Претрага садржаја

Свеска: 362 | Светиња живота
... места где би их могли стећи, ни место на коме би мо- гли да се упознају живот гута децу протојереј фјодор бородин спасење на кајацима или парохијски живот изван храма превод са руског: радмила благојевић 40 4/ 2018 фразу коју је често говорио један од мојих другова: „камп је најлепша успомена мог де- тињства“ када сам студирао на богословији (1988–1992), ни о каквим камповима ни изле- тима није могло бити речи тада су почеле да се отварају само недељне школе (веронауке, прим прев), и то је већ представљало чудо али, на мене су тада, приче о кампу, оставиле велики утицај моје детињство је било добро, али у њему није било верујућих другова нити пуног црквеног живота који би нас сједиња- вао у главном и ево, дошавши да служим у храму, ја сам пожелео да некако спроведем у дело све те своје мисли, размишљања и запажања многи сигурно познају тужну статистику најмање 60–70% деце напушта цркву, чак и после похађања комплетних вишегодишњих курсева недељних школа, где су се редовно причешћивала и исповедала ако 30% деце која су похађала све разреде недељне шко- ле остаје у парохији, онда се то сматра по- тресним резултатом за савремени црквени живот авај, то је наша несрећа, али то је тако живот гута децу и гута их увелико зато што, завршивши слушање онога што су им преда- вали у недељној школи, међу својим вршња- цима они не налазе истомишљенике ван зидова храма они немају ни верујућих при- јатеља, ни места где би их могли стећи, ни место на коме би могли да се упознају све ово постаје озбиљна провера за младе људе схватио сам: да би деца остала у цркви у својој тешкој младићкој, односно девојачкој доби, када свет са свим његовим искушењи- ма снажно одвлачи човека, морамо им дати обе ове могућности: пружити им прилику да се друже са другим младим парохијанима, својим вршњацима, и створити им услове за дружење и тек тада, излазећи у свет, су- срећући се са неверујућим људима у школи, на послу, увек ће имати прилику да се врате својим истомишљеницима, да негде заједно оду, отпутују, размене искуства и то ће за њих бити срећа шта треба учинити да би везе међу децом биле довољно чврсте? дружити се међутим, да би човек постао човеку пријатељ, треба се много дружити зато сам предложио про- грам кајакаштва у почетку смо имали групу од 15 људи, да- нас на излет иде више од 70 људи наравно, то је огромна одговорност, излет је технич- ки тешко организовати, захтева пуно напора и улагања али, сваки излет је невероватно важан за нас јер за много деце (у породица- ма где су верујући само мајка или само отац), излет се претвара у могућност да се учврсте у својој црквености главно што сада имамо је група младих љу- ди (разреди од 9–11, 1, 2 година универзите- та (као код нас средња школа, прим прев), који се добро друже, живе своје животе, али уједињене у христу момци се исповедају, причешћују, држе се један другога, воле и поштују ово дружење пост, молитва и јеванђеље пре него што сам почео да идем на излете са парохијанима, ја сам само два пута пло- вио кајацима и тада сам схватио колико је необичан овакав одмор, необичан поглед на природу кад се посматра са воде сам интензитет тих утисака које човек добија је толико велики као да се за један дан добију два (дана) седмицу и по путујете, а као да је прошло месец дана тело је уморно, а мозак и срце се освежили када смо почели са на- шим излетима објавили смо још један важан циљ за све нас – да покушамо да за то време живимо на хришћански начин ми утврђујемо маршруту, обавезно пред- видимо да недељом будемо у некој цркви или манастиру окупљамо се и одлазимо аутобусима пловили смо по рекама: сури, угри, ветлуги (костромска област), керженец (тамо где се налазе манастири свете троји- це–макарјево–желтоводски), два пута по реци лух (да би допловили до зидина мана- стира свето-успенске флоришенске пусти- ње) и много где још заједно обављамо јутарњу и вечерњу мо- литву, молимо се пре и после јела ако се обележава сећање на неког свеца, а у близи- ни нема храма, онда заједно прочитамо ака- мисија у савременом свету јул / август 2018 41 тист ујутру прочитамо одређени одломак из јеванђеља, који анализирамо увече око ватре све ово ствара јединство које се зове заједница а јединство се добија кроз слогу мада се трудимо да не водимо децу млађу од 10 го- дина, деси се да са нама иде и мајка са пуно деце, па чак и трудна жена једном смо пове- ли млађег седмогодишњег дечака са мајком, коју је напустио њен супруг а то значи да на оне који могу да раде (укључујући и адоле- сценте, јер здравих, радно способних му- шких увек недостаје), пада много већи терет него што се претпоставља само замислите: 70 људи, ноћ, киша, нема места под кровом, а све треба напојити и нахранити али, да бисмо се приближили христу, потребно је било какво дело ако је један слаб, а други преузима његов терет, и то чини искрено и са радошћу, онда не само да се учи да живи са другим људима, већ се и приближава христу на једном таквом излету дете расте много у духовном сми- слу, и уопште у било ком другом, јер је од- говорност која се ставља у дужност свима – велика када ја, као старешина, као све- штеник, видим како су људи постали међу- собно блиски, ја осећам дубоко задовољ- ство и за мене овај труд добија своје пуно оправдање без осуђивања, или: братољубље са нежношћу aвај, данас већина људи живи по принци- пу победничког индивидуализма и егоизма васпитавање деце се толико променило да особа која се нађе у условима у којима је неопходно да буде дисциплинована, да уме да попусти и да се покори некоме – за то није спремна најважније је да деца нису спрем- на а онда је, с једне стране, неопходно уме- ти принудити дете да се адекватно понаша у оправдано екстремним условима, а с друге – радити то са љубављу и не грубо, да би де- те остало у уверењу да је било међу браћом и сестрама хришћанима, а не да је доживело непријатности за време авантуре не тврдим да је проблем у сукобу погледа на свет: јер су у школи и код куће, васпита- ње и принципи живота различити обично се сви конфликти своде на познату фразу: „а што баш ја?“ мисија у савременом свету 42 4/ 2018 једном смо ишли на излет на реку лух би- ло нас је шездесеторо људи био је и један дечак, врло неуравнотежен, из проблема- тичне породице у којој су били отворени сукоби између родитеља он ни са ким није могао да нађе заједнички језик на излету, све време се сукобљавао, није испуњавао захте- ве, свађао се, препирао међутим, ми смо били на реци, и то је била огромна опасност кад је трећег дана осетио да га нико не подр- жава и да нема намеру да му повлађује, а код следећег испада су окренули главе од њега, он је дошао у шатор код мајке, сео, заридао и рекао фразу која је у нашој парохији постала крилатица: „мама, овде су сви неправедни, никада се нећу оженити и нећу ићи у цркву“ смешна реакција, као из анегдоте по којој је- дан војник иде у корак (са четом), а цела чета је ван корака овај пример није једини са таквом децом се мора радити и, хвала богу, међу нашим парохијанима има зрелих, мудрих, искусних људи који могу узети такво дете, сести с њим у чамац и отићи у риболов, објаснити му по- нешто, ублажити ситуацију млади не воле дугачке поуке и беже од правих прекора стога, ако дете оставља смеће у шатору, ја му прво кажем кратку примедбу а онда, случајно се сретнувши са тим момком, помилујем га по глави и кажем: „како је лепо кад човека не треба да подсе- ћаш да поспрема за собом“ наравно, у том моменту он одлично зна да се ја шалим, али он такође осећа да ја то радим љубазно (не пожурујем га и не прекоревам за његову грешку) и заједно са примедбом, заједно са таквим љубазним и обавезно искреним од- носом, за њега постаје очевидна његова соп- ствена неправилност, и следећи пут он већ доводи ствари у ред без икаквог сугерисања уопште, ако човек осећа да је примедба или указивање речено с љубављу, а не са одбацивањем, онда то функционише много боље због тога су сви наши излети идеал- на места где стварамо атмосферу пријатељ- ства, толеранције, помоћи за нашу децу, али и за одрасле парохијане, и вредност сама по себи то је оно о чему је говорио апостол павле: „љубав да не буде лажна; одвраћајте се од зла, прионите уз добро братском љу- бављу будите један према другоме нежни чашћу један другога већим чините“ (рим 12, 9–10) ми то уопште не усвајамо као запо- вест грубост и оштрина су нам много свој- ственији, а „братска љубав са нежношћу“ мо- же и планине преврнути! и онда се сви ти оштећени момци враћа- ју у своје породице, где је отац, на пример, мисија у савременом свету апостол павле: „љубав да не буде лажна; одвраћајте се од зла, прионите уз добро братском љубављу будите један према другоме нежни чашћу један другога већим чините“ (рим 12, 9–10) јул / август 2018 43 увредио мајку, и много од тога што су они разумели, осетили, упили, своди се на нулу али, ја се не узнемиравам, јер је наш главни задатак да човеку дамо могућност да ступи у контакт са правим, срдачним, топлим, хри- шћанским животом да се науче другом ис- куству комуникације, када није неопходно стајати грчећи се, нити чекати да вас унизе, да се извичу, или да окрутно поступе према вама то искуство које особа прими током студентског дружења биће много вредније баш таквој топлој заједници, хришћанском суживоту, убудуће ће стремити његова душа није журка наравно, постоји опасност да се излет једном претвори у велику веселу забаву међутим, сложићете се, вредна је и забава истомишљеника веома ми је жао што ми немамо оно што се зове парохијска дача – летњиковац, тј место где би могли да одлазе парохијани са породицама (поготово они који би се током врућег московског лета некуда упутили са свом својом децом) а како бих само желео да имам комад земље где је вода, где би се могла ставити надстрешница, тоалет, туш за сада, поред кајакашких излета ми, јед- ноставно, одлазимо у природу са шатори- ма; с нама иду породице које имају много деце, и то са свом својом децом „како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“ (псалам 133, 1) ова путовања такође по- мажу да се расте у својој црквености, да се труди и да се стварају услови за кратке тре- нутке хришћанског суживота и живота пре- ма заповестима увече, састајемо се око ватре и разговара- мо о јеванђељу, о одломку који је прочитан тог јутра ја се старам да изаберем места из писма која деца неће чути у недељу, можда неће прочитати код куће, или обратно, пре- лазим на оно што је познато, али да оно за- звучи као ново, звонко, чисто ја убацим питања, не једноставна и не директна и покушавамо да схватимо како је то повеза- но, пројектовано, непосредно на наш лични живот у дискусији учествују и одрасли и де- ца последњи понекад уведу у разговор неке нове и неочекиване теме генерално, у цркви није уобичајено да љу- ди сами одговарају на своја питања више смо навикнути да говори свештеник али, ја сам убеђен да је веома важно натерати чо- века да ради на себи кад смо тек почињали са овим разговорима, тинејџери, али и одра- сли такође, много су се устручавали радио је стереотип: вера је нешто што треба крити од својих вршњака и ево сада говори један, други, трећи, а затим се придружује „ћутљи- вац“ и неочекивано изговара невероватно оштроумне ствари можда нису увек у праву, не разумеју увек тему, али увек то долази из самог срца, увек о оном што боли, што је ва- жно и занимљиво било који излет је посао уопштено гледа- но, деци није својствено да траже додатни посао, а често ни одрасли одрасла особа је одговорнија пролазећи поред кухиње, ви- девши да дежурни не успева да припреми обед за 100 људи, седа и помаже то је навика која се јавља када ти умеш, и што је главно, желиш да помогнеш дете треба научити то- ме наравно, ми можемо то урадити распо- дељујући обавезе: ти сечеш дрва, ти монти- раш шатор, ти помажеш у кухињи, а ти седаш у кајак код жене са малом кћерком и веслаш за троје али, наш задатак као друштва је – пробудити у деци способност да сами виде коме и када је неопходно помоћи на излет са нама иде доста породица са много деце код њих тог егоизма већ нема: они су цео свој живот навикли да деле са другима, те знају да је неопходно бити то- лерантан и узимати у обзир присуство дру- ге особе од њих се и остали уче таквом понашању пре две године смо били на излету – вре- ме је било страшно, наишао је хладни талас, било је тешко пронаћи место за смештај ве- ликог броја људи кад смо све нашли, видео сам како два момка брзо постављају шатор иако нису били дежурни, одлазе по дрва, а следећег дана устају пре других и ложе ва- тру тада сам схватио да се код ове две особе пробудила зрела способност да узму на се- мисија у савременом свету 44 4/ 2018 бе неку врсту службе и нађу у томе радост и кад се они у животу буду срели са нечим сличним, биће им лакше: потребни механи- зам је већ почео, он већ ради стога су за њих овај излет, ова наша седења око ватре били откриће и поука, и више него само забава прошле године смо отишли још даље и ор- ганизовали стационарни камп на селигеру где су могли да дођу сви, од малих до вели- ких тамо смо први пут организовали игра- ње улога, коју је припремио један од наших парохијана, игро-техничар по занимању за овогодишњу игру омладинци су се припре- мали читаву зиму, читали књиге, проучавали историју, правили себи панцире, челичне шлемове, дрвене штитове, мачеве девојке су шиле хаљине направили смо од шпер– плоче тврђаву једна парохијанка је учила девојке ирским плесовима играли смо сак- сонце и нормане два дана деца су живела у игри, то је био велики доживљај, откриће иако је овај догађај првобитно био светован, он, у комбинацији са заједничком молитвом, уз придржавање поста, дискусије о јеванђе- љу, литургије недељним даном и вечерњим бајкама за ноћ – врло добро функционише без љубави не васпитавати хвала богу, сада се можемо окупљати не само на излетима – имамо просторије, наш културно–просветитељски центар то је плод скоро седмогодишње борбе и веома дугих заједничких парохијских молитава са- да у потпуности можемо да реализујемо сво- је планове и стварамо основу за дружења истомишљеника да, црква – то је скуп верника, и овде смо позвани да живимо богоугодним животом за многе парохијане тај богоугодни живот састо- ји се у том смислу и у друштвеном раду – по- магању затвореницима, сирочади и болесни- ма обично се овај рад активно организује у парохијама са великом заједницом која има не само велики број људи већ и финансијску подршку таквих примера је, на срећу, много ми веома поштујемо људе који се баве озбиљним друштвеним активностима (на пример, таква је заједница оца пантелејмона (шатова), али истовремено са тим скрушено схватамо да је за нас боље да имамо нешто друго у нашој парохији половину чине млади зато смо се концентрисали на рад са омла- дином и сматрамо то изузетно важним и бит- ним имамо оне којима је потребна помоћ, а то нису само наша деца то су вишедетне мајке, остављене од мужева, и удовице, на- ше парохијанке ми им константно организу- јемо помоћ – пошаљемо некога да окачи по- лице, неког да довезе намирнице или одвезе децу у школу, или да просто омогући мајци да оде сама у радњу да би се удаљила од сво- јих проблема, тј„проветрила главу“ рад са младим људима тражи много снаге и срдачности дружећи се са децом, ја сам ја- сно схватио да није могуће ништа учинити са младом особом ако га не заволите зато што није довољно пустити дете на пољану, дати му да мало трчи, пуца, скаче, весла на кајаку, и рећи „до виђења“ морате да му откријете нешто више – само тада има наде да ће он остати у цркви многи одрасли (верујући) не схватају за- што њихови синови и ћерке не желе да се друже са њима али просудите сами: ако вам мало дете са свим његовим преживља- вањима никад није било занимљиво, ако сте заборављали да разговарате с њим и да му причате приче за ноћ, ако му нисте дозвоља- вали да се изјашњава, шта очекујете од ње- га данас? ви жањете оно што сте посејали, и сами сте њему неинтересантни као што је он био вама некада децом се морамо бавити кад ме питају да ли је могућ парохијски живот изван зидова храма, ја одговорим: могућ је, и када нам господ даје ту могућ- ност, недопустиво је да је не користимо по- требна вам је само жеља јер господ каже: „дајте, и даће вам се меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ва- ше“ (лк 6, 37–45)  извор: фомару, http://wwwfomaru/article/indexphp?news=4669 разговор са протојерејем фјодором бородином водила дарја рошења, мисија у савременом свету јул / август 2018 45 информације о оснивању и најранијој историји овог манастира су оскудне по- стоје списи грчких и грузијских монаха који говоре о његовом оснивању и напретку го- дине 1985, јерусалимски патријарх диодор је отворио капије манастира за све посе- тиоце од тада сви заинтересовани могу да посете манастир и диве се његовој архитек- тонској лепоти, масивним манастирским зи- динама, подним мозаицима, фрескама из- глед манастира готово никога не оставља равнодушним једна од прича везана за оснивање мана- стира казује да је манастир основао цар кон- стантин велики и његова мајка јелена, тј да датира од 4 века друго казивање вели да је у 5 веку грузијски цар татијан ходочастио свету земљу и тада одлучио да изгради ма- настир западно од јерусалима на земљи ко- ју је цар константин велики даровао другом грузијском цару миријану и треће казује да је манастир изграђен у време цара ираклија (610–641), када се цар враћао као победник из ратова у персији по том казивању, пре уласка у свети град, цар ираклије се улого- рио на месту данашњег манастира, а само место је од почетка поштовано као место где је изникло и одрасло свето дрво од којег је сачињен крст за распеће исуса христа, а сам часни крст који је цар ираклије вратио из персије је постављен на голготу на голго- ти је цар наредио изградњу храма христовог гроба, а на месту где је дрво израсло, изград- њу манастира часног крста до 15 века хо- дочасници су могли да виде остатке корена посеченог светог дрвета иза олтара католи- кона данас се ово место налази унутар като- ликона на североисточној страни храма постоји документ који набраја хришћанске богомоље у јерусалиму и његовој околини из према предању, цар ираклије је на голготи наредио изградњу храма христовог гроба, а на месту где је свето дрво израсло, манастир часног крста манастир часног крста у јерусалиму јелена јонић светиње свете земље 46 4/ 2018 7 века у којем се на списку налази и манастир часног крста од 1969 до 1973г извршени су археолошки радови у манастиру под покро- витељством јерусалимске патријаршије тада су подигнути подови и мозаици из католико- на и осталих параклиса и утврђено је посто- јање старијих мозаика и камених плоча из 5 века претпоставља се да је током инвазије персијанаца на палестину 614 г страдао и манастир часног крста, као и већина других у јерусалиму и околини сматра се такође да је по ослобођењу палестине цар ираклије мно- го учинио за обнову овог манастира већ од 638, арапи окупирају свету земљу економски пад, репресија над хришћанима, дивљање сарацена и других арапских племе- на довешће до потпуне девастације многих, па и овог манастира и њиховог пустошења и напуштања ал-хаким калиф је 1009 г наре- дио потпуно рушење већине хришћанских храмова у јерусалиму и околини, па тако и ма- настира часног крста коначно, 1017, прогон хришћана је заустављен и дозвољена је обно- ва порушених хришћанских храмова, што је и учињено уз помоћ византијских царева ми- хајла iv (1034–1041) и константина ix монома- ха (1042–1054) обновом манастира на старим темељима управљао је патријарх прохор, али се већ тада није знало како је манастир изгле- дао пре рушења у 7 веку обновљен је главни храм, подигнути су високи бедеми, урађени су мозаици по угледу на старе, фрескописани зи- дови у 11 веку данас је већина ових фресака пресликана новијим фрескама током 17 века, а само мањи део оригиналног фрескописа на- лази се у олтару и наосу током владавине грузијског краља дави- да (1089–1185), манастир је насељен многим грчким, грузијским и светогорским монаси- ма манастир је тада економски ојачао, купио је земљу која га окружује и створио је јаку економију у манастиру се развија иконопи- сање, фрескопис, преписивачка делатност, формира се велика библиотека, насељавају га тадашњи најобразованији људи већ тада се уочава украшавање католикона по угледу на светогорске манастире, што указује да је у манастиру светогорских монаха већ у 12 веку било много и да су били веома утицај- ни и на организацију духовног живота у том периоду, овај манастир је био најсветлија тачка хришћанског напретка у светој земљи тако се на фрескопису могу видети портре- ти неких грчких филозофа и мудраца: плато- на, сократа, аристотела, плутарха овај део фрескописа је, упркос обнављању у 17 веку, задржао оригиналне теме и у многим аспек- тима свој изворни састав манастир у 13 веку насељавају углавном грузијски монаси свети сава српски је по- дигао поједине конаке на свом првом ходо- чашћу 1229 године како истиче доментијан, у овом манастиру постојале су „палате које он створи, као и помен родитеља његових и њега самог“ неки извори тврде да су и у католикону (главној цркви манастира) би- ле фреске светога саве и светога симеона мироточивог манастир је купио све околне земље под маслинама и виноградима тада оснажена економија је омогућила да мана- стир часног крста откупи и друге манасти- ре са њиховим економијама и претвори их у своје метохе у то време је манастир часног крста постао средиште грузијске монашке заједнице јерусалима грузијци су све време тесно сарађивали са јерусалимском патри- јаршијом и пружали јој сваки вид помоћи и утицаја у очувању свих хришћанских богомо- ља у светој земљи код мамелука међутим, лоша организација и велики трошкови су ослабили манастир, што је довело до продаје светиње свете земље јул / август 2018 47 многе земље, метоха арапским сељацима, а неки манастири су продати другим хришћан- ским црквама игуман никифор је 1643 г уложио велике напоре да обнови манастир делимично је успео у обнови куполе, олтара, иконостаса, фрескописа, али након десетак година у манастиру је остала свега неколико грузијских монаха упућени новац из грузи- је како би се намирили дугови манастира је украден, а манастир су преузели повериоци тј јерусалимска патријаршија почетком 18 века грузијски владари исплаћују све мана- стирске дугове и он поново пада под управу грузина данас у манастиру и даље живи не- колико грузијских монаха који су се придру- жили братству светог гроба у околини манастира је смештено насеље малха, којег насељавају грузини-хришћани, потомци чувара манастира часног крста, ко- ји живе на тој земљи од 13 века године 1855 манастир доживљава велику грађевинску обнову, изграђене су нови параклиси светом јовану дамаскину, библиотека, трпезарија, монашке келије у то време библиотека мана- стира часног крста је била највећа и најбога- тија рукописима у целој палестини највећа просторија у манастиру је претворена у музеј и то је био први музеј у јерусалиму богосло- вија са мањим паузама ради све до 1908, ка- да је затворена због финансијских тешкоћа у своје време ова богословија је била најпо- знатија у свету из појединих докумената се сазнаје да је богословија 1905 имала 485 уче- ника и 94 свршених богослова од 1910, ма- настир поново запада у време несташице и таме братство се осипа, затвара се богослов- ска школа грађевине се временом оштећују, пропадају, фрескописи због влаге нестају го- дине 1970–1973, јерусалимска патријаршија покреће ширу акцију очувања манастирског блага и здања, ради се рестаурација великих површина унутар храмова након 10 година, у манастиру се оснива парохијски музеј је- русалимски патријарх диодор отвара капије манастира за све заинтересоване посетиоце од тада манастир живи свој други живот уз неколицину монаха који га и данас веома од- говорно чувају  манастир светог павла је основан у 10 веку, а манастирска слава је сретење 2/15 фебруара смештен је у кањону на за- падној страни атоса, на око 10 минута хода од морске обале и манастирске арсане (при- станишта), а неких пола сата хода од мана- стира светог дионисија у својој историји, манастир је био посвећен христу спаситељу, пресветој богородици и светом ђорђу једно предање казује да је манастир осно- ван крајем 8 века и да се оснивање мана- стира везује за две личности, преподобног павла који је био монах пустињак и који је боравио у пећини у околини данашњег ма- настира, и павлa ксиропотамскoг, који је био савременик светог атанасија aтонског дру- го предање наводи да је оснивач манастира био монах стефан, још у време цара констан- тина великог и да га је посветио ваведењу пресвете богородице ипак, данашњи историчари и познавао- ци свете горе сматрају да је прави оснивач манастира био павле ксиропотамски, који је већи део свог живота провео у клисури у ке- лији која је припадала манастиру ксиропо- там, у другој половини 10 века тако је у по- четку овај новостворени манастир називан ксиропотамским, али је убрзо преовладало ново име у част његовог оснивача, павла у прва два века овај се манастир не по- миње у светогорским документима, у групи значајних; вероватно јер је у свом почетку имао статус келије први пут се помиње као манастир у хрисовуљи цара михајла viii па- леолога 1259, у којој цар потврђује његово право на нека имања али, у документима након ове хрисовуље, манастир се и даље води као келија под окриљем ксиропотам- ског манастира, нарочито у описима харања гусара и каталонаца широм свете горе чије су последице многима добро познате манастир се 1370, назива келијом срп- ских монаха герасима и антонија захва- љујући залагању ове двојице монаха, на- покон је манастир светог павла ушао на хијерархијску листу манастира свете горе у трећем уставу свете горе манастир све- тог павла се налазио на осамнаестом ме- светиње свете земље светиње свете горе 48 4/ 2018 сту коначно, у сигилија патријарха матеја, 1404, који регулише граничне спорове за манастир светој дионисија, манастир све- тог павла се назива старим манастиром што указује да је већ тада имао све духовне, економске, грађевинске, земљишне еле- менте и средства за један манастир почет- ком 15 века манастир добија финансијску помоћ од монаха николаја герасима и ра- дослава сампија, 1405 године већу помоћ добија од солунског деспота 1437, јована vii палеолога и од српског кнеза бранкови- ћа, који је до тада дао највећу финансијску помоћ за изградњу манастира, када је из- грађен католикон посвећен светом ђорђу мара бранковић, жена султана мурата ii, поклонила је манастиру 1000 дуката и два метоха – у сересу и неа роди са заузима- њем цариграда од стране турака 1453, ви- зантијске ризнице су пале у турске руке на сву срећу, мара бранковић, иначе веома утицајна и поштована у султанској порти, је пронашла свете дарове тројице мудраца (злато – као цару, тамјан – као богу и смир- ну – као смртнику), и мноштво других рели- квија у царској ризници и лично их понела на даривање манастирима светог павла и хиландар према предању, по ступању маре бранковић на тле свете горе, када је крену- ла узвишицом ка манастиру светог павла, на пола пута од мора до манастира се зачуо јак глас који је рекао да одступи са ове све- те земље где је пресвета богородица њена заштитница она је онда свете дарове дари- вала игуману манастира који се налазио на пола пута ка манастиру св павла и вратила се на брод у знак овог догађаја, монаси ма- настира светог павла су на том месту сагра- дили мали параклис посвећен мари бранко- вић након овог, за манастир најзначајнијег у ризници манастира се чувају дарови светих мудраца: смирна, тамјан и златни листићи; делићи живоносног крста, мошти многих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисовуље као и диптих који се сматра једним од бисера свете горе манастир светог павла немања јонић светиње свете горе јул / август 2018 49 догађаја, манастир су помагали и разни срп- ски, грчки, румунски прекодунавски кнеже- ви међу којима: стефан велики и константин басараб који је и финансирао изградњу пир- га 1521 године захваљујући помоћи ових кнезова, манастир је имао поприлично дуг период просперитета, који се наставио све до 17 века, када је у манастиру било чак 200 монаха међутим, трошкови манастира су били велики, нарочито турски порези и хра- на за монаштво, што је приморало манастир да се задужује и код јеврејских зајмодаваца, те је убрзо био приморан да прода много своје имовине ради исплате дугова крајем 18 века, ризничар григорије је у улози таксидиона обишао многе хришћан- ске прекодунавске земље, посетио многе владаре и успео је да прикупи значајну суму новца која је помогла да се манастир одржи почетком 19 века антим комнин из силим- врије, настојатељ подворја у румунији и па- тријарх григорије v, су одвојили већу суму новца за обнову манастира и даривали му метохе на касандри и острву тасос током рата за ослобођење од отоманског јарма, манастир је скоро опустео због одла- ска монаха у борбу против турака, а неки су га напустили у страху од одмазде убрзо по- сле тога манастир настањују млади монаси, уз донације руских царева александра пр- вог и николаја првог манастир је у више наврата страдао: у по- жару 1902, а затим у поплави 1911, после које је скоро у потпуности обновљен, из те- меља хронолошки, различите зграде мана- стирског утврђења припадају различитим периодима настанка северни део манасти- ра је настао у 15 веку, одбрамбени пирг у 16 у 18 је реконструисана трпезарија, а у 19 и 2о веку су изграђени остали објекти главни храм је из темеља обновљен 1839 године зидови су од мермера, а сам храм је подељен на наос и припрату већих димен- зија и веома је простран храм није фреско- писан, али је зато на зиду старе манастирске библиотеке сачувана фреска, из 15 века, на којој је сачуван лик светог атанасија атонског поред католикона, манастир има и 12 па- раклиса од којих се издвајају параклиси светог павла и светог георгија који су сме- штени десно и лево од улазног трема пара- клис светог ђорђа који је у северном делу манастира је скоро у целости фрескописан 1555, и показује прави пример критске шко- ле фрескописа манастир има и три келије у кареји од ко- јих је највећа и најзначајнија келија светог андреја манастир поседује и два скита, но- ви скит и скит светог димитрија–лаку скит у ризници манастира се чувају дарови све- тих мудраца: смирна, тамјан и златни листићи, затим делићи живоносног крста, мошти мно- гих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисо- вуље, медаљони, крстови значајан је велики дрвени крст и диптих који се сматра једним од бисера свете горе по лепоти заставица манастир има и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија и богородицу мољеније у библиотеци се налази 494 руко- писне књиге (неколико њих на пергаменту) и око 12 500 старих штампаних књига манастир светог павла је киновијски-оп- штежитељни манастир од 1840, и заузима четрнаесто место у хијерархији светогор- ских манастира укупан број монаха, оних у манастиру, припадајућим скитовима и кели- јама, прелази стотину у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани зато се на манастирском печату налази назив манастира на српском и грчком језику око лика светог ђорђа  светиње свете горе у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани 50 4/ 2018 састављајући зборник за потребе мана- стира, бивши игуман хоповски ћирило прво је написао повест о светом теодору тирону (1721) то је био краћи спис о живо- ту светитеља чије је мошти чувало хоповско братство онда је ћирило пожелео да забе- лежи нешто о догађајима чији је сведок био пре тридесетак година збивања везана за велику сеобу срба под патријархом арсенијем чарнојевићем јеромонах ћирило хоповски је за- то додао два текста уз повест о све- том теодору први текст сведочи о преношењу моштију светог теодо- ра тирона, у којем је, нема сумње, и сам ћирило учествовао како је ћесарева војска надирала на београд, који су држа- ли турци, у збег су пошли и „срем и сви манастири“, како каже ћирило мошти су пре- нете код града заслона, који се назива још и шабац, а за- тим у манастир радовашницу, где су почивале годину дана када је ослобођен београд од турака, онда се на своје повратише „сва земља (срем- ска) и манастири“, па су и мошти пренете код сремске митровице у међувремену су османлије прикупиле снаге и опет заузеле београд та- да је дошло до велике сеобе српског народа патријарх арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића  духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек је сув, никада не труне гледам је, и изгледа, као да је жива: дише, смеши се ето-ето нешто ће рећи знам да се то никада неће десити, али, сигурно, до дубоке старости остајемо деца у души и верујемо у чудесну причу ова корпа ми је веома драга, зато, што ју је за мене направио јарослав пархута одличан писац, необична осо- ба, са којим сам се дружио много годи- на колико удара је примило његово срце: инфаркти, мождани удари он се очајнички борио за живот и више пута је победио смрт, ускрсавајући из поно- ра и уздижући се поново на ноге про- путовао је и обишао, можда, сваки ку- так белорусије, написао чудесну књигу изузетних кратких прича „земља очева наших“ о родној земљи његов оптими- зам, чинило се, био је неисцрпан изле- чивши се од наредне болести, узео би у руке свој штап и пошао даље, да би боље упознао свет и људе, написао но- ва дела и корпа, која стоји у мом стану, такође је његово дело сваког дана је неколико пута изнова и изнова прегле- дам, представљајући пред собом ау- тора и те далеке стазице, на којима су заувек остали трагови јарослава сил- вестровича пархуте написао: виктор супрунчук (рођ 1949), савремени белоруски писац јул / август 2018 53 у вашем и нашем цењеном православном мисионару, у броју март/април 2018 го- дине, на 57 страни читам текст под називом „манастир ћелије код ваљева“ текст је наве- ден на основу летописа манастира ћелије, лепо и опширно написан од стране бојане николић ауторка, нажалост, није осетила да је боравак у манастиру др јустина попови- ћа, професора богословског факултета у бе- ограду (који је 1946 године прогнан-проте- ран са своје катедре) требало да буде главна тема текста после прогона са катедре, др јустин по- повић се повлачи у један мушки манастир, али исти после неколико дана напушта и две године се задржава у београду маја месеца 1948 године мати сара, из манасти- ра љубостиња, сусреће оца јустина у храму светог саве у београду и позива га да дође у манастир ћелије, који је примила 1946 го- дине отац јустин то радо прихвата, са јед- ном молбом и жељом: да може свакога дана служити свету литургију мати сара, која је са рускињама била у једном манастиру, свим срцем прихвата молбу оца јустина, јер је во- лела богослужење њен позив је показао велику храброст коју је имала мати сара је своје велико поштовање према оцу јустину пренела на све нас (пошто је била у манасти- ру љубостиња, поред оца јустина, познава- ла је и владику николаја) ретко се у књигама спомиње овај важан податак о оцу јустину: да женски манастир ћелије прихвата оца јустина, чува га и омогу- ћава му боравак свих 30 година маја месеца 1952 године удба позива на информативни разговор оца јустина храбра и проницљи- ва мати сара, заједно са 20 монахиња, пра- ти оца јустина пешке 5 км до ваљева после три часа саслушања, оца јустина пуштају, а мати сари, због толиких калуђерица које је повела са собом, прете речима: „вратићемо вам мило за драго!“ на то мудра мати сара одговара : „где глава пође, ту и тело иде“ и заиста, августа месеца те исте 1952 године, мати сара је била у затвору месец дана о овом догађају није опширно писано, а ви ако сматрате душекорисним, можете овај текст објавити молитвено поздравља свегрешна игуманија гликерија манастир ћелије ваљево, 1 јун 2018 године  писма читалаца отац јустин у манастиру ћелије поводом текста под називом „манастир ћелије код ваљева“ (православни мисионар бр 360), објављујемо допуну која нам је стигла од мати гликерије, игуманије манастира ћелије: отац јустин поповић у манастиру ћелије (фото: celijeorgrs) 54 4/ 2018 пловидба од луке пиреј према егини при- лика је да осетимо вековни дух средозе- мља и мирис егејског мора јата галебова без бојазни се приближавају људима на полуби, узимајићи у лету из њихових руку храну док трајект равномерно сече таласе, приближава- мо се чудесном острву егина се налази у саронском заливу на 60- ак километара од атине, која се добро види са овог плавог острва утисак је да је некако изоловано није никакво чудо што је свети нектарије, крајем 19 века, одабрао баш ово острвце, тада једно од најсиромашнијих и најпасивнијих, за осаму, молитвени и подви- жнички живот по пристанку на острво и град егину, до- чекала нас је црквица посвећена светом николи, заштитнику морепловаца, путни- ка малену богомољу сви туристи посећу- ју, потом, иду у обилазак љупког градића овде се преплићу времена и светови, ме- дитерански, опуштен, без наметљиве из- вештачености коју диктирају савремени цивилизацијски токови туристи заобилазе локале који подсећају на хиљаде расутих по западу, тражећи места која су у духу грчке и њихове старе културе егина некада и сада острво је туристичка атракција, али је за- штићено од прекобројних посетилаца ипак, има туриста у свако годишње доба мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га све- ти нектарије није позвао има у томе истине, јер нема госта или туристе, који неће већ са првим јутарњим сунцем похрлити у манастир, где се чувају мошти св нектарија чудотворца узаним, каменим улицама егине пролазе мотоциклисти: мушкарци, жене, младићи нигде се грци не журе и нису баш вољни да пропуштају туристе ипак, не би се такво по- нашање могло назвати негостољубивошћу, већ више жељом да им нико и ништа не поре- мети њихов ритам и мир у самом граду има пуно грчких ресторана, чује се негде у даљи- ни сиртаки мирише печена риба, лигње у центру је рибарска пијаца избор плодова мора и ван сезоне веома је богат ресторани путопис мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га свети нектарије није позвао у посети манастиру св нектарија чудотворца када те светитељ позове! биљана живковић јул / август 2018 55 су малени, обично окречени у модро плаво и једноставни из срца острва путујемо према агија мари- ни, посвећеној огњеној марији, чија нас цр- квица поздравља на самој обали удаљена је стотинак метара од мора мештани тврде да је црква из ранохришћанског периода овде гр- ци гаје винову лозу, памук, пистаће, маслину има пуно коза, производе козји сир пролази- мо поред остатака дорског храма са поруше- ним стубовима, храма посвећеног аполону, уз њега је археолошки музеј на брду колона са траговима прошлости из 6 века пре христа егина је у 6 и 7 веку била поморска сила, а историја каже да је била и престоница грчке од 1827–1829 године свети нектарије је живео крајем 19 и почет- ком 20 века његов нимало лак живот и миси- ја у православној грчкој веома су слични на- шем светом василију острошком чудотворцу обојица су због своје преданости монашком животу, молитвености и пожртвованости за народ, били прогоњени од својих претпоста- вљених, огрезлих у завист и интриге можда ће се неко разочарано упитати, како је то мо- гуће: завист, пакост у свету духовности, иза манастирских и владичанских врата?! но, то само показује да су и они који носе мантију и камилавку људи са манама, све док својим жи- вотом не покажу светост свети нектарије је имао тегобан живот и тешко детињство, али чудом божијим, стекао је завидно теолошко образовање, оставши до краја живота дирљиво скро- ман био је предан истинској вери скон- чао је 1920 године за живота су га сматра- ли светим човеком чудотворне су молитве над његовим моштима а нама, обичним смртницима његова љубав је несхватљива, јер ми имамо друге, овоземаљске арши- не до сада је записано на хиљаде имена људи из целог света, којима је грчки чудо- творац помогао, снагом молитве данас се сва имена чувају у црквеним архивама и књигама свети некатрије је светитељ нашег време- на за кога је само у једној књизи забележено преко 2000 чуда о чудима су сведочили мно- ги његови савременици и следбеници, мо- нахиње, монаси, међу којима и архимандрит амвросије фонтрије он је написао житије светитељево у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а ко- јих је, како сам каже, било толико, да „нема па- пира на који би се могла сва записати“ на обали агие марине удишемо мирис мо- ра таласи упорно запљускују посматрамо мреже и начичкане чамце, који са од ране зо- ре са својим господарима рибаре промили понеки такси, повремено аутобуси саобра- путопис „исправи свој живот!“ ово је случај о коме су писали и руски медији млад човек, валериј из санктпетер- бурга никада није ишао у цркву његов отац је оболео од канцера панкреаса умирао је у сну се младићу јавио свети некатрије и рекао му да треба да исправи свој живот и да ће му тек тада отац оздравити изјутра, када се млади човек пробудио, прокомен- тарисао је: „како је смешно име, нектарије!“ младић је тог лета стигао као туриста на егину и видео да се светитељу сви покла- њају, па се и он поклонио и крстио се вра- тио се у русију када је његов отац отишао на контролу, био је потпуно здрав! а лекари у невериципотом је цела породица стигла на егину и сви су се крстилипоклонили смо им кесицу са искрама светитељских моштију нови храм св нектарија 56 4/ 2018 ћају за мештане од центра острва и града, до обале и села начичканим кућама, у близини чувеног манастира св нектарија приморско село са плаво-белим ниским кућама, које су развејане око друма има домаћинстава и по брдима оно што је карактеристично за грч- ки народ јесте да имају много светиња: мана- стира, цркава, црквица нема села које је без макар једне цркве тако је и на егини успи- њемо се друмом у агиа марини се простире брдовито море од маслињака и винограда кажу сељани да је прошла година дала ква- литетно вино било је много сунчаних дана код светог нектарија у близини старог манастира, где је живео свети нектарије протеран од „братије“, ста- сава један од најлепших и најживописнијих цркава у овом делу света, посвећен грчком чудотворцу када овде закорачите, схватите да сте под чудесном куполом острва, које је некада имало стотине цркава и скитова и да- нас се у ближој околини храма светог некта- рија, у стеновитим, црвенкастобакарним бр- дима могу видети монашке избе или њихови остаци у близини су и живи манастири све- тог мине, свете анастасије римљанке, свете екатерине светињу смо угледали већ иза друге вели- ке окуке, на самом узвишењу доминира рас- кошна, нова црква, која је, кажу грци, највећи црквени градитељски подухват у овом веку и највећа црква у овом делу европе, посвећена светом нектарију пут нас води до главне ка- пије, која је отворена пролазе тихо монахи- ње и по који свештеник данас је недеља, па и сами грци из околних села и места долазе на молитву много је, за вансезону, и страна- ца највише њих је дошло по помоћ неко се моли за себе, неко за ближњег милост светог нектарија исцељује људе од најтежих болести у самој порти су, једна поред друге, две ста- ре богомоље, у којој је служио некада и све- ти нектарије бела здања са монашким кона- цима и трпезаријом и она за госте около по голим брдима има 300 испосница у порти је повећа зграда, тек изграђена, прима нас, по- ходнике све је у камену и од камена или у бе- лом мермеру порта, прелеп монашки конак, црква, чесма, светитељев конак, првобитно почивалиште од ветра, сунца, кише, углачан је камен у порти људски кораци, птице и тиштина ула- зимо у цркву, посвећену пресветој тројици скромна је и малена градио ју је сам свети- тељ у њој је служио до судњег дана у цркви монахиње, верници, свештеници свод од сребрних кандила исијава увек једна дежур- на монахиња даје упутства како се молити, како победити искушење, користити воду, свето уље данас је то строга мати марина, јуче – времешна сестра аполонија игуманију феодосију је веома тешко видети, она бди над својих двадесет монахиња, надгледа да у ма- настиру влада рајски мир и савршен поредак ту су мошти све је свечано и некако топло, мило кажу да је свети нектарије имао такав дух, чист, пун љубави, која је нама несхватљи- ва, па се збунимо када нас у оваквим прилика- ма обузме слично осећањепишемо имена ла- тиницом, грци не знају ћирилицу служе отац андреј и константин све одише миром и скромношћу има и ру- муна и бугара, наравно грка, руса, али ипак, кажу овде, највише долазе србиони су, изгле- да, најболеснији стога не чуди што монахиња филотеја добро говори српски а ми, немамо осећај да смо у страној земљи монахиња фи- лотеја је, иначе, рускиња дошла је у светињу пре седам година и овде је остала путопис кревет светитељев и његово јастуче јул / август 2018 57 у току је литургија, и одмах потом молитва светом нектарију поред олтара, са леве стра- не, налазе се светитељеве мошти, а изнад њих и светитељева глава заштићена је стаклом и камилавка и његов епитрахиљ свештеници читају имена за велике празнике, грци у ма- настир доносе посебан колач за здравље, нај- већи део после освећења подели се верници- ма, а остатак се носи кући – чељадима колач је сладак, мирише на цимет и ванилу грци се према том колачу односе са много поштова- ња, као срби према славском колачу на само неколико метара од обе цркве, из- над седмог степеника, налази се чудотворна вода иза чесме је малена капела, у којој је ки- вот од белог мермера – светитељев првобитни кивот а на само 150 корака од чесме је и конак, дом светитељев хрлимо унутра, да осетимо његов дух, сагледамо начин живота он је био веома образован човек, у салону је његова би- блиотека ту је и камен на којем се молио у ње- говој соби све је у белом ту су иконе пресвете богородице и исуса бели кревет и покривач, и оно чувено светитељево, исцељујуће јастуче сунце залазиоко 20 сати се закључава глав- на капија, и више нема ни уласка ни изаска имали смо привилегију да ноћимо на само 50- ак метара од светитељевог почивалишта чуда над чудима овде је сваки дан посвећен светом некта- рију и данас је права светковина на егини много је верника из бројних земаља опет је пуно срба, неко је дошао из србије, републике српске, или они који живе у аустралији, аме- рици, немачкој има бугара, румуна, руса много је грка цео православни свет после богослужења, док је сунце обасјава- ло модро плаво небо, испред манастира седе бројни срби свештеник светислав петровић из ниша је са супругом јеленом и троје деце стигао је, каже, са породицом да се захвали светом нектарију за сву љубав, за велику по- моћ и исцељење, и за породицу и за исцеље- ње које дарује нашем народу у нишу, у цркви посвећеној св луки, долазе људи са пробле- мима, са тешком болестима сви који су ишли код св нектарија, вратили су се препорођени „могао бих сам да причам о чудима на егини, која су нишлије доживели видите, једна на- ша лекарка, која потиче из угледне породице, била је озбиљно болесна доктори јој нису да- вали више од шест месеци живота није била ни крштена није ишла у цркву дошла је јед- ног дана да ме пита о светом нектарију, јер се спремала за пут на егину чула је од неких љу- ди за његова исцељења то је, говорила је, ње- на последња нада тада сам је уочи самог пола- ска крстио у нашој цркви отишла је сутрадан код светитеља после месец дана, она се вра- тила била је у бољем стању нисам ништа смео да кажем али, чудо се десило! оздравила је постала је истинска верница и цела њена по- родица ето, дошао сам светом нектарију да захвалим на његовој љубави, чудотворству ми смо, богу хвала, сви добро у нашој поро- дици, благодаримо што нас чува наш народ масовно обољева од најтежих болести, ми све- штеници се са тим суочавамо, али сведоци смо путопис од тракије до каира и егине свети нектарије егински родио се у си- ливрији тракијској 1846, у сиромашном дому замонашио се у манастиру хиос 1876, а 1889, у својој 43 години јеромо- нах нектарије кефалас рукоположен је у чин епископа у древној митрополији пентапољској у патријаршијском храму светог николаја у каиру хиротонисали су га патријарх александријски софро- није, бивши крфски првојерах антоније и синајски порфирије цео живот је про- вео молитвено, подвижнички служио је у александрији, на евији изучавао архи- ве светогорске библиотеке, управљао је резријевом школом у атини где год да је службовао, привлачио је масу народа после преживљених интрига и клевета од своје сабраће повукао се на егину у мана- стир свете тројице, који је основао 1904 године храм је био подигнут на рушеви- нама старог храма пресветог живоносног извора, чију манастирску славу и данас славе монахиње свети нектарије се обе- лежава 22 новембра 58 4/ 2018 и чудесних исцељења“, каже прота светислав до породице петровић седи велиборка вук- мировић из мелбурна оболела од канцера „ово ми је једина нада и чим су ми јавили моји рођаци из босне за светог нектарија, стигла сам овде сам већ три седмице, сваког дана сам на литургији, пијем воду са живоно- сног извора и користим уље светог нектарија верујте, већ после 10-ог дана сам осетила да ми је боље вратио ми се апетит, болове скоро да немам и све се некако у организму смири- ло нестале су све тегобе мислим да сам ис- цељена то ћу вам потврдити када се вратим у аустралију“, вели велиборка један брачни пар из ниша на егину већ 8 година долази сваког лета и овде бораве по месец дана ољи се десило чудо исцељења меланом је био у последњем стадијуму ни- ко од лекара ми није давао наде„већ сам се у мислима опраштала са децом, мужем, фа- милијом пролазила сам ужасне дане а онда су нам пријатељи рекли за светог нектарија нисмо чекали, одмах смо кренули једва сам издржала пут, била сам под јаком дозом леко- ва никада нећу заборавити сусрет са свети- њом, први наш боравак у маленој цркви наде и исцељења после седам дана, осетила сам побољшање није више било мучнине, боло- ва, грчева, страха, несанице враћао се живот у моје тело од тада мој супруг и ја сваког ле- та долазимо код светог нектарија, али и наша деца и унучад знате, медицина је понекад немоћна човек се, онда, увери колико је бог свемоћан“, сведочи оља и бранка врховец тривуновић је из прња- вора код бања луке, каже да је доживела чудо исцељења тражили смо благослов од игумани- је да разговарамо о чудима светог нектарија сазнајемо да она не даје такве дозволе ипак, после два сата, долази једна монахиња и ка- же да нас у гостињској трпезарији чека сестра филотеја млада монахиња филотеја ведро нас по- здрави: „пре седам година стигла сам из јека- теринбурга када сам први пут дошла, нисам желела да се вратим кући то је било јаче од мене мој духовник у русији ми је благосло- вио монашке дане у великој светињи“, казује филотеја, која је, иначе, полиглота често је у манастиру преводилац савладала је, захва- љујући, честим посетама срба и наш језик на- изменично причамо и руски и српски „вас интересују чуда над чудима било их је много водимо евиденцију о сваком исцељењу али, прво да кажем, када је свети нектарије осно- вао манастир, сестринство је било прави узор монашког живота у целој грчкој иначе, наш све- титељ је и покровитељ женског монаштва у грч- кој његово присуство се свакодневно осећа, не- видљиво управља нашим животимаон се јавља људима и на хиљаде километара раздаљине! ми, сестре осећамо његове молитве и при послуша- њу ви знате да светитељ лечи и душу и тело путопис црква св тројице у којој је служио св нектарије – у њој се налазе и светитељеве мошти свештеник светислав петровић из ниша јул / август 2018 59 мисионарски излог када сам недавно дежурала у цркви, стигао је један брачни пар из москве ирина лекар- ка и андреј, млади универзитетски професор причали су ми да никада нису крочили у цркву и да нису били верници а поготово, нису ништа знали о грчким светитељима једне ноћи андреј је сањао, острво, цркву, прозор изнад кревета једне собе у којој су би- ли бели јастук и иконе сањао је ћелију светог нектарија и, у њој, отворен прозор један ста- рац у одежди рекао је андреју у сну:„ ти си мене заборавио“ „ко си ти?“ – питао је андреј „ја сам свети нектарије“ – одговорио му је млад човек је сутрадан почео да се интере- сује, ко је св нектарије после два дана стигли су на егину, где су се крстили и венчали њихова прича је остала записана и потписана са њихо- вим пуним именима, уз коментар„ми смо по- кајана чеда наше цркве“ потом, случај од пре пет година, једног умет- ника из србије, који је боловао од леукемије причао ми је, када је стигао код светог некта- рија : „када сам осетио да ми се срце прилепило богу, оздравио сам!“ он је данас монах у србији и здрав човек! једна девојчица из бања луке, пре четири го- дине стигла је код нас у инвалидским колицима лекари су рекли њеним родитељима да никада неће проходати прве кораке је направила по- ред ћивота св нектарија од тада сваке године, потпуно здрава, на ногама, долази да захвали нашем светитељу наташа из санктпетербурга је имала реци- див меланома писала нам је и рекла да не може да дође прочитала је о светитељу и по- што ништа није знала о цркви, богу, отишла је у оближњу цркву, крстила се, исповедила и при- честила читала је акатист светом нектарију после два месеца, меланом је у потпуности нестао девојка је оздравила она сада често походи руске светиње њени родитељи живе у америци и сваке године долазе на егину да се захвале светитељу како објаснити да се чу- дотворац јави онима који нису у вери и никада нису чули за нашу светињу то је непојмљива љубав божијим чудом се дешава и још не- што, нема случајног путника за егину“  књига о проти милутину тесли милован матић, српски прота милу- тин тесла (1819–1879) отац николе тесле, друго допуњено и исправљено издање, центар за црквене студије, ниш, 2017, 349 за ово двоје, церкву и народ, гди год будем, готов ћу бити живот свој положити милутин тесла милош з јелић ова књига садржи ис- црпну историју породице тесла, детаљан опис животног пута проте милутина тесле, (о оцу ни- коле тесле зна- мо да је био срп- ски православни свештеник у ли- ци), велики број његових писама и списа, као и неколико текстова о проти милутину књига почиње врло занимљивим и, у историографском смислу, исцрпним погла- вљима: порекло породице и презимена те- сла, радуч (село у коме је рођен милутин), никола и ана тесла (деда и баба н тесле) деда николе тесле, никола (1789 – после 1835), био је у војној служби од 53 до 145 стране, нижу се поглавља која чине жи- вотопис милутина тесле сазнајемо да је рођен у селу радуч, 1819, завршио бого- словију у плашком (поглавље школовање, 55–59), ступио у брак са георгином, рођ мандић (1822–1892) о значајној породи- ци мандић сазнајемо из поглавља женидба (60–70) затим пратимо његово парохијско путопис 60 4/ 2018 служење у погављима у штикади, у сењу, у смиљану, у госпићу ово су имена места у којима је службовао милутин тесла ру- коположен је 1846 године, а у штикади је провео мање од годину дана затим је пре- мештен у сењ, јер су сењски срби од влади- ке тражили способног свештеника, који ће моћи да равноправно разговара са профе- сорима, римокатоличким клером и уопште, угледним грађанима у село смиљан прела- зи 1852 где остаје до 1863 и где ће му се 1856 родити син никола (поред њега, имао је још једног сина и три кћерке) остатак живота проводи у госпићу, где се упокојио 1879 године посебан вид служења богу и српском на- роду једног броја српских свештеника кроз векове и данас, био је рад на пољу књи- жевности прота милутин био је сарадник листа „србски дневник“, који је излазио у новом саду, а о његовој библиотеци и де- таљније о књижевном раду, читамо у погла- вљима врсни књигољубац и проповедник, дописник србског дневника и национални радник и песник од 145 до 285 стране су писма и списи проте милутина и неколи- ко текстова о њему публиковање писама и списа проте милутина, представља спо- меник српског језика, којим су српски ин- телектуалци говорили и писали пре стосе- дамдесет година, а чија се лексика знатно разликује од данашње у писму сењским србима, каже: „да се водрузи у церкви амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму потребан је ради входова, ради ана- логиа; с њега се проповеда слово божие, чита свјашчено писаније, а и вљепоту изи- скуе га заамвоња молитва“ (стр 157) побожност и пожртвованост у пастир- ском служењу проте милутина тесле треба да буду узор сваком српском све- штенику књига представља драгоцен прилог историји српске цркве и срба у лици, али и проучавању лика николе те- сле, који је рођен као православни ср- бин и одрастао у окружењу православне духовности прво издање ове књиге обја- вио је манастир студеница  јул / август 2018 61 поезија поред реке туманице славни граде голубачки надалеко свима познати! због трајана, али не због тог, већ те знају због тумана твог поред реке туманице кад је од тамјана миомир од светитеља, утеха послана богом зосим овде нађе испосницу ледну, од синаја имао је још ту жељу једну пештера га небом подиже, жели небо да му је ближе нетварну му светлост шаље бог, оком својим види христа свог поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана зосим слуша духовника григорија свога, таворска их светлост спаја и присуство бога сваки жбун је место молитве, тишина за анахорете милош стрелом ка зосиму свом, призва светог царству небеском поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана залуд војвода обилић ломи стрелу јаку: „ту ме мани, лека даћу ја за болест сваку“ „голубачки острог биће ту , човек бићу ја за витезду, што све спушта у свету бању ткано даћу на пресвлачењу поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана са мном биће јаков нови сугуба нам снага, туман божији ризница је од небеског блага дунав река јесте велика, ал’ је већа од поклоника што сви хрле српском сиону? туман држе да не потону поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана руке мученог јакова и светог зосима, дочекују, грле верне што их господ прима! мошти мученог јакова и светог зосима, светионик на истоку што србија има! аутор: хаџи драган б поповић година 60 62 4/ 2018 интернет мисија српске православне цр- кве је стара колико и сам интернет на- име, присуство православне заједнице да- тира из „каменог“ доба када су се интернет технологије заснивале на аналогним мрежа- ма, а спц је једна од првих институција која је заузела део дигиталног простора чинећи тиме корак који је у складу са хришћанским погледом на нове технологије петнаест го- дина касније, спцсрб постаје и један од пр- вих регистрованих ћириличних интернет домена до данас је православна хришћанска за- једница је оставила дигитални траг који се мери милионима страница, дигитализована су готово сва издања српске православне цркве, а свето писмо је доступно на свим језицима и представљено је уз помоћ најса- временијих алгоритама према извештајима теолошких института, само глобални фонд за изучавање библистике обезбеђује преко 400 милиона одредница на свим језицима света посматрајући наше православно ин- тернет „сазвежђе“, аналитика говори да пру- жамо око 12 милиона референци на српском говорном подручју! дефинитивно, са таквим бројевима долазе изазови и неистражена поља, а често је на- предак толико брз да не можемо сагледати да ли ће дигитално дело поред добра остави- ти и последице данас интернет не користи само млађа популација: интернет је постао опште добро, а његова отвореност и доступ- ност га чине подобним за мисију цркве ове године, у славу бога, обележавамо два јубилеја: 60 година постојања часописа православни мисионар и 10 година центра за проучавање и употребу савремених тех- нологија спц (цепис) оба значајна јубилеја можемо обележити како већ и доликује слу- жби –дигитално и мисионарски православни мисионар шездесет година постојања православ- ног мисионара обележавамо његовом по- ставком на интернет колико је то мисионар заслужио, не говоре само његове зреле го- дине током којих се још више приближио читалачкој публици, него и више хиљада ин- тернет референци које указују на објављене текстове из мисионара које сами читаоци деле у жељи да их учине доступнијима није изненађујуће да претрагом интернета доби- јамо неколико десетина хиљада референ- ци са назнаком „преузето из православног мисионара“ ове значајне бројке нису само статистика православни мисионар је својим приступом постао препознатљив младој читалачкој пу- блици којој је намењен, али је радо читан у круговима најразличитијих нивоа образова- ња и интересовања објављивањем архиве мисионара на адреси misionarspcrs, ове (по оцени чита- лачке публике), вредне и значајне текстове препуштамо глобалном аудиторијуму, да у њима пронађе свој делић „доброг интерне- та“ грубом проценом, остављамо дигитални хришћански траг на, од преко 4000 страни- ца, а сваким новим бројем додајемо нове на- слове које можете пратити путем сајта осим глобалне доступности архиве, циљ је да вас уз помоћ сајта информишемо о но- вим садржајима и бројевима мисионара, те вас позивамо и очекујемо на мејлинг листи овог мисионарског гласила српске право- црква и савремене технологије дигитални мостови александар арсенин јул / август 2018 63 славне цркве за младе биће нам изузетно задовољство да и на овај начин мисионар до- спе у вашу свакодневицу и да буде редовно место и извор добрих текстова цепис цепис са друге стране делује и теоријски и практично током десет година рада пружио је многе анализе и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном периоду усмерава на практич- ну употребу информационих технологија у мисији цркве велику заслугу за оснивање цепис-а и његов рад до 2016 године носи управо уредник овог часописа, презвитер оливер суботић, уз чију је препоруку ђакон александар савић (који такође има инфор- матичко и теолошко образовање) постао са- дашњи управник и веома успешно га води цепис је радио на стварању софтвера који помажу уређењу интернет простора спц са циљем да се умање могућности злоупотребе идентитета и да се деградира интернет ми- сија спц сарадња овог синодалног центра са осталим институцијама спц отворила је нове интернет портале и дигиталне мосто- ве, те поред сајта православног мисионара представљамо и архиву часописа право- славље, али и медијске сервисе попут инфо мреже спц, пројекта глафира пбф и друге ова два јубилеја не би постојала без мреже сарадника и без сабрања око хри- стове љубави која је све време у центру нашег рада  аутор је стални стручни сарадник цепис-а интернет адресе нашег часописа, са којих у електронском облику можете преузимати бројеве старије од 6 месеци су: мисионарспцсрб misionarspcrs црква и савремене технологије 64 4/ 2018 поезија немањићи свети (мелодија: свети граде на бистрици) српске земље сачекаше свог вођу којег посла сами бог завида небу благодари име даје малом немањи покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала господ шаље лозу нову, спушта је у време немањина света рука понеће то бреме стефан гради манастира два сви су против, браћа његова мајци божијој, светом николи за род гради да им се моли покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала победоносни га ђорђе слободом окива да подиже задужбине, то је вера жива ничу нови ђорђа ступови, ал’ су жеља нови синови растислава жели срцем свим да га има живи само с тим покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала звезда сјајна у мишчићи засја до стамбола роди нам се растко дете духовног престола монах сава оца дозива симеоном њега назива: „оче мили света гора зна хилендар је део српског сна“ покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала „у никеји патријарху епископство тражим државу србију желим црквом да оснажим“ две су круне српске биле тад, држава и црква какав склад немањића два су века то кад се срби сјаје к’о злато покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала због њих срби црквом сјаје, уз бога су стали задужбине и држава није подвиг мали светородна лоза света плодове још даје с њима све српско постоји и у христу траје светородна лоза немањића, фреска из дечана, 14 век (извор: википедија) хаџи драган поповић

Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које и данас постоје ипак вдс је зажи- вео тек у време патријарха германа 1967 го- дине и то у форми различитих секција, више налик на неко културно-уметничко друштво него на институцију каква ће касније да се развије и каква је замишљена тек је благословом његове светости бла- женопочившег патријарха српског г павла 1996 године обновљен рад верског добро- творног старатељства (вдс), са протојереј- ставрофором љубодрагом петровићем на челу вдс је мало по мало постао средишња установа духовног и социјалног старања у архиепископији београдско-карловачкој тада је у нашој цркви основано и чове- кољубље, добротворна организација спц човекољубље је пред собом имало тежак задатак да постане кровна хуманитарна ор- ганизација наше српске православне цркве испуњавајући мисију која је проистекла из самог назива организације они су, пак, на- ишли на проблем организације наше цркве по епархијама, па својим системом рада ни- су успели да се наметну у свим епархијама, тако да данас функционишу као невладине организације имају увек неколико еписко- па у управном одбору, али сем тога никако не представљају органски и организациони део свеукупне српске православне цркве наша црква треба једну своју кровну ор- ганизацију, која ће помагати све епархијске и о којој ће црква да се стара и да финанси- ра њен рад пример за то налазимо у добро организованим црквама: руској православ- ној цркви и гркој цркви битно је истаћи да многе епархије наше цркве имају различите фондове у оквиру својих граница назване по различитим све- титељима делокруг и начин рада је мање више сличан, црквен, под контролом епар- хијских управних одбора и у многоме налик нашем вдс-у у београду једино сматрам да је штета што не носе исти назив, јер би се тако свеукупно ангажовање цркве у овој области лакше препознало и легитимисало у друштву у тимочкој и нишкој епархији основано је верско добротворно старатељство у брат- ској сарадњи са вдс-ом из београда већ је спроведено више заједничких акција на велику корист локалног становништва те епархијске организације и њихов плодан рад највише зависе у овом случају од добре воље и способности самих епископа треба бити искрен и признати да у овој области као црква заиста јако споро напре- дујемо, а ово је по мом мишљењу кључна тема броја отац владимир помогне и у кухињи вдс-а када је то потребно 30 1 / 2020 тема броја област мисије цркве и уколико се присети- мо речи из матејевог јеванђеља које говоре о нашем односу према потребитима (мт 25, 34–37), јасно је да ћемо управо о томе бити испитани на страшном суду поменули сте верско добротворно стара- тељство у којем сте као генерални секре- тар задужени, између осталог, за коор- динацију свих ресора уз његову светост патријарха српског иринеја предводите ову установу целу деценију шта нам мо- жете рећи о мисији и циљевима вдс-а? – наша мисија је одувек иста трудимо се да сведочимо своју хришћанску љубав кроз дела милосрђа према свима који су у некој потреби, који страдају или пате покуша- вамо да свима улијемо наду да кроз веру и трпљење следи награда духовног мира и спокоја у овоме свету и место за свакога у царству божијем како се време мења тако се и наш начин и прилаз човеку мења, али је увек искрен и реалан слабо верујемо у вир- туелну стварност, виртуелно мисионарење, пре смо за сусрет у реалности и поглед очи у очи сведоци смо разних препуцавања на ин- тернету, новинама, медијима сваке врсте где сви нешто једни другима доказују, запо- чињу разне акције и иницијативе, а у ствар- ности не знају ни ком храму припадају, беже од своје парохије, од своје заједнице а ми у ту живу заједницу верујемо верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови је- дан по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби да те живе заједнице посведоче своју живост и заиста у овом нашем делу велика подршка и најближи сарадници су нам неколико бе- оградских живих заједница и све их је више, богу хвала у београду је приметан све већи број со- цијалних случајева да ли црква има људ- ства и средстава да помогне тим људима и њиховим породицама? – београд је престоница, велики град и у њему многи покушавају да пронађу егзи- стенцију када не успеју, тешко се враћају у своју средину да признају пораз и радије остају у београду по цену да буду социјални случајеви ми и о њима бринемо, комуни- цирамо са околним епархијама, надлежним свештеницима, трудимо се да помогнемо и ту врло често нису проблем ни средства ни добри људи проблем је обично у човеку ко- ји, како наш народ каже, не жели сам себи да помогне човек уроњен у блато материјал- ног света и потрошачке свакодневице губи из вида да га бог и даље воли и да га вас- питава понекад мало суровијим методама, јер му је спасење човеково крајњи циљ па у немаштини почиње да завиди онима који имају више много смо таквих људи до сада упознали мањи је број, али не занемарљив, оних људи од којих успемо да доживимо ис- крену повратну захвалност и осетимо људ- скост онда знамо да смо на правом путу чи- њења добра управо тај доживљај пружамо и онима који дођу код нас да учине добро, да буду добротвори подсетимо их на блаженост да- вања и искреног доживљаја љубави када је давање лично обилазимо са њима потре- бите и различите установе и зато се наша породица добротвора стално шири не про- слеђујемо жиро рачун него кажемо дођите, видите, стварне људе и њихова лица као што рекох стварно, а не виртуелно како је организован рад верског добро- творног старатељства? – укратко то је један велики систем са 10 свакодневно присутних, запослених људи и преко 300 волонтера који пружају помоћ на недељном нивоу наш рад је подељен у седам области-ресора просветни, обухвата различиту бесплатну наставу најзаступље- нијих светских језика, додатну и припремну наставу за студенте и средњошколце ми- лосрдни, обухвата посете свим установама социјалне заштите града београда (домове јануар / фебруар 2020 31 за децу без родитељског старања, домове за старе, дечије болнице, стационаре за децу са сметњама у развоју) правно саветова- лиште, обезбеђује бесплатну правну помоћ у најразличитијим ситуацијама здравствено саветовалиште, кроз нашу амбуланту и нашу апотеку обезбеђује бесплатну здравствену заштиту из скоро свих медицинских специ- јалности породица, брак и васпитање, је ресор где многе породице добијају разли- чите врсте помоћи, материјалне и савето- давне посебно преко стотину вишедетних породице подржавамо кроз финансијску помоћ, породичне пакете и помоћ за огрев и школски прибор црквена кухиња пружа подршку сиромашним суграђанима у храни и прехрамбеним намирницама са две пот- пуно професионалне кухиње, једном трпе- заријом и још четири пункта свакодневно хранимо 2000 људи координација и миси- ја, је ресор у оквиру кога редовно штампамо мисионарску литературу и биоетичку која се бави духовно-социјалном подршком коју користимо у милосрдном ресору да ли постоји сарадња међу помесним црквама и у чему се она огледа? – благословом његове светости патри- јарха српског иринеја и митрополита ки- труског георгија већ пету годину за редом наставља се сарадња верског добротворног старатељства архиепископије београдско- карловачке са митрополијом китруса, ката- ринија и платамона у грчкој и ове године плод те сарадње је бесплатно летовање у катеринију испод планине олимп митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу зворонос, делу катеринија, где су богословци били смеште- ни поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена св муче- ници софији и њеним ћеркама вери, нади и љубави, старачки дом са преко 30 кори- сника и ресторан-кухиња где су се хранила деца из србије све ово нам је било на рас- полагању месец дана за три групе деце: за ученике српских богословија, вишедетне породице и студенте летовање је осмишљено тако да ученици- ма буде и одмор и прилика за учење сваки слободни тренутак се користи да се учени- ци опусте, оду до мора, на плажу, да се ба- ве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне саборне цркве и једне породице тема броја 32 1 / 2020 тема броја гајимо одличну сарадњу и са о игњатијем шестаковим, са којим смо неколико догађа- ја заједнички организовали: турнир цара николаја у шаху и изложбе посвећене ру- ском цару у београдским домовима за ста- ре велику част нам је учинила издавачка кућа бернар са којом смо објавили књигу: „анђео у олтару“, и узели учешћа у дочеку оца андреја ткачова који је одржао врло за- пажено предавање у храму св саве у децембру 2017 године смо посетили и сретењски манастир и видели начина на ко- ји руска православна црква брине о потре- битима, а имали смо прилике 2015 године да упознамо и рад организације „апосто- ли“ у грчкој под руководством константина димцаса, садашњег гувернера св горе та- мо смо обишли црквене кухиње, вртиће, до- мове за старе и видели на који начин цркве- не радио станице извештавају о свему томе која је ваша порука за крај овог интер- вјуа? – волео бих да у овом периоду, када сла- вимо 800 година од аутокефалности наше свете цркве, помислимо пре свега на сво- га духовног оца светог саву он је поставио здрав однос старања о људима тиме што је христа ставио у центар живота тадашње србије где је данас христос у српском дру- штву, у друштву које не може да оздрави без христа? он треба да је главни носилац јавног оздрављења! то старање је свети са- ва имао када је оснивао прву школу и прву болницу имао је свест, не да гради државу, него да извршава еванђелску заповест хри- стову тако ни ми данас не смемо да приста- немо да нам други васпитавају нашу децу у просвети без христа и да нас туђинци трују својим отровима у здравству без истинског лекара као да се игра утакмица, а ми седи- мо на клупи ако не оздравимо свој народ, наш лек бесмртности остаће негде у запећ- ку и неће имати ко да га прими драги оче, захваљујем вам се на одво- јеном времену за разговор са жељом да вам бог подари добро здравље и да у мирним временима још дуго и часно служите у светој православној цркви на духовну корист вас, ваше породице, поверених вам од бога верника и цркве уопште – хвала и вама на братском позиву за овај разговор  тема броја тема броја судбина фредерике де грааф не уклапа се у уобичајене оквире са одличним европским образовањем, са знањем пет страних језика, она се трајно настанила у русији, за коју каже: „када сам дошла у вашу земљу, сва сам се светлела од среће“ фредерика де грааф: моји корени су сада у русији превео са руског: небојша ћосовић фредерика је по први пут дошла у русију као студенткиња, 1976 године „нисам имала совјетског новца код себе, а промени- ти девизе – представљало је тада читав ро- ман отишла сам на такси-станицу и рекла: ‘молим вас, одвезите ме бесплатно до мду- а’ 1 један возач је пристао и већ у ауту ми је рекао: ‘ви просто светлите од среће нисам до сада примећивао, да је наша земља тако деловала на странце’“ „двоструки живот“ у ссср-у фредерика је водила „двоструки живот“: „устајала сам у 5 сати ујутро, да бих до почетка предавања отишла на други крај москве у храм на јутарњу службу затим сам приметила, да ме прате: очигледно, да је странкиња, која напушта студентски дом у 5 ујутро, изазивала подозрење свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“  разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам можда је ствар у томе што се овде нема на кога ослонити, нема се коме тема броја предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не само да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило јануар / фебруар 2020 37 тема броја обратити све је лаж, врло је јака коруп- ција човек се осећа незаштићен, живот је сложен овде и могуће да га то приморава да улази у дубину свога бића та чињеница је вероватно присутна у руском карактеру, не знам овде је људима много лакше у том смислу у москви врло много људи долази у храм, а то је велика сила које бисте основне црте руског карактера ви издвојили? – мислим да су руски људи осећајнији од оних на западу то је понекад добро, а поне- кад представља сметњу овде је много стра- ха, који се сачувао још од епохе комунизма с друге стране, у људима је присутно нешто детиње, а неретко је то скривено када се човек налази пред смрћу, његове очи су тако лепе, у њима је некаква детиња простодушност без руског језика ја не бих сазнала за православље зашто сте ви одлучили да учите руски? – ни сама не знам, мислим да је то би- ло по промислу божијем када сам почела да учим руски, још увек нисам знала за бо- га похађала сам курс руског језика, учи- ла сам уз помоћ емисија на телевизији и истовремено га усавршавала на филоло- шком факултету то је било потпуно без конкретног циља, али сада мислим да је ово устројио господ, јер без тога ја не бих сазнала за православље, не бих дошла у русију и никада овде не бих радила које још језике знате? – енглески, француски, немачки, холандски „сваки језик описује око народа, коме припада, круг, одакле човек може изаћи само уколико ступа у круг другог језика“, рекао је знаменити филолог фон хумболт како се ви осећате, ступивши у круг руског језика? – сада слободно, добро то се врло осећа- ло док је владика антоније (блум) био још жив наша парохија је била разноврсна, до- лазили су људи из читавог света видело се да се владика мењао када је говорио с љу- дима руски и енглески, дословно постајао је мало другачијим човеком када ми нису током 15 година давали визу, но имала сам могућност да се сусрећем са русима и гово- рим руски, и тада као да се нешто отворило у души учење руског је било врло тешко, али је он близак срцу у њему је много нијанси, и свесна сам да га још нисам у потпуности освојила да ли се структура руског језика одражава на то, како ви мислите? – мисли, да свака реч коју изговоримо оставља траг овде се ја осећам као код куће – иако ми је тешко, али сам кући на универзитету сам се наљутила на достојевског који је ваш омиљени писац? – много волим достојевског он ме је тако- ђе водио ка христу на универзитету у гронингену сам читала браћу карамазове и врло се наљутила на до- мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у живот вечни но, ово је могуће када ти не самом умом него и опитом знаш да је христос жив 38 1 / 2020 стојевског он ми је открио нови свет, али ни- сам знала куда даље треба ићи? (ово је било још пре сусрета са владиком антонијем) он ми је открио нешто дубоко – дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? достојевски је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се ја још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да анализира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смисао ја га врло волим, али сада врло ретко читам, јер се потом тако дубоко погружавам у живот његових јунака, да потом не могу да радим христос је за владику антонија – неко важнији како сте ви пришли вери? – када сам се ја још учила у гронингену, на уни- верзитету, на северу холандије, дошао нам је вла- дика антоније (блум) да би поразговарао са сту- дентима тада је он био егзарх западне европе и дошао нам је из енглеске у гронингену је тада по- стојала мала православна парохија, а парохијани су такође дошли на предавање чији је предмет била молитва и медитација и до сада се сећам његових речи о томе да ако човек мисли да не- чим влада, он постаје заробљеник тога: он држи у својој руци часовник, али више нема руку по пр- ви пут сам тада видела човека у црном, одевеног као свештеника и то је био страшан доживљај за мене потом је он објавио да ће у суботу и неде- љу бити припрема за причешће за православну парохију у гронингену дошла сам кући, и мислим да сам духом светим већ знала, да ћу бити тамо осећала сам некакву светлост изнутра замолила сам своју познаницу, пола ру- скињу – пола холанђанку, да ме повезе са собом на припрему за причешће ујутро сам се пробудила и намеравала да попијем шо- љу чаја, али ме је нешто зауставило, и ја сам изашла из куће да сам се задржала због чаја, моја познаница би већ отишла, али ми смо се ипак нашле тада сам схватила како су ситни- це важне у животу дошли смо у парохију, и ја сам се врло интересовала да сазнам што више о влади- ци антонију мене је интригирала његова личност ја сам осећала у том човеку велику необичну правичност и да је за њега христос важан и реалан тада сам ја била сиромашна студенткиња, али сам нашла новац, јер су ми наручили превод са руског на холандски овај новац једва да је био довољан за пловидбу паро- бродом из холандије у лондон тако сам по први пут доспела у лондон, и од овога су за- почеле моје посете лондону да ли сте пре тога припадали некој цркви? – не, али сам тражила одговарајућу испо- вест, и још тада нисам била крштена ово је било врло позитивно, јер на себи нисам има- тема броја јануар / фебруар 2020 39 блажене успомене митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) (извор: http://wwwnewmartyrosru/) тема броја ла никакав „терет“ сентиментални прилаз вери протестаната увек је изазивао код ме- не одвратност, а у православљу сам увиђала трезвеност римокатолицизам ми такође ни- је био близак богатство тешког срећног живота поклапају ли се ваше детиње представе о животу са оним, што ви имате сада? – ја сам увек хтела да будем лекар сећам се да сам читала књигу о лекарима, који су ради- ли овде на криму мени је то било врло упеча- тљиво, а то је било пре много година, али ја се сећам до сада и мириса ове књиге мислим да ми се она није случајно нашла у рукама моја мама је била изразито уметничка природа, волела је цвеће, лепоту, пејзаже мислим да сам од ње наследила љубав пре- ма лепоти она је тежила да све ради савр- шено од оца сам се такође научила томе да све што чиниш треба да радиш добро он је био врло строг и није нас мазио, и то ми много помаже сада сажаљења је било врло мало, зато ја и сада не допуштам саможаље- ње сажаљење према себи омета живље- ње, зато сам ја и захвална родитељима због строгости отац је био обдарен за учење страних језика, а ово сам наследила и ја „господе, води ме ономе, коме сам најпотребнија“ која је ваша основна дужност у првом мо- сковском хоспису?1 – рефлексотерапеут и психолог но, ја ле- чим прстима, без игала и постављам дијаг- нозу по пулсу понекад се догађа да је човек у тешком стању, или се ради о сасвим малом детету које не може да говори, зато су ме научили да поставим дијагнозу на основу пулса то је као рендген кроз прсте: може се схватити где боли 1 хоспис – прихватилиште за безнадежно болесне – прим прев много волим своју професију човеку се може много олакшати када се он налази пред коначним одласком такође масирам и имам диплому масажера радим и као психолог та- кође настојим да се молим за људе са којима радим, кући и у храму радим и са сродници- ма болесника, а то је такође важно, јер се њи- хова енергија прелива на болеснике који је био ваш најјачи утисак током рада у хоспису? – то је било када сам по први пут виде- ла рак код човека радило се о једној жени својим очима сам гледала распадање људ- ског тела ово је био врло силан и страшан утисак још не могу да заборавим човека из хосписа у лондону, који је боловао од рака лица распадање и рушење тела – то је ужас има ли ствари које никада нисте могли да опростите људима из ваше околине? – ово је тешко питање не може се не пра- штати, јер је супротно – пропаст но, има ствари које тешко прихватам у људима, и тада морам да појачано радим над собом не трпим када се човек искоришћава, када један не види у другоме човека чини ми се да је то издајство, и управо то врло тешко прихватам тешко је мирити се са таквим случајевима, као што је онај о коме ми је испричала једна 40 1 / 2020 мајка њен син је лежао у дечијој болници са тумором мозга и врло јаким боловима три дана је он урлао од болова, али му нико није прилазио тек када је његов отац донео 30000 рубаља, њему су дошли лекари упра- во овако нешто је несхватљиво за мене ов- де није ствар у праштању, него у ужасу како се могу зарађивати паре од страдања дру- гог? за мене нема ништа горе од тога упра- во то је незамисливо на западу, таква свире- пост срца и таква похлепа! не догађа ли вам се да желите да дигнете руке од свега? – свакако, врло је сложено враћати се на посао после одмора видим 5–6 људи које лечим, упознајем се са њима и осећам умор потом се навикнеш, али после три месеца непрекидног рада осећаш да се треба удаљити на срећу, имам могућност да се дистанцирам, да бих читала, или прошетала на свежем ваздуху догађа се да ме умор савлада и после месец дана та- да осећам, да ништа не могу и тада гово- рим: „господе, ти сада делај, ја не могу“ и он дела владика ми је дао овакву молитву: „госпо- де, буди мојим очима, буди мојим срцем, ногама, рукама и чини, како хоћеш, води ме ономе, коме сам потребнија изнад свега“ догађа се, да пођем кући, а неко ми при- лази и каже: „дајте, погледајте још ово“ или „уради још ово“ и ово је као провера, хоћеш ли учинити или не а на ово гледам већ са осмехом научите се да се не браните од бола и жалости чему се ви учите од ваших пацијената? – морала сам да се сусрећем са разним људима они су ми остали у сећању са нега- тивне и позитивне стране неки родитељи се боје да говоре о смрти и понављају дете- ту: „ништа, све ће бити добро, ускоро ћемо да идемо у дачу (викендицу)“, иако је свима јасно да дете умире ово рађа лаж и дволич- ност у односима а код мене је обратно, старам се да гово- рим са болесницима не волим да намећем своје проповеди – потребно је увек се ста- рати да се схвати хоће ли човек да говори о смрти но, никада не треба глумити потреб- но је научити се небрањењу од бола и жало- сти, којих има код сваког човека, и гледати у очи догађајима који се приближавају неоп- ходна је правичност и храброст овде се ја учим да заборављам на себе егоизам, који је у нама, омета нас да живимо овде, када видиш човека на прагу смрти, отвара ти се срце често се говори да је наша младеж (од 12–16 година – прим прев) никаква; ипак, ја овде видим како они храбро и без роптања прихватају своју судбину они мисле о смр- ти, али више од свега се брину о томе, како ће то поднети њихови родитељи а њихова брига о родитељима је нешто велико, зато што они могу живети нечим што је ван њих самих када човек болује, он може постати виши од своје болести он схвата да је и жи- вети и умирати – нека врста одговорности у мојој пракси била су два различита при- мера први – то је мама, која својој ћерки није давала да говори о томе да она уми- ре а болови ове 16-годишње девојке били су несносни ми нисмо могли да их анесте- зирамо замолили су ме да дођем и пораз- говарам с њом мама ми је дозволила да кажем само неколико речи, а девојка је за- викала: „не желим да будем тамо, не желим да умрем!“ но, ово је било довољно да она открије своја осећања и преда се сну тада смо могли да јој дамо анестезију за њу је било врло важно да макар један човек чује оно што је она сама доживљавала у дубини душе потом опет њена мајка није дозвоља- вала да се говори о смрти и понављала је да ће све бити добро позитиван пример – то је мајка која је ле- жала овде са 15-годишњом ћерком, виоли- нисткињом девојчица је свирала на виоли- ни као да је одрастао човек, толико је код ње била моћна мелодија она је била врло сабрана, мало затворена ми смо се сложили са њеном мамом да је неопходно говорити тема броја јануар / фебруар 2020 41 тема броја о смрти она је умела да то чини просто, ле- гла би са ћерком у кревет и оне су разгова- рале у њиховим односима се осећала ретка искреност и јединство, што се догађа сасвим ретко врло је важно да нема лицемерја де- војчица је говорила: „баба ме већ чека она ми се јавила“ у 16 години ово је теже при- хватити, него ли у 19-ој у 19-ој години мла- дићи и девојке говоре о смрти једноставно другим речима, ви сматрате да је за чо- века боље ако он зна да умире, и да би требало то да прихвати мирно? – човек ништа није дужан: сви прихватају свој положај на разне начине, међутим тре- ба погледати у очи човеку и осетити да ли је он спреман да о овоме говори ако је спре- ман, онда му треба омогућити да се изрази врло је много заштите међу онима који га окружују: родбине, медицинског особља они говоре: „све ће бити добро“, „како је диван дан“, „дајте да покушамо, све ће бити боље“ но, човек одлично схвата да бољитка неће бити тако ближњи ометају човека да се отвори, проговори он схвата да се они сами боје и никада неће покренути тешку тему но, када се нађе човек, спреман да са- слуша болесника који се не боји теме смрти, свакако ће умирућем бити лакше „за десет година сусрела сам само двоје људи, који су тежили сусрету са христом“ како бисте могли дефинисати основни проблем са којим се суочавате у своме послу? – одсуство вере, незнање да постоји веч- ност ово се догађа када код човека нема унутрашњег опита о томе да постоји бог и тада је страшно умрети човек схвата да цр- ква верује, али он заправо још не зна шта је тамо ово се догађа са православним људи- ма, који се причешћују али не верују истин- ски да има вечног живота, и мало ко од њих се припрема за сусрет са христом за 10 година овде сусрела сам само двоје људи који су стварно тежили да се сусрет- ну са господом мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у жи- вот вечни но, ово је могуће када ти не са- мом умом него и опитом знаш да је христос жив увек сам у недоумици – због чега ми уз- викујемо на пасху: „христос воскресе!“, када то нема стварне везе са нашим животом та- да је све ово узалуд мислим да је ово најве- ћи проблем због овога се јављају страхови, бол физички и душевни предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не са- мо да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило трагично је да људи, вероватно због совјетског режи- ма, не знају да је живот после смрти ствар- ност, и многи од њих би да се врате ономе што јесте, и утону у своју болест такође је велики проблем када блиски не могу да „пусте“ болесника, када га буквално држе у својим шапама, канџама они би хтели да он макар још један дан буде с њима а ништа за то што се он мучи, но нека буде с њима, а не- ка не иде тамо где је светлост, радост и љубав но, можда се људи боје, да неће доспети тамо где је радост, већ тамо где је рђаво? – на жалост, овде врло често говоре о ка- жњавајућем богу једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ он није рекао да је ово неистина, већ да он зна само бога љубави мислим да од страха не може доћи ништа добро, а од љу- бави – много тога доброг, и све се може под- нети ако човек зна да иде ка христу, он мо- же поднети врло много, јер он зна куда иде  разговарала марина глазкова, 14 децембар 2011 г изворник: „фредерика, или проверка болью на жизнь“, https://wwwpravmirru/frederika- ili-proverka-bolyu-na-zhizn/ 42 1 / 2020 тема броја жеља светог саве била је да на најбољи начин уреди живот монаха у славном манастиру студеници, који је његов отац св симеон подигао оригинални текст типика није сачуван, али је познат у препису учиње- ном у испосници светога саве по заповести студеничког игумана теофила, из времена патријарха пајсија јањевца (1619) на осно- ву рукописа сматра се да је препис урадио познати студенички преписивач монах аверкије сачувани текст типика је подељен на 43 главе, које имају посебан наслов свака глава садржи заповест на одређену тему, али је то више дато као поука и као савет, него као класична заповест типик је окосница живота у манастиру, па је свети сава заповедио да се чита почет- ком сваког месеца у време обедовања ра- ди подсећања монаха на заповеђено, а све на корист душа њихових (глава 43) тако су дванаест пута годишње монаси подсећани на обавезе прописане типиком које су биле дужни испуњавати свети сава није забора- вио да у типик угради одредбе о социјалном старању цркве за сиромашне и немоћне поменимо најпре 13 главу типика мана- стира студенице, где се говори о прику- пљању одеће прописано је да се током целе године прикупља одећа, а затим на дан св апостола филипа, игуман са економом раз- дели тако прикупљену одећу братству и то према степену старешинства ову одредбу, свети сава допуњава у глави 39 где напоми- ње да је обавеза игумана да, прикупи и поде- ли одећу и обућу просјацима који су дошли боси на манастирска врата у манастиру сту- деници постојао је обичај даривања сироти- тема броја у манастиру студеници постојао је обичај даривања сиротиње („страних и немоћних“) о већим празницима на овом месту свети сава очиглед- но говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата социјално старање према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић средњовековна камена пластика – мермерни орао из око 1190 године на улазу у главну цркву манастира студеница (извор: http://wwwmanastirstudenicars/) јануар / фебруар 2020 43 тема броја ње („страних и немоћних“) о већим празни- цима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани поступају самари- ћански (лк 10, 35) на овом месту свети сава очигледно говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата, али чак и тада светитељ међу њима разликује здраве (означени као „страни“, у односу на манастирско братство) и болесне („немоћни“) задужење игумана студенице била је да прикупља од братије прилоге и расподељује их потребитим на манастир- ска врата, монаси су износили храну, стару одећу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (38 глава студеничког типика – о давању на вратима) посебно је заповедио да се обилно даје на празник ус- пења богородичиног, „колико год можете и наша рука ће вам у томе помагати“ (гл 11), и на празник ктитора манастира, преподоб- ног симеона (гл 34) празник успења бого- родичиног је окарактерисан као „празник над празницима и славље над слављима“ оволико поштовање богородице и њеног празника није ништа необично, ако се има у виду казивање савиних биографа да се све- титељу у време његовог подвига на светој гори јавила пречиста богородица и објасни- ла како да подигне манастир хиландар као што је већ горе напоменуто, до студе- нице су долазили многи гости са различи- тих страна међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близини ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни (болесни) збрињава- ње болесних је изискивало додатни напор за студеничко братство у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очу- вало мир манастиру и збринуло поклонике размишљајући о овом проблему и имајући пред собом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих го- стионицу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, ко- лико моћ допушта да их удостојимо бриге“ студенички типик који је свети сава написао око 1208 године; препис из 1619 године – данас се налази у националном музеју у прагу (извор: википедија) 44 1 / 2020 (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, световњаци, они који нису припадници мона- шког братства, а „немоћни“ су болесници на савину молбу, одазвао се неко од хришћана, који је манастиру приложио свој земљишни посед, ради зидања „гостионице“ (превод т јовановића), односно странопријемнице (ксенодохије) зграда за смештај манастир- ских гостију имала је још једну функцију – она је била намењена не само да се гости одма- рају, него и „немоћни да леже“ у ксенодохији су били смештени и здрави и болесни ходо- часници, али како наговештава свети сава, одвојено једни од других и свакако физички одељени такође, на овај начин болесни го- сти били су раздвојени од болесних монаха очигледно је да су постојале две различите зграде: болесни посетиоци били су у згради ван манастира, а оболели чланови братства у некој прикладној манастирској згради међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети са- ва прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – дава- ње вина, хлеба и сочива (интересантно је да се вино убраја у намирнице, што је поде- ла која се и до данас задржала међу нутри- ционистима) при доношењу ове одредбе типика, свети сава српски као да је имао у виду јеванђелску поуку и светоотачко тумачење те поуке од стране св симеона новог богослова: а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: имајући храну и одећу, будимо задовољни (1 тим 6, 8) своје казивање, св сава прекида краћом поуком игуману, економу и братству о потреби да се чувају заповести наведене у типику (39 глава) да би се ова монашка заједница одржа- ла светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве прене- порочне и пресвете владичице наше госпође богородице и светог и славног мученика по- лиевкта и молитвама блаженог оца симеона свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9 јануара), којем је посвећена ве- лелепна црква у цариграду (саграђена из- међу 524–527), која је послужила светом ца- ру јустинијану i као један од узора за цркву свете софије за мошти овог светитеља, са- вин савременик, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи поклоник: „од светог полиевкта долази исцељење грозница и других болести“ такође, помен св полиевк- та може да укаже да је студеничка болница можда била намењена и за лечење оболелих од грознице за светог саву је карактеристична преци- зност у прописивању дужности и обавеза, као и јасноћа излагања мисли да би се избе- гли могући неспоразуми типик манастира студенице требало је да да братству одгово- ре на најважнија питања и проблеме, која су их заокупљала у свакодневици тежило се оп- тималном решењу у складу са могућностима тог времена, јер се и тада као и до скора, же- лело да се што више животних функција оба- вља на једном простору због тога ће свети сава у 40 поглављу говорити о организацији и устројству болнице за оболеле монахе зах- тевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово погла- вље подсећањем да ће они који претрпе до краја примити награду од бога  тема броја међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети сава прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – давање вина, хлеба и сочива јануар / фебруар 2020 45 посебан осећај човек има кад дође у сремске карловце мали град у епар- хији сремској са богатом духовном и кул- турно-просветном историјом, са печатом метрополе очувао је, али и даље негује то своје богатство мноштво старих цркава, јед- ногласна звоњава црквено средиште од 16 века, у 17 веку постаје центар митрополије и центар патријараха, град просвете, култу- ре и уметности, трговине, виноградарства, са 17 векова дугом традицијом називан је „српским сионом“ и штампао истоимене новине у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се најбогатији срби, песници ј ј змај, бранко радичевић ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загра- нична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву тај дух се осећа и сада и његови житељи живе тим духом и својим радом настављају традицију града ту смо упознали породицу попов, ко- ја се доселила из новог сада, која се срцем уграђује у дух града, а својим стваралаштвом унапређује његов духовни ритам серјожа (43) и злата (39) са петоро деце: теодора (19), сара (16), јаков (15), смиљана (11) и растко (8) са њима смо били на литур- гији у манастиру ваведење њихови синови су прислуживали олтару, а јаков је и чте- цирао похвале смо чули од њиховог паро- радмила грујић вишедетне хришћанске породице рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково биће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек породица попов 46 1 / 2020 вишедетне хришћанске породице хијског свештеника, о станка лакетића из цркве светих апостола петра и павла, и њи - ховог духовника о милована ми одрагови - ћа из новог сада, који је нагласио да су они необични по много чему: по едукативном и духовно-кре ативном раду са децом, по ани - мираним филмовима, по којима су постали познати у русији и свету, по хуманитарној делатности да је серјожа издајући часопис „косовски божур“ покренуо многе из земље и иностранства да помогну србима на косо - ву и метохији да је злати епархија сремска доделила орден свете мајке ангелине за ви - шедетно материнство зато смо желели да од њих сâмих сазнамо нешто више осетили смо да им је блиска русија сви су некако окренути ка њој, а серјожа и својим именом које му је дала мајка, по сергеју је - сењину, кога је волела да чита он је родом из новог сада, од оца александра и мајке едине има сестру александру завршио је академију ликовних уметности у новом са - ду злата је из мачванског прњавора, од оца милорада и мајке милене има брата зора - на и сестру зорицу завршила је руски језик и књижевност на филозофском факултету у новом саду радила је као уредник у изда - вачкој кући „дýга књига“, али је приредила и неколико издања за иу „беседа“, „светигора“, „руско библијско друштво“, „чувари“ одре - ђено време предавала је руски језик у кар - ловачкој гимназији а сада цела породица ради на пројектима дечје и омладинске ани - мације у њиховом студију дом ваш рад заслужује много похвала до сада сте се бавили различитим активностима, од издавања књига, преко хуманитарног рада, до снимања анимираних филмова међутим, све ваше активности су усмерене на рад са децом и у већину активности је укључена цела породица можете ли нам рећи нешто више о вашем раду? серјожа: како сам по струци графички ди - зајнер, још као студент сарађивао сам са иу епархије бачке „беседа“ у почетку сам радио на дизајну и прелому књига тада се родила наша ћерка те одора, те смо приметили да је јануар / фебруар 2020 47 православних књига за децу тада било вео- ма мало са намером да свом детету, а затим и осталој деци, приближим православну ве- ру две године сам изучавао иконопис у ма- настиру ковиљ како бих православну икону применио на дечију илустрацију након ове обуке сам почео да илуструјем књиге у по- четку сам илустровао за „беседу“, а 2005 смо основали своју издавачку кућу „дýга-књига“ у којој је злата уређивала издања, а ја сам илустровао књиге тада смо већ имали тро- је деце и књиге смо заједно осмишљавали према њиховим потребама, односно књиге су опитно провераване пре објављивања овако осмишљене књиге су се допале мно- гим издавачима у иностранству па су прево- ђене на неколико језика захваљујући њима остварио сам сарадњу са издавачима код нас и у иностранству са којима сам после директно сарађивао године 2008 основали смо удружење „косовски божур“ и издава- ли истоимени часопис, који је излазио две године изашло је пет бројева, хуманитар- ног карактера пола тиража смо поклањали рашко-призренској епархији, а пола слали претплатницима у земљи и иностранству од пријатеља и удружења из русије стизале су донације за разне акције, неколико пута су организовали и бесплатан пут у русију за децу са косова и метохије године 2012 смо упознали чланове породичног студија „чајка- стајка“ из вороњежа (русија), којима је злата помогла да у карловачкој гимназији са уче- ницима реализују снимање филма „песма о косовском боју“ овом приликом смо се и са- ми заинтересовали за анимацију почели смо од радионица при културном центру новог сада, а затим опремили и сопствени студио у сремским карловцима од 2015 наш сту- дио укључен је у сверуски пројекат „свети заступници земље руске“ своје филмове ша- љемо на многобројне домаће и међународ- не фестивале анимираног филма фестивали су место сусрета и упознавања са студијима анимације широм света, а размена искуства је непроцењива такође, на фестивалима на- ши филмови понели су разноврсна призна- ња најсвежији утисци су нам са 17 „покров“ фестивала, одржаног у октобру у кијеву, где је наш филм „престо светог саве“ освојио прво место, а награду је примио јаков, наш млади режисер фестивал се одржава са бла- гословом кијевског митрополита онуфри- ја, јер промовише вредности православља на њему су учествовали познати филмови: „поп“, „адмирал“, „диригент“, „орда“, „досто- јевски“, „острво“, „12“, а од анимираних: „нео- бично путовање серафиме“ и „прича о петру и февронији“ имамо и сајт: studiodomorgrs, на коме се можете шире информисати зашто сте изабрали да живите у карловци- ма? шта вас везује за карловце? серјожа: прве три године брака смо би- ли подстанари у новом саду, а затим смо одлучили да се преселимо у карловце, јер нисмо желели да децу подижемо у стану, нити у великом граду купили смо малу ку- ћу, стару преко 150 година поред ње смо изградили нову, и сада имамо довољно ме- вишедетне хришћанске породице 48 1 / 2020 ста у централном делу куће налази се оџак и шпорет који греје велику дневну собу са кухињом архитекта се чудио том нашем из- бору и упорно хтео да нам ту постави теле- визор имамо и велико двориште са баштом, пластеником, кокама, пчелама родитељи не живе са нама, али нас често посећују, ужива- ју у својим унучадима и труде се да им пруже колико су у могућности баке и деке за нас производе здраву и укусну домаћу храну ко вас је привео истинитој вери? у новом завету читамо да неће сви вјеру (2 сол 3, 2), али и то да све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) је ли било свештеника у вашој породици? или је било неких чуда? серјожа: у мојој породици било је некад свештеника, чему сведочи и презиме по- пов татин деда је имао осморо деце, али је преживело четворо наша крсна слава је света петка, али је родитељи нису славили веру сам добио на дар у 22 години и она је запечаћена крштењем у манастиру ковиљ претпостављам да се то десило по нечијим молитвама, јер пре тога нисам баш био на добром животном путу после крштења ми је било јасно да имам само два пута: или женидба или монаштво провео сам неко време на светој гори, али нисам осетио уну- трашњи призив за пут монаштва призив на брачни живот осетио сам када сам упознао злату годину дана касније било је и чуда, али не тако великих као сâмо чудо вере злата: деда, са очеве стране, је имао ше- сторо деце иако сам крштена као дете у цркви у мачванском прњавору, до своје 18 године у цркву сам одлазила само на божић и ја сам веру добила на дар, благословом светога саве похађала сам средњу шко- лу за дизајн где смо на часовима историје уметности изучавали наше средњовековне манастире, које сам пожелела да видим, па сам са другарицом кренула у обилазак ма- настира рашке школе у пећини светога са- ве, његовој испосници у кањону милешеве, високо изнад манастира милешева, ту се родила наша вера господ нам је просто спу- стио у срца то смо осетиле обе једнаком си- лином вера је у потпуности изменила наше животе како и где сте се упознали вас двоје? сма- трате ли да је то било по божијем промислу? злата: у новом саду ја сам тек започела студије, а серјожа је био на трећој години пошто се вера пробудила у нама, обоје смо кренули на часове веронауке при саборном храму, где је била велика група младих људи окупљених око оца жељка латиновића, на- шег вероучитеља са њим смо путовали и об- ишли многе манастире ту смо се и упознали крајем 1998, верујем, по промислу божијем, мало пре почетка бомбардовања, и убрзо, иако смо се познавали тек неколико месеци, схватили да нас бог призива на брачни жи- вот пала је просидба, а недуго потом и вен- чање, у успенској цркви у новом саду, 1999 године, које се одвијало уз звуке бомби и си- рена, за време нато агресије ступили смо у брак свесни да улазимо под окриље свете тајне и да је то, не за цео живот, него за чита- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 49 ву вечност током студија сам рађала децу, а кад се растко родио и ја сам дипломирала на филозофском факултету серјожа: када сам рекао родитељима да хоћу да се женим, би- ли су изненађени, али и одушевљени, наро- чито мајка, јер се она прибојавала да је мој избор монаштво била је забринута јер сам се, након крштења, нагло везао за цркву и богослужења било нам је најважније да до- бијемо четири благослова: и од родитеља и од наших духовника али, златин отац је по- ставио услов да мора да заврши факултет и мало су се двоумили а кад им је обећала да ће га завршити, дали су јој благослов млади мисле да је љубав романтика може ли се права љубав одржавати на романтич- ним сновима? шта доприноси љубави и по- родичној срећи? серјожа: било је и романтике, нарочито код злате али, брак не почиње од љубави, него се она осваја и негује, да би временом расла, а не јењавала, као што је то случај са романтичним осећањима што више делања над хришћанским врлинама, то више љубави и породичне среће ако гледамо недостатке других, а своје не видимо нити о њима бри- немо, онда ту тешко да може бити слоге и љубави а лепе речи у међусобном опхође- њу се просто подразумевају да ли се може живети православно без цр- квеног брака? серјожа: не знам може ли уопште бити брака, а да то није православни брак тачни- је, ако супружници не живе брак као свету тајну, онда и не можемо говорити о право- славном браку нема оног преображаја из старог у ново, из воде у вино, као у кани галилејској како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? да ли имате истог духовника? злата: имамо истог духовника, нашег дивног оца милована миодраговића у но- вом саду, којем смо неизмерно захвални на саветима веома је важно за брачнике да имају истог духовника а деца се испо- ведају код оца јована милановића, ста- решине саборног храма светог никола- ја и професора богословије св арсенија сремца у сремским карловцима, који се веома лепо бави младима у нашем граду тако им је лакше да се организују и стигну на исповест серјожа: проводити што више времена са децом, како би родитељски утицај био при- маран, јер ако се деца не угледају на родите- ље, наћи ће други узор да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? серјожа: у новинама и на телевизији смо до сада, углавном, представљали свој рад: књиге и филмове које смо правили, затим награде које смо добијали, мање смо гово- рили о нашем породичном животу премда је спорадично било новинара који су се и за то интересовали вишедетне хришћанске породице 50 1 / 2020 руски старац, архимандрит јован кре- стјанкин, каже да је најважније бити са бо- гом како васпитавати децу да она буду са богом, као иконе божије, кад нам са свих страна намећу разне идоле, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа (својим образовним системом), и држава (закони- ма), и привреда (тржишним трендовима) могу ли и деца да васпитавају своје роди- теље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? серјожа: суштина је радити на себи, јер какви смо ми таква ће бити и деца као што каже један светитељ: „мање говорити деци о богу, а више богу о деци наравно, актив- но се треба супротставити свим негативним утицајима споља и што више их удаљити од деце и што више времена проводити са децом један родитељ треба увек да је код куће, а идеално обоје, ако им је посао такав и деца васпитно делују на родитеље, посебно кад родитељ препозна неке своје особине у детету то је сјајна могућност да се човек коригује људи смо, па и грешимо, али одгајање сваког наредног детета је мо- гућност да исправимо грешке које смо пра- вили са одгајањем претходног злата: ми имамо велику срећу јер нам је господ дао да своје радно место организујемо у кући у свим пројектима нашег студија учеству- ју и наша деца, тако да извршавајући своје радне обавезе ми уједно радимо и на раз- вијању талената своје деце на овај начин са децом проводимо доста времена ту смо да их испратимо када одлазе од куће, да их дочекамо када се враћају хвала богу на том великом дару! забрињавајућа је чињеница да су наша деца све више „екраноиди“, зависници од интернета и друштвених мрежа очи су им упрте у екране телефона, таблета, тв екра- не колико ваш систем рада са децом развија радне способности код деце и доприноси да она буду учесници у стварању и ствараоци, а не само пасивни посматрачи наметнутих садржаја? серјожа: најмлађи немају телефон, а ста- рији морају да схвате намену, да он не служи за играње, да се употребљава, а не злоупо- требљава злата: на једном филмском фе- стивалу био је мото: „боље да се деца играју филмом него да се филм игра децом“ ми се трудимо да то примењујемо држимо ра- дионице у новом саду, у дечјем културном центру новог сада, по основним школама држали смо при цркви у сарајеву, љубљани учествујемо у дивним пројектима обилази- мо музеје, галерије, библиотеке, и на основу онога што смо видели правимо анимирани филм урадили смо први део пројекта, под називом „урбано зрно“, који се бави еколо- гијом, а други је у току то треба да буде ви- део-водич за децу по културним установама новог сада на тај начин се трудимо да под- стичемо креативне потенцијале код деце, да користећи савремену технологију, компју- тер, телефон, фото-апарат, сâми стварају какав успех деца показују у школи? којим активностима се додатно баве? иду ли на ве- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 51 ронауку? колико читају, а колико су под ути- цајем виртуелне стварности? злата: сва деца имају посебне таленте и веома су активна теодора, која је добила име по теодоровској икони божије матере, којој сам се посебно молила током трудноће, сада има 19 година и ове године се уписала на студије савремене руске књижевности и књижевног стваралаштва на рггу у москви добила је стипендију руског министарства образовања од раног детињства је испо- љавала дар за писање њено најзначајније признање је друга награда на литерарном конкурсу фабрике слаткиша „бамби“, где су у жирију били љубивоје ршумовић и миња субота који су јој награду и уручили веома воли и историју, те је током школовања у карловачкој гимназији похађала семинаре из историје у истраживачком центру „пет- ница“ у нашем породичном студију теодо- ра ми помаже приликом израде сценарија сара је ученица 3 разреда карловачке гим- назије, рођена је на дан преподобне саре мисирске бави се и женским ватерполом од своје десете године сада игра у јуниор- ској и сениорској екипи женског ватерполо клуба „војводина“ она је и главни монтажер у свим нашим филмовима, а заједно са јако- вом ради компјутерску анимацију на пројек- ту „руски класици за ученике“ јаков је рођен на дан апостола јакова, ученик је 1 разреда карловачке гимназије и показао је изванре- дан дар за анимацију и режију, те је освојио многобројне награде на међународним фе- стивалима анимације овај дар му је омогу- ћио да доста путује прошлог лета је провео три недеље на криму, а ускоро, у децембру месецу, путоваће у москву где ће провести месец дана у најстаријем и највећем студију за анимацију у русији – „сојузмуљтфиљм“, та- мо ће се усавршавати у луткарској анимаци- ји уз најбоље аниматоре русије од смиљане смо решили да дајемо и наша српска имена, па су она и растко тако добили име смиља- на је ученица 5 разреда основне школе, 3 разреда музичке (свира клавир) и 1 разреда балетске школе ове године је освојила пр- во место на међународном пијанистичком такмичењу „славенски“ воли фотографију освојила је друго место на ликовном кон- курсу „корени“, часописа светосавско звон- це заједно са растком озвучава наше фил- мове и учествује у монтажи звука растко је ученик 2 разреда, тренира аикидо и веома воли да црта добио је похвалу светосавског звонца за ликовни рад и управо припрема фасциклу са радовима да је пошаље у редак- цију часописа серјожа: наша деца воле да читају књиге у једном периоду се догодило да се књига некако удаљила из њихових ру- ку и да су читали само оно што морају, а онда смо добили диван савет од једне вишедетне породице из русије, а то је да књиге читамо заједно и наглас, без обзира што су већ вели- ки и што могу да читају самостално то зајед- ничко читање их је поново вратило књиз

-БОГОСЛОВИЈИ-