-БОГОСЛОВСКОМ-

Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замислити без свог катихетског рада, без живе речи божије, којом се људи везују за христа, где се њихово срце и ум пре свега отварају ка неким но- вим димензијама, неким новим схватањима, и где човек спознаје учење о богу сам циљ школства је да човека образује, научи и васпита за будуши жи- вот, а такво школство не можемо имати без аутен- тичног богословског учења у њему ако сагледамо нашу историју, приметишемо настајање првих школа управо у српским мана- стирима - тај показатељ нам описује велики значај образовања на коме је црква радила од самог свог почетка стицајем околности, тај континуитет је у прошлом веку код нас прекинут, али данас имамо прилику да поново говоримо о црквеном васпи- тавању и духовном одрастању са христом сам на- чин верског васпитавања представља посве- дочење јеванђелског поучавања христовог рада на земљи у свом задатку црква има сталну потребу за мисионарењем, потребу за сталним поучавањем људи, за њиховим животом са христом самог го- спода називамо учитељем, свете оце називамо учитељима цркве, што нам јасно описује њихову улогу и даје тежиште нашем односу али зашто се користи термин учитељ? шта тај термин пред- ставља човеку? не само извор знања и моралну представку нечега без чега се не може, веш пред- ставља пут, истину и живот, циљ коме сви тежимо сви смо били сведоци да деца у основним шко- лама, на питање шта би желела да буду када одра- сту, одговарају: „ја бих да будем учитељица“ из то- га јасно видимо да то њима није не само лепо зан- имање, веш циљ коме теже данас се у нашој средини осеша велика потреба за врстом наставе која нема свој материјални зна- чај, веш значај искреног васпитања деце и њихову жељу за спознавањем правих вредности који се тичу унутрашњег човековог биша - душе у нашим срцима вечно одзвањају речи христове: „пустите мла илија јокиш, вероучитељ православни мисионар 49 децу, и не браните им да долазе к мени, јер је та- квих царство небеско“(мт 19,14) овим речима се показује јасна и безгрешна дечија душа која је увек отворена за прихватање господње речи верска настава као предмет треба да има место у свим сферама живота младих људи, простора за било какав „табу“ не треба да буде превасходно што се све ово тиче самог квалитета и усмерења живота онога ко се образује, онога који је на степе- ницама личног усавршавања научио доста лекци- ја, али још увек није открио многе занимљивости и правила треба исташи слободно време које је изузетно важно у животу младог човека са једне стране, оно служи као период за одмор од свакодневних оба- веза, а са друге и као време у коме се стичу одређе- на знања из области друштва и живота верска настава не служи томе да „склонимо децу са улице“, нити да код њих иза- зове буђење здраве форме на- ционализма верска настава ну- ди много више! последњих де- ценија она се одвијала мање- више тајно, али је оправослављење наше нације допринело њеном поновном врашању у „редовне“ токове прихватање верске наставе као правца у свом животу пред- ставља избор за истину, избор ка христу, избор ка цркви @ивимо у времену максимал- них верских слобода, али више није довољно да се изјашњава- мо као хришшани, веш морамо нешто и да знамо о својој вери поред науке о богу, верска на- става младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњи- ма богословље је правац у нау- ци који нема само образовни значај, веш и прак- тични, у најкрашем - богословље је начин живота породица велику улогу у верском васпитању младих игра и породица, из које потичу основни кораци ка бо- гу родитељи имају велики утицај на своју децу, и поред науке о богу, верска настава младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњима богословље је правац у науци који нема само образовни значај, веш и практични, у најкрашем - богословље је начин живота ди и веронаука веронаука 50 сретење 1/2008 сигурно их у томе нико не може заменити прве речи, прве молитве деца уче од својих мајки, и управо тај однос душу детета, без икакве задршке, отвара ка богу верска традиција се преноси са ге- нерације на генерацију и то су заправо особине и вредности правог народног наслеђа нажалост, тај континуитет је код нас једно вре- ме био прекинут, па данас долазимо у ситуацију да деца поучавају вери своје родитеље имали смо лепе примере у републици српској где је верска настава раније врашена у школе, и где су деца та стечена знања преносила куши родитељима, по- сле чега су заједно одлазили у цркву ово су све примери да љубав према богу не зна за границе, да на путу ка спасењу нема препрека због свих ових примера, верска настава јесте и треба да бу- де делимично другачија у односу на остале пред- мете али само по начину извођења, по свом про- граму и циљу, а никако се не сме код деце разви- јати одвојеност и отуђеност према осталим пред- метима настава ван школе из ранијих искустава знамо да извођење овог предмета подразу- мева и наставу ван школе, и то је оно што је вероватно деци најбитније и на њих оставља највеши утисак овај предмет и сви они који у њему учествују не смеју да забораве његов циљ, нити смеју да дозволе да он постане оптерешење за децу у њиховом процесу образовања знамо да нам овај предмет пружа и мало другачију, али веома битну корелацију и са осталим предме- тима у школско-образовном си- стему верска настава је веома повезана и са историјом, српским језиком, ли- ковном и музичком културом, а то су све битне целине у образовању мла- дих, као и њихов- ом даљем школовању и професионализа- цији личности верска настава и бављење њоме не подразумева пуко давање података и појмова као остали пред- мети у школама, веш пружа истинско схватање културног наслеђа свог народа и његове тради- ције она децу поучава правим вредностима, бу- ди у њима исправан однос ка својој традицији, развија љубав према другима и показује једна- кост свих људи праве предности овог предмета огледају се у томе што кроз њега можемо изгра- дити друштво са правим системима вредности терминологија је веома битна у схватању и при- ближавању истина које се тичу цркве и живота у њој приликом првог сусрета ученика са новим појмовима настају потешкоше у њиховом разумевању, што се решава подробним и систе- матским објашњавањем колико год такве теме на први поглед изгледале неразумљиве и тешке, вре- меном се код деце јавља жеља за бављењем баш та- квим темама данас, када живот свакодневно помера грани- це и када се сусрешемо са новим изазо- вима и проблемима, јавља се потре- ба (а у исто време и обавеза) да пружимо одговоре на њих овај предмет нам пружа управо такву прилику, да са децом успостави- мо лични однос и проширимо границу наставник - ученик поред редовног програма, уче- ницима се пружа прилика да свакодневно са својим вероучитељима разгова- рају о неким животним проблемима, темама о којима до тада нису могли да причају и нису смели да пи- тају остале профе- соре, терапеуте, свештенике савремено обра- зовање и васпитање не подразумева само преношење знања, веш борбу за исправан живот младог човека и његово место у друштву и поред свих свакодневних пробле- ма са којима се они сусрешу православни мисионар 51 верско добротворно старатељство има на своме челу председника - његову светост патријарха српског г павла то је установа која је намењена унутрашњој мисији цркве, те је посебно последњих петнаестак година услед тешког положаја у коме су се нашли земља и верни народ, могла да пројави ха- ритативну делатност наше свете цркве рад вдс-а је подељен у осам ресора којима корди- нира секретар, протојереј-ставрофор хаxи љубо- драг петровиш у овом крашем тексту изложишемо бројне активности које се остварују у вдс-у просветни ресор у оквиру просветног ресора организују се пре- давања на православном народном универзитету (пну), у српској патријаршији предавања држе на- ше уважене владике, професори богословског фа- култета и богословија, професори универзитета, парохијски свештеници, лекари, публицисти, ми- сионари и други стручни православни људи такође се организују и трибине, промоције књига и пројек- ције филмова сва предавања се одржавају уторком од 18 часова у сали патријаршије осим предавања за старије узрасте постоји и ма- ла школа бесплатне наставе, у оквиру које се уче- ницима пружају потребни часови из српског језика, математике, хемије и физике за основце и сред- њошколце, а поред тога, у мањим групама, наши професори припремају децу и за полагање пријем- них испита за средње школе и факултете од сеп- тембра је почео и курс енглеског језика рад се одви- ја у четири групе, по две групе почетног и средњег течаја енглеског језика професорке весна биден и мирјана ашкиш дају на тај начин своју помош и чи- не велики напор стављајуши своја знања на распо- лагање нашој светој цркви као и остале активно- сти, часови су бесплатни а организовани су два пу- та недељно интересовање је и ове године велико, што је у складу са савременим кретањима у друштву и коришшењу енглеског језика, како у комуникаци- ји, тако и приликом употребе компјутера часови енглеског језика обогашени су и верским садржајем верско добротворно старатељство - служба цркве ђакон владимир марковиш мисија цркве протојјерејј--ставрофор хаxи љубодраг петровиш недавно је наставио са радом, након краше паузе, светосавски круг, који окупља признате стручњаке, докторе наука, професоре универзитета из разних области у оквиру круга се са црквеног аспекта раз- матрају многе актуелне друштвене појаве и теме учионица за православље и правоживље постоји од прошле године и на својим састанцима окупља бројну омладину средњошколског и факултетског узраста предавања и разговоре води протојереј- ставрофор хаxи љубодраг петровиш, који своје ви- шедеценијско искуство рада са младима и даље ра- до преноси @енска секција за домашу радиност основана је са намером да се младе девојке и жене уче овој ко- рисној и лепој вештини своје радове прилажу ми- лосрдној секцији која их даље поклања сцена православне омладине припада просвет- ном ресору верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карловачке идеја за постојање једног таквог црквеног позоришта код нас дошла је са севера, из наше руске сестринске цркве његова светост патријарх српски павле је 1999 године дао свој патријарашки благослов за настанак и рад сцене православне омладине од та- да, омладина се у вдс-у окупља и изводи драмске приказе са дубоким духовним садржајем до сада је извела пет драма ресор за породицу, брак и васпитање има ду- жност да кроз своје саветовалиште помогне људима да разреше проблеме у породици, браку и васпитању деце, што је један од најосетљивијих жи- вотних сегмената у оквиру њега одржано је више стручних предавања о алкохолизму, наркоманији и разним болестима као последицама неморалног начина живота у рад су укључени: свештеник (ду- ховник), лекар и социјални радник колико је овај ресор битан и колико помаже људима, говори пода- так да је у протеклих шест година помош у овом ре- сору нашло педесетак породица и око пет стотина лица милосрдни рад чланови ресора за милосрдни рад обилазе боле- снике, старе особе, изнемогле, напуштене, избегле, расељене том приликом они носе храну, средства за хигијену, одешу, обушу, слаткише, воше и мисио- нарске предмете: крстише, иконице, црквену штам- разговор са младима у вдс--у православни мисионар 53 пу у рад ове секције, поред изузетних ревнитеља (има их око 20, од којих је највише жена) укључени су и свештеник и лекар у протеклих шест година они су посетили преко шест хиљада људи на терену вешина акција обављена је у сарадњи са милосрд- ном секцијом при храму св александра невског у просторијама вдс-а, од 2000 године, стално се деле стара одеша и обуша, топли доручак сваког понедељка и повремена симболична новчана по- мош добијена као прилог побожних верника „милосрђе је плод љубави, а ми се трудимо да сво- ју љубав делима потврдимо“, каже љубица коваче- виш, шеф ресора за милосрдни рад у оквиру правног ресора дају се бесплатни прав- ни савети у рад саветовалишта укључено је пет адвоката који дежурају сваке среде и решавају углав- ном стамбене, породичне и питања из радног од- носа клијенти су углавном лица слабијег имовног стања (избеглице, прогнани, сиротиња) сваке сре- де дежура адвокат милош стефановиш, који је преу- зео водешу улогу у раду правног саветовалишта саветовалиште за очување здравља чини се нај- запосленијим у оквиру њега се пружа бесплатна здравствена помош, савети као и лекови стотинама сиромашних, болесника који болују од тешких фи- зичких болести, који су депресивни или психички поремешени у саветовалишту дежура двадесетак лекара специјалиста, према утврђеном распореду, најчешше по два-три сата недељно саветовалиште добија лекове од појединих даро- даваца, амбуланте свети лука и организације хајдук вељко саветовалиште је 2004 године добило екг апарат, дар црквене организације силогос из атине секретар вдс-а протојереј-ставрофор љубодраг петровиш био је од 2003 до 2007 године, по благо- слову његове светости, духовник при онколошко- радиолошком институту србије о потреби и успе- ху проповеди и духовног вођства сведоче стотине причешшених болесника и велики број оних који су управо на институту примили св тајну крштења последње четири године, на дан св нектарија егинског, славе института, у просторијама болни- це, његова светост патријарх павле служи св ли- тургију уз саслуживање више свештеника и ђакона и уз присуство бројних болесника и чланова вдс-а рад саветовалишта се прочуо по многим местима у србији одакле свештеници своје парохијане упу- шују у здравствено саветовалиште вдс-а, где лекари свакодневно врше бесплатне прегледе ресор за црквену штампу има дужност да актив- но ради на ширењу црквене штампане периодике и да врши избор тема за поучно-популарне књиге и листише до сада су у издању вдс-а одштампане књиге: христов светосавац михајло пупин, краљица марија карађорђевиш и наука и вера из- дато је девет бројева часописа црквени живот, и де- сетине хиљада поучних листиша који се деле у скло- пу свих активности наших мисионара у 2007 години изашао је девети број црквеног живота, који може да се купи у скоро свим на- шим храмовима часопис излази захваљујуши прилозима верника сарадници су епископи, професори богословског факултета, теолози, монаси, вероучитељи, професори средњих школа наше заједничко дело је црквено, про- светно-мисионарско у оквиру ресора за мисионарску делатност, који је главни носилац духовне делатности вдс-а, поде- љено је више стотина библија деци и њиховим по- родицама са којима су том приликом вођени поуч- ни разговори протеклих година широм србије одржано је више стотина предавања и трибина на различите духовне теме лекари психијатри вдс-а одржали су више пре- давања у школским интернатима и другим устано- вама на тему вера као основ душевног здравља, а не- ка предавања су штампана и у световној штампи ресор је имао контакте са представницима-миси- онарима из торонта, немачке, италије, енглеске, грчке секретар вдс-а је 2007 провео божишне празни- ке на малти где је непрестано поучавао паству и ми- сионарио међу верним народом сваке недеље у раду вдс-а активно учествује око седамдесетак људи секретару веш шест година по- мажу два дипломирана теолога: петар петковиш и ђакон владимир марковиш у свакодневним адми- нистративним пословима помаже однедавно дипл теолог ратко канлиш сви ови људи окупљени око вдс-а труде се да својим животом и радом сведоче пример живота прволика ко хоше да буде први треба свима да служи, истина коју нико боље није својим живо- том пројавио до председник верског добро- творног старатељства, његова светост патријарх српски павле, основна је идеја водиља и инспира- ција свим људима окупљеним око вдс-а архиепи- скопије београдско-карловачке 54 сретење 1/2008 учити о богу значи пронаши начин да се доча- ра жива веза између живих биша - човека и бога а најбоље се учи, васпи- тава и образује путем љубави, уважавања и поверења деца нам дарују своју љубав сваки дан само је потребно узвратити им својом љубављу, својом бригом и пажњом по- казати им како су вам они ва- жни и како је оно што сада радите најважније показати им да је важно да знају, да се труде, да воле тај позитиван пример растерује све оно што стаје као препрека на пу- ту детету које треба да се из- бори са свим тешкошама које учење носи то позитивно ис- куство доживљеног остаје у њима као светла тачкица које ше се радо сешати и желети да је досегну ако учитељ и ученик корачају путем љубави она ше их водити ка свему ономе што је добро, вредно, честито, лепо и на крају узвишено њихово путовање ше имати смисла то тајанствено путовање ше их напојити љубављу према богу, сваком другом човеку, сваком створе- њу и свеукупној творевини бо- жијој то учење које има снагу проживљеног, где су се сусрета- ле, допуњавале, упознавале узрастале свакодневно две личности, учитељ и ученик, има непроцењиву вредност за постављање добрих основа личности дакле, јако је важно имати на уму да пред со- бом имамо личност детета: драгоцену, непоновљиву, обдарену та- лентима, достојанством, а изнад свега бесценом вред- ношшу - нежном душом коју треба брижљиво неговати и одгајати то није лако јер треба свакодневно преи- спитивати и вредновати свој однос према сваком де- тету и развијати хармони- чан однос између себе и других пажњу је потребно поклањати и сопственом образовању и сазревању да би деци пружили право знање циљ васпитавања који треба да досегнемо јесте да подстакнемо код деце по- требу сједињења са богом потребно је да помогнемо деци да ухвате руку божију наш рад треба да буде узо- ран, треба да рађа поверење у нас, а преко нас и поверење у бога које даје потпуну сигурност јер нај- лепше је бити под окриљем благодати божије @еља сваког који васпи- тава је да његов рад уроди плодом, а тај циљ је оства- рен у великој мери уколико учитељ постане сатавни део успомене која рађа радост у души, која укрепљује, која даје снагу да се одупремо животним невољама начин преношења верске поруке деци циљ васпитавања који треба да досегнемо јесте да подстакнемо код деце потребу сједињења са богом потребно је да помогнемо деци да ухвате руку божију јасмина хоxиш, учитељица веронаука за децу сваки човек понаособ саображава у себи неко- лико момената: својеврсност карактеристика и способности, аутономију, идентитет, самосвест и слободу како су то велике категорије! и колика је љубав господа који нам је све то даровао! шта урадити са тим и како максимално искористити посебности које ми, као хришшани, препознаје- мо као дарове? како живети у заједници, шта је уопште заједница и да ли ми, како наводе понеки, губимо у заједници ове наше посебности? можда би се могло реши да је ипостас, односно личност, оно што се налази испод маске коју че- сто носимо у том случају ипостас у себи садржи и етичку и вредносну конотацију, психолошке и психофизичке способности, па чак и улоге које има у једној друштвеној организацији а ако гово- римо о друштвеној организацији онда она може бити сагледана у једној заједници, у овом случају хришшанској ово не мора и не сме да буде ограничење, јер хришшанин на сваком месту и у сваком тренутку треба да буде спреман на љубав и искрен однос према другом човеку зашто је ово важно? из разлога што је сваки човек, одно- сно личност - бог у малом, како пише св григо- рије богослов недостатак љубави какво је тренутно стање у коме се налази чове- чанство? свуда наоколо влада дух себичности, похлепе, потрошачки менталитет, егоцентрич- ност, дакле, све оно што директно води у отуђе- ност та отуђеност огледа се само у једном, а то је недостатак љубави треба да знамо да друштво није тек прости збир појединаца, веш вишеобра- зни збир личности ово значи да човек не посто- ји као јединка, веш као личност у вези и заједници са другим личностима, па и целокупним светом личност се тако рађа и развија у друштву, а дру- штво не може да постоји без личности поставља се питање: на који начин афирмисати личност и заједницу а између њих успоставити хармонију? православна црква даје целоносни, целовити и потпуни људски идентитет специфично хри- шшанска идеја о заједништву изграђена је на иде- ји о љубави, која је чин слободе и стваралачке спонтаности спасеног човека управо унутар православне идеје о саборности одржано је вели- ко поштовање личности и слободе као суштин- ског елемента хришшанске заједнице љубави личност се у њој доводи у органску везу са зајед- ницом тако да човек располаже својом природом на свој лични начин дакле, следи да смо сви непоновљиви, уникатни човек као икона божија човек мора да познаје бога да би познао чове- ка, зато што је човек створен као икона божија а то даље значи, како каже блаженопочивши вла- дика данило крстиш, да је нужно успоставити правилан вертикалан однос са богом и реши „во- лим те боже, мрзим те сатано“, јер шемо једино православни мисионар 55 татјана радиш црква као литургијска заједница идентитет у заједништву човек не постоји као јединка, веш као личност у вези и заједници са другим личностима, па и целокупним светом личност се тако рађа и развија у друштву, а друштво не може да постоји без личности тако моши да и у хоризонталним круговима (ми са породицом, ми са пријатељима, коле- гама итд) усмеримо љубав, а не мржњу то ше бити због тога што шемо у сваком човеку ви- дети живу икону @ивога бога а онај који ус- постави супротан однос тај ше зрачити мржњом љубав је, дакле, први и последњи принцип, да се тако изразимо, који један хришшанин треба да носи у себи са овом идејом улазимо у заједницу идеја саборно- сти се састоји у томе да и сваки појединац и цео народ треба да саграде сопствени сабор- ни (васељенски, универзални) ум, љубав, бригу, осешање и одговорност и појединац и група дужни су да изађу из себе, да се саживе са другим и да сарађују са другим тако је хришшанство примање и прихватање другог вера је сусрет бога и човека а хришшанско знање подразумева сусрет, однос, комуника- цију два биша тако да поменута слобода није слобода од другог, веш за другог а сусрет са другим веш је спасење све док човек не до- живи да је сам за себе и по себи неподношљ- ива празнина, получовек, док не спозна да је ништа, док га не обузме бол и вапај за другим, он увек тапка у месту, лишава се истинске ра- дости и пуноше живота у личности верника, како то наводи св максим исповедник, пројављује се христос пошто су верни тело христово и удови пона- особ (1кор 12, 27), они морају узрастати у христу и напредовати ка духовном савршен- ству - јер заједница правоверних која моли- твено прославља христа и савршава свету евхаристију живи христово присуство и по- стаје тело христово кроз цркву, дакле, треба да реинтегрише- мо себе, да пронађемо свој идентитет, своју личност, односно ипостас, оно што је најчеш- ше под маском треба још да знамо да живети у заједници са другима и имати исти дух не значи губити себе у некаквом колективитету, веш напротив, задржати своју личност и соп- ствени израз, са свим својим добијеним и стеченим даровима, и заједно са другима те- жити личном сусрету са богом 56 сретење 1/2008 усавременом свијету постаје све очигледније да је наш највеши проблем комуникација одсу- ство комуникације, страх од другога и ужасно осјешање самоше су општа мјеста наше цивилиза- ције кључни фактор неразумијевања - гријех оста- је непрепознат као узрок свих проблема савреме- ни човјек је изгубио ближњега у коме се огледао па- нично се удаљавајуши од њега за ову „вавилонску пометњу“ не тражи више рјешење у цркви - тајни христовој, него се све више повлачи у себе, закључава врата свог пакла изнутра и покушава да нађе рјешење у новим технологијама и техничком развоју тако у животу људи нашег времена медији (посредници) заузимају централно мјесто, удаљени „ближњи“ покушавају да премосте своју удаљеност средствима јавног информисања и развојем модер- них технологија у животу савременог човјека, чије срце више не представља тајну крста, у коме се више не укрштају љубав према богу и љубав према ближњем, средишње мјесто заузима телевизор или компјутер - нови прозори у свијет и средства безличног повезивања са другима сабрани око телевизора, новог олтара око кога се сабира породица, или за- гледани у обиље виртуелних могушности интерне- та, или слуђени рекламама које нам нуде лажно спасење и рјешење свих наших проблема, људи проводе вријеме заборављајуши да су усамљени и несрешни и да ту празнину у срцу, која је настала ка- да смо из њега протјерали бога, може испунити са- мо света тројица која у њега може донијети цар- ство божије анестезија овакви медији служе човјеку као нека врста ане- стезије која му не дозвољава да себе и свој живот са- гледа реално, него га својом лажном сликом заводе уљуљкујуши га у његовом отуђењу и изобличеној стварности њихова првобитна намјена била је да олакшају живот, да информишу и образују, да под- драгана мандиш (зло)употр стичу креативност људи и њихову жеђ за трагањем, да позову и пробуде, да приближе људима далеке свијетове нажалост, свједоци смо да ова намјена није остварена у стварности се медији остварују на сасвим супротан начин мас-медији су одњеговали пасивног човјека, празног и неспособног за зајед- ницу, човјека који чека инстант рјешења на тањиру и који је реални живот замијенио реалитy схоњ-ом да ли то значи да су ова средства зла? црква на- равно на негира развој свијета, нити савремена средства оцјењује као зла напротив, она позива чо- вјека да живи креативно овдје и сада, унапријеђују- ши свој живот, преображавајуши се и доносеши цар- ство божије у овај свијет она живи у свијету, али ни- је од свијета шта ово значи? то значи да она има вје- ру, односно храброст да у овом свијету живи и по- стоји на божански начин, преиспитујуши све ствари кроз призму христа то значи да она својим живо- том и служењем освешује овај свијет, али и да се овај свијет у сусрету са њом и огледа и не свиђа му се увијек слика коју види у сусрету са христом или светитељима нико ни- је равнодушан свако на неки начин види своју икону која му је задата, али коју још није досегао види за какав је живот саздан, а на шта се свео и осјеша и радост и достојанство, али и покајање ко- је га подстиче и преображава тако се у сусрету са светим кроте и дивље звијери и дивљи људи сви- јет се преображава црква се радује новим технологијама, али се и пита опрезно на који начин она утичу на живот свијета медији су безлична средства, ствари, иза којих стоје људи са својом слободом дакле, она, због ове људске слободе која њима влада и руко- води, могу бити употребљена на спасење и ра- дост, или злоупотребљена, као и све друго човјек може бити свјетлији од анђела и црњи од демона питање је који ше пут његова слобода одабрати црква на ову стварност увијек с љубављу указује и позива човјека увијек и свугдје да његова слобода буде одговорна позив на преображај у свјетлу христовог јеванђеља и незалазном дану царства божијег црква сагледава свеукупну ствар- ност у овом свјетлу она непогрјешиво распознаје духове и види шта је добро, а шта зло у овој ватри духа светога кали се сав живот човјека и свијета са свим њиховим достигнушима, културом и цивили- зацијом у овој ватри слама гријеха и зла гори, а зла- то се чисти и постаје све блиставије на тај начин црква свједочи у свијету шта је шта и све позива на преображај и покајање, не одбацујуши ништа осим гријеха ово заправо и није одбацивање веш ослобођење и спасење тако црква покушава да и медије сагледа и осмисли на нов начин они прин- ципи на које она позива и нису ништа друго него основни новинарски принципи вршеши свој по- православни мисионар црква и медији еба медија медији су безлична средства, ствари, иза којих стоје људи са својом слободом дакле, она, због ове људске слободе која њима влада и руководи, могу бити употребљена на спасење и радост, или злоупотребљена, као и све друго сао са страхом, трепетом и одговорношшу истински новинари свједоче своју вјеру и чине да овај свијет постане боље мјесто мјесто су- срета, а не отуђења, мјесто стваралаштва и ври- јеме спасења, а не позорница људске трагедије коју посматра милионски аудиторијум савременог човјека огрезлог у гријеху егои- зма и самодовољности може спасити само љубав христова која све гријехе опрашта и све ране исцјељује говореши: „иди и не гријеши ви- ше“ ипак, овај пут није лак на њега се ступа покајањем, храбрим изласком из себе који се зове вјера и тврдим поуздањем у љубав божију ово поуздање у нама рађа наду која нас охра- брује да се сусретнемо и суочимо са другим, а сусрет са другим нас ослобађа окова нашег его- изма и преплављује нас радошшу оно што гле- дамо и слушамо у медијима није наш живот, то је само једна од безброј различитих слика или звукова туђих живота празнина у нама која ва- пи да буде испуњена може бити задовољена са- мо светошшу, новим начином живота који под- разумијева освешујуши, слободни и храбри су- срет са другим само овај излазак из себе може нам приближити другога то је она истинска радосна вијест јеванђеља - радост живог и присног љубавног сусрета са другим, радост васкрсења и рођења христовог, радост која објављује да су страх и смрт побије- ђени и да је бог са нама ова радост извире из литургије, а као једини истински медиј - по- средник јавља се христос, син божији и син човјечији -богочовјек! сабрани око њега поно- во откривамо радост сусрета са другима, при- ближавамо се привучени магнетом његове ра- спете љубави, удаљени ближњи нам поново по- стаје брат, наш живот бива испуњен стваралач- ком вјером која се у свакодневном животу открива као добро, као љубав и праштање, као молитва за читав свијет која не престаје у овом свјетлу и медији, и сва друга достигну- ша наше цивилизације и културе почињу да слу- же добру, истинито нас информишуши, образу- јуши нас на аутентичним вриједностима, свје- дочеши нам о дивном чуду живота свуда око нас, тјешеши нас и храбреши, релаксирајуши и забављајуши, постајуши не сама себи циљ, веш само наговјештај који нас позива у истински живи сусрет са другим 58 сретење 1/2008 данијела деспотовиш правосла каже се: „мудрост римљана је у памети, индијаца у фантазији, грка у души, а арапа у њиховом језику“ арапи су семитски народ који је вешим делом настањен на блиском истоку и у северној африци постоје три класификације припадности арапском народу: по политици, језику и пореклу ге- ографски, арапи се простиру на неких 10 милиона квадратних километара етнички, арапи су углав- ном тамнокоси, смеђих очију и светле пути, али и она варира од места до места вешином су исламске вероисповести, што увелико диктира начин њиховог живота и њихове обичаје име арапа овијено је ореолом који припада свету освајача, међутим, арапи нису само подигли цар- ство него су изградили и културу они су баштини- ци старе цивилизације која је цветала на обалама тигра и еуфрата, у земљи нила и на источној обали медитерана етимолошки, арапин је семитска реч са значењем „пустиња“ или њен становник, без ика- квог осврта на његову националност и религиозни идентитет веома је тешко тачно одредити када и како је хришшанство дошло на арабијско полуострво у то време постојала су три главна трговачка правца ко- ја су арабију повезивала са персијом, сиријом и египтом и управо су се дуж ових праваца развили хришшански центри да ли је онда хришшанство дошло преко арапа хришшана са севера или преко персијских мисионара, хришшанских трговаца из персије или хришшана који су емигрирали? можда је најбоље реши да су сви они допринели да хри- шшанство утре свој пут на том простору јака виталност једна од најзначајнијих црта хришшанства на том терену била је његова јака виталност његов главни центар се налазио у јемену на југу арабије с обзиром на чињеницу да су многа арапска племена била доследна хришшанству још од 1 века, јасно је следе- ше: арапски хришшани вековима претходе арапским муслиманима, мада то најчешше није перцепција савременог човека арапски хришшани су дали значајан до- принос арапској цивилизацији, а и даље то чине многи од најбољих и најутицај- нијих песника су били хришшани, а тако- ђе су се истицали и као физичари, писци, државници један од главних заступника чијим су по- средством хришшанска наука и грчка фи- лософија нашле свој пут у арапски свет био је свети јован дамаскин међу његовим де- лима налази се дијалог са сараценом у ко- јем он говори о христовом божанству и слободи људске воље, које је требало да бу- де апологија хришшанства свети јован да- маскин сматра се једним од највеших писа- ца хришшанске цркве који је посебно вели- ку улогу имао као бранитељ теологије ико- не у иконоборачкој кризи током 8 века постојање православних арапа пре ислама јесте чињеница која се периодично понавља кроз многе историјске и црквене текстове кроз многе историјске епохе они су сасвим мирно коегзистирали са следбе- ницима других религија на блиском исто- ку чак и након веома брзе експанзије исла- ма кроз освајања, многи су остали доследни својим убеђењима и нису прихватили нову веру тада су добили одређена права од стране исламског закона, што се првен- ствено односило на слободно обављање верских обреда без њиховог мешања и прогањања то је, међутим, било стриктно условљено давањем одређене своте новца или одређене количине робе православни мисионар 59 православна васељена авље у арапском свету молитва оче наш на арапском језику 60 сретење 1/2008 вешина православних арапа у данашње вре- ме живи на блиском истоку највише их има на просторима либана (35% - 45% популаци- је), палестине (5 - 10%), јордана (6 - 12 %), си- рије (10%), египта (6 - 12%), ирака (3%) због погрешног изједначавања националне и вер- ске припадности, што је у случају арапа данас веома честа појава, неки хришшани који живе у арапском свету одбијају да буду сматрани ‘’арапима’’ како други тако и православни арапи одлазе из својих матица и настањују се на просторима европе, западне африке, америке и аустралије њихове миграције са блиског истока су у стал- ном порасту, првенствено због тешке политич- ке и економске ситуације али и притиска ислам- ских фундаменталиста на основу ове чињенице можемо доши до закључка да се о тач- ном броју православних арапа у свету не може са сигурношшу говорити две древне православне патријаршије за просторе арапског света везују се две древне патријаршије које морамо поменути, а то су александријска и антиохијска патријар- шија александријска патријаршија пред- ставља патријаршијски престо кога помиње веш први васељенски сабор првенствено је александријска црква употребљавала коптски или александријски обред између 11 и 13 ве- ка прешла је на византијски, пошто су верници и јерархија били грчког порекла садашња ју- рисдикција александријске патријаршије пру- жа се на египат, тунис, судан, земље за које су хиротонисани афрички епископи и свеште- ници патријаршија има седиште у алексан- дрији у египту антиохијска патријаршија је такође древног порекла употребљавала је антиохијски или сиријски обред све до 13 века, када је од цари- града преузела византијски обред године 1366 седиште патријарха се сели из антиохи- је у дамаск у сирији, а од 1899 патријарх је арапин, као и вешина клира и верника арап- ски је литургијски језик патријаршија са седи- штем у дамаску обухвата епархије у сирији, либану, ираку није претерано реши да је наше време - време информатичких технологија такозвана инду- стријска револуција која је кулминирала наглим развојем разних компјутерских технологија крајем 20 и почетком 21 века донела је у наше домове ма- шине о којима су математичари претходних векова могли само да сањају што је најбитније, компјутер је постао нека врста „универзалне“ машине којом се може обављати заиста велики број послова: од трошења слободног времена уз компјутерске игре до нпр пројектовања или управљања сложеним процесима у инфраструктури градова поставља се питање: могу ли се компјутери употребити и за све- штенички пастирски рад и, ако могу, како? одговор је позитиван - не само да могу, веш је у данашњем времену то постало и нека врста потребе која се мо- же манифестовати на више начина наиме, компју- тери се могу користити за креирање и дизајнирање парохијских билтена, представљање епархија, цр- квених општина, хорова и православних организа- ција на интернету, најављивање трибина и пре- давања са духовном тематиком и постављање истих у аудио формату, дискутовање о верским и сличним темама на тзв интернет-форумима, као и за многе друге ствари у овом тексту шемо обрадити представљање црквених општина на интернету, док шемо у следешим бројевима говорити о свим осталим начинима на које се могу искористити компјутери и остале савремене технологије у па- стирском раду интернет-презентације парохијских храмова су чешша појава у црквеним општинама које припада- ју европским и уопштено епархијама у дијаспори, мада је и у србији урађено неколико лепих и квали- тетних сајтова са овом наменом презентације из иностранства су урађене доста квалитетно, са очи- гледно професионалним дизајнером као сарадни- ком, уз различита дизајнерска решења која се могу приметити на примерима сајтова црквених општи- на у дортмунду, келну, франкфурту итд малтене је правило да све презентације имају галерију фото- презентаци свештеник горан @ивковиш православни мисионар 61 графија, линкове ка другим сајтовима који се пре- поручују, актуелности везане са дотични храм или епархију у којој се исти налази, а врло су чести и распоред богослужења у дотичном храму, списак надлежних свештеника са кратким биографијама и начином на који би се ступило у контакт са њима, краша библиотека књига и есеја који се баве право- славном тематиком и могу се преузети, летопис и историјат храма итд на некима од ових презента- ција се могу скинути и беседе надлежних епископа и свештеника посвешене одређеним празницима, као и предавања одржана при парохијским домо- вима ретко се дешава да се на једном оваквом сајту може преузети и духовна, литургијска музика коју изводе разни црквени хорови или самостални из- вођачи ако и има тога, махом је тај посао урађен у форми линкова ка оним интернет сајтовима који у себи садрже литургијску и осталу духовну музику за преузимање такође су ретки и видео записи одре- ђених упечатљивих догађаја при храмовима, али се и на њих може наиши наравно, подразумева се да су при дну или на десној страни интернет стране присутни разни тзв банери који представљају лин- кове ка одређеним сајтовима, најчешше ка најзна- чајнијим сајтовима спц као што су званични сајт наше цркве, матична епархија храма, верујем, светосавље, пројекат растко, радио светигора, тв логос итд поједини аутори ових сајтова су имали одређене оригиналне идеје приликом њиховог креирања, па је нпр аутор презентације храма св јакова код дубоке поставио цртеже деце са верона- уке, сајт храма у оглађеновцу у шабачкој епархији има представљање локалног фудбалског клуба, а црквена општина у хамбургу је поставила један занимљив текст о крсним славама црквена општи- на барска има занимљиву презентацију која је бога- та фотографијама, актуелни догађаји из парохиј- ског живота су описани и поткрепљени фотогра- фијама, тако да оставља утисак редовног ажури- рања слично је урадио и свештеник који је офор- мио сајт црквене општине у грбицама на коме ујед- но иде и једна духовна поука „са десна на лево“ што је лепо и ефектно ту и тамо се могу наши душекори- сне секције под називом „питајте духовника“ или „питајте свештеника“, као што је случај са веш поме- нутом сајтом св јаков, као и са сајтом црквене оп- штине у франкфурту на појединим местима се мо- гу прегледати и црквени календари са мањим сли- кама светитеља који се славе у току целе године све у свему, поменуте презентације су махом пре- познатљиве по изгледу, сличне по садржају и могу бити веома корисне парохијанима те црквене оп- штине, као и онима који желе електронским путем да комуницирају са надлежним свештеником паро- хијани могу сазнати нешто више о својој цркви, њеном историјату и летопису, распореду бого- служења, потражити неки духовни савет од свог надлежног свештеника чак и анонимно, ако им је на пример неугодно да га питају уживо итд преко пре- зентације свог храма они могу научити и поједине молитве, преслушати одређене беседе или литургиј- ске песме, а та иста презентација им може бити „од- скочна даска“ за даље ишчитавање душекорисних сајтова чије линкове садржи посетиоци који нису парохијани при дотичном храму могу се посавето- вати са надлежним свештеником путем електронске поште око разних питања, а велика је могушност да се овим путем одређени проблем реши брзо ије парохијских храмова црква и савремене технологије 62 сретење 1/2008 њњњспцyу званична презентација српске православне цр- кве, од скора је обновљена и проширена на њој се, поред редовних саопштења за јавност информа- тивног центра спц, налази обиље информација везаних како за актуелна дешавања у оквиру саме архиепископије београдско-карловачке, тако и за она која се тичу осталих епархија и сестринских, помесних православних цркава дакле, информа- тивни карактер презентације више је него задово- љавајуши, те се посетилац заиста за кратко време може упознати са свим битнијим дешавањима на- ше цркве и њеног живота свакако је вредно поменути да се у овиру презен- тације налазе текстови у којима је објашњен сам појам цркве и њеног идентитета, као и начин њеног практичног функционисања, кроз њена управна-законодавна тела пажња је посвешена културно-уметничким дешавањима: пропрашена су изласци књижевних издања, изложбе икона, концерти и предавања поред свега наведеног, постављене су и везе до презентација свих епархија српске цркве, како оних у области државних граница, тако и оних из дијаспоре нису изузете ни везе до званичних пре- зентација свих сестринских, помесних цркава осим епархијских и парохијских презентација, на- ведене су и везе до главних образовних и добро- творних установа српске цркве њњњправославно-хрисцанствоцом ова страна представља такозвани портал или пролаз - врата ка мноштву веза (линкова) до презентација одређене тематике, у овом случају православне, и то презентација искључиво срп- ског говорног подручја наиме, православно христианствору јесте матична страна, каталог пра- вославних ресурса на интернету руског говор- ног подручја као независни пројекат портала воскресениеру временом се пројекту прикључују православни осталих говорних-језичких група са жељом да се и њиховим сународницима омо- гуши коришшење портала тако настаје и српска верзија главни део презентације јесте листа десетак главних тематски засебних рубрика, са својим те- матским подврстама у оквиру последњих крију се странице са дугачким листама презентација чији је садржај везан за тематику коју смо одабра- ли интересантна је могушност увида у статистику о посешености презентација, као и листа о оним најскорије приспелим у каталог све у свему, врло корисно место, које много по- маже и штеди време бескрајно лутање за жељен- им информацијама, барем када је православље у питању, полако нестаје драган јовичиш црква и савремене технологије православни интернет православни мисионар 63 свештеник вукашин милишевиш из потпуно другачијег угла биг бротхер алл овер башчаршија угодини у коју орвел смешта причу о хипер-тоталитарној држави по- зната сарајевска група је издала албум који је, поред осталих класика, садр- жао и песму анархија алл овер башчар- шија, кратку повест о човеку нагона, класичној сировини уопште, прича о новим примитивцима и прочим над- реалистима је један од најуспелијих покушаја контекстуализације струјања у најзначајнијем културном или суб- културном феномену xx века: рок му- зици наиме, након потпуне атрофије хипи-покрета чији су се духовни вође, сада у улози звезда, угушили у новцу и диму различитих опијата, крајем се- дамдесетих долази до обнове интересовања за централни проблем, идејну осовину рокенрола, а то је сва- како питање слободе сада се, међутим, ово питање поставља потпуно искре- но, отворено и максимално заоштре- но: и дон’т кноњ њхат и њант, бут и кноњ хоњ то гет ит заиста, нисам сигуран шта је то чему тежим; знам да ме ужа- сно притиска и потпуно сам сигуран да га могу достиши уништењем свеоп- штег лицемерја које ме окружује - „анархијом“ изгледа да пред собом имамо фено- мен који донекле сличи непознатом богу атињана (дап 17, 19-34) наиме, током боравка у атини, св апостол па- вле се сусретао са различитим људима, међу којима и са философима једна група епикурејаца и стоика је тако од- 64 сретење 1/2008 вела апостола на ареопаг не би ли им изложио сво- је учење јер сви атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод но- во говоре или слушају (дап 17, 21) павле почиње своје обрашање овим речима: људи атињани, по свему вас видим да сте врло побожни јер пролазе- ши и посматрајуши ваше светиње, нађох и жртве- ник на коме беше написано: непознатоме богу онога, дакле, којега не знајуши поштујете, тога вам ја проповедам (дап 17, 22-23) и заиста, идеја апсолутне лич- не слободе којој незнајуши тежи бунтовник с краја седамдесе- тих је у ствари незамислива без хришшанства; она је кључни елемент хри- шшанског учења о човеку како каже један вели- ки светитељ из ив века, григорије ниски, управо је слобода оно по чему је човек икона божија и то божанска, апсолутна сло- бода; наиме, у једној од молитава чина крштења се каже да је бог човеку дао власт над вечним животом није у питању, дакле, некаква „слобода“ грађанина, „сло- бода“ да се ради ово или оно - све ове слободе по- чивају на ограничењу, јер све су пролазне, а њихов плод је само нова дилема и бесконачни процес бирања између два зла; отуда и револт и жеља да се све заједно напросто униште: и њанна дестроy тхе пассер бy ужасни проблем са којим се суочава савремени човек, човек који живи у милионским „заједница- ма“, су управо пролазници са којима је принуђен да општи; ти исправни, често и „побожни“ грађа- ни киселог осмеха, и то такви од којих јадном чо- веку често зависи живот - слобода наиме, слобо- да о којој говори хришшанство је слобода да се бу- де - просто и без икаквог условљавања *** е, да: сад имамо проблем; шта са насловом? ка- кве сад биг бротхер има везе са свим овим не знам, али довољно је то што је данас заиста врло тешко говорити о ма чему а да се овај хипер-ме- га-популарни феномен не помене; заиста, слути 1984 најблаже речено, тужно је што се век у коме се толико много говорило о слободи, век у коме је несравњиво много крви проливено за слободу завршио једним тако јадним изругивањем слободе, тако бедним „слободним“ негирањем слободе односи који се у овој реалности која не постоји успостављају управо су односи пролазника; група људи који опште јер немају избора, будуши да су насилно и нужно спојени, треба да одглуми сопствену слободу и посебност тако што ше се понашати у складу са одређеним правилима, а све не би ли добили награду којом ше купити своју „слобод

Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази