Претрага садржаја

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... неће моћи да се одужи србима који су, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски прелив знамо како се (западна) европа српском народу „одужила“ у 20 веку, и како се у наше време, „одужује“ тако што ужурбано ради на томе да отме од срба управо косово и метохију, земљу на којој је теслин народ бранио западноевропске народе од варварске најезде уз тај спољашњи притисак са запада, однедавно је и изнутра наметнут дискурс што бржег решавања статуса окупираног дела јужне српске територије на све то сабор српских архијереја је изнео темељан, јасан, прецизан и недвосмислен став – том ставу немамо шта додати или одузети околности у којима живимо призивају у сећање историјски лик светог стефана лазаревића он је, у претешком времену (неупоредиво тежем него данашњем), које је наступило непосредно после косовског боја, успео да духовно, културно и материјално обнови србију, па чак и да је војно оснажи лазарев син је био потпуно свестан вазалног положаја србије, граница своје моћи и претензија држава којима је био окружен и, при свему томе, успео је да сачува све што му је предато, да територијално поврати доста тога изгубљеног и да буде зачетник духовног и културног препорода србије а, изнад свега, постигао је оно најважније: посветио се остављајући за собом заветни пример вере, врлине, мудрости, знања и храбрости, свети деспот стефан високи је мера којом ће историјски суд части промерити кормиларе српске државе нашег времена не можеш ти имати жену брата свога (мк 6, 18), рече без устезања свети јован крститељ цару ироду пре две хиљаде година и пострада мученички ради те речи српски архијереји, свештеници, монаси, верни народ на готово идентичан начин данас сведоче истину и правду у погледу косова и метохије, и противе се лажи пред земаљским моћницима, говорећи: не можете ви отети земљу српском народу то није питање дневне политике нити борбе за некакво „царство земаљско“ (које је, без царства небеског, само гомила блата која, пре или касније, чека сваког човека), већ питање верности истини и борбе за свој народ зато је став српске православне цркве суштински крстоносан – вертикалом сведочи истину пред богом и људима, а хоризонталом показује мајчински однос према косовскометохијским хришћанима и због тога је достојан као одговор на антологијско питање које стоји на печату косовског завета  с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић печат косовског завета у нашем времену штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарспцсрб | misionarspcrs септембар / октобар 2018 3 свети јустин ћелијски је у тексту „косовска етика“ поставио параметре за разумевање значења и значаја косова кроз векове историје српског народа косово је ту постављено пред огледало које је свето јеванђеље у сусрету са господом христом и његовим поукама које је оставио као путоказ смртнима у живот вечни налази се основ православне антропологије, па и космологије отац јустин пише: „земља живи небом – то је основни физички закон чак и за живот једне травчице потребни су сунце, месец, звезде и сва небеса а за живот човека, потребно је све то, и још нешто несравњено више: бог! јер, човек живи богом човек и јесте човек – богом! то је основни закон људског живота људи и јесу виша бића, а не бедне инфузорије (трепљари), само када живе богом и небеском правдом то је врховни закон наше светосавске и видовданске етике“ као што су морепловцима на разбеснелој морској пучини у прошлости звезде биле једини оријентир за наду и живот, тако су хришћанима кроз векове оријентири спасења били небески земља није последње уточиште нити извор система вредности, јер би тиме свака мученичка смрт којом су хришћани вишеструко испунили сваку дневну страницу календара, била обесмишљена на крају, и највећа и најсветија жртва у историји света, син божији, била би тада бесмислена жртва али, он је већ рекао да мудрост божија и мудрост овога света нису једно и исто лудост пред светом је често мудрост пред богом тако је размишљао и свети кнез лазар свако ко на њега гледа као на нетактичног државника или занесењака, мора добро размислити о својој хришћанској припадности ко је христос? ето питања које је неизбежно када се говори о косову ко су они који су разапели христа? где се ми под тим скромним крстом који не може стати у цели свет налазимо? да ли смо мали и сићушни успели бар да се сенци његовој приближимо и у њој се просветлимо незалазном светлошћу или пребивамо у тами која мисли да је светлост? да ли је наша логика смислена или је она само оправдање за безверје? реч пастира лудост пред светом је често мудрост пред богом косовска логика и економија презвитер александар р јевтић „ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе као да нам се учинило да свет постоји ван нас, негде преко границе, у срећнијим и привлачнијим крајевима а свет је почивао у нама још док се за нас није ни знало, док нисмо ни знали где су нам границе“ (зоран мишић, шта је то косовско опредељење) 4 5/ 2018 господ христос је укорео апостола петра речима: иди од мене сатано, саблазан си ми, јер не мислиш што је божанско него што је људско (мт 16, 23) апостоле јована и јакова је умудрио да не траже земаљске привилегије таквим христовим примером поучен и надахнут, свети апостол павле је написао: јер многи живе, за које сам вам много пута говорио, а сада и плачући говорим, као непријатељи крста христова; којима је пропаст крај, којима је бог трбух, и слава у срамоти њиховој, који земаљски мисле али наша је домовина на небесима, одакле и спаситеља очекујемо, господа исуса христа (фил 3, 18–20) достојанство пред богом и људима морамо се замислити над јеванђељем поставити га као огледало савести наше, како у сопственом животу тако и у животу народном само тако ћемо моћи бити светлост света иначе, таме је увек било и биће превише али сунце не престаје због тога да сија оправдања су само изговори за слабе компромиси нису сведочанство истине, већ пристајање на лаж темељи који на песку почивају не трају дуго камен крајеугаони је христос ко не зида на њему, зида на песку зиданица на песку није метафизичка утопија, већ слаб грађевински подухват на земљи као појединци и као народ имамо хришћанску дужност да се запитамо како живимо свакодневни живот из лоших премиса прете лоши закључци неопходно је да знамо да ако смо христови, онда нам небеска логика и небеска економија (икономија, домострој) не смеју бити страни не само по питању косова они су део нашег идентитета, који смо на крштењу задобили одричући се тога или мудрујући са страхом као потискиваним мотивом, човек губи достојанство и пред богом и пред људима тешко народу који колективно изгуби достојанство ипак, косово као да је поново поље провере свакога од нас„поље као ниједно над њим небо под њим небо“ (васко попа, косово поље)  аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву реч пастира кнежева вечера, аутор адам стефановић, 1871 (извор: wikimedia) септембар / октобар 2018 5 сваки пут када прослављамо успење пресвете богородице као да празну�

-ВАРВАРСКЕ-