Претрага садржаја

Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... поетски стихови недовољ- ни да искажу нашу оданост цару небе- ском у православној монашкој тради- цији, што се види из српских неумских рукописа, постоје чак и композиције које немају никакав одређени текст ове ме- лодије, настале под утицајем исихастич- ке мисли, до чијег је процвата дошло у xiv и xv веку, називају се кратиме њи- хова богослужбена функција је заправо начин да се чисто музичким језиком ис- каже оно што је неисказиво речима zхор „мојсије петровић“ чији сте ви вођа и диригент негује византиј- ско црквено појање можете ли нам нешто више рећи о специфичности и духовној димензији те врста поја- ња и пар речи о самом хору? – друштво „мојсије петровић“ бави се изучавањем и извођењем аутентич- тема броја јул / август 2015 29 ног израза наше традиционалне музике њени корени поникли су у византијској култури која обухвата простор шири од саме византијске државе и која траје и после њене пропасти византијска музика је у средњовеков- ној србији била музички израз културне елите први српски композитори саста- вљали су мелодије по византијском узо- ру данас је овај музички стил готово са- свим заборављен сама кованица представља колокви- јални термин који се користи за појање православне цркве по систему визан- тијског осмогласја (октоиха) све чланове нашег хора окупља зајед- ничка љубав према црквеном појању та љубав се огледа на више начина на пр- вом месту је жртвовање слободног вре- мена ради долазака на хорске пробе на пробама заједнички решавамо питања која искрсавају пред нама као заједни- цом и заједнички увежбавамо репер- тоар који понекад може да буде веома захтеван с друге стране, да би неко певао у на- шем хору, мора задовољити критеријуме које други хорови не постављају сваки члан „српског византијског хора мојси- је петровић“ мора проћи посебну обуку да би савладао јединствени, византијски музички систем наше нотно писмо – не- уме – веома се разликују од нотације ко- ја је данас у доминантној употреби стил певања који негујемо, може се научити једино у нашој псалто-појачкој школи zпоред црквеног појања ваше дру- штво негује и посебну традицију из- вођена изворних народних песама? – хорска музика није једино поље на- шег интересовања наше друштво не- гује већ готово заборављену чалгијску традицију извођења изворних народних песама „чалгија мојсије петровић“ ко- ристи аутентичне инструменте који су поникли у градским срединама источ- ног средоземља, подручју којем орган- ски припада и наша култура репертоар састава чине најлепше севдалинке, аран- жиране у старинском стилу, који ожи- вљава обичаје и дух старих српских и балканских градова данас је наше друштво најистакнути- ји представник византијског музичког стила у нашој земљи током свих ових година наступали смо у неким од најве- ћих европских концертних простора, од грчке до финске и од шпаније до руси- је више пута узаступно наступали смо у великој дворани санктпетербуршке филхармоније и добили титулу „миље- ника петербуршке публике“ zда ли постоји разлика између срп- ске и грчке традиције византијског појања? – у византијској осмогласној музици сваки глас представља јасно дефинисану музичку целину која је заједничка свим балканским појачким традицијама, а чи- ји се обриси назиру и у древним руским напевима ове заједничке карактеристи- ке грчког појања чија је нотација рефор- мисана почетком xix века и српског које потиче директно из светогорске појачке праксе с краја xvii и почетка xviii века, сведоче о континуитету и одрживости тог музичког система преношеног усме- ним путем у условима одсуства органи- зованог музичког образовања верујем да би темељнија упоредна ана- лиза различитих локалних музичких традиција, могла да, у још већој мери, покаже величанственост нашег средњо- вековног наслеђа које је успело да одоли вишевековној доминацији османлија на простору балкана разлике између српског и грчког поја- ња, које су настале у последња два сто- лећа, ипак се још увек могу окарактери- сати минималним, не већим од разлика међу појединим наречјима једног истог језика  30 4/2015 јефтимије зигабен поредак псалама дух свети је при распоређивању псалама имао пре свега бригу не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читалаца што се тиче распореда псалама у псалтиру, врло је значајно приметити, да они нису ов- де постављени по оном редоследу, по коме су били написани, иако се може сматрати да овај поредак није случа- јан, већ је највероватније образован по особеном божанском устројавању, које се није подчињавало току време- на тако је исто у практичним и тео- ретским вештинама, једно дело на пример проналажење и извесно рас- поређивање самих оруђа и правила њихове употребе, а друго, њихово ко- ришћење сагласно захтевима времена и околности на пример у лекарској пракси се у једном случају одмах расе- ца болно место, а у другом се даје неки лек или рана помазује мелемом; у не- ким случајевима се пре свега настоји заплашити болесник, док се у другим настоји рећи нешто утешно ни овде, дакле, нема неког одређеног поретка, те лекар сваки пут употребљава пре свега оно средство, које му се по свом лековитом дејству чини пригодним у датом случају овакав начин деловања се назива обично поретком без порет- ка на исти тај начин је и наш врховни уметник – дух свети имао пре свега бригу, при распоређивању псалама, не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читала- ца, то јест да образује облик наше ду- ше по даном образу (образу божијем), а затим је углача по законима лепог и најзад је учини богоподобном управо зато пророк у првом псламу пре свега настоји да нас одстрани од безбожно- сти и грехова; затим се у другом псла- му стара да нам покаже чије смо ми наследство и коме ми треба заправо да се привијамо; даље у трећем псал- му он предсказује о казнама и злоб- ним нападима непријатеља на оне ко- ји се привијају богу; одмах затим нас превод са руског: небојша ћосовић тема броја јул / август 2015 31 учи, како би требало лечити страсти и како се може избављати од пораза непријатеља постоји и друго мишљење у погледу оваквог распореда псалама заправо, мисли се, да када су се јудеји уклонили од вере у истинитог бога и када су се наслеђени од отаца обичаји почели код њих заборављати, тада су многобројне свете књиге њихове биле поцепане на комаде или изгубљене но, током вре- мена јездра или немија се усрдно зау- зео око сабирања псалама, али их није нашао све одједном, већ један по један, па их је у свом зборнику распоређивао како их је проналазио и у таквом ви- ду их издао, то јест није их распоредио по времену писања, него по време- ну откривања сваког псалма постоји још и друго објашњење за ово наиме, мисли се да псалми нису распоређени по редоследу њиховог писања или от- кривања (при јездри или немији), већ највероватније примењујући их на оне дане, у које су (или ради којих су) они били написани с почетка речено ћемо појаснити примером познато је да је пре свега, по временском редоследу, била благовест архангела пресветој дјеви о рођењу од ње исуса христа; потом само рођење, даље наречење имена и обрезање; за њим приношење младенца исуса у храм и сретење; још даље, после 30 лета било је његово кр- штење на јордану – богојављење; за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога васкрсење; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге временске интервале (одстојања) пре свега, као пример узмимо да ми празнујемо бла- говест, а затим убрзо васкрсење ви- диш ли, читаоче, како је велико вре- менско растојање између догађаја који се спомињу на те празнике, с једне, и каква је блискост међу данима, у које се исти празнују, с друге стране? опет 32 4/2015 јефтимије зигабен (негде и евтимије зигавин – грч ευθύμιος ζιγαβηνός, лат euthymius zigabenus или zigadenus;, упокојио се око 1118 г), византијски бого- слов и егзегета с почетка сјајан го- ворник и учитељ говорништва при цариградском двору у епохи послед- њег културног процвата византије при алексију комнину, а потом мо- нах написао је историју свих „јере- си“ (паноплија догматика, грч πα- νοπλία δογματική), започињући од симона мага до ислама, са њиховим кратким оповргавањима, позајмље- ним из дела отаца цркве карактер овог дела је потпуно компилативан зигабенова тумачења на четворо- јеванђеље (пронађена су крајем 18 века и издата у лајпцигу, 1792 год), а такође на псалме и песму над пе- смама (изд у „bibliotheca patrum“, т xix), богословска критика је оцени- ла врло високо сва његова дела су сабрана код миња у patrologia gra- eca (од 128–131 тома) – наведено према енциклопедијском речнику брокхаузена и ефрона (1890–1907) – прим прев за празником вазнесења код нас бива празник преображења, потом божић и после свих ових празника богоја- вљење примећујеш ли каква је овде пермутација догађаја? и при томе је поредак дана у месецу остао уобичаје- ним, али поредак самих догађаја овде у највишем степену није доследан и на неки начин је произашао редослед без поретка но, време је и да се каже, због којих разлога се у многим псалмима сусрећу нејасна места и колико је било превода (светог писма) са јеврејског на грчки и ко је њихов аутор узрок нејасности које се сусрећу у старозаветним спи- сима налази се у символичким и пред- сказујућим изображењима исуса хри- ста и свега што се односи на њега и уопште на нову благодат, а осим тога у идиомизмима јеврејског језика у по- ређењу са грчким, јер су се пророци у саопштавању својих мисли користили обично, иако не и увек, особеним на- чином изражавања при томе они су већином говорили прикривено, због неверја и отврдлости срца својих слу- шалаца, што је било разумљиво само за малобројне изабране свете мужеве и што је постајало разумљиво тек при паноплија догматика јефтимија зигабена, рукопис из 12 века (фото: bluk) тема броја јул / август 2015 33 испуњавању пророштава најзад, има и још један разлог нејасности старо- заветних списа: то је њихов превод са јеврејског на грчки језик, јер уопште свака реч, која се саопштава са једног језика (природног, матерњег) на дру- ги (страни) добија обично при томе и некакву нејасност а овај превод (по времену први) био је урађен за време владања птоломеја филаделфа еги- патским царством укупно је било се- дам превода светог писма старог за- вета са јеврејског на грчки језик о преводима псалтира први превод са јеврејског на грчки јесте превод седамдесеторице, који су били учени јевреји изабрани по бро- ју 70 старешина изабраних некада од мојсија и који су на молбу поменутог горе цара превели старозаветне списе у свему сагласно са њиховим јеврејским оригиналом други превод припада акили синопском, који је био поре- клом понтијски грк акила је у почетку прихватио хришћанство и био крштен у јерусалиму, да би потом оставио хри- шћанство и прихватио јудејство упра- во у то време, 330 година после прево- да седамдесеторице, он је и издао свој превод светог писма, за царовања адријана прокаженог (губавог) пот- храњујући мржњу против хришћана, он је много тога извитоперио у писму трећи је био превод симаха самари- ћанина немајући довољно поштовања према себи од својих, симах је прешао у једејство и по други пут примио об- резање пун антипатије према самар- јанима, он је превео божанско писмо са јеврејског на грчки за царовања императора севера но, при овоме је угађајући јудејима искривио смисао оних места писма, која су се односи- ла на христа симахов превод је издат 56 година после акилиног четврти је био превод теодотиона ефеског, след- беника маркионове јереси увређен од својих истомишљеника он је издао свој сопствени превод светог писма за царовања императора комода пети превод непознатог аутора из времена царовања императора каракале нађен је у јерихону, скривен у једном бурету шести превод је безимен; откривен је у никопољу близу акциума, за време ца- ра александра мамеја седми превод је урадио свети лукијан (презв ан- тиохијски), велики подвижник и му- ченик он је упоредио међу собом и са јеврејским текстом све издане пре њега преводе на најбрижљивији начин, иако га је то стајало великог труда, и потом издао сопствени превод, у коме није било ничег ни мањкавог, ни сувишног тако урађен свој превод св лукијан је предао хришћанима за време кон- стантина великог оригинални руко- пис овог превода откривен је у ни- комидији у једној омањој кули, која је била сасвим и са свих страна зазидана од јудеја после страдања св лукијана и у време гоњења диоклецијановог и максимијановог у своме преводу св лукијан је следио седамдесеторицу, и одбацио оно што је било искварено од других преводилаца  извор: толковая псалтирь 34 4/2015 химна посвећена светом јовану дамаскину од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин било је то давне 1865 године ка- да се лаза костић одазвао позиву да, за српско певачко друштво из панчева, састави химну, намењена за извођење на сцени песнику, већ тада славном, било је 24 године био је веома образован и добро упућен у домаће и светско песништво тог доба од толико песника које је проучавао лаза костић се определио за светог јована дамаски- на мада је и после опевао поједине пе- снике, ниједан од њих није добио ова- кво лепу химну химна, коју лаза костић због звучних ефеката којима је тежио пише без сло- ва х, има пет строфа, с тим што се пр- ва понавља као последња свака стро- фа има осам стихова, од којих су прва четири посвећена богу, а друга четири дамаскину богу, којег песник ставља на прво место, свети јован дамаскин треба да пренесе молбе које произноси певачко друштво или, како бисмо данас рекли, хор из строфе у строфу богу се др ђорђе вуковић тема броја јул / август 2015 35 св јован дамаскин, средњовековна икона придају различити атрибути, а стихови посвећени дамаскину се понављају без промене у костићевом поимању, бог је бог ла- ког поветарца (зефира) и бог олује, бог сфера где хармонија влада, изражена кроз звуке, бог славуја и бог змија то је садржај прве строфе где лаза пока- зује да је бог, без обзира на људска ко- лебања, уједно бог целокупне твореви- не, са свим својим супротностима, али где влада неки виши склад у следећој строфи наглашава се да бог влада и ра- јем и паклом, а у трећој строфи бог је бог живих и мртвих, бог господе и бог робља, чиме уједно обухвата цео људ- ски род од постања до његових дана, у слободи и ропству, у богатству и у си- ромаштву, на овом и на оном свету у четвртој строфи бог је господ ратника који иду у последњи бој, али и господ ослобођених од ланаца, оних који га уз гусле прослављају у петој строфи, пе- сник понавља прву строфу у химни је наглашено божије проми- шљање о целокупној творевини, јер он је сведржитељ који је свуда присутан у тим стиховима постоји надахнуће библијским псалмима, датим у новом руху, новим речима у позадини песни- кових хвалоспева осећа се његово про- мишљање о песништву, које се исказује кроз звук небеских сфера, тутањ громо- ва, дашак ветра, пој славуја, јек гусала дакле, надахнуће за песму, према овој химни, долази из виших, небеских сфе- ра и спушта се, преко пројава у божи- јој творевини, све до птица и народних гуслара тиме наш песник, на себи свој- ствен начин, наставља, промишља и раз- грањава његошеву мисао да је „творац творитељном поезијом зањат (занет)“ његоша којег је, као песника, проучавао и коме је посветио једну песму (пролог уз горски вијенац, 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања  молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су прешли 30, па и 40 годину и још се не одлучују за брак?! а хтели би да оснују хришћанску породицу и да се остваре као родитељи много зашто не траже помоћ од бога и од божијих служитеља? зашто лутају и губе своје младе године усамљени и душом неза- довољни? у каква чуда они верују? један од начина како да се споје сродне душе сазнали смо у умци, када смо посетили породицу милуновић, бојана (37) и ру- жицу (35) који имају четворо деце: луку (6, 5), марију (5), марту (3) и лазара (1) са благословом њиховог парохијског свештеника милана симића из цркве преображења господњег, и духовника оца макарија из манастира фенек, ис- причаћемо вам како господ испуњава благочестиве жеље и намере, ако млад човек има озбиљан однос према соп- ственом животу људи слабе вере стално траже од бо- га нека посебна чуда не признајући да се она стално догађају око њих и у њима самима ви то не тражите од бога, јер сте потпуно свесни и уверени да бог чи- ни чуда свакодневно? бојан: да, како рече господ: ко има очи, нека види али, не може видети без јаке и праве вере највеће чудо је љу- бав божија према човеку и дуготрпљење наших грехова и слабости и сва божија чуда из ње проистичу св владика ни- колај каже: „људи траже чуда, а зар није највеће чудо овај свет што га свакоднев- но гледамо? па, зар онај који је створио око да не види?! зар може мртво око да види? не може, него живо, а живот му даје дух свети“ ја сам као дечак осећао то на себи, а још нисам знао за бога, и често сам се питао: како то да човек има разум, ко му то даје, одакле то? ружи- ца: највеће чудо је рађање новог детета, прво зачеће, па његов развој и рођење то је чудо над чудима јер то није мајчи- но тело него ново тело, ново биће расте у њеној утроби лука се родио дан уо- чи наше крсне славе 2008 године и за- то смо му дали то име, а спонтано смо дошли до тога да се ово троје зову као васкрсли лазар из јеванђеља и његове сестре нисмо имали ту намеру, али го- спод јесте славимо им имендане причајте нам о тим чудима која вас прате, а за која сте сигурни да нису чуда него неизмерна љубав божија породицамилуновић највећечудо је рађање новогдетета,прво зачеће, па његов развој и рођењето јечудо надчудима радмила грујић на предлог многих породица о којима смо писали и бројних читалаца православног мисионара, са образложењем да деце никад није много, од овог броја ова рубрика ће се уместо многодетне хришћанске породице звати вишедетне хришћанске породице 38 4/2015 вишедетне хришћанске породице венчали смо се у манастиру фенек пре 8 година бојан је имао 29 а ја 27 година начин на који смо се упознали је нео- бичан, да кажемо „чудо“ једног јулског врелог дана са мојим најбољим пријате- љем и колегом са факултета, нелетом (вероучитељ ненад јовановић), дошла сам на исповест код о макарија, кога смо упознали неколико месеци раније отац нас је примио причамо и шали- мо се, изненада отац ме пита: „а ти, шта хоћеш?“ кажем: „знам шта хоћу, али немам човека, као да живим у пустињи а не у двомилионском граду“, и питам га има ли неки предлог, очекујући до- бро познат одговор, стрпи се, смири се, и бог ће ти послати човека када треба међутим, следи изненађујући одговор: „ја имам човека то је један добар дечко, вредан, побожан, долази код нас у мана- стир већ је просио неке девојке, али су га одбиле али, он има озбиљне намере“ рекох оцу: „па, са њим онда нешто ни- је у реду!“ каже: „не, њима нешто фали јер нису спремне, а њега одлично знам“ мислим се: «али мене не знате, само сам се трипут исповедила и изразила жељу да се удам» питам га чиме се бави, ка- же да је молер ту се ја разочарам где ћу ја, ускоро дипломирани теолог, да се по- клопим са једним молером?! „нећу, оче! хоћу да то буде спонтано“, замишљајући бајку из романтичних америчких фил- мова али, отац не одустаје: „биће спон- тано, само ћу му дати твој број телефо- на и рећи да те доведе у манастир“ а ја опет нећу онда причамо нешто друго, а отац упоран па каже: „је л’ хоћеш? би- ће спонтано“ онда питам нелета шта да радим, а мој мудри неле каже: „ру- жо, ништа те не кошта, ако ти се свиђа, супер, ако не, здраво, довиђења“ и то јул / август 2015 39 је пресудило да пристанем на то упо- знавање, иако сам била милион посто сигурна да ту не може бити ништа тек тада ми отац каже: „али, ти мораш зна- ти још нешто: он има благослов да се ожени до госпојине, ако се не ожени до тада иде у манастир“ питам до које го- спојине, каже до ове сада почнем да се смејем и кроз смех: „да се удам за месец дана?! нећу!“, а он: „не мораш, нико те не тера, него само то треба да знаш су- тра ће те он звати и дођите у манастир“ сутрадан је био још један тропски дан и ја сам преседела у студентском стан- чићу и везла митре увече, око 18 сати, звони телефон, мушки глас каже: „по- моз бог, овде бојан, отац макарије ми је дао твој број телефона“ моја прва ми- сао је била како да га се решим, али се сетих да сам обећала оцу макарију да ћу доћи и око 1930 дође по мене у мана- стиру, отац се смеје, видим да ту бокија сви познају, мени непријатно, хоћу у зе- мљу да пропаднем седамо испод кесте- на, отац почиње: „знате зашто сте овде, хајде да причамо“ боки тек тада схвата о чему је реч, а ја љутито: „немамо о че- му да причамо“ срамота ме од бокија и једва чекам да кренемо, али боки је тра- жио да попије кафу и отац га шаље да је сам скува већ је ноћ, крећемо за град, боки ме пита: „хоћеш ли да свратимо негде на пиће?“ пристајем невољно, и реч по реч, у мени се нешто мења пи- там га: „да ли ћеш стварно отићи у ма- настир ако се до госпојине не ожениш?“ каже: „ја верујем да је бог мој отац који ме воли и ако он мисли да је за мене по- родичан живот, послаће ми жену, а ако мисли да ћу се најбоље остварити као монах, неће ми послати жену и идем у манастир“ ту ме одушевила његова ве- ра на делу и потпуна препуштеност у руке божије уопште, у разговору био 40 4/2015 вишедетне хришћанске породице је оно што јесте, без претварања или улепшавања себе пред крај те вечери осетих како у мени нешто трепери це- лу ноћ нисам спавала, питала сам се да ли је могуће да је то тај човек који мени треба ујутру сам оцу послала поруку да хоћу да се удам за њега отац је оба- вестио бокија био је збуњен следећег дана, кад смо се видели, ја сам се упла- шила те своје одлуке, јер је он за мене био странац како да се удам за човека кога видим други пут у животу?! онда сам отишла код тета милене, нелетове маме, која ми је као друга мајка, и она ми је рекла: „дете, не мисли на датум бојановог завета, него ево ти читај ака- тист светој ксенији петроградској и моли се богу“ послушала сам је и сте- кла мир, а трећег дана кад смо се видели и причали, знала сам да је он човек за мене петог дана сам јавила кући своји- ма да се удајем у августу мама и тетке су доживеле шок, али нису имале куд за неколико дана смо отишли у борово се- ло да упознају мог изабраника те прве недеље смо се само упознавали и прича- ли, друге две недеље смо организовали венчање и венчали се пре госпојине и тако, слава богу на свему како сте ви, бојане, реаговали кад сте чули да је пристала? бојан: нисам се уплашио, али сам то доживео као нагли преокрет, просто се нисам надао тада сам са братом радио у врњачкој бањи, духовно се припремао, већ пустио браду, ближила се велика госпојина и нисам ни помишљао на же- нидбу кад ме је о макарије позвао и дао ми њен број телефона, питао ме је: „можеш ли да ми доведеш ову девојку у манастир?“ нисам знао да је са њом о томе разговарао и кад сам је довео, кад је отац рекао: „пошто сви знамо зашто смо овде“, погледао сам у њега па у њу и тада схватио зашто сам ту с обзиром на то да се све збило за месец дана, да ли сте приступили бра- ку са чврстим убеђењем „једном за цео живот“? знали смо да се тим браком завету- јемо господу брак није да бисмо задо- вољавали своје телесне потребе него да вршимо вољу божију није ту више било места за повлачење ја сам иначе такав, ако одлучим, не одустајем ружи- ца: да, обоје смо били искрено у вери и знали смо шта је то светиња брака, и да њоме улазимо у вечност ваша прича је посебна како сте сте- кли такву веру? бојан: родом сам из села витково код александровца рано сам остао без мајке љиљане, па је мене и брата ива- на подизао отац радмило славили смо св луку, крштен сам као беба, али смо мало знали о вери као дечак често сам се питао одакле ја на овом свету, како је настао човек, али су та питања та- да остајала без одговора одслуживши јул / август 2015 41 војни рок, како у александровцу нисам нашао посао, дошао сам у београд и ра- дио све врсте грађевинских послова осећао сам духовну празнину у души, али сам тражио истину и свој живот- ни пут становао сам код неке побо- жне баке и са њом први пут отишао у манастир фенек у једној доста тешкој духовној кризи, после дужег времена, сетио сам се тог манастира тада је био женски, и ту сам први пут сазнао шта је то света литургија, осетио божи- ји призив и почео редовно да долазим након годину дана, одлуком владике сремског василија, манастир постаје мушки и долазе монаси: отац михаи- ло, касније отац макарије и отац мар- ко веома сам их заволео и они мене, и тако, уз оце и живот у цркви, схватам да сам нашао оно што сам тражио за- вршио сам прехрамбену школу, а сада радим као возач у гсп, већ трећу го- дину сам под уговором на годину да- на прве две године нашег брака бавио сам се грађевинским радовима, изра- дом фасада, зидова и плафона од гипса, кречењем, и тај посао је добро ишао, а онда је све стало позајмили смо новац за комби да бих се бавио транспортом робе, али је то слабо ишло радио сам и као возач камиона после дужег преки- да, примљен сам у гсп ружица: ја сам из борова села код вуковара мој отац бошко дабић и мајка стојанка одгајали су мене и млађег брата ђурицу тради- ционално, крштени смо као бебе мама, као ревноснија, недељом нас је водила у цркву, као деца смо постили и приче- шћивали се ова клица вере, засађена у раном детињству, била ми је значајна 42 4/2015 вишедетне хришћанске породице касније тата нам је погинуо на почет- ку рата у хрватској, 1991; имала сам 11, а брат 9 година ипак, нисмо избегли недостатак оца био је за мене превише болан, пубертет ми је био стресан, ис- пуњен многим страховима и безвољно- шћу, одвојила сам се од цркве, а у души сам осећала да нешто није у реду ужас рата и људска суровост обрушили су се на моју душу и у другом разреду сред- ње економске школе запала сам у де- пресију, затворила сам се у себе, нисам јела, ни спавала, много сам плакала, по- пустила сам у школи нисам могла да се отргнем од бола због насилне смрти мог оца и од личног незадовољства мама се много намучила са мном, одвела ме је код докторке психијатра и целу годи- ну сам код ње ишла на разговоре али, она ми је слабо помогла тек кад сам се вратила цркви и вери, када сам откри- ла свету тајну исповести, догодило се моје исцељење, јер је терет туге и свих грехова из младости нестао тада сам осетила чудесну силу те свете тајне како су истините речи господње: хо- дите к мени сви који сте уморни и на- товарени и ја ћу вас одморити (мт 11, 28)! иако је моја мајка била побожна, ипак ме је прво одвела психијатру, чак веровала да ми је помогао, па тек онда свештенику да ми прочита молитву за здравље, и тражила је од њега благо- слов да почне да слави неког светитеља за моје здравље у тој молитви отворио се 7 фебруар када се слави св григори- је богослов пред упис на факултет, од- вела ме је светом василију на острог и купила ми свето писмо имам брата од тетке, који је свештеник, од њега сам са- знала доста о вери захваљујући мајчи- ним молитвама и молитвама ових све- титеља, крећем правим путем, срећем господа христа, и до данас се не одвајам од њега завршила сам православни богословски факултет и запослена сам као вероучитељ у ош „уједињене наци- је“ на цераку, мада сам скоро све вре- ме на породиљским боловањима имам око 8 година радног стажа како сте изградили кућу? четири године смо били подстанари у жаркову, имали двоје деце, а три године живимо у нашој кући, која је за нас опет чудо божије моја мама нам је помогла да купимо плац, и почели смо да је зида- мо у години наше највеће финансијске кризе живели смо од једне просветне плате, задуживали се сваког месеца, а онда нам је једна добра жена, коју смо знали само по имену, понудила да ку- пимо њену викендицу-брвнару, па смо по тим димензијама урадили темељ, али како је било тешко изводљиво да је пре- несемо, позајмила нам је 8 хиљада евра за градњу куће, што нам је много више одговарало враћамо јој на рате већ 4 го- дине, без уговора и признаница, на по- верење молимо се за њу и благосиљамо је – да јој господ подари царство небе- ско! а бокијев отац, као добар мајстор, учествовао је у свим радовима и још увек помаже колико од државе примате за децу? бојан: држава се слабо залаже, једи- но црква не примамо дечји додатак ни за једно дете одбили су нас јер смо прешли цензус за 27 динара на лазара кад дете у детињству у породици стекне христа, ако је у њој било љубави и мира, чак и ако одлута, неће заборавититу родитељску љубав и вратиће се правом путу јул / август 2015 43 смо добили само родитељски додатак а нација нам у опадању! добро каже онај што води сајт „пријатељ божји“ да др- жава треба да објави ванредно стање, јер је сваке године за 40 000 мање ста- новника али још више је застрашујући податак колико се деце абортира све земље у нашем окружењу су се увећа- ле, само нама прети потпуни нестанак ми не треба да се окрећемо европи, јер смо европа, него да се окренемо господу ништа нам свет не даје и неће дати док се сами не потрудимо ружица: једне го- дине кад боки није радио, добили смо од вдс-а новчану помоћ и у намирницама, и то нам је много значило родитељи нам помажу и шаљу храну коју сами произ- воде, а и нас полако обучавају да радимо башту и производимо поврће одећу и обућу за децу добијамо од кумова и при- јатеља суптилна чуда господ чини: луки су потребне патике, немамо пара, и баш тада комшиница доноси два пара патика и каже: „је л’ нећеш да се љутиш? нове су, а мом сину су омањале“ и ја тачно знам да нам то кроз њу господ шаље или: лука возио тротинет код другара и хоће да му купимо, а ми му кажемо да ћемо звати деду па ће он од старог на- правити нови, кад деда већ зове и јавља да је од комшинице добио тротинет за луку о свакој ситници бог промишља и видимо да не треба да бринемо па, како се бокију посао отворио! дуго га је тра- жио види у новинама конкурс за возача аутобуса, а има све категорије; траже 100 радника, пријави се, а већ 2000 људи се пријавило, ускоро га зову на разговор и приме га шта је најважније у хришћанском жи- воту многодетне породице? сматрате ли да ћете се спасити рађањем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? ми себе не сматрамо многодетном по- родицом, пре вишедетном, ако деце уоп- ште може бити много у томе немамо никакав план ни предумишљај, просто је господ тако уредио свако чедо нам је дар од бога и посебна радост бојан: ми, хришћани, се не разликујемо мно- го од других, једино што знамо да треба да се исправљамо покајањем и најбит- није – да не осуђујемо друге ја много волим да читам св николаја он каже: господе, зар да мрзим непријатеље што ме гурнуше теби у наручје? него молите се за њих и благосиљајте оне који вас ку- ну («молитве на језеру») кад бисмо се трудили да стално држимо господа на уму, знали бисмо у сваком моменту како да поступамо али, имамо ту слабост да на њега заборављамо, и наиђе тако мо- менат и планеш ружица: ево, ја често брзо реагујем и кажем: то није тачно а јесте тачно али, одмах почнем да се пи- там: «да није он ипак у праву»? и онда кажем: «у праву је што ми је то рекао, то је са намером да будем боља» и зато ми исповест много значи раније сам имала трему, јер ту треба себе да оголиш, а сада са радошћу идем на исповест, јер после тога баш осетим лакоћу мислим да је најважније у хришћанском животу бити послушан има једна дечја песмица која то баш добро осликава: „попо слуша бо- га, тата слуша попу, мама слуша тату, де- те слуша маму, а ко слуша дете? слуша га треба сви да се трудимо да по оном литургијском возгласу: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предајмо“, и ако тако радимо, бићемо мирни, јер господ даје све што нам је потребно 44 4/2015 вишедетне хришћанске породице меда, мора да има некога реда!“ тај поре- дак у брачном животу је јако важан јер га је бог устројио, и ако се поремети, губи се благодат и долази до незадовољства и других проблема верујем да можемо да се спасемо рађањем ако децу васпитамо у том духу, јер је то божја заповест и обе- ћање али, не само рађање, него труд и рад на задобијању свих хришћанских вр- лина ради уподобљавања христу вели- ки дар нам је господ дао подаривши нам децу, али је то, такође, и огромна одго- ворност, јер од нас зависи какви ће људи касније бити трудимо се да остваримо оне речи св порфирија кавсокаливита: родитељи, будите свети, па ће вам деца бити добра и нећете имати никаквих проблема са њима свакако да ми је то највећа нада овог живота да ми и наша деца и сви људи које волимо, и уопште сви људи, да се нађемо у рајској вечности са христом, у радости прослављајући име његово благодаримо богу што нам је даровао истог духовника, који нам је помогао да створимо породицу, који нас у свему усмерава и помаже мислим да не постоји ниједан проблем који не може бити решен његовим саветом и нашом послушношћу он нам је велики ослонац и подршка нека га господ спасе! у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав подразумева жртву и самозабо- рав ради ближњег саме речи „волим те“ су празне и безначајне ако нису праће- не одрицањем од својих задовољстава живи пример и наш међусобни однос говоре више од милиона речи родите- љима не сме бити ништа тешко да ура- јул / август 2015 45 де за своју децу тата ради на послу, кад треба некоме окречи стан, па гради на- шу кућу то све није лако, али ни толико тешко кад радиш за оне које волиш и ја, таман седнем мало да предахнем, ево га дете нешто тражи, или кад ноћу повра- ћају, кад су сви болесни, па не знам ко- ме ћу пре, није лако, али слава богу, све могу деца воле кад их за нешто похва- лимо, али у духовном погледу, како ка- же св старац порфирије, похвале деци нису на корист него треба да схвате да је нормално да ураде оно што је добро бојан: деца су млади сасуди који се тек формирају и што буду видели од родите- ља, вероучитеља, у цркви, биће такви то је наша духовна мисија, мада је одлука на деци битно је да се хришћани труде да буду пример не само својој деци, него пример свима ружица: прочитала сам код св порфирија и пајсија, кад дете у детињству у породици стекне христа, ако је у њој било љубави и мира, чак и ако одлута, неће заборавити ту роди- тељску љубав и вратиће се правом путу верујемо у то, јер се трудимо да им дамо такав темељ реците нам ружице, као вероучитељ, како се веронаука најбоље приближава деци? колико то зависи од личности ве- роучитеља? кроз библијске и животне приче али много зависи од личности вероучите- ља у нижим разредима деца су отворе- на, ако им он покаже љубав, заволе га, и кроз њега гледају и бога и цркву и ве- ру све примају не испитујући, са пуним поверењем али, већ од 5–8 разреда, све оцењују разумом, више питају, постају сумњичави, нпр о чудима, светим мо- штима, чак ми кажу да то није могуће, док малишани баш воле и верују у такве приче многе породице не живе хри- шћански али ипак шаљу децу на верона- уку, што је доказ да брину о душама своје деце, и часови веронауке за децу тих по- родица често су први додир са христом и нашом вером, и на вероучитељу је да то утисне у дечје душе и усмери их ка христу колико је битна кућна молитва? молитва постепено мења нас и наш живот имамо заједничко јутарње и ве- черње правило, и свако од нас током да- на има своје молитвене вапаје када ми муж полази на посао, ја у себи кажем: «боже, чувај га од сваке непажње и буди уз њега» када везем, шијем или нешто друго радим, затражим благослов од бо- га и деци то понављам да често кажу: „господе, помози, господе, благослови“, да им се то уреже као подсећање да сами немамо никакву моћ да нешто урадимо без господа деца јако воле да им читамо књиге, посебно библију за децу и звонце 46 4/2015 вишедетне хришћанске породице читамо наглас поуке духовника па онда причамо о томе на јесен добијате првог школарца да чујемо шта је научио пре школе да, лука у септембру полази у школу лепо црта и креативан је на тату, воли да прави разне ствари остали су још мали и воле цртаће тада се смире, али и на- пуне енергијом па је одлично што имамо двориште да се истрче и изиграју напо- љу лука: нас мама и тата кући уче реци- тације, онда идемо у фенек на литургију, па у трпезарију да рецитујемо, а после се сви напољу играмо а марија додаје: и беремо трешње лука је био стидљивији и одрецитовао само песму „свети са- ва“, а марија храбро и громко три песме: „смирење“ од жељка перовића из деч- јег врлинослова, „болесна је моја сеша“ од ј ј змаја и „савини јунаци“ од лидије поповић да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања, посебно поклоничка путовања? тренутно нам је изградња куће прио- ритет постоје одласци код баке и деде, где се сви мало освежимо, поклоничка су ретка, али смо сваке недеље у нашем манастиру, којем тепамо фенекић, где добијамо снагу да радимо све што треба, и једва чекамо недељу да се сви окупимо око нашег оца макарија, који нас окупља око христа и буде велика радост шта бисте поручили онима који више брину о егзистенцији? бојан: кад би срби више читали св николаја и св јустина ћелијског, боље би држали веру светог саве то су наши јунаци и светитељи, који су нам остави- ли толико светих речи, богатство светог духа ружица: треба сви да се трудимо да по оном литургијском возгласу: „са- ми себе, једни друге и сав живот свој христу богу предајмо“, и ако тако ра- димо, бићемо мирни, јер господ даје све што нам је потребно да радимо оно што стоји до нас, а господ шаље своје дарове изобилно преко добрих људи чим поч- немо да бринемо, одмах губимо мир и благодат да бисмо имали божији бла- гослов на себи и наду у будуће спасење, морамо испуњавати заповести божије, тако и заповест о рађању господ даје дете, па ће дати и за дете, својом бригом само изражавамо сумњу  битно је да се хришћани труде да буду пример не само својој деци, него пример свима јул / август 2015 47 да ли сте некада размишљали: који проценат деце који иду у недељ- не школе остају у храму као по- уздани и стални парохијани? зашто је међу парохијанима мало оних код којих можете послати човека који се налази у тешкој животној ситуацији? зашто во- лонтерске групе које посећују домове за незбринуту децу мењају свој састав свака три месеца? зашто нам је тешко да формирамо сталне групе младих при храму? зашто у епархији на десет паро- хија постоји једна група за младе? зашто мислећи људи који су способни да ор- ганизују мисионарске пројекте беже од нас као од губавих? зашто се већина ма- нифестација са црквеним присуством (изложбе, фестивали, рок-концерти, итд) организује од стране малоцркве- них или, чак, и потпуно нецрквених љу- ди? зашто наше културне манифеста- ције изазивају огорчење скоро код свих наших истакнутих мисионара? зашто су сусрети наших мисионара та- ко налик на оживљавање жртви на спа- силачком хеликоптеру? дозволићу себи да кажем: наша мисија није ефективна не ради се чак о томе да неко лоше ис- пуњава своје обавезе, већ у томе да она није ефикасна у својим основним прин- ципима видите пријатељи, наши ми- сионари сада наступају на телевизији, имају своје личне блогове, могу се чути на радију, видети у школама, факулте- тима, банкама, затворима, болницама и железничким станицама пред нама су фотографије које, рекло би се, сведоче о широким размерама наше мисије ево баћушке у окружењу специјалних једи- ница, па познати мисионар међу умет- ницима, олимпијским победницима, космонаутима, посланицима шта није у реду? сећам се својих редовних посета шко- лама (имам их 4) не, нису у питању су- срети са старијим ђацима или профе- сорима немају школе времена за то ја сам тамо потребан само на „траци“ и за попуну радног дана (још једном годи- шње идем на родитељски састанак где представљам садржај основа православ- не културе у пројекту духовно-моралне компоненте средњег образовања) и то је то! зашто сам потребан на различи- разговор са свештеникомалександромпермјаковим, руководиоцем мисионарскогодељењакалињиниградскеепархијерускеправославнецркве неефикасна мисија размишљање једног од истакнутих и најискуснијих мисионара руске цркве која у тренутно проживљава велики духовни препород подстиче нас на размишљање на који начин да испунимо христову заповест о мисији (мт 28, 19–20) превод са руског: станоје станковић 48 4/2015 идите и научите све народе тим церемонијама? па, тако је прихва- ћено у културној средини међутим, по- стоје захтеви у односу на мене – имам само ограничено време за говор тако то време зависи колико сам „прилагођен“ световном аудиторију- му ако ја у својих три минута будем користио речи: „руска федерација“, „толерантност“, „правна држава“, „де- мократичност“, „људска права“, „наци- оналне традиције“, „руске патриоте“, „моралне вредности“, следећег пута ћу имати више времена ако будем говорио речи као: „христос“, „свети мученици“, „борба са грехом“, „посед- нути људи“, „пали анђели“, „истина“, „светост брака“, „блудна заједница“, „обесправљеност сиромашних“, „не- додирљивост власти“, моје време ће се скраћивати или ће чак уопште на неки начин и нестати из сценарија празни- ка тако је и било неколико пута – по- садили су ме на подијум фотографиса- ли, продрмали руку и поздравили се ви мислите да је то мисија? ја мислим да није, иако схватам да се многи са мном неће сложити зашто не сматрам сличне манифеста- ције мисијом? зато што оне (уз ретке из- узетке) не приводе човека христу ако је човек говорио са вама о богу и није добио изазов да стане пред њега (зајед- но са вама) на колена, онда ви нисте ми- сионар већ пропагандиста знате, моје право образовање је гра- ђевински инжењер и моја прва профе- сија ми пружа одличну илустрацију за проналажење одговарајућег односа ми- сије и пропаганде видели сте како гра- де солитере? на почетку темељ, затим први спрат, затим стављају скеле, затим други спрат, поново скеле, итд када се зграда покрије кровом, иде рад на фаса- ди, након чега се скеле склањају тако црква је здање, а монархи- ја, патриотизам, идеологија правне и мултирелигиозне државе (којом су об- ухваћене све наше трпезе са градона- челницима, спонзорима, припадници- ма оружаних снага) представљају само скеле за градњу! и оне ће једном бити уклоњене о томе је сада веома важно говорити, зато што смо престали да градимо само здање скеле за изградњу нису просто фикс-идеја око које про- тиче наш савремени религиозни жи- вот проблем је у томе што ми ове ске- ле правимо од злата ми стављамо на њих затамњена стакла, ђакузи, финску кожу ми „продајемо“ блокове скела по тржишној цени вероватно да и не- свесно уводимо људе у заблуду да ове „канцеларије“ и представљају саму цр- кву и да јесу место спасења међутим, све то ће бити спаљено огњем заједно са нашим захвалним писмима и патријар- шијским граматама ја не мислим да ће сви спонзори, гра- доначелници и припадници оружаних снага отићи у пакао они могу бити спасени међутим, за њих важе исти услови спасења као и за све хришћа- не: вера и покајање ако се ови усло- ви игноришу, прећуткују, онда је наше хришћанство – безблагодатно! а ако је тако, онда макар натерао све тајкуне јул / август 2015 49 о александар пермјаков (фото: stavroskrestru) да певају химну „боже, цара чувај“, ма- кар све абортаријуме и банке украсио иконама, назвао све ракетно-космичке јединице именима светих – то ништа неће изменити моћници ће као и ра- није угњетавати слабе, гордељиви без- божници ће се као и раније преузноси- ти над смиреном децом божијом све то ће довести до коначног пада морала и губитка божијег благослова сада сви ми, свештеници и лаици, сиромашни и богати, сви треба да се ујединимо око идеје „добијања држа- вљанства“ у царству небеском ми смо дужни да пожелимо да изменимо свој живот не да би он постао занимљиви- ји и богатији, већ да бисмо угодили бо- гу, прославили га и захвалили му се за сва његова многобројна доброчинства дужни смо да самом богу дамо право да одлучи која молитва је правилна и каква захвалност је истинска једино тада мо- жемо да рачунамо на његов благослов и тада ће наша мисија постати ефикасна, наша земља снажна, а наш живот срећан и последње: ја сам присталица ли- тургијске обнове последњих година свештеници су много радили на овоме успели смо да људи схвате да није по- требно само палити свеће у храму, већ се макар понекада и причестити сада треба да кажемо и о улози живе зајед- нице заједницу не треба да разматрамо као факултативну компоненту духовног живота не заједница треба да буде оно што је била у древној цркви – условом припадања човека цркви као телу хри- стовом, условом служења и благодатног примања свете евхаристије без тога никада нећемо имати истинску хри- шћанску мисију, већ само статистику и бирократију имаћемо управо оно ста- ње које је господ изобличио врло нели- цемерним речима: знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ о, да си студен или врућ! тако, пошто си млак, и ни- си ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и си- ромашан, и слијеп, и наг савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жежено- га, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота го- лотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш“ (отк 3, 15–18)  свештеник александар пермјаков извор: „не-ефикасна мисија“, стр 1–3, калињинград, 2015 заједницу не треба да разматрамо као факултативну компоненту духовног живота заједница треба да буде услов припадањачовека цркви као телу христовом 50 4/2015 идите и научите све народе натерај себе да устанеш рано и по плану чим се пробудиш, помисли на господа: прекрсти се и захвали му за ноћ која је прошла и за сву његову милост над тобом замоли га да управља твојим осећањима, жељама и делима, та- ко да му буде угодно све што урадиш и кажеш док се облачиш, сети се господњег присуства, као и свог анђела чувара за- моли господа исуса христа да те одене у одежду спасења после умивања, крени на јутарњу мо- литву моли се клечећи, сконцентриса- но, са страхом божијим и кротошћу, ка- ко је достојно пред свевишњим моли га да ти подари веру, наду и милосрђе, као и мир и снагу да издржиш све што ти да- нашњи дан донесе (невоље и искушења) помоли се да благослови твој труд по- моли се за помоћ: за неки задатак који мораш да извршиш, или у борби против неког греха ако можеш, прочитај нешто из библи- је, посебно из новог завета и псалтира читај са намером да добијеш духовно просвећење, примајући у срце оно што прочиташ пошто си мало прочитао, стани, и размисли о ономе што си про- читао, а онда настави, размишљајући о ономе што господ предлаже твом срцу покушај да посветиш барем петнаест минута размишљању о ономе што си прочитао, на твоју корист и спасење увек захвали господу што није дозво- лио да нестанеш у гресима, и што брине о теби, на сваки могући начин водећи те ка царству небеском почни свако јутро као да си тог тре- нутка одлучио да постанеш хришћанин, живећи по заповестима божијим правила побожногживота превод са енглеског: бојан теодосијевић архиепископ костромски платон (1809–1877) (фото: drevo-inforu) почнисвако јутро каодаситогтренуткаодлучио да постанешхришћанин јул / август 2015 51 хришћанска етика када кренеш да обављаш своје посло- ве, тежи да све чиниш на славу божију не започињи ништа без молитве, јер све што урадимо без молитве касније је или штетно или бескорисно речи господње су истините: без мене не можете чини- ти ништа угледај се на нашег спаситеља, који је радио да би помогао јосифу и својој пречистој матери док радиш, буди ве- сео, ослањајући се на божију помоћ до- бро је непрестано понављати молитву: „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ ако ти је посао успешан, захвали се го- споду ако не, препусти се његовој во- љи, јер се он брине о свему и све води добру прими све невоље као епитимију за своје грехе, у духу смирења и послу- шности пре сваког оброка, по- моли се господу да бла- гослови храну и пиће, а после сваког јела му се захвали и помоли се да те не остави без духов- них благослова добро је отићи од стола помало гладан у свему, не пре- теруј по узору на древне хришћане, пости средом и петком не буди похлепан бу- ди захвалан на храни и одећи коју имаш, угледајући се на спаситеља који се пони- зио до смрти за нас труди се да у свему угодиш господу, тако да те не би гризла савест знај да те бог увек види, и самим тим буди пажљив са жудњама, жељама и осећањима твога срца избегавај и најмање грехе, да не би упао у веће удаљуј од себе сваку поми- сао која те удаљава или која те може уда- љити од господа бори се против сваке нечисте жеље, као против варнице која је пала на твоје одело ако не желиш да те муче зле жеље, кротко примај понижење од других не причај превише, сети се да ћемо за сваку изговорену реч одговарати пред богом боље је слушати него причати: у празнословљу је немогуће избе- ћи грех не буди љубопитљив што се тиче вести, које само забављају и смућују дух никога не осуђуј, али сматрај себе горим од свих других онај ко суди узима туђе грехе на се- бе боље је жалити грешника и моли- ти се богу да га исправи ако неко не слуша твој савет, не свађај се али, ако су његова дела саблазан другима, примени одређене мере, јер је њихо- во добро, са обзиром да их је више, сигурно веће од његовог, са обзиром да је сам никада се не свађај нити правдај буди благ, тих и понизан издржавај све, по исусовом примеру он ти неће дати крст који не можеш да издржиш 52 4/2015 хришћанска етика он ће ти такође помоћи да носиш крст који већ имаш замоли господа да ти да благодат да из- вршаваш његове свете заповести оноли- ко колико можеш, иако изгледају тешке за испуњавање по учињеном добром делу, не очекуј хвалу, већ искушење: јер се љубав ка богу куша кроз препреке не надај се да примиш икакве врлине без туге у искушењима, не очајавај, већ се моли кратко: „господе, помози; научи ме да; не остављај; заштити’’ го- спод увек дозвољава искушења, али он такође даје снагу да им се одупремо замоли од господа да одузме од тебе све што храни твој понос, иако ће то би- ти горко немој да будеш груб, натмурен, лицемеран, неповерљив, и избегавај су- кобе буди искрен и једноставан у свом понашању кротко прими све грдње, чак иако си мудрији и искуснији шта не желиш да ти се деси, то не ра- ди ни другима ради другима оно што би волео да и други теби раде ако те неко посети, буди благ према њему, скроман, мудар, и, ако ситуација од тебе то захте- ва, буди такође слеп и глув ако си лењ, или осећаш извесну без- брижност, не напуштај устаљено моли- твено правило и друге побожне подвиге све што урадиш, посвети господу ису- су, без обзира колико је то безначајно или непотпуно, јер то тада постаје свето дело побожности ако желиш да нађеш мир, потпуно се посвети богу нећеш наћи мира док се не успокојиш у богу, во- лећи само њега са времена на време, буди сам, по исусовом примеру, због молитве и размишљања о богу мисли о његовој бескрајној љубави према нама, његовом страдању и његовом васкрсењу, другом доласку и страшном суду посећуј службе што чешће исповедај се и примај свете тајне тако, ћеш увек бити у богу, а ово је највећи благослов током исповести, покај се искрено и мр- жњом према гресима, јер неисповеђен грех води у смрт посвети недеље за дела милосрђа на пример, посети некога ко је болестан, уте- ши некога ко је жалостан, спаси онога ко је изгубљен ако неко помогне ономе ко је изгубљен да се окрене богу он ће прими- ти велику награду у овом животу, као и у ономе следећем охрабруј пријатеље да читају хришћанску духовну литературу, и да учествујете у духовним разговорима нека господ исус христос буде твој на- ставник у свему стално му се обраћај, мислећи о њему питај се: шта би он урадио да се налази у сличним околно- стима? пре него што одеш на спавање, моли се искрено свим срцем, гледајући строго на тај дан истражуј срце своје, покај се за почињене грехе, са патњом и сузама, да их не би поновио како идеш у кревет, прекрсти се, пољуби крст, и веруј госпо- ду богу, који је твој добри пастир сма- трај да је ово можда твоја последња ноћ, и да ћеш се појавити пред њим сећај се господње љубави према теби, и воли га са свим срцем својим, свом ду- шом својом и свим умом својим живећи овако, достигнућеш благосло- вени живот царства незалазне светлости благодат господа нашег исуса христа са свима вама амин  платон, архиепископ костроме изворник: rules of the pious life from the works of platon, bishop of kostroma (orthodox life, nov–dec 1960, стр 21–26), http://orthodoxinfocom/praxis/rulesaspx успенски собор у костроми, слика с почетка 20 века (фото: soligalichprihodru) јул / август 2015 53 уз божију помоћ и благослов владике епархије рашко-призренске, теодо- сија, наставља се обнова духовног и црквеног живота у призрену врло брзо се пронела радосна вест да ће се на спа- совдан, 21 маја ове године, после гото- во 30 година поново служити литургија у цркви светог спаса у призрену као и да ће после литургије, у атријуму цркве, почети са радом призренски културни центар у организацији „друштва при- јатеља манастира свети арханђели“ код призрена и удружења за помоћ ра- сељенима „свети спас“, дан раније, пут призрена су кренула два аутобуса и је- дан комби, превозећи на крајњи југ ср- бије прогнане призренце, поклонике, учеснике програма, новинаре, фотогра- фе и представнике неких институција културе републике србије „овамо нека дођу они који умију да са- њају о прошлости препустите се некој старој зидини, некој плочи, неком каме- ну, неком натпису – и они ће вас одве- сти у давну давнину, у давнину времена, у оне дане и године које може да дотак- не само наша машта онда кад смо овдје у призрену“, записао је правник, новинар и драматург народног позоришта у бања луци, ћамил сијарић и заиста, сви они који су се овог, 20 маја, упутили у при- зрен, осећали су се призваним да на спа- совдан присуствују литургији у цркви светог спаса они код којих је носталги- ја за родним прагом надвладала тежину суочавања са реалношћу као и они ко- ји већ предуго чекају да пут метохијске равнице кроче на праг вечног града већ на улазу у град примећујемо го- ростасни паштрик, коритник и оброн- ке шаре на које је призрен просуо своје чардаке навиру сећања на чувену „при- призрене стари, капије раствори лела марковић спасовдану призрену стари шадрван (фото: александра спасић) 54 4/2015 од овог броја православног мисионара путописи отварамо сталну рубрику „путописи“ зренску свадбу“, познату по богатим обичајима и раскошним ношњама од броката, тафта, свиле и кадифе, окићену дукатима и старом призренском песмом, у колориту старих српских чардака под- но римске тврђаве каљаје оне поткаља- је која међу збијеним кућама са високим чардацима, са којих се пружа предиван поглед на мали цариград око бистри- це, чува светиње – задужбину царских властелина владојевића – цркву светог спаса из 1352, задужбину краљевића марка мрњавчевића из 1371 год – цр- кву свете недеље, светих врача из xix века, остатке многих цркава од некада- шњих сто које су красиле град, као и чу- вену призренску богословију кроз делимично измењен и изграђен нови део града, стижемо у само градско језгро призрена врви од света и тури- ста кратко време до вечере и починка у конаку манастира светих арханђела, проводимо у шетњи центром призре- на већ од „плавог моста“, једног од де- сет који красе планинску реку бистрицу, гласан жубор изазива уздахе путника све време над реком се простире готово антологијски поглед на поткаљају и ка- мену тврђаву која је обгрлила врх брда „цео град, и околина, плава у хучним, надстварним тоновима њеног шума призрен се расхлађује њоме, живи и ди- ше кроз њу; она га милује својим шумом и теши својом бескрајном љубављу“, пи- сао је својевремено приповедач велимир парлић бранислав нушић је у призре- ну својевремено избројао 196 чесама по улицама и кућама и наравно, чека нас неизбежан обичај – испијање воде са ша- дрванске чесме у средишту калдрмиса- ног трга она из четири јака млаза прска узаврелу калдрму легенда каже да ће онај ко попије воду са шадрванске чесме призрену сигурно да се опет врати, или још лепше, да ће се оженити призрен- ком синан-пашина џамија доминира делом шадрваског трга, она коју је 1615, црква светог ђорђа (фото: александра спасић) јул / август 2015 55 сазидао синан-паша од камена струше- ног манастира светих арханђела хитамо саборном храму светог ђор- ђа црквено и просветно задужбинар- ство била је традиција мушких и жен- ских добротворних друштава xviii и xix века сазидали су га српски еснафи у xix веку нису желели да приме помоћ руске царице марије александровне, ка- ко би подизањем храма били достојни својих предака помогао је и чувени ру- ски конзул јастребов, тако што је мудрим потезима од турака успео да прибави до- зволу за откуп земљишта и дограђива- ње западне стране цркве, за крштавање деце биста цара душана пред саборним храмом срушена је 1999 год храм је ми- ниран и тешко оштећен 2004 године, а обновљен последњих година иако још без фресака и иконостаса, изазива ди- вљење а у храму, икона исуса христа хранитеља призренског ова стамена грађевина и даље усправно и горостасно краси потез од шадрвана ка папачарши- ји наспрам ње, мала црква св николе, задужбина бездетног пара драгослава и беле тутић у дворишту цркве еписко- пија рашко-призренска, у којој је живео блаженопочивши патријарх, тада вла- дике павле, и мала црква светог ђор- ђа, задужбина браће руновића, у којој су око олтара сахрањивани митрополити, али и познати задужбинар младен уга- ревић дочекује нас отац слободан са супругом и сином одговара на бројна питања не можемо да одолимо а да не одемо до највећег светионика знања и духовности на овим просторима, при- зренске богословије, основане 1871 го- дине, у кући великог добротвора, симе андрејевића игуманова, чија је једна од задужбина и на београдским теразијама исте оне богословије која је изнедрила српске патријархе, ректоре, професоре, културне и научне раднике оне која је од бугарских окупатора сачувала круну краља петра карађорђевића коју је краљ закопао под школском катедром, као за- вет повратка српске војске богословију затичемо закључану јер су сви богослови у манастиру високи дечани на манасти- рској слави трчећи, спуштамо се на кеј крај реке, и поред фонтана, међ обиљем воде, фотографишемо се са каменим мо- стом и заласком у позадини од призрена до манастира светих арханђела, дужином бистрице, уочава- мо читав ланац ресторана и излетишта „онамо `намо, за брда она“, на трећем километру, „лежи разорен двор“ – писао манастир свети арханђели (фото: лела марковић) 56 4/2015 путописи је књаз никола петровић манастиру прилазимо аутобусом прелазећи пре- ко челичног моста ову задужбину цар душан је посветио „небеским силама“ – „михаилу, гаврилу и рафаилу“ по- сле чудесног исцељења по завршетку радова 1352, овом манастиру у кањону бистрице подно шаре, по лепоти није било „под сунцем равног“ пред висо- ком капијом манастира осматрачница и војник у манастиру нас, после целива- ња икона у малој манастирској цркви светог николе и смештаја у душановом конаку, за препуном трпезом које су при- премиле куварице призренске богосло- вије, поздравља игуман манастира, отац михаило позива нас да поново дођемо и да се у манастиру увек осећамо као код своје куће манастирски конак је делио судбину града, али је обновљен, највише активностима „друштва пријатеља ма- настира свети арханђели“, са призрен- цем бојаном бабићем на челу, које је уз благослов владике теодосија обновило и цркву светих врача, стару цркву св ђорђа (руновића), уредило атријум и плато цркве светог спаса а сада обна- вља и цркву св николе (рајкову) која је у најтежем стању вечерње молитве пред сутрашње при- чешће пред починак умор се ипак не осећа, а хук бистрице под зидинама ма- настира подсећа на дату благодат да у њему заноћимо још један поглед на све- тлост кандила у цркви и необично зве- здано небо над манастиром већ у зору, ето нас међу вековним рушевинама ма- настира, јер, не може се спавати када знате где се налазите над манастиром и даље стражари остатак негдашњег гор- њег града цара душана, вишеград, док са друге стране бистрице, високо у стенама, и даље бдију некадашње испоснице у ко- је смо се пењали као деца некада су ви- новоди из велике хоче водили до мана- стира, а остаци тих цеви још се налазе у земљи ветар као и увек јако дува котли- ном бистрице и између камених зидо- ва разгледамо манастирску трпезарију, остатке камене пластике, плочу некада- шњег гроба цара душана, стари камени мост ослушкујемо манастирска смоква генетску и духовну везу са призреном осете сви који кроче у град поглед на бистрицу из поткаљаје (фото: лела марковић) јул / август 2015 57 у плоду, башта у цвату, а душа некако на месту литургија у цркви светог спаса у призренској поткаљаји, после више од 30 година до ње, висок и стрм успон са- мо за оне који нису овде одрасли пред успињање обилазимо и остатке недавно откривене крстионице крај реке у тури- стичком водичу на албанском и енгле- ском, који су наши новинари прибавили, називају их остацима илирских светиња, а за задужбине српских владара тврде да су сазидане на некадашњим илирским светињама бистрицу су преименовали у lumbardh (бела река) те неистине нас на тренутак љуте, али се брзо враћамо историјском сећању да покушаји кра- ђе историје никада нису дугог трајања ипак, питамо се докле ћемо бити неми посматрачи, уместо да се сами потруди- мо у проналажењу начина да се истина одбрани уске улице покривене калдрмом пењу се ка каљаји захваљујући активностима удружења за помоћ расељенима „свети спас“ на челу са златком маврићем, ве- ћина чардака је обновљена иако је морао да се испоштује изглед старе поткаљаје, нови чардаци призренцима не изгледа- ју као стари али су много бољи него зга- ришта само у једном дану је 2004, иако под надзором немачког кфора, изгоре- ло 30 старих чардака, разнобојних чарда- ка који су красили призренске разглед- нице у неке су се вратили призренци, у неке нису јер, како се после 16 година освећење славских колача (фо

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства  протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије  тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели  као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут  вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка  мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века  света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3) магарац је симбол који је у директној вези са владавином и царством (суд 5, 10; 10, 4; 12, 14) то се приказује кроз симболичну причу о пот- рази за изгубљеном магарицом у којој пратимо саулов успон на престо израиља (1сам 9, 320) покренут потрагом, саула пут води до пророка самуила коме је већ објављено од бога да је он изабраник и будући цар свом народу, мада из малог племена венијамин, и саул бива помазан (1сам 10, 1) кроз причу пратимо и знаке који ће потврдити пророкову поруку при сауловом по- вратку кући (1сам 10, 1–9) валам и магарица написано је много прича и басни у којима магаренце има своју, углавном негативну уло- гу, што потиче из античке грчке културе из које се и распространило хомер, езоп, апулеј су га представљали као тврдоглавог, злог, глупог и понизног у средњем веку се сматрало да је неспретан и спор али пре свих, постојала је једна библијска прича старозаветна поучна и дирљива (бр 22, 7–35), прича кроз коју је ма- гарац представљен као библијски симбол слу- жења, патње и мира, прича о мудрој магарици валама која воли свог газду било је то у оно време када је народ израиља излазио из пустиње негев и улазио у обећану земљу валам од кога је тражио помоћ моавски краљ валак због предстојећег продора изра- из историје црквене уметности слика 3 рођење христово, фреска, манастир дечани, 1347–1348 г (извор: orthochristiancom) мај / јун 2020 63 из историје црквене уметности илљ, оседлава магарицу и у рану зору креће на пут међутим, на путу му се испречио анђео господњи са мачем у руци, не дозвољавајући му да настави магарица је удостојена да види анђела и у три наврата скреће са пута први пут, валам није видео ништа и помисливши да се она узјогунила, почео је да је бије штапом да би се вратила на пут најзад, у покушајима да за- штити свог господара од мача, она се преврће валам се опет разљути, бесни и жестоко је уда- ра, сматрајући да му пркоси и тада, бог јој до- звољава да употреби људски језик и она каже: „шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?“ [ ] „нисам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? a он рече: ниси“ и тада су му се отвориле очи и он угледа анђела који му рече да му је магарица спасила живот у светом писму магарац је добра животиња ова прича нам показује како бог може да уздиг- не обично живинче које може бити посредник између бога и човека од рођења уз христа рођен у малом јудејском граду витлејему, да- видовом родном граду означеном још крајем viii века пре хр од пророка михеја, колевком будућег месије (мих 5, 2) и од свих канонских јеванђеља једино апостол лука (лк 2, 7) каже да је исус рођен у јаслама значи у стаји, у сену, где су биле присустне животиње као сведоци тог догађаја из апокрифа сазнајемо да су се у дубини пећине налазили магарац и во који су загревали богомладенца својим дахом да би се испунило исаијино пророчанство (ис 1, 3): „во познаје господара свога и магарац јасле госпо- дара свога“ (сл 3) њих је јосиф повео из назарета, магарац је носио бремениту дјеву, а во им је био потре- бан ради продаје због новца у то доба био је обичај да када жена јаше на магарцу са децом, мушкарац хода поред њих, као што је и јосиф са маријом и богомладенцем приликом бега у египат (мт 2, 13–15) или пре њих мојсије (изл 4, 20) (сл 4) док су понекад муж и жена заједно јахали на леђима магарца, што је сасвим могуће јер је магарац са ових простора већи него онај који је нама познат у дубини пећине рађа се „видело људима“ дуго очекивани спаситељ који ће свет избави- ти из таме, патње и утонулости у грех а само присуство магарца сугерише нам његов старо- заветни симболизам христос је „очекивање народа“ као што је пророковао јаков (пост 49, 10) ирод није био јеврејин, узурпирао је власт и узео титулу „јудеј- ски цар“ и тада је по први пут прекинута линија наслеђа јудиног племена то је био знак доласка исуса христа (месије) христос је проповедао и путовао галилејом и јудејом пешице међутим, на магарцу, поузданом и питомом, јахао је, како је забележено, једном за то одређеном приликом улазак у јерусалим на магарици — древни ритуал, нов смисао уласком у јерусалим на магарици дошло је до испуњења старозаветног порочанства (зах 9, 9; ис 62, 11) записаног у новом завету (мт 21, 7) исус је био препознат као месијански вођа и пророк, јер је повезан са царем и пророком давидом (2сам 5, 3) цареви из ове династије уживали су посебан положај да би се испунило пророчанство сваки цар из лозе постајао је „месија“ (јевр ma- šiah, од глаг „помазати“, термин за сакрално по- мазање, обред посвећења уљем) по коме би бог испунио свој план о свом народу месијанско оче- кивање је било усмерено ка доласку царства бо- слика 4 бекство у египат као илустрација xi строфе богородичиног акатиста, фреска из средине xiv века, манастир дечани (извор: бранислав тодић и милка чанак-медић, манастир дечани) 64 3 / 2020 жијег — мира, правде и благостања (земаљског) божије обећање се односило на династију као целину (2сам 7, 12–13), јер су имали божији благо- слов (пс 2, 6–7), а цар из давидове лозе постајао је представник народа (2сам 5, 12) на основу савеза са богом на синајској гори (изл 4, 22), заједничком служењу јахвеу (2сам 6) и личности цара давида који је могао уживати привилегију као божији „син“ (2сам 7, 14), бог је успоставио близак лични однос са давидовом породицом који осигурава наслеђе његових синова до у вечност и ства- рање династије, где је сваки постаје месија, цар и пророк тако је христов долазак осветлио многа пророчанства (дан 9, 24; дап 10, 38; јн 1, 41) и је- ванђелисти, нарочито матеј и лука приказују хри- ста као давидовог потомка јер „даће му господ бог пријесто давида оца његова“ (лк 1, 32) појава магарице је већ имала одређену конота- цију познату од пророка захарије када је цар да- вид наредио да син соломон буде помазан као на- следник, имао је посебан захтев (1цар 1, 333846) којим наглашава везу одређеног наследника кроз тријумфални улазак на царској мазги у јерусалим и седом на царски трон рођен у витлејему, иде у јерусалим „давидов град“ јер како пише, „ниједан пророк није при- знат у својој постојбини“ (лк 4, 24) христови следбеници и народ бацају палмине гранчице на пут којим се креће господ, симболишући тако победу и тријумф, кличући „осана!“ (јн 12, 13) поздрављали су га као давидовог сина, „благословен који долази у име господње, цар израиљев!“ чекајући да се одмах појави цар- ство божије (лк 19, 11), а христос је дошао не да суди, већ да спасе свет (лк 4, 18; 19, 10; јн 12, 47) христос је дао и нов контекст појму царевања јашући на магарици радије него на коњу јер, у античко доба владар је улазио у освојен град на коњу, или после победоносног војног похода у оквиру церемоније тријумфалног уласка у свој престони град што има свој иконографски обра- зац у самој библијској историји постоји и друга- чија врста „тријумфалног уласка“ која се десила у случају јуја (2цар 9) христос није на коњу, и тиме истиче да долази у миру овај свечани улазак у јерусалим симболише улазак цара мира (зах 9, 10) он доноси мир (јн 12, 11–12) мир народима према блаженом теофилакту охридском ви- зуелна егзегеза седења на магарици означава метафору натоварених јевреја, а магаре, дивље и непокорено, незнабошце магарица и магаре су били везани уздама својих грехова, а двојица (апостола — св петар и павле) који су посла- ни да их разреше, представљају први јевреје, а други пагане, тј незнабошце (сл 5) док лука (лк 19, 30), марко (мк 11, 2–7) и јован (јн 12, 14) спомињу само магаре, матеј спомиње магарицу и младунче (мт 21, 2), али ти извешта- ји не противурече један другом христос је сео на прострете хаљине које симболишу врлине апостола на њих, јер су могли да га понесу зао- криљени њима прво на магарицу (јер је најпре живео у јеврејској заједници), затим на магаре (потом дошао међу незнабожачке народе) про- стирање хаљина представља израз великог по- штовања (2цар 9, 13) исус је спаситељ јер ће „спасти народ свој од гријеха њихових“ (мт 1, 21) порекло овог ве- ровања се налази записано у књизи пророка захарије (зах 9, 9) које се односи на смиреног и царског месију „ ево цар твој иде к теби, пра- ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“ исус је свестан те повезаности (мт 21, 1–3; јн 12, 15–16) и овим симболичким чином је мани- фестовао истинско порекло и карактер њего- вог царства недељу дана касније васкрсава

-БОГОСЛУЖБЕНА-