-БОГОРОДИЧИНОГ-

Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... задужење игумана студенице била је да прикупља од братије прилоге и расподељује их потребитим на манастир- ска врата, монаси су износили храну, стару одећу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (38 глава студеничког типика – о давању на вратима) посебно је заповедио да се обилно даје на празник ус- пења богородичиног, „колико год можете и наша рука ће вам у томе помагати“ (гл 11), и на празник ктитора манастира, преподоб- ног симеона (гл 34) празник успења бого- родичиног је окарактерисан као „празник над празницима и славље над слављима“ оволико поштовање богородице и њеног празника није ништа необично, ако се има у виду казивање савиних биографа да се све- титељу у време његовог подвига на светој гори јавила пречиста богородица и објасни- ла како да подигне манастир хиландар као што је већ горе напоменуто, до студе- нице су долазили многи гости са различи- тих страна међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близини ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни (болесни) збрињава- ње болесних је изискивало додатни напор за студеничко братство у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очу- вало мир манастиру и збринуло поклонике размишљајући о овом проблему и имајући пред собом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих го- стионицу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, ко- лико моћ допушта да их удостојимо бриге“ студенички типик који је свети сава написао око 1208 године; препис из 1619 године – данас се налази у националном музеју у прагу (извор: википедија) 44 1 / 2020 (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, световњаци, они који нису припадници мона- шког братства, а „немоћни“ су болесници на савину молбу, одазвао се неко од хришћана, који је манастиру приложио свој земљишни посед, ради зидања „гостионице“ (превод т јовановића), односно странопријемнице (ксенодохије) зграда за смештај манастир- ских гостију имала је још једну функцију – она је била намењена не само да се гости одма- рају, него и „немоћни да леже“ у ксенодохији су били смештени и здрави и болесни ходо- часници, али како наговештава свети сава, одвојено једни од других и свакако физички одељени такође, на овај начин болесни го- сти били су раздвојени од болесних монаха очигледно је да су постојале две различите зграде: болесни посетиоци били су у згради ван манастира, а оболели чланови братства у некој прикладној манастирској згради међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети са- ва прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – дава- ње вина, хлеба и сочива (интересантно је да се вино убраја у намирнице, што је поде- ла која се и до данас задржала међу нутри- ционистима) при доношењу ове одредбе типика, свети сава српски као да је имао у виду јеванђелску поуку и светоотачко тумачење те поуке од стране св симеона новог богослова: а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: имајући храну и одећу, будимо задовољни (1 тим 6, 8) своје казивање, св сава прекида краћом поуком игуману, економу и братству о потреби да се чувају заповести наведене у типику (39 глава) да би се ова монашка заједница одржа- ла светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве прене- порочне и пресвете владичице наше госпође богородице и светог и славног мученика по- лиевкта и молитвама блаженог оца симеона свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9 јануара), којем је посвећена ве- лелепна црква у цариграду (саграђена из- међу 524–527), која је послужила светом ца- ру јустинијану i као један од узора за цркву свете софије за мошти овог светитеља, са- вин савременик, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи поклоник: „од светог полиевкта долази исцељење грозница и других болести“ такође, помен св полиевк- та може да укаже да је студеничка болница можда била намењена и за лечење оболелих од грознице за светог саву је карактеристична преци- зност у прописивању дужности и обавеза, као и јасноћа излагања мисли да би се избе- гли могући неспоразуми типик манастира студенице требало је да да братству одгово- ре на најважнија питања и проблеме, која су их заокупљала у свакодневици тежило се оп- тималном решењу у складу са могућностима тог времена, јер се и тада као и до скора, же- лело да се што више животних функција оба- вља на једном простору због тога ће свети сава у 40 поглављу говорити о организацији и устројству болнице за оболеле монахе зах- тевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово погла- вље подсећањем да ће они који претрпе до краја примити награду од бога  тема броја међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети сава прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – давање вина, хлеба и сочива јануар / фебруар 2020 45 посебан осећај човек има кад дође у сремске карловце мали град у епар- хији сремској са богатом духовном и кул- турно-просветном историјом, са печатом метрополе очувао је, али и даље негује то своје богатство мноштво старих цркава, јед- ногласна звоњава црквено средиште од 16 века, у 17 веку постаје центар митрополије и центар патријараха, град просвете, култу- ре и уметности, трговине, виноградарства, са 17 векова дугом традицијом називан је „српским сионом“ и штампао истоимене новине у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се најбогатији срби, песници ј ј змај, бранко радичевић ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загра- нична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву тај дух се осећа и сада и његови житељи живе тим духом и својим радом настављају традицију града ту смо упознали породицу попов, ко- ја се доселила из новог сада, која се срцем уграђује у дух града, а својим стваралаштвом унапређује његов духовни ритам серјожа (43) и злата (39) са петоро деце: теодора (19), сара (16), јаков (15), смиљана (11) и растко (8) са њима смо били на литур- гији у манастиру ваведење њихови синови су прислуживали олтару, а јаков је и чте- цирао похвале смо чули од њиховог паро- радмила грујић вишедетне хришћанске породице рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково биће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек породица попов 46 1 / 2020 вишедетне хришћанске породице хијског свештеника, о станка лакетића из цркве светих апостола петра и павла, и њи - ховог духовника о милована ми одрагови - ћа из новог сада, који је нагласио да су они необични по много чему: по едукативном и духовно-кре ативном раду са децом, по ани - мираним филмовима, по којима су постали познати у русији и свету, по хуманитарној делатности да је серјожа издајући часопис „косовски божур“ покренуо многе из земље и иностранства да помогну србима на косо - ву и метохији да је злати епархија сремска доделила орден свете мајке ангелине за ви - шедетно материнство зато смо желели да од њих сâмих сазнамо нешто више осетили смо да им је блиска русија сви су некако окренути ка њој, а серјожа и својим именом које му је дала мајка, по сергеју је - сењину, кога је волела да чита он је родом из новог сада, од оца александра и мајке едине има сестру александру завршио је академију ликовних уметности у новом са - ду злата је из мачванског прњавора, од оца милорада и мајке милене има брата зора - на и сестру зорицу завршила је руски језик и књижевност на филозофском факултету у новом саду радила је као уредник у изда - вачкој кући „дýга књига“, али је приредила и неколико издања за иу „беседа“, „светигора“, „руско библијско друштво“, „чувари“ одре - ђено време предавала је руски језик у кар - ловачкој гимназији а сада цела породица ради на пројектима дечје и омладинске ани - мације у њиховом студију дом ваш рад заслужује много похвала до сада сте се бавили различитим активностима, од издавања књига, преко хуманитарног рада, до снимања анимираних филмова међутим, све ваше активности су усмерене на рад са децом и у већину активности је укључена цела породица можете ли нам рећи нешто више о вашем раду? серјожа: како сам по струци графички ди - зајнер, још као студент сарађивао сам са иу епархије бачке „беседа“ у почетку сам радио на дизајну и прелому књига тада се родила наша ћерка те одора, те смо приметили да је јануар / фебруар 2020 47 православних књига за децу тада било вео- ма мало са намером да свом детету, а затим и осталој деци, приближим православну ве- ру две године сам изучавао иконопис у ма- настиру ковиљ како бих православну икону применио на дечију илустрацију након ове обуке сам почео да илуструјем књиге у по- четку сам илустровао за „беседу“, а 2005 смо основали своју издавачку кућу „дýга-књига“ у којој је злата уређивала издања, а ја сам илустровао књиге тада смо већ имали тро- је деце и књиге смо заједно осмишљавали према њиховим потребама, односно књиге су опитно провераване пре објављивања овако осмишљене књиге су се допале мно- гим издавачима у иностранству па су прево- ђене на неколико језика захваљујући њима остварио сам сарадњу са издавачима код нас и у иностранству са којима сам после директно сарађивао године 2008 основали смо удружење „косовски божур“ и издава- ли истоимени часопис, који је излазио две године изашло је пет бројева, хуманитар- ног карактера пола тиража смо поклањали рашко-призренској епархији, а пола слали претплатницима у земљи и иностранству од пријатеља и удружења из русије стизале су донације за разне акције, неколико пута су организовали и бесплатан пут у русију за децу са косова и метохије године 2012 смо упознали чланове породичног студија „чајка- стајка“ из вороњежа (русија), којима је злата помогла да у карловачкој гимназији са уче- ницима реализују снимање филма „песма о косовском боју“ овом приликом смо се и са- ми заинтересовали за анимацију почели смо од радионица при културном центру новог сада, а затим опремили и сопствени студио у сремским карловцима од 2015 наш сту- дио укључен је у сверуски пројекат „свети заступници земље руске“ своје филмове ша- љемо на многобројне домаће и међународ- не фестивале анимираног филма фестивали су место сусрета и упознавања са студијима анимације широм света, а размена искуства је непроцењива такође, на фестивалима на- ши филмови понели су разноврсна призна- ња најсвежији утисци су нам са 17 „покров“ фестивала, одржаног у октобру у кијеву, где је наш филм „престо светог саве“ освојио прво место, а награду је примио јаков, наш млади режисер фестивал се одржава са бла- гословом кијевског митрополита онуфри- ја, јер промовише вредности православља на њему су учествовали познати филмови: „поп“, „адмирал“, „диригент“, „орда“, „досто- јевски“, „острво“, „12“, а од анимираних: „нео- бично путовање серафиме“ и „прича о петру и февронији“ имамо и сајт: studiodomorgrs, на коме се можете шире информисати зашто сте изабрали да живите у карловци- ма? шта вас везује за карловце? серјожа: прве три године брака смо би- ли подстанари у новом саду, а затим смо одлучили да се преселимо у карловце, јер нисмо желели да децу подижемо у стану, нити у великом граду купили смо малу ку- ћу, стару преко 150 година поред ње смо изградили нову, и сада имамо довољно ме- вишедетне хришћанске породице 48 1 / 2020 ста у централном делу куће налази се оџак и шпорет који греје велику дневну собу са кухињом архитекта се чудио том нашем из- бору и упорно хтео да нам ту постави теле- визор имамо и велико двориште са баштом, пластеником, кокама, пчелама родитељи не живе са нама, али нас често посећују, ужива- ју у својим унучадима и труде се да им пруже колико су у могућности баке и деке за нас производе здраву и укусну домаћу храну ко вас је привео истинитој вери? у новом завету читамо да неће сви вјеру (2 сол 3, 2), али и то да све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) је ли било свештеника у вашој породици? или је било неких чуда? серјожа: у мојој породици било је некад свештеника, чему сведочи и презиме по- пов татин деда је имао осморо деце, али је преживело четворо наша крсна слава је света петка, али је родитељи нису славили веру сам добио на дар у 22 години и она је запечаћена крштењем у манастиру ковиљ претпостављам да се то десило по нечијим молитвама, јер пре тога нисам баш био на добром животном путу после крштења ми је било јасно да имам само два пута: или женидба или монаштво провео сам неко време на светој гори, али нисам осетио уну- трашњи призив за пут монаштва призив на брачни живот осетио сам када сам упознао злату годину дана касније било је и чуда, али не тако великих као сâмо чудо вере злата: деда, са очеве стране, је имао ше- сторо деце иако сам крштена као дете у цркви у мачванском прњавору, до своје 18 године у цркву сам одлазила само на божић и ја сам веру добила на дар, благословом светога саве похађала сам средњу шко- лу за дизајн где смо на часовима историје уметности изучавали наше средњовековне манастире, које сам пожелела да видим, па сам са другарицом кренула у обилазак ма- настира рашке школе у пећини светога са- ве, његовој испосници у кањону милешеве, високо изнад манастира милешева, ту се родила наша вера господ нам је просто спу- стио у срца то смо осетиле обе једнаком си- лином вера је у потпуности изменила наше животе како и где сте се упознали вас двоје? сма- трате ли да је то било по божијем промислу? злата: у новом саду ја сам тек започела студије, а серјожа је био на трећој години пошто се вера пробудила у нама, обоје смо кренули на часове веронауке при саборном храму, где је била велика група младих људи окупљених око оца жељка латиновића, на- шег вероучитеља са њим смо путовали и об- ишли многе манастире ту смо се и упознали крајем 1998, верујем, по промислу божијем, мало пре почетка бомбардовања, и убрзо, иако смо се познавали тек неколико месеци, схватили да нас бог призива на брачни жи- вот пала је просидба, а недуго потом и вен- чање, у успенској цркви у новом саду, 1999 године, које се одвијало уз звуке бомби и си- рена, за време нато агресије ступили смо у брак свесни да улазимо под окриље свете тајне и да је то, не за цео живот, него за чита- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 49 ву вечност током студија сам рађала децу, а кад се растко родио и ја сам дипломирала на филозофском факултету серјожа: када сам рекао родитељима да хоћу да се женим, би- ли су изненађени, али и одушевљени, наро- чито мајка, јер се она прибојавала да је мој избор монаштво била је забринута јер сам се, након крштења, нагло везао за цркву и богослужења било нам је најважније да до- бијемо четири благослова: и од родитеља и од наших духовника али, златин отац је по- ставио услов да мора да заврши факултет и мало су се двоумили а кад им је обећала да ће га завршити, дали су јој благослов млади мисле да је љубав романтика може ли се права љубав одржавати на романтич- ним сновима? шта доприноси љубави и по- родичној срећи? серјожа: било је и романтике, нарочито код злате али, брак не почиње од љубави, него се она осваја и негује, да би временом расла, а не јењавала, као што је то случај са романтичним осећањима што више делања над хришћанским врлинама, то више љубави и породичне среће ако гледамо недостатке других, а своје не видимо нити о њима бри- немо, онда ту тешко да може бити слоге и љубави а лепе речи у међусобном опхође- њу се просто подразумевају да ли се може живети православно без цр- квеног брака? серјожа: не знам може ли уопште бити брака, а да то није православни брак тачни- је, ако супружници не живе брак као свету тајну, онда и не можемо говорити о право- славном браку нема оног преображаја из старог у ново, из воде у вино, као у кани галилејској како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? да ли имате истог духовника? злата: имамо истог духовника, нашег дивног оца милована миодраговића у но- вом саду, којем смо неизмерно захвални на саветима веома је важно за брачнике да имају истог духовника а деца се испо- ведају код оца јована милановића, ста- решине саборног храма светог никола- ја и професора богословије св арсенија сремца у сремским карловцима, који се веома лепо бави младима у нашем граду тако им је лакше да се организују и стигну на исповест серјожа: проводити што више времена са децом, како би родитељски утицај био при- маран, јер ако се деца не угледају на родите- ље, наћи ће други узор да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? серјожа: у новинама и на телевизији смо до сада, углавном, представљали свој рад: књиге и филмове које смо правили, затим награде које смо добијали, мање смо гово- рили о нашем породичном животу премда је спорадично било новинара који су се и за то интересовали вишедетне хришћанске породице 50 1 / 2020 руски старац, архимандрит јован кре- стјанкин, каже да је најважније бити са бо- гом како васпитавати децу да она буду са богом, као иконе божије, кад нам са свих страна намећу разне идоле, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа (својим образовним системом), и држава (закони- ма), и привреда (тржишним трендовима) могу ли и деца да васпитавају своје роди- теље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? серјожа: суштина је радити на себи, јер какви смо ми таква ће бити и деца као што каже један светитељ: „мање говорити деци о богу, а више богу о деци наравно, актив- но се треба супротставити свим негативним утицајима споља и што више их удаљити од деце и што више времена проводити са децом један родитељ треба увек да је код куће, а идеално обоје, ако им је посао такав и деца васпитно делују на родитеље, посебно кад родитељ препозна неке своје особине у детету то је сјајна могућност да се човек коригује људи смо, па и грешимо, али одгајање сваког наредног детета је мо- гућност да исправимо грешке које смо пра- вили са одгајањем претходног злата: ми имамо велику срећу јер нам је господ дао да своје радно место организујемо у кући у свим пројектима нашег студија учеству- ју и наша деца, тако да извршавајући своје радне обавезе ми уједно радимо и на раз- вијању талената своје деце на овај начин са децом проводимо доста времена ту смо да их испратимо када одлазе од куће, да их дочекамо када се враћају хвала богу на том великом дару! забрињавајућа је чињеница да су наша деца све више „екраноиди“, зависници од интернета и друштвених мрежа очи су им упрте у екране телефона, таблета, тв екра- не колико ваш систем рада са децом развија радне способности код деце и доприноси да она буду учесници у стварању и ствараоци, а не само пасивни посматрачи наметнутих садржаја? серјожа: најмлађи немају телефон, а ста- рији морају да схвате намену, да он не служи за играње, да се употребљава, а не злоупо- требљава злата: на једном филмском фе- стивалу био је мото: „боље да се деца играју филмом него да се филм игра децом“ ми се трудимо да то примењујемо држимо ра- дионице у новом саду, у дечјем културном центру новог сада, по основним школама држали смо при цркви у сарајеву, љубљани учествујемо у дивним пројектима обилази- мо музеје, галерије, библиотеке, и на основу онога што смо видели правимо анимирани филм урадили смо први део пројекта, под називом „урбано зрно“, који се бави еколо- гијом, а други је у току то треба да буде ви- део-водич за децу по културним установама новог сада на тај начин се трудимо да под- стичемо креативне потенцијале код деце, да користећи савремену технологију, компју- тер, телефон, фото-апарат, сâми стварају какав успех деца показују у школи? којим активностима се додатно баве? иду ли на ве- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 51 ронауку? колико читају, а колико су под ути- цајем виртуелне стварности? злата: сва деца имају посебне таленте и веома су активна теодора, која је добила име по теодоровској икони божије матере, којој сам се посебно молила током трудноће, сада има 19 година и ове године се уписала на студије савремене руске књижевности и књижевног стваралаштва на рггу у москви добила је стипендију руског министарства образовања од раног детињства је испо- љавала дар за писање њено најзначајније признање је друга награда на литерарном конкурсу фабрике слаткиша „бамби“, где су у жирију били љубивоје ршумовић и миња субота који су јој награду и уручили веома воли и историју, те је током школовања у карловачкој гимназији похађала семинаре из историје у истраживачком центру „пет- ница“ у нашем породичном студију теодо- ра ми помаже приликом израде сценарија сара је ученица 3 разреда карловачке гим- назије, рођена је на дан преподобне саре мисирске бави се и женским ватерполом од своје десете године сада игра у јуниор- ској и сениорској екипи женског ватерполо клуба „војводина“ она је и главни монтажер у свим нашим филмовима, а заједно са јако- вом ради компјутерску анимацију на пројек- ту „руски класици за ученике“ јаков је рођен на дан апостола јакова, ученик је 1 разреда карловачке гимназије и показао је изванре- дан дар за анимацију и режију, те је освојио многобројне награде на међународним фе- стивалима анимације овај дар му је омогу- ћио да доста путује прошлог лета је провео три недеље на криму, а ускоро, у децембру месецу, путоваће у москву где ће провести месец дана у најстаријем и највећем студију за анимацију у русији – „сојузмуљтфиљм“, та- мо ће се усавршавати у луткарској анимаци- ји уз најбоље аниматоре русије од смиљане смо решили да дајемо и наша српска имена, па су она и растко тако добили име смиља- на је ученица 5 разреда основне школе, 3 разреда музичке (свира клавир) и 1 разреда балетске школе ове године је освојила пр- во место на међународном пијанистичком такмичењу „славенски“ воли фотографију освојила је друго место на ликовном кон- курсу „корени“, часописа светосавско звон- це заједно са растком озвучава наше фил- мове и учествује у монтажи звука растко је ученик 2 разреда, тренира аикидо и веома воли да црта добио је похвалу светосавског звонца за ликовни рад и управо припрема фасциклу са радовима да је пошаље у редак- цију часописа серјожа: наша деца воле да читају књиге у једном периоду се догодило да се књига некако удаљила из њихових ру- ку и да су читали само оно што морају, а онда смо добили диван савет од једне вишедетне породице из русије, а то је да књиге читамо заједно и наглас, без обзира што су већ вели- ки и што могу да читају самостално то зајед- ничко читање их је поново вратило књизи и резултати су изванредни тако да ми стално имамо неку књигу коју читамо сви заједно овакав начин читања топло препоручујем свим родитељима просто га испробајте, а резултате ћете приметити сâми поред ово- ликих активности деца не стигну да узалуд- но проводе време на интернету користе га само према потреби, као и ми такође, они и сâми зарађују себи џепарац од филмова које снимамо филмови су, углавном, плаћени та- ко да од зарађеног новца могу себи да плате тренинге, купе одећу и обућу и сл наравно, ту мислим на старију децу наша деца иду на веронауку добро је што и у школи имају предмет који говори о вери како изгледа веронаука у кући, а како ван куће? свети оци кажу да кроз моли- тву долази благодат светог духа ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу шта деци пружа учешће у литургији? свети апостол павле нас поучава: „ријеч хри- стова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псал- мима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући господу у срцима својим“ (кол 3, 16) серјожа: веронаука у кући је спонтана: ми, родитељи, причамо, деца питају, или вишедетне хришћанске породице 52 1 / 2020 читамо наглас и коментаришемо док смо издавали своје књиге, правили смо и раз - мене са осталим издавачима и тако форми - рали богату библи отеку онолико колико се трудимо да христа задобијемо, утолико ће и пребивати у нама и међу нама ту моли - тва свакако за узима кључно место есенци - ја хришћанског брака је христос злата: од почетка нашега брака имамо диван благо - слов од свог духовника да се молимо зајед - но, али у присуству деце, док се они играју, читају, просто да нас виде на молитви мно - го смо имали користи од овог благослова јаков иде на часове црквеног појања код проф богословије предрага ми одрага сав наш труд, књиге које издајемо, анимирани филмови, све је то у циљу верона уке и при - ближавању вере деци ја сам организовала, са благословом оца јована милановића, у оквиру удружења православне омладинске заједнице, божићне представе са децом из цркве и из школе, а у цркви сваке године за празник светог саве, све то у циљу да бисмо што више деце укључили у црквени живот модни трендови, претераном слобо - дом, све више омладину чине недоличном, у хришћанском смислу колико деца данас могу пратити моду а да су ипак пристојно об учена? злата: ово су теме о којима се трудимо да разговарамо са децом да чујемо њихово ми - шљење и кажемо своје ми волимо да сами шијемо одећу имамо машину за шивење, а моделе узимамо из часописа на овај начин девојчице добијају уникатне хаљине или торбице са јединственим апликацијама које сами правимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? серјожа: имамо кућу у селу куљаче у цр - ној гори тако да сваког лета тамо проведемо месец дана кућа је на планини, а на киломе - тар удаљености од нас постоје четири ма - настира захваљујући студију за анимацију, често путујемо на фестивале или сви зајед - вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 53 но држимо радионице на овај начин смо заједно посетили љубљану, сарајево, трст, венецију, али смо успели и да се поклонимо светим местима недавно смо били на фести- валу у кијеву, где је јаков примио награду, и посетили смо кијево-печерску лавру често путујемо у русију и тамо користимо сваку прилику да се поклонимо светињама а ја сам са јаковом био на светој гори ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? серјожа: једном нас је посетио наш при- јатељ монах, и сутрадан је звао телефоном јавио се растко, који је тада имао две-три го- дине, кратко је слушао, а онда позвао мене питао сам ко је, а он рече – гопод тада није знао да каже господ! да ли је монах оставио на њега дубок утисак, или зато што је из слуша- лице чуо „помаже бог“, па помислио да господ зове, ни данас нам није јасно и наша мала смиљка је направила анегдоту на св литу- ргији се узноси јектенија за оне који се уче и за оне који их уче једном, после службе она ме упита: „тата, ко су они који хуче?“ спојила је глас „х“ из претходне речи са речју „уче“ је ли сваки порођај био исти? сада је ак- туелно питање вакцинисања деце имате ли поверења у данашње вакцине? злата: сваки порођај је био природан и радовала сам се сваком детету после теодо- ре родила сам девојчицу, којој смо већ дали име анастасија, јер се родила за васкрс 2003, али мртва пупчана врпца ју је удавила то је за нас била неописива жалост, посебно јер је умрла без крштења сахранили смо је под крстом током те трудноће имала сам неки лош осећај, и серјожа је ту моју бригу, када је био на светој гори, пренео оцу јефрему из скита св андреја он је саветовао да се мо- лимо св великомученици марини – огње- ној марији, која је некрштена ипак крштена у крви, својим страдањем за христа када се све издешавало, схватили смо зашто је то ре- као и то нам је била велика утеха касније је књигу са њеним житијем серјожа илустро- вао, у издању манастира клисина вакцине, као и сваки лек, имају добре и лоше стране, и ту нема ништа спорно али, нажалост, има и приморавања на било који лек, па и на вакцине да ли је рађање подвиг или беспотреб- но мучење? многе људе вишедетност асо- цира на сиромаштво имате ли вашу пору- ку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? серјожа: рађање деце је радосни подвиг кућа пуна деце јесте право богатство, у сва- ком смислу потребно је препустити се го- споду са пуним поверењем ако је разлог за избегавање вишедетства материјалне при- роде, можемо, као и многе друге вишедетне породице, посведочити да са сваким дете- том господ даје и могућност да то дете буде и материјално обезбеђено, тако да то треба да буде најмања брига злата: рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково би- ће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек наравно да током по- дизања деце има и оних тешких тренутака и напора, али сваки напор када уроди плодом брзо се заборави, као и све тешкоће оста- је диван осећај задовољства што имамо кога да волимо и што смо вољени са толико стра- на дивно је гледати децу како одрастају тај присан лични однос са сваким од њих и везе које узајамно градимо не бих мењала ни за шта на свету серјожа је урадио много икона, а сада, да испуни својој злати жељу за двадесетогоди- шњицу брака, рâди икону светитеља-заштит- ника њихове породице централни лик је богородица теодоровска, по којој је теодора добила име, а около ње сви свети заштит- ници њихове деце, као и упокојене анаста- сије ова икона је доказ њихове породичне љубави и слоге, јединственог православног духа чврста вера да је земаљски живот „ра- дионица спасења“, по речима св јустина ће- лијског, а по речима символа вере, чекање васкрсења мртвих и живота будућег века  вишедетне хришћанске породице 54 1 / 2020 бог је према тумачењу светог писма – љубав! за бога такав проблем не може да постоји, и према томе за њега не посто- је нежељени људи он свима жели спасење! друго смо ми, људи, рођени у гресима и још смо и сами додатно грешни ми се налазимо у таквом мраку, у таквом помрачењу свести, да можемо да говоримо о жељеном и неже- љеном детету, зато што су то околности на- шег живота пре неколико година дали су ми исечак из неких новина, у коме се говорило о томе да је млада девојка родила бебу била је зима, породила се, не у болници, већ код куће а затим је са 8 спрата избацила кроз прозор своје новорођено дете телашце су из снега извукли људи који су видели како је пада- ло, али нису видели са ког спрата позвали су полицију израчунавши трајекторију лета, полиција је приближно одредила са које ви- сине и из ког улаза је могла да падне та но- ворођена беба врло брзо су успели да нађу стан морали су по спратовима тог улаза да се распитују код становника, и сазнали су да на 8 спрату, у том и том стану живи млада особа, која би, судећи по величини стомака, требала ускоро да се породи тако је полици- ја нашла ту младу жену-убицу тако да, реците, ако је та млада особа била способна да избаци своју бебу на улицу на мраз не би ли је се ослободила, можемо ли да говоримо о томе да она поседује мајчинску љубав или барем, за сва жива бића обичан мај- чински инстинкт, који од бога добијају све жи- духовне поуке процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и њени чланови мо- рају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофи- рала савест валаамски схиигуман o абортусима „идеш у пакао? хоћеш и мене са собом да повучеш?“ „почели су да ми се обраћају свештеници из разних епархија, који су ми причали да им на исповест долазе младе жене и деле са њи- ма своју бол бол се састоји у томе што оне не могу да роде дете, живећи у законитом браку, и доживљавају то као велику несрећу најче- шће саме жене повезују немогућност да роде дете са тим што су раније вршиле абортусе пошто тај сигнал из највећих црквених ду- бина сваке године постаје све јачи, донета је одлука да се о томе исприча целом друштву да се каже да је потребно да се зауставимо, да предузмемо одлучне мере не били смањили број абортуса ми морамо не само да одговарамо људе да врше абортусе, већ и да направимо систем по- дршке женама, које, налазећи се у тешким си- туацијама, одлучују да одустану од абортуса“ његова светост патријарх московски и све русије кирил јануар / фебруар 2020 55 вотиње? и заиста, тај најснажнији инстинкт је бог дао свима: и слоновима, и мачкама, и пси- ма, и птицама, мислим да сте више пута виде- ли у филмовима о животињама, са каквом по- жртвованошћу мајке штите своје потомство, а понекад ради њега жртвују и свој живот! мала птичица ће штитити од мачке свог птића до смрти, и мачка ће од огромног пса до смрти штитити своје маче то је због тога, што је тај инстинкт уложио бог у свако живо биће! како да схватимо чињеницу да је мајка убила сопствено дете? зар највеће од свих бића које је бог саздао – човек, нема тај ин- стинкт? зар у савременој криминалној хро- ници нема много случајева, када су новоро- ђене бебе, увијене у најлонске кесе, у којима су се брзо гушиле, налазили у контејнерима? да, заиста, нормалан човек не може то да схвати али, ти случајеви постоје! шта или ко је могао да угуши у мајци је- дан од најјачих инстинката – мајчински ин- стинкт? видим само једно објашњење овог феномена: овакве жене се налазе у таквом стању обузетости духовима, у таквом помра- чењу од стране демона, да ти демони својим утицајем на њихове душе уништавају у њима чак и тај, рекло би се, непобедиви инстинкт! некоме ће могућност оваквог утицаја изгле- дати сумњива, али ми тешко можемо оспо- рити чињенице заиста, само човек обузет демонима може да учини овакав поступак питате: зашто пали анђели добијају толику власт над човеком? у својим чланцима и посебно у књизи: „о једном древном страху“, више пута сам пона- вљао, да је једина заштита од утицаја на ду- шу и тело човека од стране демонског света – благодат светог духа божијег (према учењу св григорија паламе) божанска благодатна енергија напушта човека само из једног раз- лога тај разлог је грех, тј нарушавање зако- на божијих, које је творац дао човеку овде видимо закономерност: што више греха, то мање благодати, која, буквално као одећа, штитећи тело од утицаја хладноће, штити чо- века од утицаја демона кад се накупи ису- више много грехова, а благодати преостане веома мало, тада демони улазе у тело човека и насилно њиме владају, мимо његове воље, чинећи га неком врстом своје марионете та- кви људи и чине најстрашније, а понекад, ни- каквом логиком објашњиве злочине ево због чега смо приморани да говоримо о жељеним и нежељеним бебама случајеви о којима сам вам причао су реалне чињени- це из нашег живота већина савремених љу- ди се одрекла бога, не желе да знају њего- ве законе, живе греховним животом, налик оном којим су живели древни пагани – ха- нанејци, приносећи као жртву молоху своју децу и ако је апостол павле још у првом ве- ку говорио о томе да свет у злу лежи, шта би он рекао када би видео савремени свет: свет интернета, компјутерску и гејмерску зави- сност, свет блуда, наркотика, свет хомосексу- алаца и трансвестита? мислим да би апостол био принуђен да призна да је римска импе- рија са својим развратом била дечији вртић у поређењу са оним што видимо данас а шта кажете за обреде сатаниста које из- воде девојчице-сатанисткиње, посећујући „цркву сатане?“ узгред, та религиозна орга- низација је била регистрована у министар- ству правосуђа још 1992 године у петер- бургу о томе ми је лично причао покојни свјатјејши патријарх алексије ii при посети 1992 године спасо-прилуцком манастиру, кад сам ја био намесник те обитељи те де- војчице свесно иду на то да затрудне и да ро- ђено дете принесу као жртву сатани да, да, ту бебу ритуално убијају какав је ваш став поводом овога? овакве чињенице су прове- рене и више пута описане у разним земљама европе и америке таква је ситуација у на- шем савременом свету! као што смо већ могли да приметимо, чо- век који се налази под ђавољим утицајем и под његовом влашћу, најчешће је незаинте- ресован за дете, и због тога ће бити спреман на абортус, јер му дете није потребно у наше време многи млади људи желе да живе, ка- ко они кажу, пуним плућима, ни у чему се не ограничавају и немају никакву одговорност они знају да је дете велика одговорност, огромна брига, одсуство личног живота то- ком, у крајњем случају, бар првих неколико духовне по уке 56 1 / 2020 година „шта ће нам ти проблеми?“, говоре они „ми желимо да живимо за себе, нама то дете уопште није потребно!“ али, оно је већ зачето! шта онда да ра- димо? врло просто! абортирај! тако и раде милиони и код нас у држави и у целом „ци- вилизованом свету“ тај процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и ње- ни чланови морају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофирала савест да им помогну да сачува- ју своје дете и не учине страшни, смртни грех убиства и то, узгред, већ раде многе парохи- је наше цркве само господ бог може да исправи ситуаци- ју али, за то је потребно чудо а то чудо се може десити само у једном случају тај слу- чај је описан у старом завету ако се сећате, када је аврам поставио свој шатор под мам- вријским храстом, њему се јавио господ у ли- ку три анђела и аврам сазнаје да се господ спрема да уништи два велика града због гре- хова – содому и гомору са околином да би- смо разумели шта је у то време значио вели- ки град, сетимо се ниневије то је био велики град са око двеста хиљада људи претпоста- вљам да су содома и гомора били отприлике исто толики, и ако узмемо и околину, онда ће бити око минимум пола милиона за то вре- ме то је наравно, био огроман број сазнав- ши за ту божију намеру аврам га је питао: „господе, зар ћеш уништити два тако велика града? а ако се тамо нађе педесет праведни- ка? они ће такође погинути са тим људима?“ господ му је одговорио: „ако нађем педесет праведника, смиловаћу се на све остале због тих педесет“ после неког времена, аврам је опет питао: „опрости“, рече, „опрости госпо- де, поставићу још једно питање: а ако тамо не буде педесет, већ само двадесет?“ господ је одговорио: „добро, и због двадесеторо ћу помиловати све“ али се аврам није смирио и поново му се обратио са питањем: „госпо- де, опрости, ја сам, наравно, досадан, али ћу још једном, последњи пут питати: а ако тамо не буде њих двадесет, већ само десет?“ и шта ми чујемо? милосрдни господ је одговорио: „помиловаћу их због десет праведника“ (уп постање 18, 20–33) а сада замислите: господ је био спреман да помилује пола милиона људи због десет праведника, уколико би се они нашли међу тим стотинама хиљада грешника! за нас овај пример означава то, да ако ми, хришћани, почнемо да живимо не формалним, већ пра- вим хришћанским животом, ако се убројимо у тих неколико процената праведника, тј оних који живе по правди божијој, онда ради тако малог броја господ може помиловати и остале ја други начин не видим! али, у датом случају, помиловање уопште не значи спасење сваког појединачно гре- шника од вечне осуде оно им само про- дужава постојање, даје шансу да спознају свога творца, да очисте душу од страсти и исправе грешни живот немогуће је сваког појединачно спасти за царство небеско из једног простог разлога: бог нас је створио као слободне, а то подразумева слободу нашег избора али, како ми видимо, већи- на људи на земљи не жели да живи према заповестима божијим, које ограничавају њихов егоизам, њихову гордост њима није потребан господ! сами људи не желе поми- ловање, неће да знају за христа а христос је рекао сасвим јасно: „ко буде поверовао и крстио се, биће спасен“ (мк 16, 16) то је потпуно јасно не постоје никакве друге ва- божанска благодатна енергија напушта човека само из једног разлога тај разлог је грех, тј нарушавање закона божијих, које је творац дао човеку духовне по уке јануар / фебруар 2020 57 ријанте! то јест, ако човек не поверује, он се без вере никако не може спасти без крште- ња, при чему крштења које је прихваћено са вером, не можемо ући у вечни живот ако је човек већ био крштен као дете, али не веру- је – такође се не може спасти неверник и некрштен ће сигурно бити осуђени, иако ће се казне наравно веома разликовати у за- висности од тежине преступа, пошто је бог најправеднији судија свето писмо говори само о таквој крајњој подели људи на страшном суду божијем, и никаквих оригенових измишљотина о прет- ходном постојању душа и општем спасењу, укључујући пале анђеле, у целом писму ви нећете наћи нема чак ни алузије на њих! уз- гред, није сам ориген све то измислио он се просто спријатељио са једним јеврејем, кабалистом и из учења кабале је преузео то старо халдејско учење као што видите, оно не постоји само код индуса свето писмо не оставља никакве трагове о идеји универзал- ног спасења, схваћеног као спасење не само човечанства, већ и демона свуда се у светом писму говори само о томе да је после смрти – суд у почетку појединачни, за конкретну по- јединачну личност (обично на 40 дан), а онда и крајњи, страшни суд на крају наше земаљ- ске епохе, земаљске цивилизације и због тога нећемо моћи да спасемо цело човечанство оно се потпуно свесно одрекло христа ипак у нашој земљи, која има хиљадугодишње пра- вославне корене, ипак нешто можемо да ура- димо и то много да урадимо! понављам: то ће зависити од свакога од нас лично: зависиће од тога – да ли ћемо ми собом да допунимо број праведника, ради којих ће господ да помилује нашу отаџбину и да дарује још времена макар некима да дођу до познања истине  изворник: „на вопросы отвечает игумен n: ‘в ад собралась? и меня за собой потащить хочешь’“, вебсајт валаамског манастира, https://valaamru/publishing/106256/ превод: душка здравковић, православна породица духовне по уке 58 1 / 2020 овај храм је смештен у источном делу је- русалима и припада руској православ- ној цркви тачније, налази се у гетсиманији, недалеко од гроба пресвете богородице, на падини маслинске горе овај храм из- градило је империјално православно-па- лестинско друштво уз финансијску помоћ руске царске породице, у спомен на царицу марију александровну (1824–1880) храм је освештан 1888 и посвећен је светој марији магдалени од 1921 у њему се чувају мно- ге реликвије, између којих и мошти сестре последње руске царице александре, све- те мученице велике војвоткиње јелисавете фјодоровне, као и мошти њене келејнице монахиње варваре изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јеру- салиму, архимандрит антонин предложио је и место за изградњу храма на падини ма- слинске горе, па је тако до јесени 1882 ку- пљено земљиште пројектант храма је био д а грим, а храм је званично завршен 21 јануара 1885 године пројекат изградње во- дило је империјално православно-палестин- ско друштво под надзором и вођством архи- мандрита антонина саму изградњу храма извели су познати јерусалимски архитекти конрад шик и георги франгиа јерусалимски патријарх освештао је храм 13 октобра 1888 године у присуству великих кнезова сергеја света земља храм марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јерусалиму, архимандрит антонин храм свете марије магдалене у гетсиманији јелена јонић александровича и павла александровича и велике војвоткиње јелисавете фјодоровне одушевљена лепотом храма, велика војвот- киња је том приликом изјавила: „како бих во- лела да овде будем сахрањена“ њене речи су се обистиниле априла 1918 заједно са дру- гим члановима царске породице, јелисавета фјодоровна је одведена у град алапајевск, где су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница варвара прихватила мученич- ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели- ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм марије магдалене где и данас почивају по- лагање моштију у храм обавио је јерусалим- ски патријарх дамијан у дворишту манастира археолози су от- крили део степеница које потичу из библиј- ских времена и које су повезане са неким јеванђелским догађајима у знак сећања на ове догађаје, подигнут је мали параклис ово свето место монахиње веома поштују, и сва- ке године на празник цвети, параклис богато украсе палминим гранама и цвећем у дво- ришту манастира је и пећина, на чијем улазу у данас стоји натпис „бдијте и молите се, да не уђете у искушење“ натпис је у вези са до- гађајем када су петар, јаков и јован заспали током молитве, пре хапшења исусовог у гет- симанском врту храм има седам купола, саграђен је од бе- лог и сивог јерусалимског камена и пример је руске архитектуре у московском стилу храм има мали звоник иконостас је израђен од белог мермера са бронзаним орнаментима, јануар / фебруар 2020 59 света земља унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) док је под направљен од разнобојног мерме- ра иконе за иконостас су иконописали с в иванов, в п верешагин, а и корзухин, а п соколов и е ц сорокин на олтарском луку налази се чувена слика – „марија магдалена испред римског цара тиберија“ према пре- дању, након васкрсења христовог марија магдалена је отишла у рим цару тиберију у то време није било уобичајено долазити ца- ру без дарова, а пошто је марија била сиро- машна, на дар му је донела јаја, симболишући живот марија је предочила цару о исусовом васкрснућу, на које је цар одговорио „како не- ко може да устане из мртвих? то је исто тако немогуће као да ово јаје постане црвено!“ и одједном је јаје у његовим рукама промени- ло боју у црвено тада је цар тиберије рекао: „заиста је васкрсао“ тако је рођена традиција код хришћана да једни другима на васкрс че- ститају празник уз поздрав „ваистину васкр- се“ и да јаја фарбају у црвену боју светиње овог храма су бројне, а најзна- чајније су: икона богородице смоленске одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена након пожара у либанском селу риханија када је то подруч- је захватила куга, свештеници су почели да обилазе заражена насеља носећи ову икону и ширење епидемије куге се зауставило ка- сније су мештани овог села предали икону либанском митрополиту илији митрополит је уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и варвара и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово време није постојала игуманија марија али, се сан поновио, по- тражио је игуманију и нашао је у храму ма- рије магдалене у јерусалиму када је митро- полит предао икону игуманији марији икона је већ била поцрнела од старости и на њој се тада ништа није видело али, када је ико- на унета у храм марије магдалене, икона се просветлила и добила веома лепе боје, које су и данас видљиве у храму су и мошти велике војвоткиње је- лисавете и њене келејнице варваре који се чувају у засебним мермерним ковчезима за- творени стаклом иначе су мошти војвоткиње и њене келејнице били похрањени у крипти храма, но 1 маја 1982 руска православна загранична црква пребацила је ковчеге из крипте у олтар храма, омогућивши да се ве- лики број ходочасника може поклонити и по- молити над њима у храму се чувају и честице моштију свете равноапостолне марије маг- далене, затим икона преподобних стараца оптинских, честице њихових моштију и друге монашко сестринство је малобројно и углавном живи од донација хришћана који походе овај храм сестринство се бави из- радом свећа и разних сувенира које продају у сувенирници испред храма по мишљењу многих архитеката и урбаниста овај храм се сматра једним од најлепших и најуређенијих у целом јерусалиму  60 1 / 2020 (извор: ruwikipediaorg) кивот са моштима војвоткиње јелисавете (извор: ruwikipediaorg) света земља јануар / фебруар 2020 61 манастир светог пантелејмона позна- тији и као русик (руски) смештен је на јужној обали свете горе између манастира ксенофонта и луке дафне манастир је по- свећен светом пантелејмону којег обележа- вамо 27 јула положај данашњег манастира светог пан- телејмона први пут се помиње у документу из 1765 године, а нарочито у документима из прве деценије 19 века стари манастир светог пантелејмона налазио се на месту данашњег палеомонастирио или тзв старог манастира познатијег као стари русик, који је основан још у 11 веку постоји документ који помиње долазак руских (или раских – из раса) мона- ха или монаха из далмације који су дошавши на атос основали манастир ксилург пошто је њихов број у овом малом манастиру брзо ра- стао, на њихову молбу уз благослов игумана лаврентија, света епистасија (скупштина све- те горе) је дала благослов да се део братства настани у манастиру стари русик касније је ксилургов манастир претворен у скит пресве- те богородице који и данас постоји о старом русику нема забележених сведо- чанства до 13 века, византијски цар андро- ник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе, чувеног трагоса на овакав потез се византијски цар одлучио по свему судећи на основу наговора српских владара, који су након ове хрисовуље манастир стари русик (могуће расик), даровали метосима и еконо- мијама као и разним реликвијама, материјал- но га помагавши, омогућивши тиме да стари русик преживи тешко време након каталон- ских пљачки, паљења и пожара иако се овај манастир од 13 века називао руским, постоји документ на коме је потписан игуман манастира русик на грчком језику, та- ко да византолози претпостављају да је у 13 и 14 веку било и грчких монаха и да су, могу- ће је, били већина у манастиру ова ситуаци- ја је владала све до 1497 године, када се по монахологиону тачно видело да у манастиру бројчано доминирају руски и српски монаси, а нарочито након ослобођења русије од та- тарско-монголские владавине, када је велики број руских монаха дошао на свету гору у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини међутим, већ почетком 15 века са доласком турака, у манастиру остају само српски монаси и неколицина руских, шери- јатски закон одузима целокупно земљиште манастира, који губи економију и осирома- шује, а многи монаси одлазе у келије и иди- оритмију преостало братство се задужује трудећи се свом снагом да одржи манастир у животу ова ситуација је трајала све до 18 века када се манастир затвара када је учени калуђер василије барски 1725 године ушао у манастир тада је затекао само четворицу монаха, двојицу руса и двојицу бугара у то света гора у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини манастир светог пантелејмона др немања јонић 62 1 / 2020 време поново грци долазе у манастир све- тог пантелејмона, данас стари русик, али по- што је он већ био у веома лошем стању, од- лучују да манастир преселе на обалу мора у мали скит у којем је био јерисоски епископ христофор, 1667 године на том месту су започели изградњу више келија које ће већ почетком 18 века да прерасту у манастир ко- ји данас називамо светог пантелејмона или нови манастир грчки монаси су за изградњу новог манастира нашли новчана средства тако што су продали своје прекодунавске ме- тохе српским, влашким и молдавским влада- рима изградња новог манастира започета је 1765 године, а највећу новчану помоћ им је пружио молдавски владар скарлат калимах 1815 године, који је саградио католикон па- тријарх калиник v је финансирао изградњу конака 1806 године и дао му назив „права калимахова киновија“ међутим, почетком 1821 године, у току грч- ког устанка против турака, манастир је спа- љен, а нешто касније је ушао у правни спор око границâ тј земљишта са суседним мана- стиром ксенофонтом након ових недаћа, ма- настир 1840 године поново почиње да прима руске монахе који су ускоро чинили већину, тако да су после више векова, 1875 године поново изабрали руса за игумана манастира, а већ 1880 године је у потпуности био наста- њен само руским монасима крајем 19 века манастирско братство је бројало преко 1000 монаха рачунајући и монахе који су настањи- вали околне келије и скитове од 1890 године почиње интензивна изградња и проширење свето-пантелејмонског манастира данас, манастирки комплекс подсећа на мали град са много високих зграда и високих купола храмова али 1968 године манастир ће да задеси један од највећих пожара који је доживео у својој историји осим тога, од вре- мена совјетског савеза долази мањи број мо- наха из русије, монаштво стари, умире и број монаха у манастиру нагло опада католикон манастира, како је написано из- над улазних врата, почео је да се гради 1812 године, а завршен је 1821 године католикон је посвећен светом пантелејмону и својим из- гледом подсећа на остале светогорске католи- коне зидови католикона су изграђени од кле- саних правоугаоних блокова најквалитетнијег гранитног камена, а на крову се уздиже укупно 8 купола са типичним крстовима на врховима католикон је фрескописан средином 19 века, када је израђен и богато украшен иконостас у складу са сигилијом из 1875 године служба се врши на два језика грчком и/или руском, и ово правило важи и данас насупрот улазу у католикон налази се трпе- зарија, која је подигнута 1890 године и фре- скописана 1897 године трпезарија је веома великих димензија, толика да у њој може да се смести до 800 људи изнад трпезарије уздиже се звоник са мноштвом мањих звона и цен- трално постављеним великим звоном, најве- ћим звоном које је у функцији у православном свету лево од улаза у католикон је смештена фијала (извор: wwwrssputniknewsinfo) манастир светог пантелејмона (извор: wwwhilandarinfo) света гора јануар / фебруар 2020 63 у непосредној близини манастира су сме- штене бројне келије и параклиси унутар ма- настирског комплекса су смештени паракли- си: успења пресвете богородице, у позадини је параклис светог митрофана, а западно од њега је смештена библиотека у првом пара- клису служба се обавља на грчком, а у другом параклису на руском језику у северном кри- лу манастира налазе се параклиси вазнесења, светог димитрија, светих архангела, гераси- ма, константина и јелене, руских светитеља владимира и олге у јужном крилу манасти- ра било је 8 параклиса, али након пожара из 1968 године остала су само два: светог саве и светог николе изван манастирског комплекса сачувана су два параклиса са припадајућим келија- ма светог петра, александра, јоне и филипа (сви набројани светитељи су били московски митрополити), на манастирском гробљу, и преображењски параклис у садашњој госто- примници манастир поседује и 5 удаљених келија: светог јефтимија, светих бесребрени- ка, живоносног источника, светог стефана и светог георгија ове последње две келије су у кареји поред овога, манастир има и четири метоха: хромицу на почетку свете горе, који је на неразјашњен начин стекао од манастира хиландар, скит ксилург или пресвете богоро- дице у којем је сада неколико бугарских мо- наха, нову тиваиду смештену испод хромице или светог василија, такође метох стечен од манастира хиландар, и стари русик или пале- омонастирио изнад кареје ризница манастира је богата пре свега иконама, од којих се издвајају икона богоро- дице из јерусалима, светог јована претече светог пантелејмона, мозаична икона све- тог александра невског ту су и многи дру- ги службени предмети, крстови, медаљони, реликвије, углавном руске израде као и део живоносног крста господњег од службених предмета издваја се путир и штампано бога- то украшено јеванђеље дар великог војводе константина николајевича, који је посетио манастир 1845 године и том приликом га поклонио манастиру манастирска библиотека је веома богата, смештена је у издвојеној двоспратној згради у средини порте у њој се чува 1320 грчких и 600 словенских рукописа, као и неколици- на рукописа на пергаменту и сигилија по- ред старих рукописа, библиотека чува и око 20000 штампаних књига на грчком и руском језику у истој згради, 2018 године је, пово- дом 1000 година руског монаштва на светој гори, отворен музеј манастир светог пантелејмона је опште- житељни од 1803 године, налази на 19 хи- јерархијском светогорском месту, а у њему данас живи око 30 монаха  (извор: wwwb92net) о старом русику нема забележених сведочанства до 13 века, када византијски цар андроник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе света гора 64 1 / 2020 мисионарски излог о поукама владике николаја велимировића на руском језику давање је израз онога што смо мср дајана лазаревић что нам делать, чтобы лучше жить? избранные поучения святителя нико- лая сербского (велимировича) / пер с серб- ского проф и а чароты – минск: изда- тельство дмитрия харченко 2019 – 128 с – (серия „духовные жемчужины“) – isbn: 978–985–545–203–5 када сам био дечак веровао сам у бога, али сада више не морам да верујем, јер знам да бог постоји свети владика николај српски поуке светог владике николаја (велими- ровића) познате су и међу црквеним достој- ницима и међу верним народом светитељ је писао топло, за народ и о народу и чини се да је имао бескрајне„нерве“ за објашњавање и поучавање укратко, био је идеалан учитељ човекова вера није ништа друго него отва- рање врата душе и допуштење богу да уђе, речи су владике николаја, које је на руски је- зик у неколико књига превео чувени слави- ста-србиста проф др иван чарота из минска (белорусија) у преводу на руски језик проф чароте до сада је изашло неколико књига: мисли о добру и злу, молитве на језеру, чуде- са божја, поуке за сваки дан у години, духовне поуке и мисионарска писма све књиге је об- јавило издаваштво дмитрија харченка 2014 године прошле године изашла је збирка шта да радимо да би боље живели, која садр- жи најлепше и најбоље поуке светог владике николаја из поменутих књига превод професора чароте на руски језик у сваком погледу је савршен, а свака поука звучи природно, звонко и преливајуће, као да ју је сам владика написао на руском јези- ку и како и сам професор често преприча- ва поуке светог владике – бог увек стоји на истој удаљености од свих нас, а ми стојимо на различитим удаљеностима од њега, при- ближавамо се или одмичемо – тако се надамо да ће књига бити блиска и драга читалачкој публици

Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у�