Претрага садржаја

Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... на лепом између лепог и лепоте више не стоји никаква препрека јер је лепше заиста поражено једино што између њих стоји јесте слобода лепог лепо је сада слободно да разуме свој покрет и чежњу за лепотом уко- лико не гамиже по земљи, лепо ће ту чежњу схватити као радост и вапај за лепотом, а не као страх и очај заиста, са том чежњом и вапајем човек и долази на свет угледавши први пут свет и удахнувши први пут ваздух, човек заплаче живот човека почиње плачом плач је знак да је човек рођен жив и здрав у том плачу крије се мудрост живота како буде разумео тај плач, тако ће човек разумети и живот пред људском слободом стоји пут да тај детињи плач, са којим се рађа људски живот, разуме као чежњу и вапај иконе за прволиком, лепог за лепо- том, човека за богом пут је слободан и да се тај плач схвати као плач очајника плач којим почиње живот, тако, дели мудрост од лудости плач мудрих је чежња и жеђ за богом: „боже! ти си бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безвод- ној“ (пс 63, 1) овај плач не лије сузе очаја и туге, већ сузе радоснице овим плачом заиста почиње живот зато је жив и здрав човек који се рађа са плачом зато је добро да човек плаче и да у том плачу отркије мудрост, да открије вапај и чежњу лепог за лепотом ништа га у томе више не може спречити слободан је јер је – лепота спасила свет m православни мисионар l 11 ј ужна африка је једна од најлепших земаља на свету, и то сваке године потврђују милиони туриста са свих континената који посећују ову државу, која се налази на крајњем југу афричког континента када сам са благословом патријарха српског г павла постављен за старешину храма св апостола томе у јоханесбургу, мој приступ африци је био као и код већине људи – имао сам предубеђење да одлазим у неку безводну земљу у којој живе афричке дивље звери када сам стигао у јужну африку, био сам веома пријатно изне- нађен прелепа и веома пространа земља, са редовним и обилним падавинама у току летњег периода (и око 320 сунчаних дана у години), високе планине, густе шуме, предивно цвеће, ретке биљке, зеленило, велике реке и језера, два океана, велики број афричких животиња и птица, међу којима и многе ретке врсте, чине ову земљу необично лепом и другачијом од осталих афричких држава када се томе придодају и велика руд- на богатства, налазишта дијаманата, злата, пла- тине и осталих ретких метала и драгог камења, онда и не чуди што су се за превласт у овој богом благосло- веној земљи кроз историју борили многи освајачи и колонисти (нарочито енглези и холанђани) управо имајући све ово у виду, јужна африка је, слично аустралији и сједињеним америчким држа- вама, мултиетничка и мултиконфесионална земља рекло би се да скоро да нема нације или религије која није з а с т у -пљена у о в о ј архимандрит пантелејмон (јовановић) православна мисија у свету православнамисија ујужнојафруици 12 l4/2009 земљи, кроз припаднике разних народа који насељава- ју јужну африку – од древних афричких племена која су изворни домаћини и староседеоци на овим просто- рима, преко европских народа који су ову територију кроз историју колонизовали, па до досељеника са свих континената који и данас пристижу у јужну африку у потрази за бољим животом или, како се код нас каже, „трбухом за крухом“ православни хришћани су у јужну африку почели да се досељавају пре око 150 година, а први православ- ни свештеник је у кејптаун дошао 1908 лета господњег (кејптаун је веома живописан јужноафрички град који има изузетан положај и налази се на два океана – индијском и атлантском; у овом граду је рт добре наде – најјужнија тачка афричког континента, где се сусрећу два океана) православље је доскора било раширено само међу имигрантима који су у јужну африку дола- зили из православних земаља (грчке, русије, србије и осталих) цркве су градили православни досељеници, а у њима у служили само грчки, руски и српски свеште- ници на својим матерњим језицима није било довољно мисионарских подухвата да се православље приближи локалним јужноафриканци- ма – староседеоцима, чији преци нису долазили из православних земаља али, и то се променило послед- њих двадесетак година, и сада све више расте број јужноафриканаца који примају православну веру у последњих неколико година је крштено око 200 члано- ва локалних афричких заједница, и то у насељима која се налазе у околини великих градова (јоханесбурга и преторије: ссоссангуве, тембиса, мамелоди, денил- тон, елдорадо парк) око десетак локалних јужноа- фриканаца (белаца и црнаца) рукоположено је у ђаконске и свештеничке чинове шта се то догодило и донело ову промену? поглед на мисију споља и изнутра велики део мисионарског рада у историји цркве су обављали мисионари који су људима који нису знали за господа христа и реч божију одлазили да пропове- дају свето јеванђеље овде, у јужној африци, људи који су се налазили ван једне, свете, саборне и апо- столске цркве су желели су да чују и науче нешто више о православљу све је почело 1924 л г, када је група људи у јужноафричком граду кимберлију напу- стила неку од локалних афричких цркава и зажелела да се придружи афричкој православној цркви, чије је седиште било у америци (кимберли се налази на простору који захвата део пустиње калахари, а најпознатији је по томе што је у овом месту пронађен први дијамант у јужној африци православни мисионар l 13 данас је највећа туристичка атракција кимберлија – биг холе (велика рупа), својеврсни споменик људској похлепи то је највећа и најдубља рупа на свету иско- пана људском руком на том месту је пронађен први дијамант, и од тада је на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лаким богатством све је функционисало тако што би сваки човек купио мало парче земље и отпочињао са ручним копањем са масовним ископавањем се прекинуло када се налази- ште већином исцрпело и када се на дну велике рупе појавила огромна вода, која је онемогућила даља иско- павања и учинила их неисплативим) духовни лидер ове групе људи је отишао у америку и тамо био рукоположен у чин свештеника, а касније и у чин епископа затим је отпутовао у уганду, где је било још људи који су желели да (на)уче о правосла- вљу ти верници у уганди и, касније, они из кеније открили су да ова америчка група није заиста канонски православна, па су се л г 1946 придружили алексан- дријској патријаршији јужноафричко-америчка гру- па је и даље остала независна и налазила се ван канон- ске православне цркве средином шездесетих година 20 века афричка православна црква у јужној афри- ци је подељена на више група, а свака група је имала свог духовног лидера наставили су да се називају православнима, али нису знали пуно о православљу пут ка православљу средином деведесетих година прошлог века неколи- ко предводника ових група је написало писмо алексан- дријском митрополиту јоханесбурга и преторије г павлу са жељом да се заиста упозна са православном вером желели су да их митрополит и званично прими под окриље православне александријске патријарши- је митрополит је одредио неколико својих помоћника да одлазе у та црначка предграђа и да духовне лидере афричке православне цркве проучавају православљу после две године редовних часова веронауке, превође- ња псалама, новозаветних књига, православних катихи- зиса и литургијских текстова на локалне зулу, сото и цвана-језике, митрополит павле је, за почетак, неколико предводника примио у православље и благословио да могу читати часослов и остале богослужбене књиге, тако да се и остали могу припремити за примање православне вере, а, наследник митрополита павла, митрополит серафим је отишао корак даље и неколико локалних сту- дената послао на школовање у најроби (кенија) у право- славну семинарију александријске патријаршије митрополит је одредио неколико ђакона и свеште- ника (у овај мисионарски рад су активно била укључе- на и тројица српских монаха, који су служили у храму св апостола томе у јоханесбургу) да одлазе у црначка предграђа у којима су се налазиле групе заинтересова 14 l4/2009 них јужноафриканаца и тамо, углавном по школским учионицама, држе веронауку, деле православне иконе, богослуже православни свештеници и ђакони би с времена на време заинтересоване водили на богослу- жења у православне цркве (најбројнија посета је била српској парохији у јоханесбургу на савиндан 2006 л г, када је близу стотину учитеља и ђака из црначког предграђа тембисе присуствовало богослужењу и прослави савиндана), што је у многоме помагало да се локални јужноафриканци још боље упознају са право- слављем и науче више о животу и науци господа нашег исуса христа будући рад и закључак данас се у јужној африци на десетак различитих локација проповеда православље и шири се међу локалним јужноафричким становништвом, и то на локалним говорним језицима у јоханесбургу је отпо- чела са радом духовна семинарија патријарха петра седмог; митрополија је започела изградњу првог пра- вославног манастира; неколико локалних православ- них студената је послато на студије на православне универзитете у грчку и сједињене америчке државе; траже се локације за изградњу православних храмова у локалним јужноафричким насељима; при право- славним парохијама се одржавају курсеви и часови веронауке и појања; рукополажу се нови свештеници и ђакони из редова јужноафричких староседелаца надамо се да ће православље у будућности јачати и још више се ширити по јужној африци ово није комплетна историја православне мисије у јужној африци, већ кратак и сажет преглед молимо за ваше молитве за све јужноафричке православне заједнице које су у зачетку и за све њихове духовне вође како бисмо у јужној африци у будућности има- ли што више нових православних парохија, у којима ће се богослужити и у којима ће се користити сви локални афрички језици лично мислим да би најва- жније било, ако бог да, и да се из редова локалних јужноафриканаца зачне и оформи православно монаштво (пре две године овде је замонашен први рођени јужноафриканац, сада јеромонах, отац сера- фим – у свету метју ван ниекерк) монаштво и манастири би сигурно имали најзначајнију улогу у ширењу и утврђивању православља у јужној африци као и на целом афричком континенту нека би дао господ да тако и буде амин дај, боже! m православни мисионар l 15 тријумф хриш ћанства у iv веку 16 l4/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам у четвртом веку су се догодиле великe друштвенe, економскe, политичкe и религијскe променe ста- ре институције и религијска веровања су били захва- ћени културолошким и духовним пропадањем, тако да је хришћанство полако преузимало доминатну уло- гу и, самим тим, било увучено у конфликт са хелен- ском културом пред црквене великодостојнике – међу којима су били григорије богослов, григорије ниски, василије велики и јован златоусти – поставио се двоструки задатак: прилагођавање хришћанства постојећем културном систему; пред новом религијом је био задатак да оствари своју светску мисију тако што ће претходном, грчко-римском духовном порет- ку, додати нови, хришћански смисао треба узети у обзир то да у покушају стварања новог животног духа антике хришћанство није било усамљено, што сведочи појава друге софистике, чији су типични представници марко аурелије и флави- је филострат термин друга софистика углавном се користи за индентификацију књижевно-културних усмерења у првој половини трећег века после хри- ста друга софистика се као синтагма први пут помиње код флавија филострата (трећи век после христа) у делу живот софиста, којим указује на реторичко извођење које је нашао код есхина, атин- ског ретора из четвртог века пре христа реторици је у оквиру друге софистике припадала водећа улога јер се реторика, а не философија или поезија, јавља као представница хеленског духовног наслеђа интензивно цветање софистике почиње за време хадријана и антонина, а њене сраземере су такве да цареви и образовани људи пишу грчки, па је римска књижевност бивала у позадини грчки постаје свет- ски језик, а хеленско образовање светско образова- ње самим тим, грчки постаје култни и књижевни језик хришћанства главно место у коме се појављују (сада нови) учитељи постаје, поново, атина, а потом константинопољ ова својеврсна паганска ренесанса била је неуспе- ли покушај оживљавања класичних образаца у новим историјским околностима и, као таква, оштро је супротстављена хришћанству хришћанство је на сличан отпор наишло и међу јеврејима, који нису желели да прихвате толико радикално удаљавање од њиховог схватања старозаветног предања хришћан- ство је тријумфовало над обе концепције пошто је – уместо идеолошких и демагошких матрица које су нудиле паганска друга софистика и талмудска егзеге- за старозаветног предања – дало квалитетан одговор на актуелна питања проблем се није могао решити формалним прогла- шењем хришћанства за државну религију требало је превазићи унутрашње несугласице, изнутра ојачати црквену заједницу и њене редове како би она постала способна да преузме улогу коју јој је константин наменио тријумф хриш ћанства у iv веку ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам значај епископа у четвртом веку епископ је стајао на челу клира и пастве (било одре- ђеног града који је имао само једну цркву било града са неколико парохијских цркава) догађало се, такође, да – осим градских – у његовој надлежности буду и сео- ске парохије у свим тим случајевима епископ, клир и паства су чинили једну црквено-административну јединицу у четвртом веку учени епископ постаје централна личност хришћанског црквеног живота, а та фигура је специфична свака његова реч јесте институционална „поука“, обраће- ње пастви; он, напросто, не говори у своје име главни задатак еписко- па био је ширење и очување право- славног хришћанског учења видљив израз епископске про- светитељске улоге биле су фрон- талне представе епископа у омо- форима са библијом у руци на зидовима цркава, које су – поред духовног – имале и политички аспект у тим живописним сцена- ма епископи су претежно прика- зани како подучавају, проповеда- ју, пишу, бране веру и анатемишу идолопоклонство или јерес ширењем хришћанстава, цркве- на служба је привлачила све већи број веома даровитих младића, особито активних у духовном и књижевном погледу хеленска књи- жевност позне антике била би неза- мислива без доприноса такозвана три јерарха: василија великог, гри- горија богослова и јована златоу- стог њих троjица, као најомиљени- ји црквени оци, нису смели да изо- стану са било ког црквеног зида за епископску службу образова- ње је било неопходно обавезе епископā биле су да – као учитељи пастве која им је поверена – бде над чистотом православља и да га бра- не од хеленских философа и јеретика епископи су најчешће потицали из племићког или вишег средњег друштвеног сталежа, што значи да су стекли класично, односно хеленско образовање, дакле исто као и при- падници њиховог сталежа који су радили у државној служби без обзира на то што су стално били у сукобу са хеленском културом, они су, по правилу, остајали православни мисионар l 17 18 l4/2009 брак и монаштво – две стазе једног пута марко бојовић живот у христу монаштво или брак – шта је узвишеније? монашки или брачни – који је пут спасоно- снији? ко се усуди да се определи за једно на рачун другог, не разуме ни једно ни друго и једно и друго је од бога благословено, и једно и друго може бити и ниско узвишено и, и једно и друго може водити и у пропаст и у спасење брак и монаштво су две стазе једног истог пута, који се пише са великим п и који је истовремено и истина и живот, и има име – исус христос брак и монаштво су два завета од овога света и оба захтевају велики труд и жртву да би се испунила – одвела у свет онај са онтолошке и есхатолошке тачке гледишта, брак је ближи човековој природи јер је прва жена, ева, створена од првог човека, адама, да би се њих двоје – у љубави – опет састали у једно као што је у божи- јој природи – природи бога оца – да вечно рађа сина у духу светоме, који су му по свему равни, тако је било потребно да и човек има кога, себи равног, да воли јер је за љубав недовољан само један – то је онда самољубље, које је, заправо, супротност љубави – као давању себе другоме са сотириолошке тачке гледишта (са гледишта спа- сења), што нарочито истиче свети павле, монаштво је препоручљивије у овом палом и пролазном свету, који је такав због нас палих и пролазних, човек, с јед- не стране, није у стању да оствари ни себе ни односе са другим људима, па ни љубавни, брачни мушко- женски однос у свој пуноћи – као и све у овоме свету – и то је, у најбољем случају, само сенка и наговештај онога како ће бити у вечности – међу правим, цело- витим, светим људима, ослобођеним од греха и смр- ти с друге стране, човеку је у овом свету пре свега потребно да схвати да му је живот у времену подарен да би се определио да ли жели да проведе вечност са богом или са ђаволом пут који води ка богу је узан и мало их је који њиме иду јер захтева срце човеково – целог човека а по раслабљености човековој, не по природи, човека везе са светом овим одвлаче од бри- ге за припремање за свет онај треба поновити – само по слабости њиховој, не и по природи, однос са осо- бом другог пола многе људе омета у посвећености богу, у молитви, у покајању идеално, као што су мушкарац и жена и створени да једно друго у свему подстичу и уздижу, требало би да буде и са посвеће- ношћу богу и са молитвом, али – размишља и осећа монах – шта је још у овом свету идеално! сам свети павле каже да човек треба да се – и за једну и за другу стазу – осети позваним од бога, да је и једно и друго дар од њега – он нас воли више него што ми сами себе волимо и боље нас познаје него што ми сами себе познајемо нису сви у овом свету за монаштво, а нису сви ни за брак пошто он зна која је стаза најподеснија да нас одведе до циља, мудри смо ако се њему молимо да нам отвори духов- не очи да и ми ту стазу угледамо калистос вер, православни владика из велике британије, каже: „право питање није – шта је боље, монаштво или брак, него – шта је боље за мене“ монаштво монаштво произлази из уверења и осећања да смо у овом свету и животу само странци, путници и гости и да је зато главни задатак, коме треба посвети- ти целог себе, припремити се за излазак богу на исти- ну и – ако он да – за вечно станиште, и то непреста- ним покајањем, молитвом, богослужењима, послу- шношћу и уздржањем од благодати овога света сваке врсте (одеће, исхране, спавања, имовине, односа са калистос вер, православни владика из велике британије, каже: „право питање није – шта је боље, монаштво или брак, него – шта је боље за мене православни мисионар l 19 брак и монаштво – две стазе једног пута марко бојовић живот у христу особама другог пола и, уопште, са људима) то је јед- на врста насиља над собом и својом природом, али насиља добровољног – зарад узвишенијег циља монаштво је за оне који су спремни да се из језгра овога света удаље без много дилема ипак, оно није бег од света овог, него бег у сусрет оном није ни себичлук, ни кукавичлук ни бег од породичних оба- веза јер већина монаха живи у монашким заједница- ма, а чак и они малобројни који живе у осами време проводе молећи се за друге – за цео свет монах већ у овом свету гледа на све људе као на своју браћу и сестре, као што ће сви који заврше у царству божи- јем гледати једни на друге љубав према ближњем је главни садржај и смисао и њиховог живота, само што они ту љубав изражавају на другачији начин осама и тишина монашка испуњене су божијим прису- ством и речју његовом школа и храм љубави брак је школа и храм љубави у њој се брачници најпре уче да воле бога јер без њега брак не може имати ни смисао, ни пуноћу ни циљ без бога брак је као сламка пред орканима, а ако, којим случајем, и 20 l4/2009 опстане у неком заклону, он је тек закржљала сенка онога што би могао бити са њим ева је прва згреши- ла, а адам је и сам згрешио – отишавши за њом у грех, њихов однос је престао да буде љубавни јер без бога, који је љубав, нема истинске љубави обичај из раних векова хришћанства да се женик и невеста – добијају- ћи благослов за брак – заједно са осталим члановима цркве причесте пречистим телом и крвљу распетога и васкрслога богочовека довољно говори о суштини брака и извору његове виталности и свежине једино испуњавајући се надвременим спаситељем, брачни- ци могу одолети свим изазовима времена мала црква брак треба да је мала црква у којој се брачници зајед- но моле, заједно посте, у којој се крајње искрено испо- ведају једно другом и у којој, ма шта да мисле, говоре или раде, осећају божије присуство сам христос је рекао где се двоје или троје састану у моје име и ја сам са њима и међу њима, а тамо где је он – тамо су мир, љубав, радост, лепота и живот у браку се супружници уче љубави као жртви, као давању себе другоме, као доживљавању другога као дела себе, који се воли једнако или чак више него свој део – мада је ту тешко и разлучити шта је моје, а шта твоје јер све постаје наше, постаје наговештај савршене светотројичне љубави, хармоније, јединства и пуноће као што је љубав свете тројице имала потребу да ство- ри свет да би и други у њој учествовали, тако и брачни- ци љубав (којој су се међусобно научили) не треба себично да скривају, да се самодовољно затварају у себе, већ треба да је деле са другима – пре свега у вели- кој цркви, као сабору малих цркава, али треба да воле и оне који, на жалост, још нису у њој иако има дивних бракова и без деце, којима ништа не мањка у љубави, деца су најлепши показатељ колико је огромна, божанствена сила брачне љубави – толика да човек, у сарадњи са богом, постаје творац новога живота родитељство је огромна, али не и претешка одговорност – ако родитељи прихвате бога за сарадни- ка само заједнички они та крхка и неискусна створе- ња могу – усред овог палог света – одгајати и усмерава- ти ка циљу коме су призвани, а то су вечност, савршен- ство, светост дужност је свих истинитих хришћанских родитеља да својој деци представе лепоте и изазове и брака и монаштва, да их уведу у молитвени живот и препусте да они, у свом молитвеном односу са богом и након разговора и саветовања са духовним старатељем и њима, угледају своју стазу спасења, коју онда треба да им благосиљају за њих се молећи (а, ако је то брак, и помажу им, али без мешајња у оно што је само до брач- ника) докле год су у овом свету брак је икона свете љубави, а свети павле га упоре- ђује и са односом христа и цркве, где је христос глава која даје себе, свој живот за своју невесту, тако да их више ништа од овога света – ни смрт сама – не може одвојити, него остају вечно, нераздвојно једно свети владика николај свети владика николај каже да су монаштво и брак као две стазе које воде на врх планине брачна стаза је мало шира од монашке, али, опет, узана у односу на разне друге широке путеве који не воде на врх; она је асфалтирана и њом се спорије, постепено стиже до врха монашки пут је стрм, тешко проходан – њиме се може брже стићи, али се с њега лакше стрмоглавити и монаштво много може научити на примеру брака и брак на примеру монаштва о браку су најлепше писали монаси по канонима, ко у монаштво хоће да уђе из презира према браку, не само да не сме бити замонашен, него треба да је и анатемисан (тј одвојен од цркве док се не покаје) након искрене и постојане молитве богу да му покаже за њега спасоносну стазу, вредну живота и вредну умирања, човек ће је осетити срцем када се у њему разгори огањ божанске љубави и, затим, испу- ни све његово биће, и то огањ према мушкарцу, односно жени, или према животу у монашкој зајед- ници јер тако нешто човек не може сам осетити, него му бог – знајући његово срце, његове моћи и немоћи, његове могућности и ограничења, његове потребе и потребе цркве, време и окружење у којима живи и у којима ће живети – пошаље као дар у срце човек треба да испитује своје срце, али не и да му се опире јер се тиме тврдоглаво и неповерљиво опире вољи божијој сам патријарх наш, павле, каже: „прати своје срце, и бог ће ти показати пут“ а једна изрека се везује за његове речи: мале одлуке донеси разу- мом, а велике – срцем и монаштво и брак су дали свете људе свети јоаким и ана, родитељи мајке божије, заштитници су брака, а везу између монаштва и брака на један од најлепших начина представља икона светих апостола петра и павла петар ожењен, павле монашког начина живота, а обојица светионици и стубови вере, чудотворни, рав- ни по љубави, сили и части – свети и загрљени m православни православни мисионар мисионар l 21 удружење православних хришћана је званични програм на универзитету у америци, који је покренут уз благослов епископа америке (scoba) мисија овог удружења је да подржи локална удруже- ња на универзитетима чији чланови имају прилику да искусе и посведоче православну цркву кроз живот заједнице, молитву, служења друштву, али и проучава- ња своје вере први православни клуб на универзите- ту у америци основан је пре више од 50 година три бивша члана овог клуба су л г 1997 дошла на идеју да повежу све постојеће православне универзитетске клубове у једну мрежу отац мајкл насар из антиохијске архиепископске диоцезе, отац марк леонидис из грчке православне архиепископске диоцезе и отац мајкл андерсон из православне цркве у америци (oca) разговарали су 2000 л г са представницима scoba о оснивању све- православног универзитетског програма, који је тре- бало да споји све до тада основане православне клубо- ве удружење православних хришћана тренутно има 270 православних универзитетских клубова у амери- ци и канади овога пута ћемо говорити о удружењу у главном граду тексаса удружење православних хришћана у остину је основао о џордан браун, који је свештено- служитељ у грчкој православној цркви посвећеној преображењу господњем у остину после десетогоди- шњег учешћа у удружењу у остину, службу је препу- стио о давиду луису из цркве св пророка илије у остину оца давида смо срели када смо први пут посетили цркву у којој служи касније смо га, на богојављење, срели у зилкер-парку, где се сакупило много свеште- ника, али и лаика отац давид је 1996 л г на колеџу у тексасу дипло- мирао философију док је радио као социјални радник у једном сиротишту, 1999 л г је срео колегу који је био православни хришћанин наредне године је први пут посетио православну цркву, а већ 2001 л г крштен у цркви светих апостола петра, такође у тексасу по благослову епископа василија и митрополита филипа, 2005 л г одлази на студије у њујорк, и три године касније магистрира на универзитету св владимира у чин свештенослужитеља рукоположен је 2007 л г, а са супругом шенон има две кћери и сина разговарали смо са о давидом, али и са два сту- дента, члана удружења православних хришћана, само неколико дана пред њихов одлазак на мисио- нарски пут zкако функционише ваше удружење? о давид: састајемо се неколико пута месечно на вечери у току које дискутујемо и расправљамо о раз- личитим питањима студенти се међусобно сусрећу два пута у току месеца како би заједно проучавали одређену литературу иду у цркву и друже се понаша- ју се као и остали студенти zрекли сте да заједно иду у цркву да ли то значи да посећују неку одређену цркву или је то стално нека друга црква? о давид: обично је у питању црква преображења господњег, али током великог поста на литургију пре- ђеосвећених дарова одлазе у преображењску цркву, а на бденију су у цркви посвећеној св илији zпоменули сте да проучавају одређену литерату- максим и ирена морган интервју - православље у америци удружење православ

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света  исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве  тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упућен, како би на успешан начин остварио своју улогу? – да, једино тако и никако другачије сматрам да не може неко бити православ- ни психолог, а не бити посвећени верник, то би била извесна контрадикција у појму при томе, када кажем посвећени верник, мислим на оно ш то је свети игњатије (бр- јанчанинов) рекао наводећи које су две ствари неопходне за спасење: исправна вера и моралан живот дакле, посвећени верник је на јпре неко ко се труди да ис -правно верује – коме је истина важнија од њега самог и ко се труди да свој ум прикло- ни саборном уму цркве, а не да ствара неке своје теолошке концепте, неку своју верзи- ју бога, цркве или духовног живота већ да исповеда веру у бога какав он заиста јесте а затим, посвећени верник је и не ко ко се труди да морално живи – да се каје за своје грехе, бори са својим страстима, исповеда, причешћује и узда превасходно у помоћ божију на који начин православни психолог може да допринесе да верник узраста у вери? – раније у мом одговору сам поменула како православна психологија може до- принети да верник боље разуме одређене аспекте духовног живота и божије запо- вести, да препозна на који начин одлази у неуротично схватање духовног живота и праксе и да научи како те неправилности може да избегне и исправи на пример: ка- ко да разликује хришћанску од неуротич- не жртве, затим како да разликује егоизам и гордост од здравог старања о себи и, да додам још један пример, како да особа раз- ликује западање у униније и греховну тугу (коју свети нил синајски назива „црвом у срцу“ који разједа душу) од здравог и при- родног туговања услед губитка нечега или некога вредног таквих тема нема мало како, из свог искуства, видите сарадњу свештеника (духовника) и православног психолога? у ком домену православни психолог може највише да помогне у пастирском раду свештеника? – на ово питање заиста радо одговарам, јер се одмах присетим срдачне подршке и пастирске саветодавне помоћи коју за свој рад као православног психолога већ годинама добијам од стране два изузетна свештеника наше цркве – протојереја-ста- врофора и професора богословије у пензи- ји душана колунџића и протојереја брани- слава јелића на основу овог личног, позитивног и ду- гогодишњег искуства сарадње са њима март / април 2018 25 могу да посведочим да та сарадња може бити, за верујуће људе који ми се обраћају са психолошким и животним проблемима, немерљиво корисна православни психолог захваљујући са- радњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење мени лич- но сарадња са свештеницима помаже да избегнем опасност да глумим духовника, већ да за битна питања која засигурно спа- дају у домен пастирске бриге о души могу да упутим верника да се искључиво обра- ти свештенику у разговорима са верујућим људима, када се (неминовно) дотакнемо и црквеног живота и праксе и када ми поста- ве питање из тог домена, ја тада или поде- лим своје лично искуство верника (и нагла- сим да ово говорим као верник, а не као психолог) или кажем да одређено питање не спада у мој домен и да је за т о најбоље питати свештеника такође, нагласим да су свештеници ти који врше свете тајне (испо- вести, причешћа) и да разговор самном не може бити замена за светотајински пут ис- цељења душе и тела свештеници, с друге стране, од сарадње са православним психологом могу доби- ти пре свега додатна психолошка знања о томе како душевни живот функционише (нпр како да препознају да ли особа која се стално жали да је ма ловерна и у унини- ји, заправо није ни једно ни друго, већ има потиснуту тугу за умрлом блиском осо- бом која након неког времена почне да се испољава кроз страхове, безвољност и узнемиреност) затим, с обзиром да помоћ православног психолога често затраже и особе које нису довољно, нису правилно или нису уопште уцрковљене, код којих се због њихових проблема тек буди вера у бога, православ- ни психолог тада има и одређену мисио- нарску и катихетску улогу на тај начин пра- вославни психолог помаже свештеницима представљајући за њихове парохијане је- дан, такорећи, „међустепеник“ до њих, што веома штеди време самим свештеницима пружајући им могућност да се посвете заи- ста духовним и пастирским темама дакле, да закључим, православни психо- лог, поред своје примарне улоге пружаоца психолошке подршке и помоћи особи која има проблем, има унеколико и мисионар- ску улогу(када му се обрате људи који имају неки психолошки проблем, али нису уоп- ште до сада били верујући нити црквени), и унеколико катихетску улогу (када му се обрате особе које нису довољно или нису на правилан начин уцрковљене) ове друге две улоге су споредне (православни психо- лог нема, као вероучитељ, примарно кати- хетску улогу), али се уобичајено јављају то- ком психолошких разговора често се сетим речи архимандрита рафа- ила карелина, који је на тему психологије и психолога рекао: „сасвим су малобројни они психолози који имају смелости да кажу да једина сила која истински исцељује чо- векову душу јесте хришћански морал, а још је мање оних који ће рећи да пут из њихо- вог кабинета треба да води у храм“ управо у овим ре чима садржан је с у- штински задатак и смисао рада православ- ног психолога  тема броја православни психолог захваљујући сарадњи са свештеником добија сигурност да неће прећи танку линију где се домен православног психолога завршава и где почиње духовно руковођење 26 2 / 2018 православни психолог користи методе ко- је су широко распрострањене и у другим правцима психологије и психотерапије (не само у православним, прим прев) један од основних метода је метод самопосматрања, интроспекције самопознање свети оци представљају као науку над наукама далеко да сви људи посе- дују урођену способност самопосматрања особа може бити социјално адаптирана, имати породицу и материјално благостање, а притом бити далеко од схватања мотива својих по- ступака, освешћивања својих осећања, јасног и доследног изражавања мисли један од за- датака психотерапије представља и буђење интересовања за овај процес познање свог ’унутрашњег човека’, како то називају свети оци, приводи ка схватању да је у пи тању ме- сто основног улагања наших снага све остало постоји већ као пројекција наших унутрашњих стања интерперсонални и социјални кон- фликти у својој основи имају унутрашње не- разрешене конфликте личности које учествују у овим односима да бисмо се исцелили, приближили својој це- ловитости, потребно је да у себи превладамо неуротичну расцепљеност није случајно да се сам појам греха може тумачити као промашај циља пут истинског исцељења представља за- датак целокупног живота православни психолог прилази проблему човека полазећи од чињенице да је целовитост човека била нарушена греховним падом при- знајући и са уважавањем се односећи према свим достигнућима психологије и психотера- пије, како западне, тако и домаће (руске, прим прев), православни психолог полази од претпо- ставки које своје порекло имају у хришћанској антропологији: – човек је биће које се састоји из три дела: ду- ха, душе и тела (исправна је такође и представа о човеку као бићу које се састоји из душе и тела – у том случају дух представља најузвишенији део душе) – човек је би ће које је с творено од стране бога – човек је пало биће (греховни пад је довео до нарушавања целовитости човекове структуре) – човек је биће које је створено по образу бо- жијем, али је призвано на уподобљење богу тема броја дубока промена вредности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа темељ у раду православног психолога представља дово- ђење човека до врата цркве – која је лечилиште духа на шта се у свом раду ослања православни психолог превео са руског језика: станоје станковић академик владета јеротић, истакнути православни психијатар, психотерапеут, књижевник (извор: архива православља) март / април 2018 27 симболика крста у симболици крста нам се откривају потпуно другачији хоризонти да бих тачније изрази- ла своју мисао, треба да говорим не толико о хоризонтима, који ипак припадају одређеној равни, већ да прибегнем обимнијем опису чо- век је духовно биће, што значи да се он издиже над овом равни то је као мост, као карика која повезује доње и горње таква представа о чо- веку одражава се у симболици хришћанског крста земаљска раван постојања се пресеца са вертикалом духовног уздизања при чему је та вертикала – сам христос психотерапеути који раде у различитим правцима, избегавају еклектично мешање и то је потпуно исправно заиста, као што архитектурна еклектика гово- ри о лошем укусу, тако и рад психотерапеута који ради у помешаним стиловима, изазива, у најмањој мери, недоумицу код стручних лица међутим, потпуно је др уга ствар ако по- сматрамо православног психолога ослања- јући се на вертикалну осу хришћанства, пси- холог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет он има могућност да види суштину про- блема на други начин и следствено томе, да предложи и другачије решење за њега у тој тачки пресецања равни нашег привременог и историјског постојања и духовне верти- кале се и врши исцељење људске личности ’лоша бесконачност’ (термин е н трубецког) земаљског постојања се сужава до тачке ода- кле се, полазећи из јединствено истинског смисла нашег земаљског постојања, дешава и преосмишљавање вредности и налазе пра- ва решења за конкретну животну ситуацију управо у тој тачки је и могуће стећи целови- тост мисли, осећања, речи, поступка у тој тачки истине је могуће стећи истинску сло- боду од пута ’неурозе’ дубока промена вред- ности, промена ума (метаноја) није могућа без покајања, без исповести и причешћа и темељ у раду православног психолога пред- ставља довођење човека до врата цркве – која је лечилиште духа  тема броја ослањајући се на вертикалну осу хришћанства, психолог који стоји на позицијама православља, има могућност да користи методе и технике, пропуштајући их кроз хришћански поглед на свет клинички психолог др влајко пановић, фотографија са 20 духовне трибине у младеновцу, септембар 2017 г (извор: црква-младеновацсрб) проф др јанис корнаракис [ιωάννης κορναράκης, 1926–2013], грчки православни психолог, теолог и педагог, аутор већег броја књига (извор: diakonimagr) 28 2 / 2018 у времену када депресија у србији, али и свету, прогресивно расте, и када се психијатријски лекови све више троше, људима је потребна снажна помоћ вере и цркве, али и православних психолога, са којима би, православни верници, же- лели да се посаветују оно што ми, право- славни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они к оји нису верници, осећајући да би т у могли да је д обију, али истовремено не желећи да мењају, колико год то контрадикторно звучало, своје ста- вове нама се обраћају и они који верују у „енергије“, „безличне силе“, традицију не- када нам се обраћају и људи који ни у шта не верују, али просто имају потребу да их неко саслуша у том смислу, православна психологија као психолошка дисциплина ослоњена на хришћанску православну ве- ру, може благотворно деловати на духовно сабирање, лечење и изграђивање поједин- ца и друштва православни психолог, по природи сво- је струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу  аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- шља, користи свој ум (у заповести то је и свим умом својим, што се односи на разум- ну, словесну способност душе да расуђу- је) поред откривања тајни душевних сила, свети оци тумаче од чега и како своју душу заштитити и не изгубити вечни живот све добро за човека налази се у христу јер до- тема броја психологија, психоанализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходишта која се поново претварају у нова питања и несазнајности светоотачки опит и психологија хаџи драган б поповић 30 2 / 2018 бро не постоји као самостална суштина са- ма по себи, већ постоји само као личносно, ипостасно добро, док је зло безлично и во- ди ка смрти јер се у злу постојање заснива на пропадљивости и одсуству заједнице са богом живот, у хришћанском смислу речи, не означава апсолутно бесконачно биолошко постојање, нити некакво стање загробног живота душа, већ живот за хри- шћанина подразумева лично постојање у заједници са богом, у богу, а то нам без цркве ниједна научна дисциплина не може обезбедити два су зла која данас човека одводе у пропаст: нечастива учења (па макар она била и поткрепљена науком) и порочан живот да бисмо се одбранили од нечасти- вих учења треба да јако и делатно љубимо бога да не би смо били ухваћени у замку порочног живота, треба да истински љу- бимо ближњег не случајно, господ истиче ове две заповести као главне јер се бого- љубље познаје по мери човекољубља, а човекољубље по мери братољубља човек који воли бога он већ живи у цар- ству небеском, а својим делима од света прави дом божији у чувеној причи о пра- ведницима и неправедницима у јеван- ђељу, свети оци виде шест врста љубави према ближњем које су праведници испу- нили, а неправедници нису, кроз биоло- шки и социолошки аспект човека као бића заједнице прве две, односе се на задово- љење телесних потреба човека – глад и жеђ, нахранисте ме, напојисте ме, а оста- ле четири странац бејах примисте ме, наг бејах оденусте ме, болестан бејах обиђо- сте ме, и за творен бих посетисте ме, од- носе се на социолошки аспект човека као друштвеног бића оно што је учињено бли- жњем господ сматра да је њему учињено бог вечни огањ није припремио за љ уде већ за ђавола, али људи се добровољно кроз грех увлаче сами у адске муке, јер је ад место самоизгнанства ипак, ти људи неће бити кажњени због мноштва грехова, мада ће и з бог њих мо рати дати одговор на страшном христовом суду, већ зато што нису чинили добро, а могли су држати божанске заповести је заповест делатне врлинске вере коју сви треба да имамо, ма к ојим се послом или научном дисциплином бавили у свом животу пси- холози и други друштвени и научни рад- ници би боље резултате у свом раду имали када би били заоденути благодаћу божи- јом због тога данас психологија, психоа- нализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходи- шта која се поново претварају у нова пита- ња и несазнајности и тако у бескрај научна сазнања се сваким даном усавр- шавају и надограђују упућујући научнике на истину која је једина корисна у животу онај који стварно надограђује за вечност јесте господ христос чије речи чине свето писмо беспрекорним извориштем истине и учитељем живота стога се бит разуме- вања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили  тема броја бит разумевања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније се може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили март / април 2018 31 када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је т елефон звала ме је мо ја пацијенткиња, коју ћемо у овом контексту зва- ти људмила: „могу ли да дођем на консулта- ције заједно са адвокатом?“ ја сам био крајње зачуђен (они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас вели- ка реткост чак и на с уду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за такво нешто ја још нисам чуо) шта, нешто се догодило? – да, ја сам коначно одлучила да се разве- дем од мужа, јер се данас разјаснило, да ме је он фактички покрао ви сте љути и врло очајни због тога што сте му толико веровали – ја сам жртвовала све за њега, а он ми је уз- вратио издајством то је врло болно, осим то- га, кроз два дана, на велики четвртак, код нас ће бити исповест за читав живот (људмила је ове године похађала катихезацију) не опро- стивши, ја немам права да идем на исповест, а не могу да опростим то је за сада немогуће, јер је ра на одвише дубока? – да, ово је вр ло болно ја много праштам, али ово не могу знате ли, људмила, да ви можете, исто оно што сте рекли мени, рећи и богу? – како то? па, ево ви ће те се припремати за ис по- вест, и разматрати ваше односе са мужем и могуће да ћете ви наћи нешто, што ће вам бити могуће да му опростите, и тада ви мо- жете рећи: „господе, ево ја м у ово праштам, али издајство не могу ја бих хтела, али не могу сувише је болно“ принесите на испо- вест све, што буде у вашој души – и љутину, и увређеност, и бол, и усамљеност и када бу- дете говорили, памтите, да је он – тај, коме говорите и од кога очекујете исцељење – у тај исти четвртак он је страдао од издајства, бола и усамљености и молио је ученике да буду са њим, будни, а они су заспали можда ће се код вас устројити ово боље, зато што је код вас исти бол, иста рана ви знате, како калеме гранчицу на дрво? засецају дрво и причвршћују на том месту од- резану гранчицу – „раницу“ на „раницу“, да би се омогућило срастање тешко је замислити шта осећа гранчица, али преко тог места, где су се сјединила два засека почињу да теку жи- вотворни сокови, заједнички за дрво и за но- ву грану а бе з засецања они се не би мо гли сјединити онда је настало ћутање људмила није више говорила о адвокату ово је случај, када су се психотерапија и ис- повест нашли у интеракцији психотерапија је помогла да се уклоне унутрашње баријере на путу ка исповести, а исповест – хтело би се ве- ровати – помаже јој да учини корак у решава- њу оног животног проблема, коме је била по- свећена психотерапија – ако не спасти брак, а оно у крајњој мери, обновити достојанствене људске односе после развода при разматрању теме узајамних односа ис- повести и психотерапије врло често се говори тема броја тенденција психологизма може привести исповести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице исповест без покајања претвара свету тајну у душевно пријатну беседу о себи, а покајање без исповести – прети затварањем у осећање кривице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем исповест и психотерапија превод са руског: небојша ћосовић 32 2 / 2018 о њиховој конкуренцији у контексту савреме- не културе, где је психотерапија тобоже зау- зела место исповести у овоме је вероватно део истине, но ја бих данас хтео да поставим питање у сасвим другој равни: шта нам може пружити искуство савремене психотерапије у пракси исповести и покајања? најопасније за залуталог човека није од- суство пута, него лажне стазе, врло сличне истинским отац александар шмеман је на -звао две такве лажне покајне стазе опасношћу „јуридизма“ и опасношћу „психологизма“ човек скреће на страну „јуридизма“, када разматра покајање првенствено дисципли- нарно и сматра поводом за њега нарушавање норми, закона обратно, он се уклања на стра- ну „психологизма“, када као повод за исповест сматра доживљени душевни неуспех, немир, непријатност јуридизам је склон да своди грех на злочин и види казну као средство за разрешење од греха, а као коначни циљ – обнову правично- сти психологизам хоће да редукује грех на кривицу, средство разрешења греха види у оправдању, а коначни циљ – у умирењу како се ови ставови пројављују у нама за време исповести? у првом случају покајање прелази у разумско тражење одступања свог понашања од готовог кодекса по форми ово подсећа на извештај сама света тајна почиње да се представља по обрасцу судског проце- са, где се покајник, с почетка при припреми за исповест понаша као детектив, који је дужан да за одређено време открије довољну коли- чину преступа, а даље, већ током исповести, он иступа као окривљени и истовремено као тужилац (а понекад и као сведок одбране, који тражи олакшавајуће околности), а свештеник се при овоме подстиче на улогу судије, а и на улогу адвоката („ево ја с ебе не штедим, баћу- шка то мора имати у виду“) но, због чега је заправо, такав начин покаја- ња лош? тиме, што он клизи по површини, не дотичући дубине срца, не тражи корене греха, и због тога што из њега не произилази непо- средно метаноја – промена ума, и тако се сва- ки пут један исти душевни коров наметљиво разраста на истом месту ова „јуридичка“, формалистичка тенденција посебно прети да захвати нашу исповест, ка- да у души нема живог покајног осећања – те је она укочена, окамењена („покајања нема у мени“, „немам покајања, немам умиљења, немам суза утехе“ – молитва после покај- ног канона) а шта ми можемо супротставити овој тенденцији, да бисмо продубили нашу исповест? управо овде може нам нешто сугерисати психотерапија међу методама психотерапије постоји метод, који ја називам „психотерапиј- ском мајеутиком“ сама реч „мајеутика“, под- сећам, означава помоћ при рађању сократ је поредио своје философске беседе са бабич- ком вештином, јер он ни је тежио да у њи ма саопшти готову истину, већ је помагао сабе- седнику да поднесе и породи истину у психо- терапији је смисао мајеутичког метода у томе, да помогне човеку да укључи рефлексију и да новим, свежим погледом обухвати своју уну- трашњу оријентацију ево примера, из кога ће постати јасно, како функционише мајеутика у психотерапијском разговору мој пацијент, филип, од младићких година озбиљно се занимао источњачким учењима, међу њима и јогом, те је у т ом циљу боравио лети у ашраму негде у сибиру, речју, живео је врло напрегнутим духовним животом и све време се занимао самоусавршавањем но, временом он се заљубио, и његова душа је почела да се распиње између две страсти – ка јоги и вољеној девојци када је почела надвла- давати јога, и он је уображавао, да улази у аш- рам и у потпуности се посвећује путу самоу- савршавања, пред његовим очима се јављала слика куће, породичног гнезда, љубави и он је помишљао: „зар ћу ја заувек остати сам?“ и привлачност ашрама се гасила а када би он започео да замишља породични живот – децу, бриге, свакодневицу, онда се плашио, да тамо неће бити места за дуге вежбе, медитацију и читање мудрих трактата„и како ћу се ја онда развијати?“ – опхрвавале су га сумње једном, када сам схватио да се он већ по к о зна који пут врти у истом кругу, задао сам му мајеутич- ко питање: „филипе, да ли је тачно, да ли си ти убеђен, да у сваком тренутку твога живота у тема броја март / април 2018 33 тема броја свим околностима треба да се развијаш?“ ја нисам очекивао да ће ово има ти толики ефекат филип је мало устукнуо и скаменио се у запрепашћењу на неких пола минута у тера- пеутском времену то је врло дуго тек касније, размишљајући о томе што се догодило, ја сам схватио узрок ове запрепашћености идеја „саморазвитка“ постала је за њега толико са- моочигледна, да је он престао да је примећује и природно није могао видети, да је она по -стала за њега кумир (идол) који је управљао његовим животом и управо када је у мајеу- тичком, мало преувеличаном огледалу угле- дао себе, као слугу тога идола саморазвијања, он је био поражен ово је омогућило филипу да продуби свест о себи као слободној личности, која хоће и може да с е развија, али уопште није обавезна да читавим својим животом опслужује идеју развитка шта се може применити из оваквог психотерапиј- ског опита при припреми за исповест, како би помо- гло нашој души да од фор- малног навођења грехова уђе у дубину, ка корену греха? „сагреших лагањем, осу- ђивањем, раздражљиво- шћу“, – опе т и опе т пона- вља човек на исповести како зауставити свест која клизи по површини и дати јој могућност да уђе унутра? замислимо следећи унутрашњи сократов- ски дијалог са самим собом – ти си био раздражен? но, размисли који је био разлог твога раздраженог данашњег раз- говора са својим потчињеним? – то, што је он лењ и није извршио наређење – но, шта је посебно тебе у томе увредило? – вероватно то, што је то моја заповест, а он је оглушивши се о њу показао непоштовање према мени – да ли си у беђен, да на не поштовање мо- раш реаговати љутином? – не, свакако, не морам – но, ако ти сам ниси одлучио да се наљу- тиш, онда шта је то у теби, што те је присили- ло да покажеш раздраженост као реакцију на непоштовање? – па, очигледно, очекивање да ће ме сви по- штовати, а посебно потчињени – то јест у души је убеђење, да ти безусловно заслужујеш поштовање и сви су обавезни да га изражавају? – логички тако следи, али ја се не слажем са таквим убеђењем, оно ми је непријатно – а због чега? – па, то нисам ја, већ неки дебели, надувени од важности одвратни властољубац! овде већ унутрашњи сократ може устук- нути, а ми погледајмо на резултате овог ди- јалога ја с ам мислио, да т реба да с е кајем због тога што сам пројавио љутину, а пока- зало се да се ради у ствари о властољубљу и частољубљу ја сам започео од формалног осуђивања раздражљивости, али сам је у суштини сматрао нормалном реакцијом на своје нерадне потчињене (и у овом покаја- њу се чак видело нешто племенито: иако сам се ја и оправдано разљутио на њих, ја се тим не мање кајем због тога) а показало се да нема никакве оправданости и природности, јер нисам био узнемирен у интересу посла, сарадња духовника и психолога: старац тадеј витовнички и владета јеротић 34 2 / 2018 и због бриге о неком, већ само зато што ми је била повређена сујета ја сам започео од хладне рачунице, а сада је стид прелио моју душу; мени се чинило да сам смирено сагао главу, а показало се, да ја с тојим на испове- сти пред господом, украшавајући се нека- квим папуанским перјем и надувавајући се од свести о сопственом значају како је ово срамно ово нисам ја, ја ово нећу, помози ми господе да све ово стргнем са себе још пре неколико тренутака мислио сам о себи као о високој прелепој палми, која је грациозно спустила своје гране, а показало се, да сам ја у ствари бледи изданак кромпира, који ле- жи у подруму и чија је сва нада у томе, да ће се дотаћи прозорчета, из кога продире зрак светлости руска пословица каже: „риба тражи, где је дубље, а човек – где је боље“ но, ја ми слим да је у ствари све обратно: управо риба тражи где је боље, а човек – где је дубље и када нам пође за руком да уз помоћ мајеутике, о којој смо управо говорили, или некако другачије учинимо напор и од површног „јуридичког“ именовања греха учинимо корак дубље у на- шу сопствену душу, онда се одвијају следеће „промене ума“: као прво, исповест од безличне постаје лич- на, моја; као друго, испод површине сагрешења от- крива се корен страсти; треће, млаки однос према греху смењу- је се оним, ш то се може назвати пекућом хладноћом; и коначно, главно – код нас се јавља шанса да иза к оре греха, иза с лојева блата сусрет- немо некакав чудновато познати лик – не, то уопште није „тројица“ рубљова, него картон- ска иконица домаће израде, која има само јед- ну предност – то смо ми сами а ово је г лавно нама је потребно да се од површности формалне исповести удубљујемо и удубљујемо ка коренима греха не ради то- га, да би доживели задовољство геолога, ко- ји открива нове и нове слојеве наше страсне природе, и не ради тога да би доживели задо- вољство детектива, који открива разгранату мафијашку мрежу, већ да би кроз г рех дошли до самог себе ако се сложимо са тим, да с е покајање крунише радошћу сусрета, онда нај- главније у њему никако није скрушеност или очишћење или исправљање, јер то су само средства, већ то да се пробуди наша личност у супротном, ко ће се сусрести са господом? када господ дође, није добро ако нас он за- текне у не до краја почишћеном и сређеном дому, но и т о је мно го боље, него да д ође у чист, али потпуно празан дом погледајмо сада на другу лажну стазу на пу- ту покајања, коју смо назвали „психолошком“ како се може психологизам јавити у испове- сти? жена се одмах после исповести незадо- вољно жали: „па, ево исповедила сам се – и ништа, уопште нема олакшања“ свакако, осе- ћање олакшања, ослобођења од тежине, од терета (притиска) греха може бити чудесном душевном последицом покајања но, у духов- ном животу се не могу мешати последице са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом  ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – д

-ВАПАЈЕМ-