-ВАРВАРА-
1
Свеска: 322 | Вера и знање
...далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на ударуВАРВАРА 📌 и мрзите-
ља српског имена, него на пример у неким
срединама на косову и метохији у бо-
санској крајини, зато, гробља, а нароч
...далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
 | Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
... њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
2
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, противВАРВАРА 📌 и ни најмање не сумњај, бог ће
ти помоћи и ти ћеш победити неприја-
теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по-
ред благослова и мол
...названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... игумана сергија у двобоју са татарским јунаком 58 3/2014 святая русь поред читања других молитава и цео псалтир прочита у току 24 часа и тако је у карејској испосници остало до данас вођен духом светим, игуман сергије даје благослов кнезу димитрију јовано- вићу, касније названом димитрије дон- ски, за бој и каже: „иди, кнеже, против варвара и ни најмање не сумњај, бог ће ти помоћи и ти ћеш победити неприја- теља а врати ћеш се потпуно здрав“ по- ред благослова и молитава, сергије даде кнезу димитрију и два монаха, који први погинуше у двобоју лишивши живота двојицу највећих татарских јунака игуман руске земље је, из истинске скромности, одбио понуђени му епи- скопски чин и наставио да се подвизава као монах његов истанчани монаш- ки лик је сачуван на везом украшеној плаштаници, по цртежу светог андреја рубљова и налази се у манастирској ри- зници због светог сергија, његов број монаха је малтене неизбројив, а седам- десеторица из 15 века прибројани су светима до 1415 његови ученици су у централној и североисточној русији ос- новали педесет манастира, а неки од њих су постали епископи, међу којима и ње- гов братанац теодор, који је постао архи- епископ ростовски свету дужност ста- решинства свети сергије је шест месеци пре своје кончине предао своме ученику, потоњем светитељу никону, чије се мо- шти такође налазе у манастиру, у цркви свети сергије је знао да на људе могу утицати поуке, али је исто тако знао да је лични пример најбоља поука и васпитач серије раоњешки блаосиља кнеза димирија мај/јун 2014 59 посвећеној светој једносуштној и не- раздељној тројици игуман сергије је поживео 78 година и богу се у миру преставио 25 септембра 1392 године по упокојењу, 30 година после смрти беху откривене његове мо- шти јер се преподобни јави у сну једном побожном човеку и рече да упита игума- на никона, што га тако дуго остављају под земљом, у сандуку, где вода опкоља- ва његово тело наравно, мошти врло брзо беху извађене из земље, а чудесни призор удиви све сабране, јер се трулеж није дотакла моштију, чак ни одејања на њима као ни сандука који, уистину, ода- свуд беше стишњен водом, док је пре- дивни миомир испуњавао цео простор овај сандук, у коме су мошти почивале 165 година, налази се у успенском храму пресвете богородице на поклопцу, ове реликвије, иконописан је предиван лик угодника божијег, испред кога светли неугасиво кандило аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије руска реч настројење преводи се на српски језик најчешће као рас- положење, али и као усмереност, спремност, готовост, настојање ради се заправо о комплексном, вишезнач- ном и вишеслојном појму покушаће- мо да анализом новозаветних примера уђемо у суштину значења овог појма добро је позната слика христовог распећа – господ распет између два раз- бојника у њиховим самртним мукама господу се обраћа један од њих прово- кативним речима: „ако си ти христос, спаси себе и нас!“ за дивно чудо други је узнегодовао укоревајући га речима: „зар се ти не бојиш бога, када си и сам осуђен тако? ми смо праведно осуђе- ни, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини“, додајући затим добро познате речи: „помени ме господе када дођеш у царству твоме“ а господ му одговара: „заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 39–43) многима је тешко разумљиво како је могуће да се неко може спасити после тренутног или вишечасовног покајања како је могуће да после христа први човек који је ушао у рај буде покајани разбојник? управо нам овај пример говори шта значи настројење душе – душе која осећа кривицу, у којој се јавља осећање правде, која се каје, која је свесна постојања царства божијег, а надасве жели заједницу са богом господ је благоразумном разбојни- ку судио не само по речима већ и по тренутној и достигнутој чистоти срца и душе тиме се потврђују речи св апостола павла да ће господ осветли- ти што је сакривено у тами, и објави- ти намере срца (1кор 4, 5) јер господ виктор вицановић 60 3/2014 свеи серије раоњешки – киво са мошима свеиеља святая русь хришћанска етика зна шта је у човеку (јн 2, 25) посебно треба нагласити да је настројење душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
3
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...κυψέλη с лева на десно: свете великомученице ирина, катарина иВАРВАРА,📌 , мозаик из 11 века,
манастир осиос лукас , фокида, грчка
јул/август 2014 11
у току рада на сакупљању пословица
вук стефановић кар
...κυψέλη с лева на десно: свете великомученице ирина, катарина и
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... светитељка је осетила да јој се ближи крај тако се при- премила и умрла у миру, захваљујући го- споду што ју је удостојио да толико мука поднесе у његову славу сећање на свету великомученицу ирину црква обележава 18/5 маја извор: η ζωη των αγίων μας, изд ορθόδοξος κυψέλη с лева на десно: свете великомученице ирина, катарина и варвара, мозаик из 11 века, манастир осиос лукас , фокида, грчка јул/август 2014 11 у току рада на сакупљању пословица вук стефановић караџић је забе- лежио и народну мудрост: „испеци па реци“ она је као израз вековног ис- куства формулисана у овој сажетој фор- ми иако је сама по себи јасна и не по- требује посебно тумачење, овде бисмо изнели два примера њене богословске оправданости могло би се рећи да је шире бого- словско подручје за разумевање ове по- словичне мудрости поука о обуздавању језика саборна посланица светог јако- ва (в јак 3) говори о значају ове борбе светоотачко-подвижничко предање цркве је забележило велики број поука о опасности многоглагољивости даро- вити и трагични песник бранко миљко- вић је остао понајвише упамћен по ре- чима: „уби ме прејака реч“ овде ћемо навести случајеве који на упечатљив начин говоре о томе колико истине има у овим речима међу поукама старца тадеја витовнич- ког обједињеним у витовничком стос- лову налази се следећи запис: „у једном манастиру у браничевској епархији, био један искушеник и био је послушан као нико једном, када је стигла вест да му је мајка умрла, он дође код духовника и упита га: „шта да радим?“: „иди и обеси се“, рече (из ко зна ког разлога) старе- шина искушеник (неразумно послуша) и оде у звонару и обеси се после тога његов духовник паде у страшну секира- цију и очајање кажу да је много смршао богословска оправданост народне пословице „испеци па реци“ презвитер александар р јевтић уистину, неопрезна и прејака реч може да убије због тога је треба избегавати 12 4/2014 реч пастира старац тадеј витовнички (1914–2003) и променио се а искушеника су закопа- ли без опела, у шуми“ (у: мир и радост у духу светом, 67) код старца пајсија светогорца смо пронашли овакав пример: „нека четрде- сетпетогодишња професорка, која је ина- че имала и децу, упетљала се са својим шеснаестогодишњим учеником мла- дић је отишао од куће и почео да живи са њом када је његов отац дошао у моју келију и изнео ми свој бол, рекао сам му да у погледу тог проблема поступи онако како му каже његов духовник сироти човек је отишао код духовника, а после је поново дошао код мене тога дана имао сам неку делегацију из васељенске па- тријаршије, па због тога њега нисам мо- гао да примим рекох му: „поступи она- ко како ти је духовник рекао“ хвала богу што ипак није отишао, него је остао да ме чека искористио сам неколико тренута- ка да поразговарам са њим, и тада ми он рече: „старче, одлучио сам да убијем ту жену, јер ми је то рекао мој духовник“ стани мало, добри мој човече, шта ти је тачно рекао духовник?“ – на то ћу ја „рекао ми је: ’ту жену би требало убити’! схватате? „духовник је рекао ту жену треба убити!“, да би изразио своје него- довање, а не зато што је заиста мислио да је треба убити!“ (у: духовна борба, 293) због непромишљене речи у случају који описује старац тадеј десило се уби- ство старац пајсије је спремношћу да саслуша спречио да се то догоди у дру- гом описаном случају непромишљени коментари двојице неименованих ду- ховника били су довољан разлог да неко буде убијен уистину, неопрезна и преја- ка реч може да убије због тога је треба избегавати кротка и блага реч је сигур- нији пут по речима књижевника војис- лава лубарде: „лијепа ријеч кади као и тамјан“ (у: преображење, 187) аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу тихи глас „и гле, господ пролажаше, а пред господом велики и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разла- маше; али господ не беше у ветру; а иза ветра дође земљотрес; али господ не беше у земљотресу; а иза земљотреса дође огањ; али господ не беше у огњу а иза огња дође глас тих и танак“ (1цар 19, 11–12) тај глас који је чуо свети пророк илија био је божији, и по речима блаженопочившег епископа брани- чевског хризостома (војиновића): „тај тихи глас подиже пророка из очајања и поврати му веру“ (у: тихи глас, 42) такав начин опхођења је препоручивао и блаженопочивши патријарх српски павле када је по- ручивао: нека вам речи буду благе, а аргументи јаки јул/август 2014 13 епископ браничевски хризостом војиновић (1911–1989) налазећи се у ропству, јудеји су се научили великим истинама и на- рочито томе – да помоћ траже једино од господа молитва за помило- вање, ради тешког подношења казне – «нарочито се испуни душа наша поруге од богатих и понижења од гордељиваца» теби подигох очи своје, који живиш на небу (стих 1) видиш ли, како је свуда очигледна корист од ропства они, који су увек били привезани за земљу, и надали се на асирце и египћане, на снагу бедема, на величину богатства, сада са одрешују од свега овога, и прибегавају непобеди- вој десници, окрећу се овој нади, стичу високе мисли и одрекавши се од земље и лишивши се храма – јер је он био разру- шен – призивају коначно самог бога са неба он се не назива оним који живи на небу зато што је ограничен местом – не, он све испуњава – већ пошто он првенствено обитава у тамошњим си- лама, као што се говори да он обитава и у људима: уселићу се у њих, и живећу у њима (2кор 6, 16) на тај начин су се јудеји, живећи у земљи иноплеменика, научили великим истинама, управо од- решујући се од земље јасно су схвати- ли да бог свуда брзо услишава када га призивају пошто се коначно појавио зрак новог живота, онда се пророк по- чео дотицати и будућности, одбацујући мало по мало и прикривено закон о поштовању места гле, као очи слугу у руке господара својих, као очи слушкиње у руке госпође своје, тако су очи наше (окренуте) ка го- споду богу нашем (стих 2) погледај овде опет, како је нарасла њихова побож- ност: они не гаје наду на бога само на кратко време, него јој се заувек предају и утврђују се на њој зато наводе и по- ређења која изражавају управо то, да они не очекују ни од кога другог помоћ себи и садејство, и ни према коме другоме не окрећу поглед, као што слуга и слуш- киња имају само једно средство да до- бију храну и одећу и све остало издржа- вање од господара својих, и не престају да гледају на њих, него очекују када ће исто добити, а када добију остају захвал- ни и тако поступају стално тако и они, желећи да покажу како они гледају на њега и чине ово постојано и како немају друге наде и неодступно очекују његову помоћ, и да све што се налази код њих припада њему, помињу слуге и слуш- киње погледај како они који су раније, будући позвани да иду ка богу, слушали овај призив са гнушањем и немарношћу, сада од невоља постају толико бољим, да не желе да одступе од њега, него очекују, служе и моле од њега, докле се не смилује на њих тако и ти, човече, стално при- ступај, добио-не добио милост; ако је не добијеш, не одступај, и неизоставно ћеш је добити ако је и безобзирног судију приклонила на милост неодступност удовице (лк 18, 5), онда можеш ли имати оправдања ти, који тако брзо одступаш од бога, малаксавајући и раслабљујући се у својим напорима? не видиш ли да свети јован златоусти беседа на 123 псалам песма степеница превод са руског: небојша ћосовић 14 4/2014 свети оци тумаче свето писмо служавке не одступају од господара, не дозвољавајући да им мисли и поглед лу- тају на разне стране? тако поступај и ти; следећи само за богом и оставивши све друго, буди међу његовим слушаоцима, и неизоставно ћеш добити оно за шта молиш са коришћу за себе помилуј нас, господе, помилуј нас, јер се веома испунисмо понижења (стих 3) при- мећујеш ли скрушену душу? они моле да их спаси по милости, и чак не по за- служеној милости, већ зато што су пре- трпели велику казну, као што и данило говори: ми смо умањени, господе, више од свих народа (дан 3, 37) исто и они го- воре у својој молитви: ми смо претрпели крајњу невољу, лишили смо се отаџбине и слободе, постали смо робови инопле- меника, живели смо у понижењу, изну- равани глађу, угњетавањем и жеђу; били смо пљувани и гажени ногама током чи- тавог времена: зато опрости и помилуј нас шта значи: веома се испунисмо пони- жења? сама се наша душа, каже, изнури- ла и раслабила од великих невоља мно- ги, иако доживљавају невоље, ипак их подносе храбро, а ми смо се, каже, и тога лишили; ми очајавамо за време невоља, падамо они се нису користили како је требало предностима, која су им даро- вана; зато их и бог исправља супротним томе, као што он увек чини тако је ада- ма, који није употребио на корист преби- вање у рају, он исправио истеривањем из раја; и жену, која је постала гора од јед- накости са мужем, он је учинио бољом путем потчињавања тако је и ове јудеје, који су од слободе и сигурности у својој отаџбини постали гори, необуздани и не- уздржани, он исправља супротним томе умољавајући за помиловање, они и го- воре богу: нарочито се испуни душа наша поруге од богатих и понижења од гордељи- ваца (стих 4) други преводилац (симах) јул/август 2014 15 св пророк давид и пророк исаија, фреска из пећке патријаршије каже: много се наситила душа наша од одбацивања богатих, од презира гор- дих (πολλων εχοστασθη επιλαλουντων, εξευτελζοων των υπερηφανων) трећи (акила): вређања надмених понижавања богатих; а седамдесеторица тумача го- воре другачије, управо: нека се све ово окрене на њих, да би они сами доживе- ли исто, чему су подвргли нас, да би се смирила њихова гордост и надменост тако се често и догађа; бог обично ова- ко чини, смирујући охоле и унижавајући горде, да би их уклонио од пута који води у пропаст нема ничег горег од гордости ради тога и бивају искушења и невоље, ради тога је дато смртно тело и шаљу се многе несрећне околности, ради тога су страдања и болести, да би обуздале душу која се лако надима и долази до гордости зато се не збуњуј, љубљени, када се подвргаваш искушењима, већ сећајући се речи пророка: добро ми је што си ме унизио, да бих научио законе твоје (пс 118, 71), примајући невољу као лек, користи се искушењем како тре- ба, и добићеш највеће спокојство, кога нека бисмо се удостојили сви ми, бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, коме слава и моћ у векове векова! амин благосиљати господа значи изрицати добру реч о њему у овом смислу, ово је исто што и хвалити госпо- да међутим, обично благосиљати значи благодарити богоблагодарење је вид мо- литве, који се разликује од богохваљења ово последње се побуђује созерцањем божанских савршенстава и великих дела божијих, а прво – сазнањем и осећањем божијих доброчинстава према нама и свима свети давид само благодари, а не моли, што је трећи вид молитве не моли зато што је достигао богопреданост, такво савершенство у духу у коме се не досађује богу молењима, већ се само узноси ка њему срцем, са речима: господе! теби је све познато устрој о мени, онако како је угодно светој вољи твојој! при речима: благосиљаћу господа у сва- ко време – свети василије велики каже: „избегавши смрт, свети пророк као да одређује за себе животна правила, на- стројавајући своју душу тако да му није- дан тренутак не пролази без благосиљања бога будем ли у благостању или опас- ностима и жалостима, нећу престајати да благосиљам господа, верујући да све долази од њега и да се ништа не догађа по случајном стицају околности“ непре- стано ћу песнословити владику мога – и у срећи, и у несрећи, и гонећи неприја- теље, и бекством се од њих спашавајући“ (теодорит) свети пророк је овде делом показао, оно што је после сугерисао и апостол, говорећи: радујте се свагда, мо- лите се без престанка, на свему захваљуј- те (уп 1сол 5, 16–18) „видиш ли“, каже свети василије ве- лики, „каква је душа светог пророка! непрекидне несреће нису ослабиле ње- гову трпељивост и топло обраћање богу изгнан из отаџбине, одвојен од жене, рођака и укућана, лишен имања и при- нуђен на скитање, чак против воље допао превод са руског: небојша ћосовић не видиш ли да служавке не одступају од господара, не дозвољавајући да им мисли и поглед лутају на разне стране? тако поступај и ти, следећи само за богом и оставивши све друго 16 4/2014 свети оци тумаче свето писмо је у руке непријатеља и само што није био растргнут од њих подносећи све ово, он није рекао: а где је бог? и докле ће трајати невоље? напротив, оне саме су још више распаљивале његову љубав према богу и наду на њега заиста се на њему савршило оно, што је потом апостол описао: невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а ис- куство наду“ (рим 5, 3–4) и на самом делу, невоље су за људе до- бро настројене душе као окрепљујућа хра- на што више морају да трпе, то постају јачи и непобедивији у борби са непријат- ним случајностима у животу ово је за њих такође и школа обуке овим путем они усходе из силе у силу и постају достој- ни славе, којом их на крају овенчава под- вигоначалник и раздаватељ венаца зато они кажу: кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, моли- мо (утешавамо се – нап прев) (уп 1кор 4, 12–13) за њих је постидно да благо- сиљају у срећи, а да у жалосним и невољ- ним околностима ћуте, када је управо ту и потребно више благодарити, знајући да кога љуби господ онога и кара; и бије свако- га сина којега прима (уп јевр 12, 6) а шта рећи о онима који у срећи заборављају на бога, а у несрећи ропћу! „ти појеш са давидом“, каже блажени августин, „благосиљаћу господа у свако време но, када ћеш ти сходно овој речи, благосиљати господа? када ти он помаже у свему? када ти изобилујеш пролазним добрима? када је код тебе много сваког добра, хлеба, јелеја, вина, стоке, злата, сре- бра? када су сви око тебе здрави и нико није умирао пре времена, када се срећа обилно излива на твој дом, – да ли ћеш само тада благосиљати господа? не, – не само тада, него у свако време благосиљај господа благосиљај и онда када ти се буду слала оваква добра, и онда када ти се она, по божијим намерама, одузимају јер до- благосиљаћу господа у свако време (пс 33, 2) свети теофан затворник о свагдашњем благодарењу богу за све јул/август 2014 17 свети оци тумаче свето писмо гађа се и ово и тада настаје сиромаштво, опасности, жалост и предстоји велики труд но, ти који певаш: благосиљаћу господа у свако време, и када ти он даје поменута добра – благосиљај, и када ти их одузимају – благосиљај он даје, он и одузима међутим, самог себе он неће удаљити од тебе, ако га будеш бла- госиљао тако јов није благосиљао бога само када је изобиловао у свему, чиме је био богат: децом, слугама, стоком и свим другим стварима, него и онда када је било одузето од њега све одједном, он је испунио оно што је написано у овом псалму, говорећи: господ даде, господ узе нека је благословено име господње (уп јов 1, 21) ето од кога ћеш се научити да у свако време благосиљаш господа!“ лако је благосиљати господа у срећи обрадовано срце покреће и језик на благодарење међутим, како разбуди- ти у себи ово благосиљање у невољама и жалостима? свети апостол, дајући заповест да се за све благодари, испред ње је поставио другу: свагда се радујте (1сол 5, 16) ево нам и руководства, чиме да орасположимо срца на благосиљање бога у време невоља потребно је уви- дети и осетити у невољама и жалостима нешто што је кадро да обрадује – на при- мер то да животне тешкоће представљају знак нарочите бриге божије, сличне оној коју указује отац сину, кажњавајући га – то да су жалости и невоље код бога методе лечења нашег, као што су резо- ви и спаљивања код лекара – да се тиме очишћујемо, и очишћујући се, постаје- мо кадри и достојни да блаженствујемо заједно са чистима, у таквој слави чије очекивање мора подстаћи на презир пре- ма свим страстима садашњег времена када увидиш добро у невољама исто или још веће него у самој срећи, као што је то било са мученицима, онда ћеш уселити радост у срце, и од ње ћеш одмах прећи на благодарење осећањима се не може наређивати, као што се може управљати покретима тела њих је потребно покре- тати постепено и побуђивањем једнога припремати рађање другог и осећања према богу не могу се сва одједном по- родити и не могу сва одједном узићи до свог савршенства, већ се васпитавају по- степено напорима и подвизима у благо- честивом животу овде је главно – јака и дубока увереност срца у промишљање божије о нама, у то да се бог брине о нама, као отац о деци, и да је зато све што он допушта и устројава за нас суштин- ски неопходно за спасење свакога од нас свему, уосталом, учи живот, спровођен са пажњом према себи и молитвеним обраћањима богу зато код апостола после: свагда се радујте – стоји: молите се без престанка, на прелазу ка: на све- му захваљујте овиме се даје до знања да је посредница свему овде молитва она ојачава, даје снагу и види радосно у жалосном, и из поништеног жалошћу срца изводи благодарне песме богу мо- литвени у богу живот уводи у планове божије и учи да се све радосно прима из руку господњих извор: псалом тридцать третий, истолкованные епископом феофаном, афон рус пантелеймонов монастырь, москва 1871 г јов није благосиљао бога само када је изобиловао у свему, чиме је био богат: децом, слугама, стоком и свим другим стварима, него и онда када је било одузето од њега све одједном 18 4/2014 свети оци тумаче свето писмо да ли је епикур био атеиста? епикур се често доводи у контекст савремених материјалистичких погледа на свет али, шта заиста епикур говори о боговима? ј едан од најрадије навођених стожера античког „атеизма“ од стране промо- тера и активиста овог савременог, је- сте епикур и он има задатак да „попуни“ мозаик у слагању коцкица некакве исто- ричности атеизма ипак, у представљању епикура као „атеисте“ (у данашњем зна- чењу тог израза) наилазимо само на пред- расуде и на крајње непознавање суштине мисли овог античког философа епикур је живео у iv веку пре нове ере творац је једног философског правца или школе који ће по њему бити назван епикурејство или епикурејска философија просечно информисаном човеку епикур је у старту асоцијација за „атеизам“ и „хедонизам“ и он се че- сто доводи у контекст савремених ма- теријалистичких погледа на свет али, шта заиста епикур говори о боговима и у чему се огледа његов хедонизам? покушаћемо то да покажемо, указујући да је епикурова философија нешто са- свим друго од онога што му просечно информисани промотер савременог атеизма учитава човек као средиште центар епикурове философије није метафизика, или некакво суштинско пи- тање о бивствовању (онтологија) то ме- сто у епикуровом промишљању заузима човек могло би се рећи да је епикуреј- ство заправо један философски рецепт за људску срећу, за живот испуњен задовољ- ством или, епикурејство је умеће избега- вања бола, а самим тим и пут за остварење задовољства и ту лежи тајна епикуровог „хедонизма“ да, епикур је људску срећу и задовољство ставио у центар своје фило- софије у том циљу је и извршио извесни редукционизам, када су у питању многа философска, па и религијска питања на неки начин, епикур јесте „одсекао“ рели- гиозност од човековог света живота али, да ли је епикур сумњао у егзистенцију богова? не, никако да ли је његов „хе- донизам“ у икаквој вези са савременим, материјалистичким вредностима? не, ни то пођимо редом епикур се трудио да човека ослободи од свега што му не доноси корист те „сече“ није било поштеђено ни само знање тако, осуђивао је и саму математику, јер, по ње- говом мишљењу, она нема никаквог до- приноса у људском трагању за одговором на питање шта чинити? етика је, дакле, била центар епикуровог интересовања александар милојков јул/август 2014 19 у дијалогу са атеизмом односно, један начин живљења који води благостању, задовољству и срећи али, то задовољство није, како би то наш, савремени, просечно информисани човек закључио, уживање у неким мате- ријалистичким и телесним вредностима напротив, епикур је критиковао сваку телесну неумереност, а изнад свега од- ређење телесног задовољства за коначну срећу и смисао човековог живота срећа и задовољство које је он пропагирао мог- ли би се назвати интелектуалним дакле, код епикура се ради о интелектуалном хедонизму, а не о телесном човекова моћ суђења је та која мора бити беспрекорна, како би из душе елиминисала сваку бол и патњу, те тиме омогућила спокој, за- довољство и срећу моћ суђења је та којом човек просуђује свет око себе, којом одређује себе и свој смисао живљења у односу на свет прави и ис- правни суд омогућиће да чо- век не троши своју енергију на оно што му, у крајњој ин- станци, наноси бол и патњу мера истинитости за меру истинитости епи- кур ће одредити тријаду: опажање, претходна пои- мања и осећања то зна- чи да се знање састоји из онога што чулима опажамо затим, од онога што смо раније опажали и што је у на- шем сећању похрањено као појам и, коначно, од нашег осећања које нам опитовање стварности изазива у том смислу, треба се бавити оним што изазива интелек- туалну срећу, а избегава- ти оно што изазива бол епикур је један од античких мислилаца који је покушавао да свет око себе објас- ни на потпуно механицистички начин као такав, он је свакако један од претеча науке епикур је подржавао атомистичку теорију стварности постоје најситније, недељиве честице – атоми (грч атомон – оно што је једно и недељиво) све се од њих састоји њихово састављање значи постанак различитих бића која опажамо њихово пак раздвајање значи нестанак истих тих бића самим тим, епикур је негирао бесмртност тиме је желео да чо- века ослободи страха од посмртне неиз- весности ипак, са становишта савремене науке, морамо признати да је епикур и те како био на трагу истине закон о одржању материје и енергије иде у прилог овом епикуровом си- стему иако за сав- ремену науку атоми нису више најситније познате честице нашег света, ипак је тачно да њихове међусобне везе чине нашу, природну стварност, док њихово раздвајање води деструк- цији, односно разлагању (на саставне честице) те исте стварности емпиризам и теизам овакав, емпириј- ски приступ ствар- ности и истини, на неки начин, одсеца теизам, било какву по- требу за божанским за епикура бисмо мог- ли рећи да је један од епикур, мермерна биста, римска копија грчког оригинала (3 век пре христа), данас изложена у британском музеју (british museum) у лондону; фото: википедија 20 4/2014 у дијалогу са атеизмом претеча и отаца натурализма ипак, епикур није негирао егзистенцију бо- гова како да их негира, кад су и они били део тог истог натурализма, само одвојени од нас једном сфером позна- то је да су антички мислиоци стварност схватали као сферичну замишљали су више сфера, које се налазе једна у другој и између којих не постоји мо- гућност преласка и комуникације по епикуру, богови су обитавали у другој сфери у односу на сферу нашег света самим тим они немају никакве везе са нашим светом, нити са дешавањима у њему немају везе са нашим животи- ма, нашим судбинама, нити ће нам на- кон смрти судити као што видимо, епикур, да сада про- говоримо савременим изразима и пој- мовима, не заступа атеистички већ деистички став, када је егзистенција бо- жанског у питању о појму деизма, који је својствен ери просветитељства, ери када је рођен и савремени европски ате- изам, говорићемо други пут овде ћемо само закључити да епикур није сумњао у егзистенцију божанског он је само желео да своје савременике и следбени- ке ослободи од безразложног страха од божанског, не и да негира постојање бо- гова јер, богови по епикуру немају везе нити са настанком света, нити се уплићу наше животе (слично ће, као што ћемо видети, говорити деисти у просвети- тељској ери) интересантно, зло које по- стоји у свету био је разлог који је навео епикура на горње закључке богови су „лепи и добри“, те је то неспојиво са њи- ховим управљањем светом који садржи несрећу и зло ово је свакако велико пи- тање које ће постављати и многи каснији мислиоци, укључујући и наше време – како помирити доброг бога и зло у ње- говој творевини? одговоре ћемо свакако потражити у нашим будућим
... светитељка је осетила да јој се ближи крај тако се при- премила и умрла у миру, захваљујући го- споду што ју је удостојио да толико мука поднесе у његову славу сећање на свету великомученицу ирину црква обележава 18/5 маја извор: η ζωη των αγίων μας, изд ορθόδοξος κυψέλη с лева на десно: свете великомученице ирина, катарина и варвара, мозаик из 11 века, манастир осиос лукас , фокида, грчка јул/август 2014 11 у току рада на сакупљању пословица вук стефановић караџић је забе- лежио и народну мудрост: „испеци па реци“ она је као израз вековног ис- куства формулисана у овој сажетој фор- ми иако је сама по себи јасна и не по- требује посебно тумачење, овде бисмо изнели два примера њене богословске оправданости могло би се рећи да је шире бого- словско подручје за разумевање ове по- словичне мудрости поука о обуздавању језика саборна посланица светог јако- ва (в јак 3) говори о значају ове борбе светоотачко-подвижничко предање цркве је забележило велики број поука о опасности многоглагољивости даро- вити и трагични песник бранко миљко- вић је остао понајвише упамћен по ре- чима: „уби ме прејака реч“ овде ћемо навести случајеве који на упечатљив начин говоре о томе колико истине има у овим речима међу поукама старца тадеја витовнич- ког обједињеним у витовничком стос- лову налази се следећи запис: „у једном манастиру у браничевској епархији, био један искушеник и био је послушан као нико једном, када је стигла вест да му је мајка умрла, он дође код духовника и упита га: „шта да радим?“: „иди и обеси се“, рече (из ко зна ког разлога) старе- шина искушеник (неразумно послуша) и оде у звонару и обеси се после тога његов духовник паде у страшну секира- цију и очајање кажу да је много смршао богословска оправданост народне пословице „испеци па реци“ презвитер александар р јевтић уистину, неопрезна и прејака реч може да убије због тога је треба избегавати 12 4/2014 реч пастира старац тадеј витовнички (1914–2003) и променио се а искушеника су закопа- ли без опела, у шуми“ (у: мир и радост у духу светом, 67) код старца пајсија светогорца смо пронашли овакав пример: „нека четрде- сетпетогодишња професорка, која је ина- че имала и децу, упетљала се са својим шеснаестогодишњим учеником мла- дић је отишао од куће и почео да живи са њом када је његов отац дошао у моју келију и изнео ми свој бол, рекао сам му да у погледу тог проблема поступи онако како му каже његов духовник сироти човек је отишао код духовника, а после је поново дошао код мене тога дана имао сам неку делегацију из васељенске па- тријаршије, па због тога њега нисам мо- гао да примим рекох му: „поступи она- ко како ти је духовник рекао“ хвала богу што ипак није отишао, него је остао да ме чека искористио сам неколико тренута- ка да поразговарам са њим, и тада ми он рече: „старче, одлучио сам да убијем ту жену, јер ми је то рекао мој духовник“ стани мало, добри мој човече, шта ти је тачно рекао духовник?“ – на то ћу ја „рекао ми је: ’ту жену би требало убити’! схватате? „духовник је рекао ту жену треба убити!“, да би изразио своје него- довање, а не зато што је заиста мислио да је треба убити!“ (у: духовна борба, 293) због непромишљене речи у случају који описује старац тадеј десило се уби- ство старац пајсије је спремношћу да саслуша спречио да се то догоди у дру- гом описаном случају непромишљени коментари двојице неименованих ду- ховника били су довољан разлог да неко буде убијен уистину, неопрезна и преја- ка реч може да убије због тога је треба избегавати кротка и блага реч је сигур- нији пут по речима књижевника војис- лава лубарде: „лијепа ријеч кади као и тамјан“ (у: преображење, 187) аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу тихи глас „и гле, господ пролажаше, а пред господом велики и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разла- маше; али господ не беше у ветру; а иза ветра дође земљотрес; али господ не беше у земљотресу; а иза земљотреса дође огањ; али господ не беше у огњу а иза огња дође глас тих и танак“ (1цар 19, 11–12) тај глас који је чуо свети пророк илија био је божији, и по речима блаженопочившег епископа брани- чевског хризостома (војиновића): „тај тихи глас подиже пророка из очајања и поврати му веру“ (у: тихи глас, 42) такав начин опхођења је препоручивао и блаженопочивши патријарх српски павле када је по- ручивао: нека вам речи буду благе, а аргументи јаки јул/август 2014 13 епископ браничевски хризостом војиновић (1911–1989) налазећи се у ропству, јудеји су се научили великим истинама и на- рочито томе – да помоћ траже једино од господа молитва за помило- вање, ради тешког подношења казне – «нарочито се испуни душа наша поруге од богатих и понижења од гордељиваца» теби подигох очи своје, који живиш на небу (стих 1) видиш ли, како је свуда очигледна корист од ропства они, који су увек били привезани за земљу, и надали се на асирце и египћане, на снагу бедема, на величину богатства, сада са одрешују од свега овога, и прибегавају непобеди- вој десници, окрећу се овој нади, стичу високе мисли и одрекавши се од земље и лишивши се храма – јер је он био разру- шен – призивају коначно самог бога са неба он се не назива оним који живи на небу зато што је ограничен местом – не, он све испуњава – већ пошто он првенствено обитава у тамошњим си- лама, као што се говори да он обитава и у људима: уселићу се у њих, и живећу у њима (2кор 6, 16) на тај начин су се јудеји, живећи у земљи иноплеменика, научили великим истинама, управо од- решујући се од земље јасно су схвати- ли да бог свуда брзо услишава када га призивају пошто се коначно појавио зрак новог живота, онда се пророк по- чео дотицати и будућности, одбацујући мало по мало и прикривено закон о поштовању места гле, као очи слугу у руке господара својих, као очи слушкиње у руке госпође своје, тако су очи наше (окренуте) ка го- споду богу нашем (стих 2) погледај овде опет, како је нарасла њихова побож- ност: они не гаје наду на бога само на кратко време, него јој се заувек предају и утврђују се на њој зато наводе и по- ређења која изражавају управо то, да они не очекују ни од кога другог помоћ себи и садејство, и ни према коме другоме не окрећу поглед, као што слуга и слуш- киња имају само једно средство да до- бију храну и одећу и све остало издржа- вање од господара својих, и не престају да гледају на њих, него очекују када ће исто добити, а када добију остају захвал- ни и тако поступају стално тако и они, желећи да покажу како они гледају на њега и чине ово постојано и како немају друге наде и неодступно очекују његову помоћ, и да све што се налази код њих припада њему, помињу слуге и слуш- киње погледај како они који су раније, будући позвани да иду ка богу, слушали овај призив са гнушањем и немарношћу, сада од невоља постају толико бољим, да не желе да одступе од њега, него очекују, служе и моле од њега, докле се не смилује на њих тако и ти, човече, стално при- ступај, добио-не добио милост; ако је не добијеш, не одступај, и неизоставно ћеш је добити ако је и безобзирног судију приклонила на милост неодступност удовице (лк 18, 5), онда можеш ли имати оправдања ти, који тако брзо одступаш од бога, малаксавајући и раслабљујући се у својим напорима? не видиш ли да свети јован златоусти беседа на 123 псалам песма степеница превод са руског: небојша ћосовић 14 4/2014 свети оци тумаче свето писмо служавке не одступају од господара, не дозвољавајући да им мисли и поглед лу- тају на разне стране? тако поступај и ти; следећи само за богом и оставивши све друго, буди међу његовим слушаоцима, и неизоставно ћеш добити оно за шта молиш са коришћу за себе помилуј нас, господе, помилуј нас, јер се веома испунисмо понижења (стих 3) при- мећујеш ли скрушену душу? они моле да их спаси по милости, и чак не по за- служеној милости, већ зато што су пре- трпели велику казну, као што и данило говори: ми смо умањени, господе, више од свих народа (дан 3, 37) исто и они го- воре у својој молитви: ми смо претрпели крајњу невољу, лишили смо се отаџбине и слободе, постали смо робови инопле- меника, живели смо у понижењу, изну- равани глађу, угњетавањем и жеђу; били смо пљувани и гажени ногама током чи- тавог времена: зато опрости и помилуј нас шта значи: веома се испунисмо пони- жења? сама се наша душа, каже, изнури- ла и раслабила од великих невоља мно- ги, иако доживљавају невоље, ипак их подносе храбро, а ми смо се, каже, и тога лишили; ми очајавамо за време невоља, падамо они се нису користили како је требало предностима, која су им даро- вана; зато их и бог исправља супротним томе, као што он увек чини тако је ада- ма, који није употребио на корист преби- вање у рају, он исправио истеривањем из раја; и жену, која је постала гора од јед- накости са мужем, он је учинио бољом путем потчињавања тако је и ове јудеје, који су од слободе и сигурности у својој отаџбини постали гори, необуздани и не- уздржани, он исправља супротним томе умољавајући за помиловање, они и го- воре богу: нарочито се испуни душа наша поруге од богатих и понижења од гордељи- ваца (стих 4) други преводилац (симах) јул/август 2014 15 св пророк давид и пророк исаија, фреска из пећке патријаршије каже: много се наситила душа наша од одбацивања богатих, од презира гор- дих (πολλων εχοστασθη επιλαλουντων, εξευτελζοων των υπερηφανων) трећи (акила): вређања надмених понижавања богатих; а седамдесеторица тумача го- воре другачије, управо: нека се све ово окрене на њих, да би они сами доживе- ли исто, чему су подвргли нас, да би се смирила њихова гордост и надменост тако се често и догађа; бог обично ова- ко чини, смирујући охоле и унижавајући горде, да би их уклонио од пута који води у пропаст нема ничег горег од гордости ради тога и бивају искушења и невоље, ради тога је дато смртно тело и шаљу се многе несрећне околности, ради тога су страдања и болести, да би обуздале душу која се лако надима и долази до гордости зато се не збуњуј, љубљени, када се подвргаваш искушењима, већ сећајући се речи пророка: добро ми је што си ме унизио, да бих научио законе твоје (пс 118, 71), примајући невољу као лек, користи се искушењем како тре- ба, и добићеш највеће спокојство, кога нека бисмо се удостојили сви ми, бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, коме слава и моћ у векове векова! амин благосиљати господа значи изрицати добру реч о њему у овом смислу, ово је исто што и хвалити госпо- да међутим, обично благосиљати значи благодарити богоблагодарење је вид мо- литве, који се разликује од богохваљења ово последње се побуђује созерцањем божанских савршенстава и великих дела божијих, а прво – сазнањем и осећањем божијих доброчинстава према нама и свима свети давид само благодари, а не моли, што је трећи вид молитве не моли зато што је достигао богопреданост, такво савершенство у духу у коме се не досађује богу молењима, већ се само узноси ка њему срцем, са речима: господе! теби је све познато устрој о мени, онако како је угодно светој вољи твојој! при речима: благосиљаћу господа у сва- ко време – свети василије велики каже: „избегавши смрт, свети пророк као да одређује за себе животна правила, на- стројавајући своју душу тако да му није- дан тренутак не пролази без благосиљања бога будем ли у благостању или опас- ностима и жалостима, нећу престајати да благосиљам господа, верујући да све долази од њега и да се ништа не догађа по случајном стицају околности“ непре- стано ћу песнословити владику мога – и у срећи, и у несрећи, и гонећи неприја- теље, и бекством се од њих спашавајући“ (теодорит) свети пророк је овде делом показао, оно што је после сугерисао и апостол, говорећи: радујте се свагда, мо- лите се без престанка, на свему захваљуј- те (уп 1сол 5, 16–18) „видиш ли“, каже свети василије ве- лики, „каква је душа светог пророка! непрекидне несреће нису ослабиле ње- гову трпељивост и топло обраћање богу изгнан из отаџбине, одвојен од жене, рођака и укућана, лишен имања и при- нуђен на скитање, чак против воље допао превод са руског: небојша ћосовић не видиш ли да служавке не одступају од господара, не дозвољавајући да им мисли и поглед лутају на разне стране? тако поступај и ти, следећи само за богом и оставивши све друго 16 4/2014 свети оци тумаче свето писмо је у руке непријатеља и само што није био растргнут од њих подносећи све ово, он није рекао: а где је бог? и докле ће трајати невоље? напротив, оне саме су још више распаљивале његову љубав према богу и наду на њега заиста се на њему савршило оно, што је потом апостол описао: невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а ис- куство наду“ (рим 5, 3–4) и на самом делу, невоље су за људе до- бро настројене душе као окрепљујућа хра- на што више морају да трпе, то постају јачи и непобедивији у борби са непријат- ним случајностима у животу ово је за њих такође и школа обуке овим путем они усходе из силе у силу и постају достој- ни славе, којом их на крају овенчава под- вигоначалник и раздаватељ венаца зато они кажу: кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, моли- мо (утешавамо се – нап прев) (уп 1кор 4, 12–13) за њих је постидно да благо- сиљају у срећи, а да у жалосним и невољ- ним околностима ћуте, када је управо ту и потребно више благодарити, знајући да кога љуби господ онога и кара; и бије свако- га сина којега прима (уп јевр 12, 6) а шта рећи о онима који у срећи заборављају на бога, а у несрећи ропћу! „ти појеш са давидом“, каже блажени августин, „благосиљаћу господа у свако време но, када ћеш ти сходно овој речи, благосиљати господа? када ти он помаже у свему? када ти изобилујеш пролазним добрима? када је код тебе много сваког добра, хлеба, јелеја, вина, стоке, злата, сре- бра? када су сви око тебе здрави и нико није умирао пре времена, када се срећа обилно излива на твој дом, – да ли ћеш само тада благосиљати господа? не, – не само тада, него у свако време благосиљај господа благосиљај и онда када ти се буду слала оваква добра, и онда када ти се она, по божијим намерама, одузимају јер до- благосиљаћу господа у свако време (пс 33, 2) свети теофан затворник о свагдашњем благодарењу богу за све јул/август 2014 17 свети оци тумаче свето писмо гађа се и ово и тада настаје сиромаштво, опасности, жалост и предстоји велики труд но, ти који певаш: благосиљаћу господа у свако време, и када ти он даје поменута добра – благосиљај, и када ти их одузимају – благосиљај он даје, он и одузима међутим, самог себе он неће удаљити од тебе, ако га будеш бла- госиљао тако јов није благосиљао бога само када је изобиловао у свему, чиме је био богат: децом, слугама, стоком и свим другим стварима, него и онда када је било одузето од њега све одједном, он је испунио оно што је написано у овом псалму, говорећи: господ даде, господ узе нека је благословено име господње (уп јов 1, 21) ето од кога ћеш се научити да у свако време благосиљаш господа!“ лако је благосиљати господа у срећи обрадовано срце покреће и језик на благодарење међутим, како разбуди- ти у себи ово благосиљање у невољама и жалостима? свети апостол, дајући заповест да се за све благодари, испред ње је поставио другу: свагда се радујте (1сол 5, 16) ево нам и руководства, чиме да орасположимо срца на благосиљање бога у време невоља потребно је уви- дети и осетити у невољама и жалостима нешто што је кадро да обрадује – на при- мер то да животне тешкоће представљају знак нарочите бриге божије, сличне оној коју указује отац сину, кажњавајући га – то да су жалости и невоље код бога методе лечења нашег, као што су резо- ви и спаљивања код лекара – да се тиме очишћујемо, и очишћујући се, постаје- мо кадри и достојни да блаженствујемо заједно са чистима, у таквој слави чије очекивање мора подстаћи на презир пре- ма свим страстима садашњег времена када увидиш добро у невољама исто или још веће него у самој срећи, као што је то било са мученицима, онда ћеш уселити радост у срце, и од ње ћеш одмах прећи на благодарење осећањима се не може наређивати, као што се може управљати покретима тела њих је потребно покре- тати постепено и побуђивањем једнога припремати рађање другог и осећања према богу не могу се сва одједном по- родити и не могу сва одједном узићи до свог савршенства, већ се васпитавају по- степено напорима и подвизима у благо- честивом животу овде је главно – јака и дубока увереност срца у промишљање божије о нама, у то да се бог брине о нама, као отац о деци, и да је зато све што он допушта и устројава за нас суштин- ски неопходно за спасење свакога од нас свему, уосталом, учи живот, спровођен са пажњом према себи и молитвеним обраћањима богу зато код апостола после: свагда се радујте – стоји: молите се без престанка, на прелазу ка: на све- му захваљујте овиме се даје до знања да је посредница свему овде молитва она ојачава, даје снагу и види радосно у жалосном, и из поништеног жалошћу срца изводи благодарне песме богу мо- литвени у богу живот уводи у планове божије и учи да се све радосно прима из руку господњих извор: псалом тридцать третий, истолкованные епископом феофаном, афон рус пантелеймонов монастырь, москва 1871 г јов није благосиљао бога само када је изобиловао у свему, чиме је био богат: децом, слугама, стоком и свим другим стварима, него и онда када је било одузето од њега све одједном 18 4/2014 свети оци тумаче свето писмо да ли је епикур био атеиста? епикур се често доводи у контекст савремених материјалистичких погледа на свет али, шта заиста епикур говори о боговима? ј едан од најрадије навођених стожера античког „атеизма“ од стране промо- тера и активиста овог савременог, је- сте епикур и он има задатак да „попуни“ мозаик у слагању коцкица некакве исто- ричности атеизма ипак, у представљању епикура као „атеисте“ (у данашњем зна- чењу тог израза) наилазимо само на пред- расуде и на крајње непознавање суштине мисли овог античког философа епикур је живео у iv веку пре нове ере творац је једног философског правца или школе који ће по њему бити назван епикурејство или епикурејска философија просечно информисаном човеку епикур је у старту асоцијација за „атеизам“ и „хедонизам“ и он се че- сто доводи у контекст савремених ма- теријалистичких погледа на свет али, шта заиста епикур говори о боговима и у чему се огледа његов хедонизам? покушаћемо то да покажемо, указујући да је епикурова философија нешто са- свим друго од онога што му просечно информисани промотер савременог атеизма учитава човек као средиште центар епикурове философије није метафизика, или некакво суштинско пи- тање о бивствовању (онтологија) то ме- сто у епикуровом промишљању заузима човек могло би се рећи да је епикуреј- ство заправо један философски рецепт за људску срећу, за живот испуњен задовољ- ством или, епикурејство је умеће избега- вања бола, а самим тим и пут за остварење задовољства и ту лежи тајна епикуровог „хедонизма“ да, епикур је људску срећу и задовољство ставио у центар своје фило- софије у том циљу је и извршио извесни редукционизам, када су у питању многа философска, па и религијска питања на неки начин, епикур јесте „одсекао“ рели- гиозност од човековог света живота али, да ли је епикур сумњао у егзистенцију богова? не, никако да ли је његов „хе- донизам“ у икаквој вези са савременим, материјалистичким вредностима? не, ни то пођимо редом епикур се трудио да човека ослободи од свега што му не доноси корист те „сече“ није било поштеђено ни само знање тако, осуђивао је и саму математику, јер, по ње- говом мишљењу, она нема никаквог до- приноса у људском трагању за одговором на питање шта чинити? етика је, дакле, била центар епикуровог интересовања александар милојков јул/август 2014 19 у дијалогу са атеизмом односно, један начин живљења који води благостању, задовољству и срећи али, то задовољство није, како би то наш, савремени, просечно информисани човек закључио, уживање у неким мате- ријалистичким и телесним вредностима напротив, епикур је критиковао сваку телесну неумереност, а изнад свега од- ређење телесног задовољства за коначну срећу и смисао човековог живота срећа и задовољство које је он пропагирао мог- ли би се назвати интелектуалним дакле, код епикура се ради о интелектуалном хедонизму, а не о телесном човекова моћ суђења је та која мора бити беспрекорна, како би из душе елиминисала сваку бол и патњу, те тиме омогућила спокој, за- довољство и срећу моћ суђења је та којом човек просуђује свет око себе, којом одређује себе и свој смисао живљења у односу на свет прави и ис- правни суд омогућиће да чо- век не троши своју енергију на оно што му, у крајњој ин- станци, наноси бол и патњу мера истинитости за меру истинитости епи- кур ће одредити тријаду: опажање, претходна пои- мања и осећања то зна- чи да се знање састоји из онога што чулима опажамо затим, од онога што смо раније опажали и што је у на- шем сећању похрањено као појам и, коначно, од нашег осећања које нам опитовање стварности изазива у том смислу, треба се бавити оним што изазива интелек- туалну срећу, а избегава- ти оно што изазива бол епикур је један од античких мислилаца који је покушавао да свет око себе објас- ни на потпуно механицистички начин као такав, он је свакако један од претеча науке епикур је подржавао атомистичку теорију стварности постоје најситније, недељиве честице – атоми (грч атомон – оно што је једно и недељиво) све се од њих састоји њихово састављање значи постанак различитих бића која опажамо њихово пак раздвајање значи нестанак истих тих бића самим тим, епикур је негирао бесмртност тиме је желео да чо- века ослободи страха од посмртне неиз- весности ипак, са становишта савремене науке, морамо признати да је епикур и те како био на трагу истине закон о одржању материје и енергије иде у прилог овом епикуровом си- стему иако за сав- ремену науку атоми нису више најситније познате честице нашег света, ипак је тачно да њихове међусобне везе чине нашу, природну стварност, док њихово раздвајање води деструк- цији, односно разлагању (на саставне честице) те исте стварности емпиризам и теизам овакав, емпириј- ски приступ ствар- ности и истини, на неки начин, одсеца теизам, било какву по- требу за божанским за епикура бисмо мог- ли рећи да је један од епикур, мермерна биста, римска копија грчког оригинала (3 век пре христа), данас изложена у британском музеју (british museum) у лондону; фото: википедија 20 4/2014 у дијалогу са атеизмом претеча и отаца натурализма ипак, епикур није негирао егзистенцију бо- гова како да их негира, кад су и они били део тог истог натурализма, само одвојени од нас једном сфером позна- то је да су антички мислиоци стварност схватали као сферичну замишљали су више сфера, које се налазе једна у другој и између којих не постоји мо- гућност преласка и комуникације по епикуру, богови су обитавали у другој сфери у односу на сферу нашег света самим тим они немају никакве везе са нашим светом, нити са дешавањима у њему немају везе са нашим животи- ма, нашим судбинама, нити ће нам на- кон смрти судити као што видимо, епикур, да сада про- говоримо савременим изразима и пој- мовима, не заступа атеистички већ деистички став, када је егзистенција бо- жанског у питању о појму деизма, који је својствен ери просветитељства, ери када је рођен и савремени европски ате- изам, говорићемо други пут овде ћемо само закључити да епикур није сумњао у егзистенцију божанског он је само желео да своје савременике и следбени- ке ослободи од безразложног страха од божанског, не и да негира постојање бо- гова јер, богови по епикуру немају везе нити са настанком света, нити се уплићу наше животе (слично ће, као што ћемо видети, говорити деисти у просвети- тељској ери) интересантно, зло које по- стоји у свету био је разлог који је навео епикура на горње закључке богови су „лепи и добри“, те је то неспојиво са њи- ховим управљањем светом који садржи несрећу и зло ово је свакако велико пи- тање које ће постављати и многи каснији мислиоци, укључујући и наше време – како помирити доброг бога и зло у ње- говој творевини? одговоре ћемо свакако потражити у нашим будућим
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
4
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...је да обиђе и ср- бију говорећи о њему на конгресу слависта дрВАРВАРА 📌 хлабњакова казала је: „павле се
зачуди што у београдским хотелима женској
послузи власници нису давали плату кори-
стећи се
...је да обиђе и ср- бију говорећи о њему на конгресу слависта др
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... србе, значај- не породице: доктора јована машина и про- фесора матију бана, уз напомену да су ове породице међу првима дошле у србију, при- моране да спашавају своје главе руски путописац ровињски, новинар и слависта, боравећи у црној гори у другој половини 19 века дошао је да обиђе и ср- бију говорећи о њему на конгресу слависта др варвара хлабњакова казала је: „павле се зачуди што у београдским хотелима женској послузи власници нису давали плату кори- стећи се бесплатним радом тих жена зачудили су га београд- ски носачи који предлажу своје услуге, али то не чине агресивно и нападно свештеници су га за- чудили својим учешћем у разним друштвеним секцијама и инте- ресовањем за политику рекао је да је ‘тако мало у тим људима аскетског и да толико активно учествују у свему овоземаљском да се никако не могу сматрати било чиме посебнијим од народа и народног живота’“ ровињског је запањио и број жандарма по глави становника, „на сваких 50 људи српска влада има жандарма“ у околи- ни села крупањ пао је под сумњу локалног пандура чиновник му је тражио пасош, али ништа није могао да разуме, пошто није знао да чита одвели су га код начелника и испо- ставило се да је и он (чиновник) био непи- смен ровински је стигао у србију у тренутку када је незадовољство владавином обрено- вића достигло кулминацију овако је описао ситуацију: „кнез не верује народу, крши ње- гова права уз помоћ скупштине и остаје слеп и глув за све што се дешава у земљи читава србија претворила се у огромну полицијску управу“ српска традиција и обичаји кнез михаилова улица у београду, крај 19 века, разгледница мај / јун 2017 49 као вероучитељ који је више од два месе- ца провео у светој земљи делио сам уче- ницима – као и свим верницима из окружења – освећено уље из кандила петнаест највећих православних светиња града јерусалима и свете земље (у њега сам додавао и скупоце- ни нардов мирис којим је био помазан исус христос) наглашавао сам да је уље освеће- но и благословено, али да није само по себи и од себе магично и чудотворно ако бисмо у болницама то уље сипали на болеснике, не би сви оздравили и појурили својим домови- ма неопходно је укључити личну веру, која је покретач благодати божије која делује кроз освећено уље, а опет све у складу са планом божијим који се тиче сваког од нас понао- соб дух свети, који је свуда присутан, својом силом притиче нам у помоћ и помаже нам у свим тешким ситуацијама у којима се налази- мо а шта је потребно да ми сами урадимо? неопходна је молитва срца, вапај из дубине бића и снажна вера и решеност да ће наше исцељење бити у функцији службе богу и на- шим ближњим бог нам не даје оздрављење на силу, без наше воље и то видимо из мно- штва примера из јеванђеља, где исусу при- ступају са вером тражећи да их помилује (лк 18, 35–43), молећи да их исцели (мт 14,34–36), падајући на колена мољаху за помоћ (лк 8, 41–56), уздајући се у исуса да каже само реч и десиће се оздрављење (мт 8, 5–13), (јн 4, 43– 54) очигледно је да бог тражи наше учешће и сарадњу ево једног илустративног приме- ра: иако до наших домова имамо спроведену електричну струју, урађене електричне ин- сталације, постављене светиљке, засигурно сијалица неће засветлити док не притиснемо прекидач тек тада се затвара струјно коло и имамо светлост у кући тако нас исто благо- дат божија походи, тек након што наша вера постане окидач (прекидач) којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас го- спод крепи и исцељује навео бих неколико примера посебних бла- годатних дејстава божијих на животе људи, кроз освећено уље из кандила сведочанство наглашавао сам да је уље освећено и благословено, али да није само по себи чудотворно неопходна је молитва срца, вапај из дубине бића, снажна вера чудотворним уљем из свете земље до исцељења ненад вујић 50 3 / 2017 једна млада девојка ј г из београда има- ла је на мозгу два малигна тумора величине ораха, и стручни тим лекара саопшти њеној мајци да јој нема спаса у најави је била ве- лика трагедија 1 но, не желећи да пре вре- мена напусти овоземаљску позорницу, по- уздајући се једино у господа, свакодневно се крстолико помазујући освећеним уљем и учествујући у светотајинском животу наше цркве, након неколико недеља задобила је исцељење – тумори су нестали; вера њена ју је спасла (лк 8, 48) други пример је ученик који се бавио спор- том, играо је фудбал, и једном приликом, на полувремену утакмице, укочио му се врат, те није могао да покреће главу ни лево ни десно у тој ситуацији помолио се усрдно богу, закр- стио освећеним уљем врат и као плод његове дубоке вере одмах добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећете веровати шта ми се догодило“! наравно да сам му пове- ровао и саветовао сам га да се још више укљу- чи у светотајински живот цркве коначно, да наведем и свој лични пример и сведочанство, кад ми се на надланици де- сне руке појавила нека израслина величине 1 о овоме је писано у православном мисионару бр 341 (прим аут) кликера, а одмах поред ње је било удубљење сличне величине помало забринуто – пита- јући се шта би то могло да буде – и истовре- мено живећи у нади да ће се све временом вратити у нормално стање, прође неколико месеци напослетку сам отишао на ортопед- ску клинику на бањици, где ме након прегле- да ортопед упути специјалисти за пластичну хирургију који ми је рекао да је то безазлено (свакако иритирајуће), може да се оперише, али не гарантује да се неће опет појавити наравно, нисам ишао на операцију, већ сам, не сумњајући у свемоћ божију, освећеним уљем двапут закрстио надланицу, и у трећи дан са рука је нестала израслина било је још мноштво сличних примера и нема простора да се све наведе наравно да нећемо, после ових примера, кренути у потрагу за освећеним уљем, а престати да учествујемо у светим тајнама наше цркве – не заборавимо да највеће дарове из своје богате ризнице бог даје управо кроз свето причешће не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје (ис 41, 10) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство благодат божија нас походи, тек након што наша вера постане окидач којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас господ крепи и исцељује фото: 3saintscom мај / јун 2017 51 госпођа вера илић била је прва жена, бео- грађанка која је студирала богословске на- уке и први катихета (вероучитељ) у нас имала сам срећу и задовољство да је упознам у суто- ну њеног живота, при самом крају када је била везана за постељу у жичкој улици на црвеном крсту била је њена мала кућа пуна успомена, све- тлости и икона са њом ме је упозна- ла једна друга сестра у христу, ње- на имењака вера, која је одлазила у покровску цркву у кајмакчаланској улици (у питању је њена другарица из детињства, а потом са факултета и из хора) она ме је 1998 године, после акатиста пресветој бого- родици, једног зимског петка у децембру одвела у кућу своје дру- гарице из детињства и своје имења- киње вере илић рекла ми је: „са- да ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ све остало што је уследило: долазак у ту малену чудесну кућу у жичкој, раз- говор са госпођом вером, иконе и књиге које сам та- мо видела, мириси босиљка, тамјана и старих књига, сасу- шених латица руже код иконе све то је био најнежнији и најтрајнији букет сећа- ња који греје моју душу вера илић је већ дуго лежала јер је бо- ловала, али када сам ушла у собу лагано се подигла на јастук, отворила очи и погледа- ла ме некако строго и нежно у исто вре- ме како каже песник са очима изван сваког зла „а ти си та новинарка“, рекла је и почела је причу о свом детињству, о мајци, богомољцима (члановима бо- гомољачког покрета владике нико- лаја који су ту и ноћивали за време богомољачких сабора и састанака), о својим професорима са богословског факултета (издвајала је посебно професора латинског и старогрч- ког, душана глумца) спомињала је и свој интервју из листа политика из 1934 године, а присећа- ла се и разговора са све- тим владиком никола- јем на растанку ми је поклонила мо- литве на језеру и осмех као позив да се поново сретнемо новог сусре- та није било јер се госпођа вера упокоји- ла на свој ро- ђендан 10 мар- та сећање рекла ми је: „сада ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ вера илић прва жена вероучитељ у србији весна павловић владика николај велимировић (извор: википедија) 52 3 / 2017 мој духовни отац могао је да ми препо- ручи најбољу духовну литературу и да ме тако приближи тајнама православне духовности, за које сам се заинтересовао у манастиру лепавина пред чудотворном иконом пресвете богородице лепавинске могао сам да по његовим саветима прочи- там многе књиге и да на тај начин сазнам много тога о православној духовности, али мој духовни отац је, по својој мудрој одлуци, од мене у почетку сакривао необориве до- казе о постојању бога и постепено ме је упо- знавао са истинским лепотама православне духовности, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу труд који је отац гаврило морао да уложи у мене, да бих ја ушао у свет православне ду- ховности, није био мали често сам замарао оца гаврила својим питањима желео сам да проведем што више времена поред њега, јер сам осећао да он живи у неком другачи- јем свету који је, по много чему, богатији од уобичајеног света наше свакодневице за- хваљујући њему, упознао сам предивне љу- де који су се налазили свуда око мене, али ја, без духовног оца, не бих никада могао да их приметим, нити да им се приближим ка- да сам доживео духовну очинску љубав мог духовног оца, могао сам боље доживети и љубав нашег небеског оца од свог првог сусрета са светом право- славне духовности, у том свету налазио се и отац гаврило, игуман лепавински, мој духовник и путеводитељ који ме је водио до данас, кроз тај свет, другачији од света свакодневице када сам први пут посетио манастир ле- павину, једноставно говорећи, тамо ми се свидело оно што је било неопипљиво и привлачило ме оно што је било невидљи- во прекрстио сам се испред богородичине иконе, целивао је и неколико тренутака ста- јао у њеној тајанственој близини по изласку из цркве, срео сам се, у окружењу манастир- ском, са игуманом манастира лепавина, та- да, јеромонахом, касније архимандритом, оцем гаврилом био сам зачуђен његовим изгледом: носио је необичну дугу црну оде- ћу и дугу браду касније се испоставило да ћу одрастати уз његову посебност и под ње- говим руководством упознавати духовни свет то је свет из којег долазе невидљиве лепо- те чудотворне иконе пресвете богородице лепавинске, чије ми се тајне, од тога време- на, непрестано откривају на увек нов начин и како је време пролазило, отац гаврило ме је све више уводио у тај скривени свет и водио кроз њега, као мој духовник и сапут- ник у мом приближавању оном непознатом и скривеном од мојих очију осећам велику духовну радост што сам свет православне духовности почео да упознајем још у годи- нама своје ране младости сећање ненад бадовинац оплемењен искуством светогорске духовности мој будући духовни отац је био потпуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит гаврило (вучковић) мај / јун 2017 53 пошто сам доста времена проводио са архимандритом гаврилом, у мени се јавила жеља да чешће и дубље доживљавам духов- ни свет, који је за мене, у то време, изгледао некако магловито, препун нејасних места духовни свет је за мене представљао једну несхватљиву непросторну област из које се према мени протезала једна усмерена светлосна нит, привлачећи ме к бескрајним ширинама тог света ширине и даљине тог духовног света се не мере светлосним годинама, већ снагом воље и жеље да тај свет доживимо својим духов- ним чулима међутим, за путовање кроз тај свет потребно је било да поред себе имам искусног духовника, јер увек постоји мо- гућност да духовно неискусан човек у тим пространствима залута и изгуби се духов- ни родитељ свом духовном детету даје му- дрост и знање, водећи га као путеводитељ кроз духовни живот често сам долазио код оца гаврила у ма- настир лепавину он у то време није много причао, али када год је нешто рекао, то се дуго задржавало у мојој свести често сам долазио код њега у време слободних да- на тада сам боравио у манастиру, читајући житија светих и чувајући овце по околним ливадама проводио сам много времена у лепавинској природи тамо сам духовно од- растао, поред свог духовног оца у свету сам сусретао световне људе, а у манастиру лепавина све је некако било дру- гачије био је тамо мој духовни отац, који је дошао из тајанственог света православне духовности, који сам желео да упознам боравећи током слободних дана у мана- стиру лепавина, читао сам о животу пра- вославних подвижника и духовника тек касније, дознао сам детаље о монашком жи- воту оца гаврила и, уопште, о људима који се одричу света, посвећујући свој живот богу дознао сам детаље које се односе на његов животни пут, а пре свега чињеницу да је и он исто имао свог духовног путеводитеља отац гаврило је, пре него што сам га први пут срео, већ имао дуг и богат монашки жи- вот оплемењен искуством светогорске ду- ховности мој будући духовни отац је био пот- пуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао он је, за мене, по много чему био јединствен, јер сам у њему препо- знао духовно богатство које нисам видео у другим људима то је био разлог што сам же- лео да уз њега проводим што више времена отац гаврило је имао хиљаде духовне деце са којима је био у контакту путем ин- сећање по својој мудрој одлуци, од мене је у почетку сакривао необориве доказе о постојању бога, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу архимандрит гаврило и ненад бадовинац у митрополији загребачко-љубљанској, 2014 г 54 3 / 2017 тернета позивао их је себи у манастир ле- павину да дођу, да посете светињу и да се поклоне пред чудотворном иконом богоро- дице лепавинске отац је непрекидно мисионарио путем интернета из своје келије и тако је обна- вљао лепавинску светињу на тај начин је уградио свој свакодневни рад у зидине и у сваки обновљени камен овог храма данас се овде налази наш мали рај којег обилазе верници и поклоници из многих земаља његова љубав за сву своју духовну децу живи и даље у нама оца гаврила више не- ма у нашем физичком свету и сада је нама потребно да живимо по његовим поукама, да живимо његову мудрост, топлину и љу- бав коју нам је оставио од сада са оцем градимо један другачији духовни однос, уз поштивање његових духовних поука и учења тешко је превазићи изгубљени физички контакт са њим, али верујем да ћу га убр- зо доживети на духовној разини он је та- мо, само духовно сам неспособан да га та- мо приметим полако биће и то, у то чврсто верујем у тренутку целивања очевог кивота ра- дост је била бити иза мајке чије су ме мај- чинске молитве упутиле ка мом духовнику целивати његов кивот у исто време са мај- ком, значило је поделити захвалност оцу гаврилу у име целе моје породице штитио нас је и чувао у временима када је било нај- теже преживети у оно ратно време укрцао нас је и чувао на „броду“ захваљујући којем нисмо осетили ни рат, ни разарања желим очевој духовној деци пуно снаге, љубави и мудрост да превазиђу тешке тре- нутке због одласка њиховог духовног оца из физичког света манастир лепавина за све нас постаје још већа светиња којој се у вечности придружио њен обновитељ, отац гаврило лепавински који је лепавинском светом месту посветио последње 33 године свог живота сећање мај / јун 2017 55 драгог брата у христу господу и сатруд- ника на пољу мисије цркве, блаженопо- чившег архимандрита гаврила, игумана ма- настира лепавина, последњи пут сам видео прошле године приликом посете у београд- ском кличничко-болничком центру тада смо, међутим, најмање разговарали о ње- говом здрављу, које нам је некако била тек успутна тема највише само разговарали о мисији српске цркве јер је та тема заправо и била живот о гаврила – његово тело је само носило мисионарски замах унутрашњег чо- века били само убеђени да је његова болест само пролазна епизода и да ће брзо на ноге и на мисионарско поље господ је, међутим, имао другачији план, по нама недокучивим промисаоним путевима архимандрита гаврила вучковића сам упознао на занимљив начин, када је моја па- рохијанка милица гагић 2012 године крену- ла за манастир лепавину и затражила благо- слов за пут тада сам је замолио да поздрави о гаврила, иако га лично нисам познавао ни ја, а ни она када је пренела тај поздрав оцу, он се веома обрадовао и сместа ју је примио преко реда, припремио разне дарове и по- ручио ми преко ње нешто што ми се дубоко урезало у памћење: „ми морамо удружити снаге!“ недуго после тога, нашу парохију је посетио његов духовни син ненад бадови- нац и договорили смо се за виђење – блаже- нопочивши отац гаврило је са њим и још два духовна чада дошао у жарково 16 јануара 2013 године да се директно упознамо није тајна да смо имали различите ставове у погледу друштвених мрежа, но један дру- сећање био је несвакидашња појава: монах светогорског искуства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологија; старац по годинама, а младић по мисионарској ревности одлазак ревносног архимандрита–мисионара презвитер оливер суботић 56 3 / 2017 гог нисмо оспоравали у погледу мисионар- ског рада, напротив – различитости у миси- онарском и пастирском приступу нас нису спречиле да, по његовим речима, „удружимо снаге“ и подржимо се међусобно и не само то – дубоко нас је чудило (и забрињавало) зашто мисионарски задаци наше цркве трпе у извођењу, само зато што се неки људи не слажу, било да је то на личном или стручном плану од о гаврила је човек имао чему да се научи, понајпре споју монашког смирења и мисионарске ревности био је заиста не- свакидашња појава: монах светогорског ис- куства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологи- ја; старац по годинама, а младић по миси- онарској ревности као такав је обележио мисионарску делатност српске православ- не цркве са почетка 21 века и остао један од незаборавних трудбеника на том пољу у наше време када је основано мисионарског одељење при светом архијерејском синоду спц, о га- врило је постао стални члан и координатор за поље мисије у електронском простору, чиме се иначе бавио дуги низ година и сте- као велико искуство нажалост, цео проје- кат мисионарског одељења је, после вели- ке почетне енергије и ентузијазма, из нама незнаних разлога у једном тренутку застао, што је, између осталог, била и једна од бол- них тема о којој смо разговарали када смо се последњи пут видели у клиничко-болнич- ком центру воља божија је била да нас архимандрит гаврило напусти ове године и оде ка господу коме је верно служио од његових духовних чада очекујемо не само да се молитвено се- ћају свога оца, већ и да наставе његово дело, па и да га прошире надамо се и верујемо да ће се међу њима наћи достојан наследник српска православна црква је остала без из- узетног делатника на пољу мисије и његов од- лазак ће се тек осетити нека ти је вјечнаја па- мјат, оче гаврило помени и нас грешне пред господом коме си верно као монах и мисио- нар служио у овоземаљском животу пустите децу к мени јер је таквих цар- ство небеско, говори господ примају- ћи у своје наручје и све оне који су срцем незлобиви као деца једна таква личност до скоро била је међу нама то је био раша попов, истакнути публициста, новинар, књи- жевник, поета и научник који је цео свој жи- вот посветио раду са децом и породичним вредностима био је милостиви беседник који ма колико говорио пажња слушаоцу ни- је попуштала према њему није било равно- душних чинило се да никад није припремао своје беседе већ су оне њега произносиле пред слушаоца све што је причао било је крајње занимљиво и поучно на веома оригиналан начин могао је да прича на безброј тема рашу попова сам упознао 2002 године у студију радија београд у емисији хиландар- ско интерпланетарно бденије увек удубљен у оно што други причају рекао ми је да: „ни- када није чуо да цивил тако прича о мајци божијој“ нисам био сигуран, у том тренутку да ли је то похвала, али када је 2014 године са радошћу пристао да буде рецензент прве вероучитељеве песмарице хеј чујте сви би- ле су ми јасне његове речи видео сам да има љубави према свима јер никад није одбијао помоћ онима којима је била потребна зајед- но смо представљали наведену песмарицу више пута и увек је са радошћу беседио сећање сећање мај / јун 2017 57 волео је да буде у друштву деце и умео је да их поучним причама на занимљив на- чин заинтересује пре неког наступа деца из хора ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ прво би ме упитали : „да ли ће и деда раша да буде са нама?“ наступајући са њим имао сам сигурност да ће оно што бу- демо причали на предавањима бити јако успешно умео је да држи пажњу слушалаца на само њему познат и својствен начин знао је да јако озбиљне речи искаже допадљиво и шаљиво разговор са њим ме је увек инспирисао да пишем на нове теме и нове песме тако мо- гу рећи да је и његова заслуга што се друга вероучитељева песмарица тројице је престо љубав тако брзо појавила уследиле су нове промоције, а он је бивао све надахнутији на прослави славе ученика веронауке ош „васа пелагић“ и хора „свети симеон богопримац“ 2015 године, раша попов је био главни гост и беседник тада је потписивао и цртао свој лик деци на папирићима и школским свеска- ма, а моји синови методије и теодосије нису пропуштали прилику да буду у близини деда раше, поготово када сам га довозио и враћао у његов стан таква личност која је обједиња- вала поету и научника ретко се сретала ње- гова вера била је тиха, али ведра и није ни- кад покушавао да је сакрије био је изузетан познавалац српске историје о којој је увек родољубиво говорио када сажмем шта је све говорио на нашим заједничким трибинама долазим до закључ- ка да су његове теме биле дубоко јеванђел- ске он је плату очекивао једино од господа иако јако болестан, није тражио да буде са- жаљеван већ је истицао благодарност богу тихо је живео, вредно радио, а његова љубав према најмлађима биће подстрек и надах- нуће свима који из љубави стварају дела за вечност његова вера била је тиха, али ведра и никад није покушавао да је сакрије раша попов (1933–2017) једно сећање на поету и научника хаџи драган б поповић сећање 58 3 / 2017 поезија подари ми, боже у високом гнезду живи само птиче голуждраво, нежно, на ивици стоји надлећу га орли, гаврани и вране, ал’ се оно само христу богу моли: „подари ми боже, крила да узлетим, да се винем горе до облака сура, да осетим чари висине до сунца вратићу се гнезду у коме се родих, ал’ сазнаћу шта је слобода и љубав и нада исконска што ми вера пружа подари ми боже небо милостиво, да друга свога у бескрају нађем довешћу га гнезду у коме се родих, да гајимо наше голупчиће мале подари ми боже љубав према ближњем, да не осудим никад друго биће да праштање јесте снага моја, учи ме увек љубав твоја“ драгица ђурић, ужице дете неће неваљалство дете не зна чему људи неистином душу трују, зашто многи непрестано планирања лажна кују дете не зна чему мржња, у човеку шта се збива, па из срца, душе, тела мржњу точи и излива дете не зна чему крађе, туђе зашто људи желе, како могу кад украду да се смеју и веселе дете не зна чему рата, па због тога брине, пати, није људски убијати, дете не зна то да схвати дете неће неваљалство у човеку што се крије, па због тога да порасте нимало му стало није дете хоће на глупости да одрасли тачку ставе и да почну као деца лепотама да се баве русомир д арсић молитва моја си светлост, господе силни! о милости твојој певају звона лечилиште си, које славе анђели; и искра љубави од које је сва твар саткана теби узносим срце своје, владико, сведржитељу, једино надање моје акорд си најлепших нота, на харфи овог живота милена чантрак медицинска школа, ужице вероучитељ аранђел петровић мај / јун 2017 59 одрицање петрово сакрио се одабрани, у самоћу мноштва, крај ватре што гори, да душу угреје, у граји и гужви, да немир сакрије међ’ странцима, уплашен и сам док петао савести, јутро не огласи не прихвата петар учитеља речи, одрицаше стена да издати може зар сумња у мене? зар одрећи могу? посумњаше неки да са исусом беше, одрицаше језик страхом руковођен тужног ли дана страшне ли невере постиде се твар створитеља свог три пута одрицаше кифа, да стена постане новога човека, да остане светлост у мраку заблуда јер вођен, за вођу показан је био плакао је петар, дрхтало је тело, топио се камен под топлином душе, неутешно, дуго, покајнички снажно, спирао је сумњу, одрицања корен праштао је исус исцелио рану, подигао палог, обук`о у силу, да сведочи наду, да говори веру да утеху пружи и речју и делом душица марковић професор математике, педагошки саветник и некадашњи вероучитељ ош „стефан немања“, ниш пут можда и пронађем пут коме ходим, ако угасим сумњу, ако победим страх, ако изнедрим наду можда и утолим жеђ која ме мори, ако откријем извор, ако не замутим воду, ако се напојим вером можда уђем у царство о коме сањам, ако спознам лепоту, ако прихватим жртву, ако научим да волим поезија 60 3 / 2017 духовне поуке у причама тата, видиш ли? старији мушкарац и његов 25-огоди- шњи син су ушли у вагон воза и заузе- ли своја места млади човек је сео до прозора само што је воз кренуо, он је изба- цио руку кроз прозор да би осетио струјање ваздуха и уједно је одуше- вљено узвикнуо: „тата, види, сво дрвеће иде уназад!“ старији мушкарац се осмехнуо у одговор заједно са младим човеком седео је пар супружника они су били мало збу- њени тиме, што се 25-огодишњи му- шкарац понаша као мало дете изненада млади човек је поново по- викао у уживању: „тата, видиш ли, језеро и животиње облаци путују заједно са возом!“ пар је смушено гледао за чудним по- нашањем младог човека, у којем његов отац, рекло би се, није налазио ништа необично почела је киша и капи кише су пого- диле руке младог човека он се поново испунио радошћу и затворио очи а по- том је узвикнуо: „тата, пада киша, вода ме додирује! видиш ли, тата?“ желећи већ некако да помогну, пар је, седећи поред, упитао старијег мушкарца: „зашто ви не одведете сина у неку клинику на консултацију?“ старији мушкарац је одговорио: „ми само што смо дошли из клинике данас је мој син, после дужег времена, поново отворио очи“ из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 10 (232), брест, белорусија од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „духовне поуке у причама“ мај / јун 2017 61духовне по уке у причама вредан новчић (прича осуђеника) враћао сам се са посла сам, са конвојем, у сусрет мени ишла је мајка са кћерком кћер- ка је била девојчица од око девет година већ сам их једном видео мајка је била же- на војника, удовица њен муж је био на суду и умро у болници, у затворској болници у то време сам и ја лежао болестан жена и кћерка су долазиле у болницу да се опросте са покојним; обе су ужасно плакале видевши ме, девојчица је поцрвенела и прошапутала нешто матери мати се тог тре- нутка зауставила, истиснула нешто из вре- ћице и дала девојчици девојчица се дала у бег за мном сунула ми је у руку новчић и ре- кла: „узми, несрећниче, прими христа ради новчић“ ја сам узео новчић и девојчица се вратила мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор достојевски из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 некако убрзо после „мађарске буне“ (1848–1849) настао је код нас у банату тзв „покрет побожних“ „појавиле су се – пише један савременик – богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше прита- јене, али још неугасле побожности покрет се ширио и захватио западни банат, прешао у бачку, а било га је и по целој карловачкој митрополији то је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа“ како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном банату остао нам је запис ј боте из села јарковца: „људи и же- не, све старији, купе се код појединих, читају свето писмо и поје наше црквене песме до- лазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св евангелија клече и с нарочитом во- љом и пажњом слушају свештеничку пропо- вед и тумачење св евангелија имају и неког старог проповедника из парага (бачка) који обилази банат и наше место сваке године, све пешице он их подстиче и одушевљава да иду божијим путем кад он дође, сви се с радошћу искупе то вам је човек ратар, а врло много зна из светога писма и из старог и из новог завета има говорничког дара и дивно говори и поучава свет сви га радо слушају док про- поведа као какав старозаветни пророк – ла- гано, занимљиво и убедљиво то „побожно друштво“ иде сваке године у манастир војло- вицу код панчева уочи велике госпојине да се сви тамо заједнички помоле богу и причесте пред госпојину стигну у јарковац и браћа и сестре из других села, носећи распеће хри- стово овде се сједине с нашим побожнима, ту преноће и ујутру рано звоне звона и сви се скупе у храм ту обавимо јутрење и помолимо се за сретна пута силан их свет испраћа, зво- не звона, исто као и кад се враћају“ после ратова из 1876/8 појава „побожних“ нагло је избила у другом нашем крају – у ис- точној србији, и то у крајевима који су у ра- товима највише пострадали овде је покрет био сасвим друкчији него у војводини „поја- вљивали су се – пише прота ст м димитрије- вић – људи који су откривали темеље старих цркава народ их је звао „цркварима“ веле да у највише случајева дођу из неког удаљеног места, и то први пут, и укажу где под земљом има остатака старе цркве, и то често пута и онде где нема никаквих знакова нити локал- ног предања о томе покрет се појавио у око- лини књажевца и сокобање и ширио се пре- ма алексинцу и крушевцу, и – другим путем – преко сврљига у нишки и пиротски крај народ се нагло отпочињао скупљати на тим откопаним темељима цркава проналазачи су кадили те зидине, палили кандила, молили се богу и говорили свету како им се открило да треба ту да копају“ покрет побожних појавио се и за време пр- вога светског рата како на солунском фронту тако и у заробљеничким логорима на фрон- ту „покрет се шири и привлачи на себе пажњу војних власти те се поставља питање врхов- ној црквеној управи на крфу о тој појави у реферату о војницима-богомољцима споми- ње се: скупљање на молитву, читање светог писма и општа коректност чланова покрета“ преживели пак ратници жалили су се касни- из пера првог уредника мисионара почеци „богомољачког покрета“ код нас покрет побожних епископ хризостом војиновић мај / јун 2017 63 је да су им на солунском фронту једно време одузимали молитвенике и свето писмо, гони- ли их да мрсе за време поста и кажњавали тек после повољног одзива митрополита ди- митрија о војницима-богомољцима, гоњење је престало – владика николај у својој књизи о богомољцима диван спомиње како се овај покрет био спонтано појавио и у заробље- ничком логору у нежидеру после рата, „покрет је – сведочи прота ми- лош анђелковић – нагло захватио шумадију, мачву, стиг, поморавље, војводину и сембе- рију и ширио се на све стране; захватао не само села него и понеке градове“ просто, дошао је тренутак када су душе, после рат- них страхота, постале жедне нечег лепшег и узвишенијег наступило је време слично оно- ме које је обећано пророку амосу: „гле иду да- ни, говори господ господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слу- шања ријечи господњих (амос 8, 11) „и повр- веше у те дане многи народни проповедници по србији“ захваљујући свештенику атанасију вучи- ћевићу (писцу књиге „јеванђеље у песми“), остао нам је сликовит запис какав је утисак учинила прва беседа једног „народног про- поведника“ у његовој парохији: „ после службе божје испунише се сва три одељења црквене куће народом позвао сам их да са- слушају проповедника брата ивана из села ратара и он отпоче тихим гласом, лепим шу- мадијским говором говорио је просто, али је открављивао лед око срца и – чини ми се – нико за тих пола сата, док је иван гово- рио, не трепну онда проповедник погле- да у ред девојчица које стајаху у кругу пред њим и чу се прво мекан и пријатан његов глас, а за њим и анђелски гласићи оних пет- шест девојчица свет се од чуда забезекну после неколико стихова погледах слушаоце и – већина плаче просте речи те побожне песме покренуше из дна наших душа она племенита хришћанска осећања, па се и ја једва уздржавах да се и мој плач не приме- ти, али сузе се ипак низаху као бисер завр- ши се песма а брат иван продужи своју про- повед сада позиваше народ на покајање и сликаше све страхоте зла опет погледах онај свет: исто онако широм отворене очи, али сада и набрана чела са израженим бора- ма међу обрвама и неким осећањем страха када би сваки од њих проговорио, речи би биле једне те исте: „ох, тешко мени!“ – после получасовног говора поче брат иван другу побожну песму уз пријатне гласове оних де- војчица поново се разведрише лица слуша- лаца, наступи сасвим друго осећање и сузе радоснице почеше се опет крунити кад се песма заврши, брат иван поново настави проповед, у којој народу обрати пажњу на садржину песме, која позива свет да посе- ћује цркву, да се моли богу и да живи оним сретним животом наших старих, када је бог испуњавао српске домове сваким благом, срећом и благословом обилазио сам по- сле неколико пута са братом иваном сва три села моје парохије свет се почиње враћати правом хришћанском животу тај ми препо- рођени свет у великом броју долази у цркву исповеда се тако искрено да се не могу на- чудити тој готовости да саопшти и најтеже ствари понекад се згранем од силества са- грешења овога сеоског народа шта ли је тек код варошког, где зло пир пирује!?“ од проте драг туфегџића остало нам је све- дочанство какви су били његови први бого- мољци у мачви „њихов живот носи скоро печат светости трпељиви су према увредама које често долазе и од њихових домаћих не псују и не куну обичавају да се моле богу двапут дневно у току дана, а понеки врше и по- ноћну молитву празницима и недељама иду у цркву и тих дана неће ништа радити, нити би тада шта купили или продали поздрављају се увек са: „помаже бог!“ и „бог ти помогао!“ посте среду и петак и све постове причешћу- ју се четири пута годишње не живе невенча- но, скромно се одевају, жене и девојке се не „беле“ и не шминкају не пуше, умерени су у пићу, поштени су и не краду када би сви људи били овакви, не би требало ни жандарма ни катанца на кошу многи полажу на исповест то је и услов да се уђе у ред богомољаца ис- повести су им искрене али и страшне никада нисам претпостављао да у нашем народу има из пера првог уредника мисионара 64 3 / 2017 таквих страшних грехова какве сам на испове- сти чуо“ прота живан м маринковић додаје о сво- јим богомољцима у поморављу: „у међусоб- ним разговорима ословљавају се са „брате“ и „сестро“ цркву похађају редовно за време малог и великог входа и за време читања св јеванђеља клече необично цене свештенике који проповедају исповедају се савесно и са- ми траже епитимије држе постове и неће чак ни у болести да премрсе радо дочекују све- штеника приликом свећења водице у кафане не иду, не коцкају се, не псују, не причају ска- редне приче и вицеве сваки богомољац има у кући кандило, славску икону и још безброј икона, тако да зидови собе у којој се моле ли- че на иконостас свака богомољачка кућа има бар нови завет, а већина и цело свето писмо“ прота в теофановић, из бачке, хвали своје чурушке богомољце „ако је ко болестан, но- се му понуде и испомажу га међусобно над- гледају породиљу после порођаја, обилазе је и помажу јој у њеним домаћим пословима при сахрани свог умрлог члана сви присуствују и певају заупокојене песме, тако да се сав оста- ли свет згрће да чује када им се на српском језику прочита св еванђеље или која молитва, онда им је тек душа задовољна што разумеју“ богомољци у шумадији и поморављу, а можда и у другим крајевима, практиковали су и заједничке молитве по кућама док је био парох, о ж маринковић је присуство- вао једној таквој молитви и дао о томе у ве- снику детаљан опис: „ изразио сам жељу да присуствујем њиховом молитвеном са- станку кад сам, у друштву једнога од њих, отишао на „молитву“, затекао сам у једној пространој соби око 50 особа оба пола и ра- зног узраста на источној страни био је до зида намештен један застрвени сто и на ње- му библија и дрвени крст на зиду више сто- ла горело је кандило пред мноштвом икона сваки члан, како дође, стане пред тај сто, по- божно се прекрсти, пољуби крст и св писмо и одлази на своје место – мој их је долазак веома обрадовао и топло су ми захваљива- ли што сам им дошао умолио сам их да не обраћају пажњу на мене, него да се моле као и обично и као да ја нисам ту те вечери био је случајно присутан молитвеном састан- ку и један проповедник из суседног села пришао ми је и показао своју мисионарску легитимацију у којој му се од народне хри- шћанске заједнице из крагујевца одобрава да може ићи од место до места и – у споразу- му са месним паросима – „одржавати рели- гиозно моралне скупове са циљем подизања вере и морала у народу“ у том донеше госту ручну кадионицу и он – као што то чине до- маћини по својим кућама – окади присутне, читајући молитве које је знао напамет по свршеном кађењу отпеваше сви заједнич- ки: слава и ниње: благослови душе моја го- спода, слава и ниње: јединородниј сине и, затим, свјатиј боже потом један од при- сутних прочита на српском језику одељак из апостола, а други одељак из јеванђеља за време читања јеванђеља сви су клечали после јеванђеља отпојали су на српском је- зику псалме 135, и 136: „хвалите име господ- ње“ и: „славите господа јер је добар, јер је довијека милост његова“ онда су отпевали више тропара које су знали напамет и, на крају: „достојно јест јако воистину“ тада је гост – мисионар узео реч и говорио против данашњих друштвених зала и порока и ис- тицао да су данашњи „хришћани“ далеко од првог и правог хришћанства позивао је на- род да се покаје и живи по јеванђељу, које је у своме говору често цитирао – затим је младеж отпевала више побожних песама из књижица које је издала народна хришћанска заједница на крају се сваки поново трипут прекрстио, целивао свето писмо, поздравио се и, са неким видним поуздањем и миром у души, одлазио“ тако је, ето, божјом помоћу, ницао из самог народа тај покрет, који је био знатно оживео веру у појединим нашим крајевима, унео у наш народ – само у периоду између два рата – пре- ко четири милиона свезака побожних књига и листова, дао добар број правих монаха и испу- нио после рата наше манастире стотинама и стотинама вредних и честитих монахиња те православни мисионар бр 120 (2/1978)
... србе, значај- не породице: доктора јована машина и про- фесора матију бана, уз напомену да су ове породице међу првима дошле у србију, при- моране да спашавају своје главе руски путописац ровињски, новинар и слависта, боравећи у црној гори у другој половини 19 века дошао је да обиђе и ср- бију говорећи о њему на конгресу слависта др варвара хлабњакова казала је: „павле се зачуди што у београдским хотелима женској послузи власници нису давали плату кори- стећи се бесплатним радом тих жена зачудили су га београд- ски носачи који предлажу своје услуге, али то не чине агресивно и нападно свештеници су га за- чудили својим учешћем у разним друштвеним секцијама и инте- ресовањем за политику рекао је да је ‘тако мало у тим људима аскетског и да толико активно учествују у свему овоземаљском да се никако не могу сматрати било чиме посебнијим од народа и народног живота’“ ровињског је запањио и број жандарма по глави становника, „на сваких 50 људи српска влада има жандарма“ у околи- ни села крупањ пао је под сумњу локалног пандура чиновник му је тражио пасош, али ништа није могао да разуме, пошто није знао да чита одвели су га код начелника и испо- ставило се да је и он (чиновник) био непи- смен ровински је стигао у србију у тренутку када је незадовољство владавином обрено- вића достигло кулминацију овако је описао ситуацију: „кнез не верује народу, крши ње- гова права уз помоћ скупштине и остаје слеп и глув за све што се дешава у земљи читава србија претворила се у огромну полицијску управу“ српска традиција и обичаји кнез михаилова улица у београду, крај 19 века, разгледница мај / јун 2017 49 као вероучитељ који је више од два месе- ца провео у светој земљи делио сам уче- ницима – као и свим верницима из окружења – освећено уље из кандила петнаест највећих православних светиња града јерусалима и свете земље (у њега сам додавао и скупоце- ни нардов мирис којим је био помазан исус христос) наглашавао сам да је уље освеће- но и благословено, али да није само по себи и од себе магично и чудотворно ако бисмо у болницама то уље сипали на болеснике, не би сви оздравили и појурили својим домови- ма неопходно је укључити личну веру, која је покретач благодати божије која делује кроз освећено уље, а опет све у складу са планом божијим који се тиче сваког од нас понао- соб дух свети, који је свуда присутан, својом силом притиче нам у помоћ и помаже нам у свим тешким ситуацијама у којима се налази- мо а шта је потребно да ми сами урадимо? неопходна је молитва срца, вапај из дубине бића и снажна вера и решеност да ће наше исцељење бити у функцији службе богу и на- шим ближњим бог нам не даје оздрављење на силу, без наше воље и то видимо из мно- штва примера из јеванђеља, где исусу при- ступају са вером тражећи да их помилује (лк 18, 35–43), молећи да их исцели (мт 14,34–36), падајући на колена мољаху за помоћ (лк 8, 41–56), уздајући се у исуса да каже само реч и десиће се оздрављење (мт 8, 5–13), (јн 4, 43– 54) очигледно је да бог тражи наше учешће и сарадњу ево једног илустративног приме- ра: иако до наших домова имамо спроведену електричну струју, урађене електричне ин- сталације, постављене светиљке, засигурно сијалица неће засветлити док не притиснемо прекидач тек тада се затвара струјно коло и имамо светлост у кући тако нас исто благо- дат божија походи, тек након што наша вера постане окидач (прекидач) којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас го- спод крепи и исцељује навео бих неколико примера посебних бла- годатних дејстава божијих на животе људи, кроз освећено уље из кандила сведочанство наглашавао сам да је уље освећено и благословено, али да није само по себи чудотворно неопходна је молитва срца, вапај из дубине бића, снажна вера чудотворним уљем из свете земље до исцељења ненад вујић 50 3 / 2017 једна млада девојка ј г из београда има- ла је на мозгу два малигна тумора величине ораха, и стручни тим лекара саопшти њеној мајци да јој нема спаса у најави је била ве- лика трагедија 1 но, не желећи да пре вре- мена напусти овоземаљску позорницу, по- уздајући се једино у господа, свакодневно се крстолико помазујући освећеним уљем и учествујући у светотајинском животу наше цркве, након неколико недеља задобила је исцељење – тумори су нестали; вера њена ју је спасла (лк 8, 48) други пример је ученик који се бавио спор- том, играо је фудбал, и једном приликом, на полувремену утакмице, укочио му се врат, те није могао да покреће главу ни лево ни десно у тој ситуацији помолио се усрдно богу, закр- стио освећеним уљем врат и као плод његове дубоке вере одмах добио оздрављење рекао ми је сав срећан: „професоре нећете веровати шта ми се догодило“! наравно да сам му пове- ровао и саветовао сам га да се још више укљу- чи у светотајински живот цркве коначно, да наведем и свој лични пример и сведочанство, кад ми се на надланици де- сне руке појавила нека израслина величине 1 о овоме је писано у православном мисионару бр 341 (прим аут) кликера, а одмах поред ње је било удубљење сличне величине помало забринуто – пита- јући се шта би то могло да буде – и истовре- мено живећи у нади да ће се све временом вратити у нормално стање, прође неколико месеци напослетку сам отишао на ортопед- ску клинику на бањици, где ме након прегле- да ортопед упути специјалисти за пластичну хирургију који ми је рекао да је то безазлено (свакако иритирајуће), може да се оперише, али не гарантује да се неће опет појавити наравно, нисам ишао на операцију, већ сам, не сумњајући у свемоћ божију, освећеним уљем двапут закрстио надланицу, и у трећи дан са рука је нестала израслина било је још мноштво сличних примера и нема простора да се све наведе наравно да нећемо, после ових примера, кренути у потрагу за освећеним уљем, а престати да учествујемо у светим тајнама наше цркве – не заборавимо да највеће дарове из своје богате ризнице бог даје управо кроз свето причешће не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје (ис 41, 10) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство благодат божија нас походи, тек након што наша вера постане окидач којим се покрећу нестворене божанске енергије, којим нас господ крепи и исцељује фото: 3saintscom мај / јун 2017 51 госпођа вера илић била је прва жена, бео- грађанка која је студирала богословске на- уке и први катихета (вероучитељ) у нас имала сам срећу и задовољство да је упознам у суто- ну њеног живота, при самом крају када је била везана за постељу у жичкој улици на црвеном крсту била је њена мала кућа пуна успомена, све- тлости и икона са њом ме је упозна- ла једна друга сестра у христу, ње- на имењака вера, која је одлазила у покровску цркву у кајмакчаланској улици (у питању је њена другарица из детињства, а потом са факултета и из хора) она ме је 1998 године, после акатиста пресветој бого- родици, једног зимског петка у децембру одвела у кућу своје дру- гарице из детињства и своје имења- киње вере илић рекла ми је: „са- да ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ све остало што је уследило: долазак у ту малену чудесну кућу у жичкој, раз- говор са госпођом вером, иконе и књиге које сам та- мо видела, мириси босиљка, тамјана и старих књига, сасу- шених латица руже код иконе све то је био најнежнији и најтрајнији букет сећа- ња који греје моју душу вера илић је већ дуго лежала јер је бо- ловала, али када сам ушла у собу лагано се подигла на јастук, отворила очи и погледа- ла ме некако строго и нежно у исто вре- ме како каже песник са очима изван сваког зла „а ти си та новинарка“, рекла је и почела је причу о свом детињству, о мајци, богомољцима (члановима бо- гомољачког покрета владике нико- лаја који су ту и ноћивали за време богомољачких сабора и састанака), о својим професорима са богословског факултета (издвајала је посебно професора латинског и старогрч- ког, душана глумца) спомињала је и свој интервју из листа политика из 1934 године, а присећа- ла се и разговора са све- тим владиком никола- јем на растанку ми је поклонила мо- литве на језеру и осмех као позив да се поново сретнемо новог сусре- та није било јер се госпођа вера упокоји- ла на свој ро- ђендан 10 мар- та сећање рекла ми је: „сада ћеш упознати жену коју је владика николај звао моја вучица“ вера илић прва жена вероучитељ у србији весна павловић владика николај велимировић (извор: википедија) 52 3 / 2017 мој духовни отац могао је да ми препо- ручи најбољу духовну литературу и да ме тако приближи тајнама православне духовности, за које сам се заинтересовао у манастиру лепавина пред чудотворном иконом пресвете богородице лепавинске могао сам да по његовим саветима прочи- там многе књиге и да на тај начин сазнам много тога о православној духовности, али мој духовни отац је, по својој мудрој одлуци, од мене у почетку сакривао необориве до- казе о постојању бога и постепено ме је упо- знавао са истинским лепотама православне духовности, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу труд који је отац гаврило морао да уложи у мене, да бих ја ушао у свет православне ду- ховности, није био мали често сам замарао оца гаврила својим питањима желео сам да проведем што више времена поред њега, јер сам осећао да он живи у неком другачи- јем свету који је, по много чему, богатији од уобичајеног света наше свакодневице за- хваљујући њему, упознао сам предивне љу- де који су се налазили свуда око мене, али ја, без духовног оца, не бих никада могао да их приметим, нити да им се приближим ка- да сам доживео духовну очинску љубав мог духовног оца, могао сам боље доживети и љубав нашег небеског оца од свог првог сусрета са светом право- славне духовности, у том свету налазио се и отац гаврило, игуман лепавински, мој духовник и путеводитељ који ме је водио до данас, кроз тај свет, другачији од света свакодневице када сам први пут посетио манастир ле- павину, једноставно говорећи, тамо ми се свидело оно што је било неопипљиво и привлачило ме оно што је било невидљи- во прекрстио сам се испред богородичине иконе, целивао је и неколико тренутака ста- јао у њеној тајанственој близини по изласку из цркве, срео сам се, у окружењу манастир- ском, са игуманом манастира лепавина, та- да, јеромонахом, касније архимандритом, оцем гаврилом био сам зачуђен његовим изгледом: носио је необичну дугу црну оде- ћу и дугу браду касније се испоставило да ћу одрастати уз његову посебност и под ње- говим руководством упознавати духовни свет то је свет из којег долазе невидљиве лепо- те чудотворне иконе пресвете богородице лепавинске, чије ми се тајне, од тога време- на, непрестано откривају на увек нов начин и како је време пролазило, отац гаврило ме је све више уводио у тај скривени свет и водио кроз њега, као мој духовник и сапут- ник у мом приближавању оном непознатом и скривеном од мојих очију осећам велику духовну радост што сам свет православне духовности почео да упознајем још у годи- нама своје ране младости сећање ненад бадовинац оплемењен искуством светогорске духовности мој будући духовни отац је био потпуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит гаврило (вучковић) мај / јун 2017 53 пошто сам доста времена проводио са архимандритом гаврилом, у мени се јавила жеља да чешће и дубље доживљавам духов- ни свет, који је за мене, у то време, изгледао некако магловито, препун нејасних места духовни свет је за мене представљао једну несхватљиву непросторну област из које се према мени протезала једна усмерена светлосна нит, привлачећи ме к бескрајним ширинама тог света ширине и даљине тог духовног света се не мере светлосним годинама, већ снагом воље и жеље да тај свет доживимо својим духов- ним чулима међутим, за путовање кроз тај свет потребно је било да поред себе имам искусног духовника, јер увек постоји мо- гућност да духовно неискусан човек у тим пространствима залута и изгуби се духов- ни родитељ свом духовном детету даје му- дрост и знање, водећи га као путеводитељ кроз духовни живот често сам долазио код оца гаврила у ма- настир лепавину он у то време није много причао, али када год је нешто рекао, то се дуго задржавало у мојој свести често сам долазио код њега у време слободних да- на тада сам боравио у манастиру, читајући житија светих и чувајући овце по околним ливадама проводио сам много времена у лепавинској природи тамо сам духовно од- растао, поред свог духовног оца у свету сам сусретао световне људе, а у манастиру лепавина све је некако било дру- гачије био је тамо мој духовни отац, који је дошао из тајанственог света православне духовности, који сам желео да упознам боравећи током слободних дана у мана- стиру лепавина, читао сам о животу пра- вославних подвижника и духовника тек касније, дознао сам детаље о монашком жи- воту оца гаврила и, уопште, о људима који се одричу света, посвећујући свој живот богу дознао сам детаље које се односе на његов животни пут, а пре свега чињеницу да је и он исто имао свог духовног путеводитеља отац гаврило је, пре него што сам га први пут срео, већ имао дуг и богат монашки жи- вот оплемењен искуством светогорске ду- ховности мој будући духовни отац је био пот- пуно другачији од свих људи које сам у свом животу упознао он је, за мене, по много чему био јединствен, јер сам у њему препо- знао духовно богатство које нисам видео у другим људима то је био разлог што сам же- лео да уз њега проводим што више времена отац гаврило је имао хиљаде духовне деце са којима је био у контакту путем ин- сећање по својој мудрој одлуци, од мене је у почетку сакривао необориве доказе о постојању бога, не желећи да преоптерети моју духовно неискусну душу архимандрит гаврило и ненад бадовинац у митрополији загребачко-љубљанској, 2014 г 54 3 / 2017 тернета позивао их је себи у манастир ле- павину да дођу, да посете светињу и да се поклоне пред чудотворном иконом богоро- дице лепавинске отац је непрекидно мисионарио путем интернета из своје келије и тако је обна- вљао лепавинску светињу на тај начин је уградио свој свакодневни рад у зидине и у сваки обновљени камен овог храма данас се овде налази наш мали рај којег обилазе верници и поклоници из многих земаља његова љубав за сву своју духовну децу живи и даље у нама оца гаврила више не- ма у нашем физичком свету и сада је нама потребно да живимо по његовим поукама, да живимо његову мудрост, топлину и љу- бав коју нам је оставио од сада са оцем градимо један другачији духовни однос, уз поштивање његових духовних поука и учења тешко је превазићи изгубљени физички контакт са њим, али верујем да ћу га убр- зо доживети на духовној разини он је та- мо, само духовно сам неспособан да га та- мо приметим полако биће и то, у то чврсто верујем у тренутку целивања очевог кивота ра- дост је била бити иза мајке чије су ме мај- чинске молитве упутиле ка мом духовнику целивати његов кивот у исто време са мај- ком, значило је поделити захвалност оцу гаврилу у име целе моје породице штитио нас је и чувао у временима када је било нај- теже преживети у оно ратно време укрцао нас је и чувао на „броду“ захваљујући којем нисмо осетили ни рат, ни разарања желим очевој духовној деци пуно снаге, љубави и мудрост да превазиђу тешке тре- нутке због одласка њиховог духовног оца из физичког света манастир лепавина за све нас постаје још већа светиња којој се у вечности придружио њен обновитељ, отац гаврило лепавински који је лепавинском светом месту посветио последње 33 године свог живота сећање мај / јун 2017 55 драгог брата у христу господу и сатруд- ника на пољу мисије цркве, блаженопо- чившег архимандрита гаврила, игумана ма- настира лепавина, последњи пут сам видео прошле године приликом посете у београд- ском кличничко-болничком центру тада смо, међутим, најмање разговарали о ње- говом здрављу, које нам је некако била тек успутна тема највише само разговарали о мисији српске цркве јер је та тема заправо и била живот о гаврила – његово тело је само носило мисионарски замах унутрашњег чо- века били само убеђени да је његова болест само пролазна епизода и да ће брзо на ноге и на мисионарско поље господ је, међутим, имао другачији план, по нама недокучивим промисаоним путевима архимандрита гаврила вучковића сам упознао на занимљив начин, када је моја па- рохијанка милица гагић 2012 године крену- ла за манастир лепавину и затражила благо- слов за пут тада сам је замолио да поздрави о гаврила, иако га лично нисам познавао ни ја, а ни она када је пренела тај поздрав оцу, он се веома обрадовао и сместа ју је примио преко реда, припремио разне дарове и по- ручио ми преко ње нешто што ми се дубоко урезало у памћење: „ми морамо удружити снаге!“ недуго после тога, нашу парохију је посетио његов духовни син ненад бадови- нац и договорили смо се за виђење – блаже- нопочивши отац гаврило је са њим и још два духовна чада дошао у жарково 16 јануара 2013 године да се директно упознамо није тајна да смо имали различите ставове у погледу друштвених мрежа, но један дру- сећање био је несвакидашња појава: монах светогорског искуства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологија; старац по годинама, а младић по мисионарској ревности одлазак ревносног архимандрита–мисионара презвитер оливер суботић 56 3 / 2017 гог нисмо оспоравали у погледу мисионар- ског рада, напротив – различитости у миси- онарском и пастирском приступу нас нису спречиле да, по његовим речима, „удружимо снаге“ и подржимо се међусобно и не само то – дубоко нас је чудило (и забрињавало) зашто мисионарски задаци наше цркве трпе у извођењу, само зато што се неки људи не слажу, било да је то на личном или стручном плану од о гаврила је човек имао чему да се научи, понајпре споју монашког смирења и мисионарске ревности био је заиста не- свакидашња појава: монах светогорског ис- куства, а у проповедничкој служби народу; стари монах, а корисник нових технологи- ја; старац по годинама, а младић по миси- онарској ревности као такав је обележио мисионарску делатност српске православ- не цркве са почетка 21 века и остао један од незаборавних трудбеника на том пољу у наше време када је основано мисионарског одељење при светом архијерејском синоду спц, о га- врило је постао стални члан и координатор за поље мисије у електронском простору, чиме се иначе бавио дуги низ година и сте- као велико искуство нажалост, цео проје- кат мисионарског одељења је, после вели- ке почетне енергије и ентузијазма, из нама незнаних разлога у једном тренутку застао, што је, између осталог, била и једна од бол- них тема о којој смо разговарали када смо се последњи пут видели у клиничко-болнич- ком центру воља божија је била да нас архимандрит гаврило напусти ове године и оде ка господу коме је верно служио од његових духовних чада очекујемо не само да се молитвено се- ћају свога оца, већ и да наставе његово дело, па и да га прошире надамо се и верујемо да ће се међу њима наћи достојан наследник српска православна црква је остала без из- узетног делатника на пољу мисије и његов од- лазак ће се тек осетити нека ти је вјечнаја па- мјат, оче гаврило помени и нас грешне пред господом коме си верно као монах и мисио- нар служио у овоземаљском животу пустите децу к мени јер је таквих цар- ство небеско, говори господ примају- ћи у своје наручје и све оне који су срцем незлобиви као деца једна таква личност до скоро била је међу нама то је био раша попов, истакнути публициста, новинар, књи- жевник, поета и научник који је цео свој жи- вот посветио раду са децом и породичним вредностима био је милостиви беседник који ма колико говорио пажња слушаоцу ни- је попуштала према њему није било равно- душних чинило се да никад није припремао своје беседе већ су оне њега произносиле пред слушаоца све што је причао било је крајње занимљиво и поучно на веома оригиналан начин могао је да прича на безброј тема рашу попова сам упознао 2002 године у студију радија београд у емисији хиландар- ско интерпланетарно бденије увек удубљен у оно што други причају рекао ми је да: „ни- када није чуо да цивил тако прича о мајци божијој“ нисам био сигуран, у том тренутку да ли је то похвала, али када је 2014 године са радошћу пристао да буде рецензент прве вероучитељеве песмарице хеј чујте сви би- ле су ми јасне његове речи видео сам да има љубави према свима јер никад није одбијао помоћ онима којима је била потребна зајед- но смо представљали наведену песмарицу више пута и увек је са радошћу беседио сећање сећање мај / јун 2017 57 волео је да буде у друштву деце и умео је да их поучним причама на занимљив на- чин заинтересује пре неког наступа деца из хора ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ прво би ме упитали : „да ли ће и деда раша да буде са нама?“ наступајући са њим имао сам сигурност да ће оно што бу- демо причали на предавањима бити јако успешно умео је да држи пажњу слушалаца на само њему познат и својствен начин знао је да јако озбиљне речи искаже допадљиво и шаљиво разговор са њим ме је увек инспирисао да пишем на нове теме и нове песме тако мо- гу рећи да је и његова заслуга што се друга вероучитељева песмарица тројице је престо љубав тако брзо појавила уследиле су нове промоције, а он је бивао све надахнутији на прослави славе ученика веронауке ош „васа пелагић“ и хора „свети симеон богопримац“ 2015 године, раша попов је био главни гост и беседник тада је потписивао и цртао свој лик деци на папирићима и школским свеска- ма, а моји синови методије и теодосије нису пропуштали прилику да буду у близини деда раше, поготово када сам га довозио и враћао у његов стан таква личност која је обједиња- вала поету и научника ретко се сретала ње- гова вера била је тиха, али ведра и није ни- кад покушавао да је сакрије био је изузетан познавалац српске историје о којој је увек родољубиво говорио када сажмем шта је све говорио на нашим заједничким трибинама долазим до закључ- ка да су његове теме биле дубоко јеванђел- ске он је плату очекивао једино од господа иако јако болестан, није тражио да буде са- жаљеван већ је истицао благодарност богу тихо је живео, вредно радио, а његова љубав према најмлађима биће подстрек и надах- нуће свима који из љубави стварају дела за вечност његова вера била је тиха, али ведра и никад није покушавао да је сакрије раша попов (1933–2017) једно сећање на поету и научника хаџи драган б поповић сећање 58 3 / 2017 поезија подари ми, боже у високом гнезду живи само птиче голуждраво, нежно, на ивици стоји надлећу га орли, гаврани и вране, ал’ се оно само христу богу моли: „подари ми боже, крила да узлетим, да се винем горе до облака сура, да осетим чари висине до сунца вратићу се гнезду у коме се родих, ал’ сазнаћу шта је слобода и љубав и нада исконска што ми вера пружа подари ми боже небо милостиво, да друга свога у бескрају нађем довешћу га гнезду у коме се родих, да гајимо наше голупчиће мале подари ми боже љубав према ближњем, да не осудим никад друго биће да праштање јесте снага моја, учи ме увек љубав твоја“ драгица ђурић, ужице дете неће неваљалство дете не зна чему људи неистином душу трују, зашто многи непрестано планирања лажна кују дете не зна чему мржња, у човеку шта се збива, па из срца, душе, тела мржњу точи и излива дете не зна чему крађе, туђе зашто људи желе, како могу кад украду да се смеју и веселе дете не зна чему рата, па због тога брине, пати, није људски убијати, дете не зна то да схвати дете неће неваљалство у човеку што се крије, па због тога да порасте нимало му стало није дете хоће на глупости да одрасли тачку ставе и да почну као деца лепотама да се баве русомир д арсић молитва моја си светлост, господе силни! о милости твојој певају звона лечилиште си, које славе анђели; и искра љубави од које је сва твар саткана теби узносим срце своје, владико, сведржитељу, једино надање моје акорд си најлепших нота, на харфи овог живота милена чантрак медицинска школа, ужице вероучитељ аранђел петровић мај / јун 2017 59 одрицање петрово сакрио се одабрани, у самоћу мноштва, крај ватре што гори, да душу угреје, у граји и гужви, да немир сакрије међ’ странцима, уплашен и сам док петао савести, јутро не огласи не прихвата петар учитеља речи, одрицаше стена да издати може зар сумња у мене? зар одрећи могу? посумњаше неки да са исусом беше, одрицаше језик страхом руковођен тужног ли дана страшне ли невере постиде се твар створитеља свог три пута одрицаше кифа, да стена постане новога човека, да остане светлост у мраку заблуда јер вођен, за вођу показан је био плакао је петар, дрхтало је тело, топио се камен под топлином душе, неутешно, дуго, покајнички снажно, спирао је сумњу, одрицања корен праштао је исус исцелио рану, подигао палог, обук`о у силу, да сведочи наду, да говори веру да утеху пружи и речју и делом душица марковић професор математике, педагошки саветник и некадашњи вероучитељ ош „стефан немања“, ниш пут можда и пронађем пут коме ходим, ако угасим сумњу, ако победим страх, ако изнедрим наду можда и утолим жеђ која ме мори, ако откријем извор, ако не замутим воду, ако се напојим вером можда уђем у царство о коме сањам, ако спознам лепоту, ако прихватим жртву, ако научим да волим поезија 60 3 / 2017 духовне поуке у причама тата, видиш ли? старији мушкарац и његов 25-огоди- шњи син су ушли у вагон воза и заузе- ли своја места млади човек је сео до прозора само што је воз кренуо, он је изба- цио руку кроз прозор да би осетио струјање ваздуха и уједно је одуше- вљено узвикнуо: „тата, види, сво дрвеће иде уназад!“ старији мушкарац се осмехнуо у одговор заједно са младим човеком седео је пар супружника они су били мало збу- њени тиме, што се 25-огодишњи му- шкарац понаша као мало дете изненада млади човек је поново по- викао у уживању: „тата, видиш ли, језеро и животиње облаци путују заједно са возом!“ пар је смушено гледао за чудним по- нашањем младог човека, у којем његов отац, рекло би се, није налазио ништа необично почела је киша и капи кише су пого- диле руке младог човека он се поново испунио радошћу и затворио очи а по- том је узвикнуо: „тата, пада киша, вода ме додирује! видиш ли, тата?“ желећи већ некако да помогну, пар је, седећи поред, упитао старијег мушкарца: „зашто ви не одведете сина у неку клинику на консултацију?“ старији мушкарац је одговорио: „ми само што смо дошли из клинике данас је мој син, после дужег времена, поново отворио очи“ из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 10 (232), брест, белорусија од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „духовне поуке у причама“ мај / јун 2017 61духовне по уке у причама вредан новчић (прича осуђеника) враћао сам се са посла сам, са конвојем, у сусрет мени ишла је мајка са кћерком кћер- ка је била девојчица од око девет година већ сам их једном видео мајка је била же- на војника, удовица њен муж је био на суду и умро у болници, у затворској болници у то време сам и ја лежао болестан жена и кћерка су долазиле у болницу да се опросте са покојним; обе су ужасно плакале видевши ме, девојчица је поцрвенела и прошапутала нешто матери мати се тог тре- нутка зауставила, истиснула нешто из вре- ћице и дала девојчици девојчица се дала у бег за мном сунула ми је у руку новчић и ре- кла: „узми, несрећниче, прими христа ради новчић“ ја сам узео новчић и девојчица се вратила мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор достојевски из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 некако убрзо после „мађарске буне“ (1848–1849) настао је код нас у банату тзв „покрет побожних“ „појавиле су се – пише један савременик – богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше прита- јене, али још неугасле побожности покрет се ширио и захватио западни банат, прешао у бачку, а било га је и по целој карловачкој митрополији то је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа“ како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном банату остао нам је запис ј боте из села јарковца: „људи и же- не, све старији, купе се код појединих, читају свето писмо и поје наше црквене песме до- лазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св евангелија клече и с нарочитом во- љом и пажњом слушају свештеничку пропо- вед и тумачење св евангелија имају и неког старог проповедника из парага (бачка) који обилази банат и наше место сваке године, све пешице он их подстиче и одушевљава да иду божијим путем кад он дође, сви се с радошћу искупе то вам је човек ратар, а врло много зна из светога писма и из старог и из новог завета има говорничког дара и дивно говори и поучава свет сви га радо слушају док про- поведа као какав старозаветни пророк – ла- гано, занимљиво и убедљиво то „побожно друштво“ иде сваке године у манастир војло- вицу код панчева уочи велике госпојине да се сви тамо заједнички помоле богу и причесте пред госпојину стигну у јарковац и браћа и сестре из других села, носећи распеће хри- стово овде се сједине с нашим побожнима, ту преноће и ујутру рано звоне звона и сви се скупе у храм ту обавимо јутрење и помолимо се за сретна пута силан их свет испраћа, зво- не звона, исто као и кад се враћају“ после ратова из 1876/8 појава „побожних“ нагло је избила у другом нашем крају – у ис- точној србији, и то у крајевима који су у ра- товима највише пострадали овде је покрет био сасвим друкчији него у војводини „поја- вљивали су се – пише прота ст м димитрије- вић – људи који су откривали темеље старих цркава народ их је звао „цркварима“ веле да у највише случајева дођу из неког удаљеног места, и то први пут, и укажу где под земљом има остатака старе цркве, и то често пута и онде где нема никаквих знакова нити локал- ног предања о томе покрет се појавио у око- лини књажевца и сокобање и ширио се пре- ма алексинцу и крушевцу, и – другим путем – преко сврљига у нишки и пиротски крај народ се нагло отпочињао скупљати на тим откопаним темељима цркава проналазачи су кадили те зидине, палили кандила, молили се богу и говорили свету како им се открило да треба ту да копају“ покрет побожних појавио се и за време пр- вога светског рата како на солунском фронту тако и у заробљеничким логорима на фрон- ту „покрет се шири и привлачи на себе пажњу војних власти те се поставља питање врхов- ној црквеној управи на крфу о тој појави у реферату о војницима-богомољцима споми- ње се: скупљање на молитву, читање светог писма и општа коректност чланова покрета“ преживели пак ратници жалили су се касни- из пера првог уредника мисионара почеци „богомољачког покрета“ код нас покрет побожних епископ хризостом војиновић мај / јун 2017 63 је да су им на солунском фронту једно време одузимали молитвенике и свето писмо, гони- ли их да мрсе за време поста и кажњавали тек после повољног одзива митрополита ди- митрија о војницима-богомољцима, гоњење је престало – владика николај у својој књизи о богомољцима диван спомиње како се овај покрет био спонтано појавио и у заробље- ничком логору у нежидеру после рата, „покрет је – сведочи прота ми- лош анђелковић – нагло захватио шумадију, мачву, стиг, поморавље, војводину и сембе- рију и ширио се на све стране; захватао не само села него и понеке градове“ просто, дошао је тренутак када су душе, после рат- них страхота, постале жедне нечег лепшег и узвишенијег наступило је време слично оно- ме које је обећано пророку амосу: „гле иду да- ни, говори господ господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слу- шања ријечи господњих (амос 8, 11) „и повр- веше у те дане многи народни проповедници по србији“ захваљујући свештенику атанасију вучи- ћевићу (писцу књиге „јеванђеље у песми“), остао нам је сликовит запис какав је утисак учинила прва беседа једног „народног про- поведника“ у његовој парохији: „ после службе божје испунише се сва три одељења црквене куће народом позвао сам их да са- слушају проповедника брата ивана из села ратара и он отпоче тихим гласом, лепим шу- мадијским говором говорио је просто, али је открављивао лед око срца и – чини ми се – нико за тих пола сата, док је иван гово- рио, не трепну онда проповедник погле- да у ред девојчица које стајаху у кругу пред њим и чу се прво мекан и пријатан његов глас, а за њим и анђелски гласићи оних пет- шест девојчица свет се од чуда забезекну после неколико стихова погледах слушаоце и – већина плаче просте речи те побожне песме покренуше из дна наших душа она племенита хришћанска осећања, па се и ја једва уздржавах да се и мој плач не приме- ти, али сузе се ипак низаху као бисер завр- ши се песма а брат иван продужи своју про- повед сада позиваше народ на покајање и сликаше све страхоте зла опет погледах онај свет: исто онако широм отворене очи, али сада и набрана чела са израженим бора- ма међу обрвама и неким осећањем страха када би сваки од њих проговорио, речи би биле једне те исте: „ох, тешко мени!“ – после получасовног говора поче брат иван другу побожну песму уз пријатне гласове оних де- војчица поново се разведрише лица слуша- лаца, наступи сасвим друго осећање и сузе радоснице почеше се опет крунити кад се песма заврши, брат иван поново настави проповед, у којој народу обрати пажњу на садржину песме, која позива свет да посе- ћује цркву, да се моли богу и да живи оним сретним животом наших старих, када је бог испуњавао српске домове сваким благом, срећом и благословом обилазио сам по- сле неколико пута са братом иваном сва три села моје парохије свет се почиње враћати правом хришћанском животу тај ми препо- рођени свет у великом броју долази у цркву исповеда се тако искрено да се не могу на- чудити тој готовости да саопшти и најтеже ствари понекад се згранем од силества са- грешења овога сеоског народа шта ли је тек код варошког, где зло пир пирује!?“ од проте драг туфегџића остало нам је све- дочанство какви су били његови први бого- мољци у мачви „њихов живот носи скоро печат светости трпељиви су према увредама које често долазе и од њихових домаћих не псују и не куну обичавају да се моле богу двапут дневно у току дана, а понеки врше и по- ноћну молитву празницима и недељама иду у цркву и тих дана неће ништа радити, нити би тада шта купили или продали поздрављају се увек са: „помаже бог!“ и „бог ти помогао!“ посте среду и петак и све постове причешћу- ју се четири пута годишње не живе невенча- но, скромно се одевају, жене и девојке се не „беле“ и не шминкају не пуше, умерени су у пићу, поштени су и не краду када би сви људи били овакви, не би требало ни жандарма ни катанца на кошу многи полажу на исповест то је и услов да се уђе у ред богомољаца ис- повести су им искрене али и страшне никада нисам претпостављао да у нашем народу има из пера првог уредника мисионара 64 3 / 2017 таквих страшних грехова какве сам на испове- сти чуо“ прота живан м маринковић додаје о сво- јим богомољцима у поморављу: „у међусоб- ним разговорима ословљавају се са „брате“ и „сестро“ цркву похађају редовно за време малог и великог входа и за време читања св јеванђеља клече необично цене свештенике који проповедају исповедају се савесно и са- ми траже епитимије држе постове и неће чак ни у болести да премрсе радо дочекују све- штеника приликом свећења водице у кафане не иду, не коцкају се, не псују, не причају ска- редне приче и вицеве сваки богомољац има у кући кандило, славску икону и још безброј икона, тако да зидови собе у којој се моле ли- че на иконостас свака богомољачка кућа има бар нови завет, а већина и цело свето писмо“ прота в теофановић, из бачке, хвали своје чурушке богомољце „ако је ко болестан, но- се му понуде и испомажу га међусобно над- гледају породиљу после порођаја, обилазе је и помажу јој у њеним домаћим пословима при сахрани свог умрлог члана сви присуствују и певају заупокојене песме, тако да се сав оста- ли свет згрће да чује када им се на српском језику прочита св еванђеље или која молитва, онда им је тек душа задовољна што разумеју“ богомољци у шумадији и поморављу, а можда и у другим крајевима, практиковали су и заједничке молитве по кућама док је био парох, о ж маринковић је присуство- вао једној таквој молитви и дао о томе у ве- снику детаљан опис: „ изразио сам жељу да присуствујем њиховом молитвеном са- станку кад сам, у друштву једнога од њих, отишао на „молитву“, затекао сам у једној пространој соби око 50 особа оба пола и ра- зног узраста на источној страни био је до зида намештен један застрвени сто и на ње- му библија и дрвени крст на зиду више сто- ла горело је кандило пред мноштвом икона сваки члан, како дође, стане пред тај сто, по- божно се прекрсти, пољуби крст и св писмо и одлази на своје место – мој их је долазак веома обрадовао и топло су ми захваљива- ли што сам им дошао умолио сам их да не обраћају пажњу на мене, него да се моле као и обично и као да ја нисам ту те вечери био је случајно присутан молитвеном састан- ку и један проповедник из суседног села пришао ми је и показао своју мисионарску легитимацију у којој му се од народне хри- шћанске заједнице из крагујевца одобрава да може ићи од место до места и – у споразу- му са месним паросима – „одржавати рели- гиозно моралне скупове са циљем подизања вере и морала у народу“ у том донеше госту ручну кадионицу и он – као што то чине до- маћини по својим кућама – окади присутне, читајући молитве које је знао напамет по свршеном кађењу отпеваше сви заједнич- ки: слава и ниње: благослови душе моја го- спода, слава и ниње: јединородниј сине и, затим, свјатиј боже потом један од при- сутних прочита на српском језику одељак из апостола, а други одељак из јеванђеља за време читања јеванђеља сви су клечали после јеванђеља отпојали су на српском је- зику псалме 135, и 136: „хвалите име господ- ње“ и: „славите господа јер је добар, јер је довијека милост његова“ онда су отпевали више тропара које су знали напамет и, на крају: „достојно јест јако воистину“ тада је гост – мисионар узео реч и говорио против данашњих друштвених зала и порока и ис- тицао да су данашњи „хришћани“ далеко од првог и правог хришћанства позивао је на- род да се покаје и живи по јеванђељу, које је у своме говору често цитирао – затим је младеж отпевала више побожних песама из књижица које је издала народна хришћанска заједница на крају се сваки поново трипут прекрстио, целивао свето писмо, поздравио се и, са неким видним поуздањем и миром у души, одлазио“ тако је, ето, божјом помоћу, ницао из самог народа тај покрет, који је био знатно оживео веру у појединим нашим крајевима, унео у наш народ – само у периоду између два рата – пре- ко четири милиона свезака побожних књига и листова, дао добар број правих монаха и испу- нио после рата наше манастире стотинама и стотинама вредних и честитих монахиња те православни мисионар бр 120 (2/1978)
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
5
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
...– постали симбол страдања руске цркве у најезди бољшевичкихВАРВАРА 📌 20 века своју чашу
страдања они су испили 17 јула 1918 годи-
не, када су у подруму једне куће у јекате-
ринбургу убијени по наређе
...– постали симбол страдања руске цркве у најезди бољшевичких
МЕТА инфо: Р:27116 К:200409 Д:111
| Свеска 358 |
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... хришћана у русији, про- гона који се по бруталности и обиму може мерити са оним у време диоклецијана тако су свети царски мученици романови – цар николај други и његова породица: цари- ца александра, ћерке олга, татјана, марија и анастасија, и царевић алексеј – постали симбол страдања руске цркве у најезди бољшевичких варвара 20 века своју чашу страдања они су испили 17 јула 1918 годи- не, када су у подруму једне куће у јекате- ринбургу убијени по наређењу вођâ крва- ве револуције џелати нису поштедели ни послугу, чак ни породичног пса, а врхунац безумне мржње био је покушај да мртва те- ла физички униште на најмонструознији на- чин био је то вероватно најцрњи датум у вишевековној историји православне руси- је недуго потом испунило се пророчко упо- зорење изречено од стране светог јована кронштатског: „шта бисмо ми, руси, поста- ли без цара? наши непријатељи би се брзо потрудили да униште и само име русија“ и заиста, руси су преко ноћи постали совјети, реч уредника 2 6/ 2017 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата а русија мрачна совјетија у којој је управо руски народ био највећа жртва слична трагична судбина је неколико де- ценија касније задесила и србију рушењу српске монархије је такође претходио свет- ски сукоб, легални поредак је срушен рево- луцијом изведеном од стране комуниста, а после револуционарног преврата уследио је вишедеценијски тоталитарни мрак у коме су највише страдали црква и српски народ да ли је, поред свега наведеног, пука случај- ност и то што су истог датума као у случају романових (17 јула) српски „бољшевици“ по- сле фарсе од суђења брутално ликвидирали генерала драгољуба михаиловића, јединог преосталог симбола монархије у послерат- ној србији? и да ли је пука случајност или јасна порука то што се ни генералу михаило- вићу, попут романових, до дана данашњег не зна „ни гроба ни мрамора“? непристрасан и целовит одговор на та питања српска исто- риографија тек треба да нам пружи цар николај и његова породица су децени- јама били безочно клеветани од стране совјет- ских „историчара“ одговор божији на те лажи је био упечатљив и пројавио се у виду небро- јених случајева чудесног мироточења икона царске породице једно такво мироточење иконе светог цара николаја и камером је за- бележено непосредно пред нато бомбар- довање србије а током рада на овом броју часописа обрадовала нас је вест да се миро- точење иконе цара-мученика десило и ових дана, тачније уочи празника покрова пресве- та богородице у једном манастиру у србији то сведочи да је свети цар са србима молитвено и данас, сто година после првог светског рата после крста – зна се – следи васкрсење и што већи крст, то већа слава васкрсења тако је и у случају руске голготе револуционари су дали све од себе да униште руску цркву, а она се из пепела подигла и данас је свет- ска мисионарска сила покушали су да затру сваки траг царске породице романов, али су је обесмртили и учинили небеским покро- витељима русије и руског народа ипак, за божији благослов над руским и српски наро- дом мора се принети свенародно покајање за чин масовне издаје и одрицања од вере тек када се наши народи свецело покају и обрате господу христу, не само устима већ и срцем (уп мк 7, 6), „страшни облак“ који је митрополит филарет видео пре 150 година ће бити потпуно уклоњен са духовног неба наших држава, а православни словени ће заблистати у пуном сјају и, по речима ум- ног владике николаја велимировића, доби- ће прилику да дају кључну реч на светској позорници нека би се молитвама светих царских му- ченика романових тако убрзо и збило! с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић стотину година од руске голготе новембар / децембар 2017 3 данас у србији преовладава замор од промашаја и узалудности у испољава- њу србинових заветних и саможртвених чинова љубави; његове саборне, а презре- не и упропаштене љубави *** преосвећени владико, како ви памтите своје детињство? која је ваша прва мисао када чујете реч детињство? које слике имате пред очима када чујете ову реч? прва слика у вези са речју детињство јесте постеља у кући у родној паланци ђураковцу, у којој лежим сам, и нашаран великим богињама; и устрашен од мојих старијих да ћу умрети ако устанем и иза- ђем на двор; а тамо се играју моја браћа и сестре оваква мисао подразумева причу; летова- ње на мокрој гори и у понору, испреко сред- њовековне источке васи, у метохијском под- гору тамо се ми браћа крећемо кроз шумску флору и фауну, и страхујемо да ћемо срести мечку која напада стоку на испаши у близи- ни се налази манастир црна река, и у њему красник, свети петар коришки, који и србе и муслимане исцељује од главобоље, или бо- љоглаве а у бачији наша баба петкана ску- пља бели смок: расхлађује млеко, прави сир и кајмак и меси хлеб; млађа браћа миомир и драгомир као две лопте пуцају од здравља; ми живимо на планини у бљиштуру, и спава- мо на смрековом грању ваш први сусрет са црквом; ко вас је први одвео у храм? најраније сећање биће на храм светих апостола петра и павла у истоку, на метохи- ји у њој црни иконостас са иконама, моје пр- во причешће, у пратњи моје друге бабе ве- лике, коју су њене друге називале госпа, з
... хришћана у русији, про- гона који се по бруталности и обиму може мерити са оним у време диоклецијана тако су свети царски мученици романови – цар николај други и његова породица: цари- ца александра, ћерке олга, татјана, марија и анастасија, и царевић алексеј – постали симбол страдања руске цркве у најезди бољшевичких варвара 20 века своју чашу страдања они су испили 17 јула 1918 годи- не, када су у подруму једне куће у јекате- ринбургу убијени по наређењу вођâ крва- ве револуције џелати нису поштедели ни послугу, чак ни породичног пса, а врхунац безумне мржње био је покушај да мртва те- ла физички униште на најмонструознији на- чин био је то вероватно најцрњи датум у вишевековној историји православне руси- је недуго потом испунило се пророчко упо- зорење изречено од стране светог јована кронштатског: „шта бисмо ми, руси, поста- ли без цара? наши непријатељи би се брзо потрудили да униште и само име русија“ и заиста, руси су преко ноћи постали совјети, реч уредника 2 6/ 2017 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата а русија мрачна совјетија у којој је управо руски народ био највећа жртва слична трагична судбина је неколико де- ценија касније задесила и србију рушењу српске монархије је такође претходио свет- ски сукоб, легални поредак је срушен рево- луцијом изведеном од стране комуниста, а после револуционарног преврата уследио је вишедеценијски тоталитарни мрак у коме су највише страдали црква и српски народ да ли је, поред свега наведеног, пука случај- ност и то што су истог датума као у случају романових (17 јула) српски „бољшевици“ по- сле фарсе од суђења брутално ликвидирали генерала драгољуба михаиловића, јединог преосталог симбола монархије у послерат- ној србији? и да ли је пука случајност или јасна порука то што се ни генералу михаило- вићу, попут романових, до дана данашњег не зна „ни гроба ни мрамора“? непристрасан и целовит одговор на та питања српска исто- риографија тек треба да нам пружи цар николај и његова породица су децени- јама били безочно клеветани од стране совјет- ских „историчара“ одговор божији на те лажи је био упечатљив и пројавио се у виду небро- јених случајева чудесног мироточења икона царске породице једно такво мироточење иконе светог цара николаја и камером је за- бележено непосредно пред нато бомбар- довање србије а током рада на овом броју часописа обрадовала нас је вест да се миро- точење иконе цара-мученика десило и ових дана, тачније уочи празника покрова пресве- та богородице у једном манастиру у србији то сведочи да је свети цар са србима молитвено и данас, сто година после првог светског рата после крста – зна се – следи васкрсење и што већи крст, то већа слава васкрсења тако је и у случају руске голготе револуционари су дали све од себе да униште руску цркву, а она се из пепела подигла и данас је свет- ска мисионарска сила покушали су да затру сваки траг царске породице романов, али су је обесмртили и учинили небеским покро- витељима русије и руског народа ипак, за божији благослов над руским и српски наро- дом мора се принети свенародно покајање за чин масовне издаје и одрицања од вере тек када се наши народи свецело покају и обрате господу христу, не само устима већ и срцем (уп мк 7, 6), „страшни облак“ који је митрополит филарет видео пре 150 година ће бити потпуно уклоњен са духовног неба наших држава, а православни словени ће заблистати у пуном сјају и, по речима ум- ног владике николаја велимировића, доби- ће прилику да дају кључну реч на светској позорници нека би се молитвама светих царских му- ченика романових тако убрзо и збило! с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић стотину година од руске голготе новембар / децембар 2017 3 данас у србији преовладава замор од промашаја и узалудности у испољава- њу србинових заветних и саможртвених чинова љубави; његове саборне, а презре- не и упропаштене љубави *** преосвећени владико, како ви памтите своје детињство? која је ваша прва мисао када чујете реч детињство? које слике имате пред очима када чујете ову реч? прва слика у вези са речју детињство јесте постеља у кући у родној паланци ђураковцу, у којој лежим сам, и нашаран великим богињама; и устрашен од мојих старијих да ћу умрети ако устанем и иза- ђем на двор; а тамо се играју моја браћа и сестре оваква мисао подразумева причу; летова- ње на мокрој гори и у понору, испреко сред- њовековне источке васи, у метохијском под- гору тамо се ми браћа крећемо кроз шумску флору и фауну, и страхујемо да ћемо срести мечку која напада стоку на испаши у близи- ни се налази манастир црна река, и у њему красник, свети петар коришки, који и србе и муслимане исцељује од главобоље, или бо- љоглаве а у бачији наша баба петкана ску- пља бели смок: расхлађује млеко, прави сир и кајмак и меси хлеб; млађа браћа миомир и драгомир као две лопте пуцају од здравља; ми живимо на планини у бљиштуру, и спава- мо на смрековом грању ваш први сусрет са црквом; ко вас је први одвео у храм? најраније сећање биће на храм светих апостола петра и павла у истоку, на метохи- ји у њој црни иконостас са иконама, моје пр- во причешће, у пратњи моје друге бабе ве- лике, коју су њене друге називале госпа, з
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
6
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...велика кнегиња јели- савета, инокињаВАРВАРА 📌 и затворени с њима
велики кнежеви убијени су на још зверскији
начин њих су живе бацили у шахту и за
...велика кнегиња јели- савета, инокиња
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“ тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, рекао ми је: „радуј се, мајко, то је твојих осам кључева за рај“ можемо ли ре ћи да с у лепе речи дело- творне као молитва? могу ли из ср ца које воли излазити ружне речи? сања: у браку смо 25 година то је најљеп- ши период мог живота супруг је моја вели- ка подршка, онај који је ту први за мене, ко- ји зна како дишем и у сва ком тренутку нађе праву ријеч која помаже имамо нормалан брак, пун љубави и разумијевања растужим се када видим да се људи лако растају и како лако одустају, како нису свјесни да треба да се бориш за пријатеља, за супруга, супругу о зоран: не познајем бољу особу од сање обоје имамо тај осјећај да је најважније ода- звати се божијем повјерењу, заповјести и промислу да се у материци свете тајне бра- ка рађају људи а чињеница да човјек уче- ствује и сарађује у том божијем плану велика је част сања је одликована на васкрс 2011 орденом „светог саве“ у бијељини, а на ви- довдан 2015 „кондиром мајке југовића“ од српске краљевске академије научника и умјетника колико су ваша деца укључена у богослу- жења? то је битно за духовно васпитање о зоран: још од прве парохије у лужа- нима дјеца су укључена дјечаци служе у стихарима, дјевојчице су са мамом за пјев- ницом сања: дјецу покушавамо васпитати тако да буду добри људи, да није битно чиме ће се бавити него да буду часни и поштени, да никог не уври једе учимо их да смо им тата и ја на јбољи другари и да сва ки про- блем смију слободно рећи да га заједно ри- јешимо најбитније од свега: да имају једно друго, браћу и сестре који су у сваком тре- нутку спремни за било какву помоћ то знам из личног искуства, јер су моје три сестре и два брата увијек присутни када ми је тешко и када се радујем то је много вриједније од материјалног то је најважније што родитељ треба да ос тави дјеци у аманет родитељ је најсрећнији кад види да се његова дјеца во- ле, када су повезани и пожртвовани једно за друго док одрастају, наша дјеца знају да та- та и мама заједно доносе одлуке, макар то била и ситница лакше је удвоје док не упи- тају тату, нема пролаза трудимо се да пред њима не буде неких трзавица ако се дого- ди, рјешавамо у четири ока вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 45 да ли сте се појављивали у медијима? сања: да, у неколико домаћих и страних часописа, на радију и телевизији василијево рођење је емитовано у популарној емисији на ртс-у „време је за бебе“ како вам се допада православни мисионар? о зоран: православни мисионар не мо- же да с е неком не д опада своју вријед- ност носи и д оноси човјеку, као што ча- ша воде доноси радост жедноме златно доба за часопис било је у вријеме блаже- нопочившег епископа хризостома воји- новића не само златну ријеч и текст него топлину, радост, насушну храну, доносио је сваком дому он то и данас чини на свој начин шта деца уче? колико им значи веронаука у школи? о зоран: наша је предност што су школ- ска врата данас отворена и за д уховне ври- једности много значи то што дјеца имају могућност да се крсте у ђачким клупама то је значајно и за ро дитеље, јер и нас и на ше дијете бог шаље у ми сију, као што је у оно вријеме послао апостоле сања: ирина и христина су завршиле гимназију „филип ви- шњић“ са одличним успјехом и сре дњу му- зичку школу „стеван стојановић мокрањац“ сада су студенти треће године на музичкој академији у београду владимир је четврти разред гимназије одличан је ученик нико- лај је на другој години богословије „свети сава“ у београду дамјан је осми, максим ше- сти, василије други разред основне школе дјечаци тренирају фудбал и дјечаци и дје- војчице пјевају у хору „србадија“ на многим музичким и културним такмичењима осво- јили су пуно награда малобројни су фести- вали и такмичења са којих не донесу златну медаљу владимиру је посебно драга прва награда на међународном музичком фести- валу у аранђеловцу христина је за изван- редну интерпретацију освојила гран при на фестивалу у брчком, као и николај на смотри „дјеца пјевају семберији“ свештеник је икона господа исуса христа и, као такав, моли се богу оцу за сав грешни народ, верни и неверни, јер „у безакоњима се зачех и у г ресима роди ме мати моја“ (пс 50) треба да буде помиритељ људи са богом вишедетне хришћанске породице 46 5 / 2019 а посебно је важно да им дâ лични пример и у цркви и у својој породици о зоран: када човјек не прича са човје- ком, онда су они на неки начин посвађани није добро да заћуте добро је да причају то увијек наглашавам мада, може и не- слога у породици да приведе неке члано- ве у цр кву, дођу и ос тану исто важи и за породицу гледамо да што чешће са богом причамо, да му се повјеримо, пожалимо на нешто тешко, да за тражимо да нам д о- да снаге, наде, вјере тренуци заједничке молитве су посебни свака од њих је спон- тана, динамична, у којој свако зна свој дио који чита нас десеторо, док свако прочита по једну молитву то све прође у једном да- ху, као дланом о длан најзанимљивији је крај молитве када најкраћу молитву дикти- ра павле, најмлађи члан, изговарајући ре- ченицу по реченицу, а остали као војска за њим понављају: „у руке твоје господе исусе христе” и кад на крају изговори „амин“, сви га поздраве осмијехом и аплаузом он- да се сви изгрлимо и пожелимо једни дру- гима успјешан дан и пријатан одмор наше молитве редовне, заједничке, помажу нам, не само да би смо причали са богом, него да и оно што причамо између себе постане снага која нас трајно повезује и чини да се у нама развије сваки небески потенцијал постоје ли летовања за вас и вашу децу? о зоран: за 23 године смо на одмор оти- шли пет пута ако је аврам дуго времена био без потомства, па се нашао у искушењу да из- губи сина јединца, дошао је вјером до злат- ног рјешења рекавши своме сину: „бог ће се постарати, сине!“ и ми се за досадашње го- дине живота у нашој породици можемо само похвалити божијим старањем и како је уви- јек све било на вријеме кад наиђу искуше- ња и притисци брига овога свијета, а обично нам питања долазе преко дјеце, бољег одго- вора немамо, него да им на свој начин каже- мо исто што је и аврам рекао своме дјетету: „не брини, сине, бог ће се постарати!“ сваки порођај је велики догађај је ли било страха од порођаја? о зоран: када се порођај приближи, шта нам друго остаје него да се прекрстимо и помолимо пред богом да све прође на нај- бољи могући начин с том мишљу прођем кроз кућу, загрлим и пољубим свако дијете супруга и ја, с а торбом ствари одемо из ку- ће, заједно будемо све вријеме док се поро- ђај не заврши, а кући се вратимо са једном корпицом носећи у њој највеће благо ово- га свијета, које само бог може дати једном човјеку сања: сваки порођај је био скоро исти, без икаквих компликација после сва- ког порођаја, жена је искуснија и свјеснија вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 47 онога што слиједи али, сваки пут постоји стрепња и неизвјесност како ће све проћи не знам да ли с е то може назвати страх, јер тада су моје мисли окренуте супругу и дјеци најтежи моменат је излазак из куће било ми је битно да не п лачу за мном, по себно нај- млађи, онда бих с е и ја рас плакала а к ада стигнем у болницу, уз божију помоћ, мисли усмјерим на то да морам бити храбра, како би све бр зо прошло, једва чекајући да ми принесу бебу у наручје тај осјећај не бих да- ла ни за шта на свијету какав је ваш став о вантелесној оплодњи? о зоран: само се може припомоћи њему и њој ако је д ошло до „техничке сметње“ у оквирима свете тајне брака, а не ванбрачне заједнице, нити је дозвољено учешће треће особе највећи проблем је што млади неће у брак и ли неће дјецу у бра ку, или се брзо разводе да ли је п ушење грех за к оји се треба кајати? о зоран: да, и к ао гријех је спе цифична болест штета је далеко већа, физичка и пси- хичка, јер у цигаретама није чист дуван него отровне материје које утичу на већу ови- сност помислимо, шта се збива у плућима пушача?! он не може бити трезвен, не може да осјети сладост и љепоту коју нам господ дарива многе особе су страдале од те душе- губне навике уместо да возите аутобус, бог вас је поста- вио за крманоша великог брода који плови у царство небеско шта бисте поручили они- ма који се плаше брака и вишедетства? о зоран: у домовима гдје су најбољи услови, највеће је духовно мртвило, нема ра- дости, не рађају се дјеца треба да се забри- немо над својим животима јер смо с е ужур- бали да по стигнемо много тога, а опе т смо некако изнутра као људи патуљасти и стра- шљиви човјекова воља тражи лагодност, комотност, избјегава оно што је непријатно, гледа да заобиђе искушења и стално да у ру- кама држи чашу меда она нас наговара да у свом животу одбацимо крст и голготу воља божија враћа нас у правцу пуне снаге да др- жимо и не п уштамо свој животни крст она нас снажи, да не б јежимо од проблема него да их превазилазимо и да, као вође својих породица, реално будемо испред дјеце ко- ју водимо; да им примјером откријемо тајну како се долази до неодољиве снаге увијек је вријеме да озбиљно извршимо покајнич- ки заокрет у сопственом срцу недостаје нам најбитније, прва заповијест коју је дао бог човјеку: „рађајте се и множите се; напуните земљу и владајте њоме!“ нерађање и себич- но множење ствари и пролазног блага, то је промашај који се ничим не може поправити реформа сопственог срца, између осталог, може се постићи пружањем могућности да прокуца још једно срце и да се роди још јед- но људско биће рађање дјеце је незаобила- зан услов да дођемо до препорода, личног, породичног, друштвеног породица је стуб сваког друштва свако рођење доноси нову снагу потребно је само једно: уздати се у бо- га и неће нас узнемиравати страхови ако се човјек узда у бога, бог стално посвједочава своје присуство и бригу о човјеку долазак сваког новог члана доноси и нови план ко- ји нас усмјерава далеко боље од свих других наших планова то је снажно провјетравање и обнова сваког члана породице понаособ покрене се нова радост и осје ћај на при -мјер, ирина и христина, кад треба да иду у београд због студија, плачу јер не могу да се одвоје од малог павла кад се врате, увијек му нешто купе од свог скром ног џепарца међу дјецом се формирају лијепе особине: несебичност, пожртвованост, брига о дру- гом дјеца утичу да и брак по стане чудесно вриједан, да постане небеска учионица и ра- дионица, управо – света тајна таква радост изван брака не постоји светом тајном брака је свако на то позван и може да се одазове тада се вода претвара у вино сања и ја смо се искључиво бавили нашим браком и сто- струко нам с е вратило као да смо с е јуче узели кроз брак нас је бог обогатио, јер нам је вјера на првом мјесту у томе је најдубља тајна како бог спасава људе вишедетне хришћанске породице 48 5 / 2019 парохијани породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала светиње на целој земаљској кугли породица карић (други део) од лондона до русије кроз разговор са драгомиром ј карићем кристина давидовић добротвори спц од србије до лондона поред бисте драгољуба-драже михаилови- ћа и краљице мајке елизабете, која је цркву у лондону поклонила србима, стоји и плоча на којој пише да су јанићије и даница карић уве- ли подно грејање жена словенка, чији муж је био четнички војвода словенац, поклонила је земљу хафа карић је даровала први чек од 100000 долара за изградњу манастира касније су се прило- зи попели и до 600000, али то је био почетак „када је дошао патријарх павле у торонто, 21 октобра 1992 године, на мој рођендан, било је ужасно време, ледена киша, али срби су та- кви, кад треба нешто да раде, не смета ни ки- ша, ни олуја питао сам патријарха павла ко- лико пара да дам, јер с у ми пријатељи рекли 50, 100 долара патријарх рече: „ништа ко хо- ће да има цркву, нека је прави сам ви чувајте оне косовске светиње“ нисам прихватио од- говор, па је ре као: „добро, ако мораш, дај не- ких 5–10 долара“ узимам чек да на пишем на 100 долара, а хафа ми каже: „ма каквих 100 до- лара, немој да ме брукаш! пиши 100000 дола- ра“ погледао сам је и рекао: „ако то каже моја муслиманка, жена моја хафа, онда пишем чек на 100000 долара“ дао сам га епископу канад- ском георгију тамо је већ био одређен кум ко- ји је дао 5000 долара носио је српску заставу преко тела код нас није било таквих обичаја и нисам ни знао ш та се десило мислио сам да смо постали кумови манастира постали смо кумови темеља кад је владика читао, стоји то у летопису манастира, скиде кум ту ленту и накачише нам на силу данијела је била мала и вукла јој се по земљи по оној киши тако је почела изградња првог српског православног манастира у милтону, у канади србе ништа не може спречити и касније је хафа дарива- поштовање свештеника је поштовање цркве „био сам јуче на једној сахрани, упоко- јила се колегиница и одржао сам кратак говор пре тога сам тражио благослов све- штеника и само што му нисам ишчашио руку како бих је пољубио он из поштова- ња није дао и због врућине, вероватно ја сам то тражио из поштовања према ман- тији, према цркви и светињи и сваком свештенику кажем: „дозволите ми да вам пољубим руку да народ види, да схватимо шта је т о“ то је по штовање према нашој вери ту нико не треба да се устручава и председник има т у праксу и искре но ме одушевљава поштовање се стиче у поро- дици не може се научити ни у забавишту нити у било којој школи тако је то“ септембар / октобар 2019 49 парохи ј ани ла обично је наша баба говорила да што де- сна рука учини лева не треба да зна, али ја ово морам да причам да буде подстрек за друге и данас важи друго правило: оно што се десило, уколико није записано, није се ни десило не треба се хвалити, али не треба бити ни лажно скроман, једноставно, треба да остане записа- но и да се зна“ васпитање за цео свет највећу улогу у васпитању наше деце има- ле су супруге карић: хафа, маријана, слави- ца, миланка, оливера мушкарци су били као официри, за посао, свуда оне су рађале, али и имале огромну улогу у њиховом васпитању замислите, од деце која су свуда по свету, ни једно се не дрогира и нема пијанаца, а има -јући у виду њихов материјални статус, сви за њих кажу да су изузетно скромна деца„кон- стантан рад на с еби и одговорност су им ус- кратиле пубертетске бубице“, каже драгомир и одмах преноси још једну анегдоту: „југослав ми је у москви једном рекао: „не можеш да ми наређујеш, ја сам велики“ имао је 13 година ја сам стао и рекао: „ма не, ми смо равноправ- ни, ми смо другови“ одмах је симону и горану рекао: „јесте ли чули шта је рекао тата! равно- правни смо! не можете ни ви више да ми наре- ђујете“ улога богољуба и драгана у васпитању јесте и да ангажују и психологе и професоре да разговарају са децом, кад год за то постоји могућност, ако не, дописују се једни с другима по групама„новинар може да пише шта хоће, али ми морамо да пазимо како се понашамо и владамо ни једно питање не сме да ос тане без одговора“ – закључио је драгомир светиња књиге и образовање, библиотека у москви отац јањићије је био потпуно посвећен ве- ри био је 4 године у партизанима као патрио- та у пећи није било друге организације, осим балиста и италијана, који су били окупатори, и комунистичке партије односно партизана, против окупатора био је и ра њен није до- звољавао да у породици превлада било која идеологија која би се косила с православном вером када се родио богољуб, отишао је с места председника црвеног крста и управ- ника шумског газдинства вративши партијску књижицу уз речи: „три сина сам крстио тајно, четвртог не могу, то је велики грех“ радио је и даље све за др жаву, али је аутоматски био рашчињен тј скинут са свих функција, али ни- је завршио у затвору био је поштен човек и на добром гласу одједном прелази на посао чу- са патријархом српским иринејем и другим јерарсима и црквеним посленицима 50 5 / 2019 вара у фабрици сапуна у пећи са том платом је требало да купи школске књиге и лектиру продавале су се лектире на кредит, црвене јо- аким вујић, џепна издања, те се јанићије заду- жио, не за телевизор, који су последњи имали у улици, али су књиге морале да буду купље- не комшије су позајмљивале књиге да би мо- гли да пишу писмени задатак читало се и лети преко распуста, на базену или бистрици „горски вијенац сам стицајем околности на- учио напамет мој старији брат сретен је чак зарађивао паре тако што се кладио да знам цео горски вијенац, а неки у то нису веровали, јер су сматрали да би црногорци га пре знали напамет, него ми, заборављајући да је његош био највећи србин“ „јанићије је силно давао на образовање говорио је: „ако ја нисам имао услове, рат је био, ви морате сви да завршите факултете, па макар после чистили улице то је ваше право радите шта год хоћете“ сви смо ми завршили факултете знали смо да кад одемо да студи- рамо, ако не дајемо испите, морамо да се вра- тимо у пећ и не што да радимо дао је бог да се брзо поженимо ја са 19 и по г одина било је свега, од окопавања кукуруза, кошења, пле- вења најтеже је било с репом, у пећи је била фабрика шећера али, ако хоћемо да идемо на море, мора да се плати, па смо радили ишли смо у групама постојала је пијаца радне сна- ге, љома на албанском, то подразумева про- дају својих физичких услуга кад сам правио кућу, цело друштво је долазило на мобу зајед- но смо радили и то се није плаћало богољу- ба није било кад стиже он с 10 радника он је рекао: „они ће да ра де за мене, а ви ра дите“ каже: „ради воле кад немаш кола“, итд он је успео да заради паре на другом месту, где је лакше и да плати ове зоран и ја смо иш ли да косимо као градска децаод ујутру рано до 10, па смо спавали и ручали, а од 4 правили нави- љак, пластове сена тата никад није жалио за школу, за њу се и задуживао знало се увече да нас тата пропитује знали смо главне градо- ве свих држава, какво је државно уређење, ко су председници и математику тако је то било образовање је било на првом месту“ и сада се посебно води рачуна о томе да писана реч има своју тежину и трајност, те породица ка- рић ствара и богату библиотеку у москви у власништву породице формирали су и први приватни универзитет у југоисточној европи – браћа карић све снахе су завршиле факулте- те, а г драгомир је оспорио и дезинформације да су ту студирала и њихова деца – ниједан ка- рић није студирао на њиховом факултету парохи ј ани са православним патријарсима – московским кирилом и српским иринејем са патријархом московским алексијем ii (1929–2008 септембар / октобар 2019 51 причај српски да те цео свет разуме „у цркви смо молитве читали и певали у хору с нашим оцем на црквенословенском језику не знам да ли смо ми т о тад разумели или не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом су носили манастирске реликвије, од којих је једна називана „крст цара душана“ колико је познато, примили су их царица марија александровна и митро- полит исидор, који је прешао са кијевског на санктпетербуршки архијерејски трон ца- рица је веома пажљиво саслушала њихове молбе обећала је своје покровитељство и помоћ високим дечанима али хаџи кирило андрејевић дечанац је на уму имао још је дну жељу, коју се усудио да изнесе на аудијенцији код царице он је потицао из села бело поље код пећи, а ту се налазила једна стара црква, које су разбој- ничке банде оштетиле монах је заинтересо- вао царицу за невоље становништва тог кра- улагање у друге радећи на с еби, раде на сви ма дру- гима и кроз карић фондацију знају су одлично да не мо гу сви љ уди да б уду подједнако способни сви треба да жи- ве, а не могу да зарађују једнако пуно су стипендија поделили како би се деца образовала подигли су цркве, поклонили полијеле- је у саборној цркви у београду, помагали манастире и догађаје при спц породица карић у свој развоју није за- боравила ни на један сегмент како свог личног развоја, тако и развоја друштва, те су поред бриге за духовно образовање помогли и здравство, социјално угроже- не, развој културе, спорта, па и наталитет, како својим примером, тако и улагањем у друге из историје спц парохи ј ани септембар / октобар 2019 53 њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајевна или баварски краљ лудвиг ii царица марија, ктиторка цркве ваведења у белом пољу др ђорђе вуковић ја и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи по- ред дарова за високе дечане, царица марија александровна је одредила и суму потребну за изградњу нове цркве у бе лом пољу, као њене задужбине остало је забележено да су цари- ца и митрополит исидор по- клонили два триода мана- стиру монаси су, такође, добили апостол и је- ванђеље, обе књи ге штампане у кијеву на дар су прими- ли и сребрну чашу са ножицом, као и украшени путир урађен у сребру и онда позлаћен са- чуван је и при лог једног неименова- ног богаташа који је дао скупоцену икону са раскошним оковом за покој душе свог си на павла почетак лета затекао је монахе у русији, па је х а- џи кирило дао да с е окују апостол и јеванђеље (12 јуна 1861) са бо- гатим прилозима монаси су сада могли да се врате у матични манастир потрајало је док се нису стекле све прили- ке потребне за велику обнову белопољске цркве дечански архимандрит серафим, у име свог и пећког манастира, поднео је за- једничку тужбу султану абдулу азизу због штете које су претрпеле ове две светиње и околни српски живаљ (1864) нарочито је истакао пљачку цркве у белом пољу који је извршио жит рама са дружином из ис ти- нића из те светиње је однето 40 ока воска, црквене књиге, 18 комада кандила од срме и око 350 гроша убрзо је стигло одо- брење за радове на цркви пре- ма сачуваним натписима, улазна врата су била гото- ва 2 јуна 1866, за време пароха попа николе, а за ш та је по себно био заслужан боја- џија славко арсе- нијевић радови су настављени све до 26 октобра 1868 године када је ура- ђен велики ктитор- ски натпис изнад улазних врата цркве посвећене ваведењу пресвете богородице црква је саграђена, то је наглашено, пожртвовањем руског императорског ве- личанства марије алек- сандровне и трудом кирила андрејевића, дечанског архимандрита, родом од села бе- ло поље (код пећи) и настојањем иконома, јеромонаха николаја петровића све је то урађено у време султана азиза и митро- полита мелентија, а као заслужне ктитор- ски натпис још помиње: тутора протојереја стефана петровића, јову ђукића, милована из историје спц цар александар ii и марија александровна, цртеж из око 1840–1850 (извор: википедија) 54 5 / 2019 михајловића, новицу негојева, павла раки- ћа и ђорђа илића тако је завршена једна од најлепших сеоских цркава на тлу метохије необична црква ваведења остала је као за- дужбина благочестиве царице марије, да- леко од државе у којој је владала вредни монаси и земљорадници водили су рачуна да у потпуности испуне царичину жељу и да се црква изгради без иједног недостатка записи су, како се види, врло прецизно за- бележили поједине етапе градње ове цркве, вероватно ради правдања трошкова у новосаграђену цркву су пренете сачу- ване ствари из старе цркве, међу којима се налазио и један графички листић отиснут са бакрорезне плоче који приказује из- глед манастира студенице из 1730 године, иначе дар извесног георгија јосифовића на нов иконостас пре- нета је и икона христа сведржитеља из 1806године црква је ускоро живо- писана од стране искусних сликара, а посебно се истичу фреске св ди- митрија, св ђорђа, св стефана дечанског и св саве посебно је занимљив натпис испод ли- ка светог саве, који бележи пет приложника фреске, чла- нова неког еснафа у белом пољу, међу којима се по- миње новица негојев у време када су дечански монаси боравили код цари- це, руско друштво је било у реформама током њиховог боравка, цар је, након дугог двоумље- ња, донео указ о укидању кметства (1861) док је одлучивао о овом т ешком питању, имао је разумевање и подршку своје супругенекако у време док је припремана градња белопољске цркве, преминуо је престолонаследник царе- вић алексеј (1865) царица је синовљеву смрт тешко поднела, па је по чела да се све више и више повлачи из јавног живота без обзира на све потешкоће, није губила веру, нити је гасила наду у бога после довршетка цркве ваведења, ктиторка, царица марија поживела је још два- наест година имала је проблема са здрављем, јер је боловала од туберкулозе, у оно време веома тешке болести често је путо- вала у пределе са погодном климом, на крим и у и талију и даље је с лала помоћ балканским хришћанима, а надживела је хаџи кирила (1875) за- бележено је и царичино присуство на великом саветовању цара и ње- гових министара по питању ратних прилика на балкану (1878) благо- честива марија упокојила се 3 јуна 1880 године и сахрање- на је у цркви петропавлов- ског сабора у петрограду непуних годину дана касније, њен супруг је страдао у атентату са- храњен је поред супруге, а опојао га је митрополит исидор са осталим члановима све- тог синода и присутног све- штенства монах је заинтересовао царицу за невоље становништва и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи из историје спц марија александровна, уље на платну из 1857, рад хавијера винтерхалтера (чува се у ермитажу (извор: википедија) септембар / октобар 2019 55 ако босна, као митски простор чији су приповедачи заувек обележили српску књижевност, није имала националног песни- ка, као што га је црна гора пронашла у њего- шу, то је с тога што је имала алексу шантићa исто тако, као што су друштвено-историј- ске прилике утицале на обликовање посеб- ног идентитета који се дао описати у делима иве андрића и меше селимовића, тако је лирски апстракт садржан у севдиса- њу и вековној борби српског народа за слободу свој врху- нац доживео у песништву алексе шантића одавно су критича- ри шантићевом делу одали признање за то и такво понирање у простор из к ог је изникао нико у пое- зији са босанског тла није успео да поми- ри три толико битна аспекта и да их на посе- бан лирски начин угради у своје певање – уметнич- ку севдалинку, чији је ло- кални колорит и лирски хумор шантић први донео у српску љубавну поезију, меланхоличну лирску причу, у којој су дотадашњи такозвани прозни елементи добили поетску вредност и на крају саму ли- рику, којој родољубива и социјална садржи- на, у шантићевом случају, није одузела драж интимне исповести на овим основама лежи и главна подела шантићевог песништва међутим, у опусу рођеног мостарца преламају се сви сржни елементи судбоносно везани за поднебље у ком је рођен поред љубавних, родољу- бивих, медитативних и социјалних песама битни су и неки мотиви који се кроз његову поезију провлаче, каткад да би допринели ефекту основних замисли песника, а поне- кад бојећи атмосферу песме такав мотив у поезији алексе шантића јесте и молитва прва запитаност над његовом песмом „вече на шкољу“, вероватно најмелодичнијом и најуспелијом шанти- ћевом песмом, јесте строфа „клече мрша- ве; главе; пред ликом бога свог; иш ту ал’ тамо; само; ћути рас- пети бог“ касније је критика ово препозна- ла као најаутентичнији израз социјалне лирике у шантићевом песништву међутим, у сржи његовог ства- ралаштва стоји песма „претпразнич- но вече“, испевана у славу бадњег дана, ко- ја је као ретко која успела да остане у свим антологијама српског песништва миодраг павловић на једном месту записује: „заиста, она је и но сталгична и описна, чувствена и трагична, конкретна и визионарска међу- у сржи шантићевог стваралаштва стоји песма „претпразнично вече“, испевана у славу бадњег дана „претпразнично вече“ алексе шантића дејан војводић хришћанска књижевност алекса шантић, фотографија из око 1920 г (извор: википедија) 56 5 / 2019 живот у христу тим, поред свих чари којима плени, слути се да се у њој, у њеној дубини, нешто догађа пе- сма евоцира праву старинску, патријархалну атмосферу то је изванредна песма штимун- га, песма конзервативног укуса и регресив- них емоција но, у њој је патријархалност смештена у перспективу прошлости, она је, заправо, одсутна и при крају песме се види да се ради о самоћи, о самртној усамљено- сти, из које се духовним узлетом извршава пречишћење и препород“ осим што у себи крије велику патњу онога који је пише песма има композицију ритуа- ла, коју својом драмском подлогом и скоро нарацијом пратимо од почетка где шантић каже: „сјутра је пра зник“, што су прве речи у првом стиху даље пише: „и сад је по зно предбожићње доба“ кандило, икона, пећ пуцкета, све то стоји као ентеријер читамо – песник је сам у соби у глувој самоћи сећа се времена кад је био д ете, у тој истој кући, где су била и друга деца, мати, отац после ових сећања слути се да су сви они којих се песник сећа помрли, те књиге почињу да се одазива- ју песниковoј самоћи оне лебде по соби као вилинска бића и кажу песнику да су оне ње- гова породица и на крају, песник је препоро- ђен овим гласовима којима су се књиге њему обратиле, срећан је и дубоко узбуђен постоји посебна основа у традицији које је шантић свестан, а то је чињеница „да је вече пред неки празник, ноћ када се нешто догађа у космичком календару, час предодређен за повлачење у себе, тренутак када ентеријер у коме се налазимо почиње да лебди, када нас повод којем је неки празник посвећен нагони на шира размишљања као да је све т о приви- леговани оквир лирске песме“ све ово нам у освр ту на пе сму „претпра- знично вече“ алексе шантића потврђује и миодраг павловић: „својом поезијом шантић скоро антрополошки симболизује карактери- стичан и противречан спој нашег балканског света који је до данас актуелан: спој револу- ционарног елана и патријархалног менталног оквира, спој који нам је, такође, и данас близак јер га готово свакодневно видимо како и даље живи, и без драматичне противречности“ за закључак хтео бих да на ведем два при- мера, који показују однос господа нашег исуса христа према својој мајци ови при- мери као да уравнотежују један другог и објашњавају, како ми треба да се односимо према својим сродницима док он још говораше народу, гле, мати ње- гова и браћа његова стајаху напољу траже- ћи да говоре с њиме и неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом а он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? и пруживши руку своју на ученике сво- је, рече: ево мати моја и браћа моја; јер ко из- врши вољу оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (мт 12, 46–50) чини се да се господ у овом мо менту одре- као од своје мајке, али то није тако: она му је можда у том тренутку несвесно сметала да саврши дело свог служења – проповед и он јој се није повиновао, рекавши да су његови сродници (брат, сестра и чак мајка), они који испуњавају вољу божију: јер ко из- врши вољу оца мојега брат и сестра зато што се заједно с њим они усиновљавају богу оцу и постају по благодати синовима и кћерима божијим а мајком у том смислу, што се у ду- ши човека који испуњава вољу божију, поја- вљује господ исус христос, то јест као да се рађа унутар њега самог обратите пажњу на следеће речи: ко из- врши вољу оца мојега, тај је брат мој и се- стра и мати у том тренутку се мајка божија, која је ћутећи ишла за браћом спаситеља, ко- ји тада још нису схватали ко је он, подвргла прекору господ је у овоме пројавио саврше- ну беспристрасност но, касније је пресвета богородица увек испуњавала вољу божију и била храм небески на земљи; многи људи су се и од самог њеног созерцања (посматра- ња) окретали вери или се укрепљивали у њој спаситељева браћа, као на пример ја- ков брат господњи или друга његова браћа по јосифу обручнику, тобожњем његовом оцу, касније су постали први и најревноснији служитељи господа и на тај начин, испуња- вајући вољу божију, они су постајали њего- ва браћа не толико по крви, колико по духу хришћанска књижевност септембар / октобар 2019 57 извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) (наставак из претходног броја) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић не може се рећи да је, на при мер, апостол петар требало да се одрекне од апостола андреја зато што је ова ј био ње гов рођени брат, а јаков из истог разлога од јована – сви су они били једнога духа но, у исто време су апостоли јаков и јован оставили свога оца заведеја у лађи са најамницима, када је он плео мреже, и пошли за господом, нимало не мислећи о т оме, да ће за оца би ти тешко и чак понижавајуће то што су га деца оставила са најамницима и други пример, који се споља чини су- протан претходном а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере њего- ве марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубља- ше гдје стоји поред ње, ре че матери својој: жено, ето ти сина! потом рече ученику: ево ти мајке! и од оно га часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) господ је показао бригу према својој мајци, зато што јој је било потребно да се неко брине о њој и чува је, а можда и уте- шава својим присуством он је поверио ово своме љубљеном ученику, апостолу јовану богослову, који је савршавао ово служење све до славног успења божије мајке, чак и не излазећи на проповед противречност ова два наведена приме- ра је с амо привидна не т реба мислити да се господ тада одрекао своје мајке, а да је сада пројавио љубав божију – он је наложио бригу о њој зато што је она била највећа пра- ведница и угодница божија (зато је и постала мајка божија), а не зато што она представља његову мајку као човека и служење апо- стола јована богослова није било толико те- лесно, колико духовно боравећи увек поред пресвете богородице, он је заправо служио највећој на земљи праведници, и истовре- мено се сам учио о д ње – о д њених речи или само од созерцања њеног светог живо- та сходно томе, ово поверавање је било од стране господа брига не само за мајку, него и за свог вољеног ученика – апостола јова- на богослова угађајући богу, ми стално морамо решава- ти сложена питања не може се једно реше- ње прихватити једном заувек господ је дао човеку разум, да бисмо смо, по речима апо- стола павла све испитивали и добра се држа- ли (види 1 сол 5, 21) ми морамо расуђивати о томе, како ћемо правилно угодити богу у овој или оној ситуацији постоји овакво апо- столско правило (оно се може применити на све православне хришћане, иако се оно тиче само епископа): епископ има право да на од- ређени начин располаже црквеном имови- ном у својој епархији а црквена имовина – у древности је то било нарочито јасно одре- ђено – користила је за помоћ сиромашним, и њу су називали имовином сиромашних а епископ је у одређеним случајевима имао право да исту користи ради издржавање се- бе и својих клирика он је могао потрошити ову имовину и на своје сроднике, али не због сродничких веза, већ само у случају да је њи- ма потребна помоћ исто као и другим сиро- машним људима при томе, признавале су се само потребе у најнеопходнијим стварима, али не и оне које су се односиле на побољ 58 5 / 2019 живот у христу шавање животних услова ако не би било ја- ке потребе, а епископ је помагао својим ро- ђацима, уколико би било таквих могућности, онда се то сматрало грешним такав епископ је грешио против апостолског правила овај пример може постати за нас „квасац“ пра- вилног односа према нашим сродницима ако је њима потребна помоћ, исто као и дру- гим сиромашним људима, и има могућности да им се помогне (о овоме је још по требно расудити), тада се ово може учинити, свака- ко по благослову, а не по сопственој вољи а, ако ми пре свега хоћемо да побољшамо по- ложај рођака, онда ће то већ бити грех ми не би требало да упоређујемо себе са неким другим, него да мислимо о томе, како да са- чувамо чистом сопствену савест навешћу негативан пример у неком мана- стиру родитељи помажу своју децу матери- јално, пошто се у обитељи не брину добро о њима и они, чији родитељи или рођаци имају такву могућност, живе боље од оних, чији сродници немају такву могућност, па морају, као што се каже, стегнути каиш а код нас је обратно: многи мисле, да ако се мама, тата, бака, деда, прабаба, унуци, бра- тучеди разболе, онда је манастир дужан да све лечи, а сестре – да помажу ово је тако- ђе неправилно свакако, може се помагати стварно потребитим људима, без обзира да ли су они наши рођаци или нису, на при- мер човек је тешко болестан, и нема никог ко би бринуо о њему а помагати само сво- јим блиским – т о је ег оизам наше сестре по манастирима често нам бивају равноду- шне – а ми не раз мишљамо о томе, шта се с њима догађа је ли се неко разболео? чиме му се може помоћи? међутим, управо наша браћа и сестре у христу треба да нам б уду много ближи од наших крвних сродника ми би требало да осећамо љубав према њима и да осећамо међусобно јединство у манасти- ру се ово треба посебно јако пројављивати, пошто су у обитељи саздани сви у слови за ово рецимо, мирјани долазе у цркву само у недељне и празничне дане, сусрећу се са- мо на неколико сати и потом се разилазе њима, који су обремењени сујетом, теже је да увиде везу свих православних хришћа- на у једном организму, телу христовом а за монахујуће је ово много лакше, пошто су у манастиру све време сви заједно но, ако ми монахујући ово не схватамо и претпоста- вљамо наше телесне, земне везе духовним, онда то говори о мањку наше облагодаће- ности: рођење од родитеља доживљавамо јаче и сматра се од нас важнијим од рођења од бога, од бање крштења апостол јован богослов каже: а онима који га примише даде власт да буду чеда божија, онима који вјерују у име ње гово, који се не ро- дише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од бога (јн 1, 12–13) јован бо- гослов истиче колико је више наше рођење од богаон као да каже: „па, зашто се ви тако при- везани за земно рођење, зато је оно т ако ва- жно за вас? зар је рођење од бога ниже од кр- ви, од телесне похоте и жеље мужа?“ оно нас унеколико унижава, док нас рођење од бога узвишава, очишћава и даје нам могућност да будемо чеда божија ми смо теоретски сагла- сни са овим закључцима, док у стварности све изгледа другачије: наше мисли, осећања, по- ступци говоре о томе да се ми према рођењу од бога односимо као према нечему другосте- пеном (споредном) свакако, ми схватамо да љубав према богу треба да буде изнад свега, али у стварности ње нема код нас зато је по- требно да научимо да волимо истински бога и нашу браћу и сестре у христу а код нас врло живо и јако делује привезаност за наше срод- нике, ометајући нас да стекнемо велику, свео- бухватну љубав према богу и сваком човеку ми смо с лични оном за конику, који све зна, али жели да оправда себе када је он пришао спаситељу и запитао: учитељу, шта ми тре- ба чинити да наслиједим живот вјечни? хри- стос је одговорио: шта је написано у закону? како читаш? (лк 10, 26) тада је законик рекао, да је прва и највећа заповест – заповест о љу- бави према богу, а др уга – подобна првој: о љубави према ближњем спаситељ је рекао: право си одговорио, то чини и живјећеш (лк 10, 27–28) а законик, како би ми данас рекли, извлачећи се, запитао је: а ко је б лижњи мој? (лк 10, 29) и ми тако исто говоримо свако од септембар / октобар 2019 59 живот у христу нас зна да т реба волети бога и ближњег, али ако кажеш некоме о томе, он одмах пита: „а ко је мој ближњи? тата – да, он је б лижњи; мама – такође, брат, сестра – и они“ исто је имао у виду и законик ко је његов ближњи? срод- нике и онако воли, можда је потребно да воли своје саплеменике – јевреје? јевреји су врло повезан народ, они се свагда старају да једни друге помажу а код нас нема љубави чак ни према једноверним православним хришћани- ма, на њеном месту је потпуна равнодушност ми се оправдавамо као онај законик који све зна, али постава лукаво питање: зар може би- ти мој ближњи овај самарјанин који непра- вилно верује и неправилно живи? ја не могу да га волим“ ако ми хоћемо да с текнемо истински хри- шћанску љубав према богу, а не земну љубав према човеку, те ако хоћемо да заменимо љу- бав према неколицини људи за љубав према свим људима (или у крајњој мери браћи и се- страма у христу), тада је потребно да с е од- рекнемо мањег у корист већег нико не може љубити бога, ако не љуби ближњег и не може човек, имајући љубав према богу, немати љу- бави према ближњем осећање управљено горе, на не беса (љубав према богу) и упра -вљено на човека (љубав према ближњем) – то је једно те исто осећање љубав управљена ка небесима, – то је љубав према првообразу, а љубав управљена на земљу – љубав је пре- ма образу, изображењу ми волимо бога, а у човеку, ако смо ис тински хришћани – образ божији, пренебрегавајући све његове недо- статке, који изобличују овај образ а онај ко тежи да стекне истинску љубав према богу, али мисли да очува непотпуну, делимичну љу- бав према својим сродницима, не може сједи- нити ове две међусобно искључујуће жеље господ је јасно рекао: „ко љуби родитеље сво- је више него ли мене, тај не може бити мој ученик“ ово треба памтити но, важни су не толико поступци, колико унутрашње стање ми би требало да унутра, у своме срцу има- мо правилан однос према свему догађа се да човек не може ништа учинити, већ само роп- ће, гневи се, и већ ово не правилно његово унутрашње стање, иако га човек споља ника- ко не изражава, служи као препрека за испу- њење основне заповести о љубави може се рећи, да уопште постоји само једна заповест о љубави онај који воли, волеће бога и бли- жњег у зависности од тога, у каквом ће бити положају: општећи са богом, он ће га љубити, општећи са ближњим – љубиће ближњег извор: „о правильном отношении к родственникам“, беседа в свято-игнатьевском скиту ново-тихвинского женского монастыря, 18 февраля 2001 г вебстрана новотихвинског женског манастира (јекатеринбург) http://sestryru/church/content/library/blagaja_ chast/39_chapter/ 60 5 / 2019 сећање беседа на четрдесетогодишњем помену јеванђелског неимара брата драгослава на гробу неимара цркве живе протојереј-ставрофор милосав радојевић налазимо се данас, овог другог дана успе- ња пресвете богородице, молитвено са- брани у храму св саве у крњеву, и овде око гроба његовог надалеко познатог неимара брата драгослава живановића, пресељеног „из смрти у жи вот“ пре 40 г одина – упра во на овај дан налазимо се око гроба човека, свецело утемељеног и узиданог у овај видљиви храм славе божије узиданог и својим знојем и својом молитвом, и својом душом и сво јим телом налазимо се у храму ко- ји је, не с амо видљиви си- ноним цркве бога живога, већ и вечни сведок и путо- каз томе, како се изграђу- је црква христова у нама самима а брат драги је упра во такву, живу цркву, изграђи- вао, и у с еби и у сви ма око себе заједно са растом сво- дова овога храма, и он сам је узрастао: „у човека саврше- на, у меру раста висине христове“, по речима св апостола павла јер, пре свега и изнад све- га, брат драги је био – не имар душа људских, јеванђелски неимар – како је владика атанаси- је насловио књигу о њему сведок и проповед- ник христа спаситеља – распетог и васкрслог, победника греха и смрти; и то проповедник попут самих апостола светих, по свој земљи и свим крајевима српским и несрпским није познато (бар не ме ни лично), да је икад у нашем народу, у историји српске цркве, било већег путујућег мисионара од брата драгослава, који је тако делатно све- дочио христа у сваком тренутку свога жи- вота, свуда и на сваком месту нити пак, ко је више од њега саборизо- вао „једну, свету, саборну и апостолску цркву“ у срп- ском народу свуда је с тизао и сви с у му долазили, и заједно са њим саборовали и љубве- обилно заједничарили у литургијским и молитве- ним сабрањима око хри- ста и са христом, у љубави бога оца и заједници св духа јер драги је био, к а- ко је неко запазио, прави уметник у приређивању радости зато је за њим и ос тало толико благодатног ми- риса у нашем народу, па и широм православља јер је истински и све цело, ду- шом и т елом својим, управо и у зидао себе пре свега у цркву бога живога, у тело христа васкрслога у оно, што никада не може бити уништено, као што је неуништиво дело и тело св саве – макар спаљено, а на кога се брат драги у свему угледао, и за ис то дело и сам „сагорео“ стога, заиста не знам не ког већег пра- вославног „народњака“, лаика богомољца, драгослав живановић – брат драги (1944–1979) септембар / октобар 2019 61 сећање нерукоположеног свештеника, односно чо- века из крштеног народа божијег (лаоса, које свето писмо и света литургија назива- ју „светима“, „родом изабраним и царским свештенством“), да је т ако свецело био у служби цркве и свога народа да је са толи- ком вером и љубављу делотворном, изгра- ђивао у себи и у сви ма око себе живу цр- кву божију, одушевљени храм духа светога, обитавалиште божије и престо христа спаситеља о свему томе је спољна видљива слика, управо овај велелепни храм покрај ауто- пута на брежуљку између шумадије и по- моравља, у кога је драги у потпуности себе узидаореч је о храму који ће бити вечно све- дочанство дела брата драгослава и светог и светлог лика његовог али и печат, и вечни показатељ управо тога, каква је заправо уло- га лаичког (народног) апостолата у цркви, а што је управо био богомољачки покрет у србији покрет, коме је брат драги свим ср- цем припадао, и исти називао покајничким покретом, духовним устанком против греха у самом себи, покретом покајања и преобра- жаја духовног, покретом васкрса и саваскр- сења са христом, покретом – у к оме је хри- стос центар живота и смисао свега био је то заиста, покрет подмлађивања и оживљавања нашег „парализованог осећа- ња православности“ – како се о њему изра- зио ава јустин ћелијски захваљујући коме је – по божијем промислу, спц преживела време комунизма и атеизације овог народа јер, у том тешком комунистичком време- ну, управо је из овог покрета регрутовано свештенство за наше парохије, и монаштво за наше манастире каква је то била божија промисао! и нема сумње, овај храм – који већ обеле- жава педесет година своје изградње – остаће у историји као вечни спомен-храм самог бо- гомољачког покрета у српском народу, печат делатне вере и љубави богомољачке, који су своје христољубље претварали у братољу- бље јер из свих српских крајева богомољци брат драги из крњева – апостол свога народа брат драги – драгослав живановић (1944–1979) из крњева, машински техничар у фабрици „гоша“ у смедеревској паланци који је напустио посао, распродао своје имање и определио се за мисију, служење и рад са младим људима кућу која му је преостала претворио је у капе- лу, окупљао око себе младе и посветио се изградњи цркве светог саве у крњеву вредни брат драг
... љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“ тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, рекао ми је: „радуј се, мајко, то је твојих осам кључева за рај“ можемо ли ре ћи да с у лепе речи дело- творне као молитва? могу ли из ср ца које воли излазити ружне речи? сања: у браку смо 25 година то је најљеп- ши период мог живота супруг је моја вели- ка подршка, онај који је ту први за мене, ко- ји зна како дишем и у сва ком тренутку нађе праву ријеч која помаже имамо нормалан брак, пун љубави и разумијевања растужим се када видим да се људи лако растају и како лако одустају, како нису свјесни да треба да се бориш за пријатеља, за супруга, супругу о зоран: не познајем бољу особу од сање обоје имамо тај осјећај да је најважније ода- звати се божијем повјерењу, заповјести и промислу да се у материци свете тајне бра- ка рађају људи а чињеница да човјек уче- ствује и сарађује у том божијем плану велика је част сања је одликована на васкрс 2011 орденом „светог саве“ у бијељини, а на ви- довдан 2015 „кондиром мајке југовића“ од српске краљевске академије научника и умјетника колико су ваша деца укључена у богослу- жења? то је битно за духовно васпитање о зоран: још од прве парохије у лужа- нима дјеца су укључена дјечаци служе у стихарима, дјевојчице су са мамом за пјев- ницом сања: дјецу покушавамо васпитати тако да буду добри људи, да није битно чиме ће се бавити него да буду часни и поштени, да никог не уври једе учимо их да смо им тата и ја на јбољи другари и да сва ки про- блем смију слободно рећи да га заједно ри- јешимо најбитније од свега: да имају једно друго, браћу и сестре који су у сваком тре- нутку спремни за било какву помоћ то знам из личног искуства, јер су моје три сестре и два брата увијек присутни када ми је тешко и када се радујем то је много вриједније од материјалног то је најважније што родитељ треба да ос тави дјеци у аманет родитељ је најсрећнији кад види да се његова дјеца во- ле, када су повезани и пожртвовани једно за друго док одрастају, наша дјеца знају да та- та и мама заједно доносе одлуке, макар то била и ситница лакше је удвоје док не упи- тају тату, нема пролаза трудимо се да пред њима не буде неких трзавица ако се дого- ди, рјешавамо у четири ока вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 45 да ли сте се појављивали у медијима? сања: да, у неколико домаћих и страних часописа, на радију и телевизији василијево рођење је емитовано у популарној емисији на ртс-у „време је за бебе“ како вам се допада православни мисионар? о зоран: православни мисионар не мо- же да с е неком не д опада своју вријед- ност носи и д оноси човјеку, као што ча- ша воде доноси радост жедноме златно доба за часопис било је у вријеме блаже- нопочившег епископа хризостома воји- новића не само златну ријеч и текст него топлину, радост, насушну храну, доносио је сваком дому он то и данас чини на свој начин шта деца уче? колико им значи веронаука у школи? о зоран: наша је предност што су школ- ска врата данас отворена и за д уховне ври- једности много значи то што дјеца имају могућност да се крсте у ђачким клупама то је значајно и за ро дитеље, јер и нас и на ше дијете бог шаље у ми сију, као што је у оно вријеме послао апостоле сања: ирина и христина су завршиле гимназију „филип ви- шњић“ са одличним успјехом и сре дњу му- зичку школу „стеван стојановић мокрањац“ сада су студенти треће године на музичкој академији у београду владимир је четврти разред гимназије одличан је ученик нико- лај је на другој години богословије „свети сава“ у београду дамјан је осми, максим ше- сти, василије други разред основне школе дјечаци тренирају фудбал и дјечаци и дје- војчице пјевају у хору „србадија“ на многим музичким и културним такмичењима осво- јили су пуно награда малобројни су фести- вали и такмичења са којих не донесу златну медаљу владимиру је посебно драга прва награда на међународном музичком фести- валу у аранђеловцу христина је за изван- редну интерпретацију освојила гран при на фестивалу у брчком, као и николај на смотри „дјеца пјевају семберији“ свештеник је икона господа исуса христа и, као такав, моли се богу оцу за сав грешни народ, верни и неверни, јер „у безакоњима се зачех и у г ресима роди ме мати моја“ (пс 50) треба да буде помиритељ људи са богом вишедетне хришћанске породице 46 5 / 2019 а посебно је важно да им дâ лични пример и у цркви и у својој породици о зоран: када човјек не прича са човје- ком, онда су они на неки начин посвађани није добро да заћуте добро је да причају то увијек наглашавам мада, може и не- слога у породици да приведе неке члано- ве у цр кву, дођу и ос тану исто важи и за породицу гледамо да што чешће са богом причамо, да му се повјеримо, пожалимо на нешто тешко, да за тражимо да нам д о- да снаге, наде, вјере тренуци заједничке молитве су посебни свака од њих је спон- тана, динамична, у којој свако зна свој дио који чита нас десеторо, док свако прочита по једну молитву то све прође у једном да- ху, као дланом о длан најзанимљивији је крај молитве када најкраћу молитву дикти- ра павле, најмлађи члан, изговарајући ре- ченицу по реченицу, а остали као војска за њим понављају: „у руке твоје господе исусе христе” и кад на крају изговори „амин“, сви га поздраве осмијехом и аплаузом он- да се сви изгрлимо и пожелимо једни дру- гима успјешан дан и пријатан одмор наше молитве редовне, заједничке, помажу нам, не само да би смо причали са богом, него да и оно што причамо између себе постане снага која нас трајно повезује и чини да се у нама развије сваки небески потенцијал постоје ли летовања за вас и вашу децу? о зоран: за 23 године смо на одмор оти- шли пет пута ако је аврам дуго времена био без потомства, па се нашао у искушењу да из- губи сина јединца, дошао је вјером до злат- ног рјешења рекавши своме сину: „бог ће се постарати, сине!“ и ми се за досадашње го- дине живота у нашој породици можемо само похвалити божијим старањем и како је уви- јек све било на вријеме кад наиђу искуше- ња и притисци брига овога свијета, а обично нам питања долазе преко дјеце, бољег одго- вора немамо, него да им на свој начин каже- мо исто што је и аврам рекао своме дјетету: „не брини, сине, бог ће се постарати!“ сваки порођај је велики догађај је ли било страха од порођаја? о зоран: када се порођај приближи, шта нам друго остаје него да се прекрстимо и помолимо пред богом да све прође на нај- бољи могући начин с том мишљу прођем кроз кућу, загрлим и пољубим свако дијете супруга и ја, с а торбом ствари одемо из ку- ће, заједно будемо све вријеме док се поро- ђај не заврши, а кући се вратимо са једном корпицом носећи у њој највеће благо ово- га свијета, које само бог може дати једном човјеку сања: сваки порођај је био скоро исти, без икаквих компликација после сва- ког порођаја, жена је искуснија и свјеснија вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 47 онога што слиједи али, сваки пут постоји стрепња и неизвјесност како ће све проћи не знам да ли с е то може назвати страх, јер тада су моје мисли окренуте супругу и дјеци најтежи моменат је излазак из куће било ми је битно да не п лачу за мном, по себно нај- млађи, онда бих с е и ја рас плакала а к ада стигнем у болницу, уз божију помоћ, мисли усмјерим на то да морам бити храбра, како би све бр зо прошло, једва чекајући да ми принесу бебу у наручје тај осјећај не бих да- ла ни за шта на свијету какав је ваш став о вантелесној оплодњи? о зоран: само се може припомоћи њему и њој ако је д ошло до „техничке сметње“ у оквирима свете тајне брака, а не ванбрачне заједнице, нити је дозвољено учешће треће особе највећи проблем је што млади неће у брак и ли неће дјецу у бра ку, или се брзо разводе да ли је п ушење грех за к оји се треба кајати? о зоран: да, и к ао гријех је спе цифична болест штета је далеко већа, физичка и пси- хичка, јер у цигаретама није чист дуван него отровне материје које утичу на већу ови- сност помислимо, шта се збива у плућима пушача?! он не може бити трезвен, не може да осјети сладост и љепоту коју нам господ дарива многе особе су страдале од те душе- губне навике уместо да возите аутобус, бог вас је поста- вио за крманоша великог брода који плови у царство небеско шта бисте поручили они- ма који се плаше брака и вишедетства? о зоран: у домовима гдје су најбољи услови, највеће је духовно мртвило, нема ра- дости, не рађају се дјеца треба да се забри- немо над својим животима јер смо с е ужур- бали да по стигнемо много тога, а опе т смо некако изнутра као људи патуљасти и стра- шљиви човјекова воља тражи лагодност, комотност, избјегава оно што је непријатно, гледа да заобиђе искушења и стално да у ру- кама држи чашу меда она нас наговара да у свом животу одбацимо крст и голготу воља божија враћа нас у правцу пуне снаге да др- жимо и не п уштамо свој животни крст она нас снажи, да не б јежимо од проблема него да их превазилазимо и да, као вође својих породица, реално будемо испред дјеце ко- ју водимо; да им примјером откријемо тајну како се долази до неодољиве снаге увијек је вријеме да озбиљно извршимо покајнич- ки заокрет у сопственом срцу недостаје нам најбитније, прва заповијест коју је дао бог човјеку: „рађајте се и множите се; напуните земљу и владајте њоме!“ нерађање и себич- но множење ствари и пролазног блага, то је промашај који се ничим не може поправити реформа сопственог срца, између осталог, може се постићи пружањем могућности да прокуца још једно срце и да се роди још јед- но људско биће рађање дјеце је незаобила- зан услов да дођемо до препорода, личног, породичног, друштвеног породица је стуб сваког друштва свако рођење доноси нову снагу потребно је само једно: уздати се у бо- га и неће нас узнемиравати страхови ако се човјек узда у бога, бог стално посвједочава своје присуство и бригу о човјеку долазак сваког новог члана доноси и нови план ко- ји нас усмјерава далеко боље од свих других наших планова то је снажно провјетравање и обнова сваког члана породице понаособ покрене се нова радост и осје ћај на при -мјер, ирина и христина, кад треба да иду у београд због студија, плачу јер не могу да се одвоје од малог павла кад се врате, увијек му нешто купе од свог скром ног џепарца међу дјецом се формирају лијепе особине: несебичност, пожртвованост, брига о дру- гом дјеца утичу да и брак по стане чудесно вриједан, да постане небеска учионица и ра- дионица, управо – света тајна таква радост изван брака не постоји светом тајном брака је свако на то позван и може да се одазове тада се вода претвара у вино сања и ја смо се искључиво бавили нашим браком и сто- струко нам с е вратило као да смо с е јуче узели кроз брак нас је бог обогатио, јер нам је вјера на првом мјесту у томе је најдубља тајна како бог спасава људе вишедетне хришћанске породице 48 5 / 2019 парохијани породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала светиње на целој земаљској кугли породица карић (други део) од лондона до русије кроз разговор са драгомиром ј карићем кристина давидовић добротвори спц од србије до лондона поред бисте драгољуба-драже михаилови- ћа и краљице мајке елизабете, која је цркву у лондону поклонила србима, стоји и плоча на којој пише да су јанићије и даница карић уве- ли подно грејање жена словенка, чији муж је био четнички војвода словенац, поклонила је земљу хафа карић је даровала први чек од 100000 долара за изградњу манастира касније су се прило- зи попели и до 600000, али то је био почетак „када је дошао патријарх павле у торонто, 21 октобра 1992 године, на мој рођендан, било је ужасно време, ледена киша, али срби су та- кви, кад треба нешто да раде, не смета ни ки- ша, ни олуја питао сам патријарха павла ко- лико пара да дам, јер с у ми пријатељи рекли 50, 100 долара патријарх рече: „ништа ко хо- ће да има цркву, нека је прави сам ви чувајте оне косовске светиње“ нисам прихватио од- говор, па је ре као: „добро, ако мораш, дај не- ких 5–10 долара“ узимам чек да на пишем на 100 долара, а хафа ми каже: „ма каквих 100 до- лара, немој да ме брукаш! пиши 100000 дола- ра“ погледао сам је и рекао: „ако то каже моја муслиманка, жена моја хафа, онда пишем чек на 100000 долара“ дао сам га епископу канад- ском георгију тамо је већ био одређен кум ко- ји је дао 5000 долара носио је српску заставу преко тела код нас није било таквих обичаја и нисам ни знао ш та се десило мислио сам да смо постали кумови манастира постали смо кумови темеља кад је владика читао, стоји то у летопису манастира, скиде кум ту ленту и накачише нам на силу данијела је била мала и вукла јој се по земљи по оној киши тако је почела изградња првог српског православног манастира у милтону, у канади србе ништа не може спречити и касније је хафа дарива- поштовање свештеника је поштовање цркве „био сам јуче на једној сахрани, упоко- јила се колегиница и одржао сам кратак говор пре тога сам тражио благослов све- штеника и само што му нисам ишчашио руку како бих је пољубио он из поштова- ња није дао и због врућине, вероватно ја сам то тражио из поштовања према ман- тији, према цркви и светињи и сваком свештенику кажем: „дозволите ми да вам пољубим руку да народ види, да схватимо шта је т о“ то је по штовање према нашој вери ту нико не треба да се устручава и председник има т у праксу и искре но ме одушевљава поштовање се стиче у поро- дици не може се научити ни у забавишту нити у било којој школи тако је то“ септембар / октобар 2019 49 парохи ј ани ла обично је наша баба говорила да што де- сна рука учини лева не треба да зна, али ја ово морам да причам да буде подстрек за друге и данас важи друго правило: оно што се десило, уколико није записано, није се ни десило не треба се хвалити, али не треба бити ни лажно скроман, једноставно, треба да остане записа- но и да се зна“ васпитање за цео свет највећу улогу у васпитању наше деце има- ле су супруге карић: хафа, маријана, слави- ца, миланка, оливера мушкарци су били као официри, за посао, свуда оне су рађале, али и имале огромну улогу у њиховом васпитању замислите, од деце која су свуда по свету, ни једно се не дрогира и нема пијанаца, а има -јући у виду њихов материјални статус, сви за њих кажу да су изузетно скромна деца„кон- стантан рад на с еби и одговорност су им ус- кратиле пубертетске бубице“, каже драгомир и одмах преноси још једну анегдоту: „југослав ми је у москви једном рекао: „не можеш да ми наређујеш, ја сам велики“ имао је 13 година ја сам стао и рекао: „ма не, ми смо равноправ- ни, ми смо другови“ одмах је симону и горану рекао: „јесте ли чули шта је рекао тата! равно- правни смо! не можете ни ви више да ми наре- ђујете“ улога богољуба и драгана у васпитању јесте и да ангажују и психологе и професоре да разговарају са децом, кад год за то постоји могућност, ако не, дописују се једни с другима по групама„новинар може да пише шта хоће, али ми морамо да пазимо како се понашамо и владамо ни једно питање не сме да ос тане без одговора“ – закључио је драгомир светиња књиге и образовање, библиотека у москви отац јањићије је био потпуно посвећен ве- ри био је 4 године у партизанима као патрио- та у пећи није било друге организације, осим балиста и италијана, који су били окупатори, и комунистичке партије односно партизана, против окупатора био је и ра њен није до- звољавао да у породици превлада било која идеологија која би се косила с православном вером када се родио богољуб, отишао је с места председника црвеног крста и управ- ника шумског газдинства вративши партијску књижицу уз речи: „три сина сам крстио тајно, четвртог не могу, то је велики грех“ радио је и даље све за др жаву, али је аутоматски био рашчињен тј скинут са свих функција, али ни- је завршио у затвору био је поштен човек и на добром гласу одједном прелази на посао чу- са патријархом српским иринејем и другим јерарсима и црквеним посленицима 50 5 / 2019 вара у фабрици сапуна у пећи са том платом је требало да купи школске књиге и лектиру продавале су се лектире на кредит, црвене јо- аким вујић, џепна издања, те се јанићије заду- жио, не за телевизор, који су последњи имали у улици, али су књиге морале да буду купље- не комшије су позајмљивале књиге да би мо- гли да пишу писмени задатак читало се и лети преко распуста, на базену или бистрици „горски вијенац сам стицајем околности на- учио напамет мој старији брат сретен је чак зарађивао паре тако што се кладио да знам цео горски вијенац, а неки у то нису веровали, јер су сматрали да би црногорци га пре знали напамет, него ми, заборављајући да је његош био највећи србин“ „јанићије је силно давао на образовање говорио је: „ако ја нисам имао услове, рат је био, ви морате сви да завршите факултете, па макар после чистили улице то је ваше право радите шта год хоћете“ сви смо ми завршили факултете знали смо да кад одемо да студи- рамо, ако не дајемо испите, морамо да се вра- тимо у пећ и не што да радимо дао је бог да се брзо поженимо ја са 19 и по г одина било је свега, од окопавања кукуруза, кошења, пле- вења најтеже је било с репом, у пећи је била фабрика шећера али, ако хоћемо да идемо на море, мора да се плати, па смо радили ишли смо у групама постојала је пијаца радне сна- ге, љома на албанском, то подразумева про- дају својих физичких услуга кад сам правио кућу, цело друштво је долазило на мобу зајед- но смо радили и то се није плаћало богољу- ба није било кад стиже он с 10 радника он је рекао: „они ће да ра де за мене, а ви ра дите“ каже: „ради воле кад немаш кола“, итд он је успео да заради паре на другом месту, где је лакше и да плати ове зоран и ја смо иш ли да косимо као градска децаод ујутру рано до 10, па смо спавали и ручали, а од 4 правили нави- љак, пластове сена тата никад није жалио за школу, за њу се и задуживао знало се увече да нас тата пропитује знали смо главне градо- ве свих држава, какво је државно уређење, ко су председници и математику тако је то било образовање је било на првом месту“ и сада се посебно води рачуна о томе да писана реч има своју тежину и трајност, те породица ка- рић ствара и богату библиотеку у москви у власништву породице формирали су и први приватни универзитет у југоисточној европи – браћа карић све снахе су завршиле факулте- те, а г драгомир је оспорио и дезинформације да су ту студирала и њихова деца – ниједан ка- рић није студирао на њиховом факултету парохи ј ани са православним патријарсима – московским кирилом и српским иринејем са патријархом московским алексијем ii (1929–2008 септембар / октобар 2019 51 причај српски да те цео свет разуме „у цркви смо молитве читали и певали у хору с нашим оцем на црквенословенском језику не знам да ли смо ми т о тад разумели или не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом су носили манастирске реликвије, од којих је једна називана „крст цара душана“ колико је познато, примили су их царица марија александровна и митро- полит исидор, који је прешао са кијевског на санктпетербуршки архијерејски трон ца- рица је веома пажљиво саслушала њихове молбе обећала је своје покровитељство и помоћ високим дечанима али хаџи кирило андрејевић дечанац је на уму имао још је дну жељу, коју се усудио да изнесе на аудијенцији код царице он је потицао из села бело поље код пећи, а ту се налазила једна стара црква, које су разбој- ничке банде оштетиле монах је заинтересо- вао царицу за невоље становништва тог кра- улагање у друге радећи на с еби, раде на сви ма дру- гима и кроз карић фондацију знају су одлично да не мо гу сви љ уди да б уду подједнако способни сви треба да жи- ве, а не могу да зарађују једнако пуно су стипендија поделили како би се деца образовала подигли су цркве, поклонили полијеле- је у саборној цркви у београду, помагали манастире и догађаје при спц породица карић у свој развоју није за- боравила ни на један сегмент како свог личног развоја, тако и развоја друштва, те су поред бриге за духовно образовање помогли и здравство, социјално угроже- не, развој културе, спорта, па и наталитет, како својим примером, тако и улагањем у друге из историје спц парохи ј ани септембар / октобар 2019 53 њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајевна или баварски краљ лудвиг ii царица марија, ктиторка цркве ваведења у белом пољу др ђорђе вуковић ја и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи по- ред дарова за високе дечане, царица марија александровна је одредила и суму потребну за изградњу нове цркве у бе лом пољу, као њене задужбине остало је забележено да су цари- ца и митрополит исидор по- клонили два триода мана- стиру монаси су, такође, добили апостол и је- ванђеље, обе књи ге штампане у кијеву на дар су прими- ли и сребрну чашу са ножицом, као и украшени путир урађен у сребру и онда позлаћен са- чуван је и при лог једног неименова- ног богаташа који је дао скупоцену икону са раскошним оковом за покој душе свог си на павла почетак лета затекао је монахе у русији, па је х а- џи кирило дао да с е окују апостол и јеванђеље (12 јуна 1861) са бо- гатим прилозима монаси су сада могли да се врате у матични манастир потрајало је док се нису стекле све прили- ке потребне за велику обнову белопољске цркве дечански архимандрит серафим, у име свог и пећког манастира, поднео је за- једничку тужбу султану абдулу азизу због штете које су претрпеле ове две светиње и околни српски живаљ (1864) нарочито је истакао пљачку цркве у белом пољу који је извршио жит рама са дружином из ис ти- нића из те светиње је однето 40 ока воска, црквене књиге, 18 комада кандила од срме и око 350 гроша убрзо је стигло одо- брење за радове на цркви пре- ма сачуваним натписима, улазна врата су била гото- ва 2 јуна 1866, за време пароха попа николе, а за ш та је по себно био заслужан боја- џија славко арсе- нијевић радови су настављени све до 26 октобра 1868 године када је ура- ђен велики ктитор- ски натпис изнад улазних врата цркве посвећене ваведењу пресвете богородице црква је саграђена, то је наглашено, пожртвовањем руског императорског ве- личанства марије алек- сандровне и трудом кирила андрејевића, дечанског архимандрита, родом од села бе- ло поље (код пећи) и настојањем иконома, јеромонаха николаја петровића све је то урађено у време султана азиза и митро- полита мелентија, а као заслужне ктитор- ски натпис још помиње: тутора протојереја стефана петровића, јову ђукића, милована из историје спц цар александар ii и марија александровна, цртеж из око 1840–1850 (извор: википедија) 54 5 / 2019 михајловића, новицу негојева, павла раки- ћа и ђорђа илића тако је завршена једна од најлепших сеоских цркава на тлу метохије необична црква ваведења остала је као за- дужбина благочестиве царице марије, да- леко од државе у којој је владала вредни монаси и земљорадници водили су рачуна да у потпуности испуне царичину жељу и да се црква изгради без иједног недостатка записи су, како се види, врло прецизно за- бележили поједине етапе градње ове цркве, вероватно ради правдања трошкова у новосаграђену цркву су пренете сачу- ване ствари из старе цркве, међу којима се налазио и један графички листић отиснут са бакрорезне плоче који приказује из- глед манастира студенице из 1730 године, иначе дар извесног георгија јосифовића на нов иконостас пре- нета је и икона христа сведржитеља из 1806године црква је ускоро живо- писана од стране искусних сликара, а посебно се истичу фреске св ди- митрија, св ђорђа, св стефана дечанског и св саве посебно је занимљив натпис испод ли- ка светог саве, који бележи пет приложника фреске, чла- нова неког еснафа у белом пољу, међу којима се по- миње новица негојев у време када су дечански монаси боравили код цари- це, руско друштво је било у реформама током њиховог боравка, цар је, након дугог двоумље- ња, донео указ о укидању кметства (1861) док је одлучивао о овом т ешком питању, имао је разумевање и подршку своје супругенекако у време док је припремана градња белопољске цркве, преминуо је престолонаследник царе- вић алексеј (1865) царица је синовљеву смрт тешко поднела, па је по чела да се све више и више повлачи из јавног живота без обзира на све потешкоће, није губила веру, нити је гасила наду у бога после довршетка цркве ваведења, ктиторка, царица марија поживела је још два- наест година имала је проблема са здрављем, јер је боловала од туберкулозе, у оно време веома тешке болести често је путо- вала у пределе са погодном климом, на крим и у и талију и даље је с лала помоћ балканским хришћанима, а надживела је хаџи кирила (1875) за- бележено је и царичино присуство на великом саветовању цара и ње- гових министара по питању ратних прилика на балкану (1878) благо- честива марија упокојила се 3 јуна 1880 године и сахрање- на је у цркви петропавлов- ског сабора у петрограду непуних годину дана касније, њен супруг је страдао у атентату са- храњен је поред супруге, а опојао га је митрополит исидор са осталим члановима све- тог синода и присутног све- штенства монах је заинтересовао царицу за невоље становништва и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи из историје спц марија александровна, уље на платну из 1857, рад хавијера винтерхалтера (чува се у ермитажу (извор: википедија) септембар / октобар 2019 55 ако босна, као митски простор чији су приповедачи заувек обележили српску књижевност, није имала националног песни- ка, као што га је црна гора пронашла у њего- шу, то је с тога што је имала алексу шантићa исто тако, као што су друштвено-историј- ске прилике утицале на обликовање посеб- ног идентитета који се дао описати у делима иве андрића и меше селимовића, тако је лирски апстракт садржан у севдиса- њу и вековној борби српског народа за слободу свој врху- нац доживео у песништву алексе шантића одавно су критича- ри шантићевом делу одали признање за то и такво понирање у простор из к ог је изникао нико у пое- зији са босанског тла није успео да поми- ри три толико битна аспекта и да их на посе- бан лирски начин угради у своје певање – уметнич- ку севдалинку, чији је ло- кални колорит и лирски хумор шантић први донео у српску љубавну поезију, меланхоличну лирску причу, у којој су дотадашњи такозвани прозни елементи добили поетску вредност и на крају саму ли- рику, којој родољубива и социјална садржи- на, у шантићевом случају, није одузела драж интимне исповести на овим основама лежи и главна подела шантићевог песништва међутим, у опусу рођеног мостарца преламају се сви сржни елементи судбоносно везани за поднебље у ком је рођен поред љубавних, родољу- бивих, медитативних и социјалних песама битни су и неки мотиви који се кроз његову поезију провлаче, каткад да би допринели ефекту основних замисли песника, а поне- кад бојећи атмосферу песме такав мотив у поезији алексе шантића јесте и молитва прва запитаност над његовом песмом „вече на шкољу“, вероватно најмелодичнијом и најуспелијом шанти- ћевом песмом, јесте строфа „клече мрша- ве; главе; пред ликом бога свог; иш ту ал’ тамо; само; ћути рас- пети бог“ касније је критика ово препозна- ла као најаутентичнији израз социјалне лирике у шантићевом песништву међутим, у сржи његовог ства- ралаштва стоји песма „претпразнич- но вече“, испевана у славу бадњег дана, ко- ја је као ретко која успела да остане у свим антологијама српског песништва миодраг павловић на једном месту записује: „заиста, она је и но сталгична и описна, чувствена и трагична, конкретна и визионарска међу- у сржи шантићевог стваралаштва стоји песма „претпразнично вече“, испевана у славу бадњег дана „претпразнично вече“ алексе шантића дејан војводић хришћанска књижевност алекса шантић, фотографија из око 1920 г (извор: википедија) 56 5 / 2019 живот у христу тим, поред свих чари којима плени, слути се да се у њој, у њеној дубини, нешто догађа пе- сма евоцира праву старинску, патријархалну атмосферу то је изванредна песма штимун- га, песма конзервативног укуса и регресив- них емоција но, у њој је патријархалност смештена у перспективу прошлости, она је, заправо, одсутна и при крају песме се види да се ради о самоћи, о самртној усамљено- сти, из које се духовним узлетом извршава пречишћење и препород“ осим што у себи крије велику патњу онога који је пише песма има композицију ритуа- ла, коју својом драмском подлогом и скоро нарацијом пратимо од почетка где шантић каже: „сјутра је пра зник“, што су прве речи у првом стиху даље пише: „и сад је по зно предбожићње доба“ кандило, икона, пећ пуцкета, све то стоји као ентеријер читамо – песник је сам у соби у глувој самоћи сећа се времена кад је био д ете, у тој истој кући, где су била и друга деца, мати, отац после ових сећања слути се да су сви они којих се песник сећа помрли, те књиге почињу да се одазива- ју песниковoј самоћи оне лебде по соби као вилинска бића и кажу песнику да су оне ње- гова породица и на крају, песник је препоро- ђен овим гласовима којима су се књиге њему обратиле, срећан је и дубоко узбуђен постоји посебна основа у традицији које је шантић свестан, а то је чињеница „да је вече пред неки празник, ноћ када се нешто догађа у космичком календару, час предодређен за повлачење у себе, тренутак када ентеријер у коме се налазимо почиње да лебди, када нас повод којем је неки празник посвећен нагони на шира размишљања као да је све т о приви- леговани оквир лирске песме“ све ово нам у освр ту на пе сму „претпра- знично вече“ алексе шантића потврђује и миодраг павловић: „својом поезијом шантић скоро антрополошки симболизује карактери- стичан и противречан спој нашег балканског света који је до данас актуелан: спој револу- ционарног елана и патријархалног менталног оквира, спој који нам је, такође, и данас близак јер га готово свакодневно видимо како и даље живи, и без драматичне противречности“ за закључак хтео бих да на ведем два при- мера, који показују однос господа нашег исуса христа према својој мајци ови при- мери као да уравнотежују један другог и објашњавају, како ми треба да се односимо према својим сродницима док он још говораше народу, гле, мати ње- гова и браћа његова стајаху напољу траже- ћи да говоре с њиме и неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом а он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? и пруживши руку своју на ученике сво- је, рече: ево мати моја и браћа моја; јер ко из- врши вољу оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (мт 12, 46–50) чини се да се господ у овом мо менту одре- као од своје мајке, али то није тако: она му је можда у том тренутку несвесно сметала да саврши дело свог служења – проповед и он јој се није повиновао, рекавши да су његови сродници (брат, сестра и чак мајка), они који испуњавају вољу божију: јер ко из- врши вољу оца мојега брат и сестра зато што се заједно с њим они усиновљавају богу оцу и постају по благодати синовима и кћерима божијим а мајком у том смислу, што се у ду- ши човека који испуњава вољу божију, поја- вљује господ исус христос, то јест као да се рађа унутар њега самог обратите пажњу на следеће речи: ко из- врши вољу оца мојега, тај је брат мој и се- стра и мати у том тренутку се мајка божија, која је ћутећи ишла за браћом спаситеља, ко- ји тада још нису схватали ко је он, подвргла прекору господ је у овоме пројавио саврше- ну беспристрасност но, касније је пресвета богородица увек испуњавала вољу божију и била храм небески на земљи; многи људи су се и од самог њеног созерцања (посматра- ња) окретали вери или се укрепљивали у њој спаситељева браћа, као на пример ја- ков брат господњи или друга његова браћа по јосифу обручнику, тобожњем његовом оцу, касније су постали први и најревноснији служитељи господа и на тај начин, испуња- вајући вољу божију, они су постајали њего- ва браћа не толико по крви, колико по духу хришћанска књижевност септембар / октобар 2019 57 извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) (наставак из претходног броја) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић не може се рећи да је, на при мер, апостол петар требало да се одрекне од апостола андреја зато што је ова ј био ње гов рођени брат, а јаков из истог разлога од јована – сви су они били једнога духа но, у исто време су апостоли јаков и јован оставили свога оца заведеја у лађи са најамницима, када је он плео мреже, и пошли за господом, нимало не мислећи о т оме, да ће за оца би ти тешко и чак понижавајуће то што су га деца оставила са најамницима и други пример, који се споља чини су- протан претходном а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере њего- ве марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубља- ше гдје стоји поред ње, ре че матери својој: жено, ето ти сина! потом рече ученику: ево ти мајке! и од оно га часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) господ је показао бригу према својој мајци, зато што јој је било потребно да се неко брине о њој и чува је, а можда и уте- шава својим присуством он је поверио ово своме љубљеном ученику, апостолу јовану богослову, који је савршавао ово служење све до славног успења божије мајке, чак и не излазећи на проповед противречност ова два наведена приме- ра је с амо привидна не т реба мислити да се господ тада одрекао своје мајке, а да је сада пројавио љубав божију – он је наложио бригу о њој зато што је она била највећа пра- ведница и угодница божија (зато је и постала мајка божија), а не зато што она представља његову мајку као човека и служење апо- стола јована богослова није било толико те- лесно, колико духовно боравећи увек поред пресвете богородице, он је заправо служио највећој на земљи праведници, и истовре- мено се сам учио о д ње – о д њених речи или само од созерцања њеног светог живо- та сходно томе, ово поверавање је било од стране господа брига не само за мајку, него и за свог вољеног ученика – апостола јова- на богослова угађајући богу, ми стално морамо решава- ти сложена питања не може се једно реше- ње прихватити једном заувек господ је дао човеку разум, да бисмо смо, по речима апо- стола павла све испитивали и добра се држа- ли (види 1 сол 5, 21) ми морамо расуђивати о томе, како ћемо правилно угодити богу у овој или оној ситуацији постоји овакво апо- столско правило (оно се може применити на све православне хришћане, иако се оно тиче само епископа): епископ има право да на од- ређени начин располаже црквеном имови- ном у својој епархији а црквена имовина – у древности је то било нарочито јасно одре- ђено – користила је за помоћ сиромашним, и њу су називали имовином сиромашних а епископ је у одређеним случајевима имао право да исту користи ради издржавање се- бе и својих клирика он је могао потрошити ову имовину и на своје сроднике, али не због сродничких веза, већ само у случају да је њи- ма потребна помоћ исто као и другим сиро- машним људима при томе, признавале су се само потребе у најнеопходнијим стварима, али не и оне које су се односиле на побољ 58 5 / 2019 живот у христу шавање животних услова ако не би било ја- ке потребе, а епископ је помагао својим ро- ђацима, уколико би било таквих могућности, онда се то сматрало грешним такав епископ је грешио против апостолског правила овај пример може постати за нас „квасац“ пра- вилног односа према нашим сродницима ако је њима потребна помоћ, исто као и дру- гим сиромашним људима, и има могућности да им се помогне (о овоме је још по требно расудити), тада се ово може учинити, свака- ко по благослову, а не по сопственој вољи а, ако ми пре свега хоћемо да побољшамо по- ложај рођака, онда ће то већ бити грех ми не би требало да упоређујемо себе са неким другим, него да мислимо о томе, како да са- чувамо чистом сопствену савест навешћу негативан пример у неком мана- стиру родитељи помажу своју децу матери- јално, пошто се у обитељи не брину добро о њима и они, чији родитељи или рођаци имају такву могућност, живе боље од оних, чији сродници немају такву могућност, па морају, као што се каже, стегнути каиш а код нас је обратно: многи мисле, да ако се мама, тата, бака, деда, прабаба, унуци, бра- тучеди разболе, онда је манастир дужан да све лечи, а сестре – да помажу ово је тако- ђе неправилно свакако, може се помагати стварно потребитим људима, без обзира да ли су они наши рођаци или нису, на при- мер човек је тешко болестан, и нема никог ко би бринуо о њему а помагати само сво- јим блиским – т о је ег оизам наше сестре по манастирима често нам бивају равноду- шне – а ми не раз мишљамо о томе, шта се с њима догађа је ли се неко разболео? чиме му се може помоћи? међутим, управо наша браћа и сестре у христу треба да нам б уду много ближи од наших крвних сродника ми би требало да осећамо љубав према њима и да осећамо међусобно јединство у манасти- ру се ово треба посебно јако пројављивати, пошто су у обитељи саздани сви у слови за ово рецимо, мирјани долазе у цркву само у недељне и празничне дане, сусрећу се са- мо на неколико сати и потом се разилазе њима, који су обремењени сујетом, теже је да увиде везу свих православних хришћа- на у једном организму, телу христовом а за монахујуће је ово много лакше, пошто су у манастиру све време сви заједно но, ако ми монахујући ово не схватамо и претпоста- вљамо наше телесне, земне везе духовним, онда то говори о мањку наше облагодаће- ности: рођење од родитеља доживљавамо јаче и сматра се од нас важнијим од рођења од бога, од бање крштења апостол јован богослов каже: а онима који га примише даде власт да буду чеда божија, онима који вјерују у име ње гово, који се не ро- дише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од бога (јн 1, 12–13) јован бо- гослов истиче колико је више наше рођење од богаон као да каже: „па, зашто се ви тако при- везани за земно рођење, зато је оно т ако ва- жно за вас? зар је рођење од бога ниже од кр- ви, од телесне похоте и жеље мужа?“ оно нас унеколико унижава, док нас рођење од бога узвишава, очишћава и даје нам могућност да будемо чеда божија ми смо теоретски сагла- сни са овим закључцима, док у стварности све изгледа другачије: наше мисли, осећања, по- ступци говоре о томе да се ми према рођењу од бога односимо као према нечему другосте- пеном (споредном) свакако, ми схватамо да љубав према богу треба да буде изнад свега, али у стварности ње нема код нас зато је по- требно да научимо да волимо истински бога и нашу браћу и сестре у христу а код нас врло живо и јако делује привезаност за наше срод- нике, ометајући нас да стекнемо велику, свео- бухватну љубав према богу и сваком човеку ми смо с лични оном за конику, који све зна, али жели да оправда себе када је он пришао спаситељу и запитао: учитељу, шта ми тре- ба чинити да наслиједим живот вјечни? хри- стос је одговорио: шта је написано у закону? како читаш? (лк 10, 26) тада је законик рекао, да је прва и највећа заповест – заповест о љу- бави према богу, а др уга – подобна првој: о љубави према ближњем спаситељ је рекао: право си одговорио, то чини и живјећеш (лк 10, 27–28) а законик, како би ми данас рекли, извлачећи се, запитао је: а ко је б лижњи мој? (лк 10, 29) и ми тако исто говоримо свако од септембар / октобар 2019 59 живот у христу нас зна да т реба волети бога и ближњег, али ако кажеш некоме о томе, он одмах пита: „а ко је мој ближњи? тата – да, он је б лижњи; мама – такође, брат, сестра – и они“ исто је имао у виду и законик ко је његов ближњи? срод- нике и онако воли, можда је потребно да воли своје саплеменике – јевреје? јевреји су врло повезан народ, они се свагда старају да једни друге помажу а код нас нема љубави чак ни према једноверним православним хришћани- ма, на њеном месту је потпуна равнодушност ми се оправдавамо као онај законик који све зна, али постава лукаво питање: зар може би- ти мој ближњи овај самарјанин који непра- вилно верује и неправилно живи? ја не могу да га волим“ ако ми хоћемо да с текнемо истински хри- шћанску љубав према богу, а не земну љубав према човеку, те ако хоћемо да заменимо љу- бав према неколицини људи за љубав према свим људима (или у крајњој мери браћи и се- страма у христу), тада је потребно да с е од- рекнемо мањег у корист већег нико не може љубити бога, ако не љуби ближњег и не може човек, имајући љубав према богу, немати љу- бави према ближњем осећање управљено горе, на не беса (љубав према богу) и упра -вљено на човека (љубав према ближњем) – то је једно те исто осећање љубав управљена ка небесима, – то је љубав према првообразу, а љубав управљена на земљу – љубав је пре- ма образу, изображењу ми волимо бога, а у човеку, ако смо ис тински хришћани – образ божији, пренебрегавајући све његове недо- статке, који изобличују овај образ а онај ко тежи да стекне истинску љубав према богу, али мисли да очува непотпуну, делимичну љу- бав према својим сродницима, не може сједи- нити ове две међусобно искључујуће жеље господ је јасно рекао: „ко љуби родитеље сво- је више него ли мене, тај не може бити мој ученик“ ово треба памтити но, важни су не толико поступци, колико унутрашње стање ми би требало да унутра, у своме срцу има- мо правилан однос према свему догађа се да човек не може ништа учинити, већ само роп- ће, гневи се, и већ ово не правилно његово унутрашње стање, иако га човек споља ника- ко не изражава, служи као препрека за испу- њење основне заповести о љубави може се рећи, да уопште постоји само једна заповест о љубави онај који воли, волеће бога и бли- жњег у зависности од тога, у каквом ће бити положају: општећи са богом, он ће га љубити, општећи са ближњим – љубиће ближњег извор: „о правильном отношении к родственникам“, беседа в свято-игнатьевском скиту ново-тихвинского женского монастыря, 18 февраля 2001 г вебстрана новотихвинског женског манастира (јекатеринбург) http://sestryru/church/content/library/blagaja_ chast/39_chapter/ 60 5 / 2019 сећање беседа на четрдесетогодишњем помену јеванђелског неимара брата драгослава на гробу неимара цркве живе протојереј-ставрофор милосав радојевић налазимо се данас, овог другог дана успе- ња пресвете богородице, молитвено са- брани у храму св саве у крњеву, и овде око гроба његовог надалеко познатог неимара брата драгослава живановића, пресељеног „из смрти у жи вот“ пре 40 г одина – упра во на овај дан налазимо се око гроба човека, свецело утемељеног и узиданог у овај видљиви храм славе божије узиданог и својим знојем и својом молитвом, и својом душом и сво јим телом налазимо се у храму ко- ји је, не с амо видљиви си- ноним цркве бога живога, већ и вечни сведок и путо- каз томе, како се изграђу- је црква христова у нама самима а брат драги је упра во такву, живу цркву, изграђи- вао, и у с еби и у сви ма око себе заједно са растом сво- дова овога храма, и он сам је узрастао: „у човека саврше- на, у меру раста висине христове“, по речима св апостола павла јер, пре свега и изнад све- га, брат драги је био – не имар душа људских, јеванђелски неимар – како је владика атанаси- је насловио књигу о њему сведок и проповед- ник христа спаситеља – распетог и васкрслог, победника греха и смрти; и то проповедник попут самих апостола светих, по свој земљи и свим крајевима српским и несрпским није познато (бар не ме ни лично), да је икад у нашем народу, у историји српске цркве, било већег путујућег мисионара од брата драгослава, који је тако делатно све- дочио христа у сваком тренутку свога жи- вота, свуда и на сваком месту нити пак, ко је више од њега саборизо- вао „једну, свету, саборну и апостолску цркву“ у срп- ском народу свуда је с тизао и сви с у му долазили, и заједно са њим саборовали и љубве- обилно заједничарили у литургијским и молитве- ним сабрањима око хри- ста и са христом, у љубави бога оца и заједници св духа јер драги је био, к а- ко је неко запазио, прави уметник у приређивању радости зато је за њим и ос тало толико благодатног ми- риса у нашем народу, па и широм православља јер је истински и све цело, ду- шом и т елом својим, управо и у зидао себе пре свега у цркву бога живога, у тело христа васкрслога у оно, што никада не може бити уништено, као што је неуништиво дело и тело св саве – макар спаљено, а на кога се брат драги у свему угледао, и за ис то дело и сам „сагорео“ стога, заиста не знам не ког већег пра- вославног „народњака“, лаика богомољца, драгослав живановић – брат драги (1944–1979) септембар / октобар 2019 61 сећање нерукоположеног свештеника, односно чо- века из крштеног народа божијег (лаоса, које свето писмо и света литургија назива- ју „светима“, „родом изабраним и царским свештенством“), да је т ако свецело био у служби цркве и свога народа да је са толи- ком вером и љубављу делотворном, изгра- ђивао у себи и у сви ма око себе живу цр- кву божију, одушевљени храм духа светога, обитавалиште божије и престо христа спаситеља о свему томе је спољна видљива слика, управо овај велелепни храм покрај ауто- пута на брежуљку између шумадије и по- моравља, у кога је драги у потпуности себе узидаореч је о храму који ће бити вечно све- дочанство дела брата драгослава и светог и светлог лика његовог али и печат, и вечни показатељ управо тога, каква је заправо уло- га лаичког (народног) апостолата у цркви, а што је управо био богомољачки покрет у србији покрет, коме је брат драги свим ср- цем припадао, и исти називао покајничким покретом, духовним устанком против греха у самом себи, покретом покајања и преобра- жаја духовног, покретом васкрса и саваскр- сења са христом, покретом – у к оме је хри- стос центар живота и смисао свега био је то заиста, покрет подмлађивања и оживљавања нашег „парализованог осећа- ња православности“ – како се о њему изра- зио ава јустин ћелијски захваљујући коме је – по божијем промислу, спц преживела време комунизма и атеизације овог народа јер, у том тешком комунистичком време- ну, управо је из овог покрета регрутовано свештенство за наше парохије, и монаштво за наше манастире каква је то била божија промисао! и нема сумње, овај храм – који већ обеле- жава педесет година своје изградње – остаће у историји као вечни спомен-храм самог бо- гомољачког покрета у српском народу, печат делатне вере и љубави богомољачке, који су своје христољубље претварали у братољу- бље јер из свих српских крајева богомољци брат драги из крњева – апостол свога народа брат драги – драгослав живановић (1944–1979) из крњева, машински техничар у фабрици „гоша“ у смедеревској паланци који је напустио посао, распродао своје имање и определио се за мисију, служење и рад са младим људима кућу која му је преостала претворио је у капе- лу, окупљао око себе младе и посветио се изградњи цркве светог саве у крњеву вредни брат драг
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
1. 152060 / ...међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица ВАРВАРА је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се ве...
2. 157219 / ...велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња ВАРВАРА – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи о ...
1. 152060 / ...међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица ВАРВАРА је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се ве...
2. 157219 / ...велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња ВАРВАРА – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи о ...
7
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
...су је бољшевици убили заједно са њом је и келејницаВАРВАРА 📌 прихватила мученич-
ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели-
ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм
марије ма
...су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница
МЕТА инфо: Р:26419 К:195758 Д:108
| Свеска 371 |
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... фјодоровне одушевљена лепотом храма, велика војвот- киња је том приликом изјавила: „како бих во- лела да овде будем сахрањена“ њене речи су се обистиниле априла 1918 заједно са дру- гим члановима царске породице, јелисавета фјодоровна је одведена у град алапајевск, где су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница варвара прихватила мученич- ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели- ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм марије магдалене где и данас почивају по- лагање моштију у храм обавио је јерусалим- ски патријарх дамијан у дворишту манастира археолози су от- крили део степеница које потичу из библиј- ских времена и које су повезане са неким јеванђелским догађајима у знак сећања на ове догађаје, подигнут је мали параклис ово свето место монахиње веома поштују, и сва- ке године на празник цвети, параклис богато украсе палминим гранама и цвећем у дво- ришту манастира је и пећина, на чијем улазу у данас стоји натпис „бдијте и молите се, да не уђете у искушење“ натпис је у вези са до- гађајем када су петар, јаков и јован заспали током молитве, пре хапшења исусовог у гет- симанском врту храм има седам купола, саграђен је од бе- лог и сивог јерусалимског камена и пример је руске архитектуре у московском стилу храм има мали звоник иконостас је израђен од белог мермера са бронзаним орнаментима, јануар / фебруар 2020 59 света земља унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) док је под направљен од разнобојног мерме- ра иконе за иконостас су иконописали с в иванов, в п верешагин, а и корзухин, а п соколов и е ц сорокин на олтарском луку налази се чувена слика – „марија магдалена испред римског цара тиберија“ према пре- дању, након васкрсења христовог марија магдалена је отишла у рим цару тиберију у то време није било уобичајено долазити ца- ру без дарова, а пошто је марија била сиро- машна, на дар му је донела јаја, симболишући живот марија је предочила цару о исусовом васкрснућу, на које је цар одговорио „како не- ко може да устане из мртвих? то је исто тако немогуће као да ово јаје постане црвено!“ и одједном је јаје у његовим рукама промени- ло боју у црвено тада је цар тиберије рекао: „заиста је васкрсао“ тако је рођена традиција код хришћана да једни другима на васкрс че- ститају празник уз поздрав „ваистину васкр- се“ и да јаја фарбају у црвену боју светиње овог храма су бројне, а најзна- чајније су: икона богородице смоленске одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена након пожара у либанском селу риханија када је то подруч- је захватила куга, свештеници су почели да обилазе заражена насеља носећи ову икону и ширење епидемије куге се зауставило ка- сније су мештани овог села предали икону либанском митрополиту илији митрополит је уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и варвара и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово време није постојала игуманија марија али, се сан поновио, по- тражио је игуманију и нашао је у храму ма- рије магдалене у јерусалиму када је митро- полит предао икону игуманији марији икона је већ била поцрнела од старости и на њој се тада ништа није видело али, када је ико- на унета у храм марије магдалене, икона се просветлила и добила веома лепе боје, које су и данас видљиве у храму су и мошти велике војвоткиње је- лисавете и њене келејнице варваре који се чувају у засебним мермерним ковчезима за- творени стаклом иначе су мошти војвоткиње и њене келејнице били похрањени у крипти храма, но 1 маја 1982 руска православна загранична црква пребацила је ковчеге из крипте у олтар храма, омогућивши да се ве- лики број ходочасника може поклонити и по- молити над њима у храму се чувају и честице моштију свете равноапостолне марије маг- далене, затим икона преподобних стараца оптинских, честице њихових моштију и друге монашко сестринство је малобројно и углавном живи од донација хришћана који походе овај храм сестринство се бави из- радом свећа и разних сувенира које продају у сувенирници испред храма по мишљењу многих архитеката и урбаниста овај храм се сматра једним од најлепших и најуређенијих у целом јерусалиму 60 1 / 2020 (извор: ruwikipediaorg) кивот са моштима војвоткиње јелисавете (извор: ruwikipediaorg) света земља јануар / фебруар 2020 61 манастир светог пантелејмона позна- тији и као русик (руски) смештен је на јужној обали свете горе између манастира ксенофонта и луке дафне манастир је по- свећен светом пантелејмону којег обележа- вамо 27 јула положај данашњег манастира светог пан- телејмона први пут се помиње у документу из 1765 године, а нарочито у документима из прве деценије 19 века стари манастир светог пантелејмона налазио се на месту данашњег палеомонастирио или тзв старог манастира познатијег као стари русик, који је основан још у 11 веку постоји документ који помиње долазак руских (или раских – из раса) мона- ха или монаха из далмације који су дошавши на атос основали манастир ксилург пошто је њихов број у овом малом манастиру брзо ра- стао, на њихову молбу уз благослов игумана лаврентија, света епистасија (скупштина све- те горе) је дала благослов да се део братства настани у манастиру стари русик касније је ксилургов манастир претворен у скит пресве- те богородице који и данас постоји о старом русику нема забележених сведо- чанства до 13 века, византијски цар андро- ник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе, чувеног трагоса на овакав потез се византијски цар одлучио по свему судећи на основу наговора српских владара, који су након ове хрисовуље манастир стари русик (могуће расик), даровали метосима и еконо- мијама као и разним реликвијама, материјал- но га помагавши, омогућивши тиме да стари русик преживи тешко време након каталон- ских пљачки, паљења и пожара иако се овај манастир од 13 века називао руским, постоји документ на коме је потписан игуман манастира русик на грчком језику, та- ко да византолози претпостављају да је у 13 и 14 веку било и грчких монаха и да су, могу- ће је, били већина у манастиру ова ситуаци- ја је владала све до 1497 године, када се по монахологиону тачно видело да у манастиру бројчано доминирају руски и српски монаси, а нарочито након ослобођења русије од та- тарско-монголские владавине, када је велики број руских монаха дошао на свету гору у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини међутим, већ почетком 15 века са доласком турака, у манастиру остају само српски монаси и неколицина руских, шери- јатски закон одузима целокупно земљиште манастира, који губи економију и осирома- шује, а многи монаси одлазе у келије и иди- оритмију преостало братство се задужује трудећи се свом снагом да одржи манастир у животу ова ситуација је трајала све до 18 века када се манастир затвара када је учени калуђер василије барски 1725 године ушао у манастир тада је затекао само четворицу монаха, двојицу руса и двојицу бугара у то света гора у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини манастир светог пантелејмона др немања јонић 62 1 / 2020 време поново грци долазе у манастир све- тог пантелејмона, данас стари русик, али по- што је он већ био у веома лошем стању, од- лучују да манастир преселе на обалу мора у мали скит у којем је био јерисоски епископ христофор, 1667 године на том месту су започели изградњу више келија које ће већ почетком 18 века да прерасту у манастир ко- ји данас називамо светог пантелејмона или нови манастир грчки монаси су за изградњу новог манастира нашли новчана средства тако што су продали своје прекодунавске ме- тохе српским, влашким и молдавским влада- рима изградња новог манастира започета је 1765 године, а највећу новчану помоћ им је пружио молдавски владар скарлат калимах 1815 године, који је саградио католикон па- тријарх калиник v је финансирао изградњу конака 1806 године и дао му назив „права калимахова киновија“ међутим, почетком 1821 године, у току грч- ког устанка против турака, манастир је спа- љен, а нешто касније је ушао у правни спор око границâ тј земљишта са суседним мана- стиром ксенофонтом након ових недаћа, ма- настир 1840 године поново почиње да прима руске монахе који су ускоро чинили већину, тако да су после више векова, 1875 године поново изабрали руса за игумана манастира, а већ 1880 године је у потпуности био наста- њен само руским монасима крајем 19 века манастирско братство је бројало преко 1000 монаха рачунајући и монахе који су настањи- вали околне келије и скитове од 1890 године почиње интензивна изградња и проширење свето-пантелејмонског манастира данас, манастирки комплекс подсећа на мали град са много високих зграда и високих купола храмова али 1968 године манастир ће да задеси један од највећих пожара који је доживео у својој историји осим тога, од вре- мена совјетског савеза долази мањи број мо- наха из русије, монаштво стари, умире и број монаха у манастиру нагло опада католикон манастира, како је написано из- над улазних врата, почео је да се гради 1812 године, а завршен је 1821 године католикон је посвећен светом пантелејмону и својим из- гледом подсећа на остале светогорске католи- коне зидови католикона су изграђени од кле- саних правоугаоних блокова најквалитетнијег гранитног камена, а на крову се уздиже укупно 8 купола са типичним крстовима на врховима католикон је фрескописан средином 19 века, када је израђен и богато украшен иконостас у складу са сигилијом из 1875 године служба се врши на два језика грчком и/или руском, и ово правило важи и данас насупрот улазу у католикон налази се трпе- зарија, која је подигнута 1890 године и фре- скописана 1897 године трпезарија је веома великих димензија, толика да у њој може да се смести до 800 људи изнад трпезарије уздиже се звоник са мноштвом мањих звона и цен- трално постављеним великим звоном, најве- ћим звоном које је у функцији у православном свету лево од улаза у католикон је смештена фијала (извор: wwwrssputniknewsinfo) манастир светог пантелејмона (извор: wwwhilandarinfo) света гора јануар / фебруар 2020 63 у непосредној близини манастира су сме- штене бројне келије и параклиси унутар ма- настирског комплекса су смештени паракли- си: успења пресвете богородице, у позадини је параклис светог митрофана, а западно од њега је смештена библиотека у првом пара- клису служба се обавља на грчком, а у другом параклису на руском језику у северном кри- лу манастира налазе се параклиси вазнесења, светог димитрија, светих архангела, гераси- ма, константина и јелене, руских светитеља владимира и олге у јужном крилу манасти- ра било је 8 параклиса, али након пожара из 1968 године остала су само два: светог саве и светог николе изван манастирског комплекса сачувана су два параклиса са припадајућим келија- ма светог петра, александра, јоне и филипа (сви набројани светитељи су били московски митрополити), на манастирском гробљу, и преображењски параклис у садашњој госто- примници манастир поседује и 5 удаљених келија: светог јефтимија, светих бесребрени- ка, живоносног источника, светог стефана и светог георгија ове последње две келије су у кареји поред овога, манастир има и четири метоха: хромицу на почетку свете горе, који је на неразјашњен начин стекао од манастира хиландар, скит ксилург или пресвете богоро- дице у којем је сада неколико бугарских мо- наха, нову тиваиду смештену испод хромице или светог василија, такође метох стечен од манастира хиландар, и стари русик или пале- омонастирио изнад кареје ризница манастира је богата пре свега иконама, од којих се издвајају икона богоро- дице из јерусалима, светог јована претече светог пантелејмона, мозаична икона све- тог александра невског ту су и многи дру- ги службени предмети, крстови, медаљони, реликвије, углавном руске израде као и део живоносног крста господњег од службених предмета издваја се путир и штампано бога- то украшено јеванђеље дар великог војводе константина николајевича, који је посетио манастир 1845 године и том приликом га поклонио манастиру манастирска библиотека је веома богата, смештена је у издвојеној двоспратној згради у средини порте у њој се чува 1320 грчких и 600 словенских рукописа, као и неколици- на рукописа на пергаменту и сигилија по- ред старих рукописа, библиотека чува и око 20000 штампаних књига на грчком и руском језику у истој згради, 2018 године је, пово- дом 1000 година руског монаштва на светој гори, отворен музеј манастир светог пантелејмона је опште- житељни од 1803 године, налази на 19 хи- јерархијском светогорском месту, а у њему данас живи око 30 монаха (извор: wwwb92net) о старом русику нема забележених сведочанства до 13 века, када византијски цар андроник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе света гора 64 1 / 2020 мисионарски излог о поукама владике николаја велимировића на руском језику давање је израз онога што смо мср дајана лазаревић что нам делать, чтобы лучше жить? избранные поучения святителя нико- лая сербского (велимировича) / пер с серб- ского проф и а чароты – минск: изда- тельство дмитрия харченко 2019 – 128 с – (серия „духовные жемчужины“) – isbn: 978–985–545–203–5 када сам био дечак веровао сам у бога, али сада више не морам да верујем, јер знам да бог постоји свети владика николај српски поуке светог владике николаја (велими- ровића) познате су и међу црквеним достој- ницима и међу верним народом светитељ је писао топло, за народ и о народу и чини се да је имао бескрајне„нерве“ за објашњавање и поучавање укратко, био је идеалан учитељ човекова вера није ништа друго него отва- рање врата душе и допуштење богу да уђе, речи су владике николаја, које је на руски је- зик у неколико књига превео чувени слави- ста-србиста проф др иван чарота из минска (белорусија) у преводу на руски језик проф чароте до сада је изашло неколико књига: мисли о добру и злу, молитве на језеру, чуде- са божја, поуке за сваки дан у години, духовне поуке и мисионарска писма све књиге је об- јавило издаваштво дмитрија харченка 2014 године прошле године изашла је збирка шта да радимо да би боље живели, која садр- жи најлепше и најбоље поуке светог владике николаја из поменутих књига превод професора чароте на руски језик у сваком погледу је савршен, а свака поука звучи природно, звонко и преливајуће, као да ју је сам владика написао на руском јези- ку и како и сам професор често преприча- ва поуке светог владике – бог увек стоји на истој удаљености од свих нас, а ми стојимо на различитим удаљеностима од њега, при- ближавамо се или одмичемо – тако се надамо да ће књига бити блиска и драга читалачкој публици
... фјодоровне одушевљена лепотом храма, велика војвот- киња је том приликом изјавила: „како бих во- лела да овде будем сахрањена“ њене речи су се обистиниле априла 1918 заједно са дру- гим члановима царске породице, јелисавета фјодоровна је одведена у град алапајевск, где су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница варвара прихватила мученич- ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели- ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм марије магдалене где и данас почивају по- лагање моштију у храм обавио је јерусалим- ски патријарх дамијан у дворишту манастира археолози су от- крили део степеница које потичу из библиј- ских времена и које су повезане са неким јеванђелским догађајима у знак сећања на ове догађаје, подигнут је мали параклис ово свето место монахиње веома поштују, и сва- ке године на празник цвети, параклис богато украсе палминим гранама и цвећем у дво- ришту манастира је и пећина, на чијем улазу у данас стоји натпис „бдијте и молите се, да не уђете у искушење“ натпис је у вези са до- гађајем када су петар, јаков и јован заспали током молитве, пре хапшења исусовог у гет- симанском врту храм има седам купола, саграђен је од бе- лог и сивог јерусалимског камена и пример је руске архитектуре у московском стилу храм има мали звоник иконостас је израђен од белог мермера са бронзаним орнаментима, јануар / фебруар 2020 59 света земља унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) док је под направљен од разнобојног мерме- ра иконе за иконостас су иконописали с в иванов, в п верешагин, а и корзухин, а п соколов и е ц сорокин на олтарском луку налази се чувена слика – „марија магдалена испред римског цара тиберија“ према пре- дању, након васкрсења христовог марија магдалена је отишла у рим цару тиберију у то време није било уобичајено долазити ца- ру без дарова, а пошто је марија била сиро- машна, на дар му је донела јаја, симболишући живот марија је предочила цару о исусовом васкрснућу, на које је цар одговорио „како не- ко може да устане из мртвих? то је исто тако немогуће као да ово јаје постане црвено!“ и одједном је јаје у његовим рукама промени- ло боју у црвено тада је цар тиберије рекао: „заиста је васкрсао“ тако је рођена традиција код хришћана да једни другима на васкрс че- ститају празник уз поздрав „ваистину васкр- се“ и да јаја фарбају у црвену боју светиње овог храма су бројне, а најзна- чајније су: икона богородице смоленске одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена након пожара у либанском селу риханија када је то подруч- је захватила куга, свештеници су почели да обилазе заражена насеља носећи ову икону и ширење епидемије куге се зауставило ка- сније су мештани овог села предали икону либанском митрополиту илији митрополит је уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и варвара и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово време није постојала игуманија марија али, се сан поновио, по- тражио је игуманију и нашао је у храму ма- рије магдалене у јерусалиму када је митро- полит предао икону игуманији марији икона је већ била поцрнела од старости и на њој се тада ништа није видело али, када је ико- на унета у храм марије магдалене, икона се просветлила и добила веома лепе боје, које су и данас видљиве у храму су и мошти велике војвоткиње је- лисавете и њене келејнице варваре који се чувају у засебним мермерним ковчезима за- творени стаклом иначе су мошти војвоткиње и њене келејнице били похрањени у крипти храма, но 1 маја 1982 руска православна загранична црква пребацила је ковчеге из крипте у олтар храма, омогућивши да се ве- лики број ходочасника може поклонити и по- молити над њима у храму се чувају и честице моштију свете равноапостолне марије маг- далене, затим икона преподобних стараца оптинских, честице њихових моштију и друге монашко сестринство је малобројно и углавном живи од донација хришћана који походе овај храм сестринство се бави из- радом свећа и разних сувенира које продају у сувенирници испред храма по мишљењу многих архитеката и урбаниста овај храм се сматра једним од најлепших и најуређенијих у целом јерусалиму 60 1 / 2020 (извор: ruwikipediaorg) кивот са моштима војвоткиње јелисавете (извор: ruwikipediaorg) света земља јануар / фебруар 2020 61 манастир светог пантелејмона позна- тији и као русик (руски) смештен је на јужној обали свете горе између манастира ксенофонта и луке дафне манастир је по- свећен светом пантелејмону којег обележа- вамо 27 јула положај данашњег манастира светог пан- телејмона први пут се помиње у документу из 1765 године, а нарочито у документима из прве деценије 19 века стари манастир светог пантелејмона налазио се на месту данашњег палеомонастирио или тзв старог манастира познатијег као стари русик, који је основан још у 11 веку постоји документ који помиње долазак руских (или раских – из раса) мона- ха или монаха из далмације који су дошавши на атос основали манастир ксилург пошто је њихов број у овом малом манастиру брзо ра- стао, на њихову молбу уз благослов игумана лаврентија, света епистасија (скупштина све- те горе) је дала благослов да се део братства настани у манастиру стари русик касније је ксилургов манастир претворен у скит пресве- те богородице који и данас постоји о старом русику нема забележених сведо- чанства до 13 века, византијски цар андро- ник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе, чувеног трагоса на овакав потез се византијски цар одлучио по свему судећи на основу наговора српских владара, који су након ове хрисовуље манастир стари русик (могуће расик), даровали метосима и еконо- мијама као и разним реликвијама, материјал- но га помагавши, омогућивши тиме да стари русик преживи тешко време након каталон- ских пљачки, паљења и пожара иако се овај манастир од 13 века називао руским, постоји документ на коме је потписан игуман манастира русик на грчком језику, та- ко да византолози претпостављају да је у 13 и 14 веку било и грчких монаха и да су, могу- ће је, били већина у манастиру ова ситуаци- ја је владала све до 1497 године, када се по монахологиону тачно видело да у манастиру бројчано доминирају руски и српски монаси, а нарочито након ослобођења русије од та- тарско-монголские владавине, када је велики број руских монаха дошао на свету гору у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини међутим, већ почетком 15 века са доласком турака, у манастиру остају само српски монаси и неколицина руских, шери- јатски закон одузима целокупно земљиште манастира, који губи економију и осирома- шује, а многи монаси одлазе у келије и иди- оритмију преостало братство се задужује трудећи се свом снагом да одржи манастир у животу ова ситуација је трајала све до 18 века када се манастир затвара када је учени калуђер василије барски 1725 године ушао у манастир тада је затекао само четворицу монаха, двојицу руса и двојицу бугара у то света гора у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини манастир светог пантелејмона др немања јонић 62 1 / 2020 време поново грци долазе у манастир све- тог пантелејмона, данас стари русик, али по- што је он већ био у веома лошем стању, од- лучују да манастир преселе на обалу мора у мали скит у којем је био јерисоски епископ христофор, 1667 године на том месту су започели изградњу више келија које ће већ почетком 18 века да прерасту у манастир ко- ји данас називамо светог пантелејмона или нови манастир грчки монаси су за изградњу новог манастира нашли новчана средства тако што су продали своје прекодунавске ме- тохе српским, влашким и молдавским влада- рима изградња новог манастира започета је 1765 године, а највећу новчану помоћ им је пружио молдавски владар скарлат калимах 1815 године, који је саградио католикон па- тријарх калиник v је финансирао изградњу конака 1806 године и дао му назив „права калимахова киновија“ међутим, почетком 1821 године, у току грч- ког устанка против турака, манастир је спа- љен, а нешто касније је ушао у правни спор око границâ тј земљишта са суседним мана- стиром ксенофонтом након ових недаћа, ма- настир 1840 године поново почиње да прима руске монахе који су ускоро чинили већину, тако да су после више векова, 1875 године поново изабрали руса за игумана манастира, а већ 1880 године је у потпуности био наста- њен само руским монасима крајем 19 века манастирско братство је бројало преко 1000 монаха рачунајући и монахе који су настањи- вали околне келије и скитове од 1890 године почиње интензивна изградња и проширење свето-пантелејмонског манастира данас, манастирки комплекс подсећа на мали град са много високих зграда и високих купола храмова али 1968 године манастир ће да задеси један од највећих пожара који је доживео у својој историји осим тога, од вре- мена совјетског савеза долази мањи број мо- наха из русије, монаштво стари, умире и број монаха у манастиру нагло опада католикон манастира, како је написано из- над улазних врата, почео је да се гради 1812 године, а завршен је 1821 године католикон је посвећен светом пантелејмону и својим из- гледом подсећа на остале светогорске католи- коне зидови католикона су изграђени од кле- саних правоугаоних блокова најквалитетнијег гранитног камена, а на крову се уздиже укупно 8 купола са типичним крстовима на врховима католикон је фрескописан средином 19 века, када је израђен и богато украшен иконостас у складу са сигилијом из 1875 године служба се врши на два језика грчком и/или руском, и ово правило важи и данас насупрот улазу у католикон налази се трпе- зарија, која је подигнута 1890 године и фре- скописана 1897 године трпезарија је веома великих димензија, толика да у њој може да се смести до 800 људи изнад трпезарије уздиже се звоник са мноштвом мањих звона и цен- трално постављеним великим звоном, најве- ћим звоном које је у функцији у православном свету лево од улаза у католикон је смештена фијала (извор: wwwrssputniknewsinfo) манастир светог пантелејмона (извор: wwwhilandarinfo) света гора јануар / фебруар 2020 63 у непосредној близини манастира су сме- штене бројне келије и параклиси унутар ма- настирског комплекса су смештени паракли- си: успења пресвете богородице, у позадини је параклис светог митрофана, а западно од њега је смештена библиотека у првом пара- клису служба се обавља на грчком, а у другом параклису на руском језику у северном кри- лу манастира налазе се параклиси вазнесења, светог димитрија, светих архангела, гераси- ма, константина и јелене, руских светитеља владимира и олге у јужном крилу манасти- ра било је 8 параклиса, али након пожара из 1968 године остала су само два: светог саве и светог николе изван манастирског комплекса сачувана су два параклиса са припадајућим келија- ма светог петра, александра, јоне и филипа (сви набројани светитељи су били московски митрополити), на манастирском гробљу, и преображењски параклис у садашњој госто- примници манастир поседује и 5 удаљених келија: светог јефтимија, светих бесребрени- ка, живоносног источника, светог стефана и светог георгија ове последње две келије су у кареји поред овога, манастир има и четири метоха: хромицу на почетку свете горе, који је на неразјашњен начин стекао од манастира хиландар, скит ксилург или пресвете богоро- дице у којем је сада неколико бугарских мо- наха, нову тиваиду смештену испод хромице или светог василија, такође метох стечен од манастира хиландар, и стари русик или пале- омонастирио изнад кареје ризница манастира је богата пре свега иконама, од којих се издвајају икона богоро- дице из јерусалима, светог јована претече светог пантелејмона, мозаична икона све- тог александра невског ту су и многи дру- ги службени предмети, крстови, медаљони, реликвије, углавном руске израде као и део живоносног крста господњег од службених предмета издваја се путир и штампано бога- то украшено јеванђеље дар великог војводе константина николајевича, који је посетио манастир 1845 године и том приликом га поклонио манастиру манастирска библиотека је веома богата, смештена је у издвојеној двоспратној згради у средини порте у њој се чува 1320 грчких и 600 словенских рукописа, као и неколици- на рукописа на пергаменту и сигилија по- ред старих рукописа, библиотека чува и око 20000 штампаних књига на грчком и руском језику у истој згради, 2018 године је, пово- дом 1000 година руског монаштва на светој гори, отворен музеј манастир светог пантелејмона је опште- житељни од 1803 године, налази на 19 хи- јерархијском светогорском месту, а у њему данас живи око 30 монаха (извор: wwwb92net) о старом русику нема забележених сведочанства до 13 века, када византијски цар андроник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе света гора 64 1 / 2020 мисионарски излог о поукама владике николаја велимировића на руском језику давање је израз онога што смо мср дајана лазаревић что нам делать, чтобы лучше жить? избранные поучения святителя нико- лая сербского (велимировича) / пер с серб- ского проф и а чароты – минск: изда- тельство дмитрия харченко 2019 – 128 с – (серия „духовные жемчужины“) – isbn: 978–985–545–203–5 када сам био дечак веровао сам у бога, али сада више не морам да верујем, јер знам да бог постоји свети владика николај српски поуке светог владике николаја (велими- ровића) познате су и међу црквеним достој- ницима и међу верним народом светитељ је писао топло, за народ и о народу и чини се да је имао бескрајне„нерве“ за објашњавање и поучавање укратко, био је идеалан учитељ човекова вера није ништа друго него отва- рање врата душе и допуштење богу да уђе, речи су владике николаја, које је на руски је- зик у неколико књига превео чувени слави- ста-србиста проф др иван чарота из минска (белорусија) у преводу на руски језик проф чароте до сада је изашло неколико књига: мисли о добру и злу, молитве на језеру, чуде- са божја, поуке за сваки дан у години, духовне поуке и мисионарска писма све књиге је об- јавило издаваштво дмитрија харченка 2014 године прошле године изашла је збирка шта да радимо да би боље живели, која садр- жи најлепше и најбоље поуке светог владике николаја из поменутих књига превод професора чароте на руски језик у сваком погледу је савршен, а свака поука звучи природно, звонко и преливајуће, као да ју је сам владика написао на руском јези- ку и како и сам професор често преприча- ва поуке светог владике – бог увек стоји на истој удаљености од свих нас, а ми стојимо на различитим удаљеностима од њега, при- ближавамо се или одмичемо – тако се надамо да ће књига бити блиска и драга читалачкој публици
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 298948 / ...уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и ВАРВАРА и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово ...
1. 298948 / ...уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и ВАРВАРА и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово ...
8
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега јеВАРВАРА 📌 и настрадала од руке свога родитеља
можда је тај нови поглед светој варвари,
чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овозе
...окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
... свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com