-БОГОСЛОВУ-

Свеска: 361 | Молите се непрестано
... органски преплиће оно што се чини несједињивим: нада и страх, поверење и страхопоштовање свети даро- ви се називају „животодавном и страшном тајном“ свештеник, призивајући верне да приђу чаши, каже: „са страхом божијим, ве- ром и љубављу приступите“ у молитви пред свето причешће, која се по предању припи- сује св симеону новом богослову, читамо: „радујући се и уједно дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и – о, необичног чуда, оро- шаван на неизрецив начин, као некада купи- на која је несагориво горела“ „радујући се и уједно дршћући“ – управо ово се тражи од нас, када предстојимо пред богом живо осећање поштовања и скру- шености – јер „страшно је пасти у руке бога 3 evelyin underhill, worship(london: nisbet, 1936), стр 263 живог“ (јевр 10, 31) – мо рају се сјединити у нашој молитви са доживљајем сопствене „бездомности“ и усрдне простодушности, јер живи бог на недокучив начин постаје наш брат и друг када се молимо, ми смо и непотребне слуге, које припадају престолу цара небеса и истовремено деца, која се са радошћу враћају у очев дом сузе, које нам навиру када идемо да се причестимо – нису само покајни плач услед увиђања сопстве- не недостојности: „ја сам прах“, него и сузно умиљење од тога, што стојимо лицем у лице са милујућим и праштајућим богом „они ко- ји окусе дарове духа, – пише св макарије, – доживљавају, с једне стране, радост и утеху, а са друге – трепет, страх и ж алост“4 сваки пут када достојно предстојимо пред божан- ским присуством, нама су позната сва ова осећања „са умом у срцу“ као друго, молити се и служити (поклања- ти се) богу означава стајати пред њим „са умом у срцу“ овде је међутим потребна јед- на напомена када св теофан и православ- на традиција у целини говоре о „уму и срцу“, они имају у виду нешто потпуно различито од онога што смо ми навикли да подразуме- вамо под овим речима „ум“ (грчки nous) није само или примарно „разум“ способан за ло- гичке аргументације, него такође и пре све- га – способност да се у созерцању прозрева религиозна истина (истина вере) но, овде не би требало видети одбацивање разума или покушај његовог порицања; способност за разумно просуђивање је дата од бога, али она није најглавнија и најважнија од наших способности, и у молитви ми се најчешће пробијамо (доспевамо) тамо, где је разум немоћан исто ограђивање је потребно и у погледу речи „срце“ (kardia) свети теофан, исто као и сва православна духовна традиција, употре- бљава ову реч у семитском или библијском смислу: он назива „срцем“ не само склоности 4 омилије [homilies (collection в)]33 2 1: ed berthold, 2: 29 28 3 / 2018 и осећања, већ у првом реду средиште чита- ве личности „срце“ је наше скривено, дубо- ко „ја“, „седиште (престо) мудрости и разуме- вања“, извор свих наших моралних одлука и поступака, „унутрашња храмина“, где делује божија благодат и пребива пресвета троји- ца чим човек има „ум“ и „срце“, значи да је он „духовно биће“, саздано по образу и подо- бију божијем5 дакле, када св теофан прописује „стати пред господа са умом у срцу“, он има у ви -ду, да смо ми д ужни да се поклањамо богу свим нашим бићем мисаона способност се 5 о значењу појмова „ум“ (nous) и „срце“ (kardia) види речник у philokalia, 1: 361; види такође kallistos ware, „prayer in evagrius of pontus and the makarian homili- es“, у ralph waller and benedicta ward (eds), an intro- duction to christian spirituality (london: spck, 1999), стр 14–30 при томе нимало не умањује, ми смо разумна створења или како пише св климент алек- сандријски, „мислени агнеци“,6 сходно томе, наше богослужење такође мора бити logike latreia, „разумно“ (рим 12, 1) не „изгоне“ се ни наша осећања, и она с у део наше природе напротив, наша молитва мора бити покре- нута еросом, јаком и неутољивом чежњом за божанским; само тако она може постати доживљај „љубавне екстазе“, по речи макси- 6 педагог, књ 3, „химна христу спаситељу“ [pedago- gue, book 3, „hymn to christ the savior“], 29 међутим, термин logikos, примењен на човека, не треба пове- зивати само са нашом способношћу мишљења, јер он означава све силе у нама, које одражавају божан- ски логос, и из међу осталог и на ше тело, јер к ада апостол павле говори о logike latreia, он заправо има у виду тело тема броја општење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеукупно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ мај / јун 2018 29 тема броја ма исповедника7 поврх тога, logos и eros, ра- зум, емоције, склоности (страсти), сливају се у молитви са свим странама наше личности и образују живо јединство тамо, где се гнезди наше скривено „ја“, то јест у срцу говорећи речима већ навођене евелин андерхил, „оп- штење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеу- купно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ у „тотално поклоњење“8 увучена је читава наша личност – сва разноврсност не само свесних, него и дубинских, подсвесних про- јава, сви наши интуитивни пориви, осећање чудесног, а такође она способност интуитив- ног поимања и духовног прозревања, која, као што смо већ ре кли, у многоме превази- лази могућности разума у молитви учеству- је савршено све, у том смислу и наш физички „састав“, то јест тело „тело се такође прео- бражава“ – пише св григорије палама „оно се узноси заједно са душом, заједно с њом се сједињује са божанским, и тако постаје имо- вина и сместилиште бога“ 9 но, како се постиже „неподељена бого- преданост“? наша молитва се састоји, пре свега, од речи; свака од њих носи доступан уму непосредан смисао ипак молитва се не своди на непосредна значења речи поред и ван њих свака реч, свака фраза крије у себи мноштво асоцијација и подтекстова, поседу- је сопствену скривену силу и поетску „струк- туру“ зато молитвена реч није само истина, већ и лепота; поетска сликовитост молитве- ног текста, чак ако се ради о ритмичкој про- зи, а не с трофама у с тиху, дозвољава да с е 7 гностички стослов први [first century on theology], 39; превод на енглески у philokalia, 2: 122 међутим, и наш ерос такође мора бити распет; види св игнати- је антиохијски, посланица римљанима 7 (овај текст може се тумачити на разне начине; види нпр charles williams, the descent of the dove (london: faber, 1950), стр 46) 8 или неподељену (целосну) богопреданост – прим прев 9 тријаде у одбрану свештених исихаста [превод на енглески: triads in defense of the holy hesychasts], 1 2 9: ed meyendorff 1: 93 philokalia, 4: 339 сваки пут откривају у уобичајеним речима нови слојеви смисла поврх тога, богопре- даност се изражава не само у речима, већ и на многобројне друге начине – пјенијима, великољепијем свештених одежди, линија- ма и бојама светих икона, посебном лепотом најсвештенијег дела храма, символичким ге- стовима – крсним знамењем, кађењем, при- служивањем свећа, и коначно и улогом коју у нашим богослужењима играју велики „архе- типови“, првобитни елементи људског живо- та – ватра, вода, вино, хлеб и јелеј у нашој дословној употреби речи ми се обраћамо разуму; поезија, музика, слике, символи и ритуални чинови „одражавају се“ на другим нивоима личности и једно и друго је подједнако важно ако речи не носе сми- сао, тачније, ако је немогуће разумети шта ми појемо или изговарамо, наше богослу- жење ће се претворити у магијско дејство, у шаманство, недостојно „мислених агнеца“ а с друге стране, ако у њему нема ничег, осим „разумљивих речи“ и словно-разумских ту- мачења, оно ће бити „поклоњењем ума“, али ни у ком случају „молитва ума у срцу“ да, оно може привлачити својом „доступношћу“ , ло- гичношћу и систематичношћу, али личност у свој њеној разноврсности неће учествовати у њему управо на ово су неретко заборавља- ле присталице литургијске реформе западне цркве, која је започела 60–70–их година хх века они су очигледно потцењивали прису- ство тајне; а упра во без тајне човек никада неће бити до краја човек молитва је много више од простог изговарања речи, и литур- гијска заједница је много више него јавно са- брање са одговарајућим објавама и речима непрестано, и дању и ноћу и коначно, трећи део дефиниције св теофа- на: молити се – значи „стајати пред господом дању и ноћу, и тако до краја живота“ „молите се без престанка“ – саветује ап павле (1сол 5, 17) молитва треба да постане не једно од ма- лобројних, већ јединим делом читавог живота сваки наш корак је пред богом, и зато се пред- 30 3 / 2018 стајање не може ограничавати ни специјално намењеним местима и временом, нити „ишчи- тавањем домаћег правила“ или „посећивањем цркве“ она мора постати свеобухватна ми смо створени ради тога, да будемо непреста- но славословље, непрекидна молитва све у свету призвано је на поклоњење; ни- шта не може бити одбачено као „недостојно“ или „безнадежно светско“ сходно тачном за- пажању о александра шмемана, „хришћанин – то је онај који свуда, ма куда погледао, види христа и радује му се“ о истом читамо у древ- ном споменику, познатом као исусове изреке: „подигни камен – наћи ћеш ме; расеци дрво – и ја ћу бити тамо“10 „можете ли се много ра- довати делима отаца наших?“, пита у стосло- вима созерцања томас трајерн – „јер он је у свакој ствари неке од њих су неугледне спо- ља, обичне и грубе, али ја се сећам времена када је улична прашина изгледала драгоце- нија од злата моме дечијем оку, и зато је она сада још драгоценија очима разума“11 моли- ти се – значи видети бога у свему, обгрлити у љубави све створено и у радости га узносити творцу тако творена „непрестано“, „дању и но- ћу“ молитва постаје делом наше природе она није оно што ми говоримо или радимо, него оно што ми јесмо „сећај се бога чешће него ли што дишеш“12 – поучава св григорије на- зијанзин молитва нам је сроднија и нужнија од дисања, од куцања срца ми смо створени ради тога, да би се молили и славили таква је наша истинска суштина, и све ш то нас окр у- жује, ми смо такође призвани да обратимо у славословље „у величанственом храму, какав је господња земља“ – пише павле евдокимов – „сваки човек, било образован или необра- зован, призван је да постане свештеник соп- ственог живота – узме људско и претвори га 10 из јеванђеља по томи [из евангелия от фомы] // и свенцицкая, апокрифические евангелия (москва, 1996) 11 the centuries 1 25: ed h m margoliouth, thomas tra- herne: centuries, poems and thanksgivings (oxford: cla- redon press, 1958) 1: 13–14 12 беседа [oration] 27, 4 ( theological oration 1 4) (pg 36: 16b) у жртву и песму (химну) славе“13 и на др угом месту код њега пише: „међу катакомбним изо- бражењима чешће од свих се сусреће фигура жене молитвенице, оранте; ово је једино вер- но расположење људске душе недовољно је читати молитве, ми смо призвани да постане- мо молитва у телу недовољно је доживља- вати ‘тренутке хвале’; сав наш живот – сваки поступак, гест, осмех – треба да постане песма славе, жртва, молитва не треба жртвовати оно што имаш, већ оно што јеси“14  изабрани делови из књиге унутрашње царство преведено упоредно са руског превода и енглеског оригинала (bishop kallistos ware, the inner kingdom, st vladimir’s seminary press, 2000) 13 „le sacerdoce universel des laics dans la tradition ori- entals“, у l a eichinger (ed ), l’eglise en dialogue (paris, 1962), стр 39–40 14 the sacrament of love the nuptial mystery in the light of the orthodox tradition (crestwood, ny: st vladimir’s seminary press, 1985), стр 62 тема броја место сталне молитве: манастир дохијар, света гора (фото: миодраг петровић) мај / јун 2018 31 мо ли тва је чо ве ков раз го вор са бо гом, док је чи та ње све тог пи сма од го ва- ра ње бо жи је чо ве ку адам је у едем ском вр ту раз го ва рао са бо гом „ли цем к ли цу“ што зна чи да је сва ка ње го ва из го во ре на реч би ла мо ли тва, све док ни је по гре шио мо ли тва је та на на нит ду ше ко ја по ку- ша ва да се из ви је и до спе до бо га ако је из ти ши не ср ца ср це као сре ди ште чо ве- ко вог би ћа и глав ни ор ган бо го по зна ња од го вор но је за пу но ћу мо ли тве ко ја тре- ба да о т пло ви та ко да ле ко од нас и ви не се до ван ва се љен ских про сто ра бо жи јег би ти са ња у ста ром за ве ту чи та мо ка ко је исус на- вин мо гао, због ис хо да ра та, да мо ли твом за у ста ви сун це и та ко про ду жи дан про- рок на тан је мо ли твом ца ра да ви да до вео до ду бо ког по ка ја ња због учи ње ног гре ха то је био по вод да по ка ја ни цар спе ва је- дан од нај леп ших по кај них и бо го слу жбе- них пса ла ма, пе де се ти све ти про рок или- ја мо ли твом је за тва рао не бо и ки ше ни је би ло не ко ли ко го ди на на ње го ву мо ли тву го спод спа љу је жр тву па ље ни цу као до каз да је бог све тог или је, исти ни ти бог у но вом за ве ту го спод бла го си ља лич ну, по је ди нач ну мо ли тву, али и са бор ну, као и при су ство на бо го слу же њи ма: „јер где су дво је или тро је са бра ни у мо је име, он- де сам и ја ме ђу њи ма“ (мт 18, 20) он с ам се ви ше пу та мо ли то чи ни ка ко пред ис- це ље ња и вас кр се ња дру гих, та ко и пред сво је стра да ње у гет си ман ском вр ту цар ске мо ли тве ко је су из ра зи то ле ко- ви те за ду шу чо ве ка је су псал ми да ви до ви за ове мо ли тве све ти јо ван зла то у сти ка- же да је „бо ље да ре ке во дом усах ну не го да пре ста не чи та ње пса ла ма“ дру ги све- ти оци за пс ал ме ка жу да „ако је мо ли тва лек он да су псал ми нај бо ље од брам бе но оруж је“ псал ми се чи та ју у свим жи вот ним при ли ка ма и на свим бо го слу же њи ма цр- тема броја сна га мо ли тве је у бо гу ко ји да је сна гу мо ли о цу за под виг жи вље ња стал на мо ли тва кроз исто ри ју и у на шем соп стве ном жи во ту ха џи дра ган б по по вић свети серафим саровски, новија икона (извор: icoaneortodoxeeu) 32 3 / 2018 кве спасове свети сава српски у кареј- ском типику, поред других молитава, по- себно наглашава да се у току једног дана обавезно прочита цео псалтир (150 пс а- лама) због тога, рекли бисмо, и данас на- ша држава постоји молитва господња или оче наш је на ј- савршенија молитва, изговорена устима христовим апостолима на маслинској го- ри она има један призив и седам прозби за оно што је божије и за оно што је за нас у то време апостоли су били збуњени јер су постојале изузетно дугачке синагогалне молитве (молитва 18 прозби која је трајала сатима), а с а друге стране, многи се нису молили или су се молили прекратко овом молитвом господ говори како и коме да се моле светогорски монаси, пустињаци, отшел- ници, исихасти и многи други изговарају једну кратку молитву која не дозвољава да преслатки господ напусти њихова срца и ум то је молитва „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ таква молитва, уз стручни и свакодневни надзор искусног духовника, у манастирима пома- же човеку да се избори са „духовним оси- цама“, односно помислима, које највише ометају човека да служи богу и ближњима мишљења искусних духовника су да стал- но употребљавање ове молитве није за мирјане, већ их они могу употребљавати само док искушење траје, док се негативне помисли не одбију као понуђени лукави предлог молити се непрестано, мишљења смо, за нас хри шћане у свету је да не пре- стано чинимо добро, јер је и учи њено до- бро молитва на делу читајући псалме, акатисте за различите потребе, сваки хришћанин треба да има и своје лично и молитвено јутарње и ве- черње правило поред присуства на бого- служењима у цркви свети оци говоре да је молитвено правило обавезно у чему се посебно истиче свети серафим саровски који даје и свој лични предлог да молитве- но правило гласи – три пута оче наш, три пута богородице дјево и на крају никео- цариградски символ вере ово је кратко, али свакодневно правило када се и свети серафим заједно моли са оним ко ово пра- вило употребљава исти светитељ истиче да је циљ нашег живота задобијање духа светога, и да се треба молити док дух све- ти у виду благодати не сиђе на молитвени- ка, после чега молитва треба да престане добри старац тадеј витовнички је гово- рио да је човек „једнодневно биће, тј биће које може да планира и испуни планирано само у једном дану“, због чега је помоћ мо- литве неопходна молитвом призивамо бога и свете да буду наши сатрудници у животу поред ан- ђела чувара најбржа помоћница човеку у невољи јесте мајка божија којој син божи- ји ништа не одбија у нашем народу постоји молитвена пракса да се за посебна искушења моли светитељима (читају се њихови акатисти) који су у свом жи воту имали сличан про- блем за који се молитвеник моли светом, па се тако људи моле светој ксенији пе- троградској када имају проблем са кровом над главом снага молитве је у бо гу који даје сна- гу молиоцу за подвиг живљења благо- словене су породице које се моле богу, а посебно оне које имају и молитвенике у манастирима манастири за православне немају музејску вредност, већ су место ду- ховног подвига, исцељења и живе моли- твене вере тако је било одувек и остало је у наше време примера ради, сведоци смо свакодневних исцељења у манастиру тумане, код светог зосима и јакова новог, где се поклоницима читају молитве код моштију туманских светитеља пут до бесмртности води молитвом, са духовним подвигом чињења непрестаног добра, јер је човек створен да чини само добро молитва је начин спасења који нам је дала црква да њоме у помоћ призива- мо наше небеске заступнике непрестана молитва заједно са постом чини снажно оружје сваког хришћанина у борби против греха  тема броја мај / јун 2018 33 ви ше дет ној по ро ди ци ива на (41) и ка та- ри не (41) кр ва вац че сти та ли смо кр сну сла ву ђур ђев дан и, на кон сла ве, по до го во ру до ђо смо им у г о сте, у но ву ле пу ку ћу са пот- кро вљем и уре ђе ним зе ле ним дво ри штем у ко ме се игра ју њи хо ва де ца: ја на (10), м ар- ко (7), ан ђе ли ја (5), те о до ра (2), а пе то де те је њи хо ва ше сто ме сеч на бе ба, ана ста си ја ку ћу у ба ра је ву, у на се љу тре беж, ли по ви ца, ку пи ли су на кре дит пре го ди ну да на, а де сет го ди на су би ли под ста на ри у бе о гра ду где су би ли ве о ма рев но сни па ро хи ја ни жар ко вач- ке цр кве ваз не се ња го спод њег у епар хи ји шу ма диј ској и па ро хиј ској цр кви, по све ће ној спа љи ва њу мо шти ју све то га са ве, од све ште- ни ка ви да ми ли ћа, ко ји има ше сто ро де це и о ко ме је пра во слав ни ми си о нар пи сао 2015 го ди не, при мље ни су ши ро ка ср ца ка жу нам да су он и ње го ва по па ди ја ма ри ја по то ме по зна ти и ве о ма оми ље ни у на ро ду од ње га су до би ли бла го слов да о њи ма пи ше мо иван је за вр шио вој но тех нич ку ака де ми- ју у бе о гра ду, смер ин фор ма ти ка, ше сна ест го ди на ра дио као офи цир вој ске ср би је, а ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це раз у ме ва ње и то ле ран ци ја пре ма раз ли ка ма, уз ја сну иден ти фи ка ци ју са сво јим хри шћан ским иден ти те том је мо жда фор му ла оп стан ка хри шћа на у са вре ме ном жи во ту без об зи ра на „опа сне трен до ве“, де ци тре ба по мо ћи да из гра де ја сан кри тич ки став пре ма ова квим ства ри ма, али без осу де по ро ди ца кр ва вац рад ми ла гру јић 34 3/ 2018 одскора ради као дипломирани инжењер информатике у компанији „солвит нетворкс“ у београду на пословима информационе без- бедности, заштите дигиталних идентитета и слично катарина је завршила факултет фар- мације и запослена је у апотеци „колибри“ сматрају да нису материјално угрожени и ви- ше немају ни помоћ од државе како је пуна кућа и пуно срце родитељско када се чује дечја граја! катарина: да, слава богу! а ми ни смо ни- кад ни по мислили да ће нам бог по дарити оволико деце и увек смо с е дивили таквим родитељима иван: наши родитељи су поно- сни на нас што имају доста дивних унучића какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од в јере (праве) гријех је (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „натерало“, да је тражите од бога? је ли било свештеника у вашој породици? иван: мој отац андрија је из п љеваља, а мајка стака из сребренице као просветни радници, службовали су у сребреници (бих), ту су се упознали и венчали, а ја с ам рођен у зворнику у сребреници смо живели до страшне 1992 када смо избегли у пљевља, где сам завршио гимназију имам старијег брата игора у селу брвеница, у околини пљеваља и сад живе моји родитељи често „скокнемо“ до пљеваља јер се деци тамо допада и редовно идемо у манастир света тројица моја бака, мајка мог оца, је би ла ја- ко побожна водила је мог оца и осталу децу да се причесте у манастиру света тројица, на велике празнике, и то пешке али, мој отац није славио славу док смо живели у сребре- ници, а ја сам почео да славим после женид- бе и крштен сам 2002 године у пљевљима, у 25 години на моје крштење је утицала посе- та манастиру хиландар пет месеци раније то је била прва званична посета генералштаба војске србије и црне горе светој лаври, а ми смо ишли као млади официри владика пор- фирије (перић) је био духовни вођа тог пута и дивно је беседио целим путем један наш официр се раније у хиландару замонашио реч је о јеромонаху доситеју (радивојевићу) он је већ био м лад монах те 2002 године, и наш домаћин, када смо као војна лица били у посети хиландару и катарина је доста ути- вишедетне хришћанске породице прва званична посета генералштаба вс манастиру хиландару (2002) мај / јун 2018 35 цала на мене, па смо у ве ру ушли у на јлеп- шем периоду свог живота, пред наш брак и оснивање породице заједно, полако, боја- жљиво и уз несебичну помоћ свештеника и пријатеља катарина: рођена сам у г орњем мила- новцу, од оца слободана лазића и мајке ве- ре ту су ме и крстили као бебу имам сестру зорицу, која је удата, живи на видиковцу и има двоје деце кад сам била дете, није било свештеника у нашој породици нити је у окру- жењу било верујућих, али сам имала срећу да ме бака понекад одведе у цркву у селу да запалимо свеће, а на прво причешће ме је одвела стрина то је у мени будило радост и посебно осећање полако и поступно сам улазила у веру и још увек сма трам да сам на почетку са иваном ме је упознала моја се- стра од тетке из београда, драгана, која ме је позвала да чујем од њега нешто о хиландару куповали смо духовне књиге у манастиру ра- ковица и на поклоничким путовањима нај- више нас је дотакао свети старац порфирије, подвижник љубави у браку смо 12 година, а венчани смо у цркви светог апостола петра и павла на топчидеру старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? ко- лико томе доприносе лепе речи и похвале? катарина: верујемо да је све по бо жијем промислу обоје смо прижељкивали да имамо троје деце и себе нисмо сматрали достојним ни способним да имамо више деце иван: по- родичној срећи свакако доприноси разумева- ње и међусобна љубав трудимо се да негатив- не ствари удаљимо ван куће у томе нам деца несебично помажу, и њихови осмеси и радост су нам највећи мотив и снага да издржимо колико вера мења човека, како га преображава? иван: осим што га упућује христу, чини се да вера упућује човека сâмом себи, критички човек у вери стално надгледа себе и коригу- је своје ставове, ублажава лоше, а подстиче добре ствари, равнајући се према хришћан- вишедетне хришћанске породице 36 3/ 2018 ским начелима и општим духовним нормама узори светих отаца, бројних примера браће и сестара хришћана, свакако посебно значе како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? иван: није лако изазови данашњег време- на су заиста бројни све више ствари се свесно супротставља хришћанском схватању живота (медији, технологија, материјални свет и сл), и понекад се чини да су хришћани људи којима је готово немогуће да се у потпуности прила- годе месту и времену у коме живе али, господ љубављу оснажује и враћа веру свима нама као и сви ро дитељи хришћани, често се за- бринемо за духовно здравље наше деце сада имамо за духовника оца вида милића из ба- рајева, чији савети и лепа реч много помажу у превазилажењу духовних недоумица и криза он је сакупио богату библиотеку доступну за читање свима, па нам повремено на читање позајмљује занимљиве духовне књиге људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности и зрелости браком се супружници по- везују и духовно а не само телесно иван: по пи тању брака ми смо т радици- оналног схватања и сматрамо да функцио- нална породица израста из складног брака и хармоничног односа међу супружницима за нас је функционална породица она која одгаја децу која су духовно освешћена, која не усвајају туђи, наметнути идентитет и која имају јасну породичну свест у таквој породи- ци стасају деца која се не боје живота и хри- стове љубави, али са друге стране позитивно, критички и без осуде, гледају на свет око се- бе, свесна да у својој породици увек могу да пронађу топлину, христову љубав и поврате самопоуздање ово се свакако позитивно одражава и на духовни, ментални и физички развој деце, и на њи хов будући став о вери, породици и браку као родитељи сматра- мо да нисмо довољно добро урадили посао уколико наша деца немају изграђену свест и потребу за формирањем сопствене јаке хри- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 37 шћан ске по ро ди це тек на кон то га хри шћан- ска по ро ди ца има пра ву функ ци ју и мо же се на зва ти функ ци о нал ном по ро ди цом та ко да ми, ка да нам је нај те же, уме мо да се ску пи мо и сло жно ка же мо, „ми смо ја ка по ро ди ца, ми мо же мо све, за нас не ма пре пре ка!“ ка та ри- на: ве ру је мо да је т о је дан од нај леп ших на- чи на да се мир ја ни под ви за ва ју и да де цу, ко- ју им го спод по ве ри, из ве ду на пра ви пут, да се раз ви ју у бла го дар не љу де а ро ди тељ ство на дах њу је и сâме ро ди те ље по ма жу ћи им да не пре ста но ду хов но уз ра ста ју ка ко про ти че дан мај ке ка та ри не? на ко је се све на чи не осве ћу је пра во слав ни дом и жи вот уоп ште? ка та ри на: са да ка да сам на по ро диљ ском од су ству углав ном се сво ди на ра но уста ја- ње, при пре му де це за вр тић и шко лу, из бор гар де ро бе, при пре му ужи не и слич не ак- тив но сти на кон то га сле де кла сич ни кућ ни по сло ви, сре ђи ва ње ку ће, ве ша, при пре ма руч ка по по врат ку де це из шко ле и вр ти ћа – сер ви ра ње руч ка, ку хињ ски по сло ви и кра ћа па у за, по сле ко је сле ди дру же ње са де цом и су пру гом, и при пре ма ве че ре до ка сно у ноћ сре ђи ва ње по је ди них ства ри у ку ћи, при пре- ма за на ред ни дан, и на рав но по себ на и стал- на бри га о ше сто ме сеч ној ана ста си ји иван: љу ба вљу пре ма го спо ду и бли жњи ма осве- ћу је мо се и ми и наш д ом по себ но је ва жно стра жа ри ти и чу ва ти ду хов ни мир над со бом лич но, и над по ро ди цом, ре дов но од ла зи ти на све те ли тур ги је, ис по ве да ти се, мо ли ти и при че шћи ва ти су пру жни ци се мо ра ју ме ђу- соб но бо дри ти и охра бри ва ти у оп штем по- ро дич ном ин те ре су че сти су па до ви и ис ку- ше ња, али за јед но се лак ше пре бро де у че му је су шти на хри шћан ског вас пи та ња? ка ко тре ба вас пи та ва ти де цу да она бу ду ико- не бо жи је, кад нас са свих стра на бом бар ду ју ра зним идо ли ма и на ме ћу их, и на ма и на шој де ци, да им се кла ња мо – и шко ла, сво јим обра зов ним си сте мом, и др жа ва, за ко ни ма, при вре да, тр жи шним трен до ви ма иван: де цу ни ко не мо же по ква ри ти: ни сре- ди на, ни вр шња ци, ни ме ди ји, ни тех но ло ги ја, ако ро ди те љи прет ход но не „при пре ме те рен“ за то сми ре ње, (с)тр пље ње, љу бав и по ро дич- на хар мо ни ја лич ни при ме ри су, та ко ђе, од по себ ног зна ча ја, јер се де ца ја сно иден ти фи- ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це 38 3/ 2018 ку ју са ро ди те љи ма увек тре ба би ти све стан деч јег при су ства, слич но нео п ход но сти све сти о го спо ду код хри шћа на ка та ри на: по себ но обра ћа мо па жњу на т о да не д о зво ли мо на- шој де ци да бу ду ме ђу соб но оту ђе ни и стра ни јед но дру гом стал но стра жа ри мо над њи хо- вим ме ђу соб ним од но сом, ин си сти ра мо на то ме да се сва не ра зу ме ва ња од мах убла же и от кло не, јер ће ка да по ста ну љу ди њи хов ме- ђу соб ни од нос би ти нај ве ћи жи ви ка пи тал ове по ро ди це док су ма ла, де ца у ср ци ма сво јим има- ју те о ло ги ју и при јем чи ва су бо гу (у ро- ди те ље гле да ју као у бо га), а он да, то ком од ра ста ња, под мно гим агре сив ним не зна- бо жач ким ути ца ји ма (нај пре ате и стич ке шко ле) за ме њу ју ту те о ло ги ју за раз не људ- ске фи ло зо фи је? ка та ри на: не зна мо ми то ли ко, је ди но што зна мо и сна жно осе ћа мо је сте да ми ни смо тво р ци на ше де це, не го да нам их је т во рац по ве рио на чу ва ње и вас пи та ње, оту да и ве- ли ка од го вор ност на на ма, али и при ли ка да се ис ку пи мо у ра до сти и ве се лом по ро дич- ном окру же њу, ра де ћи по сао ко ји нај ви ше во ли мо и нај бо ље зна мо ка ко де ца уче? у че му су по себ но та лен то- ва на? да ли се ба ве до дат ним ак тив но сти ма, спо р том, умет но шћу? ко ли ко чи та ју, а ко ли- ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и к од нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- ро на у ка у шко ла ма за ду хов но усме ре ње де це? иван: ја на и м ар ко иду у основ ну шко- лу „ује ди ње не на ци је“ на це ра ку, јер ов де у бли зи ни не ма шко ле до бри су ђа ци, за са да, и вред но из вр ша ва ју све сво је оба ве зе још ни смо уо чи ли по себ не та лен те на ше де це, осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и код нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се мај / јун 2018 39 тру ди мо да се до го ва ра мо и у ра зум ној ме- ри ко ри сти мо ра чу на ре и тех но ло ги ју, као и да им стал но на ме ће мо ја сан кри тич ки од нос пре ма ди ги тал ном све ту мо ја про фе си ја нам мно го по ма же у то ме да они с хва те пред но- сти и ма не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, ка- ко би се на пра ви на чин ис ко ри сти ла њи хо ва пред ност, али и спре чи ло опа сно де ло ва ње на раз вој де це де ца су сâма ода бра ла ве ро- на у ку и ја ко су срећ на на т им ча со ви ма, уз не се бич ну љу бав сво је оми ље не ве ро у чи те- љи це та ње ра да но вић, о ко јој са по себ ном љу ба вљу го во ре вр ло че сто го во ре на дах- ну то о на ста ви ве ро на у ке и да им је т о оми- ље ни пред мет не мер љи во је ве ли ки зна чај ве ро на у ке у шко ла ма на ра но сти ца ње зна- ња о ре ли ги ји уз пра ви лан при ступ учи те ља и њи хо во не се бич но за ла га ње де ца усва ја ју мно го ви ше и си сте ма тич ни је зна ње о хри- шћан ству у од но су на то што би спо зна ли уз по моћ ро ди те ља осет но се по ве ћа ва агре сив ност код де це ка ко ви то раз у ме те, као ин фор ма ти чар? иван: ви ше ча сов ни кон такт де це са ма- ши ном ко ја зра чи је опа сан по здра вље, ка- ко ду хов но та ко мен тал но и фи зич ко с дру- ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и дру ги, ко ји ну де ло ше са др жа је, док ро ди те- љи углав ном не ма ју свест о то ме шта де ца за- пра во гле да ју та ко ђе, све је ве ћа опа сност и од дру штве них мре жа (феј сбук, ин ста грам и сл), јер је све ви ше не при ме ре них са др жа- ја, уз ве ли ку опа сност од ком про ми то ва ња ра не деч је при ват но сти, усва ја ње ло ших ме- диј ских са др жа ја, али не рет ко и угро жа ва ња њи хо ве фи зич ке без бед но сти то ло ше ди ги- тал но окру же ње је слич но пу шта њу де це на ули цу, без над зо ра и кон тро ле ми сла бо гле- да мо тв, али за то до зво ља ва мо де ци уме рен и свр сис хо дан при ступ ра чу на ру, пет ком, су бо том и не де љом, уз кон тро лу са др жа ја на про сто, тех но ло ги је су наш жи вот, не што што се де ша ва око нас, и мо ра мо би ти у то ку сла ва бо гу, за са да не ма мо при ме ра агре сив- но сти код на ше де це, а ни они с е не жа ле на агре сив ност дру ге де це у шко ли или окру же- њу сва ки, евен ту ал ни, из лив бе са и љут ње убла жа ва мо раз го во ром, тру де ћи се да ја сно уста но ви мо шта је про блем и ка ко га пре ва- зи ћи на рав но, ни је увек ла ко, али ро ди те љи стал но мо ра ју би ти буд ни и при сут ни и он да је све лак ше да нас је мо да из ра зи то не хри шћан ска, пу- на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних к о ји „ви де у мра ку“ и ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних ко ји „ви де у мра ку“ и ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и 40 3/ 2018 „чувају забрањено знање“, грчке и паганске митологије, симбол смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде!  вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то ме и је сте про блем знам да у ор га ни ма со ци јал не за шти те ра ди вр ло мно го пре кра сних, све тих љу ди ко ји за у зи ма ју ћи ни же по ло жа је на чи нов- нич кој ле стви ци и осе ћа ју ћи по не кад при- ти сак оних ко ји су на ви шем по ло жа ју, че- сто у вр ло те сним кан це ла ри ја ма у ко ји ма се на ла зе, оба вља ју свој сјај ни по сао, да ју ду шу за ње га али по сто ји и фор ма ли зам ко ји уби ја све у ко ре ну не дав но се де сио ова кав слу чај: из по ро ди це ку ла гин, ко ја жи ви у пер му, су од у зе ли усво је ну де цу, ме ђу њи ма и те шко бо ле сну о овом слу ча ју се ве о ма ши ро ко и буч но рас пра вља ло шта ће мо да ура ди мо са да, на пра гу но вог су ко ба ро ди те ља и ју ве нал них слу жби? – то је увек с у коб не раз у мем оне к о ји са та квом упор но шћу ра ту ју за ју ве нал но за ко но дав ство у сва ком слу ча ју, ти љу ди ко ји се бо ре за то, по чев ши од дру штве не па ла те и за вр ша ва ју ћи са на шим пар ла- мен том, не иза зи ва ју по ве ре ње ја код њих не ви дим љу бав ка де ци, не ви дим же љу да се бри ну за де цу зна чи, не ко их је ан га жо- вао ко? ко је са гла сан да дâ но вац за то да би на ша де ца би ла срећ на? због то га се код ме не, као код ста нов ни ка, ја вља ути сак да не ко хо но ра ри ма или пре ми ја ма под гре ва њи хо во су пар ни штво ево, на при мер, но ва ини ци ја ти ва: го- спо ђа е ко то ва упо р но про па ги ра ку ти је за де цу („бе би бок со ве“ за оста вља ње де- це ко ју пре у зи ма слу жба за бри гу о де ци, прим прев) бе би бок со ве? – да са мо за што их на зи ва ти на ен гле- ском? ми жи ви мо у р у си ји та ко да ће на ру ском то би ти – ку ти ја за де цу и ка ко то ра де? пр во ску пе ин фор ма тив не об ја- ве, он да се при кљу чу је и те ле ви зи ја, где у сва ка квим ток-шоу про гра ми ма по чи њу да рас пра вља ју а ко би ра те му, ор га ни зу је ток-шоу? про бај те да на пра ви те ток-шоу? не ће те ус пе ти зна чи, иза то га не ко сто ји ру ко вод ство на ше зе мље отво ре но го- во ри да се про тив нас, на шег на ро да, во ди рат – идеј ни, иде о ло шки, про па ганд ни тех- но ло ги је ју ве нал не ју сти ци је су ње гов део хри шћан ски брак и по ро ди ца мај / јун 2018 45 ако ми говоримо о рату, онда ко се налази у ризичној групи, које породице? – у ризичној групи се налази било која ослабљена породица имамо на пример ста- до јелена ко се налази у ризичној групи? је- ленска телад, повређени јелени, јелени који су болесни – они пр ви падају у зубе ловца тако да и овде почињу од оних породица ко- јима је тешко, које су сиромашне, који имају стамбени проблем, које се лоше орјентишу у закону, а већина су такве у земљи ко се налази у ризичној групи у одузима- њу стамбеног простора? пензионери зато што су веома поверљиви зато што их ни једном нико раније није тако преварио у животу а њих нико не штити: њих избацују на улицу, њих убијају чак, уколико прева- ром не узму њихов стамбени простор, онда их простим нечињењем лишавају тога на шта они имају права а то је такође прева- ра! сећам се да с ам уочи 60-е годишњице победе, свом суседу у селу, ветерану ве- ликог, отаџбинског рата, рекао: „иља, теби као ветерану припада нови стан хајде да ти напишем молбу “ написао сам молбу, он ју је однео у одређени орган и следеће не- деље је већ д обио стан како је он био по -носан! али, њему нико до тада није пришао, није рекао: „деда иља, ти си штитио отаџ- бину: ево ти стан“ то не раде! ућутали су се! ето како државни службеници не пружају помоћ а слична ситуација је свуда о корупцији да и не говорим чиновници су посебна кла- са сто пута понављам: и то није све слава теби, господе! иначе не бисмо ни могли да живимо зато што је код нас тако направље- на држава: чиновници су владајућа класа, а сви остали од њих зависе и уколико ниси чиновник, нећеш успети да се умешаш у жи- воте људи и да их некако промениш на боље додајем колективну одговорност, посебно на периферији где имамо једну организаци- ју: полицију, тужилаштво, судове, посланике итд једна уређена класа, довољно велика и моћна а, ако се она још и наоружа техноло- гијама јувеналне јустиције људима ће бити јако тешко пре свега сиромашнима а зар не бисмо могли да неке проблеме ре- шимо на добар, људски начин на пример, по- родица пијанаца, деца су занемарена да, на- равно да можемо одузети дете од њих и да га сместимо у специјални пансион – дечији до- мови се сада затварају можемо да направимо услове да би мама и тата, када су у нормалном стању, могли да посете дете при том никакву лошу реч не рећи тати и мами да дете не би имало психолошке трауме а не овако, како са- да раде: долазе скоро ноћу, узимају децу, негде их одводе, деца плачу то је просто некаква операција киднаповања детета – да знам да је ве роватно све те нијан- се веома тешко написати у закону али, зар хришћански брак и породица 46 3/ 2018 не треба да се бринемо за добробит деце! зашто онда траумирати дете? јер, ће оно са том траумом сигурно живети десетине година! а да ли постоји граница мешања / немеша- ња у несређеној породици према мишље- њу одговарајућих органа? – граница је тамо где се завршава добро- бит за дете и та добробит мора бити усагла- шена са самим дететом чуо сам да немање поморанџи у фрижиде- ру може бити повод за одузимање детета из породице? – да био сам на суду где су инкриминиса- ли маму за одсуство поморанџи иако сам и ја сам одрастао без поморанџи и све је било добро, одрастао сам здрав али тај аргумент не прихватају они који одузимају дете – морамо да заштитимо децу али отима- чи лове децу и у школи могу да их узму и из обданишта а директор школе или управни- ца дечијег дома су незаштићени пред отима- чима они се боје да бране интересе деце у таквим ситуацијама, јер ризикују своје рад- но место а треба да бране интересе деце такви људи постоје и биће их, али су то ретки случајеви али, ко може ту да помогне? ко? и како може да помогне? – наравно, може им се помоћи али, хајде да прво поставимо питање: шта је то сирома- шна породица? и зашто је породица сиро- машна? зато што не може да дође на одре- ђени положај у нашем суровом свету, када сви обмањују све апо стол павле је о т оме говорио: „ми, јаки, морамо да носимо слабо- сти слабих“ због тога, они људи који осећају одговорност за то шта се догађа у друштву, морају да поставе циљ да помажу слабим породицама они морају да их нађу, морају да их упо знају, да их ш тите, да им по мажу од државе нећемо то дочекати и не треба! не треба све свалити на државу довољно је и то што држава издржава полицију, војску, шаље летелице у космос а све остало мора бити од друштва, ако не желимо да и нама за- тим дођу у кућу и под било којим изговором одузму нашу децу на пример, што си по гузи ударио свог сина а све ид е ка томе као и у другим земљама ако су дошли, на пример, у немачкој, да одузму дете због те ћушке, ро- дитељ се никада неће супротставити томе зато што могу да му одузму и другу децу да ли су заплашени? – не само су прагматици оче димитриј, а органи јувеналне јустције су већ „потчинили“ породице? – још увек нису, да су их „потчинили“, тако нечега, слава богу, нема прво, сама њихо- ва структура није баш толико велика ор- гани социјалне заштите су јако затрпани знам да је њихов посао веома тежак, веома озбиљан уколико би се све радило по ин- струкцији, онда не би све мо гло да се ура- ди за је дан радни дан чак и у з помоћ тог законодавства које већ постоји, може се и од нормалних родитеља одузети дете знам случајеве када истерују децу из станова, и нико ту ништа не може знам за случај, када „тата“, да би се осветио „мами“, разводећи се са њом и имајући приход од милион рубаља месечно, „маму“ затрпава алиментацијом маму? – маму а када она, сагласно решењу суда, једном недељно у његовом присуству дола- зи да види децу, његово приватно обезбеђе- ње је износи са степеништа као да имамо некакав порочни круг: не са- мо јувеналну службу, већ и цео систем – а систем је код нас један: чиновништво као владајућа класа ће вам за ваш новац ре- шити било какве проблеме  извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица мај / јун 2018 47 оче серафиме, у животу сваког човека де- лује промисао божији, али он може бити скривен, а може се открити и јавно преко неких знакова, значајних сусрета, у време кад се чују одређене речи да ли је код вас било таквих знакова, пројављивања про- мисли божије о вама и вашем животу? – знате, господ приводи сваког човека се- би онда када за тог човека наступи најпо- вољнији моменат ја сам рођен у москви у детињству, као и моји вршњаци, успео сам да будем октобарац, пионир и члан комсо- мола (комунистичке омладине, прим прев) завршио сам московски авијатичарско–тех- нички институт, добио диплому инжењера– механичара авионских мотора почео сам да се упознајем са различитим религиозним учењима, али православљу нисам прилазио године 1995, у москву је стигао професор физике из чикага, дејвид чесек био је то из- узетно добар католик, предиван породични човек који је имао 8 д еце умро је пре две године упознали смо се, обојица смо има- ли интересовања за физику, и дејвид ми је предложио да одем у америку, да тамо учим и радим помогао ми је и око визе имао сам 23 године и к од мене се појавила жеља за путовањима, да одем у другу земљу, живим у њој, учим, искусим какав је то начин живо- та све ми је т о господ дозволио да урадим неки амерички универзитети раде заједно са различитим компанијама и компаније им плаћају за испитивања универзитет у ала- бами, где сам почео да учим, с арађивао је са аутомобилском индустријом они су тра- жили студенте, који би паралелно са учењем проводили истраживања, тако што би мени отплаћивали студије и још би ми платили за посао на катедри „ливење метала“ за мене је то била најбоља варијанта изнајмио сам ма- лу кућу од једне породице, учио сам 7 година и добио звање магистра и докторску титулу предложили су ми да почнем да радим у „џе- нерал моторсу“ но господ је за ме не имао друге планове у америци сам учио и радио, радио и учио и био лишен људске утехе ко- ју сам имао у домовини: контаката са роди- тељима, рођацима, пријатељима људи који оду у другу земљу губе утеху коју су имали у домовини било која православна земља – то је земља колективних односа и заједнице разуме- те ме можете отићи пријтељу без посебне најаве – само свратите, пијете чај у кухињи и разговарате искрено, од срца западне земље су друштва индивидуа: „добар дан“ живот у христу када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве сусрете, кроз које човек почиње да га упознаје разговор с јерођаконом серафимом (молибогом), сабратом манастира светог антонија великог у аризони о промислу божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије разговор водила: олга рожњова 48 3/ 2018 – „довиђења!“ организују се забаве – party, али то су све јако површни односи и колико год добро да говориш енглески, осећаш да си из друге културе а пошто си лишен људ- ске утехе, утеху почињеш да тражиш од бога моја мама, када је сазнала за моје интересо- вање за веру, саветовала ме је да се крстим када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве су- срете, кроз које човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ!  29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це је ле на јо нић улаз у храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це у је ру са ли му (из вор: ta dayru ) мај / јун 2018 53 дар, јер си бездетан“ то веома ожалости ове две старе душе и обоје припадоше на моли- тву богу да и на њима учини чудо, као некад на авраму и сари, и подари им једно чедо за утеху у старости свети јоаким је отишао у пустињу где је провео 40 дана у строгом по- сту и молитви, призивајући божију милост бог им посла ангела свога, који им објави ро- ђење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“, како стоји у жи- тију и потом ана заче и роди дјеву марију према једном древном предању, када је богородица навршила шест месеци, мајка ју је по ставила на земљу (да ви ди може ли да стоји), а том приликом је богородица на- правила седам корака одушевљена ана је рекла: „жив господ бог мој, ти нећеш ходити по земљи, док ја не принесем тебе у храм го- сподњи“ тако, када је напунила три године, дошло је време да мал

Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази