-ВАРИРА-

Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... на томе да су лик (икона) и подобије две различите ствари лик је нешто што је даровано, заме- так, могућност да човек кроз однос са богом заснован на слободи и љубави достигне по- добије, тј сличност са богом прва ствар је чињеница да је човек по лику божијем да ли је то лик христа, логоса, свете тројице, светотројичног живота варира у мишљењу светих отаца но, свакако једно друго не ис- кључује и опет овде видимо да новозаветна вера у свету тројицу допуњује старозаветни опис и тумачење такође, речи „хајде да на- чинимо човека“ у светоотачком тумачењу подразумевају указивање на тајну бога као свете тројице отац се обраћа сину и духу то је онај „предвечни и велики савет“ који претходи целом стварању, а особито човеку кога је весник (анђео), син божији – господ исус христос кључни моменти ове библиј- ске приповести јесу у томе да је чињеница стварања човека по лику божијем, теолошки заснована на вери у свету тројицу, црква је увек живела учењем светог откривења о тројичном божанству јануар / фебруар 2019 27 став још писца библије да је сваки човек од- раз славе божије и носи лик његов без об- зира на његов друштвени статус, богатство или сиромаштво, узраст или пол затим, лик божији је у светоотачкој књижевности подразумевао човекову разлику у односу на остала жива бића та разлика је у чове- ковом разуму на основу те разумности бог човеку дарује достојанство слободе слобо- да је често у теологији поистовећена са са- мовласношћу дакле, човек је биће којем је бог даровао да има власт над својим бићем, животом у оном најдубљем могућем значе- њу управо због тога човек има потребу за стварањем, за уметношћу понајвише има потребу за осмишљавањем сопственог жи- вота у тој потреби за осмишљавањем све- укупности живота која се протеже и на свет око њега, налази се потреба за личним иден- титетом, личном посебношћу сваког човека баш та потреба за личном посебношћу је неостварива без другога у библији тај други је за човека жена, али тај други је и бог кроз однос са другим/другим сваки човек, свако од нас, сведочи човекову боголикост, тј да је тајна човекове личности, посебности, везана за тајну бога као свете тројице јер, бог по- стоји као заједница три божанске личности – оца, сина и светога духа – које се од веч- ности прожимају и постоје у љубави љубав и јесте име за однос које повезује божанске личности у којем се показује њихова лична посебност, тј да отац јесте то што јесте у од- носу на сина и духа, и да је син то што јесте у односу на оца и духа и да дух јесте то што јесте у односу на оца и сина човек, који је створен као слободно и лично биће управо је позван да кроз дар слободе своје постоја- ње утемељи на љубави према богу и према ближњима, али и према целокупној твореви- ни то је оно што су свети оци цркве назвали достизање подобија (сличности) човековог постојања са богом говор о боголикости човека у хришћан- ској теологији нема никакве везе са идејом да човек поседује неку природну сродност тема броја стварање света, мозаик (извор: maxpixelfreegreatpicturecom) 28 1 / 2019 тема броја са богом чак ни онај део човека који је бес- телесан, душа и ум као њен најчистији део, није пореклом од природе божије човек је, колико год био боголик, од „праха земаљ- ског“, телесан и страдалан то значи да дели порекло и састав са осталом створеном при- родом отуда и име адам (јевр адама), значи црвена земља као што читамо у првој глави књиге постања, све биљке и животиње по- тичу из земље тако и човек из тог разлога не би требало да претерамо у инсистирању на човековој изузетности наспрам осталих живих бића на земљи са њима човек дели природну сродност свет, биљке и животиње су природно окружење човек јесте њихов господар, али у смислу онога који их руко- води и који очувава склад који је бог уткао у природу свега створеног човек је тај који их именује, дефинише, одређује им шта јесу и како се познају из другог угла, они су му пријатељи и сажитељи грех је тај који уки- да ову хармонију у многим житијима светих, особито пустињака, имамо примере њихове везаности и блискости са дивљим зверима (најпознатији су св герасим јордански и св серафим саровски) да се вратимо на питање са почетка: шта смета природњацима? чему потреба за ис- кључивошћу? најпре сама библија користи при опису изгледа света који ствара бог представу која је била карактеристична за месопотамијску цивилизацију, конкретно вавилон када свети оци тумаче стварање, они га тумаче у складу са њима актуелним и савременим учењима о природи (аристо- телова физика, метеорологија) хришћанска теологија не негира човекову сродност са живим бићима на земљи, са животињама она најпре инсистира на ономе што човека разликује од осталих живих бића то је њего- ва боголикост природне науке, пак, теже ка томе да објасне процесе у природи, његове узроке и последице, везе и односе то би- блији није циљ то није циљ ни хришћанској теологији барем примарни јер, објаснити како нешто функционише или се развија ни- је исто што и разумети зашто се то дешава тако природне науке, бавећи се и ограни- чавајући се само природом, коју сматрају апсолутном и саморегулишућом, не изнала- зе разлоге у самој природи зашто се нешто дешава на овај или онај начин дају обја- шњење, али разлог не проблем лежи у по- истовећењу објашњења и разумевања тео- логија то не чини она најпре прави разлику, али и наглашава да је разумевање догађаја, природних процеса, оно што показује њихо- ву праву природу и смисао тако, када гово- римо о човеку као икони божијој увек треба да имамо на уму да човек, ако га сведемо само на природне процесе у њему, заправо и није човек он је тада најнесрећније биће свих светова, како вели свети јустин ћелиј- ски без логоса, христа који му даје смисао и сврху ка којој тежи, свака „виртуозност“ природних закона и њихова објашњења ни- шта не значе рељеф из природњачког му- зеја у бечу у којем се беба и мајмун отимају око огледала треба да разумемо тако да уко- лико се одричемо наше сродности са ство- реном природом, одричемо се онога што је бог створио и што нас несумњиво прожима али, исто тако, да морамо бити изузетно обазриви и не допустити да оно достојан- ство које нам је бог даровао, лик његов и слободу којом се њему уподобљавамо, не одбацимо и не порекнемо због оне охоло- сти и саможивости коју је ђаво пробудио у прародитељима, адаму и еви, наговарањем да преступе заповест божију то би било неприхватљиво осиромашење човека, рас- такање и обесмишљавање једино мисао и истина да је човек створен по икони божијој у себи сабира и обједињује не само човеко- ву природу, него, кроз заједницу са богом оцем кроз христа у духу светом, у величан- ственом складу прожетом љубављу, оства- рује јединство свега створеног приказујући истовремено његову разноликост и богат- ство премудрости божије и његове љубави према сваком појединачном бивству којем је даровао живот и постојање ту истину не треба да престанемо да благовестимо  аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији јануар / фебруар 2019 29 тема броја у филму дванаесторица, никита михалков је приказао вишесатну психолошку борбу која суштински приповеда о могућности пре- зирања човека, али исто тако и о покушају да се он спасе преиспитивања свакога понаособ од учесника су тема за посебан рад овде би- смо се присетили само једне од сцена то је она када један од дванаесторице учесника у суђењу осумњиченом младићу отвара срце и прича како га је од порока и понора алкохоли- зма избавила једна особа наиме, изгубивши наду у људе и веру у смисао живота, он се на- шао на улици где је непрестано утеху тражио у алкохолу на крају је дошао до тога да је људе провоцирао изазивајући их да га у бесу убију више пута је био претучен и животно угрожен једном приликом је у градском превозу у бед- ном стању вређао путнике сви су га игнори- сали и коментарисали једни другима његову нискост и понижење само једна жена је сао- сећајући са њим као човеком рекла нешто што није било осуда то су биле речи: „то је само несрећан човек“ те речи су биле тихе, али до- вољно гласне да у његовом срцу одјекну као архангелска труба спасења неко је у њему и даље видео човека кроз даљи развој радње, та жена је постала његова супруга он је пре- стао да пије, почео да воли као учен човек са предузетничким способностима, успео је да за кратко време стекне велико материјално богатсво вратио је свеопшти углед; јер дру- штво, људско достојанство даје или одузима често гледајући на материјални статус ипак, тајна његовог повратка међу људе је била у неколико речи које су му вратиле наду да не- ко у њему и даље види човека након ове приче, могли бисмо се присетити и гетеових речи које преноси екерман у раз- говорима: ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим ова порука није далеко од поука аскетског штива које до детаља разматра вр- лину неосуђивања потребно је раздвојити грех од грешника осудити грех, а не грешни- ка једино тако он може добити могућност покајања тема броја ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим презирање човека је заборављање богочовека протонамесник александар р јевтић захваљујући богу и оцу „захваљујући богу и оцу који нас оспо- соби за удео у наследству светих у светло- сти; који нас избави од власти таме и пре- несе у царство сина љубави своје у коме имамо искупљење, опроштење грехова; који је икона бога невидљивога, прво- рођени пре сваке твари јер њиме би са- здано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљи- во, били престоли или господства или на- чалства или власти: све је њиме и за њега саздано и он је пре свега, и све у њему постоји“ (кол 1, 12–17) 30 1 / 2019 тема броја управо овде се налази основ за схватање иконичности човекове – човека као иконе божије овом темом су се бавили многи све- ти оци подсетили бисмо на тематске радове светог григорија ниског и немесија емеског ипак, антропологија, промишљање о човеку, су тема која се налази на страницама скоро свих светоотачких списа изнели бисмо неколико осврта на тему иконичности свети григорије ниски истиче неспозна- тљивост онога што бисмо могли назвати ико- ном божијом у човеку он пише: „пошто је бог неспознатљив, то онда једино може бити како је и његова икона у човеку такође неспозна- тљива“ истицање појединих својства (разу- ма, слободе, стваралаштва, самосвести, вла- далачког дара) само су покушаји појединих светих отаца да опишу како се иконичност пројављује приписивати њима онтолошки карактер било би равно увођењу могућности да се неки људи одбаце, да им се ускрати ико- ничност свети оци у такву замку нису упада- ли нажалост, поједини теолози као и светски друштвени токови јесу то је кроз историју до- водило до настанка идеологија које су се по резулатима могле такмичити само по мери и последицима унижења људског достојанства битно је подсетити да човек није створен савршеним иначе, адам не би могао да по- греши по речима светог иринеја лионског, адам је био дете то значи да је имао отворе- ну могућност усавршавања њу бисмо могли назвати уподобљавањем то је чиста жудња за богом којом се остварује човекова иконич- ност „део смо бога“, писао је свети григорије богослов зато само у заједници са богом и ближњима можемо бити целе, остварене лич- ности, а не шизофрена бића у расколу са свим и сваким оно што нам даје могућност учествовања у богу, истиновања које се остварује кроз од- нос у догађају спасења који црква сведочи као динамику ка богу и ближњем, јесте ова- плоћење логоса „ми смо по икони христовој; стога по ли- ку творца“, пише свети јован златоусти он је предназначени циљ и смисао свеколике твари и човека као возглавитеља исте тек у богочо- веку човек проналази свој смисао тек када истински и искрено заволимо богочовека, мо- ћи ћемо волети човека остаје актуелност речи ивана карамазова да је лакше волети апстракт- но човечанство него конкретног човека тек са теологијом иконичности баца се уже спаса које човека не води на вешала, већ извлачи са поди- вљале морске пучине на сигурну обалу где гре- је незалазно сунце у коме се све јасно види па, и то да човек личи на бога  аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву (извор: pinimgcom) тема броја човек је саздан као боголико биће, као ико- на божија питање човековог назначења скопчано је са питањем смисла његовог бла- гословеног живота већ на првим страницама светога писма открива нам се тајна стварања човека по лику и по подобију божијем (по сли- ци и прилици божијој), открива нам се тајна љубави божије према човеку који је саздан да буде бог по благодати неоспорно је да сваки човек, споља гледано, изгледа као пуко био- лошко биће, попут осталих живих створења наравно, човек и јесте живо створење, али по богонадахнутој мисли светог григорија бого- слова: „човек је једино створење мимо све- колике творевине, које може постати бог“ по сведочанству архимандрита георгија капса- ниса: „образ божији у нама се односи на даро- ве које је бог даровао једино човеку, за разли- ку од свих осталих његових створења, тако да је човек – икона божија ти дарови су: слове- сни ум, савест, слободна воља, стваралаштво, љубав и чежња за савршенством и за богом, лична самосвест и све што човека уздиже из- над свих осталих створених живих бића, што га чини лицем и личношћу другим речима, све оно што човека чини личношћу јесу даро- ви по образу божијем обдарен образом бо- жијим, човек је призван да задобија подобије, да стиче обожење творац, бог по природи, призива човека да постане бог по благодати“, закључује знаменити светогорски старац чо- век богом дарованим достојанством на тајан- ствен начин пројављује величанственост, ка- ко бога, тако и њега самог, што нам потврђују псаламске речи: шта је човек, да га се сећаш? или син човечији, да га походиш? умањио си га тема броја и створи господ бог човека по лику својему, по обличју божијему створи га, мушко и женско, створи их (1 мој 1, 27) боголикост се актуализује учешћем у светој евхаристији бранислав илић причешћивање апостола илустрација из књиге no faith is more beautiful than the christian faith (извор: wwwsebastianpressorg) јануар / фебруар 2019 31 тема броја замало од ангела, славом и чашћу венчао си га и поставио си га над делима руку твојих, све си потчинио под ноге његове, овце и све волове, а још и животиње пољске; птице небеске, и ри- бе морске, које проходе стазе морске господе, господе наш, како је дивно име твоје по свој зе- мљи! (пс 8, 6–7) дакле, по светоотачком учењу, икона божија у човеку је слободна воља да би човек заиста постао икона божија, да би се истински уподобљавао оном по чијем подо- бију је и саздан, да би се преображавао, а пре- ображавајући себе преображавао и васцели свет, потребно је да на свештен и благословен начин изрази своју слободу учешћем у свето- тајинском животу цркве који врхуни учешћем у светајни цркве – божанственој евхаристији не бисмо смели да сметнемо са ума, да се пуноћа човекове боголикости открива у пу- ноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и нај- савршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота ово истинско обожење ника- да не бива заснивано на некаквим површним претпоставкама и теоријама, већ увек на јед- ном аутентичном опиту евхаристијског ето- са вођени овом истином, хришћански етос и учешће у евхаристији представљају у истори- ји, овде и сада, пуноћу слободе и љубави коју нам изобилно дарује свесавршени дародавац добарâ, човекољубиви господ бог наш свети теодор студит подсећа да је света литургија понављање целокупног богочовечанског до- мостроја спасења опитну истинитост наве- дених речи светог теодора студита, између осталог, потврђује и следећа молитва којом бива окончана литургија светог василија ве- ликог: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домостроја, христе боже наш јер одржасмо спомен на тво- ју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; на- сладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин да закључимо у тајни божанствене евха- ристије открива нам се спасоносна заједни- ца бога и човека, открива нам се савршено заједничарење које за крајњи циљ има обо- жење човека свети и богоносни отац наш никола кавасила о евхаристијском заједни- чарењу као истинском обожењу благовести: „црква показује себе у светим тајнама тела и крви христове (у светој литургији), не као у символима, већ као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и по речи господњој, као ло- зе у чокоту (в јн 15, 1–5) јер овде не постоји само општост – κοινωνία – имена или аналогија по сличности, него истоветност – ταυτότης јер су ове тајне – тело и крв христова, а то и јесте истинита храна и пиће цркви христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људ- ско тело, као што бива са људском храном, не- го се она сâма (црква) претвара у то тело и крв христову и ако би неко могао да види цр- кву христову по томе колико се она сјединила с њиме причешћујући се његовим телом, он не би ништа друго видео него сâмо господње тело зато, апостол павле и пише: „ви сте тело христово, и удови понаособ“(1 кор 12, 27)  пуноћа човекове боголикости открива се у пуноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и најсавршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота 32 1 / 2019 тема броја свештеноинок макарије је запамћен као први српски штампар по предању, он је почео да ради у месту обод, а затим се пре- селио на цетиње, где је имао боље услове како је сам истакао, имао је седморицу вр- сних сарадника прво су штампали октоих осмогласник (од 1 до 4 гласа), који је завр- шен 4 јануара 1494 године (по старом ка- лендару), што значи, десет дана после бо- жића вероватно је те исте 1494 штампао и: октоих осмогласник (од 5 до 8 гласа), а затим су, у наредне две године, изашли: мо- литвеник (требник), цветни триод и четво- ројеванђеље макарије ће и касније, у прве две деценије 16 века, штампати своја дела у далекој влашкој: служебник, октоих и че- творојеванђеље ни у једном случају није био толико инспирисан као у октоиху осмо- гласнику (од 1 до 4 гласа), који се назива и октоих првогласник своју прву датирану књигу снабдео је и предговором и погово- ром, док за други део октоиха није сматрао потребним да нешто посебно приреди оста- ле књиге имају поговор предговор октоиха првогласника по- чиње реченицом којом прославља бога који је своје цркве испунио разноврсним књигама у продужетку макарије даје реч војводи ђурђу црнојевићу, који је покре- нуо цео подухват војвода је исказао своју забринутост што је видео цркве без све- тих књига, које су развукла или уништила агарјанска чеда, у областима погођеним пљачкашким походима зато се војвода одлучио да „напише“ (штампа) душекори- сну књигу звану октоих или осмогласник, што је урађено „у славу трисунчаног, у је- динству клањаног божанства“, чиме је ја- сно исповедио своју веру у свету тројицу ђурђе још понизно додаје молбу читаоци- ма да не замере ако при читању, појању или преписивању наиђу на грешке, јер је све урађено из чистог срца после војво- диног излагања, смерни свештеноинок је додао белешку да је цео посао започео још 1493 године по ђурђевој заповести, код свеосвештеног митрополита зетског кир-вавиле на крају књиге, он даје поговор, који представља његов најдужи и најпоетич- нији састав хтео је да објасни зашто се одлучио за овај нови и необичан занат макаријево излагање започиње изрази- ма захвалности светој тројици, којој са- да изражава побожност свих верника, од штампара до владара, који су учестовали у овом подухвату светој тројици се сви верни поклањају, при чему наглашава да је наш бог све створио из небића у биће и да се стварање одиграло у магновењу, у тема броја врхунац божијег стварања је човек, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) (одломак из поговора, октоих 1494 година) монах и штампар макарије о стварању човека др ђорђе вуковић јануар / фебруар 2019 33 тема броја тренутку, одмах врхунац стварања је чо- век, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) тиме се не исцрпљује људска улога у домостроју бо- жијем он није само владар творевине, он је нешто више бог је заправо, то макарије нарочито наглашава, себи створио саго- ворника (у оригиналу: „саглагол- ника“) човек је још назначен да буде причасник светих тајни и да заједничари са богом по мака- рију човек је биће које има више позвања: да буде сабеседник бо- гу (кроз молитве и песме, попут ових у октоиху), владар твореви- не, човек заједнице, причасник значи, човек је створен као биће вере и заједнице, које изражава веру у својој заједници цетињски монах сетиће се и праоца аврама који је у свој дом примио и угостио свету тројицу (1 мој 18) сетиће се и мојсија ко- ји је говорио богу лицем к лицу и који је од бога примио таблице закона али, те таблице мојсије је разбио када је видео да је изра- иљ одступио од бога поклонив- ши се златном телету (2 мој 32, 19) тако се дотакао теме очувања вере у заједници верних и пита- ња како се одупрети искушењу макарије се после те теме враћа на домострој спасења и пише да нема другог пута осим кроз вер- ност богу поменуће натприродно рођење господа нашега исуса христа и истаћи ће да се у тој тајни огледа учествовање сва три лица свете тројице, помињући и њи- хова ипостасна својства (нпр нерођеност сина) нама, несавршеним људима који смо се због греха удаљили од бога, и који нисмо духовно узрасли као аврам и мој- сије, бог је људима, преко пророка, дао свето писмо, у коме је похрањено неис- црпно духовно благо велики светитељи и „божанствени људи“, дамаскин, јосиф и козма били су надахнути светим духом да саставе химне које се налазе у штампа- ном октоиху задатак штампарског заната је значи у томе да омогући људима лакши приступ духовном благу на овом месту, макарије је понет молитвеним располо- жењем и наглашава да су ова три цркве- на песника „трисветим гласовима анђела“ прославили свевишњег у својим химнама овде је макарије, очигледно, под утицајем познате литургијске песме иже херувими, нагласио како верни, који изображавају ангеле из чина херувима, певају трисвету песму у продужетку, јеромонах макарије се, без пропратног објашњења, враћа на те- му душекорисности светог писма, што је знак скраћивања основног текста, због београдско четворојеванђеље (извор: blicrs) 34 1 / 2019 ограничености простора писмо је „му- дрости учитељ, туговању промена (на бо- ље), у богу смирење, повод сваког доброг дела и онима који напасају речју чувар од заблуда“ и на овом месту, макарије је под утиском литургије где се сва црква моли за архијереја, да стадо верних пра- вилно напаса речју истине јеромонах је осетио да и у овом поговору треба да се помоли за свог владику, митрополита ва- вилу, кога су чекала велика искушења у животу после молитве за архијереја, ма- карије се окреће актуелном историјском тренутку и подсећа да је хришћане по- стигла железна исмаилћанска палица са разорним дејством грехова наших ради, подсећа монах, дошли су незнабошци и цркве разрушили у том тренутку, монах поново препушта реч војводи: „видех ја, у христа бога благоверни (хришћанин) и богом чувани, војвода зете, господар ђу- рађ црнојевић, умањење (броја) светих књига пљачком и разарањем агаренских синова, предано се потрудих, помоћу светога духа и излих матрице за слова, и на њима, за једну годину, осморо љу- ди заврши октоих до четвртога гласа, у славу бога који нас оснажује“ тада ће ма- карије подсетити на свој труд и време у којем је завршио књигу 4 јануара 1494 године замолиће на коленима, све оне који читају, поје или преписују октоих да му опросте ако наиђу на коју грешку замолиће на коленима и за њихов бла- гослов, јер се од свег срца потрудио на овом послу штампања књиге у светом писму је речено: „они који бла- госиљају (биће) благословени, а који куну (биће) проклети“ (4 мој 24, 9), и „приђите благословени оца мојега; примите цар- ство које вам је припремљено“ (мт 25, 34) овим речима макарије подсећа на значај заједнице верника остварене кроз цркву и у цркви сви, баш сви, и они који штам- пају и они који користе књигу, позвани су да у царству небеском живе заједно, сла- већи оца и сина и светога духа у векове векова  злато врлина „не уведи нас у искушење“, сваки хри- шћанин свакодневно изговара ове речи у молитви тражимо од господа да нас за- штити од опасности и искушења сусреће- мо их на сваком кораку и то није случајно наишла сам на веома поетично поре- ђење људске душе са племенитим мета- лом у стара времена, злато за чишћење од примеса је стављано у посебну посуду и загревано на врло високој температу- ри, користећи глинену пећ са меховима за разбуктавање ватре када би метал про- кључао, сав страни материјал је исплива- вао на површину, а ливничар је темељно чистио кипеће злато понављао је исту манипулацију док се метал не би потпуно очистио од страних материјала после та- квог „испитивања ватром“, топионичар је лако могао да види свој одраз у „златном огледалу“ у ствари, иста ствар се дешава и са нама у свакодневним искушењима испливавају наше страсти и слабости на „површину“, чак и оне за које нисмо знали то баш уме да нас изненади али, треба најбоље што можемо да се боримо се са својим „нечи- стоћама“, да их чистимо док не дођемо до суштине, док не пронађемо у себи одраз лика божијег анастасија марчук превела са руског дајана лазаревић јануар / фебруар 2019 35 по позиву вишедетне породице миодрага (35) и марије ото (35), који имају четворо деце: луциу (7), исака (6), клару (3), и симону (18 месеци), дошли смо у београдско насеље миријево улазимо у леп, светао стан и прво уочавамо на зиду славску икону светог ни- колаја мирликијског чудотворца са висећим кандилом, а уз њу иконе христа и богороди- це миодраг нам каже да су прво живели у малом стану његове баке, у овој згради спрат ниже, а његови родитељи су били у овом ве- ћем стану од 59 квадрата кад су добили дру- го дете, родитељи су им уступили овај стан и прешли у онај бакин вишедетне хришћанске породице „огромна је разлика између црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно рађају децу“ породица ото радмила грујић 36 1 / 2019 ово је њихов први сусрет са новинар ским пером и нису се двоумили кад је у питању њима драг часопис православни миси онар обоје раде у здравству оно што нас је посебно одушевило то је да ће ми одраг ускоро бити дипломирани теолог морали смо да га питамо откуд му та идеја ми одраг: запослен сам на универзитет ској дечјој клиници у тиршовој, у београ- ду, где радим као медицински техничар, инстр ументар, у операци оној с али прет ходно сам радио у дечјем дому центра за заштиту одојчади, деце и омладине у зве чанској, где смо се упознали марија и ја, а такође и у центру за ургентни смештај злостављане деце упоредо са основном школом, завршио сам шестогодишњу ни жу музичку школу, смер за гитару и соло певање, а потом сре дњу медицинску, а озбиљно сам размишљао и о средњој бо гословији то је био повод да се упишем на православни богословски факултет недокучиви су путеви господњи! сма трате ли да је ваше зближавање на таквом радном месту било по божијем промислу? марија: сигурно божија промисао! с а мо господ може тако да уреди, а унутра- шње биће проговори и каже: да, то је чо- век са којим бих могла провести цео свој живот! господ нам даје јасне „сигнале“, с а мо је питање да ли их хоћемо чути кад сам се запослила, колегинице су ми рекле да имамо младог к олегу, који је тренутно на о дсуству, и кад се вратио, пришла сам му и рекла: „а, значи, ти си тај!“ он је био збу њен мојим наступом миодраг: био сам је- дини мушкарац међу сестрама ту сам слу- жио и цивилни војни рок и тренутно био на кратком одсуству кад сам се вратио, се стре ми нису рекле да смо добили нову ко- легиницу пијемо кафу, кад наилази мари- ја и то ми каже заиста ме је збунила ја – у чуду ко је ова? онда су нас с естре упозна ле али, ја сам се дуго држао резервисано међутим, м арија је била упорна и тактич на, како то већ жене умеју, и мало-помало зближили смо се сигуран сам да је то би вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 37 ло по божијој вољи, јер сам размишљао и покушавао да променим посао након што смо заједно радили, заједно смо промени- ли и радно место марија је висока стру- ковна медицинска сестра и од 2010 ради као патронажна сестра у дому здравља „др симо милошевић“ на чукарици ви сте свакодневно у контакту са болесни- ма какво осећање имате када гледате боле- снике, нарочито болесну децу? причајте нам о вашем искуству са болесном, посебно са напуштеном или злостављаном децом ко- лико им значи ваша блага и лепа реч? марија: у дечјем дому су деца узра- ста од бебе до шест година особље чине: лекари, васпитачи, психолози, логопеди, дефектолози, социјални радник, а у непо- средном односу са децом су медицинске сестре одвојена су здрава деца од деце са сметњама сва су деца различита, али су сва жељна љубави и јако се везују за нас сестре деци је посебно тежак наш одлазак кући кад се заврши радно време мора- мо према свима бити исти, поклањати им исту пажњу, да се не осете запостављеним мени је јако жао што тамо не долази све- штеник јер већина деце није крштена, а нико од осо- бља нема право да се меша јер по закону само родитељ може да дâ пристанак то је много тужно нажалост, има роди- теља који нерасудно показују љубав, неки чак кажу да воле једно дете више од дру- гог и тако стварају раздор међу својом де- цом, изазивају љубомору и завист и нано- се деци велику душевну патњу и то је вид злостављања миодраг: о злостављаној деци би много више могли рећи социјални рад- ници то су унесрећена деца, од самог рођења одбачена неопходан је мул- тидисциплинарни приступ како би се она извукла из те изузетно тешке ситу- ације њима је јако тешко да се радују у тиршовој сам осам година ту долазе родитељи, бораве са децом, пружају им љубав, а ми их потпомажемо нарав- но, тешко је свакодневно гледати боле- сну децу којој је неопходна и хируршка интервенција какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) како сте препознали божији призив? марија: поти- чем из породице са двоје деце имам бра- та бранка отац јован вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2019 лазић (покојни) и мајка љубинка из љубо- вије, мада нису били црквени, крстили су ме са 6 месеци у цркви преображења го- сподњег у љубовији изненадна смрт мо- га оца 2010 године покренула је у мени духовну лавину и тражила сам одговоре тада сам била на студијама у београду на високој медицинској школи мама је чула за јеромонаха (сада протосинђела), оца серафима петковића, када је дошао у ма- настир света тројица у месту бјеле воде код љубовије, и он ми је дао основна упут- ства о вери касније нам је постао духов- ник иначе, отац серафим је замонашен у канади, био је у грчкој, и музички је веома талентован – свира гитару и пева његова група „србче“ је позната по честим хума- нитарним концертима миодраг: мој отац небојша је католик, рођен у београду, а његов отац у међимурју, на крајњем севе- ру хрватске, близу границе са аустријом сâмо презиме подсећа на аустроугарске претке мајка зорица је православка, ро- ђена у београду, а родом из баније они нису могли да се договоре где да нас крсте него су нама деци препустили да одлучи- мо кад одрастемо мамина мајка није хте- ла да чека па је прво кришом крстила моју старију сестру наташу, а потом и мене са две године, у цркви светог саве на врача- ру још у детињству та бака је мене и сестру учила молитви кад бисмо спавали код ње, никада не бисмо отишли у кревет без мо- литве она нам је усадила ту клицу први пут сам отишао на литургију са 16 година на педесетницу, за време бомбардовања србије 1999, са комшиницом са којом смо се упознали у склоништу, а која је сад на- стојатељица једног манастира на овчару и каблару (световно име ирена) деценију касније, кад сам упознао марију, кренули смо заједно венчали смо се 2011 године у цркви ружици на калемегдану ваш парохијски свештеник, јереј зоран радојевић, старешина цркве светог вели- комученика пантелејмона нам је рекао: „да их не бих превише хвалио, треба доћи у на- шу цркву и уверити се да ова породица ре- довно учествује у богослужењима, посеб- но на литургији ја сам крстио сву њихову децу и дајем благослов да се о њима пише као о примеру за углед“ а ви нам реците шта практично значи: дођи и види! колика је духовна радост литургијског живота и колика је разлика између црквеног и све- товног живота? колико вера мења човека? марија: дефинитивно га мења на боље, у сваком смислу огромна је разлика изме- ђу црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно ра- ђају децу повољно утиче на наталитет цр- кве су пуне деце то је искуство вере ко је то доживео, схватиће! и ми, такође, мора- мо похвалити нашег оца зорана он нам је био кључан за увођење у цркву и одиграо је највећу улогу у нашем животу старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породи- ци шта доприноси љубави и породичној срећи? марија: сигурно је то божија воља ми- одраг и ја нисмо ни слутили да ћемо имати оволико деце, о броју нисмо размишља- ли имали смо само осећај да то неће би- ти двоје каква је то љубав ако их је само двоје? – та мисао ме увек прогањала са трећим дететом осетила се већа љубав, разумевање, топлина са четвртим, сми- реност и осећај још веће припадности са сваким новим дететом повећава се љубав и одговорност међутим, није само број деце мерило среће света александра ро- манова је писала: „бојте се знака и најма- њег почетка неразумевања или отуђења! једна погрешна реч или гест може нас уда- љити једне од других и створити пукотину која се може ширити и одвојити једно од другог“ породична срећа зависи од су- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 39 пружника, њиховог личног односа једног према другом, односа према деци и бли- жњима подршка, уважавање и лепа реч отварају врата среће миодраг: када смо започели заједнички живот нисмо мисли- ли да ћемо имати више деце, међутим, да- нас могу слободно да кажем да су деца дар од бога, као што каже псалмопојац: ево на- шљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега (пс 126, 3) љубав је кључна у живо- ту уопште, она одређује наш живот, али не колико смо спремни да примимо љубави него колико смо спремни да је пружимо, чак и онима који нису спремни да је нама пруже тако у супружничком односу треба непрекидно и неизмерно пружати делатну љубав, као што свети апостол павле каже у химни љубави: ону која дуго трпи, која је благотворна, која не завиди, која се не горди, не надима и која никад не престаје лепа реч и гвоздена врата отвара, а једна похвала више користи од хиљаду критика људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љуба- ви, озбиљности и одговорности брак је света тајна којом се супружници повезују и духовно, а не само телесно марија: много тога што је природно и богу угодно смо затрпали блатом светских угодности зашто да се венчамо, можемо живети и невенчано? ово је 21 век, то је модерно људи нису заборавили, људи не знају! немају то где да чују на телевизи- ји се о томе не говори ретки су срећници који дођу у цркву и ту добију сазнања пре него што ступе у брак, те с благословом почну да граде дом на чврстим основама пропаганда свашта подмеће под термин „љубави“ те, у случају непросвећености, људи то усвајају чак и ако се венчају, до- бију децу, али нешто фали све имају што су им рекли да је потребно за добар брак, али нису им рекли да егоизам, индивиду- алност и гордост уништавају љубав ми- одраг: тренутно је у друштву такав тренд да се разбије, разједини породица која је стуб здравог друштва, мала црква у ко- јој ће деца постати стабилна, самосвесна, способна за критичко мишљење у расту- реној, осакаћеној породици деца су дез- оријентисана, без јасног смисла и циља у животу, а тада су подложна за разне врсте махинација преко разних лоших садржаја које нам пласирају мислим да људи нису заборавили зашто се венчавају него су са- мо заведени причама о некаквој „слободи“ коју нипошто не треба да изгубе уласком у брак, а ми људи смо слаби и склони па- ду и лако нас је завести то се може видети и у нашој историји, поготово након другог светског рата да ли је рађање подвиг? може ли се упо- редити са монаштвом? да ли се човек спа- сава рађањем? марија: рађање је љубав! љубав и пре- ма богу, и према супругу, и према самом себи, и према деци рађање оплемењује мужа и жену, смирује, обогаћује, оснажује и усредсређује на заједништво рађање за жену је божији благослов, дар од господа! миодраг: нисмо сигурни да се човек мо- же спасити само рађањем, није довољно само да се дете роди, ма колики број де- це био, и очекивати сигурно спасење де- цу треба и васпитати, извести их на прави пут господ нам је дао децу да се старамо о њима а да ли је подвиг? нама је засигурно велика радост можда би се могла упоре- дити монашка ревност у молитви са роди- тељском бригом о деци како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? марија: просвећење људи! треба нека- ко окренути људе у другом правцу корми- лар мора бити црква и ми сâми морамо ја- чати једни друге тешко је, световна бујица носи све пред собом миодраг: негативне утицаје не можемо у потпуности избећи можемо се само трудити да их у што већој мери избегнемо, да угасимо телевизор ко- ји је од интимног породичног домаћинства направио вашариште у које слободно ула- вишедетне хришћанске породице 40 1 / 2019 зе разни, и пожељни и непожељни, гости а хришћанско васпитање је кључно, јер кад градите кућу ако направите добар те- мељ и ојачате конструкцију тешко да ће је иједна непогода срушити, а и ако се оште- ти може се поправити добре савете доби- јамо од духовника, оца серафима петкови- ћа, а велику непосредну помоћ и подршку у нашем хришћанском животу добијамо од оца зорана радојевића на које се све начине освећује право- славни дом и живот уопште? марија: највише молитвом то се стиче у цркви као искуство вере миодраг: не- вероватан је утицај молитве кад год по- сустанем са молитвом осећам како губим снагу, енергију, и кад се вратим и мало ревносније држим правило, даје ми снагу да „изгурам“ дан, имам више снаге, воље, буквално ме подиже децу учимо молитви, углавном, пре јела и пред спавање када читамо и неку главу из јеванђеља заједно изговарају молитву и то им је јако интере- сантно, поготово молитве на црквеносло- венском још су мали луциа је почела да пости по један дан пред причешће, и сре- дом и петком да не једе слаткише у нашој цркви постоји дечји хор у коме старија де- ца певају и тако она дају свој допринос на литургији певањем причасних песама, а и исак повремено прислужује у олтару а ја сам појац у великом црквеном хору колико ускоро дипломирани теолог, као катихета, утиче на духовно усавршавање своје жене – теоријски и практично? миодраг: прочитали смо сва издања манастира свете тројице, бјеле воде, који преводи руске савремене духовне књиге: флавијан, несвети а свети, књиге и песме за децу и др у томе је марија ревносна недавно смо читали старца пајсија све- тогорца, а сада сам марији за рођендан купио књигу о старцу клеопи мало да се насмејемо: деци се одмах допала та књи- га јер их је његово име подсетило на реч „клопа“ у чему је суштина хришћанског васпи- тања? како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, својим образовним системом, и др- жава законима, привреда тржишним трен- довима на шта највише треба обратити пажњу? марија: саосећајност, давање, брига о другима, љубав према ближњима, су смер- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 41 нице да се из детета одрасте у човека ако као родитељи такви бивамо, или се бар трудимо да такав живот живимо, можемо се надати да ће тај пример за њих бити до- бар, те ће исти усвојити и таквим животом живети друштво намеће своје, али је нај- већи и најјачи темељ породица оно што се усвоји, чује и примењује у породици, остаје у дететовом сећању и обликује га кроз одрастање миодраг: пласирају се разне ствари као добре и то је тако одувек, само да би се неколицина или појединац обогатио и стекао неку ко- рист мислим да само ми, као родитељи, можемо и морамо својим личним примером по- казати деци шта је исправно ако ми на „црни петак“ (аме- рички дан снижења цена) тр- чимо, ко без душе, по тржним центрима, то ће сигурно ради- ти и наша деца кад мало ста- сају, и још много горе ствари то вам је као кад одете код лекара и он вам каже како је пушење штетно за здравље, а онда га видите испред дома здравља како пуши у чему су деца посебно талентована? да ли се ба- ве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају, а колико су под утица- јем виртуелне стварности? миодраг: најстарија луциа иде у први разред, а исак у предшколско сви су та- лентовани за музику, чак и симона, тако мала, показује интересовање ове године ћемо луциу уписати у музичку школу, а исака догодине свиђа му се виолончело луциа и исак певају у црквеном дечјем хо- ру, а луциа и у школском хору у плану су атлетика, џудо и балет луциа је добила ди- плому за показано знање теорије и праксе у делфиновој школи шаха ми нисмо при- сталице да деца проводе време испред компјутера и да играју игрице или гледају неки лош садржај гајимо тренд, бар у то- ме покушавамо, да је компјутер алат и да га само тако исправно користимо али, на- ша деца су још мала и за сад нам то успева, а како ће бити касније видећемо лични пример је пресудан телевизор смо још пре више година искључили повремено правимо биоскопске вечери где заједно, уз кокице, гледамо неки дугометражни цр- тани наравно, гледају деца и цртане фил- мове, али само провереног садржаја и до- зирано имамо утисак да је превише свега данас нећу заборавити никад тај осећај ишчекивања цртаног филма у 19:15 и оног бакиног црно-белог телевизора који мора- мо да укључимо бар пола сата раније да би се загрејао, а сада вам је садржај доступан 24 сата многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и материјал- ну оскудицу зато се плаше и планирају рађање миодраг: најсмешније ми је кад неко хоће да исприча нешто о неком ко има више деце па каже: „имају толико деце, а вишедетне хришћанске породице 42 1 / 2019 нормални су“ код нас и даље постоје те асоцијације на сиромаштво када се по- мене многодетство, а у ствари то је једно огромно богатство кажу кад бог дâ бе- бу, дâ и за бебу, и то је стварно тако ми смо то искусили више пута не могу да кажем да нам је нешто недостајало, а ни да смо све имали имали смо таман ко- лико нам је требало око деце нам пома- жу бабе и деда од државе не добијамо никакву помоћ велику помоћ имамо од родитеља и пријатеља који и чине живу цркву христову помажу они нама и ми њима, међусобно размењујемо гардеро- бу, обућу, књиге још увек нисмо оти- шли на заједничко летовање и зимовање јер наш буџет то не дозвољава, а немамо ни одговарајући аутомобил у који може- мо сви да станемо, али и то ће се једном променити је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? марија: свака трудноћа, као и сваки по- рођај, били су потпуно различити однос са бебом постоји од спознаје да у утро- би постоји биће које расте и развија се с тим растом развија се и љубав са сваком трудноћом, постоји већа свесност о лич- ној одговорности према беби колико је лако или тешко избећи стрес, недаћу, не знам, али је свакако лакше, ако имамо у виду да између мајке и бебе стоји бог са којим можемо све тешкоће поделити или му их предати страх од порођаја увек је присутан на неки начин превазилази се молитвом и вером тада се добије снага и охрабрење, буде све добро данас је они- ма који не могу добити дете на природан начин омогућена вантелесна оплодња разумем те људе, јер човек има потребу за рађањем не знам да ли је то добро, али људима даје шансу и наду ипак, ми- слим да треба да имају и благослов од духовника имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају вишедетство? марија: сâма нисам веровала да ћу има- ти четворо деце, али са сигурношћу могу рећи да је то живот пун радости, среће, бо- гатства, различитости и невероватне љу- бави упознала сам људе који су се у својој старости кајали што нису родили више де- це то ми је једно време одзвањало у уши- ма знала сам да то не желим рећи када остарим на крају смо окупили децу и питали их шта највише воле луциа нам је показала њену свеску из веронауке на првој стра- ни је нацртала светосавско звонце, цртеж за маме и тате, написала молитву оче наш, а потом преко целог листа исписала лепе речи: рађање, слобода, ћирилица, учење, фрула, христос, чојство о тим речима им је причао вероучитељ питамо је шта је ре- као за чојство рекао је: „кад делимо, има- мо љубави и онда смо добри људи“ дивно! а шта сте још учили?– учили смо и песмицу „божић, божић“ она је почела, а сви смо са њом певали мала симона се радовала, примакла се лу- ции желећи да се и она укључи  рађање је љубав! љубав и према богу, и према супругу, и према самом себи, и према деци рађање оплемењује мужа и жену, смирује, обогаћује, оснажује и усредсређује на заједништво вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 43 о љубави и самовољи „здраво, драга браћо у христу! спаси го- споде! читала сам ваш одговор са сузама молитвене захвалности слава господу, што сте се одазвали на моју душевну тугу без ва- ших молитава било би ми веома тешко да се носим са тугом коју је господ попустио на све нас безгранично сам вам захвална, драга браћо у тешким тренуцима очајања, заједно са 16-годишњом кћерком, гледам видео ’ва- лаамски летопис’ (светло острво) таква бла- годат и душевно смирење наступају за вре- ме гледања душа као да се чисти и заједно са куполама стреми ка небу молитвама, акатистима, читањем псалти- ра и постом, молим се келејно за заблуделог мужа после јелеосвећења се припремам за исповест и причест непријатељ ме на све могуће начине у томе омета напада ме кроз блиске људе и искушења али, држим се и не предајем се спасавам се коленопреклоним молитвама господ је милостив, помаже ми, грешној ја то осећам неуморно се молим за цео монашки ред и за све моје добротворе у свакодневној молитви по договору нека вас све укрепи господ у свим делима вашим и да нам опрости ради ваших молитава же- лим вашем братству божију благодат, драга браћо! спаси све, господе!“ ово писмо је стигло на адресу валаамског манастира раније су дошле још две молбе за помоћ и духовну подршку у тешким околно- стима, на које су браћа дала одговор замо- лили смо новинара-психолога који сарађује са нашим одељењем информисања и сајтом валаамског манастира да прокоментарише преписку тајсијин случај тајсијин случај (сва имена су промењена у циљу очувања тајности преписке) није уса- мљен и познат је по чувењу многим људи- ма: он говори о љубави и издаји, верности и прељуби, смирењу и самовољи десило се тако да ми је у последње време запало да се суочим са неколико сличних трагедија у породицама најближих људи о искуству прељубе и развода читала сам и разговарала са свештеницима оно што ћу писма и тада, немоћан чак и да устане пред њим и да му се поклони, антоније је узвикнуо: – господе! где си ти био кад сам ја био у тако страшној борби? зар је могуће да ниси могао да ми помогнеш? спаситељ му је одговорио: – ја сам невидљиво стајао поред тебе, спреман да ти помогнем, да се само поколебала вера твоја како преживети мужевљево неверство 44 1 / 2019 поделити је, наравно, моје лично станови- ште, али оно није формирано одједном и усредсређено је не на моја сопствена осећа- ња, не на сада распрострањене светске иде- је, него управо на мишљење цркве искрено речено, то је био тежак пут који је доводио до открића и унутрашњих промена о судбини напуштене жене сада моје виђење о аутору писма и њеној ситуацији писаћу оштро, али са искреном љубављу: саучествујем и саосећам са тајси- јом свом душом! да бих сачувала аноним- ност аутора, нећу наводити писмо у целини тајсија пише: „мој живот је тежак од раног детињства“ девојчица је расла без оца, поред тога је после несрећног случаја и задобијене по- вреде постала инвалид мајка, не издржав- ши терет, почела је силно да пије и у том по- мрачењу истерала је задевојчену тајсију из куће милошћу божијом, девојка је доспела у манастир и тамо поживела неколико годи- на као радница али, тајсији није било суђе- но да постане монахиња: „са благословом игуманије и настојатеља, ја сам се вратила у светски живот да бих се бринула о мајци у болници“ напустивши породицу, после не- ког времена девојка је срела свог будућег мужа: „то је био брижан, поуздан, одговоран, ваљан, бистар човек са годинама сам схва- тила да ми је био дарован, послат од самог господа и пресвете мајке богородице за сва моја искушења, туге и оскудице“ и почели су млади супружници да „живе, да стичу до- бра“ добили су две бебе мада живот није био лак, тајсијина инвалидска пензија је вр- ло мала, али је виктор био увек ту, верни муж и брижни отац шеснаест година виктор је био глава поро- дице, „човек“, како пише тајсија, „одговоран и поуздан“ и изненада – невоља „непријатељ је почео да напада мог супруга у виду агре- сије, злобе, зависти и страшне гордости ја, како сам могла, борила сам се с тим али по- стало је још горе већ пола године, непри- јатељ је победио мог несрећног и немоћног мужа он није могао да одоли искушењима и узео је грех на душу – започео је везу са другом женом“ писма (извор: wwwo-kroheru) јануар / фебруар 2019 45 авај, данас таквим „немоћним“ супружни- цима – и мужевима и женама – нема броја протојереј александар дјагиљев, председ- ник комисије за питања породице, зашти- ту материнства и деце санкт-петербуршке епархије, наводи следеће податке: 2014 го- дине у санкт петербургу било је 1738 вен- чања и отприлике 620 развода, 2015 године – 1638 венчања и 901 развод главни разлог, као у старозаветним временима, је прељуба, на другом месту – алкохолизам, наркомани- ја, коцкање прељубник постаје други човек распад породице је невероватно болан про- цес психолози су на основу спроведених ис- траживања дошли до закључка да се по снази стреса он налази на другом месту, после смр- ти члана породице – супружника или детета „убиство и прељуба су скоро једнаки по својој деструктивној сили ко издаје љубав – тај је убица ти људи, који су преживели из- дају супруга или супруге, примају оно што им се десило као да су их убили и та рана никад не зараста“, пише протојереј алексеј умински заиста, они који су се развели због пре- љубе, кажу да би смрт друге половине била за њих мањи ударац, и то има своје разлоге јер, супружници су једно тело од којег пре- љубник „одсече“ половину делећи своју не- вољу, многи описују једна те иста осећања: као да је тело расечено, а из ране шиба крв; недостаје им ваздуха – тешко је дисати; у очима је тамно чак и по сунчаном дану издаја је подао ударац алкохоличар или наркоман не постаје такав одједном, и по- родица са ужасом посматра све већу дегра- дацију и распад личности блиског човека блуд, такође, као и сваки други смртни грех, поробљава и доводи до губитка људског об- лика, али то се догађа у тајности, постепено избијајући са необјашњивом раздражљи- вошћу, злобом и агресијом, са становишта здравог разума страна која ништа не сумња, све покрива љубављу, жали, прашта, јер „за чисте, све је чисто“ (тит 1, 14–15) најчешће, брачни другови за прељубу сазнају последњи: све се дешава – не пред њиховим очима, већ иза њихових леђа и ова промена је толико запањујућа да њихов ум и срце одбијају да је прихвате почиње мучно трагање за објашњењима, чак и за оправдањима ево шта пише тајсија: „мој муж је сада постао налик на поседнутог из човека пуног љубави он се претворио у звер не желим да узимам грех на душу, али чини ми се да није прошло без врачања те друге жене“ тајсија је дала врло тачан опис човека који се налази у власти нељудских страсти нажалост, слика је, иако трагична, ипак типична светски психолози дефини- шу такво стање као гранично и покушавају да га лече са транквилизаторима али, мо- же ли медицина да изађе на крај са грехом? а како, са чаробним напитком? зар се то не догађа? догађа се али сто пута чешће ми имамо случај са безграничним егои- змом, инфантилношћу и неодговорношћу блудника протојереј алексеј умински, аутор много- бројних публикација о хришћанској педа- гогији, објашњава духовну природу унутра- шњих и спољашних промена које се дешавају: „у сваком случају, човек, када то ради, много се мења чини се да губи здрав разум сви ми и тако, као резултат првобитног греха, имамо писма са острва валаам молитва (извор: krestianinru) 46 1 / 2019 искривљену људску природу али у случају прељубе, поготово ако се ради о венчаном браку, кад су заклетве дате не само од чове- ка човеку, већ су и богу познате, на небу за- писане, нешто ужасно се деси самом човеку не може тако страшан грех оставити човека истим као што је био пре тога он изгуби у себи нешто важно, што је њега самог као чо- века формирало код њега је снажно погођен онај део душе који је способан за истинска, исправна осећања особа почиње да лаже, да се правда, тражи друге путеве, брани се ако покушавате и да изградите неке исправ- не ствари, код њега ништа не успева“ о преживљавању туге вратимо се тајсијином писму, пристиглом у валаамски манастир „већ је скоро 4 месе- ца како се ја тајно молим за мужа“ четири месеца да ли је то пуно или мало? ево при- мера преживљавања туге из светог писма: аврам је ридао за женом својом саром и оплакивао ју је (1 мој 23, 2), а његов син исак је жалио своју мајку сару три године док ни- је узео ревеку за жену и веома је заволео, и утешио се у жалости за мајку своју (1 мој 24, 67); јосиф је туговао због свог оца јакова, а плакао је не дан, не два, већ седамдесет дана (1 мој 50, 1–3) преживљавање туге има неколико фаза, од којих свака захтева одређено време прва фаза је стање оштрог бола присе- тимо се како је краљ давид горко ридао на вест о смрти свог сина авесалома: „сине мој авесаломе, сине мој, сине мој авесаломе! камо да сам ја умро мјесто тебе! авесаломе сине мој, сине мој!“ (2 сам 18, 33) затим долази фаза негирања: „не! то не мо- же бити!“ по правилу, за преживљавање ове фазе човеку треба од неколико дана до не- колико месеци даље долази оно што кризни психолози називају фазом трговања или компромиса (попричаћемо о томе мало касније) и четврти период је период туге (депре- сије), после којег, на крају, долази смирење (прихватање) од тренутка кад се тајсијин свет поделио на „до“ и „после“, прошло је четири месеца то значи да се сада, временски, она вероват- но налази у фази „трговања или компроми- са“ упркос тако непријатном називу, он од- ражава суштину онога што се дешава: особа је убеђена, чак је у опасној заблуди, да се све још може исправити чини јој се да се само треба напрегнути и све ће се вратити на сво- ја стара, срећна места сасвим интуитивно, људи далеки од цркве, почињу да предузи- мају све могуће покушаје да угоде својим залуталим половинама, криве себе у оном што се десило, обраћају се психолозима и пријатељицама али тајсија је оцрковљена православна хришћанка, за њу је обраћање богу – је- дини могућ и природан пут тајсији је на- нет невероватно снажан ударац коме нико не би могао одолети у жалости је човек слаб, његово срце није мирно, и вибрира страстима и то је јасно! али овде се могу скривати искушења – долази време за „тр- говину и компромис“, односно, у суштини, тражење излаза из кризе: ако ја учиним не- што како треба, сигурно ћу добити оно што желим из тајсијиног писма: „ја се неуморно, и сама и у храму молим за њега ја молим од господа милости божије за сина његовог за- блуделог, опроштаја и спасења за њега гре- шног, светлог и доброг, али палог у ђавољу мрежу“ „ја се усрдно молим за душу мога супруга нисам љута ни на мужа ни на ту несрећну же- ну кроз коју су дошла искушења и жалости у нашу породицу господ нека им опрости! за- хваљујући нашем милостивом господу, ја сто- ички подносим све непријатељске ударце и настављам да се усрдно и са сузама молим за дарованог ми супруга у кући увек горе све- ће, кандила, тамјан увек читам молитву по договору, идем на јелеосвећење“  извор: https://valaamru/publishing/22415/ превод: радмила благојевић, православна породица, децембар 2018 наставак текста у следећем броју писма са острва валаам јануар / фебруар 2019 47 крајем 2018 године, уочи празника све- тог спиридона чудотоворца, упокојио се после многотрудног живота у својој 48 години брат братислав перошевић – бра- ца његових последњих 20-ак година биле су испуњене својеврсним мучеништвом (од преласка из родног урошевца у краљево, а потом у београд) проузрокованим болешћу која је неумољиво напредовала, да би га по- сле једног јаког можданог удара потпуно ве- зала за кревет и последњих година потпуно онемела просечан човек, рекло би се, тешко да може и замислити каква је то мука, кад хо- ћеш нешто да кажеш својим ближњима, а не можеш, а при томе остала је покретна само једна рука, којом је страдалник писао или ку- цао поруке но, оно што чини још особенијим животни пут братислављев је његова блиска духовна веза са светим николајем велимиревићем, сећање посмртно словце за једног необичног мисионара небојша ћосовић браца крај гроба патријарха павла (из породичне архиве породице перошевић) 48 1 / 2019 која се није прекидала скоро 20 година, већ се само продубљивала и окрепљивала за подношење крста тешке болести и окретање једином на потребу многосилно николаје- во дело је дубоко надахњивало, поучавало и оно немогуће људском разуму претварало у могуће верујућој души тако је неуморни брацин духовни елан покренуо много људи на стварање обимне и јединствене четворо- језичне dvd – монографије са називом „жи- вот и дело св николаја жичког и охридског“, по завршетку које су пресахле телесне силе овог доиста необичног мисионара брат бра- ца је неуморно посећивао храмове, док је колицима то могао (волео је особито да оде до манастира лелић и ћелија, где му је био незаменљиви сапутник г мирко тепавчевић, који га је дочекивао и пазио на недељним и празничним литургијама), строго је постио и причешћивао се духовни подвиг га је др- жао увек изнад свакодневних болова и бри- га свих ових година над брацом је неуморно бдела мајка винка, и браћа синиша и радуле овде још неку реч о горе поменутој елек- тронској монографији: рад на њој је био ви- шегодишњи, напоран, али испуњен и нека- квом тихом радошћу духовног напредовања братислав је ударао на болест духовним под- вигом, и као да више није осећао земаљске болове захвалили бисмо се и свима, знаним и незнаним, који су помагали колико су могли у обликовању монографије и тиме уградили себе у ово вредно дело обнове наших душа на ветровитој и суморној орловачи је преко 200 душа испратило земне остатке братислава перошевића, а ми сада моли- твено подржавајући пут његове душе ка небеским становима, не можемо, а да се не сетимо дирљивих речи епископа иринеја добријевића: бог да прими нашег доброг и драгог брацу у његовом царству! сада може чак и да лети са анђелима без својих колица заиста беше добрица прави верник вечан му спомен! аутор је био брацин сарадник на изради dvd-монографије живот и дело светог ни- колаја жичког и охридског  сећање православни мисионар је пре тачно седам годи- на, у броју 323 (јануар/фе- бруар 2012), објавио текст о животу и мисионарском труду братислава-браце перошевића часопис се може бесплатно преузети у електронском (pdf) фор- мату са интернет адресе мисионарспцсрб, тако да се читаоци који нису чи- тали тај текст могу упозна- ти са ликом и делом брата браце који је, како се у за- кључку наводи, био „суд са- вести сваком хришћанину који је заорао бразду на по- љу мисије цркве“ браца током израде монографије (из породичне архиве породице перошевић) јануар / фебруар 2019 49 када је 1996 године протојереј-ставрофор љубодраг петровић добио благослов од тадашњег патријарха павла да обнови вер- ско добротворно старатељство, кренуо је ни од чега ушао је у празне просторије, од бив- ших парохијана и пријатеља добио сто и не- колико столица и полако, временом, почео да попуњава простор инвентаром паралелно је успоставио везе са добронамерним људима разних вокација који су били спремни да се жртвују за свој народ и цркву, те да одвоје време за волонтерски рад у вдс-у делатност вдс-а је била поде- љена у осам секција једна од њих је била верска просвета требало је осмислити како да садржајно и функционално рад секције бу- де оптималан на дуже време од почетка се кренуло са организовањем пре- давања и одржавањем промоција књига у сали српске патријаршије у београду, на различите богословске теме у којима су уче- ствовали људи свих профила, од студената, професора до лекара, као и бројни угледни људи из јавног и културног живота београда и србије како је отац љубодраг имао богато иску- ство из парохија у којима је службовао, по- готово из мисионарске школе при храму светог александра невског, коју је основао, изградио и био њен стуб и ослонац, сви су се радо одазивали да гостују он је успевао да дâ нарочиту врсту озбиљности тим пре- давањима, али је увек био спреман и да се на оригиналан и њему својствен начин нашали одазив је био велики јер у то доба мисионарски рад при парохијама архиепископије није био развијен у учионици вдс-а, недељом у 19 часова, била је организована три- бина за младе, углавном студен- те, на којој се поред богословских тема разговарало и о животним проблемима ту су се склапала ле- па познанства и пријатељства, не- колицина је окончана кумствима, а нека браком у поподневним часовима, радним данима, одржавани су часови страних језика, а суботом пре подне часови математике, фи- зике, хемије и српског језика наставници су бирани по људским и хришћанским мерили- ма у вдс-у смо свих ових година имали (а и са- да, уз божију помоћ, имамо) наставу страних језика – црквенословенског, руског, енглеског, француског и грчког у просторијама верског добротворног ста- ратељства је деловала и дечија уметничка милосрђе како је отац љубодраг имао богато искуство из парохија у којима је службовао, поготово из мисионарске школе при храму светог александра невског, коју је основао, изградио и био њен стуб и ослонац, сви су се радо одазивали да гостују ресор верске просвете при верском добротворном старатељству наставници по људским и хришћанским мерилима ратко канлић и небојиша мишевић 50 1 / 2019 школа за анимацију познатија под именом „душа“ која је окупљала велики број деце и стручњака из области анимације, цртања, ва- јања, света музике и филма школа је иза себе оставила један прелеп пројекат у виду ани- мираног филма који је посвећен светом де- споту стефану лазаревићу и граду београду у последњих неколико година у парохија- ма престоног града се редовно врши катихе- зација верника што је увелико допринело да се, сасвим природно, рад ресора за верску наставу преоријентише на помоћ у савлада- вању школског градива та чињеница је ите- како добро искоришћена да се помогне деци која себи не би могла да приуште плаћање додатних часова захваљујући добром семену које је прота љуба посејао и људима који су му помагали на његовом путу, данас његовим стопама и са његовим благословом ходају и раде многи професори, студенти, волонтери и сарадни- ци заједно са свим запосленима у вдс-у, а ко- ји инспирацију налазе у протиним саветима и поукама  наставиће се милосрђе јануар / фебруар 2019 51 горненски женски манастир руске духов- не мисије у јерусалиму је смештен у обла- сти еин-карем, 4 километра југо-западно од јерусалима у ову брдовиту област је, након јављања светог архангела гаврила (празник благовести), дошла из назарета пресвета богородица ту се сусрела са рођаком, пра- ведном јелисаветом, мајком светог јована крститеља, са којом је поделила радосну вест о будућем рођењу спаситеља (лк 1, 39–45) након овог догађаја, пресвета бого- родица је узела воду са извора еин-карем овај извор и данас постоји у центру села еин-карем због сећања на овај догађај, у непосред- ној близини овог извора воде, изграђен је света земља у знак сећања на сусрет пресвете богородице са праведном јелисаветом, мајком светог јована крститеља, у центру села еин-карем изграђен је горненски манастир око 1882 године горненски манастир, еин-карем јелена јонић горненски манастир, еин-карем јерусалим, (извор: wwwsoboryru) 52 1 / 2019 горненски манастир око 1882 године руски архимандрит антонин капустин, шеф руске црквене мисије у светој земљи, је 1881, купио две куће и велику плантажу масли- на на овом месту пошто је у то време све- та земља била веома посећена од стране руских ходочасника, архимандрит антонин одлучује да ове две економске куће претво- ри у конаке за смештај ходочасника убрзо и ове две куће постају тесне за велики број људи, и архимандрит гради још две куће на истом имању у те две нове куће се усеља- вају руске монахиње и архимандрит добија благослов од руског патријарха, те једну од кућа проширује и претвара у манастир о антонин доноси одлуку да су сви ходоча- сници који желе да се настане у еин-каре- му обавезни да од својих пара купе околну земљу на којој ће направити кућу и свој мали врт око куће тако је за непуних 20 година око манастира никло читаво насеље кућа, а манастир због тога нема своје пратеће згра- де са монашким келијама, већ уместо њих има мале куће које се расипају широм брда изнад села еин-каррем, у којима живе мана- стирски становници први камени храм манастира је сагра- ђен почетком 1882 године, а освећен мар- та 1883, у част сусрета пресвете богороди- це са праведном јелисаветом већ наредне године у горненски (горњи) манастир је из града казања стигла икона пресвете бого- родице за коју се још у то време веровало да чудотвори и заиста, уз јаку веру и моли- тву верних, икона је спасила целокупно сестринство манастира од епидемије коле- ре која је крајем 19 века харала по палести- ни, и захваљујући том догађају, манастир је назван у њену част иконостас, плаштаницу, сасуде и иконе су у манастир из русије донеле монахиње мана- стира централна икона на иконостасу пред- ставља господа исуса христоса са трновим света земља извор воде, чесма пресвете богородице, еин-карем: (извор: wwwsoboryru) горненски манастир, еин-карем јерусалим (извор: wwwsoboryru) јануар / фебруар 2019 53 венцем на глави њу је иконописао архиман- дрит антонин испред храма се налази каме- ни стуб од куће праведног захарије и јели- савете десно од улаза је камен са којег је, по предању проповедао јован крститељ архимандрит антонин је издејствовао да се успостави посебан празник „целивања“ у знак сећања на посету пресвете богоро- дице својој рођаки праведној јелисавети указом синода од 5 августа 1883 године овај празник ће се убудуће празновати 30 марта (12 априла по старом календару) уколико благовести не падну у дане стра- сне седмице празник се одлаже до четврт- ка светле седмице или на дан живоносног источника по традицији, икона благовести из цркве сабора свете тројице, сваке године се за овај празник доноси на извор воде у селу еин-карем, где је монахиње горненског манастира радосно дочекују након молеба- на и звона, почиње свечани улазак иконе у манастир под целог храма монахиње мана- стира посипају цвећем, а потом се уноси икона и ставља на постоље у центар наоса на икону се наслања игумански штап како је пресвета богородица боравила код пра- ведних захарије и жене му јелисавете три месеца, ова икона у спомен на тај богороди- чин боравак у еин-карему, остаје три месе- ца у манастиру све до 24 јуна, односно дана рођења јована претече, када се свечано враћа у цркву сабора свете тројице, руске духовне мисије у јерусалиму сестринство манастира се увећавало, број ходочасника је из године у годину бивао све већи, и 1911 године је започета град- ња већег саборног храма, која је прекинута 1914 године због избијања i светског рата изградња саборног манастирског храма је настављена тек 2003, по иницијативи начел- ника духовне мисије, архимандрита јели- сеја под руководством новог начелника духовне мисије, архимандрита тихона, 2007 је завршена изградња храма управо на јуби- ларној прослави 160 година постојања руске духовне мисије у јерусалиму молитвеном службом приликом освећења новог храма началствовао је патријарх јерусалимски и све палестине теофил iii на манастирској земљи у близини горнен- ског манастира се налази и пећински храм посвећен јовану крститељу који је освештан 1987 године  света земља уношење иконе пресвете богородице у горненски манастир, (извор: rusdmru) 54 1 / 2019 манастир ксенофонт се налази на самој обали мора између манастира дохи- јар и манастира светог пантелејмона слави празник светог ђорђа по предању које је забележио барски, у манастиру су прво живели срби и бугари када је тамо боравио 1726, затекавши троји- цу-четворицу монаха (од којих је само један био свештеномонах), правило се читало на словенском, а видео је и много српских и бугарских књига (грчких мало) сава хилан- дарац каже да је „манастир прво засновао ксенофонт, неки српски војвода (иначе исто- ријски непозната личност)“, па је по њему и добио име грчки писци не помињу то преда- ње, ни да је у ксенофонту било словенских калуђера преподобни ксенофонт је пот- писао један акт проте јована из 991 годи- не и још да је ксенофонтов брат био неки теодор, којег је свети атанасије исцелио у милопотаму друга легенда говори да је овај преподоб- ни светитељ живео у 6 веку и да је саградио мали храм светог димитрија, на атосу али у историјским документима стоји написано да је овај светитељ живео у време византијског цара никифора iii вотаниата у једном доку- менту, из протата свете горе из 1083 године, пише да је у манастир монаха ксенофонта пристигао заповедник византијске флоте никифор стефан, који се у овом манасти- ру замонашио и касније постао игуман под монашким именом симеон, а који је много допринео да се манастир обнови и проши- ри он је све то плаћао својим новцем као света гора оно што издваја овај светогорски манастир од других је то што се он први одрекао идиоритмијског начина живота и вратио у киновијски, у складу са писмом цариградског патријарха гаврила iv немања јонић манастир ксенофонт јануар / фебруар 2019 55 и новцем који му је цар никифор вотаниат слао управо у ово време, манастир ксено- фонт је стекао највеће површине свете горе од којих су многе биле економске, и постао „права кошница калуђерске предузимљиво- сти“ на основу овога се може претпостави- ти да је манастир био економски веома јак све до доласка османлија на свету гору и њиховог освајања цариграда, па је у трећем уставу свете горе, манастир био на осмом хијерархијском месту међу светогорским манастирима даља историја манастира ксенофонт се не разликује много у односу на историјат дру- гих светогорских манастира тако је и овај манастир много страдао од упада гусара, затим пожара, а напослетку и од великих турских пореза, што је довело до тога да у једном моменту буде и напуштен, али на сре- ћу краткотрајно током 13 века, обнову овог манастира помагали су византијски цареви, током 14 века српски краљеви и цареви, а током 15 и 16 века прекодунавске војводе, великаши и руски цареви оно што издваја овај светогорски мана- стир од других је то што се он први одрекао идиоритмијског начина живота и вратио у киновијски, у складу са писмом цариград- ског патријарха гаврила iv, 1784 године зна- чајну улогу у овоме је одиграо кавсокаливиј- ски монах пајсије са митилинија, који је дао и лична финансијска средства да се обнови и прошири манастир ксенофонт ове актив- ности су снажно финансијски подржали и архимандрити константин и захарије, који су у улогама таксидиона посећивали многе прекодунавске земље и прикупљали новча- ну помоћ за обнову овог манастира обнова је ишла својим добрим током, све док се није десио катастрофалан пожар 1817 године у којем је изгорео већи део манастирског комплекса заједно са библиотеком и скоро свим старим списима и књигама, трпезарија и већи број монашких келија монаси се нису предавали: јака воља и чиста вера их је даље водила ка новој обнови међу њима је био и митрополит самаковски филотеј који је прикупио вели- ку количину новца за обнову, напустио је своју епархију и остатак живота провео у ксенофонту као обични монах његов рад је наставио игуман манастира никифор са евије тако је данашњи католикон саграђен у периоду 1809–1819 године у северном делу порте овај католикон је величанствених архитектонских решења и уједно је најве- ћи манастирски католикон на светој гори у њему је и прелепи мермерни иконостас који света гора са ксенофонтске славе (извор: wwwamengr) 56 1 / 2019 се по лепоти издваја од осталих мермерних иконостаса какви се могу наћи у православ- ним манастирима католикон није фреско- писан, осим појединих трагова вероватно неуспелих покушаја у започињању ослика- вања великих представа из светог писма ип

Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се