и за стварање сујеверја неопходно је да се памте речи светог писма: за сваку празну ријеч коју рек- ну људи дати одговор у дан суда; јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен (мт 12, 36–37) смрт је и живот у власти језику (прич 18, 21) тада ће бити ја- сно да је понекада боље ћутати, него говорити недопустиво је да дежурни за време де- журства међусобно разговарају на неке друге теме, уопште, без крајње нужде не треба да разговарају међусобно за време дежурства у храму испод наводимо неке савете дежурни- ма о односу према речи, узетих из светог писма и учења светих отаца: – у многим ријечима не бива без гријеха; али ко задржава усне своје, разуман је ко чува уста своја, чува своју душу; ко раз- ваљује усне пропада ко одговара прије не- го чује, то му је лудост и срамота (прич 10, 19; 13, 3; 18, 13) – ако желиш да кажеш реч у славу бо- жију, претходно мало оћути и помоли се тајно у срцу пре него што говориш, раз- мисли шта ћеш рећи (преподобни мака- рије велики) – мудри много размишља пре него што ће говорити: шта, коме, где и када треба да говори (свети амвросије медиолански) – ако ниси спреман да кажеш реч или не знаш шта да кажеш, а тебе моле, са смире- њем их одбиј и нећеш зажалити на сваки начин се смиравај пред слушаоцима и бог ће ти дати реч (преподобни антоније велики) – неразумни брбљивац је попут буб- ња: грми из све снаге, а изнутра је шупаљ (преподобни исаија отшелник)  изворник: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, стр 10–14, санкт-петебургская епархия, 2009 у разговору са људима не треба да буде наметања, не смеју се предлагати сопствене „услуге“ особи која није расположена за разговор септембар / октобар 2015 53 прва међународна конференција о дигиталним медијима и право- славној пастирској бризи, одржа- на је у периоду од 7–9 маја 2015 године у атини, под покровитељством патри- јарха васељенског г вартоломеја и уз благослов домаћина митрополита гли- фадског г павла прву конференцију те врсте у свету организовале су интернет странице „пемптусија“ из грчке, „ocn – orthodox christian network“ из амери- ке и „bogoslovru“ из русије учествова- ло је 75 предавача из 21 земље, који су представљали све помесне православне цркве на конференцији је истакнуто да мисионарење преко интернета предста- вља велики изазов, јер излазак у сајбер простор захтева одговарајућу припрему и посебне услове на конференцији су истакнуте негативне стране попут злоу- потребе, прекомерне употребе интерне- та наглашене су и опасности које прете човеку као личности, као и однос вер- ника према богу и цркви у новој ствар- ности коју креирају нове технологије међутим, многи учесници су нагласили изазов за мисионарење који произилази из нових друштвених услова, које обли- кују савремене технологије истовреме- но је пружена могућност да православни мисионари, који су дошли са свих страна света, представе своје интернет пројекте из области дигиталних медија и њихо- вог начина коришћења за формирање истинске хришћанске свести током ра- да су разматрана и друга сродна питања, као што су поузданост црквених инфор- мација, као и неопходност преноса цр- квених богослужења били су присутни и стручњаци, који су изнели своја знања о конкретним питањима која су уско по- везана са употребом интернета на кра- ју, као што је признао научни одбор кон- ференције на својој завршној седници, прва међународна конференција дигитални медији и православна пастирска брига учесници, предавачи, гости и публика су похвалили идеју организатора за сазивање конференције овакве природе, као крајње неопходне за стварност коју обликују савремена средства комуникације 54 5/2015 е-мисија постојао је успешан и плодоносан дија- лог, уз богату размену мишљења и више- димензионално давање предлога, који би могли да истакну и ојачају реч савре- меног православља у новим дигитал- ним медијима сви учесници, предава- чи, гости и публика су похвалили идеју организатора за сазивање конференције овакве природе, као крајње неопходне за стварност коју обликују савремена средства комуникације специјализо- вани тим преводилаца је пружио услуге симултаног превођења конференције са грчког, енглеског и руског језика такође, сва три дана конференција је преноше- на уживо путем интернета, да би имали прилику да је прате заинтересовани из целог света, који нису били у могућно- сти да дођу у грчку конференција је завршена у недељу, 10 ма- ја, када је служена света литургија у цркви пресвете богородице фанеромени у вуљи- агменију служио је митрополит кисамоса и селиноса г амфилохије као представник патријарха васељенског вартоломеја, а зајед- но са њим су били и архиепископ охридски и митрополит скопски г јован, митрополит зукдидија и цаисија г герасим, митрополит глифаде г павле, г пањер, епископ термопи- ла г јован, епископ патре г јосиф, епископ борисова г бењамин, старац јефрем, игуман манастира ватопеда, и многи свештеници представници српске православне цркве на овој конференцији били су ар- химандрит гаврило, игуман манастира лепавина и члан мисионарског одељења при синоду српске православне цркве, и др драган каран, професор са право- славног богословског факултета у бео- граду излагање архимандрита гаврила на конференцији дајемо у наставку  уредио архимандрит гаврило, игуман манастира лепавина на конференцији у атини: архимандрит гаврило и митрополит кисамоса и селиноса г амфилохије (извор: zapisi-reportazecom) септембар / октобар 2015 55 излагање оца гаврила компјутерској технологији у по- четку нисам био наклоњен имао сам неповерење према рачуна- рима као и према интернет технологи- јама у манастиру лепавина живео сам монашки живот испуњен молитвом и везао се искључиво за богослужбени живот по послушању своме надле- жном митрополиту, крајем 90-их го- дина прошлог века почео сам да учим о компјутеру након што сам сазнао више о интернету, увидео сам колике су мисионарске могућности на њему приметио сам да интернет има мно- го замки, али сам их превазилазио не сумњајући ни у једном тренутку у ве- лику мисионарску прилику ширења речи божије на интернету у почетку сам се посветио и активно радио на манастирском веб-сајту и блогу посве- ћеном светогорским темама, као и уре- ђивању виртуалне трибине која је била претеча данашњим „чат собе“ укључи- вањем у „чат собе“, корисници су ди- скутовали искључиво на духовне теме које сам постављао, градећи тако сво- је духовно знање веб-сајт користим у промотивне сврхе бројних текстова, а јутјуб канал за промоцију властите ви- део продукције користио сам се скај- пом и од духовних разговора вођених на њему објавио две књиге, а сада се концентришем на друштвене мреже, које ми служе као снажно мисионар- ско средство на друштвеној мрежи фејсбук данас имам 142000 контаката којима свакодневно мисионарим то су контакти који су дошли до мене, без да сам ја финансијски улагао у промо- цију своје фејсбук странице са шире- њем фејсбука заинтересовао сам се за ту мрежу пошто у прво време нисам примећивао на њој духовне садржаје, одлучио сам да објављујем постове ис- кључиво са хришћанском тематиком данас, прегледавајући неке од својих 142000 фејсбук контаката, могу да ка- жем да 99% њих имају изразито кул- турно и пристојно попуњене профиле, што одаје пристојне и продуховљене личности у фејсбук свету, који је преплављен и многим групама са неприхватљивим порукама, борим се за присуство хри- шћанске духовности сматрам изрази- то важним да хришћанска мисао буде 56 5/2015 е-мисија тамо заступљена у барем једнаком од- носу као што су присутне и остале ре- лигије или пак атеистичка начела сво- јим активностима и дељењем контаката на својој фејсбук страници међусобно повезујем младе људе и тако им отва- рам могућност да међусобно прошире духовне видике и познанства са људи- ма истих друштвених и религијских схватања осим директних контаката, фејсбук пружа могућност да моје ми- сионарске објаве види и до неколико стотина хиљада фејсбук чланова они у кратко време поделе моје објаве и са својим контактима, тако број људи до којих допире моја духовна порука не- ретко доспе и до милијун контаката као снажан мисионарски алат користим и технологију интернет-радија – ра- дио благовести то је тренутно најслу- шанији манастирски радио у српској православној цркви са око 500 дневно пријављених ip адреса слушалаца сва- кодневно уређујем радио програм са интервјуима епископа, духовним раз- говорима и искључиво духовном музи- ком (понекад за програм свог интернет радија узимам емисије са сајта пемпту- сије и сајта богословру које се преводе на српски и читају као аудио форма) у вечерњим сатима постављам емисије о здрављу, јер сматрам да људи, ако желе водити духовни живот, морају водити бригу и о телесном здрављу да бих што ефикасније деловао у циљу ширења речи божије, за слушање ради- ја слушаоцима сам понудио и мобилне технологије за андроид мобилну плат- форму понудио сам својим слушаоцима апликацију за слушање манастирског интернет-радија тако верници имају идеалну могућност да у било које вре- ме слушају 24-часовни радио програм без обзира у којим делу света боравили радио им је доступан путем мобилне апликације у градском превозу, прили- ком вожње бицикла или рекреативног тренинга, али и у болницама, где љу- дима треба духовна подршка, а немају могућност да дођу до речи божије мој концепт интернет мисионарења има утицај на младе јер им пружа неопхо- дан приступ савременим технологија- ма, а паралелно им пружа могућност да сазнају о традиционалним вредности- ма, без којих, сматрам, млади не би тре- бало да одрастају у савременом свету потребно је спојити савремено и тра- диционално, јер се без традиционалних вредности губи морална свест, која је неопходна у грађењу здравог духовног и световног живота  септембар / октобар 2015 57 закључци донети на конференцији организација конференције била је на највеће

Свеска: 345 | Црква у болничким установама
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски Г Иринеj у Гинеколошко-акушерскоj клиници „Народни фронт“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургија у параклису Св Луке Симферопољског на ВМА фото: спцсрб Фотографија на трећој страни корице: Десна певница Цркве Св Архангела Гаврила, манастир Туман фото: Маријана Петровић Фотографија на полеђини корице: Црква Ваведења при манастиру Подмаине фото: архива манастира Подмаине СВЕСКА 345, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2015 Рeч уредника Брига Цркве о болеснима 2 Старечник Чудесно појављивање Светог Спиридона (Из усменог старечника Свете Горе) 4 Материк Света мученица Харитина 6 Светачник Личносни карактер молитве и безличност јоге 8 У дијалогу са атеизмом Натурализам философија савременог атеизма (I) 11 Teма броја Лекар душа и тела наших 15 Пастир код постеље болесника – Умејте да ћутите 19 Лекари лече, а Бог исцељује 21 Свештеничка служба у болничким установама 23 Прво Јелеосвећење при болничкој цркви КЦ Србије 25 Прве српске средњовековне болнице у манастирском окриљу 28 Болница манастира Дечани у опису Григорија Цамблака 31 Како победити раздражљивост 34 Вишедетне хришћанске породице Majкa песникиња 38 Светиње Свете Земље Света Земља: историја и значај 44 Светиње Свете Горе Света Гора: историја и значај 47 Идите и научите све народе Избор људи за дежурство у храму 50 Е-мисија Прва међународна конференција Дигитални медији и православна пастирска брига 54 Излагање оца Гаврила 56 Закључци донети на конференцији 58 Представљамо вам Манастир Подмаине 59 Сведочанства Исцељење у манастиру Светог Пантелејмона у Лепчинцу 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Црква у болничким установама септембар / октобар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за �