-БОГОСЛОВЉА-

Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... произилази из ве­ре треба подсетити да вера не произилази из крсне славе, него крсна слава из вере то пред нас поставља питање шта је примарно, а шта секундарно ово пита- ње не служи за раздвајање поменутога, нити за мерење важности, већ представља моменат који су многа наша истокрвна и истоверна браћа заборавила, а то је изучавање богословља, тј изучавање своје вере није нам тек онако речено: „испитујте и истражујте писма“ свакако да у новонасталој ситуацији, којој смо свакодневно изложени у мас-медијима, где је све друго, сем наше православно и српско, „неупоредиво боље, транспарентније, вредније, истинитије“, није лако разумети своју веру и бавити се њом, али управо ово представља обавезу и дужност сваког оног који се изјашњава да је „велики православац, велики верник, прави хришћанин“ са друге стране, као да постоји извесна гордост у томе да се похвалимо да славимо, а да је квалитет лич- ног црквеног живота, угледање на свог светитеља заштитника мање важно зар не би било душекорисно ако би нам се припрема за причешћивање односила и на то да научимо нешто ново о својој вери? бојим се да смо сви сведоци велике и дубоке непросвећености нашег народа, која треба да се мења и исправља, а како ће се изменити ако богословље оставимо по страни! када говоримо о прослављању крсне славе, треба поменути и неку реч о пракси парохијских свештени- ка у београду је заступљена пракса да свештеници неким парохијанима иду у дом и секу колаче о овоме треба много озбиљније и детаљније дискутовати оно што бих хтео да истакнем у најкраћим цртама своди се на следеће: мора се потпуно и безусловно прекинути са праксом сечења славског колача по домовима за време док се у парохијској цркви врши света литур- гија ово је толико срамно и беспредметно да не завре- ђује посебан коментар таква пракса се на један начин крсне славе и оби чаји сечење славског колача по домовима нај- чешће је снисхођење, будући да би најве- ћи број парохијана могао доћи са својом породицом, и донети славски колач у свој парохијски храм, а по сечењу и освећењу колача и жита, присуствовати светој литургији православни мисионар l 35 не­ма­ња ан­дри­ја­ше­вић тема броја спроводила раније, али сада нема потребе да се овај обред обавља у то време не осуђујем раније свештенике и њихову некадашњу праксу, али ново време носи и нове потребе и нов приступ светим тајнама, друга- чији начин од претход- ног једно су историјске околности, сигурно тешке и са битним ути- цајем на хришћански живот и време ипак, као што је раније веков- но окупљање у кругу породице и ближњих имало пунину и означавало сабирање и прослављање светитеља и јединог светог, то у овом времену неизбежно мора бити евхаристија и готово обавезујуће учествовање у причешћивању треба размислити и о томе одакле је то подизање колача и певање баш тих тропара! није ли оно било спомен и привремени чувар нечега што је привремено прекинуто, а у неким бољим временима и околности- ма опет треба да заживи? снис­хо­ђе­ње сечење славског колача по домовима најчешће је снисхођење будући да би највећи број парохијана могао доћи са својом породицом и донети славски колач у свој парохијски храм и – по сечењу и освећењу колача и жита – присуствовати светој литургији ипак, ако све- штенослужитељ сматра да треба да оде у дом неког верујућег човека или породице (нарочито старог, боле- сног или оправдано спреченог да тај обред обави у хра- му), није на одмет да му стави до знања да тим начином снисходи верујућем и његовој породици под обавезним би требало нагласити, па и објасни- ти, да и она друга страна – парохијани и верујући, нешто учине и допринесу, првенствено на корист цркве а има ли лепшег и узвишенијег начина од уче- ствовања парохијана на сабрању? бојим се да погре- шна пракса цркви ни у чему не доприноси цркви, а свештеник парохијанима оставља могућност да ни на тај дан не посете храм божији, а камоли да буду у односу и заједници са светитељем кога прослављају, а самим тим остају и без заједнице са јединим светим свако освећење водице у дому свога парохијанина, свако читање молитве некога ко дође у храм божији и то затражи, као и сваки разговор и прилика треба да се искористе и буду усредсређени на успостављање једне другачија праксе њено спровођење треба да се одвија на бази разумевања и дијалога са парохијанима ипак, не треба заборавити и умањити оно што је претежније и примарније, да не кажем – узвишеније треба имати наду да ће бројни рукоположени млади свештенослу- житељи препознати потребе овакве праксе и њеног спровођења, као и упућивања верујућих на озбиљније учествовање у светим тајнама m крсне славе и оби чаји 36 l4/2009 све­ште­ник угрин в по­по­вић тема броја печено прасе је на трпезаријском столу опкоље- но! сада, када су га опколили, и сада, када су савршено сигурни да им неће умаћи, неколицина људи (више од петоро, а мање од педесет), иначе активних уче- сника овог вештог маневра, може одахнути и препу- стити се безбрижном ћаскању, које може омогућити још само одређена доза алкохолних испарења, а коју су поменути јунаци трпезаријског стола себи већ приуштили као угодан аперитив мерен литрима, тако да се њиховој чврстој намери да данашњи дан посвете бекству од свакодневних притисака, стреса (који је већ одавно мутирао у неурозу), свих могућих и немогућих неправди (за које су наравно сви други осим њих криви) више ништа не може испречити једном речју, бахус је поново позвао децу своју да сопствену тугу вином залију и, уз милозвучне тонове панове фрулице, који се у међувремену придружио, одагнају сваку помисао о личној одговорности, као и о самом мотиву окупљања * * * a сада се вратимо у л г 1389 погледајмо ту колону витезова која стрпљиво, корак по корак, следи пример великога кнеза и при- лази чаши сваком од њих је на уму последња слика њихових жена на растанку размишљају о томе како им је та туга, када су их испраћале, помешана са одлучношћу, страхом и поносом, указала на једну другачију њихову лепоту благи осмех је испратио помисао једног витеза о његовој жени и томе како је то она данас била чудно лепа поглед му је, затим, застао на витезу испред познавао га је, био је то томислав малко се намрштио када се сетио да се посвађао са њим око једне једине бране сетио се, како се ружно понео према њему и како из поноса није желео да се измири са њим колона је била дугачка, али се њен крај ипак нази- рао и могао се видети патријарх, који је причешћивао оне у првим редовима стресао се од помисли да ће се причестити та, у свађи је – тај глупави понос – промрмља витез себи у браду излазеће сунце обасја нечији штит и одбљесак жуте боје паде на витезов оклоп то га подсети жита – сазрело је да ли ће јован моћи сâм да се носи са кме- товима и жетвом, милош је ипак млад, а на сестри- це се не може ослонити нити би то он и затражио, све и да оне могу е, такав је мој јованна мене мисао о поносу га брзином муње поврати томи- славу и реду, који је био све краћи и краћи; патријарх се све боље и боље видео и, да, оно је био ђорђе, који је приступио спознаја да ђорђе приступа христу учинила га је немирним мисли му се поново фокусираше на томислава – ма, у суштини, он је крив што он од мене не замоли опроштај – и у том тренутку се подсети да га је овај и затражио та чињеница га је још више изири- тирала, поцрвене од беса јуначки понос се није дао тако лако омекшати – реч је реч – закључи витез корачао је даље некако безвољно, на битку није ни помишљао сву његову пажњу заузео је сада томи- слав, што га је још више нервирало глас за и глас против војевали су своју одлучујућу битку сада је већ сасвим јасно могао да чује свештеника: „тело и крв господа и спаса нашег исуса христа даје се теби“ прођоше га жмарци од тих речи зурио је у оклоп човека који је био испред њега корачајући аутоматски – да ли и он размишља о овоме – био је последњи аргумент гласа против и витез се још више удуби у леђа и потиљак човека који је био испред њега није се ни по чему разликовао од осталих – ни по по ставу ни по ходу – значи не – закључи – да би већ у другом моменту погледао себе и увидео да се ни његов ход не разли- кује од хода осталих рука се сама покрену не додир- нувши раме предходника, овај се сâм окрете са неком спомен или фарса православни мисионар l све­ште­ник угрин в по­по­вић тема броја одлучношћу у сузним очима сусрели су им се погледи трен мука и непомичности загрљај зашкрипаше оклопи, том буком заглушивши њихове речи – обриши сузу, димитрије, није за јунака да плаче – рече томислав бришући сопствене димитрије се малко прену – није ни осетио да сузе лију; насмеја се коњи готово да су посустајали под тежином окло- па, очи су им биле црвене, а магла коју су избацивали из носница била је густа целокупна котлина беше начичкана њима и људима на њима и иза њих, док су се на неких пет стотина метара напред назирали бели клобуци такође начичканих људи звук зурли и нека врста запомагања, као песме која их је пратила, допи- рали су до њих мук лагани кас, па све бржи, и бржи, и бржи срце је тукло као да хоће да искочи, шака је стезала копље, топот је био заглушујући неки чудан мирис и грч у грудима, уз ту заглушујућу буку и лупање срца, будили су неки чудан осећај димитрије се сав стегао, штит је приљубио скоро до калпака, док је копље спустио скоро у хоризонтал- ни положај бука се више није могла поднети, њена силина као да је собом произвела тишину – као да су се сада сви зву- кови стопили у једну масу која се прострла целом котлином ту безобличну масу звука пресече прасак па крици, вриска, крв се већ могла осетити у ваздуху копље је наишло на отпор, па на један још јачи и, напокон, пуче димитрије подиже главу – призор је био ужасан дохвати се мача, кроз главу му пролете слика јелене и њеног тужног лепог лика на растанку јак ударац, уз неподношљив прасак, учини да је махинално потегао мач у непознатом правцу, опет је наишао на отпор као и са копљем, а онда нови замах и нови отпор и нови крик осетио је како се испод шлема нешто топло слива низ његово чело уши као да су му биле полузапуше- не поглед је маглио а онда му се учини да је цело- купна котлина као у неком виру поново осети ударац сада је гледао сапи свога коња како нестају у мору сличних, звук више није чуо; опет му пролете јеленина слика а, онда се сети да је након помирења са томисла- вом, растерећен као никад до тад, приступио старцу, некако раздрагано клекнуо и чуо: „тело и крв господа и спаса нашега исуса христа даје се теби димитри- је за живот вечни“ осмехну се – живот вечни, живот вечни, –поновио је још неколико пута те речи, ту, у блату, на неки километар од косова поља и на неких сто километара од јелене, милоша и јована, као и својих кћери, а, опет, на само један корак до царства * * * верујем да она слика са почетка текста више није ни комична ни симпатична а да ли ће ваша крсна слава или неки други обичај бити спомен на овакве и сличне примере ове двехиљадугодишње историје спасења, који ће у вама побудити жељу за подража- вањем, дијалог о могућности тога, те, самим тим и неко племенито осећање којим ћете тај хлеб који приносите и у себе уносите, поштовати – јер је крвљу преплаћен; или ће то бити само фарса, тек један од многих повода за бег од себе у ова или она стања све- сти, а потпомогнута овим или оним начином, као и увек, од вас зависи дакле, спомен или фарса: ви сте на потезу m спомен или фарса 38 l4/2009 та­тја­на ра­дић тема броја – аууу! сутра не ваља да се ради – рече једна жена другој – а, јес’, оно, вала, не ваља умало да заборавим, ал’ подсетише ме комшинице да је сутра бели четвртак – рече друга ћутим и чекам разрешење ситуације стварно никад нисам чула за бели четвртак, а мислила сам да сам велики познавалац народних веровања и обича- ја чекам тако, и чекам, правим се као да знам, а не знам окреће се према мени та прва жена и каже ми: „не ваља сутра да се ради, понајпре немој копати“ мислим се ја, добро, јесам младица, очекује се од мене да радим, али нисам нешто мислила да копам заиста нисам скупим храброст и приупитам: „шта је то бели четвртак? у свом крају никад нисам чула за то“ „ниси?!“ – повикаше у исти глас спустих гла- ву, збуњена, и рекох: „нисам“ „па, то ти је одмах иза тројица“ „ааааа, па то ми реците!“ – кажем им ја, правим се као да сам знала сутрадан сам схватила да одмах иза белог четвртка иде и бели петак не ваља радити на црвено слово ако је у питању сила- зак светог духа на апостоле, онда је црвено слово три дана, одмах затим један дан да може да се ради, па имамо бели четвртак, па бели петак, а тада није добро радити и поставим питање: како је могуће да нам је лакше да се страшимо белим четвртком и белим петком, него да једноставно празнујемо празнике са радо- шћу из малобројних социолошких истраживања на тему религиозности у србији види се да се, у просеку, од 85 до 90% испитаника конфесионално одређује, односно припада некој вероисповести у истражи- вачком пројекту „млади и религија“, рађеном у апри- лу и мају 2002 л г, показало се да је 65% ученика средњих стручних школа религиозно, а међу њима је 37% уверених верника, који прихватају све што њихова вера учи оно што је повод за овај текст лежи у чињеници да, без обзира на то што се испитаници конфесионално одређују као православни, на пример, у скали религи- озности1 60% испитаника себе види као религиозне, 21,3% су неопредељени, а 19% су нерелигиозни шта нам ово даље говори? како можемо знати да је неко традиционални верник, а да је неко други, да тако кажемо, суштински верник? на нашем простору се за религијски живот везују многи стереотипи међу њима су и следећи: да је религиозност заступљенија у женској, него у мушкој популацији, да су старији рели- гиознији од млађих, да они на селу верују више од оних у граду итд показатељи традиционалне везаности за религију и цркву пратимо преко конфесионалне и верске (само) идентификације, учествовања у обредима традицио- налне природе и религијске атмосфере у породичном кругу преко слављења верских празника актуелну везаност за религију и цркву пратимо преко религиј- ског понашања као непосредне дужности верника, а то су посећивање литургије и других богослужења, постојање и учесталости молитве богу, упражњавања поста пред црквене празнике, читање верске штампе и литературе2 социологија крсну славу види као обред право- славног верника а обред је формализован образац понашања који се састоји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 1 скала религиозности има понуђене одговоре: 1 уверени сам верник, и прихватам све што моја вера учи; 2 религиозан сам, али не прихватам све што моја вера учи; 3 размишљам о томе, али нисам начисто да ли верујем или не; 4 према религији сам равно- душан; 5 нисам религиозан, али немам ништа против религије; 6 нисам религиозан, и противник сам религије 2 више о овоме прочитати у књизи ре­ли­ги­о­зност и тра­ди­ци­ја драгане радисављевић-ћипаризовић бе­ли че­твр­так или ре­ли­ги­о­зност пра­во­слав­них у ср­би­ји православни мисионар l 39 та­тја­на ра­дић тема броја обреди су, према емилу диркему, уз веровања, основни конститутивни елементи религије за соци- олога који за себе каже да је оцрковљен, посматра- ње празновања крсне славе може бити добар показатељ какав је верник који се налази пред истраживачевим очима то је, свакако, још један изазов кажу да наука и религија не иду под руку, али, можемо додати, живот вер- ника није схизофрена делатност, већ суживот у свему што га окружује и све чиме се бави добро је да данашња интер- дисциплинарност научног деловања сва- како оставља простора за претумбава- ње раније изнетих научних ставова у послед- њем истраживању, које се, додуше, није тицало само религије, али је упитник садржао десетак питања која се на њу односе, утврђено је да 84,9% верује у бога, 68,% припада некој цркви или верској заједници, од тога 59,8% спц једном недељно цркву посећује 5,8% испитаника, али само 28,7% верује у живот после смр- ти на основу наведених резултата живот просечног декларативног православног верника данас изгледа веома компликовано, па чак и парадоксално m бе­ли че­твр­так или ре­ли­ги­о­зност пра­во­слав­них у ср­би­ји социологија крсну славу види као обред православног верника а обред је форма- лизован образац понашања који се састо- ји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 40 l4/2009 пра­во­слав­ни ми­си­о­нар, 6/1965 сећања седео сам поред прозора у школској клупи наставник српског језика читао нам је „слике из сеоског живота“ од јанка веселиновића моја душа је, заједно са писцем, лебдела по мачванским пашња- цима као лептир по цвету у учионици је владала нема тишина одједном, звекети ланаца и топоти коња тргоше нас из тога заноса кад сам погледао кроз про- зор видео сам ретку слику: колона далматинских сељака са коњима и плуговима спуштала се низа стра- ну ка манастиру куда ови људи? — упитасмо се на крају часа наставник нам објасни: „кроз читаву своју бурну прошлост овај манастир је делио и зло и добро са околним сељанима камениту буковицу често су стизале неродне године и беде у тим тешким данима манастир је притицао народу у помоћ и делио са њим свој последњи залогај у манастирском летопису је, поред осталог, записано и то да је 1928 године у овим крајевима била велика неро- дица и да је народ много гладовао целе 1929 године да би помогао сељане манастир је прехранио педе- сеторо сиромашне деце у кистањима за 60 дана деца су дневно добијала по три пристојна оброка која им је спремао и делио један монах да би се ово могло изве- сти у манастиру је била заведена велика штедња од божића па целе 1929 године у манастирској трпезари- ји није се делило два јела ни братији ни гостима тако се успело помоћи сиротињи са исхраном нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањ- ских ова обитељ је тих година била уточиште многе ратне сирочади и избеглица из разних крајева далма- ције и лике покојни гостопримљиви архимандрит никодим опачић, боље него ико, разумео је бол и пат- њу свога рода па је обрадовао много гладних и убогих и живот им спасао захваљујући његовом бележењу ових случајева, у манастирској архиви ове свете обите- љи се могу прочитати задивљујући примери жртве у лечењу ратних рана и других невоља у далмацији због тога сваки далматинац са страхопоштовањем изговара име светог архангела — покровитеља ове светиње ову свету обитељ они воле и помажу као своју кућу кад год јој долазе, не дођу празних руку поред осталог, сви околни сељани од старине држе завет, да свако домаћинство макар једном годишње ради добровољно са својом запрегом на обради мана- стирске земље, за здравље и благослов своје стоке, и да колико било врате уздарје за многа добра која је њима манастир чинио онда кад је могао ето их, видите, иду да и ове године одрже свој завет — да помогну мана- стиру моба оваква помоћ зове се у србији моба ви који сте из оних наших крајева имали сте прилику да видите ове лепе српске обичаје указивања помоћи нарочито при жетвама" један за другим орачи су стизали на њиву пре почетка рада ови крупни горштаци стали су један до другога и са управитељем богословије — јеро- монахом о николајем, који је уједно и вршилац дужности настојатеља манастира, на њиви су се помо- лили богу да им благослови рад молитва је била топла и искрена немо сам гледао како се жуљевите руке побожно спуштају са опаљеног чела на груди и широка рамена правећи знак крста после молитве зазвекеташе ланци на плуговима и ови запараше земљу расплину се црна ораница мај- ски зраци грлили су дуге бразде, по којима су скакута- ле птице и купиле црвиће млади богослови су вредно и са љубављу служили своје ораче донели су им доручак и ручак на њиву и послуживали водом и вином, а кад би се неко од рад- завет нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањских православни мисионар l 41 пра­во­слав­ни ми­си­о­нар, 6/1965 сећања ника хтео одморити они су узимали коње и место њих орали песма, довикивање и утр- кивање разлегали су се кањоном преко реке у брду, у дубокој шуми, чује се песма чобана чини ми се да се и сама лепа зелена и умилна крка утишала слушајући ову лепоту дан је брзо пролазио у њиви песме сунце је хитало западу, али није још зашло за брда а све њиве биле су пооране и засеја- не кукурузом завет добрих људи испуњен је и ове године за­јед­нич­ка ве­че­ра после тога позвали смо их на заједничку вечеру у нашој ђачкој трпезарији, која је окићена портретима старешина манастира и великана из овога краја док сам читао молитву пре јела крупне очи сељака мирно су ме посматрале за време вечере јеромо- нах о николај поздравио је топлим речима ове наше драге добротворе и захвалио им се на помоћи, пажњи и љубави према овој светој кући „кад би сви срби овако волели и помагали светиње своје вере и историје, не би било бојазни за напредак наше цркве" — рекао је он поред осталог на растанку су рекли да им само јавимо кадгод опет затреба њихова помоћ запева- ли су и кренули уз брдо по старом овда- шњем обичају испратили смо их уз звоњење звона овај дан остао је дубоко урезан у срцима ученика и све манастирске братије и многе нас је морално охрабрио отада су ови ретко добри парохијани још три пута мобом помогли манастиру око копања кукуруза, косидбе и превоза сена у манастиру крки, јуна 1965 драгиша алимпић, богослов i године завет фото: хаџи марко вујичић манастир крка алек­сан­дар са­вић хри­шћан­ство и са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је од­нос пре­ма дру­ги­ма, пре­ма бли­жњим и, на­ро­чи­то, пре­ма они­ма ко­ји нам то ни­су, је­сте оно што нас де­фи­ни­ше „ка­да би убр­зо тре- ба­ло да умреш, а мо­жеш да оба­виш са­мо је­дан те­ле­фон­ски раз­го­вор, ко­га би по­звао и шта би му ре­као? па, шта че­каш он­да?“ – ово да­нас зву­чи то­ли­ко нор­мал­но да нам је не­схва­тљи­во да пре са­мо јед­ног ве­ка ве­ћи­на љу­ди не би раз­у­ме­ла о че­му јер реч јер, про­сто, иако је те­ле­фон већ био у упо­тре­би, ве­ћи­на љу­ди ни­је зна­ла шта је то а, ако је зна­ла, ни­је има­ла при­ли­ку да га ко­ри­сти да­нас је шта би ставио на фејс (facebook) пи­та- ње ко­је је ве­ро­ват­но ве­ћи­ни чи­та­ла­ца овог ча­со- пи­са ра­зу­мљи­во, а ве­ћи­ни љу­ди је зву­ча­ло или још увек зву­чи ап­со­лут­но ап­стракт­но но­ве тех­но­ло­ги­је (ко­је мно­ги­ма ви­ше и ни­су но­ве, већ је то ствар са ко­јом су не­ке ге­не­ра­ци­је од­ра­сле – као што је, на при­мер, мо­бил­ни те­ле­фон) че­сто нам пред- ста­вља­ју иза­зов и по­ста­вља­ју нас у не­зго­дан по­ло­жај да про­су­ђу­је­мо да ли је кон­крет­на тех­но­ло­ги­ја ко­ри- сна, до­бра за чо­ве­ка, на ко­ји на­чин би мо­гла да се упо­тре­би да ко­ри­сти чо­ве­ку и слич­но бр­зи од­го­во­ри, ко­ји че­сто уме­ју да бу­ду не­про­ми- шље­ни (али, ипак, не по пра­ви­лу) мо­гу да на­не­су ви­ше ште­те не­го ко­ри­сти се­ти­мо се са­мо не­про­ми­шље­них ко­мен­та­ра о штам­па­ри- ја­ма, о те­ле­фо­ни­ма, о то­ме ка­ко ће те­ле­ви­зи­ја уни­шти­ти ра­дио, ка­ко ће ра­дио ис­ква­ри­ти мла­де (што је ка­сни­је пре­не­се­но на те­ле­ви­зи­ју, а у да­на- шње вре­ме мо­же­мо да чу­је­мо да је тај опи­јум ин­тер­нет) кри­тич­ки осврт је нео­п­хо­дан, али тај кри­тич­ки осврт ни­ка­ко не сме би­ти брз, већ од­ме­рен и пот­ко­ван ис­ку­ством и зна­њем две поларизоване стране шта да­нас има­мо као од­го­вор на фе­но­ме­не fa­ce­bo­ok-a, twe­e­ter-a, myspa­ce-a, youtu­be-a? има­мо две по­ла­ри­зо­ва­не стра­не – јед­ни ку­де, дру­ги пре­те­ра­но, не­кри­тич­ки хва­ле сре­ди­на је, ка­ко по пра­ви­лу, не­где из­ме­ђу оно што сто­ји као фејс, тју­б, тви­те­ри, спеј­со­ви православни мисионар l 43 александар савић хри­шћан­ство и са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је опа­сност, то је оту­ђе­ње – уко­ли­ко ове тех­но­ло­ги- је прет­по­ста­ви­мо жи­вом од­но­су са љу­ди­ма, што се че­сто де­ша­ва код по­чет­ни­ка, ко­ји би­ва­ју оду- ше­вље­ни и за­не­се­ни мо­гућ­но­сти­ма ко­је ну­де ови сер­ви­си (ево пра­ве ре­чи – и на­чи­на ка­ко тре­ба ко­ри­сти­ти исте) оства­рити кон­такт ни­је рет­ко да но­ви ко­ри­сник на феј­сбу­ку, по­што отво­ри на­лог и про­на­ђе пр­ве при­ја­те­ље, су­ма­ну­то кре­не да об­ја­вљу­је ве­сти из свог жи­во- та, раз­не сли­ке, фил­мо­ве, да ко­мен­та­ри­ше ту­ђе „ста­ту­се“, не­рет­ко угро­жа­ва­ју­ћи сво­ју и при­ват- ност дру­гих љу­ди, нај­че­шће не­све­сно по­чет­ни жар вре­ме­ном по­ла­ко утих­не, од су­ма­ну­тог об­ја- вљи­ва­ња оста­је са­мо раз­о­ча­ра­ност и „сма­ра­ње“, а ни­је­дан по­зи­ти­ван аспект овог сер­ви­са ни­је био ис­ко­ри­шћен у пот­пу­но­сти пред­ност ових по­пу- лар­них ин­тер­нет-сер­ви­са, ко­ја је не­сум­њи­ва, је­стемо­гућ­ност да у свак­омпо­гле­ду (осимфи­зич- ког до­ди­ра) оства­ри­мо кон­такт са осо­ба­ма ко­је су да­ле­ко од нас, да про­на­ђе­мо дав­но из­гу­бље­не при­ја­те­ље, да ве­ли­ком бро­ју љу­ди на јед­но­ста­ван и брз на­чин пла­си­ра­мо ин­фор­ма­ци­ју по­ста­вља се пи­та­ње ка­ко ко­ри­сти­ти ове сер­ви- се, а да при то­ме не угро­зи­мо ни ту­ђу ни сво­ју сло­бо­ду чи­ни се да упо­тре­ба ових сер­ви­са за пла­си­ра­ње соп­стве­них ста­во­ва, ми­шље­ња и до­жи­вља­ја на на­чин на ко­ји се то чи­ни у бло­гу (нај­бли­жи опис би био елек­трон­ски днев­ник ко­ји об­ја­вљу­је­мо на мре­жи, ко­ји дру­ги мо­гу да чи­та­ју) мо­же да бу­де зго­дан на­чин за њи­хо­во ко­ри­шће­ње тре­ба увек има­ти у ви­ду и то да сво- јим ра­дом не угро­жа­ва­мо ту­ђу при­ват­ност ови сер­ви­си ну­де и ве­ли­ки ми­си­о­нар­ски по­тен­ци­јал јер је по­мо­ћу њих мо­гу­ће пла­си­ра­ти раз­не ин­фор­ма­ци­је, а исто та­ко је мо­гу­ће оку­пи- ти и љу­де слич­ног ми­шље­ња и ор­га­ни­зо­ва­ти гру­пе ко­је би се ба­ви­ле од­ре­ђе­ним сег­мен­ти­ма из сфе­ре цр­кве­ног жи­во­та (ве­ли­ки број та­квих гру­па већ по­сто­ји на феј­сбу­ку, а на ју­тју­бу се мо­же про­на­ћи ве­ли­ки број сни­ма­ка ра­зних пре- да­ва­ња ко­ја су одр­жа­ли по­зна­ти ду­хов­ни­ци или про­фе­со­ри уни­вер­зи­те­та) увек тре­ба има­ти на уму да ова­кав вид ор­га­ни- зо­ва­ња не мо­же и не сме да бу­де за­ме­на за ствар- ни кон­такт и во­ди­ти ра­чу­на о то­ме да не до­ђе до де­ви­ја­ци­ја ка­кве се већ мо­гу на­зре­ти на за­па­ду, као што су он­лајн-ис­по­ве­сти и слу­жбе „до­ђи и оку­си да је благ го­спод!“ је­сте мо­гу- ће је­ди­но у жи­вом од­но­су, у цр­кви, а ни­ка­ко у вир­ту­ел­ном све­ту, па се сто­га ви­ди­мо на ли­тур­ги­ји! m фејс, тјуб, твитери, спејсови 44 l4/2009 бошко станић хришћанска поетика ево нас у 21 веку и још стихијски мислимо, говоримо и радимо а како мислимо, тако и живимо чиње- нице живота упорно нас опомињу да се морамо мења- ти, а ми, опет, у свом балканском маниру покушавамо мењати друге и још више падамо у понор изазивајући тиме негативно у човеку чак и наша традиција, обича- ји, породица и школа уче човека да негативно мисли и таквим размишљањем изазивамо нове невоље „трамвајска политика“ је погубна за човека јер људи мисле само како да себе усреће, а не знају да нико још није нашао срећу за себе ако је није нашао за друге доситеј би рекао: „дижи оног ко је пао, можеш и ти пасти“ а ми, напротив, човека вређамо рачунајући да ћемо тако постати паметнији и значајнији, а не знамо да нас исто чека „закопчавамо погрешно дугмад, а не слу- тимо да смо прво погрешно закопчали“ – што би рекао гете – „све док не дођемо до грла“, односно до рата тада се питамо: „зашто се то нама дешава?“ а одговор је јасан не доводимо ниједну ствар до краја, односно, не враћамо на почетак, већ се враћамо са пола пута и поново правимо исту грешку остајемо у домену поло- вичних решења, што опет подразумева погрешно „закопчавање“, односно продужавање агоније то прво „дугме“ су наше мисли, које усмеравају нашу енергију ако притом једно мислимо, друго говоримо, треће радимо, правимо катастрофалну грешку пошто делимо енергију на три дела, а народ каже да рачваст колац неће дубоко у земљу немогуће је покренути нега- тивну енергију, а не довести у питање квалитет живота јер она – тражи жртву ако се не реализује вербалним сукобима, онда се акумулира и у човеку и у друштву да би у једном тренутку експлодирала: када својој горчини додамо последњу кап зато се и каже да је горе од смрти живети са горчином у себи а тајна среће је једноставна пре мењања краљевства ми се морамо променити, односно, морамо променити мисли „ама мисли добро, па ће добро бити, хајмо бра- те“ – каже у једној прилици фра петар у андрићевом делу и ништа природније од тога да су наше мисли главни кривци за наше несреће јер „енергија следи људ- ску мисао“ сви они који владају треба да су свесни ове чињени- це јер човек не живи само од хлеба, већ и од онога што помисли, каже и уради наглашавам ово помисли јер нас и библија учи да је грешније помислити него уради- ти кључна ствар су наше мисли и ако њих уведемо у ред, имаћемо хармонију у животу свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин филозофи су још пре нове ере имали кључ за људ- ску срећу, али је тај кључ нама остао недоступан „јер смо се задовољавали пенелопиним дворкиња- ма, а никад нисмо учинили напор да освојимо и саму пенелопу“, тј духовну срећу сократ је говорио да се биће мишљу може не само спознати, него и све док не по­бе­ди ре­во­лу­ци­ја ду­ше, уза­луд се тро­ше ре­чи свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин православни мисионар l 45 бошко станић хришћанска поетика исправити но, кога то данас интересује! платон је тврдио да постоји математичка веза између света идеја и света ствари оно што се деси ван нас увек је прво било у нама и баш у томе што је човек мисао- но и идејама обдарено биће лежи његова највећа снага, али и највећа опасност за њега јер су мисли најупорније када погреше смер аристотел је мишљења да је највеће добро унутрашња имовина која се не може лако изгубити она се постиже усва- јањем духовног богатства, без кога бисмо постали жртве неке друге вредности којој прекомерно тежи- мо – као легендарни мида, који је додиром све пре- творио у злато и умро од глади могли бисмо ређати умне људе нове ере, који су били свесни моћи људске мисли, али опет иста прича нико им не верује у доситејевим делима налазимо и ове мисли: „бла- женство би било на свету да се може да човек о злу ни мисли, ни говори, ни пише“ „с добрим мислима одго- ни од себе зле мисли као псе камењем“ и алфред адлер је знао да човеково понашање про- излази из његовог мишљења нешто слично изговара и отац тадеј витовнички: „мисли, расположење, жеље руководе нашим животом каквим се мислима бавимо, такав нам је живот ако су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте, онда је у нама мир јер све мирне мисли дају унутрашњи мир, који зрачи из нас ако носимо у себи негативне, паклене мисли, онда је наш унутрашњи мир разорен“ а песници би рекли: „кад срце запишти, мисао је крива“! (милан ракић); „човек нема жешћег душманина од онога те у њему клечи, нити бољег иметка но онога што у души носи – од тога се свијет закућио“ (милика павловић) наше окружење се увек потруди да нас учини незадо- вољним и аутоматски постајемо произвођачи негатив- них мисли, које нас воде у нову несрећу пошто наша енергија следи негативну мисао и рат је производ нега- тивних мисли чак нас и демократија учи да можемо да мислимо шта хоћемо истина – можемо, „али нам није од кори- сти“, опомиње нас библија мисли морамо „зауздавати“ и усмеравати их ка животним циљевима, иначе нам предстоји хаос у мислима, а онда и у навикама а без добрих навика нема успеха у животу нема злих људи, има само злих мисли којима хра- нимо подсвест у њој се формирају наша убеђења, која су понекад тврђа од камена зато и постоји толи- ко људи који о истој ствари различито мисле – као да не живе у истом времену најтеже је човека нагово- рити на нов корак, макар се то односило и на проме- ну од негативног ка позитивном размишљању остаје да цитирамо милоша црњанског: „све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи“ а та дуго чекана револуција ће се остварити када се суочимо са истином да „од дрвећа не видимо шуму“, тј да нам појединачне вредности не дозвољавају да сагледамо вредност живота у целини зато је у праву толстој када каже: „сваки други рад без рада на сво- јој души узалудан је“ m све док не по­бе­ди ре­во­лу­ци­ја ду­ше, уза­луд се тро­ше ре­чи 46 l4/2009 слободан иза решетака неко је рекао: „и кад је готово, за нас је тек поче- ло“ ишао сам смирено и полако међу гробовима се ништа није чуло тамо далеко туп ударац лопата; гробари су попра- вљали тек напуњену раку осетио сам да је смрт на паузи јер – живот је дуга- чак пут – имаш ли упаљач? – питала је старица – да запа- лим свећу – имам – рекао сам, машио се за џеп и пружио жени упаљач била је просто обучена испод изношене браон јак- не је извиривао црни џемпер видела се тупост у очима – увек слушај друге, чак и глупе и неуке и они имају своју причу – сетио сам се шта ми је рекао тата субота на гробљу је било људи, али су ходали у тишини шапутали су кроз облаке се проломио сунце март – зубато сунце – проговори старица којој сам дао упаљач – ипак је сунце – рекао сам – отац? – питала је климнуо сам главом – судбину нико не може да спречи – огласила се опет опет сам климнуо главом извадила је из плетене торбе малу флашу и пону- дила: –узми да се загрејеш – не, хвала повукла је једном, па још једном – судбина, сине хтео сам нешто и да кажем, али као да сам чуо оца – спокојно прими искуство година немој бити подругљив према људима погледао сам његову слику на тамном мермеру није се смејао, а желео сам да се насмеје осетио сам како ми суза клизи – срећан си, сине, што можеш да плачеш – чула се старица – ја не могу не иде суза као слеђена и она има право да буде овде ништа мање него дрвеће и птице – сунце – опет ми се оте – њих више неће грејати – рекла је старица – мој је волео сунце, баш је волео – сањао сам тату – отело ми се – нешто поклања људима, а сунце је упекло бије му очи онда чујем негде неко дете плаче и, као, јаве ми, нека девојка се породила – чудан сан – баш чудан – потврдих – питао сам се шта значи старица је заћутала проверила је да ли свећа још увек гори – дете, буди у миру са богом, ма како га замишљаш – рекла је покушао сам да докучим вредност њених речи – не знам шта радиш ни чиме се бавиш, али, ма коли- ко ти буран живот био, задржи мир у души – рекла је – јер, и поред све прљавштине, јадиковања и поруше- них снова, ово је ипак диван свет– погледала је небо – зубато, али греје срећко костић, окружни затвор, београд зубато сунце православни мисионар l 47 живот без речи, без добрих дела, без љубави искрене, без христа - није живот то је оно, што сам научила у заједници са вама и кроз вас мој живот је добио смисао научила сам да будем срећна, да се радујем свим оним стварима које нам је, сада сам тек сигурна, бог пружио срећна сам са вама, а без телевизора, без музике, буке, алкохола, цигарете, хероина - свих оних ствари које су ми прошли живот чиниле тако вештачки срећним и стварале привидно задовољство све оне, које су у ствари чиниле живот неподношљивим и које су маскирале смисао живота, чинећи маглу у мојим очима - само да се не бих сусрела са истинском љубави - са христом колико су то само заблуде?! ја и даље волим неке такве ствари, морам признати, али их сада доживљавам другачије и гледам их неким новим очима постављам ствари на своја места и имам нове вредности за сваку од њих у заједници као да ми се сваким даном један нано милиметар очни капак отварао - и ја сам упознала тај један, за мене нови свет али сам упознала и себе и пронашла моје место у том новом свету у свему томе сте ми помогли баш ви и да није вас - ја се не бих смејала, не бих плакала, не бих се љутила, лупала вра- тима понекад, па чак и опсовала и зато вам неизмер- но хвала! речи не постоје за то! хвала за сваки осмех који сте ми упутиле, за сваку сузу или реч подршке које сте ми пружиле joш сам хтела да вам кажем да нигде није тако лепо делити тугу, као овде (у заједни- ци) још се тако нигде нисам радовала једној кафи, бомбони, колачу и нигде нисам пила слађи сок, и јела обичан пиринач на води исто вам тако хвала што сте ми помогли да видим све своје врлине, али и препознам мане да бих једне могла да умножим, а друге да пробам да поништим ето, то је укратко мој протекли целокупни период у заједници и овим путем вас молим за опроштај! хвала вам и опростите ми још једном! пресвета богородице, спа- си нас! мојим сестрама у христу од марине писма из земље живих раз­ми­шља­ње шти­ће­ни­це по­сле про­ве­де­них го­ди­ну да­на у за­јед­ни­ци „зе­мља жи­вих“ живети у христу „зе­мља жи­вих“ је про­је­кат за ле­че­ње за­ви­сни­ка од опој­них дро­га ко­ји ра­ди са бла­го­сло­вом епи­ско­па бач­ког ири­не­ја, а под ста­ра­тељ­ствомбрат­ствама­на­сти­ра ко­виљ на че­лу са вла­ди­ком пор­фи­ри­јем де­таљ­ни­је о про­јек­ту „зе­мља жи­вих“ мо­же­те про­чи­та­ти у про­шлом бро­ју ми­си­о­на­ра од овог бро­ја отва­ра­мо ре­дов­ну ру­бри­ку пи­сма из зе­мље жи­вих, у ко­јој ће­мо об­ја­вљи­ва­ти све­до­чан­ства шти­ће­ни­ка ове заједнице манастир ковиљ 48 l4/2009 тања накић представљамо вам почело је када смо пре- стали да у мимоходу напуштамо црквену порту када је то тачно било, више и није толико важно – тра- је „разговори о вери“ су били почетак сваког четвртка, после акатиста разговори за које смо очеки- вали да ће бити верска настава ипак су били разго- вори лакше је када је верска настава – дођеш, слушаш, мислиш о томе, о теми, али можеш лепо да ћутиш нисмо имали ту част отац угрин поповић, у то време ђакон, очекивао је и тражио активно учествовање про- ширило се, са недеље и четвртка, и на суботу агапе трпеза љубави, где смо дели- ли и речи и хлеб са нама је био и ранко воли ранко своје псе, али са њима не може да подели реч, а и реч му је – као и хлеб – била потребна деца из удружења ро – де су била толико фина да су нас пустила у свој свет – свет игре, спорта; њихов друг (отац угрин) игра фудбал као роналдињо! да бисмо им на неки начин узвратили гостопримство, позвали смо их када је покренут креативни талас гостовали су глумци православне омладине са пред- ставом „земља недођија“ владике николаја велими- ровића без активног учешћа другара из удружења ро – де представа ипак није могла да се изведе на домаћем терену споредне, али не мање важне улоге у представи остварили су никола и марко глумили су чуваре публика је умела да цени ове изузетно одигране роле поред ро – да ту је и удружење деце са аутизмом, а ми смо открили да изузетно цене окретне игре заједно смо плесали удружење слепих нам је уприличило предивно вече поезије певали смо на стихове бранка миљко- вића, а угостили смо и једно велико позориште са представом „исидорине изохимене“ госпођа роса је у једним дневним новинама прона- шла чланак о породици којој је била потребна помоћ за­јед­ни­ца при хра ­му пре­но­са мо­шти­ју све­тогни­ко­ла­ја мир­ли­киј­ског у ви­шњи­ци фото: јелена поповић православни мисионар l 49 тања накић представљамо вам позвали смо редакцију и понудили је све је брзо и лако договорено и – реализовано било их је још, али с обзиром на то да је већ све објављено, нећу вас даље замарати пожелели смо да проширимо простор наше дво- риште је постало мало изабрали смо, у то време мало неуобичајно небо, „сајбер небо“ (замена за ври- штање са кровова) избор је пао на facebook делује чудно, можда за нас је било идеално разговори су могли да трају online формирали смо групу и наде- нули јој име „духовна аристократија“ име је означавало наша осећања и тежње ми смо „група за одабир другачије реалности, реалности која је у овом свету али суштински није од овога света јер преображава исти узводећи га ка другачијој реално- сти, реалности која ослобођа али не негира” реакције у први мах и нису биле позитивне, али то смо и очекивали – нарочито због потребе реаговања на прву лопту, што је, на жалост, постао образац понашања, али брзо смо превазишли почетну збуње- ност и неразумевање нови почетак као што смо проговорили на разго- ворима сада смо само имали нову форму за исто требало је сведочити, собом позивати, друге ани- за­јед­ни­ца при хра ­му пре­но­са мо­шти­ју све­тогни­ко­ла­ја мир­ли­киј­ског у ви­шњи­ци 50 l4/2009 мирати да дођу и виде, а једино што нисмо желели је да цитати и мисли других буду наш начин сведочења тога имамо и превише на своме небу делимо своје мисли, идеје, недоумице учимо се схватили смо да је жива реч ипак најбољи начин као што недељом после литургије видимо лицем к лицу, тај дух ширимо даље многи су се прикључили на групи објављујемо и своје радове неки су, што би отац угрин рекао, „изашли из кутије“ до сада имамо стотинак различи- тих ауторских текстова неке од аутора ћете препо- знати, а многи до сада нигде јавно нису објављивали своје радове имамо и галерију фотографија потру- дили смо се да неке од акција које смо организовали прикажемо и на тај начин објављујемо и слике својих окупљања са разговора, дружења искористићу мисао једног од нас да бих вам то лепше приказала ово је миша поделио са нама, а ми делимо са вама: „драга моја групо, оче угрине, браћо и сестре дру- жимо се нешто нешто годину дана овим ’cyber’-путем још увек нисам имао задовољство и физички прису- ствовати вашој (нашој) заједници, али у сваком духов- ном погледу сам са вама, баш као и ви сви са мном! о, да, јесте када испијам кафу са друштвом, на пример, у мени увек проговори – ту и тамо – мудрост оца угрина, јеленина енергичност, тањина љубав и разу- мевање, николин став, све то у једној прекрасној и јединственој мелодији која ме прати у назовимо „вањ- ском“ свету „чувајући ме и пазећи да не залутам и у овој пустињи непрегледној коју зовемо интернет, пуној сивила, видим вас, групо моја, као горући ступ господњи који ме води на пут, истину и живот – из ропства у слободу! одувек сам био свестан да сам дете божије, али овде са вама и преко вас ја сам толи- ко заволео, толико се уживио у ту улогу, за коју сам још свеснији да сам је несебично добио“ последња акција је уручивање помоћи породици вујаковић, а што се тиче cyber-простора, активно смо учествовали у припреми новог форума сајта свети јаков позивамо вас да погледате и фотографије са про- славе четвртог рођендана удружења ро – де видеће- те нове креације наших другара очекујемо и посету удржења деце са аутизмом њих ћемо угостити у зеле- ном салону „cyber“ ткање настављамо изволите се придружи- ти изађите из кутије преко зидића „topica“ како вам драго оно што вам можемо обећати је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч зајед- нице ово је наш начин и, као што рекох, када је то тачно почело, више и није толико важно траје m оно што вам можемо обећа- ти је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч заједнице! православни мисионар l 51 народи око медитеранског басена су још у древним античким вре- менима имали своје свештенике, зване врачи (лекари душевни и телесни), првосвештеници, понтифекси и пон- тифекси максимуси, који су вршили обреде жртвоприношења, поготово поводом важних одлука и дејстава у народа римске империје и међу другим народима до доласка христо- вог и, касније, код незнабожаца, зве- здочатци и врачари су гатали и тума- чили племенске, народне, као и војне походе и њихов исход јеврејском народу су познате вође израиља, бра- ћа мојсије и арон, као духовни пред- водници јахвеови у византији је цар теодосије (379– 395) забранио је „идолска жртвопри- ношења“, али су и он и други владари са свештеницима држали су молитве за победу хришћанских војски над варварима који су, по рушењу запад- ног царства (476) године, кидисали и на источно (1453) у бојним походи- ма, хришћански владари су позивали велике светитеље да својим прису- ством – и то само молитвено, не оруж- јем – држе морал и храброст армијама чак, у немогућности због старости, светитељи су слали своје расе (манти- је), које су цареви облачили у боју и с њима се враћали као победници у словенским народима, па и нашем, српском, у походима у одбрани отаџбине и ослобођењу поро- бљеног отечества, у борбама са непријатељем, духов- на лица су у првом реду дејствовала као молитвени- ци, какви су били св сава, св сергије радоњешки, св арсеније трећи и арсеније четврти чарнојевић, као и други духовници у васкрсу српске државе 1804–1815 свештена лица су била поред неких који су и оружјем ревновали: пр­о­то­је­реј мр алек­сан­дар д сре­до­је­вић црква и држава раз­ми­шља­ња о вој­ном све­штен­ству фото: ђакон драган с танасијевић 52 l4/2009 прота матеја, илија смиљанић, милу- тин гучанин, лука лазаревић – било је више оних који су учествовали искљу- чиво молитвено (архимандрити) хаџи ђера и хаџи рувим, као и милентије павловић и герасим ђорђевић (прет- последњи од поменутих је постао први митрополит аутономне српске цркве (1831–1833), а последњи поменути је био епископ шабачки (1831–1839)), као и низ других црквено-национал- них ревнитеља касније су пуковски свешеници, не борци оружјем, већ само молитвом, учествовали у миру, али и у ратним окршајима од 1912 до 1918 л г, потом и доцније познат је случај да су војници у ослободилачким балканским ратови- ма у коњичким ескадронима сведочи- ли да су гледали како су са њима, раме уз раме, јахали – без оружја – један одевен у светлим царским одорама, а други у монашкој раси (ризи): из небе- ског света свети сава и отац му симе- он (немања) мироточиви, који су помагали роду свом у тим походима србија је са савезницима односила сјајне победе у окршајима над петове- ковним завојевачем после другог светског рата угашена је служба војних свештеника, а учени- ци богословија су, годинама, уз све- штенство били жигосани као „пепељугасти“ то је и потписани, као војни болничар, као и многи други, осетио на себи једном приликом, пред крај болничког курса, усме- но је замолио капетана николића да буде прекоман- дован из зрењанина, ближе београду, ради наставка студија старешина га је најпре упитао: „откуд ја тебе знам“? – пошто се потписани претходно пред- ставио одговор војнички био је: „завршио сам бого- словију и желим да наставим студије ако је могућа за мене прекоманда ближе београду“ одговор старе- шине је био тада и, још једном, на кругу: „видеће- мо“ молба је услишена уз све свршене курсисте, потписани је прекомандован „близу београда“, у македонију, у штип вероватно као „пепељугаст“, са осталим теолозима и свештеним лицима, али време је показало – како у прошлости, то и сада- шњости – да су понајчвршћи и жилави родољуби (част и осталим војним лицима) свештена лица, и то монаси и монахиње, који од свег богатства земаљског имају само своје мантије тврдим ово иако нисам никакав познавалац војне стратегије, нити војно-техничке и борбене готовости, већ, унутрашње духовне реформе увођење војних свештеника би потпомогло свеу- купној стабилности и челичности армије, каква је била карађорђева на мишару 1806 л г, где је око 10 хиљада бораца однело победу над двоструко (а по некима и четвороструко) бројнијим непријатељем уз божију помоћ, генерал живојин мишић је, са армијом од око 130000 бораца, однео победу на православни мисионар l 53 колубари л г 1914 над непријатељском опремљени- јом и многољуднијом армијом од око 300000 војника и „србија је још једном васкрсла из гроба косова поља“ у великој већини, сви српски ратници поменутих бојева били су дубоко верујући православни хришћа- ни (и од створитеља све твари награђивани побе- дом, попут малог библијског давида над филистеј- ским џином голијатом) данас би самоповређивања, самоубиства или пре- млаћивања војника било далеко мање (или би се могли избећи) ако би свака касарна (пук) имала (имао) свога војног свештеника он би једном или два-три пута недељно примао војнике са проблемима духовне природе, те би бар половини њих помогао и спасио их сличних трагедија свети владика николај велимировић саветује поу- чавајући: „нека нам школа буде са вером у бога, поли- тика са поштењем, војска са родољубљем, држава са божијим благословом“ школу без вере (веронауке), политику без поштења; војску без родољубља и држа- ву без благослова божијег смо имали – те нам је све четворо и пропало господ христос, преко светих апостола заповеда да добро чинимо да нам не досади, јер ћемо у своје време добро и пожњети (на небу) то нас учи и народна мудрост „добро чини, не кај се; зло чини, надај се“ као што данас и запад (nato) и исток (русија) имају војне свештенике, свакако би и срби требало да их имају у својим армијама, од чега не би било никакве штете ни зла, већ само много користи и добра m 54 l4/2009 вла­ди­мир мар­ја­но­вић цр­ква и плу­ра­ли­стич­ко дру­штво ма­на­стир со­ко је зна­ме­ни­то исто­риј­ско ме­сто – не­ка­да­шња твр­ђа­ва у бли­зи­ни љу­бо­ви­је са­ма твр­ђа­ва се нај­ду­же за­др­жа­ла у ру­ка­ма ту­ра­ка, а пре то­га је че­сто ме­ња­ла го­спо­да­ре; тек 1867 л г пре­да­та је – за­јед­но са не­ко­ли­ко гра­до­ва – на упра­ву кне­зу ми­ха­и­лу обре­но­ви­ћу по­том су ср­би твр­ђа­ву по­ру- ши­ли, та­ко да је од ње оста­ло са­мо не­ко­ли­ко бе­де­ма де­ве­де­се­тих го­ди­на два­де­се­стог ве­ка епи- скоп ша­бач­ко-ва­љев­ски ла­врен­ти­је ту по­ди­же ма­на­стир по­све­ћен све­том ни­ко­ла­ју мир­ли­киј­ском, као и све­том ни­ко­ла­ју срп­ском по­ред ма­на­сти­ра на­ла­зи се дом вла­ди­ке ни­ко­ла­ја ве­ли- ми­ро­ви­ћа та­да­шња вој­ска ју­го­сла- ви­је ура­ди­ла је пут до ма­на­сти­ра у окви­ру ма­на­стир­ског ком- плек­са на­ла­зе се и риб­њак, во­де­ни­ца и број­ни из­во­ри са чи­стом пла­нин­ском во­дом фон­да­ци­ја кон­рад аде­на­у­ер је од 21 до 26 ма­ја 2009 л г ор­га­ни­зо­ва­ла се­ми­нар „ре­ли­ги­ја и ме­ди­ји“ на се­ми­на­ру су би­ли пред­став­ни­ци тра­ди­ци­о­нал­них цр­ка­ва и вер­ских за­јед­ни­ца, од­но­сно порт­па­ро­ли, ре­фе­рен­ти за ме­ди­је, из­да­ва­чи вер­ских ча­со­пи­са, но­ви­на­ри, од­го­вор­ни за елек­трон­ске ме­ди­је свих цр­ка­ва и вер­ских за­јед­ни­ца у ср­би­ји ме­ђу уче- сни­ци­ма су би­ли: се­стра ема­ну­е­ла жер­дин и г ро­берт зајц из ка­то­лич­ког ме­ди­ја-цен­тра, г са­ша ри­стић из но­ви­на је­вреј­ски пре­глед, гђа оти­лиа бо­рос гyеви и гђа мар­та иштван из ча­со­пи­са хир­ви­во, г хај­ру­дин ба­лић и г се­ад ша­ћи­ро­вић из но­ви­на глас исла­ма, г не­ма­ња ми­ли­но- вић из ча­со­пи­са ло­гос, као и пи­сац ових ре­до­ва пре­да­вач је био ка­рол лу­пу из ба­вар­ског ра­ди­ја без мр је­ле­не ја­бла­нов мак­си­мо­вић из фон­да­ци­је кон­рад аде­на­у­ер као по­кре­та- ча ове иде­је то све не би ни би­ло мо­гу­ће у са­вре­ме­ном плу- ра­ли­стич­ком дру- штву ме­ди­ји игра­ју ве­о­ма ва­жну уло­гу а у зе­мља­ма ко­је се осло­ба­ђа­ју ате­и- стич­ког на­сле­ђа (ка­ква је и се­ми­нар ре­ли­ги­ ја име­ди­ји циљ се­ми­на­ра је био су­о­ча­ва­ње вер­ских за­јед­ни­ца са раз­во­јем ме­ди­ја и уче­ство­ва­ње истих у са­вре­ме­ном де­мо­крат­ском дру­штву православни мисионар l 55 вла­ди­мир мар­ја­но­вић црква и плуралистичко друштво наша) своје садржаје треба да представе на савре- мен и доступан начин (било да се ради о штампа- ним или писаним медијима) сарадње између цркава и верских заједница и цивилног друштва у том смеру је више него неопходна циљ семинара полозаници семинара су време проводили више него радно циљ семинара је био суоча- вање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократ- ском друштву оно што је било најбитније јесте упознавање припадника различитих вера и нација на један другачији начин, сусрет разли- читости, као и њихово приближавање тема самог семинара био је начин израде портрета сама тема није имала нарочите везе са религијом основни циљ семинара је био едукативног каракте- ра, а није било занемарено ни дружење међу људи различитих вера, нација и култура, и то баш на месту се­ми­нар религи ја и медији 56 l4/2009 које није неутрално, већ припада конкретној верској заједници – тј српској православној цркви дом владике николаја велимировића и јесте био право место за то овај српски светитељ је био космо- полита и човек широких погледа који је познавао и волео људе различитих култура, нација и вера – иако му данас то многи оспоравају међуверски дијалог када се говори о међуверском дијалогу или верској толеранцији, најчешће се мисли на сусрете високих црквених представника, епископа, бискупа, реис-ул- улема, рабина, , а заборавља се на обичне људе – оне људе који чине већину тих верских заједница и који живе једни поред других несрећни догађаји и ратови који су погодили про- сторе бивше југославије довели су до удаљавања упра- во тих, обичних људи – верника јер представници верских заједница чак и за време ратних дешавања нису престајали да одржавају међусобне контакте страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи пред- ставници верских заједница као такви, семинари који имају за циљ међуцрквени, међурелигијски и међукул- турни дијалог су далеко делотворнији од сусрета на високом нивоу, који најчешће немају никаквог додира са огромном већином припадника различитих верских заједница а све то је неопходно да би смо разбили предрасуде о припадницима других конфесија m страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи представници верских заједница православни мисионар l 57 служећи се учењем виктора франкла, у претход- ним наставцима смо, поред осталог, дошли и до следећих закључака: – основна покретачка снага у човековом животу је воља за смислом – смисао није човекова творевина, већ нешто што је само он у стању да открива захваљујући својој свесној, боголикој природи – човекова слобода је увек присутна (али не и једно- значна – она увек постоји с обзиром на човекову јединствену способност да открива разлоге и смисао, али не увек и у односу на услове и узроке који делују у свету, као и у човеку самом) – аутентично људски феномени – као што су вера, нада, љубав – не могу се темељити искључиво на одлу- ци: нико не може решити да верује и само стога веро- вати, односно решити да воли и уистину волети; до таквих се дарова стиже тек када је циљ нешто друго, односно неко други: заједница са вољеном особом, тежња за истином итд – начин остваривања пуноће човековог постојања (тиме и поменутих, као и свих осталих дарова и истинских потреба) утемељен је на јединственој људ- ској способности самопревазилажења (самотрансцен- денције, тј надилажења себе), коју смо одредили као искорак из самога себе, оличен у питању шта то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уме- сто: шта бих ја могао да очекујем од ближњих), чиме се на пољу савремене психологије и путем њених инстру- мената закључивања изнова потврђује хришћанско учење о човеку као бићу призваном да превазилази сопствену природу (узрастајући од образа ка подобију божијем), о чему је речито писао свети григорије ниски у антропологији размишљајући у том смеру, запитали смо се о улози и природи људске љубави пол­ност (сек­су­ал­ност) као од­раз љу­ба­ви говорићемо прво о љубави која је неодвојива од људ- ске полности (сексуалности) разлог томе јесте чињени- ца да се управо њој данас посвећује највећа пажња под људском полношћу подразумевамо „физички одраз љубави“ (франкл, нечујни вапај за смислом, поглавље 4) љубав се данас све чешће своди само на физичку димензију, на жудњу за додиром, за сексуалним одно- сом по себи и за себе штавише, такво раздвајање и „прављење идолатрије“ од полног односа (као засебне целине и потребе) често се сугерише као „природно“, „нормално“ „љубав је већ по самој својој природи изразито људ- ски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања“ о каквом „развојном процесу“ и „поступном дозре- вању“ говори франкл? да бисмо дошли до одговора, пођимо, ипак, од и даље распрострањеног схватања по коме је „циљ полног односа да се смањи пола напетост, док сексуални парт- нер представља објекат [који томе служи]“ (фројд) франкл сматра да је ова дефиниција прикладна једино неуротичној сексуалности, док здрава, одрасла особа свога партнера може сматрати једино субјектом, ника- ко објектом јер „ако човек стварно воли, онда свог партнера прима само и једино као другу особу, што зна- алек­сан­дар за­го­рац пастирска психологија на­сле­ђе вик­то­ра фран­кла (за­вр­шни део) љу­бав и сек­су­ал­ност 58 l4/2009 чи да доживљава и његову јединственост као људског бића“ по франкловом мишљењу, управо такво прихва- тање, утемељено на доживљају другог људског бића као јединственог, за природну последицу има моногаман однос јер „вољеног човека више нико не може замени- ти“! шта је, дакле, неопходно за љубав? прихватање парт- нера као особе а шта је предуслов за то? самопревази- лажење, односно отвореност према другом, а не првен- ствена усмереност ка себи и сопственим потребама за такав искорак према другом, за остваривање јединстве- не заједнице љубави, уистину су потребни време и поступност, односно „развојни процес“ и „поступно дозревање“ што се тиче задовољства у сексуалном животу, могли бисмо, потпуно оправдано, закључити исто што смо раније закључили о срећи – оно мора доћи само, за њим се не може трчати, „осећање среће може се постићи тек ако се живи самотрансцендентно, односно само ако човек пред собом има ваљан разлог и вољу да нешто направи или ако се потпуно предаје човеку кога воли“ „то је најочигледније у примеру среће у полном животу што више тежимо да постигнемо такву срећу, то ћемо се више удаљавати од ње човек кога превише заокупља брига око властите потенције има више изгледа да постане импотентан“ по­сле­ди­це из­о­стан­ка љу­ба­ви но, неко би могао приговорити оваквом становишту: данас се заиста могу срести људи, посебно на телевизији, који ће нас уверавати у супротно – да највеће задовољ- ство доноси управо однос „без обавеза“, што најчешће подразумева и мењање партнера (чисто промене ради) суштинско је питање каквој срећи у полном животу тежимо – тренутној или трајнијој (ако не и трајној) уко- лико срећу поистоветимо са олакшањем које долази након задовољења нагона, онда се и однос „без обавеза“ може сматрати путем до ње али ако под срећом подра- зумевамо нешто више, нешто трајније, биће неопходно да свој полни живот утемељимо на ономе што је специ- фично људско – на љубави заснованој на свести о једин- ствености другог људског бића, бића које волимо запитајмо се још и ово: може ли низ „тренутних задо- вољстава“ да надомести или, чак, премаши једно „трај- није“ може ли недостатк квалитета (тј љубави) у пол- ном животу да се надомести квантитетом? франкл сматра – а и искуство говори – да онај ко то покушава обично постаје заокупљен трагањем за све већим и сна- жнијим надражајима савремено окружење обилује средствима за задовољење и најесктремнијих порива те врсте велики проблем представља и чињеница да су иста лако доступна, легална, као и да се посезање за њима често тумачи као саставни део такозване здраве сексуалности сагледавању овог проблема можда може допринети поређење са алкохолом за алкохол се често говори да је „најопаснија дрога“, али не првенствено због психофизичких последица (постоје наркотици који у том смислу остављају далеко теже последице, и то за краће време), већ пре свега сто- га што је законом дозвољен и, у основи, друштвено прихваћен у томе лежи и срж проблема сексуалности одвојене од љубави – она је постала друштвено прихва- ћен образац понашања, одлика савремене цивилизаци- је, али (по неким мишљењима) и једна од њених најзна- чајнијих тековина таква сексуалност се, штавише, све чешће поистовећује са или погрешно назива управо – љубављу како направити разлику? како препознати где је заиста присутна љубав, као јединствено људски феномен, а где је реч само о тежњи за задовољењем потребе заоденутој у привид љубави? та врста разли- ковања кључна је не само у односу са другим, већ (ви- ше) у односу човека са самим собом – не би ли распо- знао шта уистину осећа „хте­ти“ и „во­ле­ти“ можда се део одговора крије и у разликовању „хтети“, од „волети“ да ли је то увек исто? да ли увек волим оно што хоћу, односно хоћу оно што волим? можда се ово питање чини исувише апстрактним, не одвећ битним за свакодневницу и односе који је сачињавају то је управо стога што савремена цивилизација између ово двоје често ставља знак једнакости јер углавном не разликује однос према стварима и појавама од односа према чове- ку „хтети“ у том контексту представља тежњу ка при- свајању, имању, поседовању – било да је реч о предмету или искуству, односно доживљају било какве врсте у љубав је већ по самој својој природи изразито људски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања православни мисионар l 59 таквом односу остварење сопствене жеље предста- вља човеков циљ, а све остало се ставља у функцију његовог остварења: постаје средство (средства) са друге стране, ситуација код „волети“ је управо обр- нута – човек користи себе, своје потенцијале (спо- собност разумевања, саосећања, саживљавања, само- заборава, самонадилажења, ) као средство за оства- рење циља – пуноће заједнице са другом особом и ту, наравно, постоје одређене жеље, очекивања, али ништа од тога није циљ по себи; зарад особе коју волимо – ако је уистину волимо – спремни смо чак и на то да их се одрекнемо, да прихватимо ту особу онакву каква јесте – у потпуности, а не само донде докле се уклапа у нашу замисао код „хтети“ човек све време у први план ставља себе код „волети“ он у први план ставља заједништво са другим, дакле, оно у чему учествује само као део, као „један од“, а не као „један једини“ ако погледамо овакво одређење људске љубави, приметићемо да се подудара са хришћанским уколико изузмемо димензију полности, на исти начин можемо одредити и братску љубав, односно љубав према богу, као лични однос (однос лично- сти) управо у томе се крије почетак одговора на друго питање које смо поставили у претходном наставку – ако је смисао динамична категорија, а на човеку је да га открива, постоји ли нешто што би му у томе помогло пу­то­ка­зи из свега о чему смо до сада размишљали (почев од првог текста посвећеног наслеђу виктора франкла) могли бисмо закључити следеће: путокази постоје (ка- ко они који показују куда би требало, тако и они који показују куда не би требало ићи), а најбитнији се нала- зе управо у човеку самом оне способности које јесу само и једино људске – као што су воља за смислом, љубав утемељена на самотрансценденцији, одговор- ност према животу и друге које смо помињали – пред- стављају светионик у чије се сијање можемо поуздати понекад ћемо имати тешкоћа да их препознамо, да их призовемо, да од њих добијемо одговор на какав смо навикли али, не смемо заборавити да се „од човека не тражи, како уче неки егзистенцијални философи, да подноси бесмисленост живота, већ радије да призна своју неспособност да схвати безусловну смисаоност живота разумским појмовима“ „логос (смисао) је дубљи од логике“ не подсећају ли нас ове речи, као и франклова „безусловна вера у безусловни смисао“, на хришћанско схватање (почев од псеудодионисија) по којем вера не искључује логику – она није нелогична, већ „над-логична“! можемо ли веру одредити и као „заједничку вољу за заједничким смислом“ (у којој франкл види призив и спас како човека, тако и чове- чанства)? изненађује ли, стога, што је владика данило (крстић) франкла назвао „божијим човеком међу пси- хијатрима“? у досадашњем излагању поменули смо само неке од истина предања, које је виктор франкл изнова потвр- дио приступајући суштинским питањима живота као научник – отвореног ума, без предрасуда и предубеђе- ња жеља нам је била да читаоца подстакнемо на даље и самостално читање изворних дела то је био смисао коме смо тежили надамо се да смо, бар донекле, успели и да га остваримо m 60 l4/2009 ђа­кон оли­вер су­бо­тић мисија цркве мисионарски задатак српске православне цркве данас је немогуће остварити ван активног уче- шћа оцрковљених младих људи и ту нема спора дакле, када младе људе већ приведемо цркви и када они осете тај благодатни живот и науче онолико колико је потребно о животу у христу, потребно је да их укључимо у служење цркви како? оно што је спорно и за дискусију јесте пре свега начин служења младих тој мисији чини нам се упут- ним да зарад темељности разложимо ову проблемати- ку на две велике области: улогу односно младих из верног народа божијег и улогу младих у оквиру јерар- хије (ђакона и свештеника пре свега) поред тога, потребно је већ на почетку усвојити концепт по коме мисионарски задатак може донети праве плодове једино уколико се постиже из литургиј- ске заједнице као основе на тај начин се избегавају секташка стремљења и застрањења, која се на почетку често правдају хитним потребама времена, али која на крају увек воде девијацијама и то управо због „само- сталности“ зарад „ефикасности“ наиме, често смо сведоци да зарад некаквог активи- зма који се само заодева у одежде мисије, млади више воле да учествују у разним акцијама или да присуству- ју виртуелним интернет сабрањима него да буду активни литургијски чланови цркве то је велики проблем о коме итекако треба говорити са друге стране, уколико су млади укорењени у литургијском етосу, мисионарске активности ван литургије добијају свој пуни смисао и правилно усмерење дакле, основ- на претпоставка за здраву мисионарску делатност младих лаика јесте њихова укорењеност у литургиј- ско-подвижничком животу уколико је та премиса задовољена, онда можемо приметити где леже кон- кретни доприноси младих лаика у мисији цркве на првом месту, потребно је истаћи да мисионари увек морају да разумеју свет око себе ми данас живимо у свету брзих промена условљеним страховитим разво- јем технологије, глобализованом свету који старији најчешће не могу у потпуности да разумеју и чији развој нису у стању да отпрате млади људи, са друге стране, благодарећи својој енергичности и брзини усвајања знања, тај задатак могу да испуне одличан пример је употреба информационих технологија за потребе миси- је: од креирања парохијских билтена и православних интернет страница, преко формирања електронских издања све до мултимедијалних презентација, млади верници могу да пруже велики допринос ак­ци­је цр­кве со­ци­јал­ног ка­рак­те­ра када су у питању организоване мисионарске акције цркве социјалног карактера, млади верници су такође кључни елемент посете болницама, сиротиштима, казнено-поправним институцијама, старачим домо- вима и обилазак свих потребитих су некако идеално спојиви са исконском потребом младог човека да про- мени свет и да помогне свом ближњем у глобализова- ном свету где су просторне баријере практично сру- шене није проблем доћи и до најудаљенијих крајева и посетити потребите – потребна је само добра воља занимљива је и тема тзв православних омладин- ских организација на нивоу православне цркве у васељенским димензијама постоји једна таква оргни- зација, sindesmos осим тога, многе епархије имају и светосавску омладинску заједницу у оквиру које се млади људи покрећу на различите акције са благосло- вом цркве подразумева се да свака иницијатива за формирање сличних организација мора имати писме- ни благослов надлежног епископа попут младих међу лаицима, и млади свештено- служитељи имају специфичну улогу у мисији цркве у овом случају литургијски етос се подразумева и то је само по себи разумљиво основна улога мла- уло­гамла­дих уми­си­јицр­кве млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења православни мисионар l 61 ђа­кон оли­вер су­бо­тић мисија цркве дих свештенослужите- ља јесте могућност раз- умевања и контакта управо са младима који им долазе са специфич- ним питањима с обзи- ром да су често прола- зили слична искушења и живели у мање-више сличним условима, они могу лакше да им при- ступе наравно, ни то није правило – свето- горски старац порфи- рије је, рецимо, као нико умео да разуме потребе свих младих људи, чак и оних који су били одбачени од друштва но, генерално, добро је да млади свештенослужите- љи буду упућени на потребе младих у оквиру миси- је цркве, због генерацијске блискости тако је веома битно да међу вероучитељима буде доста младих свештенослужитеља, а чини се да су ђакони најпо- годнији за ту службу, с обзиром да свештеници због парохијских обавеза најчешће немају времена за ту активност у школама вреди овом приликом напо- менути пример ђакона андреја курајева, који је почео управо као млади ђакон-мисионар да би данас био један од највећих мисионара не само у оквиру московске патријаршије, већ и целог право- славног света уважени ђакон је био и један од људи који су постављали темеље у православном интер- нет простору са друге стране, млади парохијски свештеници тако- ђе имају своју мисионарску улогу међу младима она је углавном унутрашњем типа, међу номиналним право- славцима које је потребно привући активном литургиј- ском животу упоредо са тиме, не треба заборавити мисионарење младих свештеника међу студентима уз све наведено, подразумева се да млади свештено- служитељи могу да обављају све мисионарске делатно- сти које смо навели за младе-лаике, као и то да те улоге не треба вештачки раздвајати тако је на челу светосавске омладинске заједнице неке епархије често млад свештеник, коме помаже неки од ђакона, а опера- тивну структуру чине млади-лаици и званични миси- онарски часопис спц за младе, православни мисио- нар, је дело у коме учествују како млади свештенослу- житељи тако и млади лаици, у подједнакој мери ми­си­ја све­до­чан­ством поред свега наведеног, треба рећи да млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења ако унук или унука, син или кћерка, који су пошли за христом својом иницијативом, у оквиру своје поро- дице показују добре плодове хришћанског живота, а често и преображај ранијег грешног живота, то ће представљати најбољи вид мисије а чини нам се да је понекад само то и довољно: да млади људи својом чистом вером претвореном у дела сведоче христа то ће бити оно што познати светогорски старац порфи- рије каже да је мисионарство без речи, мисионарство делом и најбоља потврда живота у христу m уло­гамла­дих уми­си­јицр­кве 62 l4/2009 дра­ган јо­ви­чић православље на интернету неколико интернет линкова који следе, а везани су за тему овог броја мисионара, воде до тек- стова који нам се чине довољно добрим и поде- сним за стварање линкова - веза међу појмовима непосредно везаних за феномен крсне славе: све- тост и светитељ – празник – црква – евхаристија о све­то­сти и све­ти­те­љи­ма „наши људи су некада живели са свети- тељима и од њих црпели меру своје културе/ цивилизације светитељи су били хероји, ти велики шампиони, чувени фудбалери и звезде својих времена“ „уколико неко упита случајне пролазнике на улици: шта сачињава, по њиховом мишљењу, светост, одговор који ће, по правилу, добити гласи отприлике овако: свет је онај човек који не чини грехе, који испуњава закон божији, који је мора- лан у сваком погледу; једном речју, онај који не греши у појединим случајевима, појму светости придодаје се и елемент мистицизма, сходно чему светитељ је онај који има унутарње доживљаје комуникације са богом, запада у екстазу и види ствари које не виде други људи укратко, живи у некаквим натприрод- ним стањима и чини натприродна дела“ међутим, текст у наставку показује да је овакав став погрешан, да не одговара хришћанском поима- њу светости да бисте сазнали шта је светост заправо и шта то светитеља чини светим - клик на линк http:// verujemorg/teologija/ziziulas_svetiteljihtm о пра­зни­ку „неопходно је да се изнова замислимо над самом чињеницом постојања и функције празника и празно- вања у људском жнвоту, над значајем који празник и празно-вање имају за човека човек може да празнује ово или ово, међутнм у њему наставља да жнви та стална потреба за празником одакле, онда, та потреба за празником, шта та потреба изражава, чему одговара, на шта указује у човековој природи?“ „од првобитне заједнице до данас нема људске заједнице без празника и празновања шта знамо о тим првим празницима? знамо две освовне ствари најпре, и то је сасвим очигледно, празник настаје из оног - за човека неизбежног - ритма рада и одмора човек мора да ради да би живео, али човек не може да ради без одмора то је први и по себи очигледни корен празника, онај чињенични и мање важан чини-лац у установљењу празнка као празника други, важнији чинилац јесте то што је сам рад, па отуда и читав човеков живот, кроз празник почињао да добија свој смисао и управо у тој, апсолутно неуништивој, човековој потреби не само да се одмори од рада, већ и да се радује том одмору, да кроз њега проналази сми- сао свога живота, треба тражити стварни извор празника и његове неуништивости у животу људске заједнице“ „но, човек прихвата и успева да савлада и напор и умор, али само онда када тај напор и умор за свој плод имају не пуки материјални успех, већ када они крсне славе на интернету православни мисионар l 63 дра­ган јо­ви­чић православље на интернету постају начин на који човек остварује своју слободу, доживљава радост и пуноту живо- та а управо то и јесте празник по својој првобитној суштини: ослобођење човека од живота као нужности, живота као неумитног закона то је разлог због кога човек има потребу не само за пуким одмо- ром, већ за празником зато човек у пра- зник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њима изражава сми- сао и циљ свога живота и зато је, конач- но, кроз празник, тачније, кроз човека у празнику, кроз човека који празнује пра- зник најлакше појмити смисао ове или оне вере, овог или оног погледа на свет зато се може рећи: „реци ми шта пра- знујеши ја ћу ти рећи ко си“ горе цитирани текст су заправо делови уводне главе дела једног од највећих теолога xx века, oца алексан- дра шмемана назив књиге је ,,тајна празника“ и чита- ву је можете наћи у електронском облику на адреси: http://verujemorg/teologija/smeman_tajne_preznika/ indexhtm o кр­сној сла­ви (и оби­ча­ји­ма за њу ве­за­них) http://wwwspcrs/sr/o_krsnoj_slavi сада, пошто смо мало разбистрили себи појмове који се налазе у основи феномена крсне славе, о коме данас говоримо, пређи- мо на текстове који се на њега односе http://wwwsabornihramorg/srp/tradicija_ obicajiasp цр­кве­ни ка­лен­дар (два интернет црквена календара, од којих за први постоји могућност преузимања и инсталације на свом рачунару) http://wwwpravoslavnikalendarizrs/ http://wwwtrsicorg/kalendar/indexphp крсне славе на интернету 64 l4/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла нећу да цитирам ону чувену реченицу св викентија леринског на тему обичаја јер је у овом броју, нага- ђам, цитирана вероватно 5 пута био тако ја у бањалуци на слави код кума беше то крајем новембра славе муслимани бајрам, гледамо кум и ја свакакве мање-више или више-мање симпатичне емисије на ту тему, досадило, па да видимо нешто „на- ше“ кад оно, има шта и да видиш: на локалној телеви- зији емисија о српским божићним обичајима, и то, ни мање ни више, обичајима са далеког истока србије ничим изазвана, крајем новембра, из вероватно бања- луци најудаљенијег краја васколиког српства беше ова- ко: деда, баба, унук и унука па онда све по реду: секу бадњак, пијучу, једу, ложе, џарају, помињу овчице, коко- шке итд све је то лепо, мада нашем исквареном сваким искушењем и прикљученим му грехом „малограждан- ском“ оку надасве необично међутим, није то још увек ништа; најбоље тек следи дође време да на сцену изађе главни глумац (или глумица, не видех којег је пола): печеница дохватише прасе и одговарајући алат, удеси- ше га како треба, узе деда чинију да у њу истече крв шта ће им све то, па још на телевизији, мислим се ја? кад оно, да видиш шта тек следи! следећа сцена: „ајде да вас деда причести“, па узе ону шерпу пуну крви, једну повећу погачу, изломи је, умочи, па свакоме по комад у уста!? моја грешна, премда ипак хришћанска душа, не зна да ли да се смеје или да плаче ето, тако је то било ово је, наравно, екстремни слу- чај или, можда ипак није; јер екстремним случајевима се баве специјалисти они се не приказују на телевизи- ји, и то без икаквог покушаја да се растумаче ако дакле није екстремни случај, онда имамо проблем, јер то се зове божић и није поента само у оном јадном прасету; сличне ствари се дешавају у знатном броју наших домо- ва и парохија и то баш у време празновања божића, на пример, и то уз ћутање које често значи одобравање сви се питају, свима је важно како се уноси бадњак, кад се сече, шта се говори нико или ретко ко пита шта то црква празнује и тако, када црква празнује рођење сина божијег чијим је рођењем „светлост разума“ заси- јала свету, и то користећи се, рекли би многи, прилично „глобалним“ концептима, ми говоримо о нашој „посеб- ности“, о томе како смо ми, ето, једини народ који има бадњак или чесницу, ово или оно, све те дивне ствари које, макар данас, нико или већина не разуме све те дивне ствари које су у своје време и у своме месту можда имале или можда и даље имају смисао, допу- штам и хришћански све те лепе ствари које, пона- вљам, данас већина ипак не разуме међутим, парадок- сално је како их онда већина прихвата и практикује, чак и без обзира на то да ли верују или не! ово помало под- сећа на оно јамвлихово учење о теургијама наиме, није битно да ми разумемо све те култне радње; оне су иона- ко божанске и ми их заправо и не можемо разумети битно је да их практикујемо и, је ли то вера? просто није хришћанско богослужење је словесна служба хришћанска вера је словесна вера хришћанска ревност је ревност по разуму (рим 10, 2) све ово је надразумно, али не неразумно тако и хришћански обичаји треба да буду словесни обичаји, обичаји који сваким својим аспектом објављују

Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Ва­жно, ва­жни­је и нај­ва­жни­је у хри­шћан­ским оби­ча­ји­ма 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Ди­ја­лек­ти­ка трун­чи­це 6-7 Мисли Нај­леп­ши ме­ђу си­но­ви­ма људ­ским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Три­јумф хри­шћан­ства у IV ве­ку 16-17 Живот у Христу Брак и мо­на­штво – две ста­зе јед­ног пу­та 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење пра­во­слав­них хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 По­зна­је­мо ли жити­ја сво­јих све­ти­те­ља за­штит­ни­ка? 28-29 Kулт „за­пи­са“ у срп­ском на­ро­ду 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бе­ли че­твр­так или ре­ли­ги­о­зност пра­во­слав­них у Ср­би­ји 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тју­б, тви­те­ри, спеј­со­ви 42-43 Хришћанска поетика Све док не по­бе­ди ре­во­лу­ци­ја ду­ше, уза­луд се тро­ше ре­чи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам За­јед­ни­ца при Храму Пре­но­са мо­шти­ју Све­тог Ни­ко­ла­ја Мирли­киј­ског у Ви­шњи­ци 48-50 Црква и држава Раз­ми­шља­ња о вој­ном све­штен­ству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Се­ми­нар Ре­ли­гија и ме­ди­ји 54-56 Пастирска психологија Љу­бав и сек­су­ал­ност 57-59 Мисија Цркве Уло­га мла­дих у ми­си­ји Цр­кве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Ва­жно, ва­ж ни­је и нај­ва­жни­је у хри­шћан ­ским оби­ча­ји­ма Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По�