-ВАЊИМА-

Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари  из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6)  древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“  вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала  светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу  светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење  извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео певницу на српском језику за све време његовог поро- путопис храм свете великомученице марине, неи пори септембар / октобар 2017 47 дичног одмора његов глас, умилно појање и посебан напев (барачки) су привукли пажњу и срба и грка који су се обрели на служби по- родица радованчев је имала још једну важну улогу: били су нам гости за породичну при- славу, празник светог јована шангајског, коју смо ове године славили у порти платамонске цркве светог цара константина и царице је- лене а када се брат мирослав спремао да се врати у србију са одмора, појавио се однекуд још један богословац са својом породицом био је то никола пирц (епархија нишка), ђак треће године београдске богословије „свети сава“, који је наредних неколико вечери био за певницом последњих дана наше службе су дошли милош и јелена костић, наши по- знаници из заједнице светосавске цркве на врачару, те су и они дали свој допринос складном функционисању певнице што се присуства срба на служби тиче, то би, реално говорећи, могло бити доста бо- ље, с обзиром на број наших туриста у овом крају чини нам се да највећи број наших сународника некако успутно долази у храм (управо туристички), што је, руку на срце, чест случај и у србији са друге стране, они који су долазили на службу, били су редовни готово на свакој и остајали су до краја посебно нас је обрадовао велики број срба на светој ли- тургији за видовдан, што и приличи величи- ни тог празника са нашим људима смо имали обичај да поразговарамо на платоу испред храма ту их је увек било, како због службе, тако и због положаја храма долазили су са разних страна: бања лука, нови сад, београд, ваљево, ниш, панчево, обреновац и имали су разноврсна питања, понекад и ван темат- ског круга који се тиче свештеничке службе у ужем смислу од других православних народа на служби су повремено били присутни румуни најјачи утисак на нас су, међутим, оставили пољаци римокатолици, који су такође долазили у наш православни храм они су често остајали то- ком целе службе и показивали велико стра- хопоштовање неретко су били на коленима и после завршене вечерње службе са њима смо имали занимљивих тема за разговор, ма- кар кратак, за шта је обично послужио лик јана собјеског (чувеног пољског краља који је зауставио продор ислама у европу) и анто- нија језорањског (пољског грофа који је био један од првих учитеља у жаркову, делу бео- града у коме служим као парохијски свеште- ник) било им је драго да православни све- штеник и њима обрати пажњу на тај начин, а неретко су нам прилазили и на улици да пита- ју када има служба и томе слично колико би тек пољака било у овом храму током лета да су којим случајем православни, о томе може- мо само да нагађамо а када смо већ код теме мисије међу непра- вославнима, првих дана службе у неи порију посетио нас је млади и ревносни презвитер владислав голић, парох у месту лакавана (епархија источно-америчка) отац влади- слав је са супругом саром и сином натаном био на одмору у грчкој и једно цело поподне поделио је са нама искуство мисионарског рада у северној америци, која је мисионар- ско поље од огромног значаја уверени смо да ће наша црква у сад, са таквим свеште- ничким подмлатком, бити на нивоу задатка који је чека у 21 веку путопис храм светог цара константина и царице јелене, платамон 48 5/ 2017 већ је наведено да је митрополија китру- са обезбедила не само смештај, већ и храну за свештенике и њихове породице док су на служби у олимпској регији у неи порију – платамону, то је везано за објекат под на- зивом k a а i у питању је преуређен војни камп затвореног типа у коме туристички бо- раве искључиво војна лица из грчке са својим породицама у оквиру тог комплекса постоји и капела посвећена светом великомучени- ку прокопију, у којој сам имао част да саслу- жујем на храмовној слави на вечерњој слу- жби је началствовао митрополит георгије, а на светој литургији, јеромонах занимљивог имена (теологос) који је задужен за војску особито упечатљив доживљај је била литија, увече на сам празник светог прокопија, у ко- јој је учешће узео и војни оркестар у грчкој, подсетимо, црква и држава нису раздвојене на вештачки начин, већ дејствују симфониј- ски символ таквог деловања су управо ова- ква молитвена сабрања када човек на вечер- њој служби види сва та војна лица високих чинова, од којих највиши званичници имају активну улогу на богослужењу (читају неко- лико молитава из молебана светитељу), онда схвати колико су срби заправо одрођени од природне везе цркве и државе каква је по- стојала вековима пре револуционарног пре- врата изведеног после другог светског рата у овом војном комплексу смо, после литургиј- ске службе, упознали и појца илију из лари- се, који нам се одмах после службе обратио са неколико реченица на српском језику од њега смо сазнали да је, током рата у босни, примио у свој дом српску деветогодишњу девојчицу којој је отац погинуо на ратишту, и да га је она учила српски језик кроз игру већ неколико година уназад постоји веома плодна мисионарска сарадња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катеринија г георгије путопис порта храма светог цара константина и царице јелене са празничног вечерња у капели светог великомученика прокопија, војни камп k a a i платамон септембар / октобар 2017 49 велики број грка ове области је, попут појца илије, током ратова деведесетих прискакао у помоћ нашем народу на сличан начин нека им господ узврати за милост коју су указали српским ратним сирочићима! и на крају, где је служба божија, ту су и искушења – она се не могу заобићи макар човек био у најмирнијем делу света тако су нас једне прилике, у четири сата ујутро, про- будили младићи који су дошли на моторима, прескочили закључану ограду око храма у чијем подножју смо били смештени и ушли у порту када сам изашао да проверим да ни- су у порту можда упали неки провалници, угледао сам занимљив призор: на платоу иза храма са кога се пружа видик ка мору била је група од петнаестак младића који су се гласно смејали и разговарали на неке своје теме с обзиром да су држали флаше и лименке у рукама, било ми је јасно да су се враћали са неког весеља и да нису имали лоше намере, али да су се мало више занели и прешли границу пристојности (вероватно нису ни били свесни да некога има у просто- ријама испод храма) некако сам се уздржао од придике због начина на који су ушли у затворену порту и обратио им се смиреним тоном, упитавши да ли је све у реду? они су се у тренутку збунили, да би потом један од њих испредњачио, извинио се и упитао да ли могу да остану на црквеном платоу? до- били су дозволу, под условом да буду мало тиши после неколико дана, када сам промислио о поменутом догађају, схватио сам да су ти адолесценти заправо осетили простор у ко- ме ће наћи мир и да је њихов чудан поступак у неку руку био специфичан вид боготрага- лаштва ко зна, можда ће у годинама које су пред нама неко од њих постати појац, свеште- ник, монах и служити управо при том храму касније ми је било жао што нисам макар мало сео са њима и поразговарао тог јутра, иако је ниво грчког језика којим се служим оскудан у изразу – из неког разлога сам убеђен да би- смо се у свему разумели, с обзиром да мла- ди људи траже отвореност, а не виспреност у изражавању у србију смо се вратили пуни утисака, а пре свега ободрени осећајем да у митропо- лији китруса, платамона и катаринија имамо искрену браћу и да се у њој можемо осећати као код своје куће гостопримство високо- преосвећеног митрополита георгија је нешто посебно и вреди да буде поменуто на страни- цама овог часописа песма која следи мало је уздарје том гостопримству и њу посвећујем нашем братском грчком народу: српским кумовима, похвална песма с чим` се грчки народ подичити има? да л` најпре културом ил` плавим морима? или нечим трећим, другачијим, већим? јесу ли јунаци њима главна дика? ил` су то песници? можда реторика? дал` су им философи историје слика? све то грке краси, и то обилато, народ су посебан, но не само зато има нешто веће, вредније но злато то нешто су свети њиховога рода, нема их толико у других народа то је главна дика јелинскога лика нема светог чина који не дадоше, цркву украсише, христа прославише, многе незнабошце они обратише међу њима србе учинише браћом, не по крви својој, но по вери правој кумове имамо да се поуздамо! кумовима нашим певам песму ову, светима јеладе, што их господ даде да су главна дика јелинскога лика! а међ` њима прво светој браћи славној, кирилу премудром, методију храбром, што србе обдарише најважнијим даром путопис 50 5/ 2017 отац филип гатари је изузетан мисионар пра- вославља у африци, у северном подручју кеније, у округу нијери клирик је александриј- ске патријаршије и директор је православне школе „свети антоније велики“ важи за смире- ног човека чија реч има тежину 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? христос је послао своје апостоле да обављају највећи мисионарски рад – да проповедају, уче и преобрате људе да следе христа као свеште- ник, сматрам да је потребно имати мисионарско срце које може да се суочи са изазовима са ко- јима се христови следбеници сусрећу тежња да извршим доживотни утицај на животе што више младих мотивисала ме је да размишљам о фонтани образовања где ће многи освежити своје умове и борити се против незнања обра- зовање је стуб око којег се све остале људске активности окрећу образована особа је и оспо- собљена да се суочи с будућим изазовима и да нађе решење наша православна мисионарска школа „свети антоније“ почива на геслу образо- вање – основ мог живота основно образовање је неопходно за оне који ће желети да се даље образују на различитим пољима на пример, свештенство мора бити образовано 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? а) божанска и људска пуноћа – бог је тај који надахњује, а човек извршава; б) евхаристијска – да кроз све људске актив- ности открива евхаристијску природу; в) друштвено-економска – бављење друштве- но-економским аспектима људског живота; на- стојање да се подигне друштвено-економски статус људских заједница; г) психолошка – бављење психолошким про- блемима који раслабљују људско друштво 3 о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? а) јеванђеље – испуњавамо ли христово је- ванђеље или не?; б) ставови – колико добро мењамо сопствене ставове и ставове оних којима се обраћамо?; в) културно наслеђе – колико ценимо и по- штујемо културно наслеђе оних којима се обраћамо?; г) поштовање – колико поштујемо основне вредности оних којима се обраћамо?; д) језик – поштујемо ли локалне језике или их наменски замењујемо страним језицима који разводњавају идентитет народа и понекад ис- кривљују јеванђељске идеје? 4 по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? сваки пут кад је позитивна промена уоче- на, настројење сваког појединца да се разви- ја, лична и колективна мотивација, то је одраз успеха ако се догађа супротно, то онда значи неуспех ако су циљеви и задаци постигнути у одре- ђеном временском оквиру, то је успех ако нису испуњени, то значи неуспех ако смо сведоци духовног и материјалног напретка, то је успех супротно томе је неуспех кад циљна група при- грли процес, активности или идеје, и доживља- ва их као своје, то је успех кад год се дешава су- протно, то је неуспех ако је приметно побољшање живота људи у области мисионарског рада, значи да је успе- шно ако се то не дешава, значи да је неуспешно десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: свештеник филип гатари, кенија десет питања за православног мисионара септембар / октобар 2017 51 десет питања за православног миси онара 5 који мисионарски пројекат православне цркве бисте данас посебно издвојили? а) издаваштво и превођење – превођење раз- личитих религијских и црквених књига и слу- жебника, као и издавање црквеног рада разли- читих православних аутора на локалне језике; б) градња теолошких факултета, мисионар- ских школа, мисионарских болница, стационара и клиника; в) обезбеђивање стипендија за студирање у иностранству; г) посете мисионара као појединаца и као гру- па различитим земљама 6 где, по вашем мишљењу, има простора за унапређење мисије у 21 веку? охрабривање све више појединаца да се укључе у мисионарске активности охрабри- вање више сестринских цркава да се укључе у мисионарски рад који ће бити усмерен и ка уну- тра и ка споља издвајање више средстава за мисионарску делатност заједничко планирање и сарадња, како би се избегло дуплирање миси- онарских пројеката 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? појединачне цркве треба да креирају локал- ни механизам унутрашњег мисионарског рада на унутрашњи мисионарски рад треба приме- нити свеобухватни, скројен по мери, и пријем- чив метод препознати конкретне потребе у датој области мисионарске делатности препо- знати појединце заинтересоване за мисионар- ски рад што се тиче спољашње мисије, треба извести студију случаја за сваку област мисио- нарске делатности успоставити консултације између спољашних мисионара и радника на унутрашњим мисијама како би препознали при- оритетне области активности омогућити спољ- на средства за завршетак започетих пројеката спољашње мисије процена пројеката који су споља финансирани укључивање очекиваних резултата за побољшање живота људи у датој мисионарској области 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту у почетним фазама оснивања ове образов- не установе сусрео сам се са следећим: недо- статком подршке пројекту од стране локалне заједнице, преовлађивањем личних интере- са вођа локалних заједница, са мешањем ло- калних политичара, недостатком средстава за финансирање свих области активности, са недостатком сталног наставничког особља због ниских зарада и високе стопе транзиције наставника ипак, успех је забележен у броју ученика који су завршили средње образова- ње, смањењу стопе напуштања школовања, континуитету подучавања и учења упркос многим изазовима, стицању руководствених и менаџерских способности, обезбеђивању за- штите и очувању нашег школског и црквеног земљишта, загарантованом пружању образо- вања ученицима који су иначе угрожени 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? мој лични избор били би свети кирило и методије – учили су словене хришћанству и хришћанским начелима, изумели су словенско писмо, многе су преобратили у православље, жртвовали су свој живот за христово јеванђеље 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? из искуства у кенији издвојио бих блаженопо- чившег архиепископа макарија iii, председника кипра, и архиепископа тиранског анастасија архиепископ макарије основао је богословску школу у најробију како би образовао младе кенијце за свештенички позив обезбедио је финансирање богословије крстио је око пет хиљада људи у православље оживео је пра- вославну цркву у кенији архиепископ анаста- сије је отворио поменуту богословију 1982 го- дине организовао је веронауку у богословији основао је административни центар кенијске цркве проширио је богословију како би прима- ла ученике из целе источне африке, а касније и из целе африке саградио је и освештао многе локалне цркве, посебно у кенији за нас је био харизматичан епископ јер је поистоветио себе с тежњама локалних кенијаца  разговор водио: станоје станковић превод с енглеског: милана вучићевић 52 5/ 2017 сада већ давне 1815 године, вук караџић је затражио од шишатовачког игумана лу- кијана мушицког, иначе свог пријатеља и са- радника, да пише свештенику у селу грк, како би записао још коју песму од филипа „слепца“ на овом месту вук је мислио на нашег славног гуслара филипа вишњића који је обишао мно- ге манастире, упознавао бројне духовнике, и посветио им живописне стихове тако се на почетку вишњићеве песме бој на чокешини, прославља планина цер, манастир чокешина и игуман хаџи-константин, па тек онда наводе бројне устаничке старешине на крову мана- стирске цркве две птице, два гаврана стрпљи- во проводе цео дан у очекивању боја, ужи- вајући у слави овог дана и јунаштву храбрих устаника у даљем току песме, упечатљива је слика хаџи-констатина који исповеда и закли- ње устанике пред очекивани напад турака под вођством браће недић, устаници већају и одлучују да пођу у сусрет непријатељу, како би се избегло скрнављење манастира у самом боју, хаџи-констатин није учествовао, што ви- шњић посебно наглашава погибију устаника ожалили су цер и видојевица у овом стиху, слепи гуслар користи назив видојевица, јер је по предању манастир чокешину подигла ви- да, сестра милоша обилића, која се замона- шила на тај начин филип је доводи у духовну везу пострадале устанике са древним косов- ским јунаком, милошем обилићем и његовом храбром сестром видом сам вишњић је много полагао на косов- ски завет и његовој значај у знаменитој пе- сми почетак буне на дахије, дахије позивају хоџе и ваизе на саветовање, да им протума- че небеска знамења „два смо влашка цара погубили“, подсећају они дахије, „констан- тина насред цариграда и лазара на пољу косову“ они напомињу дахијама да је му- рат на самрти опростио милошу обилићу султан је позвао своје наследнике на по- пустљивост према српском народу и њего- вим старешинама, што дахије нису спремне да примене нетрпељивост дахија је увела цео пашалук у колективну трагедију на да- хијском списку за погубљење, нашли су се, по филипу вишњићу, два свештеника (про- та никола из ритопека и прота марко из остружнице) и тројица монаха-хаџија (ру- вим, ђера и мелентије), при чему је монахе посебно опевао хаџи мелентије је походио свету земљу или, како дахије, у песми кажу, „влашку ћабу полазио“ с путовања је донео ферман, по којем му султан дозвољава да изгради манастир рачу хаџија је испошто- вао рок за градњу, али га дахије неправедно сумњиче да манастир утврђује, а топове и џебану тајно набавља гуслар се нешто дуже задржао на ликовима хаџи-рувима и њего- вог ученика хаџи-ђере, чији помен изази- ва посебно негодовање код дахија они су писмени људи, који су своју ученост иско- ристили да састављају молбе султану ради из историје српске православне цркве гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су израсле из народа, са њим живеле и страдале филип вишњић и српски духовници др ђорђе вуковић септембар / октобар 2017 53 заштите сиротиње од зулума дахија свој тројици духовника тајно је спремана смрт хаџи-ђера је погубљен у моравцима код цркве, хаџи-рувим у београду, а хаџи-ме- лентије је преживео рувимовој личности вишњић се у песми још једном враћа он бележи да је сунце потамнело након по- губљења кнеза алексе ненадовића, илије бирчанина и хаџи-рувима, чиме само нагла- шава колики су грех турци учинили што су недужне људе погубили, да се и небо потре- сло због такве трагедије вишњић је својом песмом забележио скр- нављење поцерског манастира петковице, погубљење три манастирска ђака, заробља- вање и мучење игумана исаије на вест о овој трагедији, у помоћ долази поп лука лазаре- вић са војском, али разбијени турци одво- де заробљеног игумана у босну (песма луко лазаревић и пејзо) лик свештеника и војводе луке лазаревића, вишњић је градио у чита- вом низу песама као брижног старешину ко- ји се стара за војску и народ док је пролазио пољем, лукина силуета се учинила као пла- нина (бој на лозници) слепи гуслар је опевао и проту николу смиљанића (бој на мишару) није заборавио ни свештеника филипа из села добрић у јадру, који је ухваћен и погу- бљен заједно са кнезом илијом (песма кнез иван кнежевић) поред духовника православља познатих историји, филип упечатљиво сенчи још два духовна лица позната вероватно из локалних предања први је хиландарски игуман ва- со који са ђаконом исаијом путује урвином планином успут наилазе на мртвог марка краљевића игуман је помислио да марко спава и опомиње ђакона да не пробуди усну- лог јунака када из нађеног писма сазна да се марко упокојио, он преноси његово тело на свету гору и у дирљивој сцени опојава и са- храњује нашег епског јунака игуман је и из- вршилац марковог тестамента, по којем се један ћемер блага троши за погреб, други за украшавање цркве, а трећи за даривање сле- пих и кљастих најдирљивије је осликан лик милешевског игумана васе (истог имена као хиландарски игуман) он налази уплакано „ђаче самоу- че“ крај црквених врата и брижно га теши (и филип је био самоуки гуслар) у том теше- њу игуман се открива пред слушаоцима, као врстан познавалац дечје душе он зна какве све муке могу да муче дете: тешка књига, ра- стављеност од мајке и жеља за женидбом игуман је спреман све да опрости опоме- нут игумановим беседом, ђак открива да се уплашио ужасног сна игуман мирно слуша и тумачи сан који најављује хасан-пашину на- језду на манастир милешеву са неким незе- маљским миром, он завршава тумачење сна речима да ће паша „игумана мене погубити“ игуман се није уплашио за себе, нити могу- ћег страдања у том тренутку, хасан-паша са војском стиже пред милешеву у даљем опису догађаја, вишњић показује да познаје ред и поредак у манастиру игуман се моли богу и светом сави да му опросте што мора да отвори ћивот и узме свете мошти по па- шиној наредби молитва је услишена, те се зрак са неба пробија кроз куполу и ћивот се сам отвара игуман износи мошти пред пашу, а затим стаје поред њих паша хоће да оскр- нави свете мошти, али се дешава чудо: паша ослепи, а турци се разбеже тада се паша по- кајао и замолио игумана за милост, па се игу- ман три дана молио светом сави (овај детаљ је занимљив јер је и сам филип био слеп, па указује да се гуслар на својим путовањима вероватно молио светоме сави) на крају пе- сме, паши се вид и нешто војске повратило тада се паша заветовао да ће сваке године даривати мошти и манастир, што је редовно испуњавао гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су из- расле из народа, са њим живеле и страдале поменути духовници су савесно извршавали своје дужности: поправљали су богомоље, ишли на ходочашће у свету земљу, заступали народ пред властима, а у одсудном тренутку стали раме уз раме са својом паством и с њом делили добро и зло неки од њих су страдали христовог имена ради страдање појединих духовника пропраћено је небеских знамењи- ма, као потврда њихове праведне жртве  из историје српске православне цркве 54 5/ 2017 старе српске породице су одвајкада биле чу- вене по питању девојачке невиности када се двоје младих „загледају“ једно у друго, стро- го воде рачуна о „граници“ понашања, у свакој прилици, па и када се случајно негде затекну са- ми, на неком скупу, као што је свадба, недељна игранка, вашар било би зло и наопако да се за неку девојку чују неке гласине о њеном понаша- њу цела породица била би „узета на језик“, што би било непреболно за целу фамилију зато су до пунолетства млади оба пола надгледани од стра- не старијих да се нешто непримерено не догоди осамнаестогодишње пунолетство жељно се дочекивало, прво облачење у свечане „аљине“ посебно шивене за тај дан прво свечано одело и мушко и женско, прво хватање у коло, први стисак девојачке руке, прво узбуђење и узавре- ли образи за момке је било лако: нова кошуља са неким пригодним везом, прслук, шешир, брич панталоне, чарапе, опанци са носем – шиљкани, и неколико десетица за коло и лицидерско срце за своју изабраницу девојачка опрема била је неклико пута скупља од мушке: кошуља, јелак, сукња која се прекачињала, чарапа, опанци са носем и папуча посебна девојачка опрема би- ли су дукати ношени око врата, који ће јој при- пасти као мираз све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мно- штво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања, а посебно која ће до кога момка нај- више да игра то ће бити знак да се то двоје већ гледају на вашару свега и свачега: циркузанти са својим тачкама, рингишпили, набацивање коту- ра на кочић, неки мали поклон, поређане козер- ве се обарају са крпеним лоптама и ту има нека награда, пљеште пушке са драмлијама, љуљашке у чамцима, сладолеџије, бозаџије, шећерлеме, разне дрангулије за децу неколико коловођа развили кола, зној лије са лица, кошуље мокре, али се не престаје хитре ноге преплићу „ситан вез“, девојке су много умореније, играју полако одржавјући такт да не погреше као што увек бива дечија љубав почиње још у четвртом разреду основне школе, који је за многе момке и девојке био крај школовања то је време када су сеоска деца тек понека одлазила на више „чколе“, јер је орање, сејање житарица и поврћа, копање, окопавање – загртање, сејање расада, и остала сазнања о пољопривреди би- ло мого прече дружење на сеоским прелима и свадбама, организовање моба за копање, жетву, вршидбу, зближавали су момке и девојке тако се до проигравња много њих већ тајно обећа- ло било је дружење девојака и момака из својих сокака, али су између њих били ретки бракови понашали су се као блиска фамилија обично су момци ишли по другим сокацима и селима и та- мо „кибицовали“ девојке село јечи од момачких надпевавања по сокацима девојке скоро препо- знају по гласу ко ће проћи поред њихових кућа, а оне, по њих две – три, сакупе се испред једне куће чекајући да им прођу њихове „ђидије“ мом- српска традиција и обичаји све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мноштво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања обичаји пред свадбу у старини спасоје т влајић септембар / октобар 2017 55 ци ће се са девојкама задржати толико дуго док неко старији, од укућана, као има нека посла да поред њих прође мало ће се, као, закашљати, и то ће бити знак да девојке морају у кућу што се испричало, испричало, ако се нешто заборавило настави ће сутра увече тако ће до вашара свака сестра сазнати коју ће девојку брата позвати да се ухвати до њега већ напоменусмо да се у порти развило не- колико кола знају се коловође које ће се током кола повремено мењати, а тако се мењају сестре и девојке зато ће свака девојака са другарицом чекати да је момак позове у коло када коловођа поведе коло за њега се ухвати једна од сестара, она држи брата под руку, у прегибу лакта девој- ка која треба да се ухвати до коловође сачекаће да се обрне први круг и када коловођа стигне до ње сестра излази из кола, а у коло се хвата она права, она хвата коловођу за руку такав је срп- ски обичај да се рођак и рођака држе под руку, а остали за руке почело је да се смркава момци и девојке из суседних села враћају се, углавном „пешке“ пре- ко поља песме се оре, јер младост је младост, и код ње нема умора једино око девојачких вратова нема дуката дукати су на време скло- њени на сигурно место пре него што ће се смрк- нути тек за сваки случај убрзо се селом проне- се абар да се та и тај жени са том и том многи заинтересовани(е), жељни(е) аброва не могу да верују и ако не верују, црвић сумње им не да мира, и разговор се наставља; од кога си болан (болна) чуо (чула)? чула сам од, шапатом каже поименце, да нико не чује, знаш да су тај и она, поменуће им имена, главне проводаџије у селу и да он(а) зна све шта се у селу догађа абар стиг- не и у суседна села, сва су близу једно другом млади се, скоро свако са сваким зна, било пре- ко родбинских веза или дружења проводаџи- је не дангубе оне раде свој посао, само се чују лепе речи хвале, све је нај, нај, он(а) гарантује главом да је све што каже истина у селу свако зна шта ко доручкује, а шта вечера домаћини се свакодневно виђају по пијацама, на улици, ка- фанама где се уз „каву“ и ракијицу, све сазна шта се у селу догађа када проводаџије заврше свој део посла, када се домаћини преко њих усагла- се када просиоци могу да дођу да просе девојку, тај дан се мора испоштовати младожењин отац ће са неким од браће, њих двоје троје, и „вла- шом“ своје најстарије препеченице, доћи код будућег пријатеља, нормално ће се поздравити, али се неће пољубити љубљење се одгађа за сат или два касније када се „посао“ обави до- маћин од дома је позвао неког од своје браће, припремио добро мезе, и изнео своју најбољу ракију разговор почиње неком неформалном причом прича се о летини, стоци, ценама на сточним пијацама, убаци се по нека шала, да би се започели званични разговори „ домаћине ми дођосмо –добро нам и здраво дошли „до- ђосмо да запросимо вашу ћерку (каже име) за мога сина (каже име) ето деца су се заволела, па ето да деци не чинимо на жао, нека им буде срећно“ домаћин одговара шта је све спремио што ће ћерка понети у мираз у нови дом: спа- ваћа соба са шифоњером, толико дуката, могу да дам толико пара и ланац земље – нека знају унуци шта им је деда поклонио „ето пријатељу нека буде са срећом, хвала ти пријатељу и не- ка је уздрављу“ честитање грлење и љубљење, са обе стране џабе су биле све приче када све се то знало, јер су проводаџије пренеле све шта ће млада донети договоре се о месецу, обично јесењем, и дану када ће бити свадба будућа сна- ја ће тек тада изаћи да поздрави прво будућег свекра љубећи га у руку, он ће је даривати ду- катом затим све просиоце, оца и мајку, која је тек сада изашла да поздрави пријатеље, љуби у руку убрзо ће доћи и младожења, он је чекао код првог комшије, он ће прво пољубити таста и ташту у руку, а затим оца и остале присутне са девојком ће се поздравити, а за пољубац ће мало сачекати била би велика срамота да се њих двоје мла- дих, који су тога дана најсрећнији, јавно пољу- бе биће јавни пољубац, али, тек после венчања ето, тако је то у србији брале, уместо да момак купује девојку, девојка купује момка када се све сабере шта ће девојка донети у мираз, женидба се исплатила у селима око београда било је та- ко када се роди женско чељаде отац и мајка већ знају да се морају припремити за тај, не мали, издатак зато би поднапити српски домаћини, који имају више синова певали: „није није газда ко има волова, већ је газда ко има синова“  српска традиција и обичаји 56 5/ 2017 тог памтећег августовског дана бој је био тако жесток, да се увече ничије простран- ство прекрило телима убијених – и непри- јатеља и наших бораца сунце се већ скоро дотакло хоризонта одједном установљена тишина се учинила опипљивом али њу је нарушио громки немачки марш – то је код немаца почињала вечера док смо ми пушили и разговарали, земљак мој иван бож- ков се повукао у страну ја сам знао да он не воли дувански дим одједном је иван, из неког разлога, подигао главу над зидом рова њего- ва непажљивост ме је зачудила и ја сам викнуо: „иване, шта то радиш? снајпер дочекујеш?“ божков се спустио у ров и приближио ме- ни, нечим силно узбуђен: „ти ништа не чујеш, петја? тамо жена плаче“ „теби се учинило, вања откуда би жена дошла? осим разбије- не капеле, тамо ничега нема“ „поливанов говори истину“, подржао ме је наредник зимин „ја ништа нисам чуо, музи- ка смета“, рекао је сартанбајев уједно је марш утихнуо, дословно га је не- ко посебно угушио, и ми смо јасно чули, како недалеко плаче жена божков је брзо ставио на главу шлем, попео се на бедем и стао па- жљиво да гледа на неутрално пространство „тамо се магла згушњава“, измењеним гла- сом рекао је божков, „а по магли, по ничијој земљи на нашу страну иде жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на богородицу!“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за неопрезност, али видео сам да он плаче „шта је са тобом, вања?“, тихо је упитао на- редник зимин „он је полудео!“, срдито је рекао казанец „сам си скренуо ништа не разумеш и зато ћути!“, повикнуо сам ја на казанца „не свађајте се, браћо! боље сами погле- дајте, само се не свађајте!“ и ми смо тада видели: по ничијем пољу у лоптама магле ишла је жена у тамној и дугач- кој, до земље, одећи, са ниско опуштеним на лицу велом она се клањала над убијенима и гласно плакала неко је од бораца рекао: „и немци на провиђење гледају њихови шлемови над рововима штрче“ „нека гледају само да не пуцају“, рекао је наредник зимин и ја сам се окренуо ка ива- ну земљак мој се молио, а по образима ње- говим клизале су крупне сузе казанец ме је ухватио за рукав војне блузе и тихо упитао: „ти такође мислиш да је то богородица?“ „а ти иконе ниси видео?“, престигао ме је зимин „зашто нисам видео? видео сам али ту не- што није у реду види каква је она – висока, један или два пута већа од људског раста“ „значи да тако треба!“, прекинуо је казанца зимин „господе! како она плаче! право у души све се преврће!“, рекао је неко иза мојих леђа чудна магла већ је покрила већи део ни- чијег поља, а ја сам помислио: „треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на богородицу, уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет продужила жалосни пут, прелазећи га плачем а божков је рекао: „богородица се на нашу страну поклонила – победа ће бити наша“ духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила са руског превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2017 57 задовољни исходом, ми нисмо примети- ли када се појавио поручник хворин и ср- дито упитао: „редове божков, шта сте ви то рекли?“ „ја сам рекао, друге поручниче, да нас је богородица благословила на победу“ „шта ви себи дозвољавате редове божков?“ „а ви сами погледајте, друже поручниче“, умешао се зимин, „она још увек оплакује погинуле“ „ви сте се договорили?“, повисио је глас поручник, али из рова је ипак погледао он је минуту гледао на провиђење, затим је, гласно фркнувши, испалио: „чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу богородицу!“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом притиснуо слабашног поручника хворина к зиду рова и погледавши му у очи, рекао: „то не треба радити, друже поручниче чак ни немци нису смели да пуцају“ казанец је пустио поручника тек тада, када сам му ја рекао да је провиђење нестало он се окренуо к мени и затражио је цигарету а поручник хворин је са мржњом погледао на григорија и реметећим младалачким гласом повикао: „одговараћеш, редове казанец! на суд ћеш ићи! зимин, сарантабајев и ти (сев- нуо је на мене очима) бићете сведоци ваша презимена ћу да означим у рапорту!“ „о чему сам дужан да сведочим?“, упитао је наредник зимин „како о чему? о томе, како је редов каза- нец напао командира! зар није јасно?“ „јасно, друже поручниче, али ја ништа та- ко нисам видео“ „ја такође нисам видео“, подржао сам ја зимина „а моја совсим ништо не видео моја спа- вао“, рекао је, смешећи се, сартанбајев „шта ви то себи дозвољавате? преступ- ника покривате?“ „одједном ви тако, друже поручниче ви сте на фронту свега недељу дана, а казанац и ја трећу годину у рововима није важно ко је био ко пре рата казанац је на фронт пошао као добровољац“, рекао је чврсто наредник зимин поручник, као да је прозрео, оборио је главу, тражећи излаз из насталог положаја, а ми смо ћутке гледали у њега на крају је он подигао поглед и, погледавши на божкова, већ мирно рекао: „да, узбудили смо се! мало ли смо тога видели саветујем вам да о томе мање ћаскате! да ли вам је јасно?“ „јасно, друже поручниче!“, одговорио је за све зимин „а ево и вечера је стигла вечерајте!“, ре- као је поручник хворин и отишао на дру- гу страну транше а божков је тихо про- говорио њему следеће: „младо – зелено! слава теби, пресвета богородице! уразумио се поручник“ потом је наступила ноћ казанец, попу- шивши цигарету, сео је код божкова: „ти, вања, не љути се на мене дошло нешто разумеш, растао сам као безбожник у детињ- ству ниједну молитву не знам“ „бог се мора у срцу имати, гриша, а моли- тва се може научити ако ниси верујући, не треба бити светогрдан за незнање твоје бог ће опростити, а за светогрђе ће казнити!“ „разумео сам ја, вања а ти ћеш после ра- та да учиш за попа?“ „не за попа, већ за свештенослужитеља“, исправио је божков само што ја не треба да учим, гриша“ „зашто?“, упитао је изненађено казанец „зато, што сам ја већ свештеник“ „али како си дошао на фронт? стварно“ „као и ти, гриша, добровољац“, прекинуо га је иван „а како заповест – не убиј?“, умешао се у разговор зимин „у мирном животу ја свето поштујем ту за- повест, али сада, као и ви, браћо, своју отаџ- бину од непријатеља браним“  из часописа „врата небесные“, (2015), минск, белорусија записао: р васиљев (по причи ветерана другог украјинског фронта, редова п поливанова) духовне по уке у причама 58 5/ 2017 манастир гориоч из 14 века, налази се на узвишењу бела стена, северозападно од истока, на косову и метохији задужбина је светог краља стефана дечанског и метох ма- настира високи дечани, епархије рашко-при- зренске ова светиња старог хвосна споменик је културе од изузетног значаја и представља непокретно културно добро хвосно (хвостно, старо хвосно) је ранији назив за северни део метохије, данас област градова исток и пећ на овом простору су српски краљеви и локална властела, у сред- њем веку, завештали потомцима манастире и цркве име хвосно је изведено из старосло- венске речи хвост, што значи „дебело дрво“, по једном објашњењу због густих шума које расту на падинама околних планина а по дру- гом по словенском имену врсте траве која је расла у метохији први пут се помиње као χоσνоς (хоснос) у 1018 као место под јурис- дикцијом епископа призренског у три повеље цара василија другог, (под управом охридске архиепископије) на самом улазу у исток, стижемо пред капију манастира ветровито је, кажу често, јер се ма- настир налази на надморској висини од 1000 метара пред капијом, из стражарнице, албан- ски полицајац нас прати погледом целивамо капију, крстимо се и улазимо у средњевековну светињу погледи нам се раширише по про- страном манастирском дворишту, беспрекор- но уређеном травњаку са цветним ивичњаком који наглашава склад објеката у дворишту и лепоту цркве у дворишту су осим цркве и зво- ника, конак и фонтана као и базен у коме гаје надалеко чувену метохијску пастрмку стара црква светог николе у гориочу из 14 века није сачувана на њеним темељима је по- дигнута нова обнављана је у xvi и xviii и по- четком xx века у манастиру су конак, звоник и ч

Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на�