Претрага садржаја

Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... царства, са угарима и мле- цима, али ће 1172 претрпети пораз, и пред цара манојла првог отићи голо- глав и босоног са конопцем око врата и ланцем у рукама о томе историча- ри евстатије и манас говоре: „храбри цар манојло успео је да покори велики, српски народ и њиховог прослављеног вођу немању који је врло висок и леп човек, варварин широких рамена и ле- пог изгледа; он је успео да украси царев тријумф, али је дочекан од житеља ца- риграда са поругама“ три године после, око 1175 стефан немања и његова жена ана, српска принцеза из босне, у позним година- ма, добиће трећег, од бога измољеног сина растислава због кога се заветова- ше да ће после његовог рођења живети као брат и сестра њега од миља про- зваше растко идеја уједињења и проширења срп- ских земаља неће напуштати немању он ће са угарским краљем белом тре- ћим освојити задар и северну далма- цију, поново напасти ромејско царство и заузети браничево и београд и већ 1183 године српска држава се прости- рала до приморја, у којој је град котор заузимао важно место у времену када није ратовао (као и већина његових све- тих потомака), градио је цркве, али и слао велике прилоге најсветијим мести- ма: у палестини, цркви светих апосто- ла петра и павла у риму, цркви светог димитрија у солуну обновио је цркву сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су неизбрисиви траг у историји српског народа тема броја 28 4/2013 светих архангела у скопљу и сазидао манастир казновиће, кончул, где ће се 1690 године склонити са свештенством и народом од турске заседе патријарх српски арсеније iii чарнојевић ипак, немањино срце, и поред знања које ути- че на општи доживљај светости, желело је да се одужи милостивој заштитници мајчице божије коју је све време осе- ћао једном приликом док је ловио, на пустом месту ловишта зверова у ибру, код реке студенице у моменту одлучи да баш ту оснује манастир желећи да избегне казну безумног богаташа из је- ванђеља, он ће искористити земаљско благо за стицање небеског, непролазног блага, знајући и за речи светог василија великог да је заборав бога био главни разлог грехопада првог човека град- ња студеничког манастира посвећеног богородици добротворки започета је 1183 године и трајала је десетак година немања ће неуморно надгледати зи- дање манастира и како пише стефан првовенчани, тада свој ум уздизаше до висине небеског јерусалима, постајући и сам његов грађанин и баш у то вре- ме када радови у студеници беху при- вођени крају, пратећи животе својих синова, немања је замишљао најмлађег растислава на своме месту, давши му с почетка управу над хумом, данашњом херцеговином али то није била и воља божија, јер је растко жудео да постане монах светогорски, што се промислом божијим и збило но монашки чин није чекао само сина, већ и оца – после многих писама, свети сава посла јед- студеница и хиландар ће остати највећа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом саборна црква манастира хиландар, посвећена ваведењу пресвете богородице јул/август 2013 29 но оштро писмо оцу, да ако не дође код њега на свету гору до њиховог сусрета неће доћи не само на земљи него ни и у вечности, а својој мајци такође предло- жи монашки завет очева туга за сином, али и брига за угађањем богу учинили су да немања 1196 године у сабору у дежеви напусти престо у корист сред- њег сина стефана, а већ на благовести исте године, узме на себе, као и његова ана анђелски лик монашење обави у петровој цркви, у расу, епископ кали- ник симеон оде у његову студеницу, а анастасија у богородични манастир у топлици после десетогодишњег ра- станка, 2 новембра 1197 године монах симеон свечано стиже у ватопед симеон је тада имао 84 године, а сава 27 био је то велики дан за свету гору, јер до тада ниједан православни владар није дошао у њу као обичан монах од- мах потом отац и син подигоше у вато- педу још конака, као и манастир прос- фору ускоро добијају дозволу од цара, за обнову запустелог хиландара, али у име ватопеда, после чега сава имаше чудесан сусрет са тајанственим мона- хом који га саветова да хиландар подиг- ну као самостални српски манастир са овом идејом симеон ће послати саву, по други пут, код свог пријатеља алек- сија анђела у цариграду сава ће кона- чити у евергетидском богородичином манастиру, али ће отићи и у цркву пре- мудрости божије и влахернску цркву по царевој повељи хиландар постаде српски манастир, који ће изграђивати не само свети симеон и сава, већ и свети кнез лазар, као и данашњи срп- ски неимари иако у туђој земљи, симеон је тада спокојно, у српској кући, очекивао своју кончину то ће се догодити 13 фебруара 1199 године пред смрт, саву благосло- ви следећим речима: „о мој благослове, нека си благословен“ речима псалма: „све што дише нека хвали господа“, пре- дао је свој дух богу лежећи скромно на рогозини и каменом под главом из ње- говог прослављеног тела убрзо потече миро и изниче винова лоза која до данас рађа и помаже бездетним родитељима сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су, и данас остављају, неизбрисиви траг у истори- ји српског народа симеон је данас у царици свих српских цркава, својој за- дужбини студеници заједно са светом анастасијом и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се  аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима  аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи на тему овог броја православног мисионара разговарамо са о алек- сандром средојевићем, маги- стром историјских наука и парохом при храму светог саве на врачару zоче александре, међу мноштвом јубилеја које ове године прославља- мо, утисак је да смо као друштво запоставили 900 година од рођења светог симеона мироточивог, утемељивача српске државности какав је значај светог симеона за нас данас (у погледу православне духовности и поимања државно- сти)? – тачно је, што и други запажају да смо „запоставили“ деветстогодишњи јубилеј од рођења стефана немање (1113 г) у монаштву названог симеон (†1200) али, и други важан јубилеј је „запостављен“, а који није од значаја само за србе, већ и све свесловенске народе – крштење сло- вена, почетак словенске писмености, до- лазак свете браће кирила и методија у 2013 се, заиста, обележавају многи важни хришћански јубилеји – примера ради, један од најважнијих је 1700 годи- на откако је цар константин дао слободу хришћанству стефан немања (свети симеон ми- роточиви, 1113–1200, велики жупан у рашкој од 1169–1196 године) је очувао независност српске државе интегри- шући српско национално биће рашке и зете године 1196 повлачи се са пре- стола кога уступа свом средњем сину, византијском зету стефану немањићу одлази на свету гору где са сином са- вом започиње наш најлепши средњеве- ковни манастир хиландар, у коме је и преминуо 1200 године у међувремену разговор са мр александром средојевићем парохом при храму светог саве на врачару разговор водио марко јовановић јул/август 2013 35 успева да изгради манастире студеницу, ђурђеве ступове, цркву светог николе код куршумлије његова лоза је у исто- ријском смислу веома важна и повезана са кључним догађајима српске средње- вековне историје стефан првовенчани (монах симон, велики жупан од 1196–1217, а потом краљ србије од 1217–1227) саградио је са братом савом манастир жичу, седиште српске архиепископије, коју је основао свети сава 1219 године и ту крунисао свога брата стефана за „првовенчаног краља србије“ краљ радослав (1227–1334), унук сте- фана немање, наставио је дело свога оца и родитеља, али после битке на клокот- ници 1230 године уступиће престо сво- ме брату владиславу краљ владислав немањић (1234–1243), зет бугарског краља јована асена, саградио је мана- стир милешеву, у коју је пренео тело свога стрица – светога саве (1172–1236), одакле их је синан паша узео и спалио на врачару 1594 године краљ урош први (1243–1276), зет ан- жујски и супруг мудре јелене за чије време се откривају бројни родокопи у србији, са сином драгутином добио је мачву и београд ипак, драгутин га је збацио са престола 1276 године, те се урош повукао у своју задужби- ну, манастир сопоћане, где је остао до краја живота у време краља драгутина (монах те- октист 1276–1282), подижу се бројне за- дужбине: манастири ћелије, боговађа, грабовац, радовашница, рача, папраћа, петковица (под цером), троноша и дру- ге светиње за време 40-огодишње владавине краља милутина (1282–1321), јача српска држава, коју је проширио заједно са бра- том драгутином милутин је подигао 40 цркава и манастира – више но сви влада- ри западне хемисфере у том временском тема броја 36 4/2013 интервалу међу њима су цркве у земљи, као и манастири: грачаница, бањска, на- горичино, президани хиландар и други краљ стефан дечански (1321–1331) је саградио највећу српску средњеве- ковну светињу – високе дечане године 1330 однео је победу над бугарима, где се истакао његов син душан, као и цела србија, која је постала најдоминантнија сила на балкану цар душан (краљ 1331–1346, цар 1346–1355), син стефана дечанског, још више је проширио своју државу на рачун византије и постао најмоћнији владар југоисточне европе цар душан се трудио да заштити хришћанску ев- ропу од османлија, који су већ дуже времена угрожавали хришћане у азији душан је уздигао српску цркву на ранг патријаршије на цвети 1346 године, док је на васкрс био крунисан за цара срба, грка и бугара и приморских страна, ру- ком патријарха јоаникија i (архиепи- скоп 1338–1346, патријарх 1346–1354) и цар и патријарх су подизали цркве у светој земљи, као и њихови претходни- ци задужбина цара душана је манастир светих архангела код призрена, у коме је он и сахрањен године 1968 цареви посмртни остаци су пренети у београд и похрањени у цркви светог марка архангели су порушени за време си- нан паше, по чијем наређењу је камен од порушеног манастира искоришћен за зидање џамије у призрену цар урош v немањић (1355–1371) наследио је свога оца – душана силног, када је већ почела дезинтеграција српске средњевековне државе од великашких породица мрњавчевића, балшића, ал- томановића и других, који су слабили царство изнутра споља је „нестајала“ под турском најездом на европу 1371 године са војсковођом ервеносом, турци су однела значајну победу на ма- рици, где су погинули краљ вукашин и деспот угљеша тада почиње турска до- минација на балкану, а битком на косо- ву 1389 године, када је погинуо свети кнез лазар хребељановић (1371–1389) „за крст часни и слободу златну“ са својим јунацима и војводама, турска се на овим просторима учвршћује, где ће србија као вазална плаћати данак освајачу 40000, а доцније и 50000 злат- ника годишње, пре него што утоне у пе- каже древни песник: „манастири, гусле и гудало, то је српски народ очувало“ о александар средојевић јул/август 2013 37 товековно ропство, кад ће живи завиде- ти мртвима zкоје су, по вашем мишљењу, темељне вредности духовног и културног наслеђа свете династије немањића? – каже древни песник: „манастири, гусле и гудало, то је српски народ очува- ло“ засејане широм балкана на просто- рима источног римског царства – ви- зантије – мисијом свете браће кирила и методија, а потом и њихових наставља- ча, преко оца и сина, стефана немање и растка – светога саве, светих задужби- на – од студенице, хиландара, ђурђевих ступова, жиче, пећке патријаршије, милешеве, крке, крупе, троноше, грача- нице, савине, мораче и других светиња, садрже непролазне, савечне, духовно живе божанске вредности, које су наш народ чувале и сачувале у синџирима робовања, као и у безбожном комуни- стичком времену они су бастиони, осо- бито на косову и метохији, угрожени данас од нехришћана, а нажалост и наше западне браће, такозваних хришћана zу својим беседама често се осврће- те на непролазну вредност свето- савског завештања, нарочито у погледу културе која је у све већем опадању како данашњи пастири могу најприкладније да делују на пољу њене обнове и оживљавања? – света браћа кирило и методије кроз крштење и писменост увели су словенске народе у цркву христову глагољицу својих учитеља прерадио је климент, који ју је назвао по своме учитељу (ћирилица), којом су писани: крмчија светог саве, душанов законик (писан 1349, а допуњен 1354 године) свети владика николај каже: „напу- стити данас ћирилицу, значи одрећи се половине православља (све што је напи- сано на том писму, неће се моћи дослов- но разумети), то значи увредити свету браћу и светога саву господо српска, ако сте учени, будите и паметни!“ и, што и нама значи, негујмо православље у његовом изворном облику, јер је то пра- ва вера, као што јој само име каже zкога бисте из светородне лозе немањића истакли као пример младим људима (будући да су окру- жени проблематичним и неморал- ним узорима)? – најдивнији пример јесу млади принц растко немањић – свети сава, а стефан дечански као узор праведно- сти и мучеништва не треба заборави- ти ни оне који су посредно везани за немањиће, попут стефана лазаревића (1393–1427), сина кнеза лазара као и за време светородних немањића, у време светородних лазаревића србија је до- живела узлет у културном, војничком, религијском и економском смислу, чак толико да је из својих рудника извозила петину светског сребра zчини се да је неслога мучна особи- на српског народа у свим периоди- ма његовог историјског постојања (како у средњем веку тако и данас) постоји ли оријентир за прева- зилажење ове тегобне особине у духовном наслеђу немањића? – неслоге је било, доиста, и пре до- ласка османлија на балкан, за њихово доба, па и данас, али истинска вера пра- вославна је била и остала жива магнет- на духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, по- том иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи увек се сећајмо ду- ховних речи стефана немање које ви- димо на његовим фрескама: „приђите, чада, послушајте мене, страху господњу научићу вас и рећи ћу вам у чему је про- паст, а у чему је спас!“  тема броја 38 4/2013 похвале светородној лози немањиној „да би правилно и достојно оценио живот и рад светог симеона мирото - чивог, животописац доментијан осве - тљује његову личност и дело еванђел - ском светлошћу и заиста, тек у тој свепродорној светлости, која од врха до дна и у свима најпонорнијим дуби - нама осветљава људско биће, може се сагледати сва величина и значај бого - носног оца нашег симеона мирото - чивог наводећи речи светог апостола јакова, „да ће онај који обрати гре - шника с кривога пута његова спасти душу своју од смрти и покрити мно - штво грехова“ (јак 5, 20), доментијан вели: па када је толика награда од пре - благог бога ономе који обрати једнога човека, онда колико спасење стече и колико бремена греховних скиде овај свети отац наш симеон, обративши од грешнога пута не једнога човека, не ни десетину, не ни стотину, него тисуће тисућа, десетине тисуће тисућа, тако рећи сву земљу отачаства свога? а њему је сведок сама истина, што нам показује и уверава нас спас христос говорећи: који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својим који је на небесима (мт 10, 32) да, колику ће славу и част имати пре - подобни отац наш, који је не само ве - ровао у христа, него и признао, испо - ведио „да је исус христос син божји“ (1 јн 4, 15) и цело своје отачаство он научи, и сведрагоцену веру христову установи, да се јасно и велегласно сла - ви и обожава трисвета и животворна тројица: отац и син и свети дух јер он искорени јеретичку и многобожач - ку заблуду по целом отачаству свом, те сви хришћани служе јединоме живоме богу, мали и велики, робови и слобод - ни, млади и стари, богати и убоги, и нико се не нађе да се противи његовој побожној наредби и тако се благодаћу божјом и молитвама преподобног оца нашег сви сабраше у свету саборну апо- столску цркву тога ради сва земља ота- частва његова навиче славити христа са оцем и светим духом и ишчезе од нас саблажњиви мрак идолске заблуде мно- гобоштва, и молитвама преподобног оца нашег јавише се по целом отачаству његовом зраци доброверја; разруши- ше се идолишта и подигоше се цркве христове; разбише се идоли а јавише се иконе светих; беси побегоше а свечесни крст христов освети сву земљу, и стара- њем преподобнога јавише се епископи и свештеници, попови и ђакони, при- носећи христу богу бескрвну жртву; и украси се сав клир свештених, и цр- кве се христове оденуше у велелепоту; апостолска труба велегласно затруби, и молитвама преподобнога еванђел- ски гром поучи све отачаство, и тамјан приношен богу на сваком месту освети ваздух; подигоше се манастири по це- лом отачаству преподобнога; мужеви и жене, мали и велики, убоги и богати, цео народ отачаства свечевог испуни свете цркве христове, појући господу нову песму, славећи и говорећи: један је свет, један је господ исус христос у славу бога оца, амин христос победи, христос надвлада, христос се зацари, христос се прослави! велики си, госпо- де, и чудна су дела твоја! боже наш, сла- ва теби!“  преподобни јустин поповић (нови), „житије преподобног оца нашег симеона мироточивог“ (житија светих, 13 фебруар) живот и подвизи светога великомученика међу царевима стефана српскога који је у дечанима написао григорије монах и презвитер, бивши игуман исте обитељи благослови, оче! беше и овај великога и најславнијега народа српскога не само да је војнич- ким силама превазилазио друге народе, и да је наткриљивао околне славом и богатством, лепотом места и велича- ством, но се красио и хвалио најблаго- частивијим и најмудријим царевима, са којима је чак био у љубави у спису сетих се по имену оснивача царства јер као неки узрочни корен по рођењу и по царству био је симеон тривелики, симеон, који је у царева- њу угодио цару свију, симеон, који се спустио са висине царства и заволео велико монаштво, симеон, добри вој- ник великога војводе, који се не обвеза јул/август 2013 39тема броја преп јустин поповић (1894–1979) 40 4/2013 валима живота, но постаде угодан вој- води, симеон, ваистину друг ономе бо- гопримцу, а мислим и већи – јер уколико је благодат већа од сенке закона, утолико су и служитељи благодати већи од тај- ника сенке корен добра, дакле, као што рекох, симеон, остави царству довољно на- следника, од којих је сваки у своје време власт примио нису узмућивали цркву јеретичким валима и јелинским лакрдијама и басна- ма као синови и нећаци константина ве- ликога, но су благочастиво и богомудре- но и богољубазно управљали војском и осталим урученим стадом  григорије цамблак, део из житија стефана дечанског велики стефан немања „велики стефан немања, чију вла- дарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монасима светогорским узоритим примером кро- тости, смерности, доброте и молитвено- сти и смрт његова била је смрт једног истинског божјег човека и духовника пао је у постељу 7 фебруара он призва саву, положи руке своје на њ и благосло- ви га говорећи: „чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време на- шег растанка; ево господ ме отпушта с миром но ти се не жалости, чедо, због растанка то је општа чаша свију и сва- кога; овде се ми растајемо, али састаће- мо се тамо где више нема растанка“ 12 фебруара св симеон нареди сави да га обуче у самртничку мантију, да му про- стре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га тада призове све монахе и с њима се опрости на освитку 13 фебруара, када су монаси појали ју- тарње правило у цркви, и гласови њихо- ви допираху до ћелије самртникове, св симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју богу“  св владика николај велимировић, охридски пролог (13 фебруар – расуђивање) григорије цамблак (око 1360–1419), средњовековни приказ св владика николај велимировић (1881–1956) јул/август 2013 41 династија немањића као утемељитељ „доба немањића с разлогом се озна- чава као златни период српске исто- рије и може се равноправно уцртати у мапу европске и светске цивилизације толико је човек немањићког доба уз- вишен, његова цивилизација згуснута и на високом нивоу, да се каткад са се- том упитамо јесмо ли онај исти народ који је градио ђурђеве ступове, сту- деницу, хиландар, жичу, сопоћане, милешеву, грачаницу, дечане, богоро- дицу љевишку, тавну, и многе светиње од тврдоша у херцеговини до пећке патријаршије у метохији, од крке до мораче, од ломнице у доњем бирачу до леснова, од сент андреје и базјаша до хиландара, од трста до јерусалима светородна династија немањића није нам оставила велелепне дворове и градове, као сведочанство своје моћи и богатства, већ манастире и цркве, пое- зију и сликарство – данас иконе наше духовности и самосвести а изнад све- га вредније, оставила нам је, као завет, живо предање светога саве које је он уткао у српски народни дух и иден- титет зато свој идентитет, ма колико то било тешко, треба са поносом да носимо“  слободан ракитић, „слово о светоме сави“ златни период српске историје „као што са династијом немањића започиње државна историја средњо- вековне србије, тако да је у народу постојала свест да пре немање држа- ве није ни било, тако и историја сред- њовековне просвећености почиње ис- кључиво светим савом, као да је пре њега и није било“  слободан ракитић (1940–2013) милош црњански тема броја милош црњански (1893–1977) 42 4/2013 по благослову двојице свештеника, долазимо у сурчинско ново насе- ље, са новим и лепим кућама међу њима је и кућа наших домаћина, лепа, али још незавршена дочекују нас савићи, за које њихов парохијски свештеник, про- тојереј-ставрофор слободан радојчић из цркве св петке каже да су за пример, а игуман макарије из манастира фенек каже да долазе у манастир недељом на литургију и ту проводе цео дан са децом у живописној природи сремске равнице у свој нови дом уводе нас радо (45) и анка (44) савић дочекује нас насмеја- на шесторка: недељка (15), мирко (13), јелица (11), анастасија (9), никола (7) и василије (3) радо је кршан босанац, продуховљеног лица, родом из градачца, јединац син у оца мирка и мајке нетке бави се при- ватним послом, уградњом грађевинске столарије по струци грађевински тех- ничар, започео је студије на грађевин- ском факултету, одслужио војску, а онда кренуо за послом у швајцарску, потом у аустрију вредан и предузимљив, по по- вратку, 1992, у време највеће инфлације, отвара у београду своју приватну фирму која је убрзо пропала у немачку одлази на св луку 1993, где остаје седам годи- на тамо му се посрећило: утврдио се у православној вери, оженио се и послов- но напредовао вративши се у београд са благословом тадашњег епископа средњо- европског константина, уписао се 2000 на православни богословски факултет, на коме је показао велику ревност, али је од 2006 до данас у статусу апсолвента јер је тада, као отац петоро деце, приоритет морао усмерити на бригу о породици четворо деце рођено је док су живели као подстанари, у франкфурту и београ- ду, а двоје се родило у њиховој кући, коју су зидали 2003–2004 радни стаж, око 17 година, прикупио је на десетак радних места у различитим државама анка је српкиња из црне горе, кћи не- ђељка и данице дробњак из пљеваља благог погледа и вредних руку, потпуно личи на све многодетне мајке о којима смо до сада писали две године је радила разне послове, али не у својој струци ма- тематичког техничара у пространој трпезарији, славска икона св николе окружена је многим икона- ма, и под њом гори кандило све одише чистоћом кућа је на спрат, комфорна у многодетне хришћанске породице савићи из сурчина радмила грујић св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам девојку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ нисмо се забављали – на дан св василија острошког ја сам је запросио и исте године у септембру оженио јул/август 2013 43 њој живе и радова мајка и сестра љуби- ца са породицом драги домаћине, имате лепу кућу, добру жену, здраву децу шта више пожелети? има ли у томе и божије помоћи? – без божије помоћи се ништа добро не може учинити где има вере, ту је и промисао божија за 15 година брака, уз божију помоћ и нашу сарадњу, све смо стекли зато је за нас важан дан кад смо се срели, а за мене посебно незабораван тренутак кад сам анку први пут видео у нашој православној цркви св луке у франкфурту 1995, у којој смо се 18 сеп- тембра 1997 и венчали ето, и св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам де- војку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ а убрзо се испоставило да имамо заједничке при- јатеље, који су нас и упознали нисмо се забављали – на дан св василија остро- шког сам је запросио и исте године у септембру оженио како сте стигли до праве вере? мно- го је званих, али је мало изабраних (= одазваних) (мт 20, 16; 22, 14; лк 14, 24) 44 4/2013 – нажалост, тако је крштен сам одмах по рођењу мајка ми је побожна, а посеб- но њена мајка, која ме је учила молитви и основама вере особит пример вере и побожности био је и деда по оцу сећам се, као дете, како је причешћивање било велики догађај народ са села долазио је у градачац да се причести, нарочито у току божићњег и васкршњег поста наша кућа је била 100 метара од цркве мој отац, иако члан скј, имао је позитиван став према вери ипак га је потпуно окрену- ло цркви учешће у задњем рату у бих у мојим момачким данима, најјачи утицај имао је мој пријатељ, а садашњи венчани кум и кум на крштењу све наше деце, сто- јан бањац из бања луке били смо прија- тељи у франкфурту за њега је недеља значила свети литургијски дан отишао сам у скит св спиридона, где сам се на бадњи дан 1996 први пут темељно ис- поведио ту ми је отац василије рекао да напишем све грехе од када се сећам на- писао сам осам страна а-4 формата ми- слио сам да ћу пропасти у земљу, а он ме је са стрпљењем и пажњом слушао осе- ћао сам као да вулкан излази из мене, а на крају ми се чинило као да лебдим то је било чудо! целе те године нисам могао ни на кога да се наљутим у химелстиру сам био на служби св тајне јелеосвећења, на дан манастирске славе, велике госпојине четворица владика су присуствовали, а служио је владика врањски пахомије са седам свештеника тада сам осетио на себи силу благодати духа светога, којом јул/август 2013 45 сам исцељен од болести која ме прати од детињства – спуштен желудац лекари ми нису препоручивали операцију, јер нису гарантовали успех то чудо благодатног исцељења за мене је било божије открове- ње једино што ме је тада растужило била је вест да се мој отац упокојио од тада до данас, ево 20 година, немам више ника- квих болова, а били су често неиздрживи анка наставља: крштена сам тек са 25 година у манастиру св василија остро- шког мајка је прва почела да пости и причешћује се, а отац то у почетку није прихватао, али како је неко време провео на раду у манастиру дечани, почео је и он да пости и причешћује се основе вере стицала сам одлазећи у манастир св тро- јице у пљевљима да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? – ми себе свакако сматрамо хришћан- ском породицом која греши, каје се, пости, исповеда се, причешћује се, али најважније од свега је да нас господ наш исус христос уброји у своје верне слу- ге и прихвати у царство небеско ме- ђутим, то ћемо знати тек када станемо пред њега до тада се молимо и надамо у милост његову има ли егзистенцијалног страха? радо: слава богу, нема више пута смо се уверили да нас господ никада не оста- вља „на цедилу“ само се треба трудити и уздати у господа, а бог ће сигурно награ- дити сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбо- ље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо да ли наилазите на подршку државних институција и локалних власти? како по- кривате трошкове свакодневног живота? – примамо дечији додатак за четворо деце уџбенике добијају као и сва друга деца, немају никаквих повластица док смо градили кућу, 2003 и 2004 помагали су нам пријатељи, и повремено пријате- љи из храма св луке из франкфурта; два пута смо добили помоћ од грчке право- славне цркве, 2008–2009, а повремено нам је помагао и игуман макарије из ма- настира фенек комуналне дажбине пла- ћамо, за наше услове, редовно да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? имате ли сугестије за часопис право- славни мисионар? – нису писале, нити нам је то битно први пут се представљамо православ- ној јавности и због тога нам је особито више пута смо се уверили да нас господ никада не оставља „на цедилу“ сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбоље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо 46 4/2013 драго мада православни мисионар не читамо редовно, сматрамо да у њему и наше сведочење може значити допринос и подстрек за друге хришћанске породи- це желимо вам да, сведочећи само једи- ну праву и истиниту православну науку христову, допринесете јачању вере пра- вославне и на тај начин да учествујете у домостроју спасења и ширења мира и слоге међу верним слугама божијим они који су верни да се још више учвр- сте у вери, а они који нису да се обрате на пут спасења хвала на лепим жељама каква је ваша подела послова и дневних обавеза? – мамин радни дан је тешко описати, препун је кућних и школских обавеза – каже анка татин је највише везан за послове обезбеђивања материјалне егзи- стенције за целу породицу сви су укљу- чени, такође и бака и тетка, као и старија деца, колико могу види се да су деца здрава и однегова- на које школе уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? да ли читају или то замењу- ју компјутером? – слава богу, деца су здрава недељка је матурант одликаш жели да се упише у десету београдску гимназију – двоје- зичну, где се поједини предмети предају на српском и енглеском језику одлично уче и мирко, јелица и анастасија у ош „милан ракић“, а никола иде у пред- школско од додатних активности: не- дељка и мирко иду на курс енглеског језика, недељка још у школу рачунара и у центар за таленте у музичку школу, инструмент хармоника, иду мирко, је- лица и анастасија, и сви играју фолклор недељка и јелица читају доста, остали мало мање телевизију не гледају пуно недељка мало више времена проводи радећи на компјутеру, а остали имају ограничен приступ иду ли деца на веронауку? какав и ко- лики значај, по вашем мишљењу, има ве- ронаука у школама за духовно усмерење деце? да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? многодетне хришћанске породице јул/август 2013 47 – иду на веронауку мислим да верона- ука позитивно утиче на духовно усмерење деце интересује нас шта деца уче на ве- ронауци оно што су до сада учили углав- ном знамо, али сматрамо да и родитељи могу доста да науче из дечије веронауке како користите постлитургијско време? – јутарње молитвено правило не може- мо да држимо заједно, али вечерње нам је заједничко ту укључујемо и децу поро- дица је мала црква какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква о томе још нема званични став, а хришћане занима да ли и они треба то да користе ваш став о ко- ришћењу epidurala при порођају и све че- шће прибегавање царском резу и кад за то нема преке потребе? избегавање дојења? – разумемо жељу родитеља без деце да имају децу, али пре вантелесне оплодње препоручио бих им да покушају са лозом св симеона, да посете манастир копо- рин, и уопште, да се прво обрате за по- моћ богу и православној цркви – каже радо противим се садашњем приступу вантелесној оплодњи, где се врши оплод- ња већег броја јајних ћелија и унапред се рачуна са умирањем неких ембриона то личи на убиство са предумишљајем мислим да би компромисно вантеле- сна оплодња могла да се прихвати, ако би се на тај начин оплодила само једна, евентуално две јајне ћелије, колико је и нормално да једна жена рађа, па се онда молити богу, да бог сачува оплођене ће- лије и благослови да се од њих роде деца али, и ово само уз благослов духовника - без благослова сам апсолутно против а анка додаје: сви имају право да ода- беру оно што сматрају да је исправно лично не бих користила epidural а ни царски рез, осим у случају преке потре- бе сама реч „избегавање“ дојења већ довољно говори како могу да се сложим са свесним ускраћивањем најбоље и нај- природније хране за новорођенче? какав је то однос према сопственом детету? то је себичност и неодговорност, осим када су у питању здравствени разлози или виша сила 48 4/2013 у васкршњој посланици 2013, патри- јарх иринеј каже: „верујући у васкрсење христово и у опште васкрсење, ми ве- рујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте“ како саблазни „новог доба“ утичу на хришћанско васпи- тање деце и које су најопасније? анка: васпитати у духу православне вере данас није лако, јер су деца неупоре- диво више изложена разним саблазнима и искушењима које носи „ново доба“ нај- опаснији су неморал, бестидност, непо- штовање, својевољност, који су изражени код данашње омладине, и многи други молимо се господу и пресветој богоро- дици да нам помогну у васпитању деце како доживљавате судар са пуберте- том? какав треба да буде однос родитеља према адолесценту? – већ је почело суочавање са пуберте- том и судар је неизбежан дете има своју вољу, али и само се судара са наметљи- вом вољом средине морамо са децом разговарати, понешто забрањивати, а понешто допуштати, али све у своје вре- ме – каже тата скренуо је пажњу на не- дељкине налакиране нокте и рекао јој да скине лак, јер то не приличи њеним годинама она је негодовала јер то раде све њене другарице, чак и оне млађе тата је покушао да је убеди: послушност и сарадња су неопходни ради ширења слободе као што људи, као деца божија, треба да буду послушни богу, тако и деца треба да буду послушна родитељима, да би од њих добила ширу слободу по- слушност је ствар вере и поверења кад је недељка изашла, он је додао: мене је привукла анкина скромност и смерност, а сада смо суочени са директном агре- сијом духова сујете овога века који хоће да нам разврате децу што је најгоре, кад то сви прихвате, сматрају то нормалним и понашају се као да је баш таква воља божија то постаје мода а анка дода- је: добро је што је недељка отворена, прихвата дијалог имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – замислите човека који је одрастао као слуга-носач, стално теглећи тежак терет, а за тај свој напоран рад добијао је само бедни смештај и неопходну храну ако му уместо тога дате да понесе врећу злата он ће, не знајући његову вредност, чим замакне гледати да се ослободи тог незгодног терета они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући ро- дитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакша- ње, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце  они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући родитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакшање, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце многодетне хришћанске породице јул/август 2013 49 зовем се јован трисанџаја [johan trisa- njaya] пореклом сам јаванац из индо- незије рођен сам 1982 године у селу приги, у средишњем делу јаве одрастао сам у будистичкој породици; отац ми је био државни службеник а мајка домаћица већина становника мога села су мусли- мани, али међу мештанима има и доста бу- диста као будиста сам био веома активан, те сам био изабран за председника буди- стичког омладинског удружења [buddhist youth association] суштина будистичког учења је „љубав без граница“, и у будизму је наглашен закон делања („карма“) пре- ма којем ће сва наша дела у овом животу дозрети у нашој следећој реинкарнацији љубав није ограничена само на људе, већ се воле и биљке и животиње – јер су оне можда у претходном животу биле људска бића када ум- рете са добром кармом, у следећем животу ћете се родити као неко узвишеније биће када умрете са лошом кармом, у следећем жи- воту ћете припадати или лошијем друштвеном статусу, или ћете пак бити животиња, или демонско биће када је требало да кренем у средњу шко- лу, мој рођак, отац алексеј, дошао је у моје село и позвао ме да пођем са њим у соло, како бих тамо упи- сао средњу школу он је био будиста пре него што је постао православни свеште- ник пристао сам сматрао сам да је у реду да три године проведем у хришћанском окружењу, јер бих на тај начин могао да проширим своје хоризонте присуствовао сам богослужењима и окупљањима, али сам увек седео у задњим редовима пошто сам осећао кривицу због тога што се као будиста молим са хришћанима на крају сам, јер сам био збуњен, напустио дом о алексеја и вратио се кући на две седмице никоме се и не јавивши током те две седмице потпуно сам се дезоријентисао и био сам веома збуњен постао сам смућен и неорганизован, по- чео сам да чиним оно што никада пре нисам чинио – на изненађење свога оца и на његову срамоту, будући да њега у нашем завичају сматрају за стуб друштва једнога дана сам осетио као да ми неко шапуће, да ми каже да се вра- тим код о алексеја у соло, те сам се вратио после неколико дана прове- дених у солоу почео сам поново да учим о православљу пожелео сам да се крстим и о алексеј се сложио са тим био сам изне- нађен што нисам добио укор или казну у школи, као што сам очекивао, јер сам одсу- ствовао две седмице након што сам се крстио и на кр- штењу добио име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам!  јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама  у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у п�

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости  интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да!  аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима  света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира  света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије!  мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном простору и времену, мења свет сваког тренутка нам се пружа прилика да променимо свој живот не постоје мала и безначајна дела постоје само она која су добра и која то нису да је то тако, сведочи нам пример јелене в, која већ дуже времена, захваљујући својим изузетним организационим способностима и спремношћу да део свог слободног времена посвети хуманитарном раду, у свом окружењу спроводи акцију помоћи малишанима који болују од тешких обољења почетни слоган акције гласи: „од наше деце, болесним другарима“, а у оквиру ове акције свако ко жели може да поклони један слаткиш или сланиш (смоки, грисине, чоколадну бананицу, сокић) болесној деци „долина плача“ се на тренутак преображава, љубав уткана у поклоне преплављује болесне малишане који се неописиво радују родитељи, укључујући децу тако што бирају поклон за болесне другаре, уче своје малишане да превазиђу себичност и развију осећај за друге људе тако се стиче емпатија, способност да се нека ситуација сагледа из позиције друге особе да ли се свет мало променио овом акцијом? јесте болесна деца су за тренутак заборавила своје страдање, па уживају, колико у добијеним поклонима, толико још више у указаној пажњи и љубави и није то све: лекари, медицинске сестре, васпитачи и наставници примећују да се тешко бреме лечења и васпитања лакше подноси једна медицинска сестра је рекла: „неће деца да ме памте само по томе што их зовем на „боцкање“, већ је то сада и позив на слаткиш, и још ће нашу болницу памтити по томе како су неки добри људи доносили лепе поклоне“ списак клисведочанства наше мало – немоћнима је много како да променим свет? ненад вујић 52 5/ 2018 ника, болница, домова за децу, специјалних школа за болесну децу, свратишта је дугачак, а заједничко за све је да слаткише донатори шаљу са љубављу, а да их малишани у тим установама примају са радошћу наше мало – немоћнима је много идеја покретача ове акције, а и мотив је – да би требало, ако већ имамо срећну и здраву породицу, ту радост поделити и са онима који је немају један мудар човек је рекао: „свако има своју животну причу и увек је најлакше слушати само срећне људе“ на тужне приче углавном одмахујемо главом и размишљамо – како је добро што се то не дешава нама – и ту се свака прича завршава а не би требало да се стави тачка, ту треба да почне размишљање о животу једна лепа изрека каже: „кад неко хоће нешто да уради – наћи ће начин, а кад не жели – наћи ће изговор“ јеленине колеге и пријатељи су нашли начин како да слаткишима/сланишима, спремљеним пажљиво и са пуно љубави, унесу бар мало радости у те нежне дечије душице и коначно, учествујући у акцији овог или неког другог сличног формата, изнова проживљавамо и сагледавамо једну од најважнијих јеванђелских прича у којој нам се говори како се наслеђује царство божије: јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34– 46) небо и земља ће проћи, а актуелност речи светог писма неће проћи живот није никаква филозофија живот је дар божији и саткан је од појединих тренутака које можемо протраћити, или искористити да помогнемо ближњима а наши ближњи су сви они са којима делимо простор и време, и они су прилика да се покажемо какви смо у ствари стога, погледајмо свет око себе и упитајмо се да ли га можемо учинити, бар мало, лепшим и бољим?  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији духовне поуке у причама наследство деци предавши детету своје тело и крв, учествујући у формирању његове бесмртне душе, родитељи му предају и део своје душе, свога срца добро је, ако је срце родитеља и њихова душа очишћена благодaћу; али шта се догађа, ако је испуњена духовном нечистоћом? зар то неће прећи и на децу? без сумње, прећи ће и пренети са собом семе зла и болести колико има родитеља који тугују, плачу, жале се, видећи у својој деци тврдоглавост, својевољност, непослушност, раздражљивост, злобу, освету, разне видове разврата; али они треба да се сете, да ли је било тих порока у њиховом срцу још пре рођења деце? ако неумереност мајке у јелу и пићу штети плоду којег она носи под срцем, онда му још више штете наносе нечисте жеље и јаке страсти герман шимански, богослов из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“, 2018 бр 8, минск, белорусија откуда долазе генији једна млада, трудна жена је дошла у болницу због обичне упале слепог црева прво су јој доктори ставили лед на стомак, а онда, када су процедуре завршене, предложили јој да уради абортус, сматрајући га најбољим решењем, јер ће дете, највероватније, бити инвалид од рођења али, смела жена је решила да заобиђе абортус и дете је угледало свет та жена је била моја мајка, а дете сам ја можда ће мој пример подржати мајке, које у тешким тренуцима размишљају о томе да ли да сачувају живот андреа бочели, водећи италијански тенор превод: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 53 песник велике епопеје српског народа у време првог светског рата, милутин бојић (1891–1917), трагао је за поетским изразом, који ће се најбоље изразити проучавао је домаће и стране песнике и закључио да мора да се врати народном предању он је закључио да њему и његовом времену посебно одговара косовски циклус управо је тај јединствен догађај српске историје одговарао актуелном тренутку, као ниједан други бојићево време је било време прелома историје, када постоји идејно и духовно врење, које збуњује људе обичан човек се тада нађе збуњен пред изазовима које му поставља модеран тренутак, јер превазилазе његове снаге тек песме косовског завета указују на важност заборављеног начина решавања животних проблема зато је бојић решио да напише песму молитва (1910), посвећену мајци југовића бога моли југовића мајка“ као ниједна друга личност народне поезије, мајка југовића је представљала пример како се човек сналази пред искушењима које надрастају његове снаге и када не зна шта га очекује, нити какви изазови пред њим леже, сваки човек може да се помоли богу и добије одговор на сва питања која га муче да би ту мисао поетски уобличио, бојић је испевао песму која се састоји се из четири строфе са по четири стиха у том изразу савршене песме, коју оличава бојићева молитва, сваки четврти стих у свакој строфи је исти: „бога моли југовића мајка“ то је стих из народне песме стихом којим почиње свима позната народна песма, бојић завршава сваку строфу и на крају са последњом строфом, саму песму истовремено, то је стих који даје потребну духовну дубину свакој строфи и целој песми овако компонована песма представља правилну песничку форму, којом се изражава сазнање о оном шта је очигледно истинито, о оном у шта се не сумња: молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима у народној песми мајка југовића, све почиње молитвом коју бог услишава и тако се покреће след чудесних догађаја захваљујући молитви, мајка југовића је чудесно стигла хришћанска књижевност молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима молитва у делима милутина бојића др ђорђе вуковић цар урош (извор: blogspotcom) 54 5/ 2018 на косово да тражи супруга старог југ-богдана и девет синова народна песма, на себи својствен начин, изражава уверење да све што човек заиште чиста срца од бога, може да се оствари песнику то не смета, јер и он дели исто уверење да, молитва размиче границе могућег и помаже да се оствари оно што је неостварљиво у свакодневном животу у коме се ослањамо само на сопствене снаге, евентуално на помоћ пријатеља у молитви, верујући човек се превасходно ослања на бога и његову несебичну помоћ бојићева песма почиње молитвеним чином то је молитва пред чудо које опева народна песма песник је одузео елементе чудесности да би их наговестио на други начин, јер мајка југовића се супротставља силама природе и ада песник ситуира југовића мајку у глуво доба ноћи, у царску дворану где је престо, јер она је, по песми, мајка свете царице милице и ташта владара, светог цара лазара помен престола буди променљива и супротна осећања – и он је мрачан, јер је симбол овоземаљске моћи, али и диван, штавише „тајанствен кộ бајка“, јер сваки владар је миропомазан и на њему дух божији почива а напољу ветар звижди, најава елементарне непогоде и усамљености, најава страха исконског и ирационалног, најава беса сила природе у следећој строфи и камен (најтврђи део земље) и „небеса“ ћуте, ништа не говоре, а јавља се, одакле се не очекује, противник (супостата) божији и противник људског рода („а сотона само из прикрајка“) и искушења која са њим следују у стопу („са смехом јој пружа кључе пакла“) искушења долазе кроз смех, паклени смех, а у овом тренутку тренутку бола и усамљености, све води црним осећањима, неумереном туговању и штетној депресији а то је пут на дно пакла и на то искушење одговор је у молитви, како песник сведочи: „бога моли југовића мајка“ она, мајка југовића је усамљена и снахе су заспале, оне које би требало поред ње да се моле за своје ближње, док ветрови витлају „небом“ (песник као да осећа разлику између небеса где столује бог и овог видљивог неба) и звезде пред зору трну, јер су сву ноћ сјале, али и тада пред бесом природе и остављености и пред сменом дана и ноћи – мајка не попушта у молитви: „бога моли југовића мајка“ она је ту усамљена и та усамљеност добија у задњој строфи нову димензију она није просто остављена, она је усамљена, одвојена од светиње пред којом би требало да се „вајка“ и правда, пред светином која очигледно нема разумевања за њу (и не би било прилично да се пред њом правда) овде је елемент свесног удаљавања од света, скоро подвижништва она клечи, што је знак дубоке молитве и дубоке понизности пред оним пред којим се узносе молитве она је „сама, хладна без суза, без речи“ она је у молитви исцрпљена све су речи речене (или се молила унутрашњим гласом), и нема више снаге сва је унутрашња топлина ишчезла, она је хладна, скоро беживотна хришћанска књижевност (извор: playcastru) септембар / октобар 2018 55 – јер је животну силу предала за ближње – за супруга и децу, и опет на неки начин узвишена, јер она је ташта владара и чува узвишеност свог (породичног и царског), дома у песми молитва, конкретан, историјски непријатељ који надире и осваја њену земљу, само се наслућује на основу познавања народне песме пред противником, пред којим сви беже, помажу само искрене молитве из дубине душе, наравно, поред осталих врлина „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ бојић је необично ценио молитву и њену снагу у последњој написаној драми урошева женидба, песник преко јунака преткосовског циклуса, светог цара уроша, душановог сина, изражава своје уверење о циљу људског живота на земљи: „господ бог нас створи да певамо њему“ и кратку похвалу исихазму: „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ од песничких врста, бојић је посебно ценио псалме и сонете бојићев суд о вредности књижевних песничких форми изриче исти књижевни лик светог уроша, веома омиљеног у народној поезији и предању: „псалми рај ти души купи“ у њима „реч ко сребро тече“ такве оцене нису речено за сонете, мада је бојић увео у драму сцену где душанов посланик описује како је у дипломатској мисији срео, ни мање ни више, него славног поету франческа петрарку молитва која је највиши могући израз добила у псалмима, остаје бојићева непрежаљена песничка преокупација у драми урошева женидба, он је чак дао једну обраду псалма коју изговара сиргијан тако је млади песник вешт на речима, вредновао значај древних стихова из библије и народне поезије стихови којима се човек моли богу су највреднији, све остало заостаје за њима само молитва, и у стиховима исказана, вреди то су посебно осетили срби на солунском фронтом на врхунцу „дуге војне“ своје историје (1912–1918), у којој су се стекли без трајнијег прекида и балкански ратови и први светски рат  постоје људи које нисмо познавали дуг временски период и са којим се нисмо виђали свакодневно, а чијим одласком у вечност осећамо велики недостатак управо такав осећај сам имао по престављењу универзитетског професора миодрага радовића, вредне пчеле академске кошнице србије, и надасве оданог сина српске православне цркве мог драгог пријатеља миодрага сам упознао пре неколико година, у парохијском дому храма вазнесења господњег у жаркову већ тада сам осетио да разговарам са човеком од кога ћу увек имати прилику да чујем аргументован, смислен и искрен став и мишљење и нисам се преварио: био је то знамен нашег пријатељства, које је било искрено, отворено и прожето разговором на тему важних животних питања професор радовић је био господин човек, у најбољем смислу те речи своје ставове износио је господствено, ненаметљиво, онако како би сваки професор требало да чини увек је пажљиво слушао свог саговорника – ма колико да се то подразумева, ретко се среће (далеко чешће срећемо добре говорнике него добре слушаоце, а професор радовић је имао оба квалитета) као интелектуалац светског калибра, професор је имао формиране ставове за огроман број тема уколико бисте којим случајем пружили јачу аргументацију у корист супротног мишљења, био је потпуно спреман да промени свој став тиме је на делатан начин устајао против сурове страсти која обара велики број интелектуалаца: сујете у наше време, нажалост, српхришћанска књижевност сећање вредна пчела (извор: salvaunaspecieit) 56 5/ 2018 ски интелектуалци се чешће надгордњавају покретани том бедном особином, уместо да заједнички, у искреном дијалогу, траже истину због професоровог трагалаштва за истином, разговори са њим су били једнако занимљиви и инспиративни као свештеник, од њега сам се могао научити борби против празнословља, јер је подједнако ценио саговорника и штедео речи одавно нисам срео човека који је у познијим годинама почео активно да живи литургијским животом, и да са жаром проучава дубине православља професор је уронио у православну теологију не из знатижеље, већ из потребе да нешто истински научи и, што је најважније, преточи то у живот у жарковачку цркву вазнесења господњег редовно је долазио на свету литургију последњих неколико година свог живота обично би стајао у припрати, повучено, али је му његошевски стас одавао присуство и поред жеље да буде неприметан у својим седамдесетим годинама је имао толико смирења да беспоговорно послуша духовне савете које сам му давао, премда сам био двоструко млађи од њега када бисмо данас имали стотину људи са таквим академским статусом, а да истовремено имају довољно смирења да приклоне главу у послушању својој цркви, брзо бисмо имали процват мисионарске делатности енергија коју је професор радовић у својим последњим годинама живота улагао је била изузетнао томе можда најбоље сведочи његово последње дело, хрестоматија под називом пчелојављење, јединствено дело те врсте на српском језику нажалост, своје можда кључодлазак вредне пчеле српске академске кошнице презвитер оливер суботић проф др миодраг радовић (1945-2018) про ф е с о р миодраг радовић је рођен 1945 године у камењачи, србија као љубитељ речи и узвишених мисли, своју каријеру посвећује књижевности дипломирао је на филолошком факултету у београду, где је потом магистрирао и докторирао изучавајући ф м достојевског и лазу костића своје школовање је наставио у нансију, минхену и хајделбергу као библиотекар радио је у библиотеци матице српске, а као лектор, предавач и професор на универзитетима у лиону, рену (француска), бањој луци, никшићу, новом саду и гете универзитету основао је катедру за компаративну књижевност на филозофском факултету у новом саду аутор је више научних студија, приређивач зборника и антологија, и преводилац са француског, немачког и енглеског језика последњих десет година живота посветио је изучавању пчела и тај труд изнедрио је његову последњу књигу пчелојављење трагајући за узвишеним, добрим и вредним, као вредна пчела открио је матицу цркву, чијој сладости је приклонио последњих година свог живота упокојио се на празник архангела гаврила 2018 године професор миодраг радовић (предавање у матици српској) сећање септембар / октобар 2018 57 но животно дело, под називом лаза костић: од хеленизма до хришћанства, није стигао да преточи из својих мисли у књигу није ми требало пуно времена да се спријатељим са професором радовићем а ко и не би могао бити пријатељ човеку тако племенитих особина када мало боље размислим, до сада сам срео само неколико људи који су ми у пријатељству били и искрени и одани стога сам одлазак овог великана српске академске сцене доживео на посебан начин слично је осетила и литургијска заједница у жаркову, којој је припадао, иако је живео и радио у новом саду био је „парохијан по призиву“ жарковачке парохије недавно сам чуо коментар једне сестре у христу из наше заједнице, која је, на вест о упокојењу професора, осетила као да јој се упокојио близак рођак, иако самог професора није лично познавала и заиста, одлазак у вечност таквих људи не може да се не осети, поготово у литургијској заједници којој су припадали нека ти је вјечнаја памјат, драги и, надасве, одани и искрени пријатељу! у навечерје празника успења пресвете богородице лета господњег 2018  сећање професор радовић са свештенством жарковачке парохије током једне културне манифестације у порти храма пчелојављенска пчела уместо воштанице преко ливаде цветних душа отишао је професор мој миодраг радовић – још слушам његових речи пламтећи рој у гласу му је била пчела, са пиндаром се познавала све цветове је прелетела и од свих мед је умни збрала из врта овог, са маслачка, ка оцу свом се отиснула; та пчела певна и мудрачка где ли је стала и уснула? у ком је сада пчелињаку, у каквом ли је сада саћу пчела што тражи светлост јаку – кад једном одем и ја знаћу верољуб вукашиновић 58 5/ 2018 тајне срца дух и човек знају, и други нико, и ти си своје срце знао и морао знати дан пред његов застој најавило је тихо, да ћеш негде, да ћеш ипак негде, путовати и да си рекао свима, и викао из свег гласа судби, нико ти веровао не би да ћеш кренути на пут време за путовање, теби није било и куд би, куд би ишао, кад си љубави пригрлио скут али стигао је позив који кида земне узе, глас ти је био познат од пре на рођењу позвао те је у живот кроз сузе, а сада је најавио час да се мре у самртној борби већ од првог дана, до испуњења непуне декаде сваки дан беше као хиљада година, ниједан трен без молитве, нити без наде прошао си кроз огањ врућице, и кроз самртног знојења воду како би одагнао тежину кривице у одсудном страдању и душе исходу онај који је вернима обећао награду нелажну, твој бол, велику патњу и смрт пролазну примио је као добровољну врлину, залог спасења и једину истину пошто се уклонише мислене облоге и покрови премудрог промисла, сазнао си људског злопаћења разлоге радост живота и пуноту смисла а када је на опелу зазвучала песма нова четрнаест гласова јереја, као хук многих вода, објавише глас премудрости божије слапова привидан пораз оглашен би као победа из предела земних си отишао као прерано откинут цвет, да би у рају са светима заблистао плетући најлепшу живу руковет са седам ефеских младића уснулих, весника христовог васкрсења, који су те примили као једног од својих достојан буди новог живота и спасења моли и христоименитог стефана овенчаног љубављу нашег бога, духом да живимо до осмог дана до поновног доласка христовога здравко пено 31 август 2018 сећање стефану за вечни спомен септембар / октобар 2018 59 дуго се говори о важности и значају превођења светоотачких дела на српски језик иако се на том послу није много одмакло, на савременом српском објављен је велики број превода патристичких списа радећи на важном и сложеном задатку приближавања светоотачког наслеђа савременом читаоцу, своје доприносе дали су између осталих ава јустин поповић, еп атанасије јевтић, оци миливој мијатов и радомир поповић, академик димитрије богдановић и проф др петар јевремовић, преводиоци дејан лучић, слободан продић, матеј арсенијевић, младен станковић и станимир јакшић, лада акад и антонина пантелић, и многи други у протеклих стотинак година настали су бројни преводи дела светих отаца на савремени српски, а поред појединачних превода – објављених у засебним публикацијама или расутих по црквеној периодици, више црквених издавача покренуло је едиције превода патристичких списа (почев од превода који су у серији „мисионарска писма“ тридесетих година 20 века штампани трудом о јустина поповића и вл николаја велимировића, преко издања из „мале религиозне библиотеке“ св арх синода, издавачке делатности црквене заједнице из крњева, едиције „хиландарски преводи“ са краја прошлог века, до издања „образа светачког“, те издања епархијских издавача – видослова, истине, каленића, беседе, себастијан преса, до издања православног богословског факултета и серије „свети оци у преводу на српски језик“ у издању академије спц за уметности и консервацију) овим значајним подухватима недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић из београда, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ оно што ову серију унеколико разликује од досадашњих издања јесте акрибични, научни приступ превођењу и публиковању светоотачких штива судећи према прве три књиге које су до сада изашле, сваком патристичком спису у овој серији претходи уводна студија, затим долазе упоредо изворни текст (са референцама на критичко издање одн издање изворника) и српски превод (пропраћен напоменама тј коментарима), и на крају додаци, међу којима посебно место заузимају библиографије и индекси – на првом месту индекс библијских референци, затим именски и географски индекс, те индекс кључних термина и у ранијим преводима светоотачких дела на српски, посебно рецимо у онима које је приредио еп атанасије јевтић, било је сличне опреме и критичког апарата међутим, стандарди које постављају „хришћанмисионарски излог подухвату превођења светоотачких штива на српски недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце срећко петровић 60 5/ 2018 ски извори“ својом потпуношћу издвајају се међу српским издањима превода патристичких списа евагрије понтијски: делатељ до сада је у серији „хришћански извори“ коју издаје хришћански културни центар др радован биговић објављено неколико патристичких дела у преводу на српски крајем октобра 2017 године објављена је прва књига серије – евагрије понтијски: делатељ монасима у манастирима и заједницама поука девици писмо о вери изабрана писма у овом издању одабраних евагријевих списа налази се најпре увод, те изворни текст – према гиљамоновом (а guillaumont) издању из едиције sources chrétiennes, одн издању х гресмана (h gressmann) и превод са старогрчког (чији је аутор лазар нешић), а затим долазе коментари, табела конкорданци између мињовог (j p migne) издања текста делатеља из грчке патрологије (pg 40) и издања из серије sources chrétiennes (sc 171), као и индекси евагрије понтијски (345–399 г) је био ученик великих хришћанских богослова св василија великог и григорија богослова, и учесник васељенског сабора одржаног у цариграду 381 године сведочења говоре о њему као ватреном борцу против јереси и бранитељу правоверних учења о светој тројици међутим, нека евагријева учења осуђена су на васељенском сабору одржаном у цариграду 553 године упркос томе, евагрије је поштован у православном монашком предању, и већи број његових изрека инкорпориран је у аскетске зборнике попут добротољубља у издању на које се осврћемо српском читаоцу је на 182 стране понуђен избор из евагријевих аскетских увида и учења, уз коментаре и корисне истраживачке алате – индексе: индексе библијских референци, индексе кључних грчких појмова, и индексе библијских и ванбиблијских имена, топонима и појмова св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина у новембру 2017 године објављена је друга књига серије „хришћански извори“ – св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина овом издању два занимљива дамаскинова списа претходи краћи увод, за којим следе изворни текст (према котеровом критичком издању) и превод са старогрчког (који је дело александра врбљанца и лазара нешића), опремљени коментарима, те напослетку библиографија, миси онарски излог септембар / октобар 2018 61 списак литературе и индекси – библијских и патристичких референци, као и аналитички индекс; свега 160 страна свети јован дамаскин (око 676–749 г), чувени сиријски монах и богослов, писао је против разних хетеродоксних учења, а један од његових важнијих полемичких списа уперен је против иконобораца овај врло плодан писац био је веома оригиналан у начину излагања, методичан и концизан дамаскин се такође сматра једним од највећих црквених песника његова најзначајнија дела су источник знања у три књиге – дијалектика, о јересима и о православној вери, те расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима, као и беседе против иконобораца дамаскинов источник знања преведен је на словенски језик врло рано, можда већ у 10–11 веку дело које је у поменутом издању доступно српским читаоцима, одн дијалог између православца и манихејца (тј спис против манихејаца) у рукописном предању једногласно је приписан св јовану дамаскину сврха дијалога је изналажење истине манихејац излаже свој систем: на самом почетку налазе се два начела, добро и зло православац указује на противречности у овом систему и изобличава манихејска учења у расправи сарацена и хришћанина говори се о божијој свемоћи, узроку добра и зла, слободи људске воље, божијој правди, стварању света и размножавању људи, божијој вољи и допуштењу, христу као речи божијој, оваплоћењу, посебности две природе у христу поменуте теме су контроверзне ставке раноисламске теологије аутор дијалога је и те како упознат са исламом, што може да се закључи и на основу 100 поглавља дамаскиновог списа о јересима св јероним стридонски: о знаменитим мужевима у преводу др радована пилиповића, директора архива спц, у децембру 2017 г изашла је и трећа књига серије „хришћански извори“ – св јероним стридонски: о знаменитим мужевима овом издању јеронимовог дела претходе изабрана библиографија и увод преводиоца, за којим следи изворни текст према издању из мињове латинске патрологије (pl 23) и превод са латинског, те врло детаљне напомене које је приредио презвитер доц др александар ђаковац (иначе уредник серије), додаци и индекси – библијских референци, именско-појмовни индекс, географски индекс и индекс грчких речи; све заједно броји 262 стране у овом издању српском читалишту понуђено је значајно дело св јеронима стридонског (око 344–420 г), подвижника, богословског писца, знаменитог преводиоца св писма на латински језик, теоретичара хришћанске аскезе и једног од првих историчара цркве ово дело доноси 135 биографија и пописа дела црквених писаца и учитеља, те и неколико нехришћанских писаца чија су дела и писано стваралаштво од изузетног значаја за историју ране цркве (као што су сенека, јосиф флавије и филон александријски) јероним не заобилази ни неке ауторе који су били плодни као књижевници и богослови, али су, нажалост, у епохи стварања хришћанског учења застранили, као што су то евномије кизички, маркел анкирски или фотин сирмијумски миси онарски излог 62 5/ 2018 de viris illustribus (о знаменитим мужевима) св јеронима су дело које је драгоцено за историју ранохришћанске књижевности као каталог интелектуалних остварења црквених писаца и учитеља до последње деценије 4 века, оно нам пружа увид у ниво њиховог образовања тенденција дела је апологетска: да прикаже хришћанске писце као ерудите који не заостају за паганском класиком и чија дела имају својих нарочитих литерарних вредности написано у духу тадашње биографске књижевности, говори о заслужним људима „који су цркву основали и утврдили“, али не прећуткује и оне ауторе који су застранили, као ни паганске писце који су значајни за историју цркве опширни јеронимов каталог започиње апостолом симоном петром, а завршава се преко других апостолских мужева, оригена, антигностичких писаца и савременика 4 века, писцем самог каталога, јеронимом из „стридона у крајини далмације и паноније“ драгомир марић: антологија недавно је из штампе изашла и прва књига додатака серији „хришћански извори“ – избор из светоотачких дела у преводу др драгомира марића: антологија из списа светих отаца и учитеља цркве на 150 страна у „додацима“ ове едиције издавач, како стоји у предговору уредника, намерава да објављује одабране древне хришћанске текстове, једнојезичка издања превода, као и патролошке студије поменута књига, прва у поменутој едицији, у временима тешким за цркву и црвену штампу, када није било могуће штампати овакве публикације, била је трудом др марића припремљена и 1957 године у два тома прекуцана у неколико примерака на писаћој машини; ових неколико примерака сачувано је у патријаршијској библиотеци и библиотекама богословија и православног богословског факултета у београду сада је поменута антологија, трудом бојане милидраговић која је књигу прекуцала, у издању хкц доступна читаоцима како се наводи у поговору књизи који је написао доц др владислав пузовић, научно-богословски допринос др драгомира марића био је разноврстан, а највећи на пољу патрологије и црквене историје битан марићев допринос несумњиво представља његова двотомна антологија одломака из светоотачких текстова ова патролошка хрестоматија садржи пажљиво одабране одломке из дела отаца и учитеља цркве, почев од апостола варнаве до патријарха константинопољског фотија у издању о којем је реч читаоци могу наћи српски превод одломака из посланице апостола варнаве, те из дела св климента римског, св јерме, св игнатија богоносца, св поликарпа смирнског, св јустина мученика, св теофила антиохијског, св иринеја лионског, апологете кодрата, серапиона антиохијског, св климента и дионисија александријског, св атанасија и василија великог, св григорија ниског, свјована златоустог, св јефрема сирина издања из серије „хришћански извори“ у продаји се могу пронаћи у књижарама православног богословског факултета универзитета у београду, и у књижари „ризница“ у земуну за додатне информације издавач је у импресуму навео имејл адресу – hrizvori@gmailcom  миси онарски излог септембар / октобар 2018 63 зло не чини ником никад учи, ради свакодневно, кити друге осмесима, не владај се ни трен гневно, само добра даруј свима с књигама се увек дружи, фискултуром части тело, добро сваком подај, пружи, племенито чини дело где год да си, било кад, данас, сутра, увек, сад упражњавај љубав, рад, зло не чини ником никад с природом се увек дружи кроз природу док пролазиш, милуј траве, биље, цвеће пази куда стајеш, газиш, и не бацај отпад, смеће с птицама се надпевавај, с бубицама зуји, лети, у природи чак и спавај, ал‘ природу не ремети природи се само диви, и љубав јој подај, пружи, тебе ради она живи, с природом се увек дружи радом дођи до имања хоћеш спокој души, телу, изнад свега мирне дане, препусти се добром делу, смехом пуцај на све стране разведравај себе, друге, и заради знањем, радом, јутра нек ти светлом руде, светим путем, лепом надом непрестано благороди, засејавај радовања, за добрим се ти поводи, радом дођи до имања никада не укради хоћеш туђу ствар да узмеш, па је меркаш озго, с преда, а зар не знаш, стварно чудо, да бог све то прати, гледа украсти је грех велики, којим душу, тело трујеш, на сав пород после тебе, ружан печат исписујеш зато божије речи следи и по божијој вољи ради, радом душу, тело слади, ал‘ никада не укради русомир д арсић

-ВАРВАРИН-