-БОГОРОДИЧИНУ-
1
Свеска: 322 | Вера и знање
...посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворнуБОГОРОДИЧИНУ 📌 икону чувану у
манастирској ризници члан посланства,
марко антоније пифагета, познати пи-
сац свог времена, записао је да су
...посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
 | Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
... о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
2
Свеска: 327 | Православље и родољубље
...душан је повељом потврдио дар севастократора дејана заБОГОРОДИЧИНУ 📌 цркву у архиљевици
(10 август 1355)
после смрти цара душана (20 децем-
бра 1355), разбојници су, привучени
гласинама о скривеном бл
...душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за
МЕТА инфо: Р:18455 К:144681 Д:80
| Свеска 327 |
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... iv за патри- јарха (вероватно 29 новембра 1354) на сабору у крупиштима, јужно од костура, поред осталих питања, цар се договорио са патријархом око по- тврде нових поседа хиландара, што је остварено издавањем царских повеља у мају и јулу 1355 године по догово- ру са патријархом, душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за богородичину цркву у архиљевици (10 август 1355) после смрти цара душана (20 децем- бра 1355), разбојници су, привучени гласинама о скривеном благу, упали у дечанску келију и напали св јефрема како сведочи епископ пећки марко, па- тријарх је одмах обавештен о нападу на чувеног подвижника св сава је позвао испосника „са великом молбом“ и тра- жио да се премести у келију, начињену у месту ждрело, близу средње горе пустињак се преместио у келију која је била патријархова задужбина, а „све- штени сава патријарх често је к њему долазио, разговарајући с њим о ствари- ма корисним за душу“ (житије светог патријарха јефрема) са царем урошем на почетку своје владавине, св цар урош је записао, у мљетској повељи (10 април 1357), како се о свим важним пи- тањима на сабору у скопљу договорио „са госпођом и матером царства ми, ца- рицом кира јеленом, и с господином и оцем преосвештеним патријархом кир- савом и свима митрополитима, игума- нима и са свемоћном („велеможном“) властелом под руком царства ми и са свим сабором српским“ на истом сабо- ру, цар је, на захтев дубровчана, донео одлуку о обнављању трговачких повла- стица и територијалним уступцима са- ми дубровчани су полагали наду у бла- гонаклон став патријарха саве према њима и зато су, касније, тражили његово посредовање у помирењу са будванима (маја 1360) и са кнезом војиславом воји- новићем (28 априла 1362) у присуству св цара уроша, патри- јарха саве и игумана теодосија, челник милош је поклонио део своје баштине манастиру хиландару (1360/61) цар је потврдио дар, али је затражио патријар- хову писмену сагласност патријарх се с даром сагласио у својој повељи: „и смер- ност наша када је видела што је записао и утврдио господар ми превисоки цар моја смерност записа да је постојано и непоколебљиво оно што је приложио челник“ (ђ трифуновић, са светогор- ских извора, београд, 2004, стр 201; прве патријарх сава је именом господњим опомињао властелу да престанеса насиљем светли ликови историје спц четворојеванђеље патријарха саве iv (1354–1375), минијатура јеванђелисте матеја са персонификацијом премудрости, друга половина 14 века, хиландар септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 63 две реченице ове повеље трифуновића подсећају на стихове, па их доноси као строфе – он сматра да је патријарх имао песничког талента) да је и цариградске богослове занимало мишљење патри- јарха саве, сазнајемо из говора монаха јоасафа, одржаног пред члановима ди- настије палеолог, посланицима са запа- да, представницима византијског висо- ког племства и свештенства (јун 1367) објашњавајући потребу да се сазове ва- сељенски сабор ради решавања важних црквених питања, монах јоасаф је пред- лагао да се на овај сабор позову и изасла- ници српског патријарха према даниловом зборнику, св цар урош је претрпео много невоље од сво- је властеле, а према патријарху пајсију, на једном сабору одржаном у манастиру светих арханђела код призрена, патри- јарх сава је именом господњим опоми- њао властелу да престане са насиљем: „слава теби, господе, дуготрпељиви и милостиви! погледај са висине свете сво- је и види неправедни суд који са насиљем узимају!“ после овог упозорења, незадо- вољна властела је напустила сабор измирење две цркве после смрти светог цара уроша (1371), управу над средишњим српским земља- ма преузео је свети кнез лазар према даниловом зборнику, старац исаија се обратио св кнезу лазару ради помире- ња две цркве кнез је одлучио да одлу- ку препусти духовној власти и исаија је отишао патријарху данилов настављач објашњава: „и дошавши (исаија) једва га (саву) умоли за ово разрешење а он (сава) се преклони и замоли старца исаију да пође у цариград, да затражи разрешење о овом а он (исаија) поко- ривши се овоме (сави) да пође, и дошав- ши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу “ са одобрењем сабора, старе царице кир-јелисавете (замонаше- не урошеве мајке) и властеле, исаија је отишао у цариград, где је примљен од стране патријарха св филотеја и са- бора патријарх св филотеј кокинос је опростио „од пређашњег одлучења и запрећења цара и патријарха, све живе и умрле, и примише све архијереје и је- реје у заједницу и саслужење“ том при- ликом, по даниловом зборнику, србима је признато право да имају „самовласна патријарха и никим овладана“ патријарх филотеј је послао кир-ма- теја и кир-мојсеја са старцем исаијом натраг у србију по њиховом доласку, у призрену је служена литургија, та- ко да грчки свештеноиноци „ушавши у цркву служише и причестише се са све- титељем и српским свештеницима“ завршивши послове на њиви господ- њој, патријарх сава је могао мирно да отпочине од многобројних напора у не- дељу антипасхе, 29 априла 1375 годи- не, у трећи час дана, и да уђе у радост господара свога (мт 25, 21) кивот са његовим моштима почива у пећкој па- тријаршији, у цркви светог великому- ченика димитрија да је и цариградске богослове занимало мишљење патријарха саве,сазнајемо из гово- ра монаха јоасафа,одр- жаног пред члановима династије палеолог, посланицимаса запа- да, представницима византијског високог племства исвештенства 64 l православни мисионар l 5/2012 о нади (при најезди искушења) што си клонула, душо моја, и што си жалосна? уздај се у бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и бога мојега (пс 42, 5) не бој ми се душо уплашена док ти нада није угашена, јер кад почне да се гаси нада тада душа потпуно пострада наду држи увек изнад свега па ћеш брзо дочекати њега, не надаш се ти у било кога, ти се надаш у свемоћног бога! не плаши се зато ти ни мало, христу богу до тебе је стало он те и сад и заувек воли, даће души да врагу одоли он је светлост, ти у њега гледај, њега моли и њему се предај, њега слави и у искушењу, надај му се – вечноме спасењу! блажен је човек, коме је име господње нада његова (пс 39, 5) поезија поштовани читаоци, у прошлом броју православног мисионара у тексту „пут у горњак: светиње, искушења и милост божија“ грешком аутора текста наведено је да се свештеник који је помагао путницима после удеса аутобуса зове влатко полић, уместо влатко голић такође, погрешно су потписане две фотографије (манастир витовница и тршка црква) редакција се овом приликом извињава читаоцима и пожртвованом протојереју влатку голићу
... iv за патри- јарха (вероватно 29 новембра 1354) на сабору у крупиштима, јужно од костура, поред осталих питања, цар се договорио са патријархом око по- тврде нових поседа хиландара, што је остварено издавањем царских повеља у мају и јулу 1355 године по догово- ру са патријархом, душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за богородичину цркву у архиљевици (10 август 1355) после смрти цара душана (20 децем- бра 1355), разбојници су, привучени гласинама о скривеном благу, упали у дечанску келију и напали св јефрема како сведочи епископ пећки марко, па- тријарх је одмах обавештен о нападу на чувеног подвижника св сава је позвао испосника „са великом молбом“ и тра- жио да се премести у келију, начињену у месту ждрело, близу средње горе пустињак се преместио у келију која је била патријархова задужбина, а „све- штени сава патријарх често је к њему долазио, разговарајући с њим о ствари- ма корисним за душу“ (житије светог патријарха јефрема) са царем урошем на почетку своје владавине, св цар урош је записао, у мљетској повељи (10 април 1357), како се о свим важним пи- тањима на сабору у скопљу договорио „са госпођом и матером царства ми, ца- рицом кира јеленом, и с господином и оцем преосвештеним патријархом кир- савом и свима митрополитима, игума- нима и са свемоћном („велеможном“) властелом под руком царства ми и са свим сабором српским“ на истом сабо- ру, цар је, на захтев дубровчана, донео одлуку о обнављању трговачких повла- стица и територијалним уступцима са- ми дубровчани су полагали наду у бла- гонаклон став патријарха саве према њима и зато су, касније, тражили његово посредовање у помирењу са будванима (маја 1360) и са кнезом војиславом воји- новићем (28 априла 1362) у присуству св цара уроша, патри- јарха саве и игумана теодосија, челник милош је поклонио део своје баштине манастиру хиландару (1360/61) цар је потврдио дар, али је затражио патријар- хову писмену сагласност патријарх се с даром сагласио у својој повељи: „и смер- ност наша када је видела што је записао и утврдио господар ми превисоки цар моја смерност записа да је постојано и непоколебљиво оно што је приложио челник“ (ђ трифуновић, са светогор- ских извора, београд, 2004, стр 201; прве патријарх сава је именом господњим опомињао властелу да престанеса насиљем светли ликови историје спц четворојеванђеље патријарха саве iv (1354–1375), минијатура јеванђелисте матеја са персонификацијом премудрости, друга половина 14 века, хиландар септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 63 две реченице ове повеље трифуновића подсећају на стихове, па их доноси као строфе – он сматра да је патријарх имао песничког талента) да је и цариградске богослове занимало мишљење патри- јарха саве, сазнајемо из говора монаха јоасафа, одржаног пред члановима ди- настије палеолог, посланицима са запа- да, представницима византијског висо- ког племства и свештенства (јун 1367) објашњавајући потребу да се сазове ва- сељенски сабор ради решавања важних црквених питања, монах јоасаф је пред- лагао да се на овај сабор позову и изасла- ници српског патријарха према даниловом зборнику, св цар урош је претрпео много невоље од сво- је властеле, а према патријарху пајсију, на једном сабору одржаном у манастиру светих арханђела код призрена, патри- јарх сава је именом господњим опоми- њао властелу да престане са насиљем: „слава теби, господе, дуготрпељиви и милостиви! погледај са висине свете сво- је и види неправедни суд који са насиљем узимају!“ после овог упозорења, незадо- вољна властела је напустила сабор измирење две цркве после смрти светог цара уроша (1371), управу над средишњим српским земља- ма преузео је свети кнез лазар према даниловом зборнику, старац исаија се обратио св кнезу лазару ради помире- ња две цркве кнез је одлучио да одлу- ку препусти духовној власти и исаија је отишао патријарху данилов настављач објашњава: „и дошавши (исаија) једва га (саву) умоли за ово разрешење а он (сава) се преклони и замоли старца исаију да пође у цариград, да затражи разрешење о овом а он (исаија) поко- ривши се овоме (сави) да пође, и дошав- ши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу “ са одобрењем сабора, старе царице кир-јелисавете (замонаше- не урошеве мајке) и властеле, исаија је отишао у цариград, где је примљен од стране патријарха св филотеја и са- бора патријарх св филотеј кокинос је опростио „од пређашњег одлучења и запрећења цара и патријарха, све живе и умрле, и примише све архијереје и је- реје у заједницу и саслужење“ том при- ликом, по даниловом зборнику, србима је признато право да имају „самовласна патријарха и никим овладана“ патријарх филотеј је послао кир-ма- теја и кир-мојсеја са старцем исаијом натраг у србију по њиховом доласку, у призрену је служена литургија, та- ко да грчки свештеноиноци „ушавши у цркву служише и причестише се са све- титељем и српским свештеницима“ завршивши послове на њиви господ- њој, патријарх сава је могао мирно да отпочине од многобројних напора у не- дељу антипасхе, 29 априла 1375 годи- не, у трећи час дана, и да уђе у радост господара свога (мт 25, 21) кивот са његовим моштима почива у пећкој па- тријаршији, у цркви светог великому- ченика димитрија да је и цариградске богослове занимало мишљење патријарха саве,сазнајемо из гово- ра монаха јоасафа,одр- жаног пред члановима династије палеолог, посланицимаса запа- да, представницима византијског високог племства исвештенства 64 l православни мисионар l 5/2012 о нади (при најезди искушења) што си клонула, душо моја, и што си жалосна? уздај се у бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и бога мојега (пс 42, 5) не бој ми се душо уплашена док ти нада није угашена, јер кад почне да се гаси нада тада душа потпуно пострада наду држи увек изнад свега па ћеш брзо дочекати њега, не надаш се ти у било кога, ти се надаш у свемоћног бога! не плаши се зато ти ни мало, христу богу до тебе је стало он те и сад и заувек воли, даће души да врагу одоли он је светлост, ти у њега гледај, њега моли и њему се предај, њега слави и у искушењу, надај му се – вечноме спасењу! блажен је човек, коме је име господње нада његова (пс 39, 5) поезија поштовани читаоци, у прошлом броју православног мисионара у тексту „пут у горњак: светиње, искушења и милост божија“ грешком аутора текста наведено је да се свештеник који је помагао путницима после удеса аутобуса зове влатко полић, уместо влатко голић такође, погрешно су потписане две фотографије (манастир витовница и тршка црква) редакција се овом приликом извињава читаоцима и пожртвованом протојереју влатку голићу
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
3
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
...сава имао да им пренесе тада му, на његову жељу, сава принесеБОГОРОДИЧИНУ 📌 ико-
ну да се пред њом помоли
после молитве, син спусти оца на ро-
гозину и постави му камен испод гла-
ве, по симеоновој жељи сви пр
...сава имао да им пренесе тада му, на његову жељу, сава принесе
МЕТА инфо: Р:19875 К:154705 Д:85
| Свеска 340 |
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... за пар дана осети да се болест погоршава, симеон про- слави свету тројицу, и даде благослов потомству и бившој држави својој и пожеле да помоћ пресвете богородице и његова молитва од њих никад не од- ступе и понови заповест: „имајте љу- бав међу собом!“ (јн 15, 12), коју је сава имао да им пренесе тада му, на његову жељу, сава принесе богородичину ико- ну да се пред њом помоли после молитве, син спусти оца на ро- гозину и постави му камен испод гла- ве, по симеоновој жељи сви присутни су се поклонили монаху симеону, а он је од свих затражио опроштај и благо- слов те ноћи, поред оца бдео је свети сава са још једним монахом и осетив- ши да се час исхода душе приближава, симеон одаде још једном хвалу богу речима псалмопојца давида: „хвалите бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове“ на сави- но питање кога је то видео, он, као од- говор, изрече „хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премудрој владавини његовој“ (пс 150, 1–2) и за- вршивши све како доликује, свети си- меон усну у господу 44 6/2014 врлински чин београдских мајстора од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помогли да не упаднем у велики проблем празник покрова пресвете бого- родице, лета господњег 2014 у срцу сам силно желела да га про- славим литургијски, у својој вазнесењ- ској цркви у жаркову или на слави не- ког од наших дивних манастира тог јутра сам, међутим, журила на посао да заједно са својим студентима обеле- жим светски дан стандардизације, на- учне области коју предајем на факул- тету организационих наука у београду након посла, чекао ме је договор са пријатељима, али сам у међувремену сазнала за породичну трагедију једне колегинице са посла и то да је сахрана њеног члана породице заказана истог тог дана потресена због те вести, тра- жим по центру београда паркинг ме- сто за ауто и, коначно проналазећи га, излазим журно из аута и разговарам са пријатељима, не размишљајући при- том да ли сам обезбедила аутомобил и где остављам кључ журим на сахрану, која траје дуго због великог броја људи који су дошли да молитвено испрате у вечност једну младу душу и да пруже утеху ближњима у једном тренутку ми кроз главу пролази помисао о томе да ли сам ауто оставила на сигурном месту, али је брзо одбацујем и препу- штам све вољи божијој после готово пуна два сата, налазим се са пријатељима испред свог аута, према ранијем договору док смо при- лазили аутомобилу, радовала сам се што се налази тамо где сам га остави- ла и благодарила богу због тога почи- њем да тражим кључ од аута у својој торби, али њега нема молим се пре- светој богородици да га некако нађем јер ми већ постаје непријатно да при- јатељи (који су ме ионако дуго чекали) опет мојом кривицом чекају на мене мала девојчица са нама нестрпљи- во очекује да је водимо у зоолошки врт, а после тога треба да стигнемо на промоцију нове књиге свештеника који служи у нашој парохијској цр- кви осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мај- ци божијој већ помишљам да кренем назад према гробљу да погледам да случајно нисам негде испустила кључ успут, кад у том тренутку нам прила- зе два мајстора из ауто-сервиса преко пута паркинга где смо се налазили и питају да ли је то мој ауто? одгова- рам да јесте, а они ми дају мој кључ, објашњавајући да су видели да у мо- ана трајковић тема броја новембар/децембар 2014 45 јим колима стоји кључ у брави и да су пришли, закључали ауто и узели кључ док се не појави власник аута, да не би случајно неко украо аутомобил, што је било веома лако извести од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помо- гли да не упаднем у велики проблем у том тренутку смо и моји пријатељи и ја, а верујем и поменути поштени мај- стори, осећали огромну радост јер смо негде у срцу знали да смо сви сведоци чуда мајке божије која нам увек дока- зује да смо под њеним пречистим по- кровом ношени предивним благосло- вом пресвете богородице, успели смо да све планирано испунимо и да стиг- немо на промоцију још једне сјајне и ва- жне књиге нашег уваженог свештеника у жаркову а у свом молитвеном правилу те ве- чери прочитала сам из посланице апо- стола павла следеће речи: „јер смо ње- гова творевина, саздани у христу исусу за дела добра, која бог унапред припре- ми да у њима ходимо“ (еф 2, 10) нека господ наш исус христос увек чува и помаже у сваком добру све поштене љу- де, а међу њима и поменуте мајсторе слава и хвала богу за све! амин ауторка је предавач на факултету организационих наука у београду осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мајци божијој мајстори који су показали врлине поштења и одговорности говорећи у прошлом броју о депре- сији као широко распрострањеном душевном обољењу, о разним, а пре свега духовним узроцима депре- сивних стања, неизбежно је спомену- ти питање непоштовања дара живота често је депресивно стање увод у суи- цид – самолишавање живота проблем самоубиства уз- немирава и потреса токове људске историје кроз ве- кове и представља велику загонетку за многе када се ради о хришћанском приступу овом проблему, ту нема нејасно- ћа, већ једино има места говору о од- говорном пастирском служењу у циљу спасења света и човека најпре се треба позабавити основним узроцима самоубиства са аспекта пра- вославног аскетског искуства разуме се да је немогуће побројати све разлоге који човека наведу да изврши страшни чин одбацивања дара живота сведоци смо да су већина људи који су покуша- ли или извршили самоубиство били об- узети малодушношћу, очајањем тј де- пресивним стањем суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- проблем одбацивањa живота као дара божијег милош в маринковић 46 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније (грч ακηδια) стање безизлаза, које усред животних компликација од- води човека из животне радости у оча- јање и депресију, што понекад на крају резултира до појаве суицидалних наго- на и ово се све дешава онде где је зака- зала она искрена хришћанска љубав питање метода овде се поставља питање како на пра- ви начин треба пастир да приступи чо- веку који има депресију са изразитим суицидалним мислима пастирска му- дрост се састоји у томе да нађе прави начин обраћања човеку, као и да задо- бије његово поверење, да га подстакне да почне да иступа из његовог стања немоћи знајући да је то стање немоћи заправо стање болести, пастир треба да проналази спасоносне методе и приме- њује добру терапију исцељења заправо, кад човек увиди да умирање није конач- но нестајање, него да је само привреме- ни прекид живота, који не престаје него се продужава у вечност, онда разуме да се самоубиством не решава ништа због тога је једини прави пастирски лек, у вези са самоубиством, отварање човека за долазећу радост будућег века јер, са- моубиство, са црквене тачке гледишта, можемо посматрати и као незнање о стварности да долази царство божије, тако што је већ у нама (мт 3, 2; лк 17, 21) наравно, ми не смемо бити себични и незаинтересовани према онима који су због својих или туђих грехова запа- ли у канџе очајања сетимо се приме- ра јуде искариотског који се по издаји христа раскајао, и покајање принео ста- решинама јеврејским говорећи: „сагре- ших што издадох крв невину а они му рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видети и бацивши сребрнике у хра- му, изађе, и отиде те се обеси“ (мт 27, 4–5) овде је јасно да где нема љубави и разумевања према покајнику, већ влада равнодушност, долази до очајања када човек види да није сам и остављен, он- да ће престати да се предаје беживотној машти самоуништења сетимо се тако- ђе и другог догађаја везаног за страдање господа христа на голготи, када благо- разумни разбојник приноси покајање и проси и добија царство и где истинита љубав спасава човека из канџи очаја- ња: „сети ме се господе када дођеш у царству своме“ а господ христос, па- стир добри му одговара: „заиста ти ка- жем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 41–43) канонско предање што се тиче односа канона који се односи на питање самоубиства, они су пре свега сконцентрисани на то да буду лек и превенција канон 142 патријар- ха никифора говори да када неко поку- ша самоубиство, одређује се епитимија у трајању од дванаест година оваква, на први поглед строгост, потиче, по ре- чима св николаја жичког из милости, да би човек био спасен и излечен од од- нема супротности између пастирског старања и психотерапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте суштинско оздрављење човека новембар/децембар 2014 47 бојности према богодарованом живо- ту када говоримо о питању одржавања опела над човеком, који је, нажалост, успео у намери да себи одузме живот, у канону 14 св тимотеја александриј- ског говори се да је клирик дужан да испита да ли је одређени човек лишио себе живота у стању душевног растрој- ства, и ако је тако било да му се омогући опело и помињање на светој литурги- ји важно је напоменути да ова чињени- ца – душевно растројство – не сме да се претвори у пораз пастирске праксе ле- карско уверење не сме да буде изговор за необављање пастирских дужности, јер сваком човеку, а најпре оном који је у тако тешком стању, као што је суици- дална криза, треба бити понуђен не са- мо духовни разговор, него и благодатна светотајинска исцелитељска средства цркве, а пре свега причешће као лек бесмртности ако се опело и ускраћује, ово мора да буде васпитна мера којом се указује на тежину промашаја ова мера не сме да буде нешто што је усмерено против породице самоубице, нешто што ће их још више ожалостити али, опет канонски поредак не сме бити ничим обезвређен, али увек треба наглашавати љубав и истину а сам чин самоубиства јесте израз егоизма, одбацивања љубави бога и ближњих превидети ово значи- ло би изједначити љубав и себичност, добро и зло помоћ медицине такође, битно је споменути да је у слу- чајевима људи оболелих од депресије, са суицидалном кризом, преко потреб- на сарадња свештеника и психотера- пеута и ово би требало да подстакне и пастирску и лекарску праксу на бољу и квалитетнију сарадњу нема супротно- сти између пастирског старања и психо- терапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте су- штинско оздрављење човека пастирско старање и психотерапију могу раздвајати и супротстављати само неупућени и нео- дговорни пастири и лекари имали ли ва- жнијег заједничког задатка и пастирске и лекарске праксе него да оболели човек наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамочовека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег виктор франкл (1905–1997) 48 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот пронађе истински смисао живота карл густав јунг, у једном од својих предава- ња под насловом „циљеви психотера- пије“, изговорио је следеће: „око трећи- не мојих пацијената не пати од неурозе која се може одредити клинички, већ од бесмислености и беспредметности њи- ховог живота“ виктор франкл је иста- као вољу за смислом као primum movens (примарни покретач) људског живота оснивач је логотерапије, која се у лече- њу човека усредсређује на смисао чове- кове егзистенције и његово тражење тог смисла својим богатим научним, али и животним искуством (прошао је кроз нацистички логор аушвиц), франкл је помагао својим пацијентима у суицидал- ној кризи да поново пронађу смисао свог живота и постојања заједничка одговорност на послетку, ваља напоменути да од- говорност не лежи само на црквеном пастиру, већ на свима нама, вернима из локалне литургијске заједнице наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамо човека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег сетимо се да када неко у нашој околини покуша или изврши самоубиство, постоји одговор- ност сваког од нас јер можда баш тог чо- века нисмо саслушали, упутили му реч утехе, можда смо били равнодушни и као народне старешине само хладнокрв- но констатовали чињенично стање (мт 27, 4) ми треба да подстичемо и себе и друге хришћане на сталан труд и стал- но узрастање у вери и подвижничком животу, на борбу са својим страстима и преображавање из старог човека у новог човека у христу ово морамо рећи, као речи љубави, онима међу нама којима је овладала депресија са суицидалним по- мислима свест да се нико не може сам спасти, треба да покреће нашу саодго- ворност према браћи који су у канџама очајања наша искрена љубав показана кроз речи и дела треба да подстакну обо- лелог човека да крене путем исцељења а о љубави као леку за нас и наше бли- жње говори и старац тадеј: „љубав, радост и мир, то су божански дарови, божанске особине они појединачно чуда могу да стварају љубав сједињује све у једно – мир исто тако зрачи из човека, даје тишину; радост чини да се скине терет са човечи- је душе: кад дође нека радосна душа код тужне, па му каже какве благе, тихе речи, одједном као да му је свануло тада бивају и исцељења, на пример господ је показао како и казао да ћемо то чинити његовом божанском снагом биће такви знакови: на болесне ставићемо руке и исцелиће се то су истините речи божије“ аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој старац тадеј (1914–2003) новембар/децембар 2014 49 острог је наша највећа поклонич- ка светиња ко год је ишао под острошке висове осведочио се у силу божију и молитвено заступни- штво светог василија њему са страхо- поштовањем свакодневно притичу реке православних, из свих наших крајева и дијаспоре, али и инославних, и са ве- ром припадају његовим светим мошти- ма а светац не гледа ко је ко, него у срце људско, и исцељује и духом све- тим препорађа душе заблуделе грехом многима је баш он био први духовни светилник у мраку житејскоме, али и остао задужио их је својом очинском милошћу и добротом, помогао им да препознају спаситељну промисао бо- жију у својој тешкој муци и упутио их на пут вечног живота ево, овако нам о острошком светитељу говоре васили- јевићи, и то први пут за јавност: често нам крену сузе кад певамо: „ва- силије свети, поносе монаха поборни- че мудри светог православља“ – кажу нам страхиња (31) и јелена (33) из рако- вице ушао је у наш дом као наше крсно име и слава, као наш молитвени заступ- ник пред господом, јер нам је велико чу- до учинио – из темеља је променио наш живот, привео нас крштењу, учврстио у православној вери у његовом житију смо прочитали да је услишио сваког ко му се у невољи обратио срцем и душом, и са поверењем, било да је православан или не а болест је најчешће она тешка невоља без које нема богомоље у манастиру раковица, посвећеном светом архангелу михаилу, њихов па- рохијски свештеник александар милу- тиновић каже о њима: „породица васи- лијевић је надахнуће српској породици они својим примером врше мисију и указују на речи светог писма: рађајте се и множите се (пост 1, 28) њихов мо- литвени дом мени је увек место духов- не укрепе потпуно се слажем да о њи- ма треба да чује и шира јавност“ а пред њиховим скромним домом у сусрет нам истрчава њихово шесторо деце, 4 сина и 2 ћерке: василије (7), магдалина (6), ђорђе (4), андреј (3), арсеније (2) и у мамином наручју четворомесечна јули- ја имена, све лепше од лепшег! јелена: изабрали смо их у договору са родитељима и кумом василије је, на- равно, добио име по нашој слави, маг- далина по светом марији магдалини, породица василијевић ништалепше насвету за жену немаод мајчинства, тадајењеносрцеиспуњеноу кућиу којојјепунодеце великајеирадост јер волимодасмосвиокупљени радмила грујић 50 6/2014 многодетне хришћанске породице ђорђе је рођен по ђурђевдану, андреј на дан светог андреја критског, арсе- није на светог арсенија сремца, а јули- ји је име дао тата потом су нам причали о себи: стра- хиња: живимо у кући моје мајке коју смо реновирали кредитом и уз помоћ родитеља, тако да сада има 100 квадра- та градња је започела по великој госпо- јини па смо овај празник, у знак покаја- ња и нашег духовног препорода, узели као заветну славу кад смо се венчали, годину дана живели смо у насељу кије- во код бабе, мајчине мајке моји роди- тељи живе на дорћолу у дедином стану (очев отац) деда је албанац, родом са шар планине, подручје гора, (драгаш), а мајка ми је из врбаса завршио сам средњу грађевинску школу и уписао вишу грађевинску, али је нисам завр- шио тренутно радим у магацину за ле- кове преко омладинске задруге и имам само две године радног стажа радио сам као чувар, грађевински техничар, физички радник, бравар, на градили- шту, селидбе, на клизалишту јелена: моји родитељи су рођени у београду, живе на вождовцу, отац је родом из ивањице, а мајка из јагодине имам још три сестре вишу грађевинску школу, коју сам уписала упоредо са факулте- том архитектуре, похађала сам заједно са страхињом није случајност – број његовог индекса био је 68 а мог 69, те смо увек били заједно на свим вежбама, али ни ја је нисам завршила дипломи- рала сам архитектуру кад сам родила треће дете спојио нас је свети васи- лије, слава му и милост венчали смо се 2006, у тадашњој парохијској цркви светих апостола вартоломеја и варна- ве у раковици и ја сам понешто ради- ла: држала часове, чувала децу, радила у пекари новембар/децембар 2014 51 у ком узрасту сте крштени и где? какав је ваш пут до праве вере? страхиња: до своје 17 године нисам имао никакве додире са духовношћу моји родитељи су били атеисти покојни деда (по оцу) био је муслиман, који је по- времено ишао у џамију, али то није зах- тевао од своје деце мајчин отац је римо- католик, а њена мајка је православка а онда нас је све моја болест привела богу на велику госпојину 2000 ми је пукло слепо црево, хитна операција трајала је целу ноћ, трећег дана је наступила сепса доктор је преписао неки скупи лек који су моји родитељи једва набавили јер су тада владале санкције то је био разлог да моја мајка први пут оде на острог и, између осталих ствари, донесе и свету воду коју ми је сипала у чај свакога да- на нисам имао појма шта пијем након неколико дана био сам излечен, а лекари су то приписивали леку већ у септембру опет су отишли отац и мајка, и по по- вратку цела наша породица се крстила у манастиру раковица, осим мајке, која је мало касније сазнала да треба да при- ми миропомазање тада је отац узео кр- штено име небојша, а мајка – ангелина и ускоро су се ту и венчали већ две године моја мајка волонтира у народној кухињи вдс-а јелена: ја сам крштена са 9 годи- на у своме стану моја породица слави светог николу, више традиционално у цркву смо повремено одлазили да за- палимо свеће, али се нисмо исповедали ни причешћивали страхиња ме је при- вео вери, већ је редовно ишао у цркву, исповедао се и причешћивао чула сам за манастир острог али, по промислу божијем, тек када ми је он испричао сво- је исцељење добила сам велику жељу да одем и поклоним се василију чудотвор- цу убрзо, на богојављење 2003, одлазим 52 6/2014 многодетне хришћанске породице под острог са њим и његовим родитељи- ма уствари, више сам кренула као радо- знали архитекта, занимало ме је како је изграђен тај објекат у стени у аутобусу сам слушала од поклоника да су се при- премили за овај пут постом и молитвом, и прва помисао ми је била: боже, како ћу ја издржати да постим? и закључила: нећу моћи одједном, тако ми је позли- ло, осетила сам неиздржљиву врућину да сам се почела свлачити и одмах сам то разумела као опомену и почела да се молим: боже, опрости ми и престало је вративши се у београд, испричала сам о томе родитељима и сестрама то је ути- цало на њих и довело до великог духов- ног преокрета имали су намеру да се венчају у цркви, али их је спречила тати- на прерана смрт како други људи гледају на овакав ваш начин мисионарења? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? јелена: гледају различито: млађи људи сматрају да смо погрешили и углавном нас осуђују што не користимо разне ви- дове заштите против зачећа старији пи- тају да ли су деца из једног брака, а неки нас упоређују са њиховим прецима, јер је само пре педесет година породица са ви- ше деце била уобичајена ништа лепше на свету за жену нема од мајчинства, та- да је њено срце испуњено у кући у којој је пуно деце велика је и радост јер воли- мо да смо сви окупљени деца су окрену- та једна другој, и када одемо негде држе се заједно млађи уче од старијих а ста- рији млађима притичу у помоћ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважни- је у хришћанском животу? страхиња: да ли смо права хришћан- ска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважни- је је да цела породица има истог духов- ника ми имамо оца јоила из манастира ћириловац нека га пресвета богороди- ца и свети василије чувају у све дане ви сте често на гробу нашег блажено- почившег патријарха павла како се мо- же остварити идеал „будимо људи“? да, ми смо ту на светој литургији не- дељом и празником и увек са радошћу целивамо гроб нашег драгог патријарха сваки човек може остварити тај идеал ако то жели, али патријарх је мислио на ону „доброту“ којом се задобија спасење, а то се може остварити само у право- славној цркви први пут се о вама пише сигурно вам се допада часопис православни мисионар? да највише ми се допадају чланци о стварним људима који у наше време тра- же истину и на који начин су успели да спознају бога а баба ангелина додаје: сви ми што радимо у народној кухињи, прво читамо вашу рубрику мама јелена је показала изузетну упор- ност и одговорност према бројним оба- везама и докрајчила своје петогодишње студије архитектуре у нимало лаким условима сада ће она бити архитекта живих храмова светог духа, а то је не- да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважније је да цела породица има истог духовника новембар/децембар 2014 53 упоредиво важнији посао ту је приори- тет васпитање деце да ли је данас теже васпитати децу него што је било раније? јелена: трудим се да што више разгова- рам са децом о свим њиховим проблеми- ма упућујем их једне на друге, учим их да се слажу, да праштају, да млађи слушају старије, а старији да воде рачуна о млађи- ма страхиња: чини ми се да је данас теже васпитати децу јер је данашњи стил жи- вота избацио заједништво оба родитеља раде, никад нису кући, деца по цео дан у вртићу, школи, на спорту, и нестаје пове- заности људи којима поверавамо децу не- мају исте погледе на свет, а они који желе да свој посао раде професионално спута- ни су папирологијом, великим групама а некада су породице проводиле много вре- мена заједно и само друштво је ценило вр- лине, док се оне сада сматрају за слабости у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав се огледа у малим стварима на пример, када видиш како деца, након дечијих неслагања, без сујете, већ у сле- дећем тренутку притичу једно другом у помоћ када је потребна у излажењу у су- срет другим људима, и ван круга породи- це, али је она најочигледнија у породич- ној заједници, када ће сви њени чланови дати све од себе да се вратиш на прави пут ако си одлутао јелена: кад успављу- јем децу певам им тропаре св ави ју- стину и св владици николају, и песме о светом василију, светом јовану кр- ститељу, светом ђорђу, светој тројици, химну пресветој богородици и господу и деца су их научила од тих песама нема лепших речи имате и школарца? иде ли на веронау- ку? колико је она важна? да ли деца већ показују неке таленте? да, василије је кренуо у први разред и иде на веронауку она је неопходна, али и родитељи треба да раде на томе, пун круг је и кућа и школа јелена: али, откако је василије кренуо, чим почне да пише дома- ћи и ови млађи хоће исто да пишу па му отимају онда тата оде у фотокопирницу и ископира његове књиге и сви раде задатке најчешће листају сликовнице, боје бојан- ке, слажу коцке и слагалице посвећенија сам деци јер не гледам тв; програм је не- квалитетан, научнообразовни практично не постоји, док су у цртаним измешани добро и зло, а деца то не знају да разликују василију се допада како свештеник служи, како кади, а магдалина лепо црта и осва- јала је награде у светосавском звонцу колико породична молитва доприноси побољшању вашег живота? како функ- ционише ваша домаћа црква? пост, мо- литва, духовна литература, као проду- жетак литургијског времена трудимо се да се молимо пре и после јела, као и увече кад смо сви заједно оку- пљени деца воле када им читамо све- тосавско звонце и воле из њега нешто да 54 6/2014 многодетне хришћанске породице нацртају страхиња: ја сам много читао серафима роуза – „светлост са запада“ нарочито о чудесним преобраћењима американаца у православље јелена: наш василије је од рођења имао пробле- ма са пробавом и гасовима у цревима у трећој години је било критично па је, уз благослов нашег духовника, почео да по- сти и то се показало веома добро више нема тих проблема, хвала богу такође и остала деца посте, са благословом нашег духовника, и тада се знатно здравије хра- не него ван поста јако се радујемо када идемо на неко духовно путовање деца то памте, препричавају и траже опет да идемо једино је баба ангелина, из пре- велике љубави према светињама, ишла у русију и донела нам много лепих икона има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? откако смо се венчали имали смо ис- кушења са страхињиним пословима више пута се десило да остане без посла, али уз божију помоћ смо увек излазили из таквих ситуација кад год смо мисли- ли да нам нема помоћи, стизала је и више него што је то потребно господ брине о свима и никога не оставља страхиња: то је више брига него страх, јер се мора обезбедити неки минимум, а без вере да господ управља свиме на свету и да нас неће напустити не би се могло издржа- ти морам вам испричати и ово: летос, у навечерје преподобне мати ангели- не, 12/30 августа, опет сам имао велико здравствено искушење на низбрдици паднем са бицикла у мраку нисам при- метио рупу на коловозу, упадне ми ту точак, паднем и потпуно изгубим дах тада видим фарове од аутомобила како иду према мени ужаснут помислим: сад ће ме прегазити чудом смогнем снаге да се прекрстим, и тада добијем ваздух и некако допузим до ивице коловоза, новембар/децембар 2014 55 али ми пропадне рука у рупу кад – ми- лост божија: ауто се зауставља, излази медицинска сестра и одмах ми пружи помоћ затим се зауставља и други ау- то из кога излази лекар, остављајући своју бебу у седељци у колима, прегле- да ме и установи прелом кључне кости и десне подлактице одмах су позвали хитну помоћ и оперисан сам још увек сам онеспособљен за послове завртања шрафова и рад чекићем али, живот ми је био у питању ето шта значи сетити се господа у таквом тренутку! имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? јелена: када смо се венчали, нисмо имали где да живимо ја сам студира- ла, а страхиња није радио једино што смо имали био је благослов родитеља и духовника кроз свашта смо пролазили али нас бог никада није оставио то је доказ да не треба чекати да човек буде материјално обезбеђен да би стварао по- родицу страхиња: морам да нагласим ово: много је важан благослов родитеља тачно се осећа у реалном животу ако тога нема, ту нема среће ни напретка напросто, у животу се савладавају све препреке, то је као божији благослов а за више муке долази и више утехе јелена, да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? јелена: што се тиче порођаја, увек сам гледала да он буде онда када то господ да приметила сам да је данас у моди царски рез и да се мајке и доктори дого- варају око датума порођаја такође, када се жене не породе на дан термина, ле- кари порођај изазивају разним вагина- летама и индукцијом то, по мени, није добро, јер само господ зна када се дете зачело и када је зрело да се роди, а не да га на силу „ваде“ ово ће многе зачуди- ти: са четвртим дететом сам се породила код куће, уз благослов нашег духовника породила ме је моја свекрва, која је спа- сила једној жени живот кад је већ почео порођај тврдим да је то један најугодни- ји и најприроднији порођај доктори су били у чуду како је то она могла, али су ипак похвалили како је одлично везала пупчану врпцу то сам урадила јер сам се плашила да ће и на мени применити индукцију, јер сам имала повишен при- тисак мојој рођаки су тако повредили очни живац, а једна жена ми се жалила да су детету повредили врат приликом таквог порођаја иначе, мој сваки поро- ђај је протекао све брже и лакше кроз сваки порођај осећа се љубав божија да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? једном приликом, милићи из бараје- ва, о којима сте писали у прошлом бро- ју мисионара, позвали су нас код њих у госте деца су се посебно радовала када смо им рекли да ћемо ићи у једну велику породицу попут наше док смо били код њих деца су се тако лепо играла као да се одувек познају, и није било потребе да их одрасли надгледају када су нас ис- праћали, наша деца су нас питала када ћемо опет доћи код њих за крај су нам деца отпевала тропар светом василију, магдалина нам је по- клонила свој лепи цртеж, а од маме и та- те смо добили икону острошког свети- теља са жељом да и нас прати благослов и штите његове свете молитве позвали су нас да опет дођемо и опет су сва деца била на окупу дуго су нам махали ово ће многе зачудити: сачетвртим дететом сам се породила код куће, уз благослов нашег духовника 56 6/2014 многодетне хришћанске породице дана 19 новембра 2014 године на- вршава се пет година од муче- ничке смрти свештеника данила сисојева, истакнутог мисионара руске православне цркве који је примио смрт за христа у свом храму, у тренутку док је, у комплетним свештеничким одежда- ма, излазио из олтара где је вршио свету тајну исповести иако још увек није зва- нично канонизован, љубав према њему, свест о величини онога што је радио се све више шири међу вернима васељенске православне цркве и на тај начин по- тврђују речи светог атанасија пароског: „чим на земљу падне глава мученика, хришћани који присуствују томе, радују се од све душе и срца, прослављају бога и славе мученика“1 личност оца данила је прави доказ да је мисионарење органски део пра- вославља, да мисија није само могућа и пожељна, она представља директну спаситељеву заповест (мт 28, 19–20) у православље је превео преко пет сто- тина протестаната и више од осамдесет муслимана, тако да христове речи: јер се свако дрво по роду своме познаје (лк 6, 44) 1 преподобни атанасије пароски, „о поштовању мученика пре њиховог прослављања“ представљају критеријум по коме треба да оценимо оца данила као мисионара вашој пажњи предлажемо мисли и уче- ње оца данила о православној мисији, делу коме је посветио цео свој живот „зовите све на небо!“ поводом петогодишњице мученичке смрти о данила сисојева превео са руског: станоје станковић свештеномученик данил сисојев (1974–2009), румунска икона новембар/децембар 2014 57 идите и научите све народе „особа која излази на дело мисије доспева на прву линију духовне бор- бе, налази се на крајевима васељене у правом смислу ове речи мисионар се сусреће са три света истовремено: са светом божијим у чије име он делује, са светом људи и њиховом слободном вољом и притом у свету види како до- бро, тако и скривено зло, и са светом злих духова који реално устају против мисионара зато се мисионар налази на додирној тачки три света, на самој граници мисионарење је директна последица милосрђа да ли се може живети спо- којно, знајући да наши ближњи, рођа- ци, знани и незнани – потомци адама и еве као и ми – у огромном броју силазе у долину сени смртне и то заувек? за оце цркве не постоји никаква разлика између традиционалних и нетрадици- оналних конфесија свето писмо дели религије по једном једином принципу: једна је истинска, све остале су лажне на жалост, данас су захваљујући раз- воју различитих нецрквених учења, као што је хуманизам, на пример, људи дошли до бесмисленог закључка да сви могу да се спасу није важно да ли је чо- век хришћанин или не, важно да је „до- бар“ овакви ставови противрече све- том писму, учењу васељенске цркве, штавише – противрече здравом разуму и животном искуству ни један човек који живи ван цркве, који се придржа- ва других религиозних традиција, не може да рачуна на стицање спасења на које се надају православни хришћани лажна религија је гора чак и од хе- роина лажна религија убија у правом смислу ове речи христова љубав пре- ма човеку који гине треба да буде спо- из текста „инструкција за ловце људи“, свештеник данил сисојев, москва, 2011 г 58 6/2014 идите и научите све народе јена са немилосрдном нетрпељивошћу према његовим лажним мишљењима не треба себе штедети да служиш чо- веку који гине, али не смеш да штедиш лажно мишљење друге особе мисионар делује на највећим дуби- нама људског духа ако човек уместо речи божије покушава да каже своју реч – нека и веома лепу, јако памет- ну, логичну – она неће пронићи у срце, остаће на површини глава може и да се сложи, а срце каже: „нећу“ и шта ћете онда? мисионар је све разложио на де- лиће, а човек говори: све схватам, али нећу тако да радим зато што не желим шта је овде проблем? проблем је у томе што се мисионар ослонио на себе и по- казало се оно о чему је говорио свети григорије: „реч се бори са речју, али ко може да оповргне живот?“ наш задатак је да сејемо управо реч божију, чисту, свету, у неизмењеном облику, ослања- јући се на силу саме речи божије видео сам мноштво обраћења, али ја сам нисам никога обратио када сам се трудио сам, није се догађало ништа, а када сам говорио реч божију, онда је она сама мењала човека реч божија је најстрашније оружје које постоји у васељени, снажнија је од нуклеарне бомбе, подрива сву силу са- тане и мора да се предаје потпуно не- повређена мисионари су дужни да го- воре са влашћу – али само са влашћу божијом мисионар нема права да го- вори ни о чему осим о светом јеванђе- љу, да говори: „бог је рекао, изволите да испуните, ја сам вас упозорио“ ето тада ће та несхватљива сила деловати кроз мисионара он се ослања пре све- га на свето писмо, али не онако како он сам жели, већ у сагласности са тума- чењима отаца цркве никакав равноправни дијалог ми- сионар нема права да води, он не мо- же да каже: „ви имате право на своје мишљење, а ми имамо право на своје“ мисионар уопште нема право на сво- је мишљење православна црква нема своју тачку гледишта ни на један про- блем, она увек гледа са тачке гледишта господа бога и то јој је довољно ми не треба да имамо своју тачку гледишта, неопходно је да гледамо са тачке гледи- шта господа бога како је говорио пре- подобни максим исповедник: „бог и ја смо већ већина и то огромна“ дакле, главно правило: никада не го- ворите „ми сматрамо овако“ или „наша црква тако учи“; увек говорите „тач- ка гледишта господа бога је оваква“, „бог је рекао овако“ ово је суштин- ски моменат ако будемо рекли нешто што није реч божија, учинићемо грех лажног сведочења многи говоре: „ето, ја сам недосто- јан тачно је! никако и не можеш бити достојан! ти си грешан човек са нечи- стим устима, живиш међу људима са нечистим устима, али твоје очи виде господа како тако нешто онда може да буде? ти си недостојан, али си призван тако је и потребно рећи: „нисам досто- јан, али идем јер ме је бог позвао, зато што ми је жао људи који гину“ господ тако уређује да се кроз обра- ћене и сам мисионар учи господ ће уздизати мисионара све више и ви- мисионарење се увек одвија силом духа светога, кога је обећао бог отац зато је почетак мисије – молитва, средина – молитва и завршетак мисије – молитве новембар/децембар 2014 59 ше међутим, постоји обавезан услов: мисионару је неопходно да се моли и наравно, сама мисија такође учи томе: ако се човек не моли почиње да пада духом јер му ништа не полази за ру- ком ако човек покушава да буде уста бога оца, а притом се богу оцу не обраћа, ништа се неће ни догодити управо зато мисионарење и примора- ва људе на молитву чим се мисионар удаљи од бога непријатељ ће га одмах поразити објекат мисије је човек коме је исти- на важнија од сопственог мишљења мисија не може доспети до особе која је сопственом злом вољом себе затво- рила од бога ако човек говори да му је свеједно то о чему му сведочите, тада је он – затворен за бога потребно је од- говорити му речима господњим: „ако вас ко не прими нити послуша ријечи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих за- иста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан суда него- ли граду ономе“ (мт 10, 14–15) ако је равнодушан за истину, човек не може бити објекат мисије веома је важно у темељ разговора по- ставити принцип сведочења ми смо пре свега – сведоци зато је потребно сведочити тако да те људи разумеју мисионар мора да употребљава што мање специјалних термина, оставља- јући само најнеопходније наш задатак је да говоримо максимално једностав- ним и разумљивим језиком када је наша логика исцрпљена и немамо шта више да кажемо не треба просто заћу- тати, већ извести закључак и захтевати да саговорник одговори на питање: „да ли се слажеш или не? ако се не слажеш, реци ми зашто“ у случају неслагања потребно је размотрити разговор по тачкама и разјаснити са чиме се тач- но саговорник не слаже потребно је добити његову сагласност и тек затим ићи на следеће питање чијом силом делују мисионари? го- спод говори: и ево, ја ћу послати обе- ћање оца својега на вас; а ви сједите у граду јерусалиму док се не обучете у силу с висине (лк 24, 49) мисионарење се увек одвија силом духа светога, ко- га је обећао бог отац зато је почетак мисије – молитва, средина – молитва и завршетак мисије – молитве без моли- тве се ништа неће догодити постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту нас чека пораз бог ће истог трена отићи од нас другог човека може да обрати једино бог: нико не може доћи мени ако га не привуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан у проро- цима је написано: и биће сви научени од бога сваки који чује од оца и научи, долази к мени не да је ко видио оца, осим онога који је од бога: он је видио оца (јн 6, 44–46) дакле, без помоћи бога оца никоме и никада није пошло за руком да обрати у православље било кога зато је неопходно стално се осла- њати на силу божију монаси представљају „специјалне снаге“ православља, а мисионари су „диверзанти“ који припремају упад на територију ван граница цркве постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту насчека пораз 60 6/2014 идите и научите све народе веома је занимљиво да при- ликом разматрања мисио- нарских тема веома мало (или боље рећи нимало) пажње придајемо улози људи који ра- де у црквеним продавницама они су, међутим, веома важна мисионарска карика: некима су први контакт са црквом, други- ма нека врста „информатив- ног пулта“, а трећима најлакши начин да дођу до свештеника који им је потре- бан за одређену недоумицу пре неких седам- наест година аутор овог текста је изу- зетно важну препор ук у добио упра- во од особе која је ради- ла у продав- ници светосавске цркве на врачару, про- тинице љубице лукавац „помаже бог хтео бих да се укљу- чим у мисију цркве и занима ме коме да се обратим“, отприлике је гласило питање приликом куповине у складу са именом које носи, протиница љубица је љубазно одговорила: „бог ти помогао, сине хоћеш да будеш мисионар? најбоље иди код прота-љубе у храм алексан- дар невски, ту имаш мисио- нарску школу они суботом увече држе предавања по- сле вечерње службе то ти је код бајло- нијеве пијаце, на дорћолу“ тада сам пр- ви пут чуо и за прота-љубу и за поводом четири године од упокојења протојереја-ставрофораљубодрага-љубепетровића (1933-2010) успомене на проту-мисионара прво молитва,патеконда поучавање –то што је прота-љубатада нама рекао је заправо златно правило мисионарскеделатностиправославне цркве презвитер оливер суботић протојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) новембар/децембар 2014 61 сећања поменути храм са својим пријатељем из детињства сам пошао већ наредне су- боте у потрагу за тим свештеником ми- сионаром „помоз’ бог, јунаци!“, био је узвик седог свештеника стамене појаве који је нам изашао у сусрет из парохиј- ског дома храма александра невског „бог ти помогао, оче јесте ли ви прота љуба? ми смо дошли јер су нам рекли да се овде код вас држе духовна преда- вања, па смо хтели да се прикључимо“, одговорих „одлично, браћо хајде прво да се помолимо богу, почиње служба, па ћемо после тога на предавање у парохиј- ски дом“ прво молитва, па тек онда поучавање – то што је протојереј-ставрофор љубо- драг-љуба петровић тада нама рекао је заправо златно правило мисионарске де- латности православне цркве молитве- ни живот је темељ мисије без кога нема истинског плода јер се првенствено кроз молитвено-подвижнички живот у ли- тургијском окриљу цркве задобија право познање истинâ вере а молитвена ат- мосфера која нас је те вечери дочекала у храму александра невског је била заиста нешто посебно још су упечатљивије биле недељне литургије – за нас новопридо- шле, то су била незаборавна благодатна искуства пун храм људи, молитвени мир који ништа није нарушавало, певница и хор који прате складни тоналитет про- тођакона моме лечића, чтечеви који у двоцифреном броју попут какве царске гарде излазе на вход и као круна све- га, прота љуба окружен својом сабраћом свештеницима незаборавна сећања та- ква богослужбена атмосфера је додатно разгорела огањ у срцима младих људи међу којима су данас многи мисионари, вероучитељи, свештенослужитељи, и у пракси је показала да је молитвени дух црквене заједнице примарна ствар у ми- сионарском раду слична благодатна атмосфера се осе- ћала и на предавањима у парохијском дому храма за све нас који смо припада- ли млађим нараштајима та предавања су била нешто сасвим ново и окрепљујуће препуна сала старог парохијског дома – половина седи, а друга половина стоји по ходницима, све до улазних врата јер није било места – док прота љуба беседи, ди- намично, али са уравнотеженом дикци- јом осећај је био исти када га је човек слушао први пут и двадесет први пут – пред слушаоцем је био свештеник који је знао да покрене верни народ то је свака- ко био благодатни дар, али у истој мери и плод великог труда управо су такви свештеници, који су стално спремни да раде на себи и да истовремено разгорева- ју пламен вере у верном народу, насушна потреба сваке епохе оснивање и рад мисионарске школе при храму александра невског и борба против секти су поља на којима је про- тојереј-ставрофор љубодраг петровић дао колосални допринос о томе је већ писано у нашој црквеној периодици, па то нећемо сада детаљније обрађива- ти протин лик је, међутим, поред орга- низаторских способности красило још много тога значајног за тему мисионар- ских поука енергичост, непосредност, срдачност и особита пажња коју је умео да пружи човеку (већ после неколико ви- ђења нове чланове литургијског сабрања је ословљавао по имену) биле су неке од тих особина ведрина духа такође – љу- ди воле када је свештеник ведар и духо- ван у исто време, што је код проте било очигледно отвореност за разговор, ср- дачност у опхођењу, ведрина која зрачи са лица и озбиљност у приступу су важне особине личности сваког мисионара но изнад свега љубав – њу је прота љуба по- казивао кроз делатну бригу за поверену му паству, коју је као прави пастир редов- но хранио јеванђелским поукама, али и штитио од духовних вукова посебно разумевање прота је имао за нас који смо одмах после бурног пери- 62 6/2014 сећања ода адолесценције пошли за христом показивао је стрпљење за наш темпера- мент, за наше стечене навике и идеје које су проистицале из времена пре уласка у литургијско окриље цркве на неки чу- дан начин је успевао да каналише ту сил- ну енергију која је сваким новим чланом заједнице добијала на снази у овом делу приче се крије још једна важна особина протиног мисионарског лика: он није од- бацивао ниједну креативну област људ- ске делатности, већ се трудио да пронађе њен аутентичан хришћански израз упе- чатљив пример тога је давање подршке и благослова групи борилачких мајстора који су крајем деве- десетих година прошлог века покренули идеју форми- рања борилачког система који би имао хришћанску основу, за разлику од зен-буди- стичке која је доминантна (један од мајстора каратеа који су се бавили овом проблематиком, слађан мијаљевић, је био и дугогодишњи чтец при хра- му александра невског) та- да је настала и чувена крила- тица „хришћанске врлине и борилачке вештине“ (њу је особито често истицао тра- гично преминули аикидо мајстор жељко (вићен- тије) божић) тако је прота љуба и у посве специфичним области- ма људске делатности тражио начин за про- дор хришћанске бла- говести и преображај човекове активности, што је вековни приступ православних мисиона- ра: не одбацивати кул- турне и цивилизацијске тековине саме по себи, већ се трудити на њихо- вом преображају у складу са јеванђељем христовим вратимо се на почетак текста у време када ме је протиница љубица послала код проте-мисионара ни на крај памети ми није било да ћу једног дана бити удосто- јен части свештенослужитељског чина и да ће ми бити указано поверење да водим православни мисионар, званично миси- онарско гласило наше помесне цркве верујем да је управо атмосфера храма александра невског била један од важних чинилаца да се нешто касније у мом срцу јасно исцрта путања ка служби божијој а управо ће заједница тог храма за који месец прославити значајан јуби- леј: тридесет година постојања миси- онарске школе коју је основао про- тојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) у то име, овај текст је мали знак пажње незаборав- ном проти-мисионару, коме нека је вјечнаја памјат, амин новембар/децембар 2014 63 песме читалаца православног мисионара бадње вече кад је свето вече пало, док се снег на крову бели, као да је време стало, за трпезу сви смо сели кроз прозор се чује јако, како ветар споља хуји, из даљине се чује како, с наше цркве звоно бруји крај иконе тамјан гори, и мирисом душу мири, у том каду христос стоји, и руке нам своје шири мајка спрема све што треба, да чесницу сутра прави, а у тесто светог хлеба, спрема динар да постави по кући се слама жути, да на јасле свете сети, по поду се може чути, звук пшенице која лети од постанка, па до сада, пред божић се сваком ’прости, бадњи дан се од вајкада, у народу српском пости! марко станисављевић гинеколошко-акушерски техничар, београд
... за пар дана осети да се болест погоршава, симеон про- слави свету тројицу, и даде благослов потомству и бившој држави својој и пожеле да помоћ пресвете богородице и његова молитва од њих никад не од- ступе и понови заповест: „имајте љу- бав међу собом!“ (јн 15, 12), коју је сава имао да им пренесе тада му, на његову жељу, сава принесе богородичину ико- ну да се пред њом помоли после молитве, син спусти оца на ро- гозину и постави му камен испод гла- ве, по симеоновој жељи сви присутни су се поклонили монаху симеону, а он је од свих затражио опроштај и благо- слов те ноћи, поред оца бдео је свети сава са још једним монахом и осетив- ши да се час исхода душе приближава, симеон одаде још једном хвалу богу речима псалмопојца давида: „хвалите бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове“ на сави- но питање кога је то видео, он, као од- говор, изрече „хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премудрој владавини његовој“ (пс 150, 1–2) и за- вршивши све како доликује, свети си- меон усну у господу 44 6/2014 врлински чин београдских мајстора од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помогли да не упаднем у велики проблем празник покрова пресвете бого- родице, лета господњег 2014 у срцу сам силно желела да га про- славим литургијски, у својој вазнесењ- ској цркви у жаркову или на слави не- ког од наших дивних манастира тог јутра сам, међутим, журила на посао да заједно са својим студентима обеле- жим светски дан стандардизације, на- учне области коју предајем на факул- тету организационих наука у београду након посла, чекао ме је договор са пријатељима, али сам у међувремену сазнала за породичну трагедију једне колегинице са посла и то да је сахрана њеног члана породице заказана истог тог дана потресена због те вести, тра- жим по центру београда паркинг ме- сто за ауто и, коначно проналазећи га, излазим журно из аута и разговарам са пријатељима, не размишљајући при- том да ли сам обезбедила аутомобил и где остављам кључ журим на сахрану, која траје дуго због великог броја људи који су дошли да молитвено испрате у вечност једну младу душу и да пруже утеху ближњима у једном тренутку ми кроз главу пролази помисао о томе да ли сам ауто оставила на сигурном месту, али је брзо одбацујем и препу- штам све вољи божијој после готово пуна два сата, налазим се са пријатељима испред свог аута, према ранијем договору док смо при- лазили аутомобилу, радовала сам се што се налази тамо где сам га остави- ла и благодарила богу због тога почи- њем да тражим кључ од аута у својој торби, али њега нема молим се пре- светој богородици да га некако нађем јер ми већ постаје непријатно да при- јатељи (који су ме ионако дуго чекали) опет мојом кривицом чекају на мене мала девојчица са нама нестрпљи- во очекује да је водимо у зоолошки врт, а после тога треба да стигнемо на промоцију нове књиге свештеника који служи у нашој парохијској цр- кви осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мај- ци божијој већ помишљам да кренем назад према гробљу да погледам да случајно нисам негде испустила кључ успут, кад у том тренутку нам прила- зе два мајстора из ауто-сервиса преко пута паркинга где смо се налазили и питају да ли је то мој ауто? одгова- рам да јесте, а они ми дају мој кључ, објашњавајући да су видели да у мо- ана трајковић тема броја новембар/децембар 2014 45 јим колима стоји кључ у брави и да су пришли, закључали ауто и узели кључ док се не појави власник аута, да не би случајно неко украо аутомобил, што је било веома лако извести од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помо- гли да не упаднем у велики проблем у том тренутку смо и моји пријатељи и ја, а верујем и поменути поштени мај- стори, осећали огромну радост јер смо негде у срцу знали да смо сви сведоци чуда мајке божије која нам увек дока- зује да смо под њеним пречистим по- кровом ношени предивним благосло- вом пресвете богородице, успели смо да све планирано испунимо и да стиг- немо на промоцију још једне сјајне и ва- жне књиге нашег уваженог свештеника у жаркову а у свом молитвеном правилу те ве- чери прочитала сам из посланице апо- стола павла следеће речи: „јер смо ње- гова творевина, саздани у христу исусу за дела добра, која бог унапред припре- ми да у њима ходимо“ (еф 2, 10) нека господ наш исус христос увек чува и помаже у сваком добру све поштене љу- де, а међу њима и поменуте мајсторе слава и хвала богу за све! амин ауторка је предавач на факултету организационих наука у београду осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мајци божијој мајстори који су показали врлине поштења и одговорности говорећи у прошлом броју о депре- сији као широко распрострањеном душевном обољењу, о разним, а пре свега духовним узроцима депре- сивних стања, неизбежно је спомену- ти питање непоштовања дара живота често је депресивно стање увод у суи- цид – самолишавање живота проблем самоубиства уз- немирава и потреса токове људске историје кроз ве- кове и представља велику загонетку за многе када се ради о хришћанском приступу овом проблему, ту нема нејасно- ћа, већ једино има места говору о од- говорном пастирском служењу у циљу спасења света и човека најпре се треба позабавити основним узроцима самоубиства са аспекта пра- вославног аскетског искуства разуме се да је немогуће побројати све разлоге који човека наведу да изврши страшни чин одбацивања дара живота сведоци смо да су већина људи који су покуша- ли или извршили самоубиство били об- узети малодушношћу, очајањем тј де- пресивним стањем суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- проблем одбацивањa живота као дара божијег милош в маринковић 46 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније (грч ακηδια) стање безизлаза, које усред животних компликација од- води човека из животне радости у оча- јање и депресију, што понекад на крају резултира до појаве суицидалних наго- на и ово се све дешава онде где је зака- зала она искрена хришћанска љубав питање метода овде се поставља питање како на пра- ви начин треба пастир да приступи чо- веку који има депресију са изразитим суицидалним мислима пастирска му- дрост се састоји у томе да нађе прави начин обраћања човеку, као и да задо- бије његово поверење, да га подстакне да почне да иступа из његовог стања немоћи знајући да је то стање немоћи заправо стање болести, пастир треба да проналази спасоносне методе и приме- њује добру терапију исцељења заправо, кад човек увиди да умирање није конач- но нестајање, него да је само привреме- ни прекид живота, који не престаје него се продужава у вечност, онда разуме да се самоубиством не решава ништа због тога је једини прави пастирски лек, у вези са самоубиством, отварање човека за долазећу радост будућег века јер, са- моубиство, са црквене тачке гледишта, можемо посматрати и као незнање о стварности да долази царство божије, тако што је већ у нама (мт 3, 2; лк 17, 21) наравно, ми не смемо бити себични и незаинтересовани према онима који су због својих или туђих грехова запа- ли у канџе очајања сетимо се приме- ра јуде искариотског који се по издаји христа раскајао, и покајање принео ста- решинама јеврејским говорећи: „сагре- ших што издадох крв невину а они му рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видети и бацивши сребрнике у хра- му, изађе, и отиде те се обеси“ (мт 27, 4–5) овде је јасно да где нема љубави и разумевања према покајнику, већ влада равнодушност, долази до очајања када човек види да није сам и остављен, он- да ће престати да се предаје беживотној машти самоуништења сетимо се тако- ђе и другог догађаја везаног за страдање господа христа на голготи, када благо- разумни разбојник приноси покајање и проси и добија царство и где истинита љубав спасава човека из канџи очаја- ња: „сети ме се господе када дођеш у царству своме“ а господ христос, па- стир добри му одговара: „заиста ти ка- жем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 41–43) канонско предање што се тиче односа канона који се односи на питање самоубиства, они су пре свега сконцентрисани на то да буду лек и превенција канон 142 патријар- ха никифора говори да када неко поку- ша самоубиство, одређује се епитимија у трајању од дванаест година оваква, на први поглед строгост, потиче, по ре- чима св николаја жичког из милости, да би човек био спасен и излечен од од- нема супротности између пастирског старања и психотерапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте суштинско оздрављење човека новембар/децембар 2014 47 бојности према богодарованом живо- ту када говоримо о питању одржавања опела над човеком, који је, нажалост, успео у намери да себи одузме живот, у канону 14 св тимотеја александриј- ског говори се да је клирик дужан да испита да ли је одређени човек лишио себе живота у стању душевног растрој- ства, и ако је тако било да му се омогући опело и помињање на светој литурги- ји важно је напоменути да ова чињени- ца – душевно растројство – не сме да се претвори у пораз пастирске праксе ле- карско уверење не сме да буде изговор за необављање пастирских дужности, јер сваком човеку, а најпре оном који је у тако тешком стању, као што је суици- дална криза, треба бити понуђен не са- мо духовни разговор, него и благодатна светотајинска исцелитељска средства цркве, а пре свега причешће као лек бесмртности ако се опело и ускраћује, ово мора да буде васпитна мера којом се указује на тежину промашаја ова мера не сме да буде нешто што је усмерено против породице самоубице, нешто што ће их још више ожалостити али, опет канонски поредак не сме бити ничим обезвређен, али увек треба наглашавати љубав и истину а сам чин самоубиства јесте израз егоизма, одбацивања љубави бога и ближњих превидети ово значи- ло би изједначити љубав и себичност, добро и зло помоћ медицине такође, битно је споменути да је у слу- чајевима људи оболелих од депресије, са суицидалном кризом, преко потреб- на сарадња свештеника и психотера- пеута и ово би требало да подстакне и пастирску и лекарску праксу на бољу и квалитетнију сарадњу нема супротно- сти између пастирског старања и психо- терапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте су- штинско оздрављење човека пастирско старање и психотерапију могу раздвајати и супротстављати само неупућени и нео- дговорни пастири и лекари имали ли ва- жнијег заједничког задатка и пастирске и лекарске праксе него да оболели човек наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамочовека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег виктор франкл (1905–1997) 48 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот пронађе истински смисао живота карл густав јунг, у једном од својих предава- ња под насловом „циљеви психотера- пије“, изговорио је следеће: „око трећи- не мојих пацијената не пати од неурозе која се може одредити клинички, већ од бесмислености и беспредметности њи- ховог живота“ виктор франкл је иста- као вољу за смислом као primum movens (примарни покретач) људског живота оснивач је логотерапије, која се у лече- њу човека усредсређује на смисао чове- кове егзистенције и његово тражење тог смисла својим богатим научним, али и животним искуством (прошао је кроз нацистички логор аушвиц), франкл је помагао својим пацијентима у суицидал- ној кризи да поново пронађу смисао свог живота и постојања заједничка одговорност на послетку, ваља напоменути да од- говорност не лежи само на црквеном пастиру, већ на свима нама, вернима из локалне литургијске заједнице наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамо човека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег сетимо се да када неко у нашој околини покуша или изврши самоубиство, постоји одговор- ност сваког од нас јер можда баш тог чо- века нисмо саслушали, упутили му реч утехе, можда смо били равнодушни и као народне старешине само хладнокрв- но констатовали чињенично стање (мт 27, 4) ми треба да подстичемо и себе и друге хришћане на сталан труд и стал- но узрастање у вери и подвижничком животу, на борбу са својим страстима и преображавање из старог човека у новог човека у христу ово морамо рећи, као речи љубави, онима међу нама којима је овладала депресија са суицидалним по- мислима свест да се нико не може сам спасти, треба да покреће нашу саодго- ворност према браћи који су у канџама очајања наша искрена љубав показана кроз речи и дела треба да подстакну обо- лелог човека да крене путем исцељења а о љубави као леку за нас и наше бли- жње говори и старац тадеј: „љубав, радост и мир, то су божански дарови, божанске особине они појединачно чуда могу да стварају љубав сједињује све у једно – мир исто тако зрачи из човека, даје тишину; радост чини да се скине терет са човечи- је душе: кад дође нека радосна душа код тужне, па му каже какве благе, тихе речи, одједном као да му је свануло тада бивају и исцељења, на пример господ је показао како и казао да ћемо то чинити његовом божанском снагом биће такви знакови: на болесне ставићемо руке и исцелиће се то су истините речи божије“ аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој старац тадеј (1914–2003) новембар/децембар 2014 49 острог је наша највећа поклонич- ка светиња ко год је ишао под острошке висове осведочио се у силу божију и молитвено заступни- штво светог василија њему са страхо- поштовањем свакодневно притичу реке православних, из свих наших крајева и дијаспоре, али и инославних, и са ве- ром припадају његовим светим мошти- ма а светац не гледа ко је ко, него у срце људско, и исцељује и духом све- тим препорађа душе заблуделе грехом многима је баш он био први духовни светилник у мраку житејскоме, али и остао задужио их је својом очинском милошћу и добротом, помогао им да препознају спаситељну промисао бо- жију у својој тешкој муци и упутио их на пут вечног живота ево, овако нам о острошком светитељу говоре васили- јевићи, и то први пут за јавност: често нам крену сузе кад певамо: „ва- силије свети, поносе монаха поборни- че мудри светог православља“ – кажу нам страхиња (31) и јелена (33) из рако- вице ушао је у наш дом као наше крсно име и слава, као наш молитвени заступ- ник пред господом, јер нам је велико чу- до учинио – из темеља је променио наш живот, привео нас крштењу, учврстио у православној вери у његовом житију смо прочитали да је услишио сваког ко му се у невољи обратио срцем и душом, и са поверењем, било да је православан или не а болест је најчешће она тешка невоља без које нема богомоље у манастиру раковица, посвећеном светом архангелу михаилу, њихов па- рохијски свештеник александар милу- тиновић каже о њима: „породица васи- лијевић је надахнуће српској породици они својим примером врше мисију и указују на речи светог писма: рађајте се и множите се (пост 1, 28) њихов мо- литвени дом мени је увек место духов- не укрепе потпуно се слажем да о њи- ма треба да чује и шира јавност“ а пред њиховим скромним домом у сусрет нам истрчава њихово шесторо деце, 4 сина и 2 ћерке: василије (7), магдалина (6), ђорђе (4), андреј (3), арсеније (2) и у мамином наручју четворомесечна јули- ја имена, све лепше од лепшег! јелена: изабрали смо их у договору са родитељима и кумом василије је, на- равно, добио име по нашој слави, маг- далина по светом марији магдалини, породица василијевић ништалепше насвету за жену немаод мајчинства, тадајењеносрцеиспуњеноу кућиу којојјепунодеце великајеирадост јер волимодасмосвиокупљени радмила грујић 50 6/2014 многодетне хришћанске породице ђорђе је рођен по ђурђевдану, андреј на дан светог андреја критског, арсе- није на светог арсенија сремца, а јули- ји је име дао тата потом су нам причали о себи: стра- хиња: живимо у кући моје мајке коју смо реновирали кредитом и уз помоћ родитеља, тако да сада има 100 квадра- та градња је започела по великој госпо- јини па смо овај празник, у знак покаја- ња и нашег духовног препорода, узели као заветну славу кад смо се венчали, годину дана живели смо у насељу кије- во код бабе, мајчине мајке моји роди- тељи живе на дорћолу у дедином стану (очев отац) деда је албанац, родом са шар планине, подручје гора, (драгаш), а мајка ми је из врбаса завршио сам средњу грађевинску школу и уписао вишу грађевинску, али је нисам завр- шио тренутно радим у магацину за ле- кове преко омладинске задруге и имам само две године радног стажа радио сам као чувар, грађевински техничар, физички радник, бравар, на градили- шту, селидбе, на клизалишту јелена: моји родитељи су рођени у београду, живе на вождовцу, отац је родом из ивањице, а мајка из јагодине имам још три сестре вишу грађевинску школу, коју сам уписала упоредо са факулте- том архитектуре, похађала сам заједно са страхињом није случајност – број његовог индекса био је 68 а мог 69, те смо увек били заједно на свим вежбама, али ни ја је нисам завршила дипломи- рала сам архитектуру кад сам родила треће дете спојио нас је свети васи- лије, слава му и милост венчали смо се 2006, у тадашњој парохијској цркви светих апостола вартоломеја и варна- ве у раковици и ја сам понешто ради- ла: држала часове, чувала децу, радила у пекари новембар/децембар 2014 51 у ком узрасту сте крштени и где? какав је ваш пут до праве вере? страхиња: до своје 17 године нисам имао никакве додире са духовношћу моји родитељи су били атеисти покојни деда (по оцу) био је муслиман, који је по- времено ишао у џамију, али то није зах- тевао од своје деце мајчин отац је римо- католик, а њена мајка је православка а онда нас је све моја болест привела богу на велику госпојину 2000 ми је пукло слепо црево, хитна операција трајала је целу ноћ, трећег дана је наступила сепса доктор је преписао неки скупи лек који су моји родитељи једва набавили јер су тада владале санкције то је био разлог да моја мајка први пут оде на острог и, између осталих ствари, донесе и свету воду коју ми је сипала у чај свакога да- на нисам имао појма шта пијем након неколико дана био сам излечен, а лекари су то приписивали леку већ у септембру опет су отишли отац и мајка, и по по- вратку цела наша породица се крстила у манастиру раковица, осим мајке, која је мало касније сазнала да треба да при- ми миропомазање тада је отац узео кр- штено име небојша, а мајка – ангелина и ускоро су се ту и венчали већ две године моја мајка волонтира у народној кухињи вдс-а јелена: ја сам крштена са 9 годи- на у своме стану моја породица слави светог николу, више традиционално у цркву смо повремено одлазили да за- палимо свеће, али се нисмо исповедали ни причешћивали страхиња ме је при- вео вери, већ је редовно ишао у цркву, исповедао се и причешћивао чула сам за манастир острог али, по промислу божијем, тек када ми је он испричао сво- је исцељење добила сам велику жељу да одем и поклоним се василију чудотвор- цу убрзо, на богојављење 2003, одлазим 52 6/2014 многодетне хришћанске породице под острог са њим и његовим родитељи- ма уствари, више сам кренула као радо- знали архитекта, занимало ме је како је изграђен тај објекат у стени у аутобусу сам слушала од поклоника да су се при- премили за овај пут постом и молитвом, и прва помисао ми је била: боже, како ћу ја издржати да постим? и закључила: нећу моћи одједном, тако ми је позли- ло, осетила сам неиздржљиву врућину да сам се почела свлачити и одмах сам то разумела као опомену и почела да се молим: боже, опрости ми и престало је вративши се у београд, испричала сам о томе родитељима и сестрама то је ути- цало на њих и довело до великог духов- ног преокрета имали су намеру да се венчају у цркви, али их је спречила тати- на прерана смрт како други људи гледају на овакав ваш начин мисионарења? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? јелена: гледају различито: млађи људи сматрају да смо погрешили и углавном нас осуђују што не користимо разне ви- дове заштите против зачећа старији пи- тају да ли су деца из једног брака, а неки нас упоређују са њиховим прецима, јер је само пре педесет година породица са ви- ше деце била уобичајена ништа лепше на свету за жену нема од мајчинства, та- да је њено срце испуњено у кући у којој је пуно деце велика је и радост јер воли- мо да смо сви окупљени деца су окрену- та једна другој, и када одемо негде држе се заједно млађи уче од старијих а ста- рији млађима притичу у помоћ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважни- је у хришћанском животу? страхиња: да ли смо права хришћан- ска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважни- је је да цела породица има истог духов- ника ми имамо оца јоила из манастира ћириловац нека га пресвета богороди- ца и свети василије чувају у све дане ви сте често на гробу нашег блажено- почившег патријарха павла како се мо- же остварити идеал „будимо људи“? да, ми смо ту на светој литургији не- дељом и празником и увек са радошћу целивамо гроб нашег драгог патријарха сваки човек може остварити тај идеал ако то жели, али патријарх је мислио на ону „доброту“ којом се задобија спасење, а то се може остварити само у право- славној цркви први пут се о вама пише сигурно вам се допада часопис православни мисионар? да највише ми се допадају чланци о стварним људима који у наше време тра- же истину и на који начин су успели да спознају бога а баба ангелина додаје: сви ми што радимо у народној кухињи, прво читамо вашу рубрику мама јелена је показала изузетну упор- ност и одговорност према бројним оба- везама и докрајчила своје петогодишње студије архитектуре у нимало лаким условима сада ће она бити архитекта живих храмова светог духа, а то је не- да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважније је да цела породица има истог духовника новембар/децембар 2014 53 упоредиво важнији посао ту је приори- тет васпитање деце да ли је данас теже васпитати децу него што је било раније? јелена: трудим се да што више разгова- рам са децом о свим њиховим проблеми- ма упућујем их једне на друге, учим их да се слажу, да праштају, да млађи слушају старије, а старији да воде рачуна о млађи- ма страхиња: чини ми се да је данас теже васпитати децу јер је данашњи стил жи- вота избацио заједништво оба родитеља раде, никад нису кући, деца по цео дан у вртићу, школи, на спорту, и нестаје пове- заности људи којима поверавамо децу не- мају исте погледе на свет, а они који желе да свој посао раде професионално спута- ни су папирологијом, великим групама а некада су породице проводиле много вре- мена заједно и само друштво је ценило вр- лине, док се оне сада сматрају за слабости у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав се огледа у малим стварима на пример, када видиш како деца, након дечијих неслагања, без сујете, већ у сле- дећем тренутку притичу једно другом у помоћ када је потребна у излажењу у су- срет другим људима, и ван круга породи- це, али је она најочигледнија у породич- ној заједници, када ће сви њени чланови дати све од себе да се вратиш на прави пут ако си одлутао јелена: кад успављу- јем децу певам им тропаре св ави ју- стину и св владици николају, и песме о светом василију, светом јовану кр- ститељу, светом ђорђу, светој тројици, химну пресветој богородици и господу и деца су их научила од тих песама нема лепших речи имате и школарца? иде ли на веронау- ку? колико је она важна? да ли деца већ показују неке таленте? да, василије је кренуо у први разред и иде на веронауку она је неопходна, али и родитељи треба да раде на томе, пун круг је и кућа и школа јелена: али, откако је василије кренуо, чим почне да пише дома- ћи и ови млађи хоће исто да пишу па му отимају онда тата оде у фотокопирницу и ископира његове књиге и сви раде задатке најчешће листају сликовнице, боје бојан- ке, слажу коцке и слагалице посвећенија сам деци јер не гледам тв; програм је не- квалитетан, научнообразовни практично не постоји, док су у цртаним измешани добро и зло, а деца то не знају да разликују василију се допада како свештеник служи, како кади, а магдалина лепо црта и осва- јала је награде у светосавском звонцу колико породична молитва доприноси побољшању вашег живота? како функ- ционише ваша домаћа црква? пост, мо- литва, духовна литература, као проду- жетак литургијског времена трудимо се да се молимо пре и после јела, као и увече кад смо сви заједно оку- пљени деца воле када им читамо све- тосавско звонце и воле из њега нешто да 54 6/2014 многодетне хришћанске породице нацртају страхиња: ја сам много читао серафима роуза – „светлост са запада“ нарочито о чудесним преобраћењима американаца у православље јелена: наш василије је од рођења имао пробле- ма са пробавом и гасовима у цревима у трећој години је било критично па је, уз благослов нашег духовника, почео да по- сти и то се показало веома добро више нема тих проблема, хвала богу такође и остала деца посте, са благословом нашег духовника, и тада се знатно здравије хра- не него ван поста јако се радујемо када идемо на неко духовно путовање деца то памте, препричавају и траже опет да идемо једино је баба ангелина, из пре- велике љубави према светињама, ишла у русију и донела нам много лепих икона има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? откако смо се венчали имали смо ис- кушења са страхињиним пословима више пута се десило да остане без посла, али уз божију помоћ смо увек излазили из таквих ситуација кад год смо мисли- ли да нам нема помоћи, стизала је и више него што је то потребно господ брине о свима и никога не оставља страхиња: то је више брига него страх, јер се мора обезбедити неки минимум, а без вере да господ управља свиме на свету и да нас неће напустити не би се могло издржа- ти морам вам испричати и ово: летос, у навечерје преподобне мати ангели- не, 12/30 августа, опет сам имао велико здравствено искушење на низбрдици паднем са бицикла у мраку нисам при- метио рупу на коловозу, упадне ми ту точак, паднем и потпуно изгубим дах тада видим фарове од аутомобила како иду према мени ужаснут помислим: сад ће ме прегазити чудом смогнем снаге да се прекрстим, и тада добијем ваздух и некако допузим до ивице коловоза, новембар/децембар 2014 55 али ми пропадне рука у рупу кад – ми- лост божија: ауто се зауставља, излази медицинска сестра и одмах ми пружи помоћ затим се зауставља и други ау- то из кога излази лекар, остављајући своју бебу у седељци у колима, прегле- да ме и установи прелом кључне кости и десне подлактице одмах су позвали хитну помоћ и оперисан сам још увек сам онеспособљен за послове завртања шрафова и рад чекићем али, живот ми је био у питању ето шта значи сетити се господа у таквом тренутку! имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? јелена: када смо се венчали, нисмо имали где да живимо ја сам студира- ла, а страхиња није радио једино што смо имали био је благослов родитеља и духовника кроз свашта смо пролазили али нас бог никада није оставио то је доказ да не треба чекати да човек буде материјално обезбеђен да би стварао по- родицу страхиња: морам да нагласим ово: много је важан благослов родитеља тачно се осећа у реалном животу ако тога нема, ту нема среће ни напретка напросто, у животу се савладавају све препреке, то је као божији благослов а за више муке долази и више утехе јелена, да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? јелена: што се тиче порођаја, увек сам гледала да он буде онда када то господ да приметила сам да је данас у моди царски рез и да се мајке и доктори дого- варају око датума порођаја такође, када се жене не породе на дан термина, ле- кари порођај изазивају разним вагина- летама и индукцијом то, по мени, није добро, јер само господ зна када се дете зачело и када је зрело да се роди, а не да га на силу „ваде“ ово ће многе зачуди- ти: са четвртим дететом сам се породила код куће, уз благослов нашег духовника породила ме је моја свекрва, која је спа- сила једној жени живот кад је већ почео порођај тврдим да је то један најугодни- ји и најприроднији порођај доктори су били у чуду како је то она могла, али су ипак похвалили како је одлично везала пупчану врпцу то сам урадила јер сам се плашила да ће и на мени применити индукцију, јер сам имала повишен при- тисак мојој рођаки су тако повредили очни живац, а једна жена ми се жалила да су детету повредили врат приликом таквог порођаја иначе, мој сваки поро- ђај је протекао све брже и лакше кроз сваки порођај осећа се љубав божија да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? једном приликом, милићи из бараје- ва, о којима сте писали у прошлом бро- ју мисионара, позвали су нас код њих у госте деца су се посебно радовала када смо им рекли да ћемо ићи у једну велику породицу попут наше док смо били код њих деца су се тако лепо играла као да се одувек познају, и није било потребе да их одрасли надгледају када су нас ис- праћали, наша деца су нас питала када ћемо опет доћи код њих за крај су нам деца отпевала тропар светом василију, магдалина нам је по- клонила свој лепи цртеж, а од маме и та- те смо добили икону острошког свети- теља са жељом да и нас прати благослов и штите његове свете молитве позвали су нас да опет дођемо и опет су сва деца била на окупу дуго су нам махали ово ће многе зачудити: сачетвртим дететом сам се породила код куће, уз благослов нашег духовника 56 6/2014 многодетне хришћанске породице дана 19 новембра 2014 године на- вршава се пет година од муче- ничке смрти свештеника данила сисојева, истакнутог мисионара руске православне цркве који је примио смрт за христа у свом храму, у тренутку док је, у комплетним свештеничким одежда- ма, излазио из олтара где је вршио свету тајну исповести иако још увек није зва- нично канонизован, љубав према њему, свест о величини онога што је радио се све више шири међу вернима васељенске православне цркве и на тај начин по- тврђују речи светог атанасија пароског: „чим на земљу падне глава мученика, хришћани који присуствују томе, радују се од све душе и срца, прослављају бога и славе мученика“1 личност оца данила је прави доказ да је мисионарење органски део пра- вославља, да мисија није само могућа и пожељна, она представља директну спаситељеву заповест (мт 28, 19–20) у православље је превео преко пет сто- тина протестаната и више од осамдесет муслимана, тако да христове речи: јер се свако дрво по роду своме познаје (лк 6, 44) 1 преподобни атанасије пароски, „о поштовању мученика пре њиховог прослављања“ представљају критеријум по коме треба да оценимо оца данила као мисионара вашој пажњи предлажемо мисли и уче- ње оца данила о православној мисији, делу коме је посветио цео свој живот „зовите све на небо!“ поводом петогодишњице мученичке смрти о данила сисојева превео са руског: станоје станковић свештеномученик данил сисојев (1974–2009), румунска икона новембар/децембар 2014 57 идите и научите све народе „особа која излази на дело мисије доспева на прву линију духовне бор- бе, налази се на крајевима васељене у правом смислу ове речи мисионар се сусреће са три света истовремено: са светом божијим у чије име он делује, са светом људи и њиховом слободном вољом и притом у свету види како до- бро, тако и скривено зло, и са светом злих духова који реално устају против мисионара зато се мисионар налази на додирној тачки три света, на самој граници мисионарење је директна последица милосрђа да ли се може живети спо- којно, знајући да наши ближњи, рођа- ци, знани и незнани – потомци адама и еве као и ми – у огромном броју силазе у долину сени смртне и то заувек? за оце цркве не постоји никаква разлика између традиционалних и нетрадици- оналних конфесија свето писмо дели религије по једном једином принципу: једна је истинска, све остале су лажне на жалост, данас су захваљујући раз- воју различитих нецрквених учења, као што је хуманизам, на пример, људи дошли до бесмисленог закључка да сви могу да се спасу није важно да ли је чо- век хришћанин или не, важно да је „до- бар“ овакви ставови противрече све- том писму, учењу васељенске цркве, штавише – противрече здравом разуму и животном искуству ни један човек који живи ван цркве, који се придржа- ва других религиозних традиција, не може да рачуна на стицање спасења на које се надају православни хришћани лажна религија је гора чак и од хе- роина лажна религија убија у правом смислу ове речи христова љубав пре- ма човеку који гине треба да буде спо- из текста „инструкција за ловце људи“, свештеник данил сисојев, москва, 2011 г 58 6/2014 идите и научите све народе јена са немилосрдном нетрпељивошћу према његовим лажним мишљењима не треба себе штедети да служиш чо- веку који гине, али не смеш да штедиш лажно мишљење друге особе мисионар делује на највећим дуби- нама људског духа ако човек уместо речи божије покушава да каже своју реч – нека и веома лепу, јако памет- ну, логичну – она неће пронићи у срце, остаће на површини глава може и да се сложи, а срце каже: „нећу“ и шта ћете онда? мисионар је све разложио на де- лиће, а човек говори: све схватам, али нећу тако да радим зато што не желим шта је овде проблем? проблем је у томе што се мисионар ослонио на себе и по- казало се оно о чему је говорио свети григорије: „реч се бори са речју, али ко може да оповргне живот?“ наш задатак је да сејемо управо реч божију, чисту, свету, у неизмењеном облику, ослања- јући се на силу саме речи божије видео сам мноштво обраћења, али ја сам нисам никога обратио када сам се трудио сам, није се догађало ништа, а када сам говорио реч божију, онда је она сама мењала човека реч божија је најстрашније оружје које постоји у васељени, снажнија је од нуклеарне бомбе, подрива сву силу са- тане и мора да се предаје потпуно не- повређена мисионари су дужни да го- воре са влашћу – али само са влашћу божијом мисионар нема права да го- вори ни о чему осим о светом јеванђе- љу, да говори: „бог је рекао, изволите да испуните, ја сам вас упозорио“ ето тада ће та несхватљива сила деловати кроз мисионара он се ослања пре све- га на свето писмо, али не онако како он сам жели, већ у сагласности са тума- чењима отаца цркве никакав равноправни дијалог ми- сионар нема права да води, он не мо- же да каже: „ви имате право на своје мишљење, а ми имамо право на своје“ мисионар уопште нема право на сво- је мишљење православна црква нема своју тачку гледишта ни на један про- блем, она увек гледа са тачке гледишта господа бога и то јој је довољно ми не треба да имамо своју тачку гледишта, неопходно је да гледамо са тачке гледи- шта господа бога како је говорио пре- подобни максим исповедник: „бог и ја смо већ већина и то огромна“ дакле, главно правило: никада не го- ворите „ми сматрамо овако“ или „наша црква тако учи“; увек говорите „тач- ка гледишта господа бога је оваква“, „бог је рекао овако“ ово је суштин- ски моменат ако будемо рекли нешто што није реч божија, учинићемо грех лажног сведочења многи говоре: „ето, ја сам недосто- јан тачно је! никако и не можеш бити достојан! ти си грешан човек са нечи- стим устима, живиш међу људима са нечистим устима, али твоје очи виде господа како тако нешто онда може да буде? ти си недостојан, али си призван тако је и потребно рећи: „нисам досто- јан, али идем јер ме је бог позвао, зато што ми је жао људи који гину“ господ тако уређује да се кроз обра- ћене и сам мисионар учи господ ће уздизати мисионара све више и ви- мисионарење се увек одвија силом духа светога, кога је обећао бог отац зато је почетак мисије – молитва, средина – молитва и завршетак мисије – молитве новембар/децембар 2014 59 ше међутим, постоји обавезан услов: мисионару је неопходно да се моли и наравно, сама мисија такође учи томе: ако се човек не моли почиње да пада духом јер му ништа не полази за ру- ком ако човек покушава да буде уста бога оца, а притом се богу оцу не обраћа, ништа се неће ни догодити управо зато мисионарење и примора- ва људе на молитву чим се мисионар удаљи од бога непријатељ ће га одмах поразити објекат мисије је човек коме је исти- на важнија од сопственог мишљења мисија не може доспети до особе која је сопственом злом вољом себе затво- рила од бога ако човек говори да му је свеједно то о чему му сведочите, тада је он – затворен за бога потребно је од- говорити му речима господњим: „ако вас ко не прими нити послуша ријечи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих за- иста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан суда него- ли граду ономе“ (мт 10, 14–15) ако је равнодушан за истину, човек не може бити објекат мисије веома је важно у темељ разговора по- ставити принцип сведочења ми смо пре свега – сведоци зато је потребно сведочити тако да те људи разумеју мисионар мора да употребљава што мање специјалних термина, оставља- јући само најнеопходније наш задатак је да говоримо максимално једностав- ним и разумљивим језиком када је наша логика исцрпљена и немамо шта више да кажемо не треба просто заћу- тати, већ извести закључак и захтевати да саговорник одговори на питање: „да ли се слажеш или не? ако се не слажеш, реци ми зашто“ у случају неслагања потребно је размотрити разговор по тачкама и разјаснити са чиме се тач- но саговорник не слаже потребно је добити његову сагласност и тек затим ићи на следеће питање чијом силом делују мисионари? го- спод говори: и ево, ја ћу послати обе- ћање оца својега на вас; а ви сједите у граду јерусалиму док се не обучете у силу с висине (лк 24, 49) мисионарење се увек одвија силом духа светога, ко- га је обећао бог отац зато је почетак мисије – молитва, средина – молитва и завршетак мисије – молитве без моли- тве се ништа неће догодити постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту нас чека пораз бог ће истог трена отићи од нас другог човека може да обрати једино бог: нико не може доћи мени ако га не привуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан у проро- цима је написано: и биће сви научени од бога сваки који чује од оца и научи, долази к мени не да је ко видио оца, осим онога који је од бога: он је видио оца (јн 6, 44–46) дакле, без помоћи бога оца никоме и никада није пошло за руком да обрати у православље било кога зато је неопходно стално се осла- њати на силу божију монаси представљају „специјалне снаге“ православља, а мисионари су „диверзанти“ који припремају упад на територију ван граница цркве постоји једна нечиста мисао која нас потпуно лишава силе ова мисао је: „како ми добро иде!“ чим прихватамо ову мисао у наредном минуту насчека пораз 60 6/2014 идите и научите све народе веома је занимљиво да при- ликом разматрања мисио- нарских тема веома мало (или боље рећи нимало) пажње придајемо улози људи који ра- де у црквеним продавницама они су, међутим, веома важна мисионарска карика: некима су први контакт са црквом, други- ма нека врста „информатив- ног пулта“, а трећима најлакши начин да дођу до свештеника који им је потре- бан за одређену недоумицу пре неких седам- наест година аутор овог текста је изу- зетно важну препор ук у добио упра- во од особе која је ради- ла у продав- ници светосавске цркве на врачару, про- тинице љубице лукавац „помаже бог хтео бих да се укљу- чим у мисију цркве и занима ме коме да се обратим“, отприлике је гласило питање приликом куповине у складу са именом које носи, протиница љубица је љубазно одговорила: „бог ти помогао, сине хоћеш да будеш мисионар? најбоље иди код прота-љубе у храм алексан- дар невски, ту имаш мисио- нарску школу они суботом увече држе предавања по- сле вечерње службе то ти је код бајло- нијеве пијаце, на дорћолу“ тада сам пр- ви пут чуо и за прота-љубу и за поводом четири године од упокојења протојереја-ставрофораљубодрага-љубепетровића (1933-2010) успомене на проту-мисионара прво молитва,патеконда поучавање –то што је прота-љубатада нама рекао је заправо златно правило мисионарскеделатностиправославне цркве презвитер оливер суботић протојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) новембар/децембар 2014 61 сећања поменути храм са својим пријатељем из детињства сам пошао већ наредне су- боте у потрагу за тим свештеником ми- сионаром „помоз’ бог, јунаци!“, био је узвик седог свештеника стамене појаве који је нам изашао у сусрет из парохиј- ског дома храма александра невског „бог ти помогао, оче јесте ли ви прота љуба? ми смо дошли јер су нам рекли да се овде код вас држе духовна преда- вања, па смо хтели да се прикључимо“, одговорих „одлично, браћо хајде прво да се помолимо богу, почиње служба, па ћемо после тога на предавање у парохиј- ски дом“ прво молитва, па тек онда поучавање – то што је протојереј-ставрофор љубо- драг-љуба петровић тада нама рекао је заправо златно правило мисионарске де- латности православне цркве молитве- ни живот је темељ мисије без кога нема истинског плода јер се првенствено кроз молитвено-подвижнички живот у ли- тургијском окриљу цркве задобија право познање истинâ вере а молитвена ат- мосфера која нас је те вечери дочекала у храму александра невског је била заиста нешто посебно још су упечатљивије биле недељне литургије – за нас новопридо- шле, то су била незаборавна благодатна искуства пун храм људи, молитвени мир који ништа није нарушавало, певница и хор који прате складни тоналитет про- тођакона моме лечића, чтечеви који у двоцифреном броју попут какве царске гарде излазе на вход и као круна све- га, прота љуба окружен својом сабраћом свештеницима незаборавна сећања та- ква богослужбена атмосфера је додатно разгорела огањ у срцима младих људи међу којима су данас многи мисионари, вероучитељи, свештенослужитељи, и у пракси је показала да је молитвени дух црквене заједнице примарна ствар у ми- сионарском раду слична благодатна атмосфера се осе- ћала и на предавањима у парохијском дому храма за све нас који смо припада- ли млађим нараштајима та предавања су била нешто сасвим ново и окрепљујуће препуна сала старог парохијског дома – половина седи, а друга половина стоји по ходницима, све до улазних врата јер није било места – док прота љуба беседи, ди- намично, али са уравнотеженом дикци- јом осећај је био исти када га је човек слушао први пут и двадесет први пут – пред слушаоцем је био свештеник који је знао да покрене верни народ то је свака- ко био благодатни дар, али у истој мери и плод великог труда управо су такви свештеници, који су стално спремни да раде на себи и да истовремено разгорева- ју пламен вере у верном народу, насушна потреба сваке епохе оснивање и рад мисионарске школе при храму александра невског и борба против секти су поља на којима је про- тојереј-ставрофор љубодраг петровић дао колосални допринос о томе је већ писано у нашој црквеној периодици, па то нећемо сада детаљније обрађива- ти протин лик је, међутим, поред орга- низаторских способности красило још много тога значајног за тему мисионар- ских поука енергичост, непосредност, срдачност и особита пажња коју је умео да пружи човеку (већ после неколико ви- ђења нове чланове литургијског сабрања је ословљавао по имену) биле су неке од тих особина ведрина духа такође – љу- ди воле када је свештеник ведар и духо- ван у исто време, што је код проте било очигледно отвореност за разговор, ср- дачност у опхођењу, ведрина која зрачи са лица и озбиљност у приступу су важне особине личности сваког мисионара но изнад свега љубав – њу је прота љуба по- казивао кроз делатну бригу за поверену му паству, коју је као прави пастир редов- но хранио јеванђелским поукама, али и штитио од духовних вукова посебно разумевање прота је имао за нас који смо одмах после бурног пери- 62 6/2014 сећања ода адолесценције пошли за христом показивао је стрпљење за наш темпера- мент, за наше стечене навике и идеје које су проистицале из времена пре уласка у литургијско окриље цркве на неки чу- дан начин је успевао да каналише ту сил- ну енергију која је сваким новим чланом заједнице добијала на снази у овом делу приче се крије још једна важна особина протиног мисионарског лика: он није од- бацивао ниједну креативну област људ- ске делатности, већ се трудио да пронађе њен аутентичан хришћански израз упе- чатљив пример тога је давање подршке и благослова групи борилачких мајстора који су крајем деве- десетих година прошлог века покренули идеју форми- рања борилачког система који би имао хришћанску основу, за разлику од зен-буди- стичке која је доминантна (један од мајстора каратеа који су се бавили овом проблематиком, слађан мијаљевић, је био и дугогодишњи чтец при хра- му александра невског) та- да је настала и чувена крила- тица „хришћанске врлине и борилачке вештине“ (њу је особито често истицао тра- гично преминули аикидо мајстор жељко (вићен- тије) божић) тако је прота љуба и у посве специфичним области- ма људске делатности тражио начин за про- дор хришћанске бла- говести и преображај човекове активности, што је вековни приступ православних мисиона- ра: не одбацивати кул- турне и цивилизацијске тековине саме по себи, већ се трудити на њихо- вом преображају у складу са јеванђељем христовим вратимо се на почетак текста у време када ме је протиница љубица послала код проте-мисионара ни на крај памети ми није било да ћу једног дана бити удосто- јен части свештенослужитељског чина и да ће ми бити указано поверење да водим православни мисионар, званично миси- онарско гласило наше помесне цркве верујем да је управо атмосфера храма александра невског била један од важних чинилаца да се нешто касније у мом срцу јасно исцрта путања ка служби божијој а управо ће заједница тог храма за који месец прославити значајан јуби- леј: тридесет година постојања миси- онарске школе коју је основао про- тојереј-ставрофор љубодраг-љуба петровић (1933–2010) у то име, овај текст је мали знак пажње незаборав- ном проти-мисионару, коме нека је вјечнаја памјат, амин новембар/децембар 2014 63 песме читалаца православног мисионара бадње вече кад је свето вече пало, док се снег на крову бели, као да је време стало, за трпезу сви смо сели кроз прозор се чује јако, како ветар споља хуји, из даљине се чује како, с наше цркве звоно бруји крај иконе тамјан гори, и мирисом душу мири, у том каду христос стоји, и руке нам своје шири мајка спрема све што треба, да чесницу сутра прави, а у тесто светог хлеба, спрема динар да постави по кући се слама жути, да на јасле свете сети, по поду се може чути, звук пшенице која лети од постанка, па до сада, пред божић се сваком ’прости, бадњи дан се од вајкада, у народу српском пости! марко станисављевић гинеколошко-акушерски техничар, београд
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
4
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
...док је на јужној страни, архиепископ данило ii са- зидаоБОГОРОДИЧИНУ 📌 цркву и уз њу дози-
1 дана 19 новембра 2015 године у пећкој патријар-
шији преставила се игуманија, мати февронија зау-
покојену л
...док је на јужној страни, архиепископ данило ii са- зидао
МЕТА инфо: Р:22383 К:173623 Д:96
| Свеска 347 |
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... цркву подигао је у 13 веку архиепископ српски арсеније i, наследник светог саве, чије се мошти данас налазе у манастиру ждре- баоник надомак даниловграда око 1320 године на северној страни патријаршије, цркву св великомученика димитрија до- зидао је архиепископ никодим, док је на јужној страни, архиепископ данило ii са- зидао богородичину цркву и уз њу дози- 1 дана 19 новембра 2015 године у пећкој патријар- шији преставила се игуманија, мати февронија зау- покојену литургију у петак 20 новембра 2015 године у манастирском храму покрова пресвете богороди- це служио је епископ рашко-призренски теодосије, а монашко опело и сахрану његова светост патријарх српски иринеј (прим ред) дао црквицу посвећену светом николају мирликијском чудотворцу осим тога што је патријаршија значајна као седиште српских архиепископа и патријараха, њен значај се огледа и у чињеници да је она ме- сто где се чува веома важно и непроцењи- во уметничко благо у порти је и велики дуд, познат као дуд светог саве, чију садницу је наш просвети- тељ донео са поклоничког путовања по све- тој земљи и ту засадио духовно окрепљени своје путешествије настављамо даље након непуних двадесет километара стижемо у село дечани, које ћемо упам- тити по великом броју споменика подиг- нутих терористима тзв „ослободилачке војске косова“, који су постављени, чини нам се, на скоро сваких стотинак метара у селу, по речима србина који нас је зау- ставио и са нама кренуо у манастир, живи свега троје срба, он и још две српкиње болна чињеница са којом стижемо у ви- соке дечане пред манастирском капијом су италијански војници кфор-а који нас поздрављају у манастиру нас дочекује го- стопримац отац петар који нам пожеле до- бродошлицу и позва нас да уђемо у цркву у којој смо целивали мошти светог краља стефана, ктитора овог ненадмашног здања чија је изградња започета 1327 а довршена око 1325 године за време владавине цара душана могли смо да осетимо благоухани мирис његових светих моштију и да му се помолимо да чува косово и метохију, да чува наш народ који тамо живи у тешким путопис у пећкој патријаршији на тераси милошевог конака јануар / фебруар 2016 55 условима као и васцели српски род по- том смо са оцем петром отишли на терасу милошевог конака, одакле смо се дивили лепоти цркве светог спаса, од које заиста застаје дах златне руке мајстора фра вита из котора и његових радника учиниле су да се овај манастир својом велелепношћу издигао изнад многих цркава тога време- на ту на тераси, манастирском ракијом и соком од јабука послужио нас је монах ан- дреј, сабрат цетињског манастира родом из салвадора и којег је недавно замонашио митрополит црногорско-приморски ам- филохије солидно говори српски језик гост је у дечанима већ неко време гледа- јући старе манастирске фотографије зајед- нички закључујемо да се историја понавља а да су само актери догађаја други пред ма- настиром су некада били турски, па бугар- ски а сада ето и нато војници отац пе- тар нам се жали да албанци покушавају да преотму велики део манастирске имовине, нарочито шуме, и да воде правну битку да имовину сачувају надамо се да ће у томе и успети заблагодаривши на гостопримству крећемо за душанов град – призрен путујемо преко ђаковице, испред нас се шар планина гордо уздиже над метохи- јом уживајући у том призору почињемо певати народну песму у којој је она заро- била три чобана у призрен стижемо у по- подневним часовима град врви од људи, центром пролазимо без провокација али се и овде као и у пећи, на лицима људи може приметити изненађење када приме- те српске регистарске ознаке на аутобусу и у призрену живи свега неколико срба недалеко од града је задужбина цара ду- шана, манастир светих архангела турци су два пута пустошили манастир и конач- но га срушили 1615 године, користећи његово камење за зидање синан-пашине џамије у новије време, албанци су такође два пута нападали манастир, у јуну 1999 године када су срушили и спалили обно- вљене објекте, што су исто учинили и у мартовском погрому 2004 поред светих архангела у призрену је у погрому стра- дала саборна црква светог георгија, као и црква богородице љевишке, пред чијом је фреском негда задивљен остао арапаски путописац те је испод ње написао: „нека зеница ока мога буде гнездо лепоти твојој“ у манастиру нас је срдачно дочекао игу- ман, отац михаило каже нам да је у плану да се на манастирском комплексу започне обнова мање цркве светог николаја чу- дотворца понудио је оцу петру и мени да одслужимо вечерње пошто је он журио у зочиште, на бденије на којем је епископ рашко-призренски теодосије замонашио искушеника, давши му монашко име анто- није након вечерње, вечерали смо у мана- стирској трпезарији и отишли на починак – сутра су свети врачи козма и дамјан (наставак у следећем броју) аутор је старешина саборног храма христовог васкрсења у новом прибоју о петар са поклоницима гледа старе фотографије у високим дечанима 56 1/2016 после више покушаја да се организу- је поклоничко путовање на егину, милошћу божијом упознала сам о оливера суботића, уредника православ- ног мисионара, који је пристао да са бла- гословом његове светости патријарха иринеја поведе групу од педесетак ходо- часника, углавном из жарковачке цркве вазнесења господњег после саборне мо- литве за благословен пут, 6 октобра 2015 године, у вечерњим сатима смо кренули на шестодневно поклоничко путовање светињама грчке читав пут је протекао у прослављању бога, читању молитава и псалама са благословом о оливера, сва- ки путник је имао и своју катизму псал- тира, тако да је током пута група у цело- сти сваког дана ишчитавала псалтир два пута наше главно одредиште било је острво егина, манастир свете тројице и покло- њење моштима светог нектарија егин- ског чудотворца, али и остале светиње су биле ништа мање важне по доласку у грчку у јутарњим сатима посетили смо ма- настир свете анастасије фармаколитрије, удаљен тридесетак километара од солуна манастир је 1522 године саградио свети теон који је касније постао солунски ми- трополит и чије се мошти налазе у овом манастиру поклонили смо се честицама животворног крста господњег, моштима св теона, св андреја првозваног цели- вали смо и кивот у коме су се чувале мо- шти св анастасије све до њихове крађе 2012 године после посете овом дивном манастиру, кренули смо даље ка нашем одредишту кроз кањон темпи и свратили до цркве св петке римљанке која се на- лази у удубљењу једне стене, у чијем окру- жењу је и целебни извор у пећини и још неколико извора у околини ту смо цели- вали део моштију ове светитељке и других божијих угодника, принели свећице за здравље ближњих и своје, и понели мало воде из светог и исцелитељног извора за здравље очију наставили смо пут ка атини наредног јутра смо кренули у камаризу која се на- лази око 60 км, источно од атине местом доминира црква св нектарија егинског светињамагрчкеупоходе саблагословом патријархасрпског,6октобра 2015 године,у вечерњимсатимасмо кренулина шестодневно поклоничко путовањесветињамагрчке хаџи анђелка ненковић путопис на целебном извору поред цркве свете петке јануар / фебруар 2016 57 у којој служи живи старац светог живота, архимандрит нектарије виталис, коме се свети нектарије егински на чудесан на- чин јавио и исцелио га боравак код стар- ца, целивање делића моштију светог нек- тарија, целивање старчеве деснице, његов благослов, молитве и љубав никога нису оставиле равнодушним сви смо се испу- нили духовном радошћу и љубављу којом нас је овај свети старац обасипао било је тешко растати се од њега, јер су сви покло- ници имали жељу да остану што дуже и упијају љубав, благодат и радост из камаризе смо отишли у манастир св пантократора који је обновио и у коме је служио чувени старац порфирије кавсо- каливит по казивању тог светог старца, нема ниједан педаљ земље тог манастир- ског комплекса који не зрачи светошћу, у шта смо се и сами уверили манастир је саграђен у византијском стилу у једанае- стом веку овде се света литургија слу- жила 24 сата дневно у осам олтара и зато су га и звали „неспавајући манастир“ у седамнаестом веку, уочи васкрса, у ма- настир су упали турски гусари и свирепо посекли 160 монаха за време литургије, а онда и игумана нила у олтару, после при- чешћа светим тајнама после поклоњења светим моштима, игуманија стилијана, која се често повлачи ван манастира ра- ди молитвеног тиховања, удостојила нас је својим присуством и благословом по- себно је нас је ганула причама о свeтом порфирију и нашем блаженопочившем патријарху павлу осетили смо топлину аврамовог госто- љубља од сестринства ове свете обитељи после послужења, приредиле су нам и својеврсни мали „концерт“ за добродо- шлицу: отпевале су неколико духовних песама заједно са сестром наталијом ко- вачевић која је допутовала из београда да би дочекала нашу групу и преводила са грчког кад је то било потребно за њену љубав и труд благодаримо јој од свег срца нико од нас није остао равнодушан док су сестре као ангели божији певале после духовног препорода, тешка срца смо на- пустили овај свети манастир нахрањени благодаћу са жељом да се што пре врати- мо на ово свето место из луке пиреј смо се укрцали на тра- јект и кренули ка примарној дестинаци- ји – острву егина по доласку на острво испред манастира пантократор, који је обновио старац порфирије бајрактарис у посети старцу нектарију виталису 58 1/2016 егина кренули смо путем који је водио до манастира свете тројице који је основа и у којем је служио св нектарије све до упо- којења пошто смо у манастирском кона- ку оставили ствари молитвено смо се са- брали у цркви на вечерњем богослужењу и целивању светиња после богослужења целивали смо мошти св нектарија, његов гроб, његову келију и ствари које је кори- стио и где се молио током живота ујутро смо присуствовали светој божанственој литургији на којој се доста поклоника причестило после одслуженог молебана пред мо- штима св нектарија и акатиста који је читао о оливер у новој цркви св некта- рија егинског, обишли смо манастир св екатерине синајске који се налази у непо- средној близини манастира св нектарија одлагали смо полазак из ове духовне ба- ње, а када смо кренули ноге су се враћале назад – сваки минут дуже био је драгоцен јер смо били пуни духовне радости и бла- годати божије кренули смо трајектом на- зад до луке пиреј, а онда на острво евију на евији смо били у недоумици да ли ћемо стићи до родног места старца пор- фирија, али је о оливер инсистирао на то- ме, те смо по доласку на острво одмах кре- нули ка аливиерију и селу агиос јоанис где је рођен старац порфирије чим смо дошли до тог места и изашли из аутобуса, у првом аутомобилу који је наишао био је црквењак сеоске цркве, који нам је рекао да је црква затворена, али да ће је он от- кључати! то смо доживели као својеврсни благослов старца порфирија и кренули ка цркви св димитрија, где смо упознали младог о евангелоса он нас је одвео и ка старој црквици посвећеној истом свети- тељу, у којој је старац порфирије крштен и у којој је завршио два разреда основне школе посетили смо и место где је била старчева родна кућа веома смо лепо до- чекани од младог свештеника евангелоса његов отац је познавао старца порфири- ја, а свом сину дао име по њему (старац порфирије је у свету носио име евангелос бајрактарис) наставили смо пут до места прокопи и посетили цркву св јована ру- са ту смо се поклонили његовим светим моштима код којих је сила благодати била изузетно јака, готово физички осетна у овом храму смо због тога имали проблем да пођемо на време јер су поклоници же- лели да остану што дуже, поготово због светог уља које узимају сви који дођу ис- пред кивота где су мошти св јована ру- са о оливер заједно са народом прочитао акатист овом светитељу, после чега смо наставили даље из прокопија смо кренули ка пла- нинском делу острва евије, недалеко од места ровиес, до манастира св давида путопис испред манастира свете тројице на егини у цркви светог димитрија у селу агиос јоанис, родном месту старца порфирија јануар / фебруар 2016 59 евијског на ово свето место стигли смо на почетак вечерње службе ујутро смо присуствовали јутарњем богослужењу, а потом смо узели учешће у светој литур- гији коју је служио игуман манастира, уз саслужење једног грчког јеромонаха и нашег драгог о оливера „оче наш“ се читало на српском од стране верника у нашој поклоничкој групи, што нам је би- ла посебна част дата од стране игумана, а велики број поклоника се ту причестио за време богослужења изнете су мошти св давида евијског које су сви покло- ници целивали после службе смо се по- клонили гробу старца јакова цаликиса који се налази у манастирској порти и после послужења (трпезе љубави) и бла- гослова манастирског братства кренули смо назад за београд на пристаништу у глифи десило се једно мало чудо како је група кренула поподне из манастира давида евијског, није било времена да се посети манастир јована бо- гослова у суротију и да се целивају мошти арсенија кападокијског и гроб старца пајсија нити да се дође до цркве светог димитрија у солуну, што је био првобит- ни план када смо сишли са брода, одјед- ном се појавио један грк димитрије из со- луна, који је почео да дозива о оливера и притрчао да узме благослов када су поче- ли разговор, димитрије рече нашем оцу да га је подсетио на старца пајсија због пле- теног прслука који је носио и да му је то било симпатично када га је видео на броду потом је извукао из кошуље минијатурни кивот са делићима моштију светог арсе- нија кападокијског и царице јелене и дао о оливеру да их целива! аутобус којим је димитрије путовао у солун са грчким хо- дочасницима стрпљиво је чекао док је он приносио кивотић са моштима да их сви ми појединачно целивамо и тако, иако нисмо могли да стигнемо до манастира где су мошти арсенија кападокијског, свети- тељ је на чудан начин дошао до нас, видећи нашу жељу да га посетимо! на местима светог ходочашћа која смо посетили и којима смо се покло- нили, доживели смо дивне благодатне тренутке и радост која се заувек усели- ла у душе свих путника били смо пре- порођени благодаћу и препуни предив- них духовних дарова, са жељом да се слично путовање што скорије понови током путовања смо чули и занимљи- ва предавања од зорана луковића, чу- веног сектолога, који је такође био у нашој групи, а песме по богомољачком напеву нам је певао хаџи драган јанко- вић како смо кренули на пут, тако смо га и завршили: уз молитву, читање пса- лама и појање богу, коме нека је слава и хвала вавек! целивање кивота у коме се налазе мошти светог јована руса грк димитрије доноси кивот са делићем моштију светог арсенија кападокијског 60 1/2016 осава копорински (1926 – 2015) зрака о тами боже благи, дај ми моћи да се тебе не застидим да се сетим оне ноћи кад ти умре – да ја живим на трнову свету петку, 8 августа 2015 године, уснуо је у господу наш драги отац сава копорин- ски рођен је 11 септембра 1926 у селу вучићу код раче крагујевачке духов- ник сестринства манастира копорин био је од 1984 године пре тога био је монах у манастиру миљково, где су бо- равили чувени руски монаси на челу са оцем амвросијем познавао је старца тадеја витовничког, а друговао и са бо- гомољцима св владике николаја нема речи утехе за одлазак добр- ог човека, а отац сава је био и добар човек и добар духовник видао је ре- чима, благим као мелем био је монах старог кова, кротак и ведар, имао је храну за свачију глад и душу, беседио је мудро и једноставно јединствен, непоновљив, наш „златоусти“ отац сава копорински за манастирску славу 1 августа (св деспота стефана) био је необично ве- сео, певао је богородице дјево заједно са људима који су га окружили после литургије лице му је искрило, а поглед био благ и сјајан биле су то чудесне очи и загонетни лековит поглед као у све- тог деспота стефана та сцена оца саве окруженог младима била је библијски лепа! отац сава нас је све окупљао око себе мудрим духовним поукама и разгово- рима и личном харизмом последњих девет година колико одлазим у копо- рин, он је био нешто најлепше, најузви- шеније, најнежније у том мастиру, ако изузмемо светог деспота био је духов- на утеха, нежан као мајка, мудар као старци из оптине пустиње, а благ као пролећни поветарац „сестро, како је у београду, шта има ново, иду ли људи у цркву?“, питао би ме отац сава при сваком нашем сусре- ту доносила сам му новине, али он је и без њих све већ знао не само о дога- ђајима из световног живота и оних на јавној сцени политичкој и културној, о духовним трибинама у београду, већ и о оним једноставним животним ства- рима везаним за сетву, жетву и цену на- мирница на пијаци и сам је имао своју малу башту знао је небројано стихова наизуст из духовне лире владике николаја нико- га никада није осудио, нити се наљутио имао је решење за сваки проблем го- ворио је о важности поста и молитве, причешћа о значају одговарајуће исхра- не за напредак у духовном животу познавао је историју, посебно догађа- је из првог и другог светског рата, као и психологију сељака, српских војвода весна павловић вјечнаја памјат јануар / фебруар 2016 61 и владара поштовао је учење, школу, образовање био је књигољубац и мар- љиви књиговезац у својој келији је правио чудесне малене књиге – о поје- диним темама из јевенђеља – и покла- њао их с љубављу говорио је да је сваки грех злочин према богу његовим молитвама пред светим деспотом стефаном рођено је небро- јано деце: софија, стефана, милица, предрага, немања, радослава сви су они дошли на свет као утеха и радост својим родитељима благодарећи моли- твама оца саве, код моштију светог деспота на сахрани оца саве осмогодишњи дечак божидар ми је рекао: „он ми је дао живот, име, он је био само мој деда и отац“ кажу да човек живи онолико колико га се сећају отац сава је имао мноштво духовне деце из смедеревске паланке, београда и читаве србије и живеће у њиховим срцима дуго, заувек обојио је, обележио, оплеменио толи- ке животе само добротом! лично ћу га памтити по причама под крошњом ми- рисне липе испред манастира копорин, посебно о јеванђељу, као благој вести и чудесној књизи, али и о фудбалу и дога- ђајима из рата о којима је тако сликови- то и живо глаголао и, наравно, читавог живота памтићу га по стиховима све- тог владике николаја и благослову од којег би се сваки пут, при сваком нашем сусрету васиона мог срца земљотресно затресла и умирила у исто време отац сава је умео да каже: „темељ монашког живота је ово троје: сирома- штво, трпљење и разборитост дубина људског ума мери се познавањем зако- на божијег, који се у тајности проучава он је крманош срца и воље! о, какво је благо исповеђен бити и причешћу бе- смртном – приступити!“ „бескрајни плави круг и у њему звезда која трепери“ (милош црњански) а у тој звезди сија – бесмртна душа оца саве, као зрака у тами душа оца саве, монаха у чијем је срцу живео бог монаха који је волео господа „свом ду- шом својом, свом снагом, свим срцем, свим умом својим“ оче саво, моли бога за нас грешне! обојио је, обележио, оплеменио толике животе само добротом! 62 1/2016 на видику немамо таквог човека нико га не може заменити – биле су речи митрополита црногор- ско-приморског амфилохија након упо- којења о лазара острошког и не мо- же, а то сведоче многобројни који су га познавали прошло је 15 година, а отац лазар остаће упамћен као велики духов- ник и игуман острошки, који је својим животом посведочио божију заповест: „љуби ближњега свога“ (мт 22, 39) због своје искрене љубави према ближњи- ма, а нарочито према деци и младима, оца лазара ће се радо молитвено сећати многи његови ученици, студенти, целе породице, болни и напаћени, његова ду- ховна деца несебично је помагао не са- мо духовним саветима и поукама, већ и материјално многобројна његова духовна чада, и данас, испуњава бескрајна радост и не- скривено одушевљење што су познавали једног сјајног духовника, правог христо- вог војника, који им је показао духов- но врело „воде живе од које неће никад ожеднети“ (јн 4, 10–14) говорио је за себе: „ја сам само саобраћајац који сто- ји на раскрсници и упућује у ком прав- цу да идете надам се да сте запамтили, и раскрсницу, и пут и, ако нисам успео да стигнем на све ваше раскрснице, не бри- ните, јер све што сте трпели и претрпели – добро је“ много тога лепог и душекорисног би могло да се напише о овоме духовном горостасу нашег времена, али у овоме чланку ћемо се ограничити само на не- колико примера његове прозорљивости, једним од многобројних божијих дарова које имаше, и приљежно служећи цркви христовој, утврђиваше нас у вери пра- вославној својим подвигом, задобио је смирење и кротост, мудрост и љубав, као и духовно расуђивање, дар божији, који добијају изабрани, а наш отац лазар је био један од њих јелена в, једна млада београђанка, бо- готражитељка, сведочи и радо се сећа својих духовних почетака велико, за њу откривење које је доживела, десило се управо у манастиру острог 1999 го- дине наиме, у трпезарији конака у коме су боравили мирјани, нашли су се мрсни колачи био је дан поста, а неко их је из незнања оставио на послужење пошто је јелена била велики љубитељ слаткиша, помислила је – па шта и ако узмем један, нико ме неће видети, ништа страшно било је то наивно и почетничко разми- шљање, а циљ је био – стомакоугађање истог тренутка кад је прогутала послед- њи комадић њеног колача, почели су да јој трну уста и десна рука не зна ни сама дар прозорљивости оцалазараострошког „ако нисам успео да стигнем на све ваше раскрснице, не брините, јер све што сте трпели и претрпели – добро је“ ненад вујић сведочанства јануар / фебруар 2016 63 да ли је следом догађаја била више пре- страшена или збуњена помислила је да је неко ставио отров у те колаче како би отровао монахе, те да се она, игром слу- чаја, нашла у великом проблему пре- плашена, потрчала је према црквици у доњем делу манастира, тражећи игума- на, оца лазара, како би му испричала шта јој се десило он је стајао на улазу у цркву и као да је њу чекао пришла му је ско- ро плачући и рекла: „оче, трну ми уста и рука“, али пре него што је и завр- шила реченицу до краја, он јој је очински рекао: „не смеш у манастиру да не пазиш, кад је пост мораш јести посну хра- ну не брини се, хајде да прочитам разрешну молитву и престаће“ за- иста, чим је прочитао последњу реч моли- тве, све је као руком однешено, престало то је за њу, почетника у вери, био потпуни шок, нешто ново и до тада непознато питала се како је он то мо- гао да зна; да нису поста- вљене камере около? то је био почетак њеног узрастања у вери схватила је, да бог све види и зна, а одабрани људи постају сасуди божији, у овом случају о лазар, који прославља- јући свемоћ господњу, укрепљују, теше и као добри пастири чувају своје стадо након шест месеци, колико je радила и помагала у манастиру, дошао је дан када је требало да се врати кући тада се не- сумњиво показа на делу дар прозорљи- вости оца лазара јелени је рекао да се не навикава много на манастир и да је време да иде кући, пошто ће у будућности за- сновати своју породицу пред полазак иако није хтела да узме, дао јој је џепа- рац за њено шестомесечно учествовање у у манастирском послушању рекавши: „узми, навикавај се, ти ћеш ионако ради- ти са новцем“ (и стварно, после извесног времена запослила се у банци) и на кра- ју, пре поласка кући, тражећи од њега да благослови путовање, рекао је да не може благословити пут, али да ће благословити путнике није ис- прва схватила шта то значи, али је истог дана, када је возач ауто- буса заспао за воланом у кањо- ну мораче, и када га је о ратко гађајући ранцем „разбудио“, разумела о чему је говорио наш дивни духовник и да додамо још, да је у то време, њеном оцу, о коме ни- шта није знао, и који је у ду- гачком реду чекао на покло- њење св василију, рекао: „ти ћеш да се крстиш ако немаш кума ја ћу кумовати“ свима је био све, христа ради а по речима високопрео- свећеног митрополита цр- ногорско-приморског ам- филохија „име и дјело оца лазара острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и нај- значајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника светог василија острошког чудотворца“ и на послетку, након упокојења, о оцу лазару овако је беседио владика атана- сије јевтић: „ти и свети василије сте раз- мицали и за небо повезивали хвала ти и за то, што ћеш и на небу заједнички мо- лити за народ твој страдални“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији бројаница о лазара (фото: н вујић) 64 1/2016 дубока царство божије косовска победа сву дубину царства твога у лепоти душа слути, носи талас јединога хармоније гласа чути поклања нам своје даре молитвама често учи, испуњава жеље старе и топлине да научи а ризница твога блага голема је свега има, па и песма једна драга и са небом у мислима додир мисли машту прати светлост сама је у нама, у крсту се жеља злати исписује често сама тражим, откривам, и славим, а близина једно оће, свога христа да прославим царство душе која хоће царство твоје буди и остаје, свом ширином, игром и постаје дах животу остаје и важно у додиру и једнако снажно дубином душе испија, жели светлост нашу, када смо се пели даје слику, а богаство траје, сликом крста васкрсава сјаје у вама прати, машту доноси, ослушни речи из срца драга, са христом васкрсава и носи, пуне душе испуњена блага кад се копа, изнова дубоко, жаром сјаји православно око искрено тад љубав проговара, царство божије дубине отвара у косовском боју, што векове траје, ко ће победити, и победа шта је, да ли изумире, је ли га нестало, бори ли се српство или се предало распети на крсту кад рече сврши се, многи помислише ту је завршетак из гробне тpyлeжи васкрснуо господ свима показао да је смрт почетак српскоме распећу нек се не радују, сврши се претише нама кроз векове глас божији сви ће на крају да чују мoja је победа уз ратнике ове у царству небеском литургију служе српски светитељи један до другога, даноноћно поју молитве најдуже, за спас и победу милог рода мога страшни суд кад дође и последњи знаци, из косовске земље васкрснуће јунаци, а бошко југовић кpсташ барјак дигне, тада до победе србин ће да стигне зазвониће звона са стари црквишта, замирисат тамњан са црни згаришта, процветаће божур около зидина, запојати фреске испод рушевина протојереј милинко јовић
... цркву подигао је у 13 веку архиепископ српски арсеније i, наследник светог саве, чије се мошти данас налазе у манастиру ждре- баоник надомак даниловграда око 1320 године на северној страни патријаршије, цркву св великомученика димитрија до- зидао је архиепископ никодим, док је на јужној страни, архиепископ данило ii са- зидао богородичину цркву и уз њу дози- 1 дана 19 новембра 2015 године у пећкој патријар- шији преставила се игуманија, мати февронија зау- покојену литургију у петак 20 новембра 2015 године у манастирском храму покрова пресвете богороди- це служио је епископ рашко-призренски теодосије, а монашко опело и сахрану његова светост патријарх српски иринеј (прим ред) дао црквицу посвећену светом николају мирликијском чудотворцу осим тога што је патријаршија значајна као седиште српских архиепископа и патријараха, њен значај се огледа и у чињеници да је она ме- сто где се чува веома важно и непроцењи- во уметничко благо у порти је и велики дуд, познат као дуд светог саве, чију садницу је наш просвети- тељ донео са поклоничког путовања по све- тој земљи и ту засадио духовно окрепљени своје путешествије настављамо даље након непуних двадесет километара стижемо у село дечани, које ћемо упам- тити по великом броју споменика подиг- нутих терористима тзв „ослободилачке војске косова“, који су постављени, чини нам се, на скоро сваких стотинак метара у селу, по речима србина који нас је зау- ставио и са нама кренуо у манастир, живи свега троје срба, он и још две српкиње болна чињеница са којом стижемо у ви- соке дечане пред манастирском капијом су италијански војници кфор-а који нас поздрављају у манастиру нас дочекује го- стопримац отац петар који нам пожеле до- бродошлицу и позва нас да уђемо у цркву у којој смо целивали мошти светог краља стефана, ктитора овог ненадмашног здања чија је изградња започета 1327 а довршена око 1325 године за време владавине цара душана могли смо да осетимо благоухани мирис његових светих моштију и да му се помолимо да чува косово и метохију, да чува наш народ који тамо живи у тешким путопис у пећкој патријаршији на тераси милошевог конака јануар / фебруар 2016 55 условима као и васцели српски род по- том смо са оцем петром отишли на терасу милошевог конака, одакле смо се дивили лепоти цркве светог спаса, од које заиста застаје дах златне руке мајстора фра вита из котора и његових радника учиниле су да се овај манастир својом велелепношћу издигао изнад многих цркава тога време- на ту на тераси, манастирском ракијом и соком од јабука послужио нас је монах ан- дреј, сабрат цетињског манастира родом из салвадора и којег је недавно замонашио митрополит црногорско-приморски ам- филохије солидно говори српски језик гост је у дечанима већ неко време гледа- јући старе манастирске фотографије зајед- нички закључујемо да се историја понавља а да су само актери догађаја други пред ма- настиром су некада били турски, па бугар- ски а сада ето и нато војници отац пе- тар нам се жали да албанци покушавају да преотму велики део манастирске имовине, нарочито шуме, и да воде правну битку да имовину сачувају надамо се да ће у томе и успети заблагодаривши на гостопримству крећемо за душанов град – призрен путујемо преко ђаковице, испред нас се шар планина гордо уздиже над метохи- јом уживајући у том призору почињемо певати народну песму у којој је она заро- била три чобана у призрен стижемо у по- подневним часовима град врви од људи, центром пролазимо без провокација али се и овде као и у пећи, на лицима људи може приметити изненађење када приме- те српске регистарске ознаке на аутобусу и у призрену живи свега неколико срба недалеко од града је задужбина цара ду- шана, манастир светих архангела турци су два пута пустошили манастир и конач- но га срушили 1615 године, користећи његово камење за зидање синан-пашине џамије у новије време, албанци су такође два пута нападали манастир, у јуну 1999 године када су срушили и спалили обно- вљене објекте, што су исто учинили и у мартовском погрому 2004 поред светих архангела у призрену је у погрому стра- дала саборна црква светог георгија, као и црква богородице љевишке, пред чијом је фреском негда задивљен остао арапаски путописац те је испод ње написао: „нека зеница ока мога буде гнездо лепоти твојој“ у манастиру нас је срдачно дочекао игу- ман, отац михаило каже нам да је у плану да се на манастирском комплексу започне обнова мање цркве светог николаја чу- дотворца понудио је оцу петру и мени да одслужимо вечерње пошто је он журио у зочиште, на бденије на којем је епископ рашко-призренски теодосије замонашио искушеника, давши му монашко име анто- није након вечерње, вечерали смо у мана- стирској трпезарији и отишли на починак – сутра су свети врачи козма и дамјан (наставак у следећем броју) аутор је старешина саборног храма христовог васкрсења у новом прибоју о петар са поклоницима гледа старе фотографије у високим дечанима 56 1/2016 после више покушаја да се организу- је поклоничко путовање на егину, милошћу божијом упознала сам о оливера суботића, уредника православ- ног мисионара, који је пристао да са бла- гословом његове светости патријарха иринеја поведе групу од педесетак ходо- часника, углавном из жарковачке цркве вазнесења господњег после саборне мо- литве за благословен пут, 6 октобра 2015 године, у вечерњим сатима смо кренули на шестодневно поклоничко путовање светињама грчке читав пут је протекао у прослављању бога, читању молитава и псалама са благословом о оливера, сва- ки путник је имао и своју катизму псал- тира, тако да је током пута група у цело- сти сваког дана ишчитавала псалтир два пута наше главно одредиште било је острво егина, манастир свете тројице и покло- њење моштима светог нектарија егин- ског чудотворца, али и остале светиње су биле ништа мање важне по доласку у грчку у јутарњим сатима посетили смо ма- настир свете анастасије фармаколитрије, удаљен тридесетак километара од солуна манастир је 1522 године саградио свети теон који је касније постао солунски ми- трополит и чије се мошти налазе у овом манастиру поклонили смо се честицама животворног крста господњег, моштима св теона, св андреја првозваног цели- вали смо и кивот у коме су се чувале мо- шти св анастасије све до њихове крађе 2012 године после посете овом дивном манастиру, кренули смо даље ка нашем одредишту кроз кањон темпи и свратили до цркве св петке римљанке која се на- лази у удубљењу једне стене, у чијем окру- жењу је и целебни извор у пећини и још неколико извора у околини ту смо цели- вали део моштију ове светитељке и других божијих угодника, принели свећице за здравље ближњих и своје, и понели мало воде из светог и исцелитељног извора за здравље очију наставили смо пут ка атини наредног јутра смо кренули у камаризу која се на- лази око 60 км, источно од атине местом доминира црква св нектарија егинског светињамагрчкеупоходе саблагословом патријархасрпског,6октобра 2015 године,у вечерњимсатимасмо кренулина шестодневно поклоничко путовањесветињамагрчке хаџи анђелка ненковић путопис на целебном извору поред цркве свете петке јануар / фебруар 2016 57 у којој служи живи старац светог живота, архимандрит нектарије виталис, коме се свети нектарије егински на чудесан на- чин јавио и исцелио га боравак код стар- ца, целивање делића моштију светог нек- тарија, целивање старчеве деснице, његов благослов, молитве и љубав никога нису оставиле равнодушним сви смо се испу- нили духовном радошћу и љубављу којом нас је овај свети старац обасипао било је тешко растати се од њега, јер су сви покло- ници имали жељу да остану што дуже и упијају љубав, благодат и радост из камаризе смо отишли у манастир св пантократора који је обновио и у коме је служио чувени старац порфирије кавсо- каливит по казивању тог светог старца, нема ниједан педаљ земље тог манастир- ског комплекса који не зрачи светошћу, у шта смо се и сами уверили манастир је саграђен у византијском стилу у једанае- стом веку овде се света литургија слу- жила 24 сата дневно у осам олтара и зато су га и звали „неспавајући манастир“ у седамнаестом веку, уочи васкрса, у ма- настир су упали турски гусари и свирепо посекли 160 монаха за време литургије, а онда и игумана нила у олтару, после при- чешћа светим тајнама после поклоњења светим моштима, игуманија стилијана, која се често повлачи ван манастира ра- ди молитвеног тиховања, удостојила нас је својим присуством и благословом по- себно је нас је ганула причама о свeтом порфирију и нашем блаженопочившем патријарху павлу осетили смо топлину аврамовог госто- љубља од сестринства ове свете обитељи после послужења, приредиле су нам и својеврсни мали „концерт“ за добродо- шлицу: отпевале су неколико духовних песама заједно са сестром наталијом ко- вачевић која је допутовала из београда да би дочекала нашу групу и преводила са грчког кад је то било потребно за њену љубав и труд благодаримо јој од свег срца нико од нас није остао равнодушан док су сестре као ангели божији певале после духовног препорода, тешка срца смо на- пустили овај свети манастир нахрањени благодаћу са жељом да се што пре врати- мо на ово свето место из луке пиреј смо се укрцали на тра- јект и кренули ка примарној дестинаци- ји – острву егина по доласку на острво испред манастира пантократор, који је обновио старац порфирије бајрактарис у посети старцу нектарију виталису 58 1/2016 егина кренули смо путем који је водио до манастира свете тројице који је основа и у којем је служио св нектарије све до упо- којења пошто смо у манастирском кона- ку оставили ствари молитвено смо се са- брали у цркви на вечерњем богослужењу и целивању светиња после богослужења целивали смо мошти св нектарија, његов гроб, његову келију и ствари које је кори- стио и где се молио током живота ујутро смо присуствовали светој божанственој литургији на којој се доста поклоника причестило после одслуженог молебана пред мо- штима св нектарија и акатиста који је читао о оливер у новој цркви св некта- рија егинског, обишли смо манастир св екатерине синајске који се налази у непо- средној близини манастира св нектарија одлагали смо полазак из ове духовне ба- ње, а када смо кренули ноге су се враћале назад – сваки минут дуже био је драгоцен јер смо били пуни духовне радости и бла- годати божије кренули смо трајектом на- зад до луке пиреј, а онда на острво евију на евији смо били у недоумици да ли ћемо стићи до родног места старца пор- фирија, али је о оливер инсистирао на то- ме, те смо по доласку на острво одмах кре- нули ка аливиерију и селу агиос јоанис где је рођен старац порфирије чим смо дошли до тог места и изашли из аутобуса, у првом аутомобилу који је наишао био је црквењак сеоске цркве, који нам је рекао да је црква затворена, али да ће је он от- кључати! то смо доживели као својеврсни благослов старца порфирија и кренули ка цркви св димитрија, где смо упознали младог о евангелоса он нас је одвео и ка старој црквици посвећеној истом свети- тељу, у којој је старац порфирије крштен и у којој је завршио два разреда основне школе посетили смо и место где је била старчева родна кућа веома смо лепо до- чекани од младог свештеника евангелоса његов отац је познавао старца порфири- ја, а свом сину дао име по њему (старац порфирије је у свету носио име евангелос бајрактарис) наставили смо пут до места прокопи и посетили цркву св јована ру- са ту смо се поклонили његовим светим моштима код којих је сила благодати била изузетно јака, готово физички осетна у овом храму смо због тога имали проблем да пођемо на време јер су поклоници же- лели да остану што дуже, поготово због светог уља које узимају сви који дођу ис- пред кивота где су мошти св јована ру- са о оливер заједно са народом прочитао акатист овом светитељу, после чега смо наставили даље из прокопија смо кренули ка пла- нинском делу острва евије, недалеко од места ровиес, до манастира св давида путопис испред манастира свете тројице на егини у цркви светог димитрија у селу агиос јоанис, родном месту старца порфирија јануар / фебруар 2016 59 евијског на ово свето место стигли смо на почетак вечерње службе ујутро смо присуствовали јутарњем богослужењу, а потом смо узели учешће у светој литур- гији коју је служио игуман манастира, уз саслужење једног грчког јеромонаха и нашег драгог о оливера „оче наш“ се читало на српском од стране верника у нашој поклоничкој групи, што нам је би- ла посебна част дата од стране игумана, а велики број поклоника се ту причестио за време богослужења изнете су мошти св давида евијског које су сви покло- ници целивали после службе смо се по- клонили гробу старца јакова цаликиса који се налази у манастирској порти и после послужења (трпезе љубави) и бла- гослова манастирског братства кренули смо назад за београд на пристаништу у глифи десило се једно мало чудо како је група кренула поподне из манастира давида евијског, није било времена да се посети манастир јована бо- гослова у суротију и да се целивају мошти арсенија кападокијског и гроб старца пајсија нити да се дође до цркве светог димитрија у солуну, што је био првобит- ни план када смо сишли са брода, одјед- ном се појавио један грк димитрије из со- луна, који је почео да дозива о оливера и притрчао да узме благослов када су поче- ли разговор, димитрије рече нашем оцу да га је подсетио на старца пајсија због пле- теног прслука који је носио и да му је то било симпатично када га је видео на броду потом је извукао из кошуље минијатурни кивот са делићима моштију светог арсе- нија кападокијског и царице јелене и дао о оливеру да их целива! аутобус којим је димитрије путовао у солун са грчким хо- дочасницима стрпљиво је чекао док је он приносио кивотић са моштима да их сви ми појединачно целивамо и тако, иако нисмо могли да стигнемо до манастира где су мошти арсенија кападокијског, свети- тељ је на чудан начин дошао до нас, видећи нашу жељу да га посетимо! на местима светог ходочашћа која смо посетили и којима смо се покло- нили, доживели смо дивне благодатне тренутке и радост која се заувек усели- ла у душе свих путника били смо пре- порођени благодаћу и препуни предив- них духовних дарова, са жељом да се слично путовање што скорије понови током путовања смо чули и занимљи- ва предавања од зорана луковића, чу- веног сектолога, који је такође био у нашој групи, а песме по богомољачком напеву нам је певао хаџи драган јанко- вић како смо кренули на пут, тако смо га и завршили: уз молитву, читање пса- лама и појање богу, коме нека је слава и хвала вавек! целивање кивота у коме се налазе мошти светог јована руса грк димитрије доноси кивот са делићем моштију светог арсенија кападокијског 60 1/2016 осава копорински (1926 – 2015) зрака о тами боже благи, дај ми моћи да се тебе не застидим да се сетим оне ноћи кад ти умре – да ја живим на трнову свету петку, 8 августа 2015 године, уснуо је у господу наш драги отац сава копорин- ски рођен је 11 септембра 1926 у селу вучићу код раче крагујевачке духов- ник сестринства манастира копорин био је од 1984 године пре тога био је монах у манастиру миљково, где су бо- равили чувени руски монаси на челу са оцем амвросијем познавао је старца тадеја витовничког, а друговао и са бо- гомољцима св владике николаја нема речи утехе за одлазак добр- ог човека, а отац сава је био и добар човек и добар духовник видао је ре- чима, благим као мелем био је монах старог кова, кротак и ведар, имао је храну за свачију глад и душу, беседио је мудро и једноставно јединствен, непоновљив, наш „златоусти“ отац сава копорински за манастирску славу 1 августа (св деспота стефана) био је необично ве- сео, певао је богородице дјево заједно са људима који су га окружили после литургије лице му је искрило, а поглед био благ и сјајан биле су то чудесне очи и загонетни лековит поглед као у све- тог деспота стефана та сцена оца саве окруженог младима била је библијски лепа! отац сава нас је све окупљао око себе мудрим духовним поукама и разгово- рима и личном харизмом последњих девет година колико одлазим у копо- рин, он је био нешто најлепше, најузви- шеније, најнежније у том мастиру, ако изузмемо светог деспота био је духов- на утеха, нежан као мајка, мудар као старци из оптине пустиње, а благ као пролећни поветарац „сестро, како је у београду, шта има ново, иду ли људи у цркву?“, питао би ме отац сава при сваком нашем сусре- ту доносила сам му новине, али он је и без њих све већ знао не само о дога- ђајима из световног живота и оних на јавној сцени политичкој и културној, о духовним трибинама у београду, већ и о оним једноставним животним ства- рима везаним за сетву, жетву и цену на- мирница на пијаци и сам је имао своју малу башту знао је небројано стихова наизуст из духовне лире владике николаја нико- га никада није осудио, нити се наљутио имао је решење за сваки проблем го- ворио је о важности поста и молитве, причешћа о значају одговарајуће исхра- не за напредак у духовном животу познавао је историју, посебно догађа- је из првог и другог светског рата, као и психологију сељака, српских војвода весна павловић вјечнаја памјат јануар / фебруар 2016 61 и владара поштовао је учење, школу, образовање био је књигољубац и мар- љиви књиговезац у својој келији је правио чудесне малене књиге – о поје- диним темама из јевенђеља – и покла- њао их с љубављу говорио је да је сваки грех злочин према богу његовим молитвама пред светим деспотом стефаном рођено је небро- јано деце: софија, стефана, милица, предрага, немања, радослава сви су они дошли на свет као утеха и радост својим родитељима благодарећи моли- твама оца саве, код моштију светог деспота на сахрани оца саве осмогодишњи дечак божидар ми је рекао: „он ми је дао живот, име, он је био само мој деда и отац“ кажу да човек живи онолико колико га се сећају отац сава је имао мноштво духовне деце из смедеревске паланке, београда и читаве србије и живеће у њиховим срцима дуго, заувек обојио је, обележио, оплеменио толи- ке животе само добротом! лично ћу га памтити по причама под крошњом ми- рисне липе испред манастира копорин, посебно о јеванђељу, као благој вести и чудесној књизи, али и о фудбалу и дога- ђајима из рата о којима је тако сликови- то и живо глаголао и, наравно, читавог живота памтићу га по стиховима све- тог владике николаја и благослову од којег би се сваки пут, при сваком нашем сусрету васиона мог срца земљотресно затресла и умирила у исто време отац сава је умео да каже: „темељ монашког живота је ово троје: сирома- штво, трпљење и разборитост дубина људског ума мери се познавањем зако- на божијег, који се у тајности проучава он је крманош срца и воље! о, какво је благо исповеђен бити и причешћу бе- смртном – приступити!“ „бескрајни плави круг и у њему звезда која трепери“ (милош црњански) а у тој звезди сија – бесмртна душа оца саве, као зрака у тами душа оца саве, монаха у чијем је срцу живео бог монаха који је волео господа „свом ду- шом својом, свом снагом, свим срцем, свим умом својим“ оче саво, моли бога за нас грешне! обојио је, обележио, оплеменио толике животе само добротом! 62 1/2016 на видику немамо таквог човека нико га не може заменити – биле су речи митрополита црногор- ско-приморског амфилохија након упо- којења о лазара острошког и не мо- же, а то сведоче многобројни који су га познавали прошло је 15 година, а отац лазар остаће упамћен као велики духов- ник и игуман острошки, који је својим животом посведочио божију заповест: „љуби ближњега свога“ (мт 22, 39) због своје искрене љубави према ближњи- ма, а нарочито према деци и младима, оца лазара ће се радо молитвено сећати многи његови ученици, студенти, целе породице, болни и напаћени, његова ду- ховна деца несебично је помагао не са- мо духовним саветима и поукама, већ и материјално многобројна његова духовна чада, и данас, испуњава бескрајна радост и не- скривено одушевљење што су познавали једног сјајног духовника, правог христо- вог војника, који им је показао духов- но врело „воде живе од које неће никад ожеднети“ (јн 4, 10–14) говорио је за себе: „ја сам само саобраћајац који сто- ји на раскрсници и упућује у ком прав- цу да идете надам се да сте запамтили, и раскрсницу, и пут и, ако нисам успео да стигнем на све ваше раскрснице, не бри- ните, јер све што сте трпели и претрпели – добро је“ много тога лепог и душекорисног би могло да се напише о овоме духовном горостасу нашег времена, али у овоме чланку ћемо се ограничити само на не- колико примера његове прозорљивости, једним од многобројних божијих дарова које имаше, и приљежно служећи цркви христовој, утврђиваше нас у вери пра- вославној својим подвигом, задобио је смирење и кротост, мудрост и љубав, као и духовно расуђивање, дар божији, који добијају изабрани, а наш отац лазар је био један од њих јелена в, једна млада београђанка, бо- готражитељка, сведочи и радо се сећа својих духовних почетака велико, за њу откривење које је доживела, десило се управо у манастиру острог 1999 го- дине наиме, у трпезарији конака у коме су боравили мирјани, нашли су се мрсни колачи био је дан поста, а неко их је из незнања оставио на послужење пошто је јелена била велики љубитељ слаткиша, помислила је – па шта и ако узмем један, нико ме неће видети, ништа страшно било је то наивно и почетничко разми- шљање, а циљ је био – стомакоугађање истог тренутка кад је прогутала послед- њи комадић њеног колача, почели су да јој трну уста и десна рука не зна ни сама дар прозорљивости оцалазараострошког „ако нисам успео да стигнем на све ваше раскрснице, не брините, јер све што сте трпели и претрпели – добро је“ ненад вујић сведочанства јануар / фебруар 2016 63 да ли је следом догађаја била више пре- страшена или збуњена помислила је да је неко ставио отров у те колаче како би отровао монахе, те да се она, игром слу- чаја, нашла у великом проблему пре- плашена, потрчала је према црквици у доњем делу манастира, тражећи игума- на, оца лазара, како би му испричала шта јој се десило он је стајао на улазу у цркву и као да је њу чекао пришла му је ско- ро плачући и рекла: „оче, трну ми уста и рука“, али пре него што је и завр- шила реченицу до краја, он јој је очински рекао: „не смеш у манастиру да не пазиш, кад је пост мораш јести посну хра- ну не брини се, хајде да прочитам разрешну молитву и престаће“ за- иста, чим је прочитао последњу реч моли- тве, све је као руком однешено, престало то је за њу, почетника у вери, био потпуни шок, нешто ново и до тада непознато питала се како је он то мо- гао да зна; да нису поста- вљене камере около? то је био почетак њеног узрастања у вери схватила је, да бог све види и зна, а одабрани људи постају сасуди божији, у овом случају о лазар, који прославља- јући свемоћ господњу, укрепљују, теше и као добри пастири чувају своје стадо након шест месеци, колико je радила и помагала у манастиру, дошао је дан када је требало да се врати кући тада се не- сумњиво показа на делу дар прозорљи- вости оца лазара јелени је рекао да се не навикава много на манастир и да је време да иде кући, пошто ће у будућности за- сновати своју породицу пред полазак иако није хтела да узме, дао јој је џепа- рац за њено шестомесечно учествовање у у манастирском послушању рекавши: „узми, навикавај се, ти ћеш ионако ради- ти са новцем“ (и стварно, после извесног времена запослила се у банци) и на кра- ју, пре поласка кући, тражећи од њега да благослови путовање, рекао је да не може благословити пут, али да ће благословити путнике није ис- прва схватила шта то значи, али је истог дана, када је возач ауто- буса заспао за воланом у кањо- ну мораче, и када га је о ратко гађајући ранцем „разбудио“, разумела о чему је говорио наш дивни духовник и да додамо још, да је у то време, њеном оцу, о коме ни- шта није знао, и који је у ду- гачком реду чекао на покло- њење св василију, рекао: „ти ћеш да се крстиш ако немаш кума ја ћу кумовати“ свима је био све, христа ради а по речима високопрео- свећеног митрополита цр- ногорско-приморског ам- филохија „име и дјело оца лазара острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и нај- значајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника светог василија острошког чудотворца“ и на послетку, након упокојења, о оцу лазару овако је беседио владика атана- сије јевтић: „ти и свети василије сте раз- мицали и за небо повезивали хвала ти и за то, што ћеш и на небу заједнички мо- лити за народ твој страдални“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији бројаница о лазара (фото: н вујић) 64 1/2016 дубока царство божије косовска победа сву дубину царства твога у лепоти душа слути, носи талас јединога хармоније гласа чути поклања нам своје даре молитвама често учи, испуњава жеље старе и топлине да научи а ризница твога блага голема је свега има, па и песма једна драга и са небом у мислима додир мисли машту прати светлост сама је у нама, у крсту се жеља злати исписује често сама тражим, откривам, и славим, а близина једно оће, свога христа да прославим царство душе која хоће царство твоје буди и остаје, свом ширином, игром и постаје дах животу остаје и важно у додиру и једнако снажно дубином душе испија, жели светлост нашу, када смо се пели даје слику, а богаство траје, сликом крста васкрсава сјаје у вама прати, машту доноси, ослушни речи из срца драга, са христом васкрсава и носи, пуне душе испуњена блага кад се копа, изнова дубоко, жаром сјаји православно око искрено тад љубав проговара, царство божије дубине отвара у косовском боју, што векове траје, ко ће победити, и победа шта је, да ли изумире, је ли га нестало, бори ли се српство или се предало распети на крсту кад рече сврши се, многи помислише ту је завршетак из гробне тpyлeжи васкрснуо господ свима показао да је смрт почетак српскоме распећу нек се не радују, сврши се претише нама кроз векове глас божији сви ће на крају да чују мoja је победа уз ратнике ове у царству небеском литургију служе српски светитељи један до другога, даноноћно поју молитве најдуже, за спас и победу милог рода мога страшни суд кад дође и последњи знаци, из косовске земље васкрснуће јунаци, а бошко југовић кpсташ барјак дигне, тада до победе србин ће да стигне зазвониће звона са стари црквишта, замирисат тамњан са црни згаришта, процветаће божур около зидина, запојати фреске испод рушевина протојереј милинко јовић
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
5
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунскуБОГОРОДИЧИНУ 📌 цркву недељом поподне, а често и
у фрушкогорске манастире они воле срем,
у ком су поникли, и увек су истицали да их
је школовао ратарс
...најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунску
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
| Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... и покојни отац, машински инжењер, старали су се о мом школском; али и верском образовању омогућили су ми лепо детињство мајка ме је водила на причешће од десете године, и пост ми је био много лакши јер смо сви у кући постили са мајком сам ишла и у храмове ван наше парохије, најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунску богородичину цркву недељом поподне, а често и у фрушкогорске манастире они воле срем, у ком су поникли, и увек су истицали да их је школовао ратарски зној њихових предака често сам распусте проводила у сасама и буковцу где смо помагали бака радинки и деда бори на њиви, и деда јоци и баба кати у воћару памтим и кад се пекла ракија код деда јоце, у августу и септембру драго ми је било што су моји синови наставили ту традицију и сада се у мојој кући послужује само домаћа ракија из нашег воћњака потичем из породице бораца у оба светска рата, али и из традиционалне православне породице прва хаџиница из наше куће, која је отишла у свету земљу још 1996, била је моја мама сећам се да смо мајка и ја тада доста волеле да читамо житија светих у охридском прологуи омилије владике николаја још тада сам се духовно припремила и за неколико година сам од почетка до краја прочитала свето писмо мојој срећи није било краја са будућим мужем сте се упознали у светој земљи? видите ли у томе божији промисао? да, упознали смо се у самарији сећам се како ме је дирнула прича из старог завета о сусрету јакова и рахиље на кладенцу веовишедетне хришћанске породице 34 6/ 2018 ма сам срећна што сам успела да посетим јаковљев бунар у самарији путовање до тог места је повезано са многим безбедносним ризицима, те га поклоници често заобилазе кад сретнете особу која се не плаши да оде до самарије, јер верује да јој се ништа лоше не може догодити, онда тај сусрет мора бити по божијем промислу као да сам уживо гледала одломак који сам прочитала у књизи касијана светог владике николаја: „кад се душа заљуби у душу, не кроз бога, то је или дивљење или сажаљење кад се пак душа кроз бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела, то је љубав то је права љубав, кћери моја а у љубави је живот“ величанствен цитат светог владике, али и одговор на моје дивљење иначе, у самарији се можемо поклонити и моштима светог филумена кипарског, који је 1979 масакриран за време вечерње службе код јаковљевог бунара, где је тај одани чувар светиње и живео канонизован је 2008 и прославља се 29 новембра за наш брак од велике важности био је и одлазак у манастир црна река на парастос оцу илији сапутник нам је био архимандрит авакум росић, искусни духовник и настојатељ више манастира: рача, жича, моштаница, гомионица, липље, рајиновац, сланци, који нам је постао духовни отац нажалост, сада блаженопочивши у манастиру сланци смо се и венчали и тамо су нам сва деца крштена 40 дан након рођења људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави и озбиљности браком се супружници повезују и духовно, а не само телесно свети теофан затворник нас поучава, да љубав која дан и ноћ размишља о љубљеном господу на сваки начин тежи да чини само оно што му је угодно, а избегава све оно што би га могло увредити мишљу, речима и делима да ли је рађање подвиг? брак и родитељство су духовна арена у којој се живот остварује непоколебљивим поштовањем две највеће заповести: љуби господа бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом љуби ближњега свога као самога себе шта доприноси љубави и породичној срећи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? сакрићу се иза мудрих речи светог силуана атонског: „када господ заволи неку душу, он јој даје да не мисли само на себе, него да се брине за људе и да се са сузама моли за њих брата треба саветовати са кротошћу и љубављу унутарњи мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави“ како се освећује православни дом и живот уопште? оружје оваквог живота су: молитва у цркви и дому, пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
... и покојни отац, машински инжењер, старали су се о мом школском; али и верском образовању омогућили су ми лепо детињство мајка ме је водила на причешће од десете године, и пост ми је био много лакши јер смо сви у кући постили са мајком сам ишла и у храмове ван наше парохије, најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунску богородичину цркву недељом поподне, а често и у фрушкогорске манастире они воле срем, у ком су поникли, и увек су истицали да их је школовао ратарски зној њихових предака често сам распусте проводила у сасама и буковцу где смо помагали бака радинки и деда бори на њиви, и деда јоци и баба кати у воћару памтим и кад се пекла ракија код деда јоце, у августу и септембру драго ми је било што су моји синови наставили ту традицију и сада се у мојој кући послужује само домаћа ракија из нашег воћњака потичем из породице бораца у оба светска рата, али и из традиционалне православне породице прва хаџиница из наше куће, која је отишла у свету земљу још 1996, била је моја мама сећам се да смо мајка и ја тада доста волеле да читамо житија светих у охридском прологуи омилије владике николаја још тада сам се духовно припремила и за неколико година сам од почетка до краја прочитала свето писмо мојој срећи није било краја са будућим мужем сте се упознали у светој земљи? видите ли у томе божији промисао? да, упознали смо се у самарији сећам се како ме је дирнула прича из старог завета о сусрету јакова и рахиље на кладенцу веовишедетне хришћанске породице 34 6/ 2018 ма сам срећна што сам успела да посетим јаковљев бунар у самарији путовање до тог места је повезано са многим безбедносним ризицима, те га поклоници често заобилазе кад сретнете особу која се не плаши да оде до самарије, јер верује да јој се ништа лоше не може догодити, онда тај сусрет мора бити по божијем промислу као да сам уживо гледала одломак који сам прочитала у књизи касијана светог владике николаја: „кад се душа заљуби у душу, не кроз бога, то је или дивљење или сажаљење кад се пак душа кроз бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела, то је љубав то је права љубав, кћери моја а у љубави је живот“ величанствен цитат светог владике, али и одговор на моје дивљење иначе, у самарији се можемо поклонити и моштима светог филумена кипарског, који је 1979 масакриран за време вечерње службе код јаковљевог бунара, где је тај одани чувар светиње и живео канонизован је 2008 и прославља се 29 новембра за наш брак од велике важности био је и одлазак у манастир црна река на парастос оцу илији сапутник нам је био архимандрит авакум росић, искусни духовник и настојатељ више манастира: рача, жича, моштаница, гомионица, липље, рајиновац, сланци, који нам је постао духовни отац нажалост, сада блаженопочивши у манастиру сланци смо се и венчали и тамо су нам сва деца крштена 40 дан након рођења људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави и озбиљности браком се супружници повезују и духовно, а не само телесно свети теофан затворник нас поучава, да љубав која дан и ноћ размишља о љубљеном господу на сваки начин тежи да чини само оно што му је угодно, а избегава све оно што би га могло увредити мишљу, речима и делима да ли је рађање подвиг? брак и родитељство су духовна арена у којој се живот остварује непоколебљивим поштовањем две највеће заповести: љуби господа бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом љуби ближњега свога као самога себе шта доприноси љубави и породичној срећи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? сакрићу се иза мудрих речи светог силуана атонског: „када господ заволи неку душу, он јој даје да не мисли само на себе, него да се брине за људе и да се са сузама моли за њих брата треба саветовати са кротошћу и љубављу унутарњи мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави“ како се освећује православни дом и живот уопште? оружје оваквог живота су: молитва у цркви и дому, пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com