-ВАРИЈАЦИЈЕ-

Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... као и исократ, сенека је сматрао да слободне вештине (код исократа су то предмети општег образовања) предста- вљају увод за философију најексплицитнији од хришћанских писаца у дефинисању свога става у погледу користи коју пружа enkyklios paideia био је климент александријски он мање – више редовно користи наве- дени израз уз мање варијације тај тер- мин је у његово време, а и касније, био устаљен да означи систем знања који чини класично образовање почетком 5 века после христа ретор марцијан капела из картагине је у поеми свадба меркура и филологије установио седам слободних вештина, то су: граматика, реторика, дијалектика, аритметика, музика, геометрија и астрономија тиме је дефинитивно окончан спор око тога које науке спадају у вештине достојног слободног човека, чиме је и ,,створена основа школског образовања за време укупног трајања средњовековне хри- шћанске цивилизације” прве три вештине од 9 века после христа називају се скупним изразом trivium, а последње четири вештине (математичке) боеције (480-524 после христа) назива скупним изразом qua- drivium у trivium-у се налазе вештине којима је предмет изражавање мисли (verba), а у quadrivium-у оне вештине које проучавају ствари (res) из слобод- них вештина искључени су сликарство, вајарство и остале занатске вештине римљани су, у склопу своје културне хеленизације, овај образовни систем назвали латинским именом artes libera- les, који је установио цицерон и који остаје у употреби до краја антике, а на западу кроз цео средњи век једно од сведочанства које показује какво су хришћани имали образовање налази се у писму које је василије при- мио од ,,разборитих људи који су своју зрелост изградили љубећи бога” у василијево време разборитом особом се сматрао философ који поседује праву мудрост, а у каснијем периоду особа која поседује реторско образовање благонаклон однос према хеленској цивилизацији хришћанима је био нај- прихватљивији управо у сфери тради- ционалног хеленског образовања при- хватање хеленског школског програма често је једини показатељ да је неки ста- рохришћански аутор имао позитивно схватање о улози хеленског образовања на формирање целовите хришћанске личности чак и најфанатичнији старо- хришћански критичари хеленства су признавали потребу образовања у духу хеленске образовне традиције аутор је службеник одељења монографских публикација народне библиотеке србије у васи­ли­јево време разбори­том особом се сматрао фи­лософ који поседује праву мудрост јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а интелектуалац који себе уцркови и оцрквени представљаће у мисији цркве драгоцјеност он је, прије свега, човјек и вјерник цркве, али са већима и јачим квалитетима и капацитетима, које мобилише и усмјерава на добро цркве, а тиме и своје интервју водила: милана ивковић п ротојереј-ставрофор проф др димитрије калезић је личност свестраних интелектуалних квалитета у подручја његовог рада и интересовања спадају религиозна фило- софија, систематска теологија, историја културе више од четири деценије отац димитрије је професор: свој радни век започиње у богословији у сремским карловцима (где је предавао филосо- фију, догматику, апологетику и цркве- нословенски језик), а потом исти наста- вља на православном богословском факултету у београду (на коме је и док- торирао и у једном периоду био декан) све до пензионисања данас активно предаје на православном богословском факултету у фочи и музичкој академи- ју у источном сарајеву његов начин професорског рада, који карактеришу оригиналност у приступу, критички интервју са протојерејем-ставрофором проф др димитиријем м калезићем интелектуалац у црквеном животу 32 l православни мисионар l 1/2010 начин размишљања и изражена мулти- дисциплинарност, препоручују га као одличног саговорника за тему броја овог православног мисионара z како бисте ви одредили оно што се подразумева под појмом интелектуа- лац? - под интелектуалцем подразумије- вам човјека који има више атрибута, али је интелигенција доминантна; ту су још осјећања, жеље, способности вла- дање собом окренутост свијету ври- једности, али то није редовна појава јер ово, као и прилагођавање средини, а исто тако и одударања од ње - зависи од њега као типа, а ту су и његови афини- тети зато је интелектуалац ријетко кад утопљен у средину из које је поникао и у њој живи, него има нешто своје и посебно честа је, готово редовна, поја- ва да он одскаче или можда одудара од своје средине, чак и уско породичнога, рођачкога и пријатељског круга дру- штвено, он се издваја као несхваћен солиста у понашању и мишљењу zкоју улогу по вама интелектуалац треба да има у мисији цркве? - интелектуалац који себе уцркови и оцрквени представљаће у мисији цркве драгоцјеност он је, прије свега, човјек и вјерник цркве, али са већима и јачим квалитетима и капацитетима, које моби- лише и усмјерава на добро цркве, а тиме и своје он, такав, способан и мар- љив, али не робусан него опитомљен, када буде ангажован за добро цркве, а тиме и своје - и саборно и лично, може да дâ, резултата више но других пет или десет људи; а посебно је ако буде већега броја следбеника резултати ће бити цркви и другима у цркви велики и корисни, а њему и тима истима другим - благотворни сви ће они - ко више ко мање, са отварањем даљем напретку и разрастању - стећи нови квалитет лич- ности и живота, знања и осјећања, и испуњаваће их психологија топле инти- ме, милости, пријатности и радости, према свима и свакоме, а то су благодат- не струје које од бога теку и зраче, и они их упијају, усвајају и њима живе - сви лично и заједнички та нова радост сада испуњава живот, и то је виша реалност, квалитетом високо изнад просјечности zда ли сматрате да можемо говорити о мисији цркве према интелектуалцима? - да, свакако интелектуалац је пород и дијете природе, која је у сфери цркве; он је њој окренут и отворен, а то значи спре- ман и способан за примање њенога благо- датног давања али, ту није крај његово урастање у црквену заједницу благодате- не саборности, а не само у заједницу био- лошке и крвне сродности, иде до иденти- фикације - личне: његова појединачна личност налази свој идентитет у саборној заједници цркве и њиме у њој активно живи такав је био случај у историји цркве: извјесни свети оци су учили шко- ле паганске - неки као хришћани, а неки су тек по њиховом завршетку крштени јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 33 т ема бро ј а практично, они су себе, тако обогаћене и изграђене, привели олтару цркве и тај- ном светога причешћа препородили и обогатили себе вишом вриједношћу, па и своје знање, имање и друго, јер је хри- шћанство религија која искупљује, спаса- ва, освећује, а не урнише и проклиње; оно што јој не приђе, што се издвоји и отпадне - то остаје ван спасења и облаго- даћења, јер је то простор профани (ван ограде – pro fanus, profanum - профано несвето); може да буде чисто природна хуманизација, можда и неутрално, и ођа- вољење - свакако инатно, одбојно, зло то је ван цркве zкако видите улогу интелектуалца у улози посредника између културе и црквеног предања? - култура је животна, мисаона, дјелат- на пракса црквена; то јој значи и каже само име: латинска ријеч collо (обрађу- јем, обдјелавам, његујем) ушла је као основ у ријеч култура зато је потпуно ван паметно замислити бескултну културу то је contradictio sine qua non пренесено на раван нашега словенског језика и њего- ва саопштавања и комуникације то је - обред: оно што се обређује (обредно) али, није могуће ни замислити неки необредни обред или бескултну култу- ру; то је деманти самога себе код појава у сфери културе постоји спољни стил и ред, боја и тон, поступак и корак али је унутрашњи садржај њена бит и он се кроз ово оспољашњује зато, формално, култура, садржински сиро- машна и празна је - деманти и обмана коме треба тај формализам, сем ономе ко жели и ко хоће да буде варан? такав интелектуалац, окренут унутра- шњима недогледним дубинама, и обога- ћен њиховим нетварним садржајима светиње ураста у предање цркве и даље га шири и проноси кроз вјекове и нара- штаје које накалемљује на цркву као чокот, па кроз њих струје нови препо- рођајни животни сокови zправослвни руски философ и теолог павле евдокимов је писао о канонизацији научни- ка која произилази из чињенице да сваки нучник службом „царског свештенства“ кроз науку прославља име божје шта ви мислите о томе? - ваше питање је двојно, двополно: једном својом половином широм отва- ра врата неодговорности, злоупотребе и сл, и свакако је у разлазу, са царством небеским које је за цркву крај: не крај -завршетак, него крај - циљ, испуњење кроз своју службу „царског свештен- ства“ многи научници су се показали стварно као велики вјерници, који у природи, речено стихом његоша, виде свуд трагове твога (боже) присуствија“; али има и научника дубоких вјерника пантеиста који су поклоници природе, а природа је ипак твар коју они истражу- ју, објект који је створен, а не субјект, поготово не субјект - творац да је при- рода тварна простор богојављања и богооглашавања то је толико пута рече- но у псалтиру да нема никаква разлога да се то коментарише, јер не добија се тиме ништа ново; то је, једноставно, потврда већ познатога става али кога ће црква уврстити у ред и хор светих, ту се испољава њена саборна свијест личност тога лица треба да што интим- није приљуби натприродни морални закон, и његовог законодавца, и то је све у надлежности цркве - заједнице бога, анђела, светих као и црквене саборности на земљи и историји црква премјерава колебања и доноси, као и догматске формулације, у сагласности са светим духом то је искуство цркве које је гарант и меритум одлука сабор- ности, па и о овоме питању 34 l православни мисионар l 1/2010 интервју са доц др родољубом кубатом интелектуалци у цркви и друштву р одољуб кубат је рођен 23 јануа- ра 1969 године у босанском гра- хову, где је завршио основну и средњу школу богословски факултет српске православне цркве у београду је уписао 1991/92 године, а дипломирао је 1996 године исте године је уписао постдипломске студије немачки језик и савремену западну библистику је изу- чавао у сибињу (румунија), а 1997 године добија реновабисову стипендију и уписује римокатолички теолошки факултет на вилхем универзитету у минстеру (немачка) за време студија у минстеру (1997– 2000 године), углавном се бавио библиј- ском теологијом старог и новог завета као и учењем старо-јеврејског језика магистарски рад на тему: „човјек у ста- ром завјету (основи старозавјетне антропологије)“ одбранио је 12 децем- бра 2000 године научно-наставно веће интервју водила: милана ивковић интелектуалац је човек који разви­јајући сопствени дух, у би­ло којој сфери жи­вота, изди­же лични жи­вот и жи­вот ши­ре заједни­це (друштва) на ви­ши ни­во жи­вљења јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а богословског факултета српске право- славне цркве изабрало га је 29 маја 2001 године за асистента на катедри свето писмо старог завета докторску тезу под називом „анђео господњи у старом савезу“ одбранио је 2005 године, када постаје и доцент на катедри свето писмо старог завета (универзитет у београду, православни богословски факултет области истраживања доц др родо- љуба кубата су стари завет и библијска херменеутика (библиографија) zкако бисте ви одредили и у неколико речи описали оно што подразумевате под појмом интелектуалац? – то је, пре свега, човек кадар критич- ки и концептуално да мисли интелек- туалац је човек који развијајући соп- ствени дух, у било којој сфери живота, издиже лични живот и живот шире заједнице (друштва) на виши ниво живљења z коју улогу интелектуалац треба да има у мисији цркве? – црквени интелектуалци су у цркви једини кадри да концептуализују и аде- кватно уобличе богато црквено преда- ње и да га у препознатљивој и прихва- тљивој форми представе као хришћан- ски модел живота такве захтеве не може да испуни само „проста вера“ или „чисто срце“ наравно, да би се концеп- туализовало и уобличило вековно иску- ство, потребно је критичко промишља- ње како сопствене позиције, тако и времена у којем живимо zда ли сматрате да можемо говорити и о мисији цркве према интелектуал- цима? – интелектуалци би требало да чине основну компоненту друштва, погото- во у смислу креирања и осмишљавања друштвених токова то је свакако кључ- ни разлог због којег би проповед еван- ђеља требало усмерити у правцу инте- лектуалаца међутим, да би се уопште могло разговарати са интелектуалцима, потребно је ући у дискурс савременог човека улазак у интелектуални дискурс не значи само језичко прилагођавање, него и знатно више zкако видите улогу интелектуалца у улози посредника између културе и црквеног предања? – механичко или спољашње посред- ништво мислим да није могуће сусрет културе и цркве могућ је само у души човека црквени интелектуалци би тре- бало да буду активни творци и реципи- јенти културе то је основна претпо- ставка могуће нове христјанизације савремене културе ако погледамо у сопствену прошлост, видећемо да су највећи богослови цркве уједно били носиоци тадашње културе – њихове културе (василије велики, григорије богослов, григорије ниски, јован зла- тоуст и др) они су били у култури и у цркви, и само је тако била могућа инкултурација еванђеља у јелински свет то је био дубоко унутрашњи про- цес у овом контексту отачки пример интелектуалци би требало да чи­не основну компоненту друштва, поготово у сми­слу кре­и­рања и осми­шљавања друштвених токова 36 l православни мисионар l 1/2010 може нам послужити као парадигма јелинску културу, коју је створио грчки геније, изнутра је прожело еванђеље тако су античке базилике постале хри- шћански храмови, празник непобеди- вог сунца заменио је божић – атина је уступила место јерусалиму то је било могуће јер су тадашњи хришћански интелектуалци познавали платона, аристотела, јелинске песнике и грама- тичаре; познавали су античку реторику, науку и уметност тај свет је био њихов свет истовремено, дубоко у себи су носили хришћански етос и били деца цркве христове с друге стране, инте- лектуалци изван цркве стварају и опле- мењују културу, као што су то некада чинили јелински философи, песници, научници и др то је улога и данашњих интелектуалаца, док је улога теолога да активним учешћем у животу света инкултуришу еванђеље у савремену кутуру zправославни руски религиозни фило- соф и теолог павле евдокимов је писао о канонизацији научника која произи- лази из чињенице да сваки научник службом „царског свештенства“ кроз науку прославља име божије, тј да свој истраживачки рад претвара у место богојављења шта ви мислите о томе? – та мисао ми је блиска доцент родољуб кубат са својим студентима на православном богословском факултету често покреће различита савремена питања доводећи их у везу са православним богословљем, подстичући студенте на критичко размишљање у духу предања цркве јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а служба интелекта бог је извор и мери­ло знања он је творац свега, па и човека, његовог разума, моћи разми­шљања, стварања концепата он је исти­на и мери­ло исти­не многи су удови једнога тела, као што су и многи таланти једно- га човека разуме се по себи да се то односи и на тело христово, којег смо удови и којем, својим талантима, служимо руководећи се у служби њему његовом сугестијом да кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте то је универзални метод напредовања и опхођења у заједници светих – цркви христовој – телу њего- вом придржавајући га се, ми сопстве- ном свакодневицом изражавамо привр- женост двема христовим заповестима – љуби бога свога и љуби брата свога – чиме и потврђујемо своје утемељење у том истом телу како свако ко каже да љуби бога, а мрзи на брата свога лаже и лицемеран је у свим делима својим, тако и хришћа- нин разуме да своју службу богу иска- зује управо кроз служење ближњима како је однос са богом основа живота, тако је и служба ближњима потреба јед- ног таквог живота, којим се човек срцем окреће богу, а ухом својим ка потреба- ма ближњих – свагда спремне деснице не би ли се нашао богу своме / брату своме ми, дакле, имамо целовит живот ако познајемо извор живота ми позна- јемо истину ако хоћемо да будемо њој исти, да будемо њоме и у њој и, напо- кон, ми познајемо бога ако жудимо да свештеник угрин в поповић 38 l православни мисионар l 1/2010 будемо као он и сами живећи за друге, остварујући се са другима и кроз друге ако тај живот није и наш живот, ми још не знамо бога ми можда само знамо неке чињенице о њему – закључак је јед- ног епископа, чију службу изражава управо његов интелект, док он сâм, сво- јим животом, позива друге том телу сведочећи собом, сопственим таланти- ма, радосну вест јеванђеља христовог треба знати да знање и истина нису нешто концептуално, већ лично наша питања шта је истина и шта је знање остаће без одговора тек када се запита- мо ко је истина, ко је извор знања, можемо се надати одговору по­зна­ти бо­га имати знање, значи познати бога он је извор и мерило знања он је творац свега, па и човека, његовог разума, моћи размишљања, стварања концепата он је истина и мерило истине ми познаје- мо истину кроз једну истиниту лич- ност исуса христа, истинитог бога и истинитог човека то није сазнајна колико творбена истина: ја сам пут, истина и живот христа познајемо кроз свето писмо и његове сведоке – чланове цркве, уче- снике предања тако и ми заиста позна- јемо бога, познајемо христа ако живи- мо по светом писму побожан живот не значи строго поштовање неке прописане листе дозво- љених и забрањених делатности, већ тежњу да – у својим особеним околно- стима – суштински (а не формално) живимо онако како је христос живео у својим особеним околностима то је подвижнички живот патријараха и све- титеља божијих на који смо сви позва- ни – да га остваримо живећи у складу са својом врлином и са својом посебно- шћу унутар заједнице причасних бог је живот бог је љубав живот и љубав су једно исто живот је у љубави и љубав је животворна бог целог себе, све што јесте, има и може, живот свој, духа свог – духа светога, духа живота, љубави, мира, радости и светости, вечно дарује сину, изражава себе кроз сина он и ствара све кроз сина у духу светоме тако све живи њиме нема другог живота осим његовог живот свакога и свега другог је његов живот на дар, његово даровање себе нама вера у то – и живот њоме – прихвата се свесно и вољно и стога мора бити расветљена, објашњена и понуђена како апостол павле каже: „а како ће чути без проповедника?“ зато христос опуномоћује своје ученике да буду учи- тељи призивајући их да буду његови сведоци бог је открио себе кроз сина свога – лично, његовим речима и дели- ма – и зато су његови сведоци призва- ни да предају ово сведочанство својим животом, властитим талантима, наред- ној генерацији да би и они који га нису срели лично могли прихватити ту веру сведока као своју тако су хришћани у сваком нараштају призвани да буду учитељи – сведоци пошто целовито обраћење човека и, затим, свакодневно сведочење вере јесте уистину мерило имања и искрености те вере, што нас поново враћа талантима, односно нашем начину сведочења вере израже- ног њима као што апостол павле мудро савету- је своју паству да се не труди да буде оно што није, већ да се ангажује у оствари- вању и усавршавању у ономе што јесте, да рука не завиди нози или ухо очима, тако исто и данас – насупрот глупости, посрнулости и промашености – стоји реч божија, као и људи који је објављу­ јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а ју, чија је служба да својим талантима изразе вољу божију у времену у којем су – припремајући њоме човека за сусрет са богом у времену у коме живимо, човек, поземљени и посрнули, постао је среди- ште и мерило свега у богословљу зна- ње божије није више лични сусрет са њим, то јест прихватање његовог само- откривања, најављеног, протумаченог и описаног у светом писму и посведоче- ног од верника данас је оно постало плод човековог самосталног рационал- ног труда христос обитава у нама када смо ми укорењени у љубави познање љубави христове води испуњењу свом пуно- ћом божијом, води нашем остварењу као људи, нашем обожењу моћи воле- ти као што је он волео нас је и извор и смисао и циљ знања – деловања познање бога је прихватање, образо- вање, сведочанство, искуство, сарадња и заједништво а то познање се заснива на интимном односу бога и човека, човека и човека, човека и бога, које се, даље, пројектује на целокупну твореви- ну чинећи је делом тог односа и тог сазнања, човек је собом утврђује у веч- ности потврђујући себе као господара твари и круне стварања веома је битно разумети да познање бога није само једнострани, индивиду- ални, рационални труд, нешто статич- но и концептуално што се може, а и не мора усавршавати и остваривати мимо других и насупрот твари, већ да је оно догађај заједнице литургија којом началствује један, који је, опет, незами- слив мимо других, мимо другог и као што је човек првосвештеник твари, и као што је епископ началствујући литургији, тако треба разумети да и они који објављују реч божију, који је својим интелектуалним талантима тумаче и адаптирају човеку, а ради самог човека и његовог развоја, морају бити препознати као такви и од стране заједнице прихваћени, потврђени као такви не би ли њихов интелектуални труд и рад постао и био – догађај зајед- нице такав однос се мора остварити како би се превазишла погрешна, а сада већ устаљена подела на теорију и прак- су, теоријско и практично знање –инте- лектуализам, који се даље оличава у такозваној „кабинетској теологији“, и народско веровање, које се даље изра- жава у обичајима, неретко и отвореном сујеверју не би ли се те поделе превазишле и не би ли заиста, а свим срцем својим и од свега ума свога, изистински љубили јед- ни друге и једнодушно исповедали, мора- мо најпре бити у том телу, освестити и множити сопствене таланте како бисмо били у могућности да и у другоме пре- познамо тај исти процес остварујући тако напредовање једне личности као напредовање свих; потврђујући, тако, сопствени живот као литургијски живот којим, као и на догађају литур- гије, иако началствује један, сви служе остварујући се управо тим препознава- њем као удови једног тела, једне цркве – богочовечанског организма, којем је глава христос, а ми сами тело познање љубави хри­стове води испуњењу свом пуноћом божи­јом, води нашем остварењу као људи, нашем обожењу 40 l православни мисионар l 1/2010 интелектуална надградња путем интернета архимандрит кипријан керн у пастирском богословљу наводи три врсте припрема кандидата за свештенички чин – духовну, инте- лектуалну и спољашњу иако је сматра не тако важном као духовну, он заступа и доказује тврдњу да је ова припрема у сва три сегмента изузетно битна за све- штеника то поткрепљује мноштвом чињеница из историје хришћанства наводећи примере изузетно образова- них светих отаца, затим ововековних епископа, монаха и свештеника који су успешни стручњаци у појединим науч- ним областима итд свештеник треба да буде интелекту- ално опремљен, поготово у данашњем времену, када смо окружени разнора- зним интелектуалним изазовима овај век одликује невероватна разме- на информација свих врста, тако да се свештенослужитељима као представ- ницима цркве намећу различита ком- плексна питања која захтевају поткован и јасан одговор од поткованости одго- вора понекад може да зависи и прима- ње у срце христа код онога који је тај одговор поставио тако да се нама, све- штеницима, интелектуална надградња интернет је постао својевресни интелектуални изазов, и од пасти­ра – интелектуалца се очекује јаковљевско рвање са њим, на спасење оних са који­ма ступају у контакт свештеник горан живковић јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а намеће као императив ако желимо да будемо добре слуге из јеванђеља где је у свему томе интернет? прва асоцијација на коришћење интернета данас су видео-игре, соци- јалне мреже и четовање са друге стра- не, често се заборавља да је овај попу- ларни медиј уједно и једна огромна библиотека са невероватним капаци- тетима када су интелектуални садр- жаји у питању, који не само да су нам стално на дохват руке, већ се веома лако могу и претраживати и наћи нарочито се чине корисним питања која се постављају свештеницима, а на која они одговарају – што је заступље- но на неколико наших познатих интер- нет сајтова пратећи ове одговоре и питања, свештеници могу видети која се питања најчешће постављају и ујед- но се преко одговора подсећају онога што би могли нагласити у неком одго- вору сутра поменута питања могу наћи на сајту светосавље, као и на неколико интернет-форума са темати- ком православља на истим тим вирту- елним чвориштима можемо наћи пре- гршт материјала за читање – махом су то књиге и есеји које веома брзо може- мо скинути са интернета, а затим чита- ти на миру реч је о садржајима аполо- гетске, догматске, цркве- ноисторијске и сл садр- жине када је реч о интер- нет-форумима, они на којима доминирају теме везане за православље су одличан полигон за интелектуалну и сваку другу надградњу све- штеника у њима може- мо наћи прегршт зани- мљивих тема у којима се преплићу теологија и реалан живот, што може бити веома корисно у пастирској пракси подразумева се да интелектуална надградња добија пуни смисао тек када је у служби плодног и квалитетног мисионарења поменути форуми су захвални и за проширивање видика када су у питању психолошки профили људи јер се из дијалога и међусобних расправа члано- ва може много тога закључити о њима, а то знање искористити у пастирском раду сем из текстуалних садржаја, пасти- ри могу много научити и из аудио и видео-материјала којима интернет оби- интернет је постао својевресни интелектуални изазов, и од пасти­ра – интелек- туалца се очекује јаковљевско рвање са њим, на спасење оних са који­ма ступају у контакт ђакон андреј кураев је један од најпознатијих мисионара православне цркве у савременом свету, особито познат по широком образовању и познавању савремених информационо-комуникационих технологија 42 l православни мисионар l 1/2010 лује, а којих је све више и више нарав- но, говоримо о онима који се директно или индиректно баве тематиком пра- вославља ако је централна тема хришћанства – света литургија – у питању, на интер- нету можемо наћи неколико одличних интервјуа и сâм сам пуно научио из ових материјала, тако да свим свеште- нослужитељима препоручујем претра- живање видео-сервиса путем познатих претраживача, од којих је дакако најбо- љи познати google ту, дакле, можете наћи садржаје који се односе не само на литургику, већ и беседе, духовну музику на свим језицима, питка предавања, занимљиве тв-емисије, материјале који се односе на научно оправдавање ства- рања света, емисије које су дело удру- жења православне омладине (као што је, на пример, српски сабор двери итд) ако тражимо аудио-материјале, почетна станица је свакако интернет сајт радио светигоре, са кога можете скинути и преслушати обиље снимље- них емисија исте се баве широким спектром тема – заиста се може рећи да су покривене све области теологије поједина браћа и сестре су се потруди- ли да на њиховим налозима са сервиса 4shared и esnips можемо наћи веома квалитетне аудио-садржаје, што такође топло препоручујем за преслушавање интернет је постао својевресни инте- лектуални изазов, и од пастира – инте- лектуалца се очекује јаковљевско рва- ње са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт може се слободно рећи да је данас интелектуална битка хришћанства са паганством пренета из некадашњег ареопага на садашњи вир- туелни план, тако да се од свештенства и на том плану очекују спремност, зре- лост и будност н едуго после уписа у богосло- вију сазнао сам да се у храму светог александра невског у београду одржавају предавања на разне теме многи интелектуалци, укотвљени у живот и биће цркве, предавали су у парохијском дому поменутог храма, и своја искуства и знања преносили вер- ницима дарујући своја достигнућа цркви и, заиста, после неког времена се знало да се могу чути мишљења о многим савременим темама (на које су многи тражили став и мишљење цркве) ова пракса је дала плода, и чини ми се да сам тада почео да схватам да интелек- туалац своје таленте може живо да умножи у цркви увек је ту и место за критику, али и за изношење новијих запажања и истраживања, тј за инте- лектуално освежавање немања андријашевић не треба занемари­ти да превасходни циљ ми­си­онарства ни­је дари­вање и исти­цање интелектуалних исти­на, већ преношење жи­вота заједни­це која постоји у богу јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а када говоримо о улози интелектуалца у цркви, говоримо и о томе да је свако све- штено лице својеврстан интелектуалац који је дужан да поучава друге и припре- ма их за живот у светим тајнама црква је од давнина прописала пери- од катихумена, тј оних одраслих који су поверовали, а још увек нису крштени тај период се састојао од упознавања основних учења (и догмата) хришћан- ске вере, а то време је одликовало усрђе у присуствовању и активном учество- вању у богослужењу, првенствено литургији господње речи мт 28,19 („идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“), као и мк 16,15 („и рече им: идите по свему свету, и проповедајте јеванђеље сваком створењу“), указују на то да оне који приступају цркви тре- ба прво научити, па тек онда крстити провере знања су у старо време биле су ригорозне (лат scrutinia) катихиза- ција се није исцрпљивала само у инте- лектуалном упознавању јеванђелских истина и правила живота у цркви, већ првенствено у практичном прилагођа- вању тих истина у свакодневном живо- ту поглед на данашње стање показује бледу слику (у односу на поменуто вре- ме и праксу) и неспремност многих све- штенослужитеља да своје парохијане упознају са основним учењем своје вере или да их барем упуте на то шта да про- читају (посебан проблем је што своје парохијане још ређе зовемо да прису- ствују литургији или неком другом богослужењу) по­тре­ба за тра­же­њем оно што одликује бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем неких дубљих сагледавања, тумачења, симбо- лизовања било да је реч о црквеном учењу или коментарисању догађаја из наше помесне цркве онај ко себе сма- тра интелектуалцем и осећа потребу да допринесе цркви не треба само да се бави алегоријом црква спашава интелектуалце, а не супротно 44 l православни мисионар l 1/2010 сваки човек у области у којој је стру- чан има задатак да верску истину при- ближи данашњем времену и данашњем човеку приметно је да су многи инте- лектуалци (новинари, књижевници, невладине организације (у којима су многи учењаци), разни покрети, стран- ке, клубови дали себи за право да коментаришу и тумаче догађаје из живота цркве немајући ни основног појма о најпростијим истинама вере улога интелектуалца, не може да се своди на „праћење вести о цркви и њеним великодостојницима“ – на првом месту је живо учешће интелектуалца у богослужбеном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи даро- ви, потребни свима никада нећу заборавити блажени спомен и светли пример нашег брата из цркве светог саве, сада почившег бошка армића – болета и искушења у коме сам био једном приликом, на вечерњем богослужењу: када је требало да се – на крају вечерње – навуче завеса, уплашио сам се да ли ће и како он то знати да уради будући да је, због менин- гитиса, имао одређене здравствене сметње све је било у реду: бошко је непогрешиво знао шта, како и када тре- ба урадити за време свих богослужења тада сам схватио величину дара који у цркви задобија свако ко истраје уче- шћем у богослужењима скром­ност ангажман интелектуалца треба да буде сведен на извесну скромност треба да постоји свест да црква собом продубљује свакога човека и да је црква много потребнија интелекту- алцу, него интелектуалац цркви много пута се могло чути како наши интелектуалци кажу: „ми ћемо спасити цркву“ мислим да је ова реченица крајње проблематична јер је управо супротно: црква спасава нâс! од чега? од смрти – дарујући нам живот вечни а спасава нас и од испразних интелек- туалних категорија, странчарења, пра- знословља и вртесловља истих и истро- шених (застарелих) мисли, од бесплод- ног конзервативизма, од надимања људи својим знањем, од идолатријског везивања за свог (пролазног) лидера у данашње време, које краси и одре- ђује ера мас-медија и владавина рачуна- ра, када се сазнавање великог броја истина и догађаја одвија управо на овај начин, свако ко себе сматра и доживља- ва као интелектуалца треба да зна да је црква вечна и непролазна наш поменути другар бошко је имао свест о томе да је црква неисцрпна ризница свега доброг и свега узвишеног и изгра- ђујућег у човеку не треба никада заборавити да пре- васходни циљ мисионарства није дари- вање и истицање интелектуалних исти- на, догмата, етичких заповести већ преношење живота заједнице која постоји у богу улога интелектуалца је на првом месту жи­во учешће у богослужбе- ном жи­воту цркве, у коме се задоби­јају и умножавају многи дарови, потребни сви­ма јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а гаусове расподеле вели­чи­на интелектуалца, научни­ка и учи­теља је у томе да компли­коване стваре учи­ни једноставним и при­бли­жи простим јези­ком их пирбли­жи просечном човеку с рбија, по недавно објављеним подацима, има 1,3 милиона непи- смених или особа које немају завршену основну школу могло се про- читати и да чак 40 процената функцио- нално неписмених ученика основних школа у србији по завршетку исте особе које су функционално неписмене нису оне које не знају да се потпишу, него оне које не знају да напишу молбу, жалбу, да попуне конкурсну пријаву или да користе рачунар каже се да мла- ђе генерације не знају да правилно користе матерњи језик и да се сва њихо- ва комуникација своди на двадесетак фраза чија је то одговорност, то сада нећемо утврђивати нисмо ни позвани на то али можемо да укажемо на нешто друго оних осам до девет процената грађана србије који имају факултетску диплому, и које сматрају за интелекту- алну елиту могли би да поправе ситуа- цију уколико се нађу позваним да нешто поправљају и мењају евхаристијско живљење, еклисиоло- шко поимање стварности и есхатоло- шко утемељење (циља) омогућује нам да садашњост поимамо као једну другу димензију, која се пројављује на литур- гији наведена реченица обичном гра- ђанину вероватно има онолико смисла колико и да је речена на грчком или александар савић 46 l православни мисионар l 1/2010 финском ништа мање није разумљиво ни то да се многа психолошка мерења и физички феномени могу добро апрок- симирати гаусовом расподелом на страну то што велика већина никада није ни чула за гаусову расподелу (да ли и за гауса), али велика је вероватноћа да не разуме ни то шта је апроксимација, еклисиологија, евхаристија, пројављи- вање речник – као и језик – треба бирати наспрам онога коме се обраћа- мо нећемо французу причати на шпан- ском нити простом човеку говорити стручним изразима величина интелек- туалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једностав- ним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку стиче се утисак да они које називамо интелекту- алцима, често (можда и пречесто) гово- ре језиком који је већини неразумљив има ситуација у којима је то дозвољено, чак и потребно, али има ситуација када је то заиста неприхва- тљиво а a-h1n1? овај словни низ је толико популаран да сам неки дан чуо два дечака од пет – шест година како расправљају о томе да ли маска може да заштити или не сви су (не да се осећају позваним, него јесу) меродавни да дају свој суд и своје мишљење стварају се лобији – фарма- цеутски (део са вакцинама и онај са витаминима), продаваца белог лука, групе оних који говоре о свеопштој завери у целој тој гужви се – као неко ко није студирао медицину, па још спе- цијализовао имунологију и вирусоло- гију или макар завршио фармацију – чисто питам да ли се они баве и гаусо- вим расподелама или еклисиологијом у делима апостолским што би наш народ рекао, не мешај се у оно што не позна- јеш знам да има нека народна послови- ца и за ову прилику, али то ће боље знати неко други није грех рећи када нешто не знаш, а, чини ми се, то је мно- го праведније него мешати се у оно што не познајемо и не разумемо да преведемо ону реченицу одо- зго: литургијски живот, црквено схватање стварности и постављање темеља нашег живота у сталном сећању на будуће царство омогућава нам да на литургији доживљавамо сада оно што ће бити тада јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а kритички водич кроз ново доба интелектуализам у руху но­вог до­ба неопходно је разумети друштвени контекст у коме жи­ви­мо јер се тако можемо при­преми­ти за све што он доноси н едавно смо имали прилику да сазнамо нешто више детаља о новом покрету који се развио међу омладином света то је покрет емо да бисмо расветлили тај покрет, али и многе друге, започињемо нову серију текстова у рубрици kритички водич кроз ново доба калифорнија шездесетих година два- десетог века културна револуција бор- ба против америчког начина живота повратак религији, али не и догмама непорочни живот – млади из традици- онално католичке земље улазе у свет пратилаца гуруа са истока тај „непо- рочни“ живот је красио експеримент са дрогама (углавном lsd) овде и у ова- квом амбијенту настаје new age или ново доба много је разлога због којих се треба бавити свим што доноси ново доба неопходно је разумети друштвени кон- текст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси из идеологије и веровања новог доба изничу многобројни проблеми и пара- доксалне ситуације поједини теорети- чари сматрају да ново доба кокетира са религијом сублимирајући од свега по мало чињеница је да су ова веровања (веровања зато што су у оквиру њега многобројне варијације) настала као реакција на потрошачку цивилизацију татјана радић 48 l православни мисионар l 1/2010 модерног времена, а сведоци смо да је најпродаванија роба на тржишту из области деловања идеологије новог доба трансцедентална медитација, учи- те брзо, холистички приступ лечења, позитивно размишљање, алфа-таласи, езотеризам, холографија, идеја о новом човеку који ће настати захваљујући укр- штању запада и истока, а то значи ује- дињење кинеске методе лечења из петог века и достигнућа кибернетике ново доба – по тим учењима – настаје уласком у ново астролошко доба, доба водолије и оно ће, према тумачењу кре- атора, трајати 2146 година, а носи духов- ну хармонију, мир, љубав и јединство, али аутори не спомињу да то значи и сублимацију свега и свачега ствара се глобални мозак гее – како наводи мишел лакроа велики демографски раст прати кон- цетрацију становништва у градским насељима маса себи сличних на малом простору припадници идеологије новог доба постају све интерактивнији „над повр- шином земље ствара се електронска мрежа која као да је из једног дела, те и човечанство поприма својства нераз- двојиве целине“ (лакроа 2001:22) већина тумача новог доба који при- мењују критички приступ његов наста- нак постављају у шездесете године 20 века као одговор западњачкој култури, настанку сексуалне револуције и хипи- покрета поједини рађање ове идеје виде још крајем 19 века у оквиру тео- зофског друштва, које је основала хеле- на блавацки, али и неких других идеја инспирисаних источњачким религија- ма свему овоме сигурно можемо при- писати и уметничке покрете с почетка 20 века, који су – како наводи јелена ђорђевић – у традиционално запад- њачке моделе желели да унесу дух исто- ка и „примитивних“ култура иако ново доба себе доживљава као религију, оно своје корене везује за нау- ку ново доба космичку енергију света и његово јединство замишља као елек- тронску мрежу неопходну планети иако креира отпор према модерној тех- нологији, оно дубоко урања у њена достигнућа налазећи у физици, астро- физици, па и квантној теорији, средства и технике лечења и исцељења ново доба користи интелектуализам као учење које покушава да све пробле- ме етике, естетике, политике, религије, уметности итд сагледа као искључиво рационалне, интелектуалне, занемару- јући емоционалне, нагонске и ирацио- налне чиниоце оно инсистира на нала- жењу интелектуалних разлога за најра- зличитије видове људског понашања ауторка је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија у области социолошких аспеката виртуелног друштва при­падни­ци идеологи­је новог доба постају све интерактивни­ји „над површи­ном земље ствара се електронска мрежа која као да је из једног дела, те и човечанство попри­ма својства нераздвоји­ве цели­не“ јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а хришћанска поетика мефисто и фауст – или игре без граница фауст потрагу започи­ње проми­шљањем прве речени­це јеванђеља и себе несвесно ставља на стартну ли­ни­ју откри­вања сопствене сродности са богом н епријатељ човечанства, кушач са дугим, али ограниченим роком трајања, наизменично у оделу луде и оделу душебрижника, изи- грава забављача на светској позорници понуда је прилагођена друштвеном ста- тусу, интелекту, тачки пресека меридија- на, а намера иста: начинити од тебе, мене, пасивизираног потрошача (некада роба) и – док повезаних очију журиш и окружен живим и неживим помагалима духовног инвалидитета (сигурна кућа, (о)сигуран ауто, „срећан и стабилан брак“, „проверени пријатељи“, новац при руци) – нећеш приметити да те нема, да твоји плодови увесељавају туђе апетите за ширењем броја унесрећених људи заблуда да је стечено једнако стално разумљива је по себи, али је заблуда далековидеће гетеово око је фаустом испратило у амбис позитивистички кон- цепт свемоћи људског сазнања (имања, искуства) и очекивало је темицу новог, нашег века: натчовека са својом потре- бом да обухвати стварност прорастају- ћи, временом, у парадигму незаситог егоизма и отуђености, што је већ наша реалност медијске флоскуле „ја хоћу“, „огреби своју срећ(к)у“, „моји мину- ти“ све су истоветне са древним carpe diem и сведоче о две ствари: чак би и данашњи фауст одустао од потраге расутост наших чула и пажње твори уса- мљеног појединца који бежи у вертикал- ну пројекцију стварности: ја према поу- варја перковић 50 l православни мисионар l 1/2010 зданом данас, сутра, прекосутра, са друге стране, стари мефисто се више не забавља тако олако о нашем трошку, па је закувао шарену чорбу: питање зашто сам овде и са­да и како ћу са собом живети, а бити иоле задовољан није се променило, а хоризонтала живота и његов тзв виши смисао не бледе, штави- ше, трзају се и преко хладних осмеха, а чујемо их као крик фауст поболева од сопствене жеђи иако идеал савременика – бар не већине – није колекција знања напрашена пау- чином и чамом, кулминирано матери- јално добро – било да је оно сазнање света или конкретна добробит – има исти резултат: фаустовску дилему нико- ме, дакле, нисам помогао, радостан нисам, идеал хуманитета (нпр идеја о спасавању света) нисам остварио, пуна шкриња коју немам коме / чему завешта- ти – чему све то! након што је ово изрекао, помислио, човек по немуштој одређености своје боголике природе све даје за тренутак (квалитет) који ће желети да задржи до у вечност циљ од почетка исти, али углав- ном промашена средства управо овде је највећа опасност филозофије „гомила- ња“ и основна замка савременог дру- штва овде се намеће предлог решења: бесомучним јурењем „напред“ достићи ћу жуђено задовољство задовољство је циљ, и у том смислу се верност божијој вољи пројављује непри- јатном, а смиреност и послушност као сувишне ипак, ако скренемо поглед са бога као са судије и унесемо коју сло- бодну мисао, знамо да није господ ста- вио прст у лист књиге и оне­могу­ћио коначно знање или окренуо лоптицу у бубњу и за­бра­нио нам срећу негација није својствена љубави кључ је заборављен: дело, творење, акција је његова и моја веза, сличност, нови савез нарцизму данашњег света годи ова идеја и баш тиме сведочи о великом божијем старању и вољи да у сваком времену пронађе пут до љубље- ног бића фауст потрагу започиње промишља- њем прве реченице јеванђеља и себе несвесно ставља на стартну линију откривања сопствене сродности са богом човек није само слабић коме треба помоћ – то је генерацијама опарало уши он је у својој јединствености телесног и умног склопа господу потребан без људи – лице његове лепоте и љубави нема израз на овом свету чак ако се у самодовољности подсмехнемо донекле истрошеној претходно наведеној фор- мулацији, остаје оно непомериво осећа- ње, стиже нас сваке ноћи у самоћи, јутром иза сна и тутњи жилама, бије о затворене капке жеђ за продором усмерености, смисла у наш живот коју мефисто не утољава својим волшебним триковима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 51 биотехнологија и биоетика др здравко пено р азвојем друштва и научне мисли, нарочито од времена просветитељ- ства, у богословљу, посебно у ети- ци, све више долази до изражаја социоло- шки приступ проблематици постојања у новијем времену, од појаве дарвинизма, а посебно с развојем биотехнологије шездесетих година 20 столећа, у фокус богословско-етичких интересовања доспевају достигнућа на плану биологије померање тежишта етике је превасходно последица слабљења или, пак, у великој мери губљења теоцентричног поимања света нови – антропоцентрични поглед на свет, који подразумева другачије схва- тање постанка живота и развоја живот- них облика, показује потпуну незави- сност у односу на богословска сазнања о човеку, свету и животу уопште доминација док је слоган silete theologi in munere ali- eno1 (ућутите, теолози, о стварима које се вас не тичу!) на западу, где је и настао, некада имао своје оправдање, данас – када је друштво и на западу и на истоку у највећој мери секуларизовано – не постоји бојазан од доминације теологије над науком пре би се могло рећи да је у садашњем тренутку – када се све више 1 c schmitt, der nomos der erde im völkerrecht des jus publicum europäum, 1950, 92 померање тежишта етике је превас­ход­но по­сле­дица сла­бљења или, пак, у великој мери гу­бљења теоцентричног поимања света са­вре­ме­ни иза­зо­ви 52 l православни мисионар l 1/2010 савремени изазови губи мит о идеолошкој и аксилошкој неу- тралности научних истраживања – потребно њихово преиспитивање и вред- новање, и то са етичког гледишта управо овде од пресудне помоћи може бити богословље цркве значај људ­ске лич­но­сти помоћ православног богословља би свакако била не у наметању готових решења, давању догматских рецепата и доношењу строгих забрана, него у укази- вању на егзистенцијалне димензије био- лошких истраживања богословље, по својој најдубљој вокацији, јесте позвано и призвано да у први план истакне значај људске личности и, с тим у вези, проблем савладавања егзистенцијалне напетости између живота и смрти, а на крају и пре- вазилажења саме смрти с обзиром на чињеницу да – како у светом писму, тако ни у делима светих отаца цркве – не постоје изричита сведо- чанства о проблемима биотехнологије, при њиховом разматрању је неопходно прибећи општим критеријумима који имају библијско и светоотачко утемеље- ње сама реч биоетика, као и етика, од које је изведена, подразумева одређени јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 53 философски начин мишљења који се заснива на расуђивању у складу са изве- сним начелима савести не треба сметну- ти са ума да, историјски посматрано, постоје различити критеријуми одређења савести, савесног чињења или нечињења највећи допринос хришћанског погледа на свет јесте управо у превазилажењу индивидуалистичког, атомистичког и законског поимања савести савест није индивидуална ствар појединца, а није ни безлични принцип или закон будући да неизоставно подразумева однос са дру- гим, упућеност на личност другог у дру- гоме се огледа моја савест, други је моја савест, мој ближњи, а не онај који ме угрожава, који је мој пакао – како је гово- рио сартр2 на такав доживљај савести нас упућују христове речи, које предста- вљају златно етичко правило: све што хоћете да вама чине људи, тако чините и ви њима, јер то је закон и пророци (мт 7, 12) биоетика би – уколико хоће да има хришћански предзнак – требало да се заснива на овим начелима ин­тер­вен­ци­је на људ­ској вр­сти у средишту интересовања биоетике су сложене технолошке интервенције на људској врсти, али и сви они експеримен- ти у биосфери, као животном простору у коме се остварује људска егзистенција приоритетни значај имају открића која се односе на стерилитет, вештачку оплодњу, зачеће и прекид трудноће, али и постиг- нути резултати на плану клонирања, терапијског клонирања („стварање“ и употреба ембриона у циљу лечења), рађа- ња деце са изабраним карактеристикама, 2 енциклопедијски лексикон „мозаик знања“ - фило- зофија, том 10, уред данко грлић, изд интерпрес, бео- град 1973, 412 затим „стварање“ нових организама, пре- сађивање људских органа, проблеми који се односе на старење, као и значајно питање еутаназије висок ниво достигнућа у генетици, резултати који превазилазе сва очекива- ња, с једне, немогућност праћења, запа- њеност и збуњеност пред тим истим резултатима, с друге стране, јесу неки од разлога због којих је неопходно етичко вредновање биоинжењеринга оно што понекад изгледа величанствено и запању- јуће откриће не мора бити и етички при- хватљиво биоетика свој унутрашњи логос постојања управо налази у једној таквој чињеници аутор је професор догматике и шеф катедре за догматско богословље на православном богословском факултету универзитета у источном сарајеву највећи допринос хришћанског погледа на свет јесте управо у превазилажењу индивидуалистичког, атомистичког и законског поимања савести савест није индивидуална ствар појединца, а није ни безлични принцип или закон будући да неизоставно подразумева однос са другим 54 l православни мисионар l 1/2010 цр­ква и друштво право и правда из хришћанске перспективе (2) идеја, тежња и средство у претходном тексту смо говори- ли о одређивању појмова права и правде како бисмо – са тачке гледишта савременог хришћанина – поставили темељ за разматрање њиховог односа тај кратак теоријски и историјски осврт сведочи, са једне стране, о немалој сложености проблема са којим смо иза- брали да се суочимо, а, са друге, о неоп- ходности изналажења јасних усмерења како би хришћанска вера и на том пољу наставила да испољава своју делатну страну као што видимо, и та два подстицаја (потреба за разјашњењем, која углавном искључује поједностављење, и потреба за конкретним деловањем, коме је оператив- но поједностављење неопходно) стоје у односу „сукоба интереса“ ако бисмо у „оперативном поједностављењу“ препо- знали право, а у „потреби разјашњења“ вечито трагање за правдом, схватили бисмо да право и правда никада не могу да буду једно те исто и да су једно другом често супротстављени како се поставити правда као идеја јесте непроменљи­ва, а човеков жи­вот карактери­ше стална промена и потреба за при­лагођавањем отуда је човековом сазнању једи­но доступно оно што је правично, а не оно што је праведно али, као што ви­ди­мо, ни ти­ме ни­смо успели да разреши­мо проблем: и расуђи­вању о томе шта је правично потребан је кри­тери­јум – „правично“ само себи не може би­ти мери­ло александар загорац јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 55 према том парадоксалном „јединству супротности“? за­што су прав­ни­ци бе­жали од прав­де? правни теоретичар келзен, познати правни позитивиста (в текст из броја 5/2009) уочава да се потреба за правдом јавља само тамо где постоји супротност интереса он стога сматра да правда никада не може да буде универзална – један интерес ће увек бити задовољен на уштрб другог, и из тога закључује да је карактер правде првенствено емоциона- лан – она представља нечији осећај о томе шта је исправно, а шта не таква врста осећаја је везана за вредност коју појединац придаје одређеним елементима личног и колективног живота, схватањи- ма, идејама, представама, уверењима, у том закључку налази упориште за оштро супротстављање школи природног права, чијем је развоју и утицају на свест човека о праву и правди у многоме допринело управо хришћанство1 келзен сматра да се право не може темељити на правди јер човек о њој ника- да нема – нити може имати – јасну пред- ставу у том смислу он идеји „неправедан закон, није закон“, која се најчешће наво- ди као максима школе природног права, замера произвољност – ако се закон (односно право), као рационалну, објек- тивну категорију, процењујемо у односу на правду, која је субјективна, емотивна категорија, створили смо плодно тле управо за – неправду! у таквом поретку увек су изнад законодавца они који се сматрају тумачима вишег ауторитета – без обзира на то да ли га називамо богом 1 теорије св томе аквинског, св августина за детаље видети: коста чавошки, увод у право 1, драга- нић, београд, 1996 или природом2 то нису људи од струке, познаваоци правне историје и науке такво стање ствари за последицу има парадоксалну ситуацију у којој о праву, у крајњем, одлучује и суди онај ко о њему најмање зна који је крајњи исход оваквог размишљања? да је немогуће сазнати шта право јесте на основу онога што право није другим речима – да је потребно ограничити истраживање правног фено- мена на област права, односно друштва у коме право једино и може да постоји (као forum externum, о чему смо писали у бро- ју 5/2009) пра­вич­ност и прав­да тако је у теорији права појам правде почео да уступа место појму правичности правда је апсолутна, а правичност квали- тет исправног поступања у стално про- менљивим околностима људског живота ако бисмо однос правде, правичности и права хтели да изразимо што сажетије, могли бисмо рећи да је правда идеја, пра- вичност делатна тежња, а право средство идеја је, дакле, непроменљива, а човеков живот карактерише стална промена и потреба за прилагођавањем отуда је човековом сазнању једино доступно оно што је правично, а не оно што је праведно али, као што видимо, ни тиме нисмо успе- ли да разрешимо проблем: и расуђивању о томе шта је правично потребан је крите- ријум – „правично“ сáмо себи не може бити мерило то је, коначно, прећутно признао и сам ханс келзен3 право и теологија испољавају кључну сличност у чињеници да се обоје темеље на ауторитету који их надилази и који сто- ји ван њих самих када то уочимо, остаје 2 занимљиво је запажање да природа никако не може бити извор права будући да јој недостаје свест, а права нема без свести 3 кроз учење о „основној норми“ – за детаље в чаво- шки, исто 56 l православни мисионар l 1/2010 црква и друштво нам да се запитамо о улози цркве, као својеврсне институције и заједнице, на подручју остваривања задатка који дели са правном науком: што већег приближава- ња права правди, залагањем, па и борбом за правичност у најширем смислу цр­ква и пра­во да­нас да ли је активно ангажовање у области права за цркву могућност или обавеза? значај посвећивања пажње праву као таквом и делатном односу према њему јасно је исказан у понашању господа ису- са христа пред синедрионом4 ако погле- дамо каноне светих отаца, приметићемо да се они баве бројним питањима која нису специфично везана за институцио- налну страну цркве узмемо ли каноне као пример деловања цркве у области права, приметићемо да и они, као и све друге норме, имају свој развојни ток, да настоје да делују кон- кретно, прилагодљиво, једном речју – правично неки од њих узимају обичај као извор права, што никако не умањује ауторитет тих норми, утемељен на (са) дејству духа светог, већ служи на част светим оцима, као промишљеним и разумним законодавцима али право- славни теолози до данас немају једин- ствен став у односу на канонско наслеђе, те је тако та грана права лишена развој- них могућности – без којих тешко да ће моћи да буде делотворна у ширим раз- мерма са друге стране, хришћанин, чије је биће неодвојиво од литургијске заједни- це, по природи ствари се окреће тој зајед- ници очекујући разјашњење, усмерење, па и заштиту у битним животним изазо- вима са глобализацијом, наиме, долази до преплитања многих културних, вред- 4 жељко степановић, суђење исусу, правни аспекти, правни факултет, београд, 2008 носних и, уопште, животних модела и утицаја збуњеност је постала саставни део свакодневице савременог човека закони којима се уређују осетљиве обла- сти људског живота доносе се вртоглавом брзином оно што се до јуче сматрало неприхватљивим, чак и неправедним, данас ужива правну заштиту то нас поново доводи до потребе да трагамо за правдом – пре него ли за правом, као критеријумом за расуђивање о исправно- сти сопствених и поступака других мо­гућ­но­сти идеја права и правде поприма другачију димензију ако се разматра у склопу свето- отачке антропологије свети оци често говоре о „натприродном призиву човеко- вом“ да непрекидно превазилази своју људску природу тежећи пуноћи заједнице са богом кроз заједницу са ближњима (евхаристија) тај процес се често назива обожењем: „учење о назначењу човека као обожењу, остваривом посредством енер- гијског сједињења божанске и људске приро- де, чини језгро православне антропологи- је, а на философском нивоу обично га називају православним енергитизмом“5 ово учење никада није било прихваћено на хришћанском западу да јесте, идеја о мистичком искуству као путу ка правди битно би оснажила постулате школе при- родног права мистичко искуство, међу- тим, јесте појединачно, те се стога не може до краја иразити рационалним путем, што га може чинити донекле неподесним за извор права када је – из хришћанске пер- спективе – реч о правди, најбоље би могла послужити симбиоза идеје о природним (богом даним) правима човека, утемељена 5 - хоружи, сергеј, проблем личности у православљу: мистика исихазма и метафизика свејединства, источ- ник бр 24, 1997 јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 57 на учењу о човеку, његовој природи и заједници са богом, које се развило у оквиру „православног енергитизма“ укратко, такво гледиште би гласило да постоји могућност да спознамо шта је пра- ведно активно се одазивајући свом „нат- природном призиву“, односно живећи своју делатну веру ту није реч о пројекци- ји „личних емоција“, као што је говорио келзен, јер је пуноћа заједнице са богом немогућа без заједнице са ближњима заједница можда није савршен коректив, али је – од оних који су нам доступни – један од поузданијих из истог угла бисмо могли посматрати и право као израз тако делатне вере у одсуству јасних црквено-институционал- них оквира, чини се да је на хришћанима као појединцима да – учествујући у дру- штвеним процесима и установама – наступају као носиоци хришћанског пои- мања правде тежећи да га тако преточе у правила којима се уређује живот дру- штва, односно државе растакање традиције у савременом дру- штву представља изазов сваком хришћа- нину да се личним примером бори за указивање на оне вредности које се и сма- трају традиционалним управо зато што су одолеле изазову сваког времена то значи да је лични пример данас најдело- творније средство за остваривање племе- нитих циљева који темеље нашу веру то нас доводи и до одговора на горе поста- вљено питање: да, за цркву је обавеза да се ангажује у свакој области права, а превасходно у канонској разлог је у томе што се законо- давством непосредно уређује живот сва- ког појединца, што га чини незаобила- зним простором за остваривање мисије цркве у савременом свету а на хришћа- нима као чиниоцима (евхаристијске) заједнице јесте да у томе активно уче- ствују аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија из правних области 58 l православни мисионар l 1/2010 светосавље много је држава на овом свету, али је мало таквих, које као србија безусловно страже између голготе и христовог гроба малени народ српски много је тога губио током своје историје, али није губио оно најважније, веру у царство правде зато ће своје страдање, овај народ, гледати као при- вођење искуству живог бога, а свако време као духовни испит вере у то непролазно царство први пут, српски народ започео је благо- датни преображај светом браћом ћирилом и методијем, но, истина која ће формирати идентитет овог народа зваће се свети сава овај светац постаће, христом, правац срп- ске мисли у векове, јер је желео да од добре, питке народне воде створи вино вечне христове радости хтео је, уствари, да на сваку српску дупгу налепи по једну страни- цу светог писма али то није било ни мало лако свети сава се родио око 1165 године у месту мишчићи, данас у рашкој области у близини ђурђевих ступова, на двору вели- ког жупана српског стефана немање предање каже да је растислав од малена горео христочежњивошћу зато ће његов живот бити монашки подвиг, за који је бла- гослов очев добио тек после монашења у светогорском манастиру русик касније ће свети син помоћи оцу, да од немање пос- тане свети симеон, да мач и круну замени крстом и венцем неувеним хаџи драган поповић светосавље и савремени српски идентитет свети сава је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 59 као архимандрит хиландарски свети сава ће отићи тада (неправедно прогнаном из цариграда у никеју) патријарху манојлу сарантену и цару византијском теодору i ласкару 1219 год; да од њих затражи, за род српски архиепископију и краљевство тада ће свети сава бити посвећен за архи- епископа, који ће моћи и сам да хиротони- ше будуће епископе самосталне српске архиепископије, која је до тада била у скло- пу охридске архиепископије на њиви господњој сава ће имати тежак задатак, да отвори вечносне видике народа, а то је могао само надљудском снагом владике христа он ће бити оснивач прве српске школе, али и прве српске болнице, уопште у делу његове крепке руке многима засија велика нада овај свети човек неће желети части за живота нити славе после смрти, ипак „не може се град сакрити кад на гори стоји“ његова духовност биће пос- лушност и жртва за народ, а његово дело биће богољубље и човекољубље до данас он је највећи српски светитељ, чудотворац (васкрсао је брата стевана првовенчаног и потом замонашио), миро- творац, државотворац, уређивач монаштва српског, законописац, књижевник и најум- нији просветитељ (због чега после 20 годи- на и напусти благодат свете горе атонске) но, и велики задужбинар српских земаља, као и славни поклоник и велики ктитор свете земље господње он је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе говорио је: „нити је корисно руковођење у животу без вере, нити је довољно правилно исповедање вере без добрих дела да би нас довело пред лице божије, већ је обоје пот- ребно за изградњу правог божијег човека“ жестина његовог огња била је тихих боја неугасивог христовог садржаја, јер је и истина садржај, суштина благовесно испо- веда свети теофилакт зато је српски народ пре свега светосавски народ ипак, не љубе сви ову истину, „јер нису сви израиљци од израиља“ многи би хтели да срби буду деца „вукова и доситеја“, или деца новог савременог света, да буду нечији безлични униформисани бројеви забо- рављајући да

Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Но­вог до­ба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с