Претрага садржаја

Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема броја у овом броју нашег часописа водићемо разговор са мисионарима у борби против болести зави- сности свако у својој области, са својим средстви- ма, начинима улази у прави рат против ове велике људске страсти, поробљивача људи jерођакон јели- сеј, монах манастира ковиљ и помоћник у раду заједнице „земља живих“ и кри- стина цвејанов, администра- тор и идејни творац сајта никад хероин, сведоче о напорима у борби против наркоманије z многи су мишљења да је живот у центри- ма превише дисциплинован да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина? о јелисеј: живот у заједници је јако дисципли- нован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште замислите само какав би живот био да нема, на пример, закона многи би радили јавно шта год им подне на памет ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у бога, онда, где су границе у људској неморалности и осталом? zна који начин манастир ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успо- стављени у самом мана- стирском комплексу? о јелисеј: манастир је место дешавања припрем- них разговора за улазак у заједницу који су се оба- вљали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месеч- но, прве суботе у месецу ту се, затим, оба- вљају и mисионари уборбипротив наркоманије православни мисионар l 35 зили периоде кризе и такозваног „скидања“, када им је због изолације, која је императив, доста значила чак и оваква виртуелна подршка других људи време- ном, како успостављају трајнију апситенцију, они ређе посећују сајт, што је разумљиво, или се пак, јављају на њега као сарадници покушавајући сада да они својим саветом и подршком помогну људима са сличним проблемима наравно, има и оних који доживљавају рецидив и враћају се поново хероину другу значајну категорију посетилаца чине срод- ници или особе блиске зависницима које се јављају за савет како да утврде да ли је особа на хероину, како да поступе у том случају, где да их воде на лечење или само трагају за неким ко их разуме и с ким могу да поделе свој проблем без страха од осуде не треба заборавити да су не само зависници већ и њихове породице код нас у друштву врло стигматизирани интернет пружа могућност да особа сакрије свој прави идентитет, а ипак оствари контакт са другим људима и повери им се без задршке чини ми се да овим људима и сама чињеница да нису сами на свету са болешћу свог детета, брата, сестре пуно значи и велика је помоћ у прихватању и савладавању проблема zшта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера? о јелисеј: све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно човек је биће више светова нисмо само овде има нас и т а м о ч о в е к је есха- т о л о -шко биће в е ч н о с т постоји и треба се боја- ти вечности овде на земљи је све привремено вечност је дру- га димензија вечност не познаје време и простор да ли се ти радујеш вечности? бићемо вечно са христом и једни са другима да ли то можемо да поднесемо? рад у земљи живих 36 l3/2009 zкристина, какви су проблеми сајта у сарадњи са наркоманским зависницима? кристина: из искуства са сајта, али и из реалног живота могу да кажем да је мени лично највећи про- блем у контакту са зависницима немогућност оства- ривања односа базираног на поверењу зависност од хероина је нераскидива са лагањем другим људима, али и самозаваравањима и самообманама зависника свако ко на неки начин има контакта са зависницима мора то да има на уму и да са одређеном дистанцом и неповорењем прихвата речи и дела особе која је зави- сник или бивши зависник то није лако, мислим да сваки човек има потребу да верује другим људима, поготово блиским, и да је тешко одупрети се томе ово је уједно и чест проблем код родитеља зависника, који не само да утиче на то да родитељи по правилу последњи схвате да им је дете зависник, већ често оте- жава лечење zможеш ли да оцениш позитивне и негативне стране форумске борбе против наркоманске зависности? кристина: позитивно је то што је интернет досту- пан 24 сата дневно, тако да људи који траже информа- цију, савет или подршку могу у било које време да је пронађу на интернету и при том у потпуној дискре- цији негативно је то што немају сви рачунар и интер- нет сваки вид борбе против болести зависности је драгоцен, тако и овај виртуелни са свим својим пози- тивним и негативним странама zкакво је твоје мишљење о духовном аспекту лечења? кристина: духовни аспект лечења је у томе да створи темељ нове личности уместо оне по дефини- цији „наркоманске“, и стога је од суштинског значаја не треба сметнути с ума да је зависник типичан про- извод модерног, потрошачког времена у коме живи- мо, које је и само наркоманско у свом карактеру духовни аспект лечења не само да треба да створи унутрашњу потпору за преображај личности већ и механизам одбране од свих штетних утицаја друштва са поремећеним системом вредности у којем живимо ово је изузетно сложен и дуготрајан процес мислим да, нажалост, велики број зависника нема довољно капацитета и подршке да га и оствари у овој чиње- ници се налази и узрок бројних рецидива код лечених зависника православни мисионар l 37 немања андријашевић тема броја наркоманија – проблем располућене личности проблем зависности је проблем који је везан за људску природу сви смо зависни од хране и пића тенденција о здравом животу, где се ова или она храна проглашава за смртно опасну је глупост (сећам се чувених прича, када сам био мали, о три беле смрти), јер се поставља питање да ли они који то не конзумирају не умиру ово је још једна од иде- ологија, и бескрајно испразних прича које нам одвлаче пажњу од онога: „а само је једно потреб- но” таквих увезених учења, и испразних оријен- тира, имали смо на претек а већину тих „врхунских и напредних теорија“ даровао нам је запад није ли то данас прича о толеранцији? о заштити животи- ња? а тек о људским правима? па онда о положају мањина зависност од наркотика међутим, тема часописа налаже осврт на много озбиљнију и тежу зависност, а то је зависност од наркотика човек нашега времена и простора почео је да излази из себе и да се расипа, да напушта љуштуру свога бића, не водећи рачуна о својој лич- ности, и не негујући је и не хранећи је оним пићем и 38 l3/2009 оном храном од које „нико неће ожеднети и оглад- нети довека“ тако оштећен и рањив, човек почиње да трага за некаквим краткорочним решењима која ће га одвести у неку другу реалност, можда и нека- кав умишљени други и другачији живот али, буду- ћи да је такво решење пуко индивидуалистичко краткотрајно „уживање“, и да оно представља одсе- цање везе са другим личностима око себе, не треба се чудити да поред толике стравичне физичке зави- сности, постоји и та кобна психолошка зависност, која је често узрок враћања на коришћење психоактивних суп- станци зависност је индивидуал- ни, себични осећај, и као такав не може се поделити са другим тј бли- жњим дешава се, дакле, да зави- сник успе да превазиђе кризу, али старо окружење, и стари начин живота, доводи га до тога да, нема- јући нове смислености и благодат- них стремљења, почне опет са коришћењем наркотика заједница личности зато обнова и излечење зависни- ка подразумева видање рана рас- цепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници лич- ности такве заједнице црква поне- кад формира у близини или у окви- ру неког од манастира, о чему пише- мо и у овом броју, у вези са манастиром ковиљ поред тога, у оквиру пројекта пружања помоћи људима који су оболели од hiv вируса који је покре- нуо наш највећи добротворни фонд спц „човекољу- бље“, а уз благослов његове светости патријарха српског павла, са бројним колегама и колегиницама са богословског факултета обилазили смо људе који су заражени hiv вирусом или болују од сиде овај пројекат почео је 2003 године, и са кратком паузом траје и данас посећујемо све људе, без обзира на вер- ску или националну припадност, као и њихово сексу- ално опредељење сличне акције је спц чинила вековима уназад, дакле много пре испразних и измишљених бројних прича о једнакости, трабаната из нво сектора (што неки верници данас у шали називају нло сектор) међу њима сретали смо и бројне зависнике, и њима пружали психосоцијалну помоћ и палијативну негу обилазили смо их на инфективној клиници где се лече, као и по њиховим пребивалиштима (станови- ма и др) није било лако, али смо се трудили да свакоме од њих пренесемо барем мало радости живота, и пружимо им наду у другачију смисленост свакодненог живота зато се мора истаћи, јасно и гласно, да спц чини много напора да помогне људима који су зависни од психоактивних супстан- ци свакодневно много и свеште- нослужитеља и монаха, и студената богословског факултета, али и читав верни народ улажу напор да се помогне овим људима, истовре- мено не трчећи пред тв екране да прикажу себе као хумане и хумани- тарне суочити се с дрогом болест зависности од било које врсте дроге не треба гледати као на срамоту, већ је именовати, и суочи- ти се са њом (мада лично не верујем у поделу на лаке и тешке, јер највећи број корисника и штићеника које сам обилазио почео је са лаком дро- гом, да би највећи ужаси и трагедије настали једноставним и брзим пре- ласком на тешке дроге) у филму који сам давно гледао, један човек који се излечио и превазишао такав начин живота у коме је свакодневно користио психоактивне суп- станце, за себе је рекао да је првенствена истина о њему да је наркоман, па тек онда све остало управо овакав став о себи, допринео му је да призна да је слаб, и да је је његов дух сиромашан, и успео је да сва- кодневним напором и трудом ово своје стање прева- зиђе, тј да се преобрази спц ће и даље наставити да пружа помоћ и своју руку свима који то желе, као и да свима омогући уче- ствовање у светим тајнама, без обзира на све њихове различитости и опредељења уверен сам и да ће мно- ге колеге, као и свештенослужитељи узети још већег учешћа у овоме труду, дубоко свесни да је ово једна од највећих пошасти која на сваком кораку предста- вља опасност за многе људе наше драге србије обнова и излечење зависника подразумева видање рана расцепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници личности такве заједнице црква понекад формира у близини или у оквиру неког од манастира православни мисионар l 39 аутор: и јокић тема броја болести зависности „зависан човек жели да живи без одговорности али тада губи сло- боду, постаје роб зла и греха и може толико ниско пасти да га се ђаво застиди’’ патријарх павле када се спомене термин наркоманија људи најче- шће мисле на неке од популарних дрога које злоупо- требом уништавају човеков живот оне јесу један од облика које изазивају зависност човека, али постоје и многе супстанце и материје, на пример, разне врсте пића, које злоутотребом итекако изазивају зави- сност, и самим тим уништавају човека посматрајући историју видимо да су људи одувек имали велику жељу за уживањем, за потпуним иско- ришћавањем свих овоземаљских чари, за пробањем различитог „забрањеног воћа“, па су тако још на далеком истоку људи одавно упознали особине опи- јума и хашиша „прво човек узима дрогу, затим дрога узима дрогу и на крају дро- га узима човека“ кинеска пословица један од великих проблема јесте како спречити да уопште дође до злоупотребе средстава које изазивају зависност популација којој је ова тема најчешће вео- ма интересантна су адолесценти у том животном периоду је највећа могућност да човек проба, односно почне да злоупотребљава наркотике када одете на било који семинар или предавање везано за ову тему, сваки лекар или предавач ће вам објаснити како да препознате да ли се ваше дете дрогира али се мало људи бави овим проблемом као превентивом, односно како свом детету уопште објаснити да то не сме ни да се проба пре неколико деценија важио је један стере- отип у друштву да наркомани потичу из лоших поро- дица, да имају лошу социјалну средину, да су одбачени од друштва, да су све то били разлози да неко постане наркоман деца у пубертетском периоду доста су лабилна и врло лако их је наговорити да то пробају друго, велики број средстава и супстанци нама су лако доступни: неки спадају у пића, а изазивају теже облике зависности колико деце живи у средини у којој родитељи пуше, у нашем народу алкохол је сам за себе култ, колико деце се заједно са родитељима коцка (разне игре на срећу, спортске кладионице подсећа- ња ради, све ово је забрањено за малолетнике, а појаве су које можемо сусрести у скоро сваком дому) клади- онице код адолесцената изазивају велику зависност, 40 l3/2009 имамо доста примера да деца време које треба да про- веду у школи проводе у кладионици, задужују се, на граници су да уђу у криминал, престају да воде рачуна о својим свакодневним обавезама колико нас је послало децу по цигарете до трафике? на тај начин деца куповину цигарета посматрају као нешто што је у животу нормално подсећања ради, у европској унији је то строго забрањено, и закон се примењује, за разлику од нас, где је то остало на пла- кату упозорења ево неких података колика је злоупо- треба цигарета код нас заступљена код младих: l 70 % пробало цигарету са 15 година l половина наставила да пуши l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета дневно l студенткиње су бројнији и страснији пушачи под психоактивним супстанцама односно дрогама подразумевамо токсичне материје које, када се унесу у организам, доводе до промена једне или више његових функција подела психоактивних супстанци lдуван lалкохол: пиво, вино, ракија и остала жестока пића lконопља: канабис, марихуана, хашиш, „трава“ и сл lхалуциногени: лсд, extasy, мескалин (кактус пејотл), псилоцибин lкокаин: лишће коке lхероин: опијум, морфин, кодеин, синтетички опија- ти (метадон) и сл lоргански растварачи: лепак, ацетон, толуен, бензин и сл треба знати: lсве дроге су тешке и опасне по здравље и живот оних који их узимају lнема лаких и безопасних дрога lнаркоманија је одложено самоубиство врсте зависности lпсихичкa зависност - oсећање тренутног задовољ- ства и психичке живости која настаје након повре- меног или сталног узимања дроге да би се постигао првобитни жељени ефекат или избегло осећање нелагодности lфизичка зависност - стање адаптације на дрогу коју прати повишена толеранција - потреба за узимањем све већих количина дроге да би се постигао првобит- ни жељени ефекат односно спречила појава апсти- ненцијалног синдрома lапстиненцијална криза - стање праћено јаким боло- вима, дрхтањем тела, нервозом, несаницом изазива је нагли прекид уношења дроге код зависника последице употребе дрога на организам lтелесне: оштећење ћелија мозга, смањење одбрамбе- них снага организма, сида, хепатитис б, смрт услед предозирања нечистом дрогом и сл lпсихичке: напетост, снижено расположење, губитак концентрације, слабије памћење и сл lсоцијалне: проблеми са родитељима, прекид шко- ловања, проблеми у браку, изолација и губитак при- јатеља, проблеми на раднм месту, губитак посла, криминал (крађе, проституција), материјална беда за развој болести зависности (наркоманије) потребна су 3 услова: lличност lлака доступност дроге lдруштвене околности погодне за развој болести наркоманију у нашој земљи карактерише: lвећа доступност дроге lмогућност легалног набављања лекова и психоак- тивних супстанци lдеметрополизација и децентрализација појаве нар- команије lпрви корак са дрогом у све млађем узрасту lсклоност ка политоксикоманији који су најчешћи разлози зашто деца злоупотрбљавају дрогу: lзбог групне припадности lпобуне против ауторитета lизбегавања проблема lприкривања осећања неадекватности и самопоштовања lузбуђење због ризика lжеља да се осећају одраслим православни мисионар l 41 превенција болести зависности спрoвoди се крoз: lпружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи lутицaj на фoрмирaње стaвoвa lрaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa lфoрмирaњe интелектуално и психички зрeлe личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и усмeрaвa свoje пoступкe у склaду сa свojим живoтним стaвoвимa lнeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa, физичкa aктивнoст, избeгaвaњe пушeњa и кoнзумирaњe aлкoхoлa) закључак из свих ових чињеница се види који су узроци и због чега долази до злоупотребе дроге као и на који начин ми можемо помоћи да се неко од тог зла избави у горњем делу смо навели неке лакше облике зависности, док тежи облици имају тре- нутно и много гори утицај на човека у земљи као што је наша, где овај проблем и његово решавање нису глобално заступљени, владају велике пред- расуде и лоше методе решавања проблема нарко- маније овоме морамо приступати крајње профе- сионално, односно наркоманију посматрати као болест, и обавезно укључити здравствене и остале институције у њено решавање такође, оно што је веома битно је раздвојити наркоманију од крими- нала и других болести, најчешће инфективних које је прате неке земље, да би ово решиле, нар- команију су ставиле у легалне токове, што се нажалост показало као погрешно јер је довело до њеног ширења хероин и кокаин као две најпопуларније и најопа- сније супстанце тотално разбијају човека, они су врхунац лествице греха, јер уништавају све људске особине апсолутно је погрешно свој дух и тело доводити у оваква искушења, јер знамо да је човек несавршен, да је овај свет пропадљив, а нама би избор требало да буде живот у будућем царству божијем, живот са христом искушења су сваким даном све већа, коначно се показало да без љубави ближњих према нама нема спасења, у овом случају можемо рећи, и на овом и на оном свету 42 l3/2009 дрога, у ствари, представља сурогат човекове жуд- ње за богом барем у нашој земљи, православни центри за одвикавање од болести зависности имају далеко више успеха него ли искључиво медицинске установе сравнимо ли и искуства људи који су про- шли кроз мукотрпан период одвикавања, која говоре о некој врсти верског буђења које је уследило и надо- местило потребу за дрогом, можемо закључити да су ти људи, слично разбојнику са крста, напокон дошли до онога за ким су до тог момента целог живота тра- гали бесмисао као мотив свакако да су различити мотиви због којих људи посежу за дрогом или алкохолом, али ипак им је једна црта слична то је – бесмисао бесмисао је та иници- јална каписла која човека, више подсвесно него ли свесно, опредељује да потражи неко опако средство бега од реалности нормално да постоје и други начи- ни, средства (готово све крајности представљају сли- чан покушај бега), но ови, пошто су радикалнији, очигледнији (алкохолизам/наркоманија), постају тема друштвене забринутости шта ако је управо тај бег само последица других, оних којима су се опробали њихови родитељи те овај само представља одговор, изражен закључком да ипак нису успели да побегну и да се, самим тим, тај систем њиховог бега мора са гну- шањем одбацити па заменити новим, ефикаснијим шта ако наркоманија или алкохолизам нису про- блеми друштва већ само израз тог проблема - једно самозаваравање као одговор на друга? колико се заи- ста мисли о тим узроцима, а колико се само води дон- кихотовска борба са последицама, која је можда и довела, својом хипокризијом, до тако тужног бунта, опасног револта званог - наркоманија/алкохолизам? ако се задубимо над овим предпоставкама, можемо увидети да и нису тако нелогичне, напротив, чак да су савршено логичне, с обзиром на околности друштве- ног поретка који је преовлађујући наиме, алкохоли- зам као феномен, у нашем народу, заступљен је још од раније; мукотрпна историја ослободилачког изгарања као да је ишла под руку са историјом алкохолизма но, статистиком обухваћени подаци говоре о појави алкохолизма као пратиље масовних миграција ста- новништва које су уследиле као последица преласка са пољопривредне на индустријску производњу дакле, после другог светског рата многи људи су се нашли у непознатим срединама, окружени непријемчивим моделима становања, живљења, пословања и почели су да се бране од тога у жељи да колико толико сачува- ју сопствени идентитет, али и да се уклопе, са друге стране, пронађу неки вид прихватљивог модела живљења мимо цркве, литургијске заједнице и, уоп- ште, мимо било каквог програма ресоцијализације тих људи, они су почели да се окрећу сами себи као једином ослонцу у животу како их је свест о томе да то није довољно притискала, тако су они посезали за алкохолом као начином да се та унутрашња шупљина потисне, надомести такође, затвореност у обичаје и забране којима су се окружили бранећи се, допринела је да се њихова деца такође не отисну у живот на пра- вилан начин поготово зато што им, осим обичаја и забрана, није понуђено ништа више, као што се ни у школама није пружало образовање потребно за изградњу једне младе личности (и то у годинама када крв ври, а ум не мирује у потрази за смислом, за поен- том живота, за самим животом), већ истрошене фра- зе, псеудочињенице, које су бледеле како је режим слабио да би на крају биле као пародија („пази мирко метак хвала славко, спасио си ми живот“), оном трећем колену; колену, којем је поново рат закуцао на врата живота, одвајајући га од потраге за смислом а пружајући му пушку као замену, те још један ход бесмислености – рат, као реалност њиховог одраста- ња вијетнамски синдром многи то данас именују такозваним вијетнам- ским синдромом да та предпоставка баш и „не пије воду“, бар што се нашег народа тиче, доказ су многи и многи ратови кроз које је наш народ про- лазио додавајући стотинама нове стотине хиљада потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја жртава за „крст часни и слободу златну“ из којих је излазио и повређен и рањен, али увек са јасном свешћу о себи као о путнику ка христу, са хри- стом; зарад кога је и, не мало пута, ратовао тако да вијетнамски синдром не може бити узрок нар- команије као што није био ни узрок алкохолизма, као што и уопште спољни фактори тешко да могу да поремете некога ко је утврђен тако ни зима 1915 године није пореметила нашу војску да пређе једну планину и једну државу; као што ни глад, маларија, тифус такође је нису спречили да се врати својима 1918 године један од кључних раз- лога, али и разлика, што то све није онемогућило просечног српског домаћина да се врати кући, јесте тај што на оштрици бајонета, у рову, те пре- ломне 1918 године, чекајући на последњи звиждук који је означавао јуриш, односно повратак кући, није видео сопствени лик, већ лик оних којима се враћа, ради којих и живот полаже то је та круци- јална разлика у односу на америчког војника који је ко зна кога видео у одразу бајонета, 5000 кило- метара од куће, шћућурен негде у прашуми азије; који, иако је преживео и дошао својима, тај горки укус узалудности и искоришћености ипак није умео да спере са себе, те му је и остао као пратиља кроз цео живот разлика је велика, као што видимо, но, ипак се враћамо једној додирној тачки, која нема толико везе са синдромима колико са самим приступом животу та тачка је узалудност, бесмисао! ако гово- римо о узроцима, морамо се вратити породици да би се на прави начин могло говорити о породици онда се морамо подсетити православног опита живота у заједници, који се из породичног дома прелива у цркву, а из ње у школу тако се једна ста- сала личност може отиснути у живот без бојазни да ће, готово на самом почетку, доживети бродолом и ту тугу боловати до краја, олакшавајући је себи тако што ће је именовати овим или оним синдромима и изналазити ове или оне кривце боголикост као дар стасала личност, насупрот овоме, отвара се живо- ту прихватајући га као дар освестивши своју бого- ликост, она се дефинише односом изражавајући се у заједници литургија тако постаје природан и логи- чан израз сусрета са творцем, док свест о непролазу рађа радост, која се сведочи свим срцем својим и од свег ума свога и тим начином дели дакле, од поро- дице, са кућног прага, креће стасала личност, која ће својом свешћу о животу тај исти сопственом свакодневицом сведочити, делити; или богаљасти индивидуум, који ће свој бесмисао и унутрашњу празнину сведочити овим или оним бекствима (наркоманијом/алкохолизмом, ствар је времена као и социјалног миљеа), пребацујући кривицу на ове или оне и изналазећи ова или она именовања, син- дроме, сопствене јаловости – самоће као и увек од нас зависи православни мисионар l 43 потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја никола каплановић тема броја лични одговор на потребу ближњег 44 l3/2009 једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења православни мисионар l 45 никола каплановић тема броја колико људи у току дана прође поред нас, са коли- ко се људи рукујемо, поразговарамо, благо суда- римо у гужви, уз колико се њих припијемо у препу- ном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана? колико секунди проведе- мо размишљајући о бар једном божијем створу којег сретнемо у току дана? ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима зато што имамо више „материјала“ за размишљање често се о „маргиналним“ групама говори са изве- сном дозом презира, осуде и гађења, позива се околина на њихово игнорисање и избегавање, страхује се од непознатог да ли нам је некада пало на памет да се ско- ро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва? многи ће се увређено питати - како наркотици и неуротрансмитери довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: нарко- манију наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитери- ма (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу) када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења с обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као глав- ном управљачком центру, штетне последице разара- јуће реакције трпи цео организам поред овог, треба поменути још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању, као и бројним физиолошким процесима у организму чувени ендорфини, dhea, сератонин, окситоцин, fea, естроген, тестостерон, прогестерон, допамин, пролактин итд све су ово „руководиоци“ људског понашања, емоција посеб- но ваља истаћи ендорфине и сератонин јер они нај- верније играју улогу наркотика у нашем организму с обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавају- ћи се од уздржања као једне од највећих хришћан- ских врлина, дрогирамо сами себе на овај начин се најбоље може објаснити „необјашњива“ непрестана тежња за враћањем страстима што се више препу- штамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје („мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене произ- водње“) тако да временом постајемо зависници од њих јер мозак почиње да вапи за „фикс-дозом“ душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изјед- начава се са душом посрнулог наркомана! не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу нема човека лични одговор на потребу ближњег 46 l3/2009 који не ужива, рецимо, у добром залогају при сва- ком кушању сласног парчета омиљеног колача, на пример, (и оног чувеног „ммм“ уз снени, бесциљни поглед), у мозгу се лучи извесна доза „страсних суп- станци“ која нас мами да се вратимо слатком ужитку уколико нисмо довољно наоружани врлином уздр- жања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поно- вимо по ко зна колико пута и којом учесталошћу почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана (који чезне за „фикс-дозом“ хормона сласти); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја погубна гордост могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по адаму па, стога и не би требало са ниподаштавањем да гледамо на „грешнике веће од нас“, јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељ- ски) и они који погрешно каналишу своју добру при- роду бог нас је створио „по својој слици и прилици“ (боголике) зар је бог лош (зао)? гледајући људе око себе, те „богиће“ који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога бога као извора љубави и мило- срђа христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо треба само да се сетимо како се он односио према „маргиналним слојевима“ друштва и да његов живот упоредимо са својим, непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара живот по јеванђељу једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благо- стању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлина- ма) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења уз помоћ смирења стичемо спасоносно осе- ћање покајања које нам помаже да очистимо душу чиста душа је идеалан дом дарова духа светога тј самога бога кога примамо кроз свету тајну евхари- стије „обожење, тј боголикост“ је врхунац хришћан- ског живота коме треба да тежимо не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сва- ком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас дотакну и заједно у благостању хрлимо ка богу као несаломиви сноп душа жељних спасења не морамо се бојати непо- знатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љуба- ви, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избу- нарити из нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе будимо отворени јер се тако „демони претварају у анђеле“, непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разби- ја велики непријатељ (отров) људске душе: предра- судe уништавањем предрасуда души дајемо про- стора за што више најбожанскијег и најспасоносни- јег стања: љубави! православни мисионар l 47 свештеник горан живковић тема броја офеномену наркоманијенаинтернету ретко ко данас у свету није чуо за проблем нарко- маније и за све димензије овог трагичног фено- мена са пуним правом можемо рећи да ова појава подсећа на чаше зла које следе за трубама анђела из 8 и 9 главе откривења јовановог међутим, ако на ствар гледамо као православни хришћани, преузимају- ћи на себе бреме одговорности пре- ма браћи и сестрама који су зараже- ни овим опаким пороком, онда ћемо гледати да им пружимо руку помоћи која им је несум- њиво потребна тачно је да су наркомани све- сно изабрали лажну духов- ност наркоти- ка, тачно је да онај ко се чува неће лако п о с т а т и жртва овог порока, али то свакако не значи да х р и ш ћ а н и н данашњице тре- ба да реагује једи- но и само одбацивањем тих несрећ- ника напротив, хуманитарни дру- штвени активизам који нам је господ оставио у аманет обавезује нас да учинимо оно што је у нашој моћи како бисмо евентуално спречи- ли потенцијалног наркомана да то и стварно поста- не иако се може рећи да су наше моћи мале, уз чврсто уздање у божију помоћ, пружање правог савета може доста помоћи неком од тих несрећника који се налазе у нашем окружењу у овом кратком тексту ћемо се оријенти- сати на оне српске интернет сајтове који се баве феноменом наркоманије ђаво у праху почећемо од неких књига које се могу про- читати или скинути са интернета, а кори- сне су како за зави- снике, тако и за омладину, из које долази највећи број корисника дроге веро- ватно најупечатљивија књига која је написана у последњих пар година на тему наркоманије је „ђаво у праху“ мирја- не булатовић књига описује најтеже случа- јеве зависника, уз интервјуе са њима и њиховом најужом род- бином, описује како су почели са кори- шћењем наркотика итд написана је вео- ма живим језиком, пријемчива за све узра- сте и категорије људи, чита се у једном даху, аутентична је и вео 48 l3/2009 ма убедљи- ва може бити од изу- зетне кори- сти омла- дини која је у овом лудом времену потенцијално највећа жртва овог страшног порока књи- га се може пронаћи и прочитати онлајн на сервису scribdcom, а може се и скинути са сервиса 4shared com, тачније са адресе vidovdan4shared com, на којој иначе има и много других добрих књига wwwnikad-heroincom када су сајтови који се баве овом про- блематиком у питању, почећемо од једног врло интересантног пројекта са упечатљи- вим називом wwwnikad-heroincom наи- ме, реч је о сајту који садржи солидну базу исповести бивших и садашњих наркома- на, корисне и упечатљиве видео садржаје, питања са одговорима, интервјуе, блогове, download сек- цију, часопис, корисне линкове, превентивне мето- де, информације о разним дрогама, архиву мада се може рећи да сајту недостаје одређене динами- ке, ипак је ово један врло користан извор инфор- мација, поготову када је у питању она најбитнија, егзистенцијална страна овог феномена наиме, на сајту су нарочито упечатљиве трагичне исповести дугогодишњих наркомана које и те како могу ути- цати на почетнике у овој рђавој работи од литера- туре која се препоручује могу се скинути, сем поменуте књиге ђаво у праху, и још неке занимљи- ве књиге као што су дроге-бич новог доба, деца апокалипсе и њихова хришћанска побуна, право- слављем против наркотика итд свака од ових књига је душекорисна на свој начин када су форуми у питању, незаобилазан је босански форум wwwforumnarkomanijaba који обилује трагичним и упечатљивим исповестима, динамичан је, на њему се може наћи пуно кори- сних информација о наркотицима, начинима пре- венције и препознавања наркомана, терапијама, смањењу штете yзроковане употребом дроге, терапијским заједницама подфоруми су јасно издељени, тако да се брзо може наћи оно што се тражи верујем да би сваки наркоман, али и онај ко то није, требало да посети овај занимљиви форум сем поменутих сајтова можемо навести још неке као што су центра за превенцију нарко- маније wwwnarkomanijaorgrs, затим још једног таквог центра empronaorgyu, као и много мањих који садрже објашњења неких основних појмова везаних за разне зависности, укључујући и нар- команску на крају бих споменуо и форум vidovdanorg на коме је до скора било могуће поставити питање мирјани булатовић, писцу књиге ђаво у праху, тако да се и ту могу наћи корисни коментари све у свему, може се рећи да српски интернет простор није пребогат садржајима везаним за ову опаку зависност, али да се претрагом могу наћи адекватни и озбиљнији садржаји свакако не тре- ба имати илузије да ће сви ови садржаји промени- ти и излечити неколико десетина хиљада наркома- на колико их има у србији, али им свакако могу бити од помоћи православни мисионар l 49 александар савић црква и технологија open cola формула укуса: • 100 g смоле за производњу хране (јестива смола) • 350 ml уља поморанџе • 300 ml воде • 275 ml уља липе • 125 ml касија уља • 100 ml лимуновог уља • 100 ml уља орашчића • 025 ml уља коријандера • 025 ml нероли уља • 025 ml лавандиног уља формула концентрата: • 236 kg белог шећера у зрну без примеса • 228 l воде • 300 ml боје карамеле • 175 ml (350 tsp) 75% фосфорне киселине или лимунске киселине • 100 ml (200 tsp) формуле укуса • 250 ml (050 tsp) кофеина (опционо) opencola је бренд коле јединствен по томе што су инструкције за прављење доступне и могуће их је мењати свако може да направи пиће по овој фор- мули у количинама које су му потребне (без плаћа- ња), и свако може да га измени и побољша рецепт, уз услов да измену такође објави као рецепт под gnu (general public licence) лиценцом иако је првобитна намера била да се уради као промотивни материјал којим би се објаснио бес- платни и софтвер отвореног кода (open source soft- ware), пиће је наставило сопствени животни пут и овај бренд настао 2001 године постао је својеврсни представник идеје коју је требало да промовише има већ пуна година како размишљам да напи- шем текст на ову тему, размишљајући о схи- зофреном начину живљења људи у цркви данас недељом, на литургији, када смо у друштву пријатеља из цркве смо једно; на послу, у „приватном животу“ друго мерила која проповедамо у цркви не примењујемо када изађемо из ње можда је мишљење радикализовано, али је тако и шта сада да учинимо поводом тога?! да се мењамо! добро, добро синак, шта је, овај, ко је тебе наљутио? – да се вратимо мало уназад већина људи који користе рачунаре у србији готово да на свом рачунару нема ни један програм који је легал- но купљен углавном су то програми који су скину- ти са интернета и којима је „проваљена шифра“, „крековани су“ или имају већ неки други бомба- стични назив који казује да је софтвер нелегалан и што сада то мени смета? да се не лажемо, и ја имам приличан број таквих програма на рач унару, а л и п о с т о ј и избор! за сваки про- хришћанска етика иopen source 50 l3/2009 грам који просечан човек користи постоји заме- на која је заиста бесплатна, отвореног кода или је већ под неком лиценцом која дозвољава да тај програм употребљавамо у приватне сврхе бес- платно зашто онда то и не чинимо? необаве- штеност, немање жеље да будемо обавештени, лењост, лицемерје да не остане на празној причи ево неколико замена које је могуће бес- платно скинути са интернета и које у потпуно- сти замењују решења која је потребно платити за почетак је довољно кренути, а временом ћемо ваљда увидети да је то исправан пут дакле: openoffice замењује цео microsoft ofice пакет, firefox – internet explorer, mozilla thun- derbird – outlook express ово су само неки од најкоришћенијих про- грама ако потражите на интернету наићи ћете на многа занимљива решења, и пуно замена, од којих нека по перформансама надилазе „ориги- нале“ кључнe речи за претрагу су free programs, open source, shareware, freeware има ли везе овај чланак са темом броја? не превише, осим што смо зависници од рачунара, интернета, игрица нажалост, такође смо зависници и на један суп- тилнији начин, с обзиром да смо готово убеђени да без mainstream софтверских решења ништа не можемо учинити, иако је пред нама обиље open source програма, који нам, уз то, решавају велику недоумицу у вези са хришћанском етиком и пиратским софтвером и то је разлог да капиту- лирамо већ на почетку уместо да уложимо мало труда да би били аутентичнији умереност је врлина постоји и начелни однос према информа- ционим технологијама код њега се треба сетити да нас светитељи уче да је умереност врлина умерено и сврсисходно коришћење свих нових технологија је корисно јер нам штеди време и омогућава нам да имамо више времена да се посветимо ближњима са друге стране, уколико их неразумно користимо, постајемо робови и овисници, а „скидање“ није ни мало лако – тако кажу стручњаци (зависност од интернета и игрица је одмах иза коцке) како је боље спречити него лечи- ти, препоручујем да уместо да седнете за рачу- нар и доконо сурфујете (неко је рекао stum- bleupon?), изађете, видите се са друштвом, прошетате, прочитате добру књигу, или одете на вечерњу службу у цркву у целој овој причи око зависности измичу нам две ствари: зашто неко постаје овисник и има ли позитивне зависности? млад човек тра- га, жедан је истине, жедан је искреног односа са другим уместо онога што тражи, нуди му се лажна истина и квази-решење, и то у веома подмуклом облику жедна је душа његова истине а њој је подваљен мрак и ништавило које изједа и човека и његову околину које је решење тог великог проблема, са којим су мно- ги оптерећени? одговор на друго питање је решење за проблем првог „ја сам зависан од литургије!“ – говори један мој пријатељ размишљајући о томе, сетио сам се чувене реченице апостола павла: не живим више ја, него христос у мени ово може бити једина позитивна зависност - када зависимо од оног другог, својом слобод- ном вољом, а то се нама хришћанима нуди на литургији шта онда понудити као решење онима који су у проблему? дођите и видите, окусите да је благ господ православни мисионар l 51 варја перковић тема броја започињемо малену расправу у вези са уметнич- ким стварањем и његовим честим пратиоцима - опијатима, ма које врсте ваља овде повући линију опреза, јер говор о проширеној свeсти и њеним креативним потенцијалима из перспективе умет- ничког света, донекле има оправдање заиста, ако свету остављам лепоту, није ли онда небитно шта ће бити са мном, мојим телом, разумом? није ли то вид жртве? привлачни мит о рајском пићу које весели бого- ве на врху исте рајске планине, освитом новог века, релативизовањем морала и бриге о другоме, прео- бражава се у уточишта – пушионице опијума, а данас кобни шприц са супстанцом за подстицање – чега? тренутак појаве помоћног средства за радост, подсећа на инвалидитет, недостатак адамова препуњена чаша уживања, лишила га је едемског врта, па се излило и оно што ју је пунило с почетка та рупа, празан простор од века се пуни разним пијанствима не би ли се примакла пуноћи, ситости она је кривац потенцијално креативне личности, хиперсензибилне природе и урођене наивне љубави за овај свет, траже адекватан мате- ријалан, видан израз глади рупе, а она је често толико дубока да се без „несвесне свести“ не да сагледати стање олакшаности од чула слути љубав лишену бола, пуна плућа и пун живот уметник савршеним спојем форме и суштине, духа и мате- рије, изводи слутњу на видело светског дана лепа мисија где је он сам, где је човек? творење - дар божији, пиће које опија и сећа на сопствено назна- чење ипак, није дело претежније од живе и дина- мичне личности проблем рецепције таквог дела јесте што ми не добијамо плод лика, већ једног његовог дела, док су остали често осакаћени, нео- стварени то тражење другог комадића себе се наслућује у атмосфери лутања, сталне близине духовном амбису христос се обраћа мени целоме, гради ме као мозаик, очекујући пуну слику тада сам икона, при- лика савршенства оптимистичко и антрополошки афирмативно сагледавање стварања не уклапа се у дијагнозу разорене личности, тешке неурозе, итд примери ш бодлера и других, музичара новије оријентације идентитет стваралаца су уклопили данашња гласна шапутања: невероватно истинити текстови – хаотичан ум! револуција форме – разје- дена чула! дубина духа – плићак свакодневице! парадоксалне истине о једној те једној ствари тач- но, човека чине противуречности тачно, ми нисмо судије нечијег постојања смем ли, ипак, пожелети некоме такву срећу, које би се и сам наш уметник одрекао да је некако, нека- да видео излаз из самога себе? немамо морала да човечанству желимо такву (не)срећу ствараоци – страдалници јесу жртве, али не могу бити хероји они могу криком упозоравати, али не могу светлети в р е д н о с т испеване песме је непроцењива, али теби и мени постаје важна и незаобилазна када из ње про- сијава напор н е о д ољ и в о живе, боголи- ке лично- сти проширена свест - песма без свести 52 l3/2009 свештеничко служење у затворским установама свештеник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака „сећајте се сужања као да сте са њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу“ (јевр 13,3 ) следујући примеру спаситеља који је показао неизмерну љубав према сараспетим разбојници- ма на крсту, св апостол павле позива хришћане да се сећају оних који су у тамницама, без разлике, био он члан цркве или не многа су сведочанства о утам- ниченима у прва три века хришћанства свети апо- столи и њихови ученици затварани су од самог почетка ради имена христовог али никад нису оста- јали сами и заборављени, већ се црква увек молила за њих и старала се о њиховим потребама у там- ници апостоли користе време и проповедају јеванђеље утамниченима па и стражарима (при- мер апостола павла док је био утамничен у риму (филип 1, 12 - 15 )) у ствари може- мо рећи да пастирска служба и стара- ње о утамниченима датира још од апостолског времена и не пред- ставља ништа ново, као што то данас многи мисле, већ само старање о ближњима и њиховим потребама као и духовно васпитање и састрадавање са њима циљ сам циљ свештени- ка у затворској уста- нови представља изграђивање живота у христу, јер већина осуђених лица није упозната са основним истинама вере саоп- штава им се да је свака душа призвана на сједи- њење са христом у цркви као телу његовом нарав- но, на том путу сједињења стоје греси и страсти који удаљавају од бога такође, црква позива и призива на покајање, промену, али не промену живота само унутар затвора, већ покушава да пробуди истинску жељу за променом после издржане казне активно учествовање на богослужењима поштујући слободу воље сваког лица које се нала- зи у установи, остављено им је да одаберу, да ли желе добровољно да учествују на богослужењима и преда- вањима активно учествовање на богослужењима и разговор о темама које интересују осуђена лица умногоме помаже у стицању обостраног пове- рења и изграђивању односа свештеника као духовника и старатеља над осуђени- ма и њиховим потребама васпитачи значајну помоћ све- штенику у његовом пастирском раду у казне- но поправним установа- ма пружају и васпитачи који су свакодневно са осуђеним лицима oни најбоље познају и увиђају потребе и тежње затворени- ка као и њихове склоности које се могу усмерити на активно учествовање и помоћ свештенику у његовом раду унутар установе, што само доприноси побољшању рехабилитације осуђених лица свакако треба истаћи да црква у свом историјском ходу никада није заборављала и одбацивала оне који су у затворима већ је чинила све да не буду одбачени и позивала православни мисионар l 53 свештеничко служење у затворским установама на покајање одбацујући грех а никад онога који је погрешио такође, важан задатак цркве јесте и обликовање свести заједнице ван оваквих установа, јер од њиховог прихватања или одбацивања зависи да ли ће већ осуђивано лице успети да се промени и настави да живи у друштву после вишегодишње изолације свети василије велики речи светог василија великог: „почетак прихвата- ња добра је клоњење од зла“, треба разумети као позив свима за стално узрастање у врлинском живо- ту, свакодневној борби са страстима које рађају грех, а грех одводи у смрт неки од нас су скренули са тог пута, наш задатак је да им помогнемо да се врате покајани и спремни за нови живот у коме ће тежити само ка добру! не смемо заборавити да ће њихов успех умногоме зависити од наше спремности да их прихватимо и помогнемо да започну нови живот, и заузму своје место у цркви као телу христовом, у којој су сви, без разлике, призавани и позвани да буду једно тело коме је глава христос! свештеник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака фото: никола ђурић приредила т радић слободан иза решетака 54 l3/2009 републичкифестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва сарадња православног мисионара са казнено-по- правним домом у ваљеву се наставља у мају месецу одржано је четврто по реду републичко так- мичење осуђеничког литерарног стваралаштва у такмичарском делу учешће је узело 15 затворских установа од укупно 28, колико их има на територији републике србије седамдесет и два аутора пријави- ло је 164 рада а наш часопис учествовао је у жири- рању поред професора књижевности, песника, сати- ричара и књижевног критичара петра пајића, као и марије шкорнички, песникиње из ваљева избор је био тежак, али се на крају дошло до победника, друго и трећенаграђених, као и мноштва похвала за допри- нос у литерарном ставралаштву тема овогодишњег фестивала била је „сунце као извор живота“ у овом броју изабрали смо да вам представимо награђену поезију сунчана страна живота топло запахне асвалт утрели зрак сунца стакла на општинским прозорима пљусак нагло прелије кровове таласи испарења затварају дах запене баре из олука к’о некад сапуница из корита наших мајки јењава киша к’о рафали после стрељања тише, па још тише нестаје пљусак нервозне баре траже себи пут журим да осетим мирис кише хоћу бар још мало да покиснем да удахнем кишу, да вечито остане у мени ловим слутњу, себе не слушам, слушам жубор ох, кад бих могао понети али мој пут води другом правцу кад бих га вечерас и многих будућих вечери могао слушати, мирисати тамо где сам кренуо тога нема православни мисионар l 55 приредила т радић слободан иза решетака јуче на операционом столу, а данас, данас стража, звецкање оружја као да сам неког убио вечерас, многе вечери, грозничаво ћу осећати последњу кишу хвала ти кишо! једино лепо што ми је овај дан пружио бићеш са мном, уз мене само ти ти и судија што осуди ме за изречену истину застадох као да чух звиждање гранате најежих се не, то страх од звонког гласа затворских стр�

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... таквога) и отворити се покајањем богу и тако му отворен и покајан прићи и ући у његову радост а ко остане ту гдје је, његова је, значи, одлука ако понуђене шансе запоста- ви, занемари, одбаци сад нека види сваки појединац: хоће ли бити васкр- снут у васкрсење живота или у васкр- сење суда (јн 5, 29)?!  аутор је професор православног богословског факултета у пензији богкојијеизворживота, спасењенудиипредлаже, аненамеће,уважавајући слободнувољу,односно личносткојојјеслободабитно својствоодсамогпочетка 26 6/2015 тема броја: вера и сујеверје христос – пут, истина и живот, детаљ средњовековног мозаика из цркве свете премудрости – св софије у кијеву (извор: pravlifeorg) семе аврамово увеликој мери смо свесни чињени- це, или бар опажамо ту појаву, да су многи људи који себе сматрају верујућима заправо сујеверни са пу- ним правом и поносом изјављују своју припадност православној вери тврде- ћи да држе непрекинути ланац тради- ције својих предака које, пак, везују за косовски завет или св саву али са друге стране, имамо апсурдну ситуа- цију да је у једном од испитивања ста- новништва у србији које се на попису изјаснило да су православне вере око 30% (или нешто више) рекло да не ве- рују у христово васкрсење дакле рели- гија користи да би се задовољиле неке потребе које се пре могу назвати сује- верјем одакле то сујеверје? како мо- же неко ко исповеда праву веру да буде сујеверан? ако се обратимо св писму видећемо да већ на првим страницама имамо догађај који нам може одгонет- нути ову недоумицу наиме, када ђаво у причи о првородном греху приступа еви он је наговара да узме плод позна- ња добра и зла јер ће он њу и адама до- вести у стање за којим жуде – да поста- ну као богови (пост 3, 5) начин који ђаво нуди достизање жељеног циља – а бог јесте човека створио желећи он сам да човек постане сличан њему – заоби- лази бога ставља га по страни а упра- во тај начин говори о сржи сујеверја; да на механички, безлични начин, готово насиљем остваримо циљ који смо себи одредили у томе лежи и порив чове- ка за магијом и магијским ритуалима који и јесте својеврсни облик сујевер- ја са овим је здружен и дубоко укоре- њен страх од једног живог, непосредног и личног односа са богом али не само са богом у светлу наших свакодневних и међуљудских односа, тај страх је оно што нас кочи и што нас приморава на свођење односа са ближњима на ригид- не и разноразним правилима оптере- ћене односе у коме нестаје управо тај ближњи декалог – десет речи (дослован пре- вод), који је назив за десет божијих за- повести, указује на десет стварности, видљивих израза воље божије коју тре- ба да прихватимо као своју реч божија јесте суштинотворећа, она која ствара, упућена је и дарована израиљцима да ту стварност кроз испуњавање тих ре- чи остварују у својој свакодневници смисао тих речи (заповести) лежи у богу који из своје несебичне љубави, бивајући веран обећању датом прао- цима израиљаца из времена мојсија, ослобађа ропства од фараона изводећи их из египта и проводећи кроз црвено море потом им нуди савез/завет ко- ји је дубоко личан и који они треба да владимир пекић хришћанство је засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије дароване кроз христа и у христу тема броја новембар / децембар 2016 27 отелове (оваплоте) у својим животима свако од њих понаособ, не као колек- тив прва од заповести нам то и гово- ри: „ја сам господ бог твој, који сам те извео из земље египатске, из дома роп- скога немој имати других богова уза ме“ (изл 20, 2–3) бог се обраћа човеку појединачно, као личности од сваког тражи да га прихвати слободном во- љом и на делима божијим којих је све- док био то прихватање подразумева личну заједницу са богом, а онда и са осталима који деле ту веру и ту заједни- цу зато израиљ и јесте праслика цркве христове декалог је сличан заповести у едемском (рајском) врту коју бог даје адаму да не једе са дрвета знања добра и зла у свему овоме је присутна пара- лела између првородног греха и десет заповести; као што је адам прекршив- ши заповест божију изагнан из раја, тако су и израиљци доспели у вавил- носко ропство проблем, дакле, лежи у томе да живи однос потискујемо, мења- јући га за систем правила ту лежи зам- ка сујеверја у коју смо сви, мање-више, уплетени и којој смо склони пророци у старом завету о томе говоре и кри- тикују своје сународнике „што ће ми мноштво жртава ваших? вели господ сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? не приносите више жртве за- лудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светко- вине на младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (ис 1, 11–16) свети апостол павле хришћане на- зива семеном авраамовим (гал 3, 29) пошто је хришћанство засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије даро- ване кроз христа и у христу сходно тој вери и љубави, свака правила која су прописивана губе свој смисао и по- требу да се наглашавају јер онима који у цркви нам се открива да се наша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу авраам и лот се одељују, мозаик из цркве санта марија мађоре, око 430 године (извор: википедија) 28 6 / 2016 су умрли за стихије овога света, закон који им указује на грех и зло више ни- је потребан (рим 7, 5–6; 8, 1–1028;13, 10) када неког волимо, не треба нам систем правила да нам говори како да се према њему понашамо сама љубав нам то говори међутим, ни први хри- шћани нису имуни на многе своје оби- чаје и желе да их убаце у хришћанство што су и успели: „пошто се с њим по- гребосте крштењем, у њему сте и са- васкрсли кроз вјеру у моћ бога који га васкрсе из мртвих и вас који сте били мртви у гријесима и у необреза- њу тијела вашега, оживи вас са њим, опростивши нам све гријехе; избриса обвезницу која нас својим прописи- ма оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; раз- оружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је христово“ (кол 2, 12–17) много од наших хришћанских обичаја (неписаних) је било наслеђе које је прихваћено било до пагана би- ло до јудеја – начин поста, подвижни- штво, девствеништво, поштовање да- на и година (види дап 10, 10–15; рим 2, 1725–27; гал 4, 10) погрешно је што смо многе од тих пракси апсолутизо- вали, поставили као идеале саме себи и њима заменили оно што је срж наше вере која и тим видовима упражњава- ња побожности даје смисао и меру питање које се поставља је шта је ве- ра наша? она је садржана у светом пи- сму и вери и догматима који су свети оци формулисали кроз историју цркве особито на васељенским саборима а то је да је бог који је по својој приро- ди непојмљив, невидљив, непостижан, који увек и свагда јесте, вечан и над- суштасвен, који измиче свакој људској помисли нама себе открио да постоји као једна проста и недељива суштина у три личности познавана, оцу и сину и светоме духу где се личности неразде- љиво раздељују и несливено сједињују; тројица једносуштна и нераздељива да је бог наш из изобилне љубави свет и човека створио, привевши га из небића у биће, дајући му сам живот и прожи- мајући га кроз своје нестворене и бо- жанске енергије када смо од њега отпа- ли и отуђили се није од нас одустао, већ чинећи све по своме превечном тро- јичном савету, даровао нам своје цар- ство тако што је један од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10)  аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима  аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика  превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ  извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај  јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- �

-БОГОСЛОВ-