-БОГОСЛУЖБЕНЕ-

Свеска: 323 | Православље на западу
... такође се бавио мисионарским издаваштвом да би одр- жао новокрштене јапанце у православ- ној истини, те је публиковао више нови- на – црквене веснике, апологетски ча- сопис, месечник посвећен женама, као и часопис који се бавио проповедима, беседама и догматским расправама та- кође је издавао и мноштво књига, бро- шура и превода богослужбене литера- туре, а давао је благослов и подржавао и превођење световне руске литературе коју је високо ценио овог великог но- вовековног мисионара је одликовала и изузетна тактичност у комуникаци- ји са представницима осталих хришћанских мисија које су га че- сто позивале на за- једничке молитве, као што је то радио енглески епископ токија, одри све- титељ је говорио да православна црква одувек и стално пона- у време кад је просветитељ јапана стигао у „земљу излазећег сунца“ казна за крштавање била је ништа друго него смрт! богородица са христом, традиционална јапанска слика на свили, рад непознатог уметника (око 1905) јануар/фебруар 2012 33 тема броја вља молитву за сједињење свих у јекте- нијама, али уједно није никад одступао од православних догмата истине што је остало записано и у његовом дневни- ку својим марљивим вишедеценијским мисионарским трудом свети николај је после упокојења оставио иза себе преко 35000 верника, 32 свештеника, 7 ђако- на, саборни храм у токију и још 96 цр- кава поред свега тога увек је говорио да није он тај који је заслужан за шире- ње православља, већ да је то дело бога у коме је он био само његов недостојни служитељ ја­пан­ска цр­ква да­нас митрополит јапана данас је дани- ло нуширо, а његова пуна титула гласи: „архиепископ токија и митрополит це- лог јапана“ тренутно има око 10000 пра- вославних јапанаца, а неколико познатих људи из културе је у последњих пар го- дина примило православље тако се нпр познати редитељ коки хасеи крстио у кустуричином дрвенграду, а светој тај- ни крштења је пре неколико година при- ступио и историчар уметности и визан- толог мићитака сузуки на интернету се може наћи неколико видео снимака посвећених овој младој митрополији, а један од њих је емисија која се својевре- мено емитовала на првом каналу ртс-а свети николај јапански је врло успе- шно посејао семе јеванђеља, а плодо- ви су одавно видљиви треба имати у виду да је хришћанство увек и свуда започињало као вера мањина да би се касније дешавало крштавање читавих народа зато и за овај народ са висо- ком културом и великом историјом и те како има наде када је православна вера у питању  аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову „николај-до“ – црква васкрсења христовог у токију 34 1/2012 δ уховно говорећи, свештеник џон велинг [john wehling], стар 43 го- дине, је већи део свог живота про- вео тражећи дом пронашао га је пре осам година у православном свеште- ничком чину, у позиву који је довео овог оца троје деце и његову породицу у градић ливонију [livonia] у јулу месе- цу 2011 године велинг је провео свој први божић као свештеник православне цркве преобра- жења господњег у ливонији, 25 децем- бра 2011 године, и то на начин који се много разликује од начина на који је то чинио као методистички пастор пре са- мо 12 година православна литургија није ни налик ономе што је искусио као тинејџер који је живео у породици која је припадала савезу јужних баптиста „на неки начин, православно богослужење је веома традиционално неки људи ка- жу да је формално, али ја не волим ту реч јер звучи досадно“, каже отац џон „на литургији се осећате као код куће али постоји стварни осећај поштовања и светости, тако да се на богослужењима не осећате лежерно ми заиста верујемо да се у евхаристији причешћујемо те- лом и крвљу христовом осећате прису- од баптисте до православног свештеника: путовање о џона велинга превод са енглеског: маријана петровић када православни хришћанин стоји у цркви, окружен иконама и фрескама, он има стварни визуелни доживљај да се господу моли заједно са свима онима који су му претходили у посланици јеврејима, апостол павле говори како треба да похитамо и да стигнемо до циља који је царство божије (јевр 12, 1) тако, у црквеном окружењу као да се налазимо на стадиону, окружени сведоцима који нас бодре јануар/фебруар 2012 35 тема броја ство божије стварно сте свесни божијег присуства“ иконе у византијском стилу, које су јарким бојама осликане по зидовима, плафону и око олтара, визуелно дочара- вају то присуство и подсећају парохијане на њихову заједницу са светима христос је свуда – на свим библијским сценама које украшавају ову цркву црквени оци и мајке, пророци и апостоли, наниза- ни су по зидовима брода цркве „у православној цркви постоји ве- ома снажно осећа- ње да је земаљска црква сједињена са црквом на не- бесима када пра- вославни хришћа- нин стоји у цркви, окружен иконама и фрескама, он има стварни визу- елни доживљај да се господу моли заједно са свима онима који су му претходили у по- сланици јевреји- ма, апостол павле говори како треба да похитамо и да стигнемо до циља који је царство божи- је (јевр 12, 1) тако, у црквеном окруже- њу као да се налазимо на стадиону, окру- жени сведоцима који нас бодре“ ду­го пу­то­ва­ње када се велинг упустио у сопствени духовни маратон, његови пријатељи су били сведоци преображаја његове вере „одрастао сам у малом граду који се зове тованда и који се налази неких тридесе- так километара од вичите одгајан сам као јужни баптиста, а док сам био у сред- њој школи кренуо сам у методистичку цркву у баптистичкој цркви у коју сам ишао није било много деце и већина мо- јих пријатеља је ишлa у методистичку цркву“ потом се као тинејџер прикључио јед- ном харизматском покрету и учио о ми- сионарима који су кријумчарили свето писмо у русију желео је да живи таквим животом, али га је пастор саветовао да прво заврши факултет затим се упи- сао на централ колеџ [central college], малу хришћанску школу, где је упознао ен мари едвардс [anne marie edwards], евангелисткињу, родом из ројал оука (мичиген), која је одрасла у насељу хо- ли венчали су се када су били студенти друге године, 1989 године, а прво дете су добили годину и по дана касније затим су се преселили у кентаки, где је велинг уписао семинарију након семинарије отац џон велинг тумачи једну од многих фресака у цркви преображења господњег у ливонији 36 1/2012 су се вратили у канзас, где је велинг по- стављен за пастора у слободној методи- стичкој цркви ту ће остати служећи на- редне четири године „у то време сам почео да читам о древ- ној цркви био сам исфрустриран и то из много разлога био сам незадовољан одре- ђеним стварима у евангелистичкој цркви као целини, наглашавано је ширење цркве, скоро као неко ре- кламирање цркве богослужења су све више личила на рок концерте такве поједино- сти су ме одбијале у исто време сам читао списе цр- квених отаца што сам више истра- живао, бивао сам све одлучнији био сам заиста приву- чен православним предањем при- вукла ме је право- славна црква и ни- сам могао да поста- нем православан а да останем проте- стантски пастор“ но­ва ве­ра велинг каже да је и његова супруга прешла у православну веру, али полага- но она је сумњала у његов план да напу- сти своју службу, да напусти своју веру и да се са породицом пресели у спринг арбор [spring arbor] где ће ићи у пра- вославну цркву и где ће тражити нови посао „ако сте евангелиста и ако уђете у православну цркву у којој се приноси тамјан и пале свеће, у којој свештеници благосиљају крсним знаком, у којој се све молитве изговарају кроз певање – то ће изгледати веома необично али, моја супруга је почела да истражује право- славну веру, и онда се одлучила знате, ако бих данас отишао кући и рекао да сам одлучио да урадим нешто друго, она би ми рекла ‘само напред ја сам право- славна и то и остајем’“ годину дана након што се ова породица настанила у мичигену, надлежни право- славни епископ је предложио велингу да упише православ- ну вишу школу он је потом завршио студије на акаде- мији светог тихо- на у пенсилванији и рукоположен је 2003 године осам година је служио као парохијски све- штеник мале цркве у грин беју [green bay] у висконси- ну, пре него што је премештен у цркву преображења го- сподњег у јуну ме- сецу 2011 године, када се тамошњи дугогодишњи па- рох, мајкл метско [michael matsko], пензионисао од доласка на нову парохију, отац џон је обавио више венчања, крштења, са- храна, а недавно је примио и нове обра- ћенике у православну веру „све је ново све ми је сада као први пут – овај пост и долазећи празници“, каже о џон „а но- во је и за парохијане претходни свеште- ник, отац мајкл, је одрадио сав посао ја само настављам где је он стао“  шерон даргај изворник: sharon dargay, the journey of fr john wehling – from baptist to orthodoxy, http://wwwjourneytoorthodoxycom отац џон на литургији јануар/фебруар 2012 37 тема броја стивен бергер је православни хри- шћанин из америке, који је рођен у јеврејској породици и који је у једном тренутку у животу одлучио да постане хришћанин у србији је био поводом хиротоније епископа ли- пљанског г јована, с којим се познаје већ неколико година, и тада смо разго- варали с њим  ви сте пра­во­сла­вац из аме­ри­ке, али сте ро­ђе­ни у је­вреј­ској по­ро­ди- ци об­ја­сни­те нам ка­ко је до­шло до то­га да по­ста­не­те хри­шћа­нин, и ка­ко сте от­кри­ли пра­во­сла­вље? – моји родитељи нису баш били ре- лигиозни мој први контакт с појмом веровања је дошао преко баке, која је била врло побожна жена извела ме је у двориште и показала ми цвеће ре- кавши: „види ово цвеће како је лепо, и сваки цвет је различит, мора да по- стоји бог који га је створио и уредио тако лепим!“ то је био мој први сусрет с идејом бога као tворцем и на не- ки начин уметником, и та идеја ми је остала у глави целог живота но, по- ред тога, сама идеја није узела никакав облик, нити се „примила“ код мене а онда, када сам имао само десет годи- на, умро ми је отац у том тренутку је имао само 40 година, што је за мене било као да ми је неко истргао тепих под ногама, што је ваљда и нормално за младу особу која остане без оца то ми је заиста отворило очи и почео сам да гледам око себе и да постављам она „велика питања“ о животу, смрти и свему, а нисам ништа видео, нити сам добијао икакве одговоре – нико их ни- је имао после неких седам година ре- као бих, да је бог услишио моју моли- тву и открио ми се на неки начин то не могу ни да опишем, ни да објасним, али знате приче како у једном тренут- ку напросто знате да бог постоји – та- ко сам поверовао у њега нисам баш ни знао шта ћу с тим сазнањем, али сам био убеђен да бог постоји, те да постоји и добро за које вреди живети и да треба да наставим својим путем онда сам почео да упоредо проуча- вам разне религије и схватио сам да је тај осећај заједнички многим људима, тако да нисам напросто луд, а и да је- сам – у добром сам друштву а онда, опет после неких седам година, када сам имао око 21 годину, имао сам по- ново једно снажно искуство које бих назвао осећајем „јединства с богом“ тај осећај ми је био као нешто нај- необични православац разговор водио миљан танић православље је потпуно непознат фактор и ми се често шалимо како је оно најбоље чувана тајна у америци, и вероватно у свету, али не зато што ми то желимо, него људи напросто не могу да виде православље, као да им је невидљиво тема броја 38 1/2012 природније, није био као нешто ново или необично, него као нешто што си заборавио па се сетиш, попут нечи- јег имена размишљао сам: „како си могао ово икад да заборавиш?“ затим сам схватио да напросто постоји неко ко ме гура у сва та искуства и осећа- ња, и поново кажем – не знам како сам знао, али сам знао да је то христос а притом сам ја само мали јеврејски дечко и немам појма о христу, осим оног што сам покупио из опште кул- туре, али сам без сумње знао – опет онако у трену ока – да је христос тај који ме на неки начин гура кроз све то, да је он једно с оцем и светим ду- хом – имао сам одмах ту спознају св тројице тад сам писао дневник, и тог дана сам уписао: „данас сам одлучио да постанем хришћанин“  шта се де­ша­ва­ло да­ље? – око годину дана касније, у аризо- ни сам упознао једну групу хришћана који заправо нису припадали ниједној деноминацији, али су ми одговара- ли по осећају – мислио сам да треба с њима да останем заувек коначно сам отишао у сан франциско, где је било њихово седиште истраживали смо историју хришћанства, и тако смо на- басали на неке списе о серафима роу- за и на православну реч ту смо заста- ли и помислили: „е, ово делује ствар- но занимљиво“ тако је тадашњи вођа групе покушао да дође до о серафима, али је сазнао да се о серафим упоко- јио кратко пре тога но, упознали смо оца германа, који је био саоснивач ма- настира св германа аљаског у плати- ни, тако да је он провео неких десет го- дина учећи нас и уводећи нас у цркву, а нас је било на хиљаде, из целе амери- ке он је радио врло приљежно да нас све научи и уведе у цркву, и мислим да је у тих десет година крштено око две трећине наше групе  ка­ко је би­ти пра­во­слав­ни хри­шћа- нин да­нас у аме­ри­ци? – код већине људи у америци вера не игра неку улогу и нађу се у вртлогу све- та који их вуче на доле вера не може да им помогне и много људи напусти ве- ру јер то за њих није више релевантно и не пружа им помоћ која им је потребна, тако да се окрећу свету или очајавају православље је потпуно непознат фак- тор и ми се често шалимо како је оно најбоље чувана тајна у америци, и ве- роватно у свету, али не зато што ми то желимо, него људи напросто не могу да виде православље, као да им је неви- дљиво протестанти рецимо на право- славље гледају као на део римокатолич- ке цркве и тиме је оно за њих погрешно а римокатолички верници, колико год да презиру римокатоличку цркву на неки начин, и жале се на оно што она ради, они кажу: „христос је петру дао кључеве царства, тако да је ово је- дина права црква, иако је не волимо“, што је опет срцепарајуће, јер треба им само рећи: „знаш, ти стихови могу и другачије да се тумаче, и ако погледаш историју цркве видећеш да их хришћа- ни никада нису схватали тако како се они тумаче од раскола па надаље мо- жеш да се ослободиш свега тога и ује- диниш са истинском црквом, јер ако погледаш историју и видиш животе светитеља, видећеш где је црква заи- ста“ али они то не виде, напросто не могу мени је то врло фрустрирајуће, јер себе сматрам неком врстом јеван- ђелске особе која жели да промовише православље и да заобиђем те предра- суде а протестанти одбацују све после трећег века и константина сматрају да је он увео у хришћанство све што је паганско и овоземаљско за њих је од тог тренутка све – римокатоличка цр- ква – они не виде даље од тога и онда се човек пита како ти људи могу бити толики историјски игнорантни да ве­ јануар/фебруар 2012 39 тема броја рују у слику пуну предрасуда – како историје цркве, тако и историје уоп- ште мислим да је то врло орвелијан- ски – верују у ону историју која им се у датом тренутку сервира целокупну своју стварност базирају на томе и на погледима на историју који немају везе с оним што се стварно десило  са­да ка­да сте ви­де­ли пра­во­сла­вље ши­ром све- та, да ли ве­ру­је­те да по­сто- ји бу­дућ­ност за ши­ре­ње ве­ре, да „за­ра­зи­те“ ви­ше љу­ди сво­јим ен­ту­зи­ја­змом? – нажалост не у глобалу, јер свет иде у једном скроз другом смеру, у суштини на доле, али увек има душа ко- је су жедне и гладне правде и ми морамо бити спремни да их примимо и увек бити ту за њих, делити нашу ве- ру, живети је пре свега, то је најбитније, јер на тај на- чин, када заиста живимо своју веру, бог људе ставља директно пред нас сваког дана да, има много људи који ће имати користи од православља у ближој бу- дућности видим да ће на глобалном плану све бити горе и горе, имаћемо шансу – ако живимо својом вером и заиста гледамо и прати- мо и молимо – да ширимо православље већим масама људи, али после тога видим да све иде низбрдо баш као што видимо шта се дешава овде у србији, шта се деша- вало некад у југославији и нарочито на косову – све је то само мали показатељ онога што се збива на гло- балном плану на крају крајева, господ је рекао да је много званих, а мало ода- браних да ли ће наћи веру у свету када се врати?  текст је одломак из опширнијег интервјуа који се може преузети са сајта радија словољубве wwwslovoljubvecom стивен бергер у пећкој патријаршији 40 1/2012  ка­ко ви ви­ди­те и раз­у­ме­те пра­во- сла­вље на за­па­ду да­нас? – присуство православних на западу је данас нешто што се може сматрати уоби- чајеним, што свакако није био случај не- посредно пред избијање првог светског рата и нарочито касније, када су на запад почели да пристижу емигранти из руси- је и грчке, а онда и из осталих источно- европских земаља познато је да се данас у појединим западним градовима може наћи много више православних хришћа- на него у његовим историјским центрима као што су цариград и јерусалим на тај начин је сигурно запад постао прилика за православље да надиђе своја географска ограничења, као и тако препознатљиву и присутну бољку етнофилетизма  ка­ко по­сма­тра­те раз­вој ди­ја­спо­ре на за­па­ду? да ли сма­тра­те да је тај раз­вој ути­цао на пра­во­сла­вље с об­зи­ром да већ шест го­ди­на жи­ви­те и ра­ди­те у па­ри­зу? – оно што се лако да опазити јесте то да су у емиграцији православни народи били приморани да живе једни поред других, што их је навело на боље уза- јамно упознавање изван националних оквира и препознавање и признавање универзалности православља овим не заступам напуштање националног на- слеђа, које сматрам више него важним, јер се у њему, ако изузмемо породицу, развија први осећај припадности и он јесте простор у којем се усвајају и прве трајне духовне вредности међутим, је- динство у једној православној саборној вери је неупоредиво драгоценије од на- ционалних различитости и како време одмиче чини ми се да и православни хришћани на западу тога постају све- снији с тим у вези је потребно имати у виду и то да се генерације смењују, тако да православне све више чине потомци оних првих емиграната који сада на за- пад више не гледају као на територију коју ће данас-сутра напустити како би се вратили у своју постојбину, него као на своју родну груду и простор у којем су они стасавали и у којем су примили православље ово је веома важно и оно ће, мислим, бити пресудно за даљи раз- вој православља на западу православље на западу: некада и сада интервју водила милана ивковић разговор са јулијом видовић докторантом на институту светог сергија и на католичком институту у паризу модерни човек је поново жедан и гладан „нечег другог“ ово је прилика за цркву али какву цркву? цркву која ће бити способна за један стваралачки процес, уистину стваралачки, који мора да буде аутентичан јануар/фебруар 2012 41 тема броја оно што одликује ове генерације јесте једно непосредније сусретање са дру- гима на локалном нивоу, како унутар, тако и изван парохијских и етничких граница, што омогућава и једно боље упознавање, а одатле се природно раз- вија и љубав и поштовање према раз- ликама које и даље опстају, али више не представљају препреку љубав значи признавање другости другога, његове различитости то није лак пут, али је једини сигуран он изискује под- виг да се тај дру- ги упозна у апсо- лутности његове различитости још један аспект који одликује присуство пра- вославних на западу јесте све већи број прео- браћеника у пра- вославну цркву православље је у дијаспори неиз- бежно привукло многе људе који су у потпуности западњаци по своме одгоју, што већ значајно ути- че на сам развој православља и за њега представља један од горућих изазова са приласком ових људи православљу показује се да није са- мо питање језика на којем се служи пре- прека или отежавајућа ставка њиховом приступању православној вери, него се са њиховим приступањем православљу изискује и сведочанство аутентичних православних хришћана који су у стању да им пренесу аутентично православно искуство живљења они су правосла- вљу можда пришли због лепоте његове службе или његовог учења, аскетике, али се у њему неће дуго задржати уко- лико им оно не пружи оно за чим савре- мени, преморени модерни човек чезне, а то је вера у живога бога која из основа преображава и испуњава његову сиву и обесмишљену свакодневицу не смемо сметнути с ума и то да право- славни хришћани на западу и даље пред- стављају мањину међу бројним неправо- славним народима основна каракте- ристика савременог западног друштва јесте плурализам шта подразумева- мо под плурали- змом? плурализам значи излазак у сусрет вредности- ма, схватањима и веровањима дру- гих поштујући оне који их држе ре- лигијска, етничка и расна мноштве- ност која је узро- кована бројним и сталним миграци- јама даје непреста- но прилику нама православнима да разумевајући оне „друге“ дођемо и до дубљег само- познања тако се различитост више не доживљава као нешто страно и ауто- матски супротстављено, већ једноставно као другачијост плурализам нас управо охрабрује да ону религиозност која нам је традиционално предата у породици или у друштву усвојимо на личан начин, кроз лично преиспитивање, кроз суо- чавање са својим сопственим односом према свему ово колико је и добро и важно исто је толико и опасно, јер може да доведе до релативизма који је један од основних опасности који вреба плурали- стичко друштво одлика плуралистич­ 42 1/2012 ког друштва је да у њему постоје разли- чите вредности, различита искуства и различите друштвене улоге које постоје једна поред других, без икаквог теориј- ско-практичног принципа који би их подвео под једну јединствену структу- ру док су пређашња традиционална или патријархална друштва била уобличена хришћанством и његовим вредностима, то данас виши није случај и можда више никада и неће бити док је ове историје, и то хришћане ставља у један сасвим нови и изазован положај можда је то једна од основних карактеристика која се лакше да уочити на западу него у нашим још увек традиционално православним зе- мљама, али је то свакако нешто на шта морамо бити спремни с обзиром да то искуство ни нас неће мимоићи зато не само да не би требало, него и немамо право да ову новонасталу ситуацију иг- норишемо или да се пред њом затвара- мо, нити да у сусрету са њом и сами поч- немо са релативизацијом хришћанске поруке или пак њеним свођењем само на сферу нашег приватног живота као да она нема вредност за друштво у цели- ни, што је основна одлика секуларизма бити хришћанин увек је, како раније, тако и данас, изискивало одважност, му- жевност и трезвеност оно што је најпо- требније у савременом добу су људи који имају карактер, визију, толеранцију и не- дволичну љубав, који подржавају отпор егоцентризму – индивидуалном, наци- оналном или расном једино тако ћемо бити кадри да ову стварност коју видимо и доживљавамо не доживљавамо као ап- солутни грех, већ као могућност да у њој деламо, према речима светог апостола павла: „ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења“ (2кор 6, 2)  отац алек­сан­дар шме­ман је „се- ку­ла­ри­зам“ сма­трао за­пад­ном је­ре­сју на­шег до­ба ко­је је ва­ше ми­шље­ње о то­ме? – отац александар шмеман секулари- зам дефинише изнад свега као негацију богослужења он тврди како је секулари- зам у богословском смислу јерес, првен- ствено у односу на човека он је негација бића човека као бића које поштује бога, које је ho­mo ado­rans: човек за кога је бо- гослужење суштински чин, који је прет- поставка његове човечности и осми- шљење њега самог пре него што ово детаљније објасни- мо, потребно је да направимо разлику између секуларизма и јереси које су на- стајале у патристичко доба за разлику од јереси које су настајале у патристичко доба, секуларизам је резултат „прелома“, дубоке метаморфозе, у оквиру самог хришћанства зато, пре него што поч- немо да нападамо секуларизам, морамо бити свесни да смо га ми сами произве- ли будимо искрени па поставимо себи питање где у свој свакодневни живот, што приватни, што друштвени, смешта- мо бога сами смо се свели на такозва- не „хришћане седмог дана“, који светост живљења идентификују, не чак ни са целим недељним преподневом, него са оним тренутком када нам свештеник у причешћу пружа тело и крв христову наша свакидашњица је бога ставила на маргине нашег живота, њему се обра- ћамо једино када смо погођени неком великом трагедијом бог и вера у бога оно што је најпотребније у савременом добу су људи који имају карактер, визију, толеранцију и недволичну љубав, који подржавају отпор егоцентризму – индивидуалном, националном или расном јануар/фебруар 2012 43 тема броја више није оно што осмишљава и усме- рава наш живот али ипак ми не жели- мо ни да се одрекнемо хришћанства јер је оно то које утемељује наш идентитет, а будући да га више не познајемо изну- тра ми се онда слепо хватамо за његове спољашње форме данас приступ цр- кви често задовољава човекову дубоку жељу за „легалистичком религијом“ ко- ја са своје стране задовољава човекову двоструку потребу: за „сакралним“ и за „профаним“ такав један приступ рели- гији пружа сигурност и чисту савест у овом животу, као и оправдано право на „други свет“ међутим, то је религија ко- ју је христос осудио сваком речју свог учења и она га је на крају и распела за- иста је много лакше живети када се тач- но познају границе између сакралног и профаног, природног и натприродног, чистог и нечистог; када се религија схва- та као збир „светих табуа“, прописа и обавеза интересантно је приметити да се паралелно са тим процесом појављу- је и све веће интересовање за такву јед- ну религију то се лако да опазити кроз интересовање које се показује према различитим културним манифестаци- јама које за свој предмет имају религију уопште или неке њене аспекте и форме хришћанство је као такво прихватљиво за европу и уопште за савремени свет, јер се оно смешта у историју и у оно што је прошло жива вера у живога бога ко- ји не само да је творац света него и ње- гов промислитељ, замењена је некаквим стерилним придржавањем крутих тра- диционалних форми да трагедија буде још већа, управо су ове наметнуте ка- тегорије секуларизма данас прихваћене до те мере да је сваки покушај њиховог оповргавања или доказивања њихове неподударности са истинитим духом и смислом литургијског живота жиго- сан као модернизам ово не само да не доводи у везу бога, човека и свет, него, напротив, уништава сваки „додир“, сва- ко „општење“ међу њима ово је свака- ко велика одговорност за нас који смо на пољу теологије и који, стичем ути- сак, још увек решавамо питања која су свети оци одавно решили тако од те- ологије правимо некакву интелектуалну играрију која је само високо академским теолозима разумљива, запостављајући њену пастирску, мисионарску и пророч- ку димензију ово је мени лично веома интересантна тема, али би нас она одве- ла сад на сасвим другу страну задржимо се још мало на теми секуларизма и при- метимо да оно већ почиње да пуца из- нутра погледајмо у каквој се конфузији свет налази ова конфузија је, пре свега, дубока криза секуларизма модерни чо- век је поново жедан и гладан „нечег дру- гог“ ово је прилика за цркву али какву цркву? цркву која ће бити способна за један стваралачки процес, уистину ства- ралачки, који мора да буде аутентичан а за то ће бити кадри само истински веру- јући људи који се ослањају на вољу бо- жију и са њом сарађују управо заједни- чарењем у телу и крви христовој, моли- тви и славословљу, могу се образовати хришћани који ће у себи носити ватру и силу духа светога, способни да про- јављују јеванђелску истину и мир такви људи ће образовати данас тако потреб- не живе заједнице – парохијске, мана- стирске и све друге, које ће сведочити о светотројичном животу и реалности васкрсења оне једино могу да пројаве да је дух свети свуда присутан и да је христос заиста васкрсао, јер „уколико христос није васкрсао узалуд је вера на- ша“ за такву живост и озареност једне локалне заједнице није важан број вер- ника које она сабира, већ духовна сила коју пројављује то је могућност да се од једне „парохије“ одређене социолошки и географски, начини једна истинска за- једница, духовна, која би била у стању да преображава, а тада је свеједно да ли је она на истоку или на западу  44 1/2012 „ни­ка­да, ни­ка­да, ни­ка­да не до­зво­ли- те ни­ко­ме да вам ка­же да је услов да бу­де­те пра­во­слав­ни – да бу­де­те ис­точ­ни“ св јован шангајски када се говори о православној цр- кви обично се под тим подразу- мева источна традиција и источ- ни географски простор и сама црква назива се „источном“ или црква од истока подразумева се да је велики утицај на оваквo поимање ствари дао велики раскол 1054 године и подела цркве на источну – православну, и за- падну – римокатоличку пре ове поделе хришћански запад је исповедао исту, православну веру са хришћанским ис- током разлика је била само у обредима у 19 веку код појединих хришћана на западу, пре свега код англиканаца и римокатолика, појавила се жеља да се врате својој древној вери и традицији – православљу они су желели да уђу у заједницу са православном црквом, али и да остану верни својим западним литургијским обредима и западној ду- ховно-културној традицији такве те- жње не треба мешати са политиком тзв унијатства, коју су римокатоличка црква или поједине државе под римо- католичким утицајем (нпр аустро- угарска) често присилно спроводиле овде је реч о самоиницијативним на- стојањима ретких западних хришћа- на да се присаједине православљу, без икакве присиле или наметања цркве или државе у сједињеним америчким држава- ма поједине англиканске (епископал- не) парохије затражиле су канонски пријем у православну цркву уз задр- жавање англиканске литургије и об- реда руски архиепископ тихон (св тихон московски), разматрајући ову могућност, 1892 године послао је ру- ском синоду тзв књи­гу за­јед­нич­ких мо­ли­та­ва (bo­ok of com­mon prayer), која се користи у богослужењима ан- гликанске цркве синод је 1904 го- дине дозволио обраћеницима у пра- вославље коришћење ових списа на богослужењима, али уз претходно отклањање појединих неправослав- них елемената потом су укључени православни богослужбени делови попут епиклезе, молитве за покојне, молитвено помињање светитеља та- ко је настала литургија која се нази- ва и литургија светог тихона слично је било и на богослужењима и мисама римокатоличке традиције из којих су, православље западног обреда владимир марјановић у неподељеној цркви су служене литургије различитих обреда на западу су постојали тзв римски, келтски, галикански обред и многи други јануар/фебруар 2012 45 тема броја такође, изостављени неправославни делови (нпр филиокве из сим­во­ла ве- ре) настале су прве православне па- рохије у којима су служене литургије западног обреда попут литургије све- тог григорија, енглеске литургије, са- румске литургије итд треба помену- ти да су у неподељеној цркви служене литургије различитих обреда на за- паду су постојали тзв римски, келт- ски, галикански обред и многи други шездесетих година 20 века у америци је, у оквиру антиохијске православне архиепископије, утемељен и тзв ан- тиохијски викаријат западног обреда ради мисионарских потреба поједине православне парохије западног обреда постоје и у аустралији, на новом зе- ланду, у великој британији, канади и бразилу у оквиру руске заграничне цр- кве, такође се на појединим местима, укључујући и манастире, служи према западном обреду (литургија светог григорија, сарумска литургија итд) познат је рад светог јована шангај- ског на успостављању западнообредне православне цркве француске за вре- ме његовог боравка у западној евро- пи у неким руским православним ма- настирима светог јована шангајског веома поштују због обнове правосла- вља западног обреда не треба искључити ни чињеницу да постоје бројне злоупотребе када је реч о коришћењу западног обреда у право- слављу реч је о бројним неканонским групама које себе називају „западним православцима“ сумње у мисионарску успешност западног обреда изразио је угледни теолог о александар шмеман, истичући да је пракса показала непо- требност ове врсте обреда ипак, одређени број православних парохија у земљама са римокатоличком или протестантском већином користи западни обред природно је да они који не припадају источном географ- ско-културном кругу не осећају ни- какву блискост са православљем јер им је културолошки страно и неразумљиво зато у мисионар- ском контексту западни обред може бити значајан он има потенцијал да западњака при- вуче православљу, a то је за- право враћање његовим соп- ственим коренима  св јован шангајски (1896—1966) 46 1/2012 сва­ки ми­ни­мал­но оба­ве­ште­ни чи- та­лац, чи­та­ју­ћи књи­гу социологија религије мал­ко­ма ха­мил­то­на (clio, 2002), би­ће у не­до­у­ми­ци у ве­зи са од­го- во­ром на пи­та­ње шта се­ку­ла­ри­зам за­и- ста пред­ста­вља у сва­ко­днев­ном реч­ни­ку ова реч по­при­ма број­не ко­но­та­ци­је, па је ве­о­ма те­шко ра­за­бра­ти ње­но пра­во зна- че­ње слич­ну не­при­ли­ку при­чи­ња­ва чи- та­ње по­гла­вља са те­о­ри­ја­ма о на­стан­ку и раз­во­ју се­ку­ла­ри­зма код ва­же­ћих со­ци­о- ло­га ре­ли­ги­је упр­кос то­ме, она нам омо- гу­ћа­ва да оцр­та­мо ње­го­во зна­че­ње, те да ука­же­мо на на­чи­не евен­ту­ал­ног су­о­ча­ва- ња са ње­го­вим иза­зо­ви­ма феномен секуларизације пре­ма ха­мил­то­но­вом де­лу, со­ци­о­ло- зи ре­ли­ги­је се не сла­жу око пи­та­ња ка- ко де­фи­ни­са­ти фе­но­мен се­ку­ла­ри­за­ци­је ра­зно­ли­ке и под­јед­на­ко про­ти­ву­реч­не прет­по­став­ке о на­стан­ку овог фе­но­ме- на кре­ћу се од не­ги­ра­ња да се­ку­ла­ри­зам уоп­ште по­сто­ји, до твр­ђе­ња да је се­ку­ла- ри­зам кључ­но обе­леж­је са­вре­ме­не кул- ту­ре за­бу­на око зна­че­ња овог из­ра­за и ње­го­вог евен­ту­ал­ног ути­ца­ја на са­вре- ме­не дру­штве­не струк­ту­ре про­из­и­ла­зи из су­прот­них прет­по­став­ки о ко­нач­ном ис­хо­ду про­це­са се­ку­ла­ри­за­ци­је у од­но- су на тра­ди­ци­о­нал­не вер­ске за­јед­ни­це, углав­ном хри­шћан­ског иден­ти­те­та очи- глед­но је да се на по­љу те­о­ри­је су­о­ча­ва­мо цр­ква и др­жа­ва док су „традиционалисти“ заслепљени временима у којима је хришћанство „цветало“, они „либералнији“ стављају хришћанство у службу већ пољуљаних секуларних вредности које треба спасити у име вере секуларизам и његови изазови марко јовановић огист конт (1798–1857) са фе­но­ме­ном сло­је­ви­тих зна­че­ња, уко­ли­ко с е сла- же­мо са те­за­ма по­је­ди­них те­о­ре­ти­ча­ра да је се­ку­ла- ри­зам и да­ље ак­ту­е­лан чи- ни­лац са­вре­ме­но­сти да ли се­ку­ла­ри­зам озна­ча­ва про­цес чи­ји би с е ис­ход мо­гао опи­са­ти као уру- ша­ва­ње те­мељ­них на­че­ла хри­шћан­ске ве­ре у прах и пепео ? да ли пред­ста­вља сло­је­ви­ту суп­сти­ту­ци­ју хр ишћанских вре дности у све­ту у ко­ме је про­гла­ше- на смрт бога? не­сла­га­ње са­вре­ме­них со­ци­о­ло­га ре­ли­ги­је про- из­и­ла­зи из раз­ли­чи­тих од­го­во­ра на ово пи­та- ње оно би се, без сум- ње, мо­гло фор­му­ли­са­ти и на на­чин ко­ји укљу­чу­је и су­ко­бља­ва још не­ко­ли­ко ал­тер­на­ти­ва у раз­ма­тра- њу су­шти­не се­ку­ла­ри­зма и ње­го­вих до­ме­та на­су- прот те­зи ми­сли­ла­ца, по- пут оги­ста кон­та и мак­са ве­бе­ра, да је про­цес се­ку- ла­ри­за­ци­је иреверзиби- лан (бу­ду­ћи да укљу­чу­је иш­че­зну­ће ре­ли­ги­је н а чи­је ме­сто до­ла­зи на­у- ка са сво­јим објек­тив­ним по­гле­дом на свет), ре­ли- ги­је су у по­след­њим де- це­ни­ја­ма два­де­се­тог ве­ка до­жи­ве­ле не­ве­ро­ват­ну екс­пан­зи­ју, по­себ­но у зе- мља­ма у чи­јим то­та­ли- тар­ним си­сте­ми­ма је крај религије ис­по­ве­дан као не­сум­њи­ви credо у не- ким дру­гим, ре­ли­ги­ја је мар­ги­на­ли­зо­ва­на у сфе­ри ути­ца­ја н а об­ли­ко­ва­ње кул­ту­ре не­ве­ро­ва­тан обрт, у од­но­су н а пр­во- бит­не мрач­не про­це­не очи­глед­но је до­вео не са­мо до ре­ла­ти­ви­за­ци- је оп­се­га се­ку­ла­ри­зма, већ и до жи­ве рас­пра­ве о ре­ал­ном ста­ту­су овог пој­ма у те­о­ри­ји и прак- си очи­глед­но је фор­мал- но не­сла­га­ње у по­гле­ду зна­че­ња и ре­флек­то­ва- ња овог пој­ма уну­тар со­ци­о­ло­шких ис­тра- жи­ва­ња је­дан це­ло­вит при­ступ у ра­све­тља­ва- њу не­пре­глед­них ко­но- та­ци­ја пој­ма секулари- зам тре­ба­ло би да узме у об­зир са­гле­да­ва­ње про­бле­ма и из пер­спек- ти­ве те­о­ло­ги­је сма­тра- мо да је та­кав при­ступ по­же­љан у кул­ту­ри мул­ти­ди­сци­пли­нар­них ис­тра­жи­ва­ња кључ­на те­о­ло­шка раз­ма­тра­ња овог про­бле­ма по­ка­зу­ју кон­сен­зус у ве­зи са ре- ал­ним при­су­ством се- ку­ла­ри­зма пре­ма то­ме, се­ку­ла­ри­зам пред­ста- вља ре­а­лан иза­зов упр- кос очи­глед­ној ра­зно- ли­ко­сти у те­о­ло­шком при­сту­пу овом про­бле- му, се­ку­ла­ри­зам се опи- су­је као „хри­шћан­ски“ фе­но­мен хри­шћан­ско пре­да­ње ука­зу­је н а па­ра­док­сал­но по­и­ма­ње све­та док се, с а јед­не стра­не, о н по- сма­тра као бо­жи­је ство- јануар/фебруар 2012 47 48 1/2012 ре­ње ко­је оте­ло­тво­ра­ва ле­по­ту и сми­сле- ност, са дру­ге стра­не, су­коб чо­ве­чан­ства са бо­гом у овај по­јам уно­си тон из­о­па- че­но­сти од­ба­ци­ва­ње хри­ста по­твр­ђу- је ра­ди­кал­ну су­про­ста­вље­ност бо­жи­јег цар­ства и овога света као да се тек у по- ја­ви новог неба и нове земље он ко­нач­но раз­ре­ша­ва раз­ли­ко­ва­ње бо­га и све­та би- ла је пот­пу­на но­ви­на у од­но­су на не­зна- бо­жач­ке ре­ли­ги­је тог до­ба исто­вре­ме­но, хри­шћа­ни су би­ли уве­ре­ни у оства­ре­ње ес­ха­то­ло­шке ви­зи­је у ко­јој је свет место про­ја­вљи­ва­ња бо­жи­је сла­ве и до­вр­ше­ња за­јед­ни­це ко­ју је у христу бог за­сно­вао са љу­ди­ма ода­тле про­из­и­ла­зи по­зи­тив- но са­гле­да­ва­ње све­та и ње­го­вих до­стиг- ну­ћа бити у свету, али не и од света пред­ста­вља су­штин­ску де­фи­ни­ци­ју па- ра­док­сал­не по­зи­ци­је хри­шћа­на у та­да пре­те­жно не­хри­шћан­ском све­ту да­ље ана­ли­зе раз­во­ја овог тер- ми­на по­ка­зу­ју усло­жња­ва­ње пој- ма световно бу­ду­ћи да чла­но­ви цр­кве, ба­рем фор­мал­но, од ца­ра кон­стан­ти­на па на ова­мо, са­да чи­не ви­дљи­ву ве­ћи­ну у из­ме­ње- ним усло­ви­ма овај из­раз је уну- тар хри­шћан­ског дру­штва по­чео да озна­ча­ва на­чин жи­во­та и поглед на свет ко­ји је у те­мељ­ној су­прот­но­сти са бо­жи­јим за­по­ве­сти­ма упо­ре­до са та- квим по­гле­дом, са­вез цр­кве и цар­ства ство­рио је по­ли­тич­ку те­о­ло­ги­ју у ко­јој је ме­ђу­соб­но про­жи­ма­ње оправ­да­но сим- фо­ни­ја др­жа­ве и цр­кве ни­је ус­пе­ла да от- кло­ни опа­сност од број­них зло­у­по­тре­ба ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње овог про­це­са до­го­ди­ло се на кра­ју ве­ли­ких вер­ских ра­то­ва из­ме- ђу при­пад­ни­ка ре­фор­ма­ци­је и ри­мо­ка- то­лич­ке цр­кве успон се­ку­ла­ри­зма за­сно- ван је на по­стиг­ну­ћу да се кр­ва­ви су­ко­би за­у­ста­ве по­зи­ва­њем на на­че­ла ко­ја ни­су по­ве­за­на са ис­по­ве­да­њем ве­ре, ка­ко би се за обе стра­не про­на­шле ре­фе­рент­не тач- ке за ус­по­ста­вља­ње то­ле­ран­ци­је и раз- у­ме­ва­ња вол­фанг па­нен­берг је у свом тек­сту „ка­ко раз­ми­шља­ти о се­ку­ла­ри- зму“ фор­му­ли­сао те­зу да је се­ку­ла­ри­зам био је­ди­но ре­ше­ње за окон­ча­ње вер­ских су­ко­ба од та­да се­ку­ла­ри­зам по­ста­је не- из­бе­жан чи­ни­лац жи­во­та у ве­ко­ви­ма ко- ји су до­ла­зи­ли изазови секуларне културе у мо­дер­ном или пост­мо­дер­ном вре­ме- ну хри­шћа­ни се су­о­ча­ва­ју са ви­ше­стру- ким иза­зо­ви­ма пре­о­вла­ђу­ју­ће се­ку­лар­не кул­ту­ре док се пре­ма њој „јед­ни“ од­но­се као пре­ма отеловљењу вр­хун­ског зла у макс вебер (1864–1920) црква и држава јануар/фебруар 2012 49 исто­ри­ји од ко­га тре­ба бе­жа­ти или пре­ма ко­ме тре­ба би­ти ин­ди­фе­рен­тан, „дру­ги“ су спрем­ни да рашире руке, при­хва­та­ју­ћи све ње­не до­ме­те исти­на се, као по не­ком не­пи­са­ном пра­ви­лу, на­ла­зи у златној средини став пре­да­но­сти истини је од- у­век чи­нио су­штин­ску ка­рак­те­ри­сти­ку аутен­тич­ног до­жи­вља­ја хри­шћан­ске ве- ре он је био си­гу­ран во­дич у за­у­зи­ма- њу пра­вил­ног од­но­са пре­ма овом свету у ста­во­ви­ма и јед­них и дру­гих при­сут­но је у пот­пу­но­сти по­гре­шно по­и­ма­ње се­ку- лар­не кул­ту­ре као и пер­вер­то­ва­но схва- та­ње од­но­са бо­га и чо­ве­ка они ко­ји не­ги­ра­ју се­ку­лар­ну кул­ту­ру као без­вред­ну за би­ло ка­кво раз­ма­тра­ње чи­не то у име ода­но­сти кул­тур­ним обра- сци­ма из про­шло­сти ко­ји­ма се­ку­ла­ри­зам ну­ди нај­ве­ћу за­хвал­ност за свој успех они су у пот­пу­но­сти не­спрем­ни да се су­о­че са променама као не­чим што је кон­сти­ту­тив­ни део исто­риј­ског раз­во­ја, не­чим што пред­ста­вља иза­зов хри­шћан- ског жи­во­та да пред свет из­не­се и старо и ново у крај­њој ана­ли­зи, у та­квом ста­ву очи­глед­но је при­су­ство се­ку­лар­ног раз- два­ја­ња светог и световног као по­себ­них ка­те­го­ри­ја жи­во­та ви­ђе­ње исто­ри­је по- му­ће­но је не­ја­сним ес­ха­то­ло­шким пред- ста­ва­ма, јед­на­ко ма­гло­ви­тим по­пут ра- зно­вр­сних се­ку­ла­р­них „ес­ха­то­ло­ги­ја“ они ко­ји по­здра­вља­ју сва до­стиг­ну­ћа се­ку­лар­ног жи­во­та ни­су ни­шта ма­ње у за­блу­ди у по­гле­ду по­гре­шне пер­цеп­ци­је се­ку­лар­не кул­ту­ре и док су „тра­ди­ци­о- на­ли­сти“ за­сле­пље­ни вре­ме­ни­ма у ко­ји- ма је хри­шћан­ство „цве­та­ло“, они „ли­бе- рал­ни­ји“ ста­вља­ју хри­шћан­ство у слу­жбу већ по­љу­ља­них се­ку­лар­них вред­но­сти ко­је тре­ба спа­си­ти у име ве­ре сход­но њи­ма, хри­шћан­ство би тре­ба­ло да бу- де од „по­мо­ћи“ све­ту, а да исто­вре­ме­но оста­не уљуљ­ка­но у сво­јој „ду­хов­но­сти“ и то­пли­ни „са­крал­ног“ се­ку­лар­на кул­ту­ра по­се­ду­је свој вла- сти­ти „је­зик“ и ко­му­ни­ка­тив­не обра­сце ко­ји са­да ви­ше не­го ика­да пред­ста­вља­ју иза­зов хри­шћан­ском до­жи­вља­ју и схва- та­њу заједнице сва­ка озбиљ­на историја идеја у ста­њу је да по­ка­же да са­вре­ме­не иде­је људ­ских пра­ва, сло­бо­де, чо­веч­но- сти, со­ли­дар­но­сти и до­сто­јан­ства (као и мно­ге дру­ге) има­ју свој ко­рен у хри- шћан­ству ме­ђу­тим, сло­жен про­цес се- ку­ла­ри­за­ци­је за­сно­вао је ове тер­ми­не на дру­га­чи­јим осно­ва­ма од пр­во­бит­них на тај на­чин отво­рен је пут пре­ма кон­стант- ном ре­ла­ти­ви­зо­ва­њу њи­хо­вог зна­че­ња и ма­ни­пу­ла­ци­ја­ма у ко­рист иде­о­ло­шких ин­те­ре­са на ни­воу је­зи­ка при­мет­но је да су тра­ди­ци­о­нал­ни тер­ми­ни по­пут исти- не, праведности, лепоте, добра, љубави и заједнице пре­тр­пе­ли ду­бо­ку ме­та­мор­фо- зу по­ста­ли су сред­ство за из­ра­жа­ва­ње без­лич­них од­но­са, а њи­хов не­ка­да ја­сан и до­вољ­но ши­рок оп­сег зна­че­ња ре­ла­ти- ви­зо­ван је у ко­рист по­тро­шач­ког је­зи­ка логика капитала ство­ри­ла је свој по­се- бан „реч­ник“ ме­ђу­тим, њи­хо­во зна­че­ње у тој ме­ри је из­ме­ње­но да нам је за раз­у- ме­ва­ње истих нео­п­ход­на јед­на на­ро­чи­та хер­ме­не­у­ти­ка уко­ли­ко је се­ку­ла­ри­зам „пре­о­тео“ хри- шћан­ски кор­пус ре­чи, пој­мо­ва и иде­ја, са­вре­ме­на те­о­ло­ги­ја по­зва­на је да још јед­ном, као у златном до­бу све­то­о­тач­ког ства­ра­ла­штва, „пре­тре­се“ свој реч­ник и ис­пу­ни га сми­слом ко­ји не са­мо да тре­ба да од­го­ва­ра ду­ху пре­да­ња, већ и да до­спе до са­мог сре­ди­шта са­вре­ме­не кул­ту­ре бити у свету али не и од света представља суштинску дефиницију парадоксалне позиције хришћана у тада претежно нехришћанском свету 50 1/2012 ства­ра­ње но­вих ре­чи, као и опро­ба­ва- ње те­о­ло­ги­је у ра­зно­вр­сни­јим из­ра­зи- ма, на­ме­ће се не са­мо као под­сти­цај­ни иза­зов за про­ми­шља­ња о про­бле­ми­ма ко­је је се­ку­ла­ри­зам увео, ра­сло­ја­ва­ју­ћи ме­та­фи­зич­ку за­сно­ва­ност ре­чи, већ и као при­ли­ка за те­о­ло­ги­ју је­зи­ка да до- не­се пра­ве пло­до­ве се­ку­лар­на кул­ту­ра учи­ни­ла је по­јам заједнице да­ле­ко ком­плек­сни­јим не­го што је он био ин­тер­нет је по­стао гло- бал­ни комуникациони фе­но­мен уну­тар ко­га је раз­ви­је­на им­пре­сив­на мре­жа људ­ских од­но­са вир­ту­ел­на ко­му­ни­ка- ци­ја по­ста­вља се као иза­зов те­о­ло­шком про­ми­шља­њу о зна­че­њу за­јед­ни­це и ње­го­вом сме­шта­њу у про­стор вир­ту- ел­ног све­ми­ра ин­тер­ди­сци­пли­нар­но ис­тра­жи­ва­ње мо­гло би да по­мог­не у све­о­бу­хват­ни­јем раз­от­кри­ва­њу ка­ко по­зи­тив­них та­ко и не­га­тив­них чи­ни­ла- ца овог ви­да за­јед­ни­штва раз­ми­шља­ње о ми­си­ји цр­кве у вир­ту­ел­ном про­сто­ру је­сте још је­дан на­чин да се са се­ку­лар- ном кул­ту­ром уђе у ко­штац не­га­тив­ни фе­но­ме­ни про­це­са се­ку­ла- ри­за­ци­је пред­ста­вља­ју стал­ни иза­зов за пра­во­слав­ну те­о­ло­ги­ју очи­глед­но је да ни­је­дан од крај­њих од­но­са пре­ма се­ку- ла­ри­зму не мо­же не­ги­ра­ти да је пре­тр- пео ње­гов те­ме­љан ути­цај сре­ди­шњи при­ступ у од­но­су пре­ма иза­зо­ви­ма се- ку­ла­ри­зма под­ра­зу­ме­ва те­о­ло­шку буд- ност и опре­зност, хра­брост и стр­пљи- вост, са­ве­зни­штво ве­ре и ра­зу­ма он је осло­бо­ђен су­штин­ског про­ма­ша­ја се­ку­ла­ри­зма ко­ји се са­сто­ји у под­ва­ја- њу ма­те­ри­јал­ног и ду­хов­ног, са­крал­ног и про­фа­ног, ви­дљи­вог и не­ви­дљи­вог пра­ви­лан при­ступ по­ка­зу­је спрем­ност да се у но­вим окол­но­сти­ма цр­кве­не исто­ри­је афир­ми­шу по­зи­тив­на до­стиг- ну­ћа се­ку­лар­не кул­ту­ре уз кри­тич­ност и жи­ву вер­ност пре­да­њу, што у сва­ком вре­ме­ну чу­ва ес­ха­то­ло­шку ви­зи­ју спа- ше­ног и пре­о­бра­же­ног све­та  православље и џез код пра­во­слав­ног вер­ни­ка по­јам џез му­зи­ке иза­зи­ва, углав­ном, не­га­тив­не ко­но­та­ци­је и асо­ци- ја­ци­је пре­гла­сан, на мо­мен­те агре­си- ван звук сак­со­фо­на и тру­бе, чуд­ни и на­пад­ни рит­мо­ви, пре­ду­ге со­ло де­о- ни­це ко­је че­сто за­па­ра­ју уши – са­мо су не­ке од мо­гу­ћих не­га­тив­них им­пре­си- ја о овој вр­сти му­зи­ке ако ово­ме још до­да­мо да сам на­зив jazz у аме­рич­ком слен­гу има вул­гар­но зна­че­ње, он­да ће мно­ги за­кљу­чи­ти да су пра­во­сла­вље и џез за­пра­во уда­ље­ни и не­до­дир­љи­ви све­то­ви слич­ног је ми­шље­ња ар­хи­ман­дрит ра­фа­ил ка­ре­лин, ко­ји упо­зо­ра­ва: „ви сте, на­рав­но, чу­ли за на­зив џез музи- ка а шта је то, ода­кле је она до­шла? до­не­ли су је црн­ци из цен­трал­них ре- ги­ја афри­ке; та­мо је ова му­зи­ка би­ла ри­ту­ал­на, уз ње­не зву­ке су се оба­вља­ла при­но­ше­ња жр­та­ва идо­ли­ма, ма­гиј­ски плес и об­ре­ди за­тим је у не­што из­ме- ње­ном об­ли­ку до­спе­ла у дру­ге на­ро­де, и са­да слу­ша­ју­ћи ову чуд­ну му­зи­ку љу­ди, не схва­та­ју­ћи то, на нивоу под- свести бивају укључени у ритам овог окултног плеса и појања“ уз ве­ли­ко по­што­ва­ње оца ра­фа­и­ла и све­га што је до са­да на­пи­сао бра­не­ћи чи­сто­ту пра­во­слав­не ве­ре, сма­тра­мо да је у на­ве­де­ном ко­мен­та­ру ису­ви­ше виктор вицановић црква и држава музика јануар/фебруар 2012 51 јед­но­стран и ис­кљу­чив ни­је спор­но по­ре­кло џе­за и ма­гиј­ска функ­ци­ја рит- мо­ва на по­чет­ном, при­ми­тив­ном ни- воу ме­ђу­тим, дис­ква­ли­фи­ко­ва­ти јед­ну вр­сту му­зи­ке због ње­них ма­гиј­ских ко- ре­на зна­чи дис­ква­ли­фи­ка­ци­ју му­зи­ке у це­ли­ни по­зна­то је да су по­че­ци му­зи­ке углав­ном ве­за­ни за окулт­но, па­ган­ско и ри­ту­ал­но то је оп­ште ме­сто за све кул- ту­ре и ра­не му­зич­ке об­ли­ке свој­стве­не тим кул­ту­ра­ма по­сто­ја­ње искон­ског или па­ган­ског у рит­му или у ме­ло­ди­ји 52 1/2012 џез пробија – не укида, већ надограђује – устаљене оквире музичке догматике и због тога делује помало јуродиво – звучи чудно и блескасто, али истовремено може много тога вредног да саопшти (ако неко има уши да чује) то заиста подсећа на јуродивост у православљу: бити луцкаст, а говорити истину не мо­ра зна­чи­ти да је та му­зи­ка то­ли­ко „за­га­ђе­на“ да је не тре­ба слу­ша­ти шта ре­ћи за на­род­не пле­со­ве, ко­ла и игре? по истом кри­те­ри­ју­му тре­ба­ло би и њих од­ба­ци­ти ка­кав би ко­мен­тар дао о ра­фа­ил ка­да би са­знао да у јед­ној по­ме- сној пра­во­слав­ној цр­кви на све­тој ли- тур­ги­ји вер­ни­ци слу­ша­ју по­ја­ње ко­је је ком­по­но­вао ком­по­зи­тор ма­сон­ске про- ве­ни­јен­ци­је и ду­хов­но­сти? ка­ко на­ша под­свест ре­а­гу­је на ње­го­ву му­зи­ку? тајна музике пи­та­ње де­ло­ва­ња му­зи­ке на не­све- сном ни­воу оста­је отво­ре­но и вр­ло за- ни­мљи­во тај­на му­зи­ке ле­жи упра­во у музика јануар/фебруар 2012 53 то­ме што она та­јан­стве­но про­ди­ре у нај­ду­бље сло­је­ве људ­ске пси­хе му­зи- ка мо­же по­бу­ди­ти у чо­ве­ку ин­стинк- тив­но и ани­мал­но, али и уз­ви­ше­но и ре­флек­сив­но ду­бо­ко ста­ње на ко­ји на­чин фи­зич­ка ка­те­го­ри­ја ва­зду­шне ви­бра­ци­је (тон) про­из­во­ди у чо­ве­ку естет­ско-пси­хо­ло­шку ре­ак­ци­ју, не- ће­мо ве­ро­ват­но ни­ка­да са­зна­ти раз- у­ме­ва­ње умет­нич­ког фе­но­ме­на џез му­зи­ке тра­жи ви­ше ком­плек­сно­сти и ана­ли­тич­но­сти нај­ве­ћа вред­ност и но­вост ко­ју до­но­си џез од­но­си се на умет­ност им­про­ви­за­ци­је им­про­ви- за­ци­ја је си­но­ним сло­бо­де, на­дах­ну­ћа и кре­а­тив­но­сти да ли су ове ка­те­го- ри­је стра­не пра­во­слав­ној ду­хов­но- сти? не са­мо да ни­су стра­не већ су то фун­да­мен­тал­не ка­те­го­ри­је пра­во­слав- не ан­тро­по­ло­ги­је и цр­кве­не умет­но- сти сло­бо­да и на­дах­ну­ће у ства­ра­њу до­каз су бо­го­ли­ко­сти чо­ве­ка ов­де је са­свим уме­сна при­мед­ба да сло­бо­да и на­дах­ну­ће у ства­ра­њу, ако не во­де ка бо­гу и ви­шим вред­но­сти­ма, мо­гу би- ти зло­у­по­тре­бље­не ме­ђу­тим, да ли се та­ко не­што уоп­ште­но мо­же ре­ћи за цео му­зич­ки пра­вац или стил? због че­га би у џез му­зи­ци би­ло не­мо­гу­ће из­ра­зи­ти ре­ли­ги­о­зна осе­ћа­ња и ве­ру у бо­га? зар је у џе­зу не­мо­гу­ће на­пи­са­ти ком­по­зи­ци­ју у сла­ву бо­жи­јег име­на? изван оквира нај­бо­љу, нај­је­згро­ви­ти­ју и нај­ду­хо­ви- ти­ју де­фи­ни­ци­ју џе­за, из­ра­жа­ва­ју­ћи ње- го­ву су­шти­ну и осо­бе­ност, дао је по­зна­ти џез ком­по­зи­тор чарлс мин­гус у јед­ној ре­че­ни­ци: „џез на­ста­је он­да ка­да од­сви- ра­те по­гре­шан тон“ мин­гус је овим хтео да ка­же да џез из­ла­зи из окви­ра стан- дард­них дур­ских и мол­ских ле­стви­ца, ства­ра­ју­ћи та­ко но­ве ска­ле (нпр блуз и би-бап ска­ле) и но­ве ме­ло­диј­ске ли­ни- је, за ко­ји­ма су ишла но­ва и ори­ги­нал­на хар­мо­ниј­ска ре­ше­ња дру­гим ре­чи­ма, џез про­би­ја – не уки­да, већ на­до­гра­ђу­је – уста­ље­не окви­ре му­зич­ке дог­ма­ти­ке и због то­га де­лу­је по­ма­ло ју­ро­ди­во – зву­чи чудно и блескасто, али исто­вре­ме­но мо- же мно­го то­га вред­ног да са­оп­шти (ако не­ко има уши да чу­је) то за­и­ста под­се­ћа на ју­ро­ди­вост у пра­во­сла­вљу: бити луц- каст, а говорити истину џез уво­ди у про­стор сло­бо­де – не­за­бо­ра- вља­ју­ћи при том на од­го­вор­ност за ле­по, искре­но и емо­тив­но ту сло­бо­да ни­је циљ не­го сред­ство, на­чин пра­во­сла­вље по­ла- зи од сло­бо­де као по­чет­ног по­сту­ла­та, али сло­бо­ду не узи­ма као циљ за се­бе, већ је она, пре све­га, на­чин ка­ко чо­век, кроз оно што чи­ни или не чи­ни, оства­ру­је од­нос са бо­гом, бли­жњи­ма и све­том у оба слу­ча­ја, сло­бо­да и од­го­вор­ност су ли­це и на­лич­је пра­во­сла­вље иде уским пу­тем ко­јим са­мо ма­ло ста­до мо­же про­ћи џез не по- вла­ђу­је ши­ро­ком ауди­то­ри­ју­му већ исто та­ко би­ра узак пут за пра­во­сла­вље чо­век је пре све­га лич­ност, у џе­зу ства­ра­лац та- ко­ђе мо­ра би­ти сна­жна лич­ност ина­че се гу­би у про­сеч­но­сти џез му­зи­ку мо­же­те да во­ли­те или не во­ли­те, али ако јој не­ги­ра­те ства­ра­лач­ки по­тен­ци­јал,му­зич­ку и естет­ску вред­ност, сво­де­ћи је при то­ме на ње­не ри­ту­ал­не ко- ре­не, он­да сте се огре­ши­ли и пре­ма џе­зу и пре­ма исти­ни раз­ли­ка из­ме­ђу џе­за и пра­во­сла­вља, ма ко­ли­ко на пр­ви по­глед из­гле­да­ла ве­ли­ка и не­пре­мо­сти­ва, по­сле ду­бље ана­ли­зе „ис­под по­вр­ши­не“ по­ла­ко не­ста­је шта­ви­ше, по­ја­вљу­ју се слич­но- сти ко­је ука­зу­ју да та два под­руч­ја ни­су то­ли­ко раз­ли­чи­та и уда­ље­на  аутор је психолог у деветој београдској гимназији 54 1/2012 хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) ако ве­ру­јем у на­чин на ко­ји исус (је­вреј­ски: י‏) yĕhō­šuă‘)) у бе- седи на гори учи да се тре­ба мо­ли- ти оцу на­шем, насушни хлеб је по­треб­на и ну­жна ствар у да­на­шњем да­ну и ствар ко­ју, очи­глед­но, са­мо отац мо­же да нам да, јер ина­че не би би­ло по­тре­бе да је стал­но тра­жи­мо и за њу мо­ли­мо бо­га да је то та­ко, очи­глед­но је на осно­ву вр­ло ва­жног де­ла уче­ња хри­сто­вог (је­вреј­ски: (māšîă)) у окви­ру исте бе­се­де, на ко­је на­и­ла­зи­мо са­мо не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка ка­сни­је од ре­че­ни­це: „хлеб наш“ „не бри­ни­те се, да­кле, го­во­ре­ћи: шта ћемо јести, или шта ће­мо пи­ти, или чи- ме ће­мо се одје­ну­ти? јер све ово не­зна- бо­шци ишту; а зна и отац ваш не­бе­ски да ва­ма тре­ба све ово не­го ишти­те нај- при­је цар­ство бо­жи­је и прав­ду ње­го­ву, и ово ће вам се све до­да­ти не бри­ни­те се, да­кле, за су­тра; јер су­тра бри­ну­ће се за се до­ста је сва­ком да­ну зла сво­га“ (мт 6, 31–34) ов­де хри­стос го­во­ри да ни­је по­треб­но мо­ли­ти оца на­шег да нам да­ру­је нешто за јело, јер он већ зна да намто тре­ба; а, не­ко- ли­ко тре­ну­та­ка ра­ни­је, учи нас, као што је већ ре­че­но, да се у мо­ли­тви обра­ћа­мо ре- чи­ма: „хлеб наш на­су­шни дај нам да­нас“ да­кле, ка­да се мо­ли­мо ни­је реч о обич­ном хле­бу, о на­мир­ни­ца­ма и чи­сто би­о­ло­шким по­тре­ба­ма, већ о хле­бу ко­ји је опи­сан реч- ју насушни ка­ко раз­у­ме­ти ову реч? ов­де мо­же да по­мог­не ми­сао хај­де­ге­ра, фи­ло­зо­фа из цр­не шу­ме [нем schwarz- wald], у ко­јој ка­же да се пе­сни­ци, а не фи­ло­зо­фи, су­сре­ћу ди­рект­но са све­тим (а ка­да је реч о бо­гу и мо­ли­тви ње­му, реч је о све­том) ка­ко он ка­же: „ми­сли- лац ка­зу­је би­ће, пе­сник име­ну­је све­то“ од­но­сно, ми­сли­лац је онај ко­ји ана­ли- зи­ра свет, а пе­сник име­ну­је, до­жи­вља­ва, ис­ку­ству­је тај­ну све­та на­рав­но, ми­сли- лац и пе­сник су упу­ће­ни је­дан на дру­гог (у кон­тек­сту ово­га је ја­сно за­што је цр- кве­на за­јед­ни­ца име­но­ва­ла бо­го­сло­ви- ма са­мо ону тро­ји­цу ко­ји су ујед­но би­ли и пе­сни­ци: јо­ва­на бо­го­сло­ва, гри­го­ри­ја бо­го­сло­ва и си­ме­о­на но­вог бо­го­сло­ва) ова хај­де­ге­ро­ва ми­сао се чи­ни плод­ном за про­на­ла­же­ње зна­че­ња ре­че­ни­це „хлеб наш на­су­шни“ сход­но то­ме, од­го­нет­ку ће­мо по­тра­жи­ти код пе­сни­ка, а не ми- сли­о­ца пе­сник, чи­ју ће­мо пе­сму ко­ри- сти­ти, остао је не­по­знат: „зашто да живим, зашто да се трудим, због чега да чиним нешто, зарад чега да програмирам сутрашњост, зарад сутрашњости или садашњости? да живим данас за сутра? да живим сада или некада ако песнички станује човек када се молимо није реч о обичном хлебу, о намирницама и чисто биолошким потребама, већ о хлебу који је описан речју насушни сутрашњост и хлеб малиша пушоња јануар/фебруар 2012 55 сада онда немам ништа, ако некада чини ми се никада зашто да радим? за хлеб, за другог, за мене, за тебе, за путовање? шта ће ми путовање и хлеб, ако се вратим у исту причу, у истоветност сутрашњости дакле, онда радим за другост? другост сутрашњости или садашњости другост је узрок мога рада? другост је разлог мог рaда? ако је тако, ако је мога рада узрок и разлог то, онда очекујем да ни данас ни сутра не буде исто, већ другачије ако је исто, нешто не ваља ако хлеб има исти укус не ваља, хлеб је сутрашња ствар хлеб је другачија ствар хлеб данашњи мора да има укус сутрашњега, хлеба другога и другачијега“ оно што је у овој пе­сми вред­но за на- шу те­му (без ула­же­ња у ана­ли­зу умет- нич­ке вред­но­сти са­ме пе­сме) је крај у ко­ме пе­сник до­ла­зи до за­кључ­ка да жи- вот има сми­сла је­ди­но ако већ да­нас је- дем „су­тра­шњи“ хлеб па­ра­док­сал­но је­сте, али за пе­сни­ка, ко­ји ис­ку­ству­је жи­вот, та­кво ре­ше­ње је је­ди­но до­стој­но чо­ве­ка пе­сник не да­је од­го­вор ка­ко се до то­га мо­же до­ћи, али оно­ме ко зна за па­сус из хри­сто­вог уче­ња у ко­ме се ка- же „хлеб наш на­су­шни дај нам да­нас“, и зна да ни­је реч о обич­ном хле­бу, већ о о насушном, или ка­ко би ре­као пе­сник „су­тра­шњем“ хле­бу, ја­сно је да та­кав хлеб мо­же до­би­ти да­нас је­ди­но од оца на­шег да­кле, су­тра­шњи хлеб до­би­ја­мо од ње­га већ да­нас, са­мо ако то од ње­га тра- жи­мо да­кле, насушни хлеб је л(л)огос, од­но­сно с(с)ми­сао, од­но­сно ж(ж)ивот ко­ји до­ла­зи, али је већ ту  причешће апостола, фреска: краљева црква, манастир студеница, 14 век 56 1/2012 пре тач­но че­ти­ри го­ди­не у право- славном мисионару смо на­во­ди­ли ми­сао стар­ца пор­фи­ри­ја кав­со- ка­ли­ви­та о то­ме „да је хри­шћан­ско ми- си­о­нар­ство пре све­га де­ло и жи­вот у хри­сту“ за­и­ста, уза­луд нам сва зна­ња ово­свет­ских на­у­ка, стра­них је­зи­ка, па чак и по­зна­ва­ње те­о­ло­ги­је у ака­дем­ском сми­слу, уко­ли­ко сво­јим жи­во­том не сто- ји­мо иза оно­га што про­по­ве­да­мо то пре све­га зна­чи све­до­че­ње у вр­лин­ском жи- во­ту, али не­ка­да зна­чи и но­ше­ње свог кр­ста без роп­та­ња – се­ти­мо се ве­ли­ко- га апо­сто­ла па­вла, ко­ји се удо­сто­ји да се ви­не до тре­ћег не­ба и ви­ди тај­не не­ис- ка­за­не, иако је но­сио не­ки жа­лац у те­лу ти­ме је апо­стол за­и­ста по­твр­дио да нас од хри­ста ни­шта не мо­же одво­ји­ти, уко- ли­ко смо му вер­ни, а бла­го­дат бо­жи­ја до­пу­њу­је на­ше те­ле­сне не­до­стат­ке пре не­што ви­ше од ме­сец да­на има­ли смо част да упо­зна­мо јед­ног од ве­о­ма ак- тив­них љу­ди на по­љу пра­во­слав­не ми- си­је на овим про­сто­ри­ма, чо­ве­ка ко­ји, по­ред не­у­мор­ног ра­да на ми­си­ји у елек- трон­ском све­ту, но­си свој ве­о­ма те­жак крст реч је о бра­ту бра­ти­сла­ву пе­ро­ше- ви­ћу – бра­ци из бе­о­гра­да, ро­ђе­ном 1971 го­ди­не у цар­ском гра­ду ско­пљу жи­вео је и од­ра­стао у уро­шев­цу све до погро- ма ко­ји је за­де­сио наш срп­ски на­род на косoву и ме­то­хи­ји кра­јем де­ве­де­се­тих го­ди­на по­сле јед­ног не­при­јат­ног ско- ка на охрид­ском је­зе­ру, на екс­кур­зи­ји 1986 го­ди­не, здра­вље бра­ти­сла­ва пе­ро- ше­ви­ћа се по­сте­пе­но по­гор­ша­ва­ло, да би, по за­вр­шет­ку еко­ном­ског фа­кул­те­та 1996 г (у при­шти­ни), био при­мо­ран да ко­ри­сти ин­ва­лид­ска ко­ли­ца ме­ђу­тим, то га ни­је спре­чи­ло да умно­жа­ва та­лан- те, не са­мо у при­ват­ном жи­во­ту, већ и на по­љу ми­си­је цр­кве ка­же брат бра­ца: „без не­во­ље не­ма бо­го­мо­ље“ и се­ћа се при то­ме по­у­ка усну­лог про­те уро­ше­вач­ког ра­то­ми­ра бо­жи­ћа, са ко­јим је по­чео пр­ве раз­го- во­ре о ве­ри, де­ве­де­се­тих го­ди­на се­ћа се и да је та­да пр­ви пут до­шао до де- ла све­тог вла­ди­ке ни­ко­ла­ја, ко­ја су га уве­ла ду­бље у свет жи­во­та у хри­сту од та­да па до да­нас, бра­ца оста­је по­себ­но на­кло­њен хри­сто­вом све­ти­те­љу ни- ко­ла­ју епископу жичком и охридском ко­ји га на од­ре­ђе­ни на­чин пра­ти то­ком да­љег жи­во­та та­ко, у вре­ме­ну из­бе­гли- штва са ко­со­ва и ме­то­хи­је, бра­ца са по­ро­ди­цом не­ко вре­ме жи­ви у кра­ље- ву и упра­во у до­му вла­ди­ке ни­ко­ла­ја слу­ша пре­да­ва­ња, ко­ја га до­дат­но уво- де у тај­не пра­во­сла­вља су­срет ко­ји ће пам­ти­ти це­лог жи­во­та се од­и­грао по до­ла­ску у бе­о­град код јед­не тро­леј­бу- ске ста­ни­це на­и­ла­зи на са­да бла­же­но- по­чив­шег па­три­јар­ха па­вла ка­да му је це­ли­вао све­ту де­сни­цу, до­био је бла­го- слов ко­ји пам­ти и да­нас мисионарски подвиг братислав перошевић је суд савести сваком хришћанину који је заорао бразду на пољу мисије цркве прича о једном неуморном мисионару јануар/фебруар 2012 57 ка­да се у ње­го­вом ср­цу ро­ди­ла иде­ја да се укљу­чи у ми­си­ју цр­кве и да за по­че- так на­пра­ви елек­трон­ски об­лик охрид- ског пролога св вла­ди­ке ни­ко­ла­ја, до­го- дио се зна­ча­јан су­срет са уми­ро­вље­ним епи­ско­пом за­хум­ско-хер­це­го­вач­ким, г ата­на­си­јем (јев­ти­ћем), ко­ји му је дао лич­ну по­др­шку ве­ли­ку по­моћ је то­ком ра­да до­био и од про­те ми­ло­ра­да ву­ји- ћа, све­ште­ни­ка у ис­точ­ном са­ра­је­ву уз по­моћ де­се­так са­рад­ни­ка, 2007 го­ди- не из­ла­зи ком­пакт-диск, а уз основ­ни текст на ње­му се на­ла­зе и ико­не све­ти- те­ља из пролога, као и по­је­ди­ни тро­па- ри упо­ре­до са тим, бра­ти­слав је ра­дио и на ко­ор­ди­на­ци­ји из­ра­де ком­пакт-ди- ска житија светих од аве ју­сти­на, а при- во­ди кра­ју и диск ко- ји по­кри­ва упо­тре­бу све­тог пи­сма у бо­го- слу­же­њу са бла­го­сло­вом све- тог ар­хи­је­реј­ског си- но­да спц, бра­ти­слав пе­ро­ше­вић је за­по- чео рад на сли­ков­ној и звуч­ној е-мо­но­гра­фи­ји о жи­во­ту и де­лу вла- ди­ке ни­ко­ла­ја, ко­ја је у ве­ли­кој ме­ри го­то­ва, а би­ће тро­је­зич­на опет на­и­ла­зи на не­се­бич­ну по­моћ не­ких епи­ско­па цр­кве, по­пут вла­ди- ке аустра­лиј­ско-но­во- зе­ланд­ског г ири­не­ја (до­бри­је­ви­ћа) ко­ји, по­ред свих сво­јих оба- ве­за, на­ла­зи вре­ме­на да ис­пра­вља ен­гле­ски пре­вод тек­сто­ва ко­је му бра­ца ша­ље по­ма- же му и епи­скоп за- хум­ско-хер­це­го­вач­ки гри­го­ри­је ко­ји пре­гле­да све тек­сто­ве ка­да, ако бог да, ком­пакт-диск бу­де пот­пу­но за­вр­шен, сва сред­ства од ње- го­вепро­да­јебра­цапла­ни­ра дапри­ло­жима- на­сти­ру хи­лан­дар а сва­ко ко же­ли и има мо­гућ­но­сти да по­мог­не бра­ци да га до­вр­ши, томо­же учи­ни­ти кон­так­томнање­го­ву елек- трон­ску адре­су: bracoperosevic@gmailcom пре три године, овај неуморни мисио- нар и крстоносац је доживео и мождани удар после кога је изгубио моћ говора, а једна рука му је остала одузета то га из инвалидских колица смешта у још тежи положај но, ни то га није поколебало да настави и даље да ради – поред кревета на коме лежи, стоји један лап-топ рачу- нар и брижна мати, који су му помоћници браца са умировљеним епископом зхп атанасијем 58 1/2012 у контакту са спољашњим светом и који му омогућавају наставак рада на започе- тим пројектима његова мајка нам прича да браца чак и у том положају има своје молитвено правило и да најстрожије пости сваки пост ми смо га посаветовали да ублажи пост због здравственог стања, а себе смирили пред примером таквог човека електронском по- штом мисионар браца и даље успева да коорди- нира рад на пројектима чија је израда у току и да буде у контакту са осталим мисионар- ским гласилима, попут православног мисиона- ра са таквом енергијом коју улаже и поред веома тешког личног крста, братислав перошевић је суд саве- сти сваком хришћанину који је заорао бразду на пољу мисије цркве  на гробу патријарха павла у mанастиру раковица корица сликовне и звучне е-монографије о животу и делу владике николаја на којој ради браца јануар/фебруар 2012 59 све­ште­ник не­над ан­дрић (стар 35 го- ди­на), не­ка­да­шњи па­рох у ва­ље­ву и ба­њи вруј­ци, услед ви­ше­го­ди­шње бо­ле­сти, ду­же вре­ме не слу­жи као па­ро- хиј­ски све­ште­ник, већ у лет­њем пе­ри­о­ду оба­вља ду­жност се­кре­та­ра цр­кве­не оп- шти­не ва­ље­во, а пре­ко зи­ме, због спе­ци- фич­них оште­ће­ња ви­ли­це и си­ну­са, вре­ме про­во­ди у ста­ну kроз ње­го­во стра­да­ње у бо­ле­сти огле­да се де­лат­на љу­бав свих оних ко­ји му по­ма­жу да лак­ше пре­бро­ди бо­лест и до­ђе до оздра­вље­ња  оче ненаде, ка- ко сте? како под- носите зиму? – хва­ла бо­гу, до- бро је гре­јем се у ста­ну, чи­там по­не- ку књи­гу и че­кам про­ле­ће, да бих по- но­во био уче­сник ак­тив­ни­јег фи­зич- ког жи­вље­ња про- шле зи­ме, за два и по ме­се­ца, из­ла­зио сам из ста­на све­га не­ко­ли­ко пу­та ова зи­ма је по­че­ла ра­но ле­ка­ри су ми пред­ло­жи- ли да ме­њам кли­му на не­ку го­ди­ну, док ви­ли­це пот­пу­но не за­ра­сту, а си­ну­си се очи­сте не­ка бу­де бо­жи­ја во­ља!  ви не служите као парох већ трећу годину да ли вам недостаје парохија? – из­у­зет­но ми не­до­ста­је, но бла­го­да- рим бо­гу што ме је оста­вио у жи­во­ту и ве­ру­јем да ћу се вре­ме­ном, уз ње­го­ву по- моћ, опо­ра­ви­ти и мо­ћи по­но­во да слу- жим у па­ро­хи­ји за све­ште­ни­ка је па­ро- хи­ја део по­ро­ди­це, са­жи­ви се са љу­ди­ма и то је оно што ми не­до­ста­је  како издржавате породицу када не- мате парохију? – пре три го­ди­не, пред опе­ра­ци­ју ви- ли­це, у по­се­ти ми је био епи­скоп ва­љев- ски го­спо­дин ми­лу- тин и том при­ли­ком ми је ре­као: „бог те ни­је оста­вио, не­ћу ни ја!“ за­и­ста је то исти­на: до­бри бог ме ни­је оста­вио, он ни­ко­га не оста­вља не­пре­ста­но ми по- ма­же у ду­хов­ном и те­ле­сном опо­рав­ку и мој вла­ди­ка не­се- бич­но по­ма­же и ме- ни и мо­јој по­ро­ди­ци из вру­ја­ца, по­сле опе­ра­ци­је, вла­ди- ка ме је пре­ме­стио у ва­ље­во и по­ста­вио на ме­сто се­кре­та­ра цр­кве­не оп­шти­не ва­љев­ске, где се ја- вљам на те­ле­фон и из­да­јем кр­ште­ни­це ту имам, до­стој­ну по­што­ва­ња, пла­ту од ва­љев­ске цр­кве а и мо­ја бра­ћа све­ште- ни­ци, део сво­јих при­ма­ња у цр­кви де­ле на рав­не ча­сти са мном као да слу­жим то им не мо­гу за­бо­ра­ви­ти ни у овом, ни у у посети хришћанска љубав на делу разговор водио: димитрије стикић отац ненад са својим најмилијима 60 1/2012 оном све­ту ка­да осе­ти­те та­кву по­др­шку у бо­ле­сти, то је ве­ће од сва­ког ме­ле­ма зи­ми не мо­гу да ра­дим, али је на пред­лог ста­ре­ши­не, оца дра­га­на алек­си­ћа, a по бла­го­сло­ву вла­ди­ке ми­лу­ти­на, ан­га­жо- ва­на мо­ја су­пру­га ка­та­ри­на да, уме­сто ме­не, из­да­је кр­ште­ни­це до про­ле­ћа на тај на­чин има­мо ре­дов­ну пла­ту од ко­је жи­ви­мо и пла­ћа­мо ки­ри­ју до ско­ро смо жи­ве­ли у епар­хиј­ском ста­ну, што је за нас био не­про­це­њив дар епи­ско­па ми­лу­ти­на ста­но­ва­ли смо бес­плат­но го­ди­ну да­на о тро­шку епар- хи­је ва­љев­ске има­ли смо стру­ју, во­ду, гре­ја­ње и са­да, жи­ве­ћи под ки­ри­ју, че- сто до­би­је­мо од до­брих љу­ди но­вац за део ки­ри­је не­ка их го­спод на­гра­ди сва- ким до­бром та­ко­ђе, на­ши ма­на­сти­ри, ће­ли­је, ле- лић, јо­ва­ња, бо­го­ва­ђа и док­мир, по­ма- жу ми нов­цем и на­мир­ни­ца­ма но­вац је на­ро­чи­то био по­тре­бан ка­да сам ишао на ле­че­ња имао сам и не­ко­ли­ко опа­сних ви­ру­са ко­ји су за­хва­ти­ли ми­ши­ће но­гу, па не мо­гу ду­го да сто­јим ган­гре­на ви­ли- це је све то за­чи­ни­ла, али опет, го­спод је наш по­моћ­ник, у ње­га је сва на­да ма­на- стир ће­ли­је, још док сам био па­рох 2009 г у вруј­ци­ма, ми је, до­бро­том ма­ти гли- ке­ри­је, пла­тио опе­ра­ци­ју у бе­о­гра­ду ка- да сам их пи­тао ка­да да им вра­тим но­вац, ре­кли су ми: „за­хва­ли се, оче не­шо, бо­гу и ави ју­сти­ну“ сва та њи­хо­ва де­ла ми­ло- ср­ђа и љу­ба­ви ути­чу на ме­не да се осе­ћам од бо­га збри­ну­тим је­два че­кам да оздра- вим и да слу­жим са сво­јом бра­ћом и од зно­ја ли­ца је­дем хлеб  како као свештеник гледате на бо- лест? – искре­но го­во­ре­ћи, ка­да сам ра­ни­је чи­тао све­те оце ко­ји су пи­са­ли да је бо- лест бо­жи­ја по­се­та, ни­сам ту по­у­ку раз- у­мео ме­ђу­тим, са­да ви­дим да је то ап­со- лут­на исти­на мо­ја бо­лест је за ме­не, по бо­жи­јем не­по­гре­ши­вом про­ми­слу, нај- бо­љи лек за мо­ју огре­хо­вље­ну ду­шу, во­љу и ра­зум во­лео бих да из­ву­чем од бо­ле­сти мак­си­мал­ну по­ру­ку бо­жи­ју за­хва­љу­ју­ћи до­бро­ти на­шег ко­шар­ка- ша де­ја­на то­ма­ше­ви­ћа, био сам код стар- ца нек­та­ри­ја у грч­кој, у по­кло­нич­ком хра­му све­тог нек­та­ри­ја егин­ског чу- до­твор­ца у при­мор­ском гра­ди­ћу ла­вриу код ати­не ње­га је све­ти нек­та­ри­је ис- це­лио од ра­ка 1980 г лич­но га по­се­тив- ши у хра­му до­био сам сле­де­ћу по­у­ку од стар­ца: „ни­ко­га не осу­ђуј, ни­ти раз­об- ли­чуј, не ко­мен­та­ри­ши по­ступ­ке ни­јед- ног чо­ве­ка, већ ћу­ти и са сми­ре­њем во­ли сва­ког чо­ве­ка, не бу­ди ни­ко­ме су­ди­ја и не ме­шај се у бо­жи­ји по­сао ка­ко су­диш, та­ко ће ти би­ти су­ђе­но по­пра­ви се и не осу­ђуј ни­чи­је по­ступ­ке ако си не­ко­га по­вре­дио, из­ви­ни се и тра­жи опро­штај и бог и св нек­та­ри­је ће ти да­ти све што по­же­лиш“ као циљ и по­у­ку од бо­га у сво­јој бо­ле­сти, схва­тио сам да ме, у љу- ба­ви сво­јој, го­спод учи сми­ре­њу и по­ру- чу­је ми да во­лим бо­га и сва­ког чо­ве­ка то ми је по­твр­дио и мој вла­ди­ка ми­лу­тин са сво­јим са­ве­ти­ма, као и ми­тро­по­лит ам­фи­ло­хи­је ве­ру­јем да бог до­пу­шта бо- ле­сти на нас да би нас учи­нио бо­љим за оба све­та, до­ду­ше, уко­ли­ко и ми то раз- у­ме­мо ду­бо­ко бла­го­да­рим бо­гу на све­му, као и мом вла­ди­ци, све­штен­ству, мо­на­штву, на­ро­ду и мо­јој по­ро­ди­ци, ко­ји ми по­ма- жу да сво­је ра­не лак­ше но­сим  када сам раније читао свете оце који су писали да је болест божија посета, нисам ту поуку разумео међутим, сада видим да је то апсолутна истина у посети јануар/фебруар 2012 61 „иако се српски стег посред ниша вије, јоште тужно косово освећено није“ нишки хришћанлук средином xix века ма­ло је бо­го­мо­ља у ср­би­ји чи­ја је исто­ри­ја та­ко по­зна­та, бар што се ти- че са­ме из­град­ње и окол­но­сти ар­хи­тек- тон­ског ро­ђе­ња са­бор­на цр­ква у ни­шу је упра­во та­кав исто­ри­о­граф­ски при- мер та ве­ли­ка и им­по­зант­на све­ти­ња на­ста­ла је пред сам крај тур­ске вла­да- ви­не, за­вр­ше­на ко­нач­но 1872, а осве- шта­на од­мах по осло­бо­ђе­њу гра­да 1878 го­ди­не њу су гра­ди­ли ве­ли­ки ср­би и хри­шћа­ни ни­шка око­ли­на има­ла је не- у­спе­ли уста­нак ни­ко­ле срн­да­ка 1841 г, услед ко­га је ве­ли­ки број из­бе­гли- ца пре­пла­вио кне­же­ви­ну ср­би­ју, ко­ја због при­ти­са­ка ве­ли­ких си­ла ни­је мо- гла да ре­а­гу­је и спре­чи на­си­ље над сво- јим су­на­род­ни­ци­ма вла­ди­каве­не­дикт (1843–1845), грк, за­те- же све­ште­нич­ку ди­сци­пли­ну, јер су мно­ги ме­ђу њи­ма би­ли при­мо­ра­ни да се ба­ве и све­тов­ним де­лат­но­сти­ма у жу­стрим, а ви­зан­тиј­ски во­ђе­ним пре­го­во­ри­ма са па- шом успе­ва да из­деј­ству­је не­ка спо­ља­шња обе­леж­ја сло­бо­де ис­по­ве­да­ња пра­во­слав- не ве­ре го­ди­не 1847 ли­ти­ја за вас­крс је сло­бод­но про­шла кроз град, на­кон то­ли­ко ве­ко­ва, али ју је чу­ва­ла ја­ка стра­жа ни­за- ма, јер су ар­на­у­ти би­ли бе­сни, пре­те­ћи да ће ки­ди­са­ти на ма­су у је­дан мах је чак вла­ди­ка уте­као због ко­ме­ша­ња на­ро­да „кроз цр­кве­ни пен­џер“, али се вра­тио да за­вр­ши св ли­тур­ги­ју у ма­лом ни­шком са­бор­ном хра­му св ар­хан­ге­ла ни­шка ка­те­дра има­ла је сре­ћу са фа­на- ри­о­ти­ма; та­мо­шњи епи­ско­пи, грч­ке на- род­но­сти, би­ли су, го­то­во сви, до­бри па- сти­ри ми­тро­по­лит мелeнтије ни­шки је, да би спре­чио ве­ће кр­во­про­ли­ће, оти­шао на до­бро­вољ­ну жр­тву – обе­шен са не­ко- ли­ци­ном углед­них ни­шли­ја на град­ском мо­сту 1821 го­ди­не „као до­бри па­стир српска историја када је свештеник јован иконом остарио црквена општина је тражила да се његов син рукоположи три молбе су упућене владици виктору, да би на крају вођа српских комита у нишу, чувени никола коле рашић, „нешто милом, а нешто силом“, како је записано, убедио владику да ипак рукоположи петра уместо остарелог јована јован иконом и син, нишки свештеници (историјске белешке из старог ниша) радован пилиповић 62 1/2012 што по­ла­же ду­шу за ов­це“ ми­тро­по­лит ка­ли­ник је опе­ван у оди ко­ја је на­лик на оне из ми­тро­по­ли­је кар­ло­вач­ке, са­мо што ли­чи на ме­ша­ви­ну тро­па­ра и при- год­не пе­сме ко­ја про­сла­вља лич­ност: „живио, живио, живио, кирију калиниче! нам же господине и свети владико, добри победитељу“ ка­ли­ник је за­слу­жио љу­бав и по­хва­ле сво­јих вер­ни­ка јер је учи­нио за про­све­ту у гра­ду као ни­ко пре ње­га у ње­го­во вре- ме по­чи­ње се са град­њом но­ве ни­шке са- бор­не цр­кве ни­шли­је су ску­пи­ле но­вац и 12 ма­ја 1857 скло­пи­ле уго­вор са нај- ве­ћим бал­кан­ским дун­ђе­ри­ном и не­и­ма- ром, „цр­ков­ним“ про­то­мај­сто­ром, ко­ји је био све: пред­у­зи­мач, из­вр­ши­лац ра­до­ва и над­зор­ни ор­ган био је то мај­стор ан­дре- ја да­мја­но­вић, ро­дом из ве­ле­са на вар­да- ру би­ло је то вре­ме по­пу­ште­них сте­га, у бо­сни се та­да зи­да­ју цр­кве од чвр­стог ма- те­ри­ја­ла, а и ши­ром дру­гих кра­је­ва изградња нишке саборне цркве ску­пља­њем при­ло­га за град­њу ни­шке са­бор­не цр­кве ба­вио се све­ште­ник јо­ван по­по­вић, ко­ји је у до­ба вла­ди­ке ка­ли­ни- ка био по­ста­вљен на ме­сто ико­но­ма цр- кве­не оп­шти­не он је аутор јед­ног рас­пи- са и про­гла­са (ори­ги­нал се чу­ва у исто- риј­ском ар­хи­ву у ни­шу) ко­јим се на­род по­зи­ва на ску­пља­ње при­ло­га на­род је по­зи­ван да не жа­ли тро­шка око из­град­ње и по­ди­за­ња цр­кве­ног бла­го­ље­пи­ја: „већ, као што је цр­ква из­у­зет­на, про- стра­на, ве­ли­ко­љеп­на и ме­ђу оста­лим на- ро­ди­ма и ва­ро­ши­ма чу­ве­на, а ка­ко из­гле- да, да ће се ме­ђу мно­гим цр­ква­ма ис­ти­ца- ти, та­ко тре­ба и ви на­ро­чи­то да обра­ти­те па­жњу на њу и да се осо­би­то по­ста­ра­те кроз ва­ша де­ла и са ва­шим при­ло­зи­ма због то­га што на овом по­слу то­ли­ки зи- да­ри, ко­ва­чи, ар­ба­џи­је и оста­ли на­ла­зе сво­је за­по­сле­ње и кад сви они град­њом зда­ња се­бе и ве­ћи број љу­ди из­др­жа­ва- ју осим то­га, по­што се и раз­не же­ле­зне ма­те­ри­је ве­ли­ком су­мом из стра­не зе­мље на­ба­вља­ју, све то зах­те­ва ве­ли­ко ста­ра- ње и ве­ли­ку бри­гу сва­ки дан ов­де тре­ба гле­да­ти на на­јам­ни­ке и рад­ни­ке, и уред­но да им се пла­ћа, јер они тим на­ла­зе сво- је ухље­бље­ње а, ко је ду­жан то да над- гле­да, на­сто­ја­ва па, на кра­ју кра­је­в�

Свеска: 323 | Православље на западу
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са службе у Mанастиру Светог Пајсија у Аризони, САД фото: wwwflickrcom Фотографија на другој страни корице: Протојереј др Џон Бер, декан Академије Св Владимира у Њујорку фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Отац Војислав Билбија, парох ротердамски фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Светог Германа Аљаског у Платини, Калифорнија, Епархија западноамеричка СПЦ фото: http://mizmoozfileswordpresscom СВЕСКА 323, ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Православна мисија на Западу 2 Светачник Свети Николај Јапански: светлост свету у Земљи излазећег сунца 4 Старечник Ко бежи од жртве, бежи од Бога! Старац Арсеније Папачок о страдању 8 Беседа Премостимо провалије које нас раздвајају 11 Хришћанска антропологија О боголиком човеку и о човеколиким боговима 14 Црквеноправне теме Поимање чедоморства у канонском предању 18 Тема броја Запад: предрасуде и расуђивања 23 „Велики кањон“ Православља у Америци 26 Православље у Јапану 31 Од баптисте до православног свештеника: путовање о Џона Велинга 34 Необични православац 37 Православље на Западу: некада и сада 40 Православље западног обреда 44 Црква и држава Секуларизам и његови изазови 46 Музика Православље и џез 50 Песнички станује човек Сутрашњост и хлеб 54 Мисионарски подвиг Прича о једном неуморном мисионару 56 У посети Хришћанска Љубав на делу 59 Српска историја Јован Иконом и син, нишки свештеници Историјске белешке из старог Ниша 61 2 1/2012 Позна­ти грч­ки те­о­лог, про­фе­сор Хри­сто Ја­на­рас, на јед­ном ме- сту на­во­ди да За­пад ви­ше ни- је са­мо ге­о­граф­ски про­стор, већ на­чин раз­ми­шља­ња и по­се­бан си­стем вред­но- сти Са­вре­ме­ни чо­век је и на Ис­то­ку и на За­па­ду у ве­ли­кој ме­ри усво­јио овај „за­пад­ни“ на­чин ми­шље­ња и де­ло­ва­ња, по­го­то­во у кул­тур­ном, еко­ном­ском и дру­штве­но-по­ли­тич­ком по­гле­ду Узми- мо при­мер да­на­шњег Ја­па­на: то је у исто вре­ме и ис­точ­на „Зе­мља из­ла­зе­ћег сун- ца“ и кла­си­чан пред­став­ник за­пад­ног све­та Ипак, не­сум­њи­во је да зе­мље ко­је се у ге­о­граф­ском сми­слу на­ла­зе на за- пад­ној хе­мис­фе­ри и да­ље оста­ју глав­ни пред­став­ни­ци за­пад­ног ци­ви­ли­за­циј- ског мо­де­ла У на­ше вре­ме је при­мет­но да на том „ге­о­граф­ском“ За­па­ду ра­сте ин­те­ре­со­ва­ње за Пра­во­сла­вље и да се по­ве­ћа­ва број пра­во­слав­них хри­шћа- на ме­ђу они­ма ко­ји су тра­ди­ци­о­нал­но при­па­да­ли дру­гим хри­шћан­ским кон- фе­си­ја­ма Шта је то што их ву­че ка Пра- во­сла­вљу, а што не на­ла­зе у тра­ди­ци­ја- ма у ко­ји­ма су ро­ђе­ни? Ис­ку­ство љу­ди из за­пад­ног све­та ко­ји су пре­шли у Пра­во­сла­вље се углав­ном сво­ди на до­жи­вљај ко­ји је имао о Се­ра- фим Ро­уз ка­да је пр­ви пут ушао у пра- во­слав­ну ру­ску цр­кву у Аме­ри­ци – а то је осе­ћај по­врат­ка у очев дом Бо­го­слу- жбе­на тра­ди­ци­ја и је­дин­ствен под­ви- жнич­ки при­ступ ле­че­њу ду­ше у пра­во- слав­ном пре­да­њу је­су оно што за­пад­ња- ке по­себ­но при­вла­чи Пра­во­сла­вљу До- дир за­пад­ног чо­ве­ка са, при­ме­ра ра­ди, иси­ха­стич­ком прак­сом Ис­точ­не Цр­кве, отва­ра пот­пу­но но­ве ви­ди­ке, по­го­то­во у по­ре­ђе­њу са плит­ким ме­ди­та­тив­ним УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр