-БОГОСЛОВИЈÂ-

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... и барањског лукијана уписујете богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка, у којој сте касније били професор и главни васпитач да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом каква су ваша сећања на живот и делање у богословији, као и у чему је сагледан значај богословијâ у нашој светој цркви? промислом божијим уписао сам богословију благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана, и то управо богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка благословом епископа и мог духовног оца, тадашњег епископа далматинског фотија замонашен сам на дан светих козме и дамјана у светоархангелској обитељи манастира крка епископ фотије указао ми је поверење, а могу рећи и част да будем део колектива богословије коју сам и сâм завршио заједно са професорима и мојом браћом богословима узео сам учешће у духовној и материјалној обнови те светиње у богословији, благословом нашег ректора епископа фотија био сам на разним послушањима значај богословије „света три јерарха“ је историјски значајна је како за православне далматинце, тако исто и за српску цркву у целини нама у републици хрватској она улива наду у опстанак и повратак народа на своја вековна огњишта, а са другог аспекта то је најстарија српска школа којој смо недавно прославили јубилеј од 400 година постојања јубилеј под називом „400 година светлости“ говори нам о важности и значају који је ова богословија имала у бићу православног народа у далмацији, а и шире значај богословијâ, по мом скромном мишљењу, је литургијски, али и практични литургијски значај сагледава се у образовању младих богослова у литургијској реалности живота наше цркве у литургији се сусрећемо са живим и делатним богом и то је суштина тог литургијско – богослужбеног значаја литургијско – богослужбено искуство треба да буде темељ на коме се млади богослови уче управо из тог литургијског произилази и практични део у коме сазревареч архијереја разговор са његовим преосвештенством, епископом осечкопољским и барањским господином херувимом треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са христом разговор водио: бранислав илић 8 5/ 2018 ју млади богослови, а то је послушност, јер оно изграђује смирење и покорност вољи божијој у томе јесте важност и мисијски карактер богословија за нашу свету цркву ученици у богословијама ће бити будући пастири стада христовог, који требају драговољно да носе благ јарам (јн 10, 9), да буду сведоци васкрсења, да би кроз многе невоље и недаће пастирске службе ушли у царство небеско (дап 1, 22) драги владико, oслањајући се на речи светог јована лествичника „светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“, да ли бисте нам приближили на који начин монаси, подвизавајући се у манастиру, доприносе мисији цркве бивајући светила нама у свету? богочовечанска реалност монашкога подвига стала је управо у речи светог јована лествичника православни манастири су места духовне радости, васкрсења, али и покајања и послушања монах мора да личност богочовека христа учини суштином своје личности, а то се постиже светим тајнама цркве кроз подвиг, веру и љубав, наду и кротост, пост и молитву, кроз братољубље и богољубље управо у томе је крст монаштва, у распињању себе и одрицању од своје сопствене воље о томе нас учи и свети јефрем сирин: ко испуњава своју вољу тај је син ђавола, јер је непослушност велики грех монаштва према томе, монаштво је цркви као со земљи суштина мисијског карактера монаштва је у томе да се монаси саображавају савршеној философији по христу, а не овоме веку и његовој философији по човеку (кол 2, 8) богооткривено нам о томе говори и свети апостол павле у посланици римљанима: не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља божија (рим 12, 2) у том контексту се и сагледава мисијски карактер монаштва у свету благодаћу божијом „која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује“ 10 јуна ове године устоличени сте у трон древне епархије осечкопољске и барањске шта бисте истакли када је у питању историјат ове значајне епархије којом богомудро управљате? епархијски трон на који сам ступио 10 јуна ове године датира из 15 века, а црквени живот се развија после обнове пећке реч архијереја манастир крка (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 9 патријаршије 1557 године за време патријарха макарија соколовића у време прве и друге сеобе срба, патријарх арсеније iv шакабента и сâм је столовао у осијеку те се поред њега спомињу стеван метохијац и гаврило максимовић као епископи осечкопољске епархије рескриптом карла vi 1733 године ова епархија је укинута и све црквене јединице су припојене сремској епархији осјечки срби су ово веома тешко доживели и стално су захтевали обнову, али њихов је захтев званично одбијен на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године епархија је поново васпостављена одлуком светог архијерејског сабора 1991 године и постављен је блаженопочивши епископ лукијан за првог епископа обновљене епархије осечкопољске и барањске то су најбитнији историјски моменти из живота ове епархије у најкраћим цртама будући да сте најмлађи епископ у српској православној цркви, ви сте у приступној беседи на дан хиротоније и устоличења позвали сабране око трпезе господње, да не презиру вашу младост, већ да вам свагда буду на молитвеној и свакој другој помоћи у овом кратком периоду сведоци смо једног сагласја између вас, повереног вам свештенства и верног народа божијег да ли то можемо разумети као одговор поверног вам свештенства и верног народа божијег на ваш наведени позив из приступне беседе? заиста је благодат божија која исцељује људске слабости, и крст који нам је дат не носимо сами, него је господ увек уз нас и помаже нам да одржимо веру по речима светог апостола павла: добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах (2 тим 4, 7–8) светопавловско предање нас учи закону љубави кроз речи: носите бремена један другога, и тако испуните закон христов (гал 6, 2), али са друге стране учи нас и томе да је дубина подвига христовога у братској љубави на то нас упућује сâм господ исус христос који је служио људима и дао свој живот за спасење творевине, указујући својим ученицима реч архијереја његово преосвештенство епископ осечкопољски и барањски господин херувим рођен је 30 јула 1987 године у вуковару од оца душана и мајке милице рођ јовковић на крштењу је добио име витомир након завршетка основне школе у вуковару, по благослову блаженопочившег епископа осечкопољског и барањског лукијана, уписао је богословију „света три јерарха“ у манастиру крка, као друга послератна генерација ове обновљене школске установе српске православне цркве по завршетку богословије, 2006 године, уписао је православни богословски факултет у београду, на којем је дипломирао 2011 године паралелно са богословским студијама уписао је филолошки факултет, одсек за српски језик и књижевност у току студија, одлучио је да свој живот посвети монашком подвигу и манастирском начину живота љубав према манастиру крка била је одлучујућа за одабир места његовог пострига на празник светих бесребреника козме и дамјана 2009 године, епископ далматински фотије постризава га у чин мале схиме, и даје му име херувим, по старцу херувиму, првом игуману манастира крка на дан манастирске славе, 21 новембра 2009 године, рукоположен је у чин јерођакона, а на празник светог кнеза лазара 2010 године у чин јеромонаха у школској 2010/11 години постављен је за професора у богословији „света три јерарха“, у којој је још обављао дужности управника интерната, главног васпитача, библиотекара и духовника богословије по благослову епископа фотија, 2013 године, свој монашки подвиг наставио је у новоформираном манастиру свете великомученице недеље у оћестову благословом његовог преосвештенства епископа новосадског и бачког и администратора епархије осечкопољске и барањске господина др иринеја, 2017 године, као настојатељ манастира оће10 5/ 2018 и апостолима како треба да служе свима и свима да буду све (1 кор 9, 22) верујем да је благодат светога духа која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује главни покретач пастирског дијалога повереног ми свештенства и народа божијег ваше преосвештенство, шта бисте посебно нагласили када је у питању мисионарска делатност и које су то мисионарске потребе са којима сте суочени ви као архипастир, као и вама поверено свештенство цркве божије у епархији осечкопољској и барањској? из свете литургије треба да произилази целокупна оствареност унутрашње и спољашње мисије верујем да је овоме народу потребан литургијски преображај, јер се само кроз литургијско искуство може достићи пуноћа црквеног живота народ треба да се саображава са живом вером, да се непрестано сусреће са христом у светој чаши и да обитава у тој заједници жива заједница цркве није нека идеологија у низу многих идеологија, већ живо литургијско искуство у чијем догађају постајемо нова твар неопходно је створити јединство народа, а то нас опет враћа на литургију кроз коју то можемо остварити вером у васкрслог христа ми сведочимо пуноћу јединства и љубави као свеобухватне реалности љубав која произилази из литургијског искуства треба да буде нашем народу путоказ, а сви ми да будемо сапутници богу, богоносци, христоносци, светоносци, у свему требамо бити украшени заповестима христовим, по речима светог игнатија богоносца у ових пар момената бих сажео мисионарске потребе поверене нам епархије и народа божијег kоји су планови вашег епископског служења и управљања црквом божијом у повереној вам епархији у предстојећем периоду? сваки план треба да се саображава са јеванђељем господа нашега исуса реч архијереја стово, примљен је у свезу клира епархије осечкопољске и барањске са 1 октобром 2017 године постављен је за настојатеља манастира успења пресвете богородице у даљској планини за епископа осеч к о п о љ ског и барањског изабран је на редовном пролећном заседању светог архиј ер ејс ко г сабора српске пра в о с лав н е цркве, 9 маја 2018 године у саборном храму светог великомученика димитрија у даљу, 9 јуна 2018 године, његова светост патријарх српски иринеј, уз саслужење више архијерејâ, извршио је свечани чин наречења новоизабраног епископа осечкопољског и барањског, архимандрита херувима, а сутрадан свјатјејши патријарх иринеј, уз саслужења мноштва отачаствених архијерејâ, обавио је хиротонију и увео у трон епископа осечкопољских и барањских владику херувима епископ осечко-пољски и барањски г херувим (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 11 христа, који нам је оставио јасан циљ ка којем треба да идемо, а циљ је задобијање царства небеског једино кроз литургијску заједницу можемо у потпуности да схватимо циљ, и да се са тим циљем саобразимо главни акценат мисије треба да буде човек као најсавршеније биће које се непрестано треба усавршавати у врлини, нади и љубави темељ пастирског рада је стварање мале цркве – породице, јер та мала црква треба бити дом молитве, дом љубави и језгро васпитавања деце која ће стасавати у православне хришћане оствареност тог плана сагледава се у вршењу заповести божијих и јеванђелским начином односа према пастви једини циљ сваког хришћанина треба да је стицање светости, јер само на тај начин можемо достићи меру раста висине христове литургија је центар хришћанског живота и икона царства божијег, у којој су испуњене речи јеванђеља: иштите царства небескога, и ово ће вам се све додати (мт 6, 33) у тој есхатолошкој стварности је и динамизам односа епископа и народа божијег којим треба да се оствари наша пастирска мисија у садашњости и будућности нема епископа изван црквене заједнице, а црквене заједнице нема изван литургије опстанак нашег народа је управо у икономији цркве, јер следећи примере из наше богате историје и напојени таквим искуством надамо се у благодат и милост божију која треба да се излије на ове просторе, просторе мученичког страдања нашег народа наш лист православни мисионар, званично мисионарско гласило за младе српске православне цркве, ове године прославља шездесет година свог активног и непрекинутог постојања пред крај нашег разговора, замолио бих вас да поделите са нама мишљење о овом листу? за шири мисионарски контекст овај часопис је од неизмерне важности јер обогаћује мисијски простор наше помесне цркве са великом радошћу примам информацију да овај часопис прославља шездесет година свога постојања православни мисионар нас увек обогаћује новим искуствима и методама у оквирима пастирске мисије управо из тог разлога је његова важност неизмерна за нашу цркву, будући да нас упућује на христа као пастира доброг који је алфа и омега, почетак и крај пастирске остварености ваше преосвештенство, у име уредништва православног мисионара, као и у своје лично име, благодарим што сте одвојили своје време за овај надахнути разговор за крај бих замолио да упутите једну пастирску поуку нашим читаоцима завршио бих овај разговор пре свега са великом захвалношћу што сам имао част и прилику да разговарам са вама о темама које су значајне за живот цркве старац софроније сахаров је рекао: христов живот је и мој живот та богооткривена истина на коју нас упуће старац софроније треба да је дубоко укорењена у биће нашег народа, јер само благодаћу охристовљен народ може бити божији народ  реч архијереја манастир крка (фото: ђакон драган с танасијевић) 12 5/ 2018 црква у основи садржи само једну и јединствену мисију, а то је обухватање целог човечанства у тело христовоона на тај начин остварује уједињење човека са богом дакле, велика је потреба да се чује јеванђеље у свим народима и тако се настави порука ка остварењу истинитог уједињења у љубави мисионарско служење може постојати само уз покушаје пуног истинског деловања, напора, труда, успеха (али и неуспеха), од стране људи испуњених вером, вредношћу и пламтећим срцима, који су нам предати у овој великој божанској „перипетији“, да би на тај начин и други упознали јеванђелску поруку спасења пратећи наведено, једини циљ мисионарења мора бити оглашавање царства које долази, а не трансмисија религијских убеђења, догматских истина, или одређених етичких и друштвених заповести 1 сагласно са догматским учењем хришћанства, откровење постаје стварност само уз оваплоћење које представља њен централни стуб и са којом син божији постаје човек ради спасења свих људи та чињеница формира један од основних елемената стварања цркве, а самим тим и њену мисију 2 дакле, долазимо до закључка да мисионарење јесте, у ствари, 1 βασιλειάδης πέτρος, ενότητα και µαρτυρία, изд ιάνος, θεσσαλονίκη 2007, стр 105 2 μαρτζέλος, γεώργιος, η σάρκωση του λόγου ως θεµελιώδης ιεραποστολική αρχή της αρχαίας εκκλησίας, επιστηµονική επετηρίδα θεολογικής σχολής (ново издање), τµήµα θεολογίας, 10 (2000), стр 155 узвраћање нама упућеној љубави божијој, као и исказивање љубави према ближњима у сваком тренутку се морамо сетити свих мисионара који дају чак и свој живот ради преношења поруке божије свим народима и следити њихов пример у последњих неколико година појавили су се одређени ситни, али значајни покушаји мисионарења у такозваном „спољашњем свету“ тако да се са сигурношћу укратко може рећи да живимо у једном бојажљивом, али зато постепеном, оживљавању мисионарских узвишености наше цркве мисиологија сагласно са догматским учењем хришћанства, откровење постаје стварност само уз оваплоћење које представља њен централни стуб и са којом син божији постаје човек ради спасења свих људи савремена мисија цркве никола с костић (извор: orthodoxmissionorggr) септембар / октобар 2018 13 „идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу“ јасно представљање мисионарске поруке може се пронаћи у свим делима његовог блаженства архиепископа тиране, драча и све албаније анастасија, а првенствено у његовој последњој књизи бдење 3 он је својим личним залагањем и неописивом борбом за опстанак православља у албанији и на папиру живописно дочарао суштину истинског мисионарења овај скромни рад довршићемо његовим очаравајућим речима из наведене књиге: „данас се сви веома лако сложимо за потребе унутрашње мисије у свим православним црквама у овом часу осећам обавезу да назначим да говорећи искључиво о тој унутрашњој мисији ризикујемо да заборавимо и у потпуности погрешно схватимо истинско значење правог мисионарења на крају, ипак постајемо равнодушни према сопственом саображавању уз јасну заповест господњу, која је запечатила све остале: идите, дакле, и научите све народе4 православни литургијски живот окреће се са сигурношћу око оваплоћења бога логоса,5 али 3 наслов на грчком језику – εγρήγορση – такође се може превести и као будност, или чак опрезност 4 мт 28, 19 5 оваплоћење речи божије – сина божијег првенствено око пасхе6 и педесетнице пасха директно утиче на цео наш култни живот и савест непосредно је уз васкрсење господње повезана једна заповест: идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу7 васкрсење сачињава почетак ширења мисије из израиља ка васељени од стране ученика (христових) дакле, сви који настављају да се крећу искључиво у границама новог благодатног израиља, хришћанске цркве, као да инсистирају на животу пре васкрсења, и на тај начин, наравно, живе живот пре педесетницесиласком светог духа на дан педесетнице нестале су све националистичке и језичке препреке и доказано је да јеванђелски видик не може бити само једно место, јудеја, нити данас било које друго хришћанско тло, већ цео свет дар познавања језика предат је да би реч божија доспела у свим народима представља, дакле, страшну несагласност, да ми православци инсистирамо на томе да смо првенствено црква васкрсења и педесетнице, а да са друге стране остајемо затворени у просторијама сопствених страхова и оклевања за васељенску одговорност коју сносимо и да на тај начин у пракси, у ствари, усвајамо искључиво локализовану тактику“8  6 пасха – васкрс 7 мк 16, 15 8 γιαννουλάτος  αναστάσιος, εγρήγορση, изд εν πλώ, αθήνα 2017, стр 61–63 мисиологија (извор: orthodoxmissionorggr) 14 5/ 2018 моћ расуђивања, изградња става, нарочито моћ да се мишљење промени и да се одлучује, стоје на аксиому постојања слободе слобода, пак, представља нешто трансцендентно у човековом бићу, нешто што није доступно научном методолошком, нити било ком другом натурализму отуда се ни стварност, ни човеково биће као део те стварности, не може свести само на натуру, на природу, на хемијске и физичке фундаменте бића, а да се у исто време тврди постојање слободе, или да се наступа тако као да слобода постоји у овој тачки атеистички мисионарски активизам, који је углавном склон натурализму, долази до свог парадокса уколико се стварност коначно своди на природне механизме и на физичке и хемијске законитости, нa чему обично инсистирају атеисти попут професора ричарда докинса, те се природнонаучном (биолошком, хемијском или физичком) наративу даје позиција јединог валидног наратива, онда то има следеће импликације најпре, будући да природнонаучни метод и наратив ни на какав начин не може појмити и исказати стварање света ни из чега (ex nihilo), свет, у неком свом крајњем утемељењу, мора бити вечан вечни свет, свакако, нема никакву потребу за постојањем бога творца, да би објаснио чињеницу свог постојања несумњиво, овакав приступ иде у прилог атеизму и то у његовом „тврђем“ издању – у прилог потпуног одрицања постојања бога творца али, такав приступ не чини само бога излишним, већ и нешто чега се ни атеисти не би лако одрекли – излишном чини и људску слободу у свету који је вечан не само да нема места за креативног бога, већ ни људска креативност, као сушта пројава слободе, није могућа зашто? зато што, ако природне механизме и физичке и хемијске законитости поставимо за темељ стварности којој припадамо, онда је сама та стварност прожета једном нужношћу догађања природни закони као такви су непроменљиви и стварност која се на њима темељи јесте предвидљива предвидљивост догађања јесте један од главних квалитета и корисности науке но, предвидљивост је друго име за нужност са друге стране, основно својство слободе је непредвидљивост слобода је креативна, она изненађује својим стваралаштвом уметност је најбољи пример слободеу науци пак нема стваралаштва већ технолошког овладавања стварношћу, управо кроз предвидљивост разлика између уметничког стваралаштва и научног технолошког овладавања стварношћу је као разлика између библијског бога творца и платоновог бога уобличитеља (демијурга) има ли, дакле места слободи ако за крајњу реалност стварности признамо природне механизме и природне законе? одговор је: не слобода се у таквом гледишту показује не као стварност, већ као субјективни осећај и илузија један научни експеримент је, по неким тумачењима управо то и показао, 80-их година прошлог века либетови у дијалогу са атеизмом професор докинс покушава да, не само феномен религиозности, већ и уметност објасни кроз такозвани биолошки наратив и еволутивне механи

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп