-БОГОРОДИЦУ-
1
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...о чистоти душе и тела, увек је као пример помињао пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 не могу да вам опишем - говорио је -
колико пресвета воли смерност и чистоту будући
да је она сама пречиста дјева, и нас такве ж
...о чистоти душе и тела, увек је као пример помињао пресвету
МЕТА инфо: Р:21985 К:161292 Д:89
 | Свеска 303 |
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
... чистота старчева чистота је била нешто чудесно сећам се - када сам увече улазио у његову келију, цела је мирисала осећао сам како се мирис његове молитве прелива на све што га је окруживало делу- јући не само на унутрашња, него и на наша спољашња чула када нам је говорио о чистоти душе и тела, увек је као пример помињао пресвету богородицу не могу да вам опишем - говорио је - колико пресвета воли смерност и чистоту будући да је она сама пречиста дјева, и нас такве жели и воли не постоји жртва која је богу угоднија као што је телесна чистота која се постиже крвљу и страшном борбом wегову љубав према пресетој богородици немогуће је описати само када би поменуо њено име, очи би му засијале од радости већ неко време ју је молио да га узме - да се одмори и услишила га је царица небеска најавила му је то један месец пре његовог одласка са овога света позвао ме је тада старац и показао ми шта да припремим ^екали смо уочи његовог упокојења, 14 августа 1959 л г, дошао је да га посети г схинас из волоса, његов дугогодишњи познаник - како сте старче, како ваше здравље? -сутра, сотирисе, полазим за вечну отаxбину када чујеш звона, сети се мојих речи на бденију уочи празника успења пресвете богородице старац је - што је могао снажније - појао заједно са оцима на светој литургији је, у тренутку када се причестио светим тајнама, рекао: залог за живот вечни свануо је 15 август старац јосиф је седео у дворишту наше испоснице на столици на којој се подвизавао ^екао је најављени тренутак био је сигуран у речи пресвете, али видевши како време пролази и како сунце излази, појавила му се нека стрепња и неспокојство због кашњења то је била последња посета лукавога позва ме и рече ми: дете моје, зашто касни бог да ме узме? сунце излази, а ја сам још увек овде! видевши старца како се жалости и узнемирава, рекох му храбро: старче, не брините, сада ћемо да се помолимо и отићи ћете престао је да рони сузе сви оци узеше бро- јанице и стадоше снажно приносити своје молитве није прошло ни 15 минута када ми рече: позови оце да начине метанију јер одлазим начинили смо и последњу метанију убрзо је поди- гао очи високо ка небу и (око два минута) стрпљи- во гледао затим је вратио поглед и - пун разбори- тости и неисказивог сјаја душе - рекао: све се завршило, крећем, одлазим, благословите! са тим последњим речима окренуо је главу удесно, два- тру пута мирно отворио и затворио уста и очи и предао своју душу у руке онога за којим је чезнуо и коме је служио од младости одломак из исповести старца (архимандрита) јефрема, игумана општежитељног манастира преподобног филотеја на светој гори грчки текст преузет са сајта њњњгониагр д ва основна средства и оружја у духовном животу сваког хришћанина су пост и молитва истакли смо основне елементе поста, односно његову духовну и телесну страну, и видели да је пост извор и чувар нашег и духовног и телесног здравља сада ћемо видети у каквој су међусобној вези пост и молитва и који је основни смисао и циљ наше молитве црква је у првим вековима свог живота утврдила када, како и колико се пости, и то правило се преноси и чува кроз сву њену историју црква је кроз векове развијала и утврђивала и своја богослужења и молитве, а то чини и до дана данашњег богослужења се прилагођавају времену и датој потреби, а подвижници и свети људи и данас иза себе остављају молитве са којима су живели и уздизали се ка богу молитва је саставни део поста јер је пост непот- пун без ње, али она ипак претходи посту и нас- тавља се и по његовом завршетку пост је, дакле, стање временски ограничено, док је молитва непрестана и свевремена - по речима апостола павла: молите се непрестано (1 сол 5, 17) [та то значи? управо то да је молитва свакодневна и непрестана потреба и најпотпунија пројава живота цркве и нас у њој она је дисање цркве сваки дан господњи црква започиње молитвом и завршава се молитвом - богослужењем али не само црква као богочовечански организам, већ и црква као заједница верних који је сачињавају, односно заједница свих нас тако имамо зајед- ничке молитве у храмовима када саборно молимо и благодаримо богу, али и личне молитве које свако од нас приноси господу суштинске разлике међу њима нема - свака молитва је разговор душе са богом, огањ који греје срце и спаљује страсти, мост који човека спаја са богом свака наша молитва треба да садржи три основ- на елемента: благодарност, односно захвалност богу за учињена добра и милост коју нам указује, прошење и тражење онога шта нам је потребно и доксологију, односно слављење бога оно што је важније изнад свега, то је да молитва мора да излази из чистог срца јер бог такву молитву најрадије прима и испуњава када се молимо, треба да одбацимо од себе сваку гордост, завист, мржњу, злобу, лицемерје, осуђивање и да чврсто верујемо да је богу све могуће дати и учинити наравно, ако је то за наше добро и спасење, за утврђење у вери и љубави, а не пука материјална православни мисионар 7 свештеник александар миловановић реч пастира о молитви молитва је саставни део поста јер је пост непотпун без ње, али она ипак претходи посту и наставља се и по његовом завршетку пост је, дакле, стање временски ограничено, док је молитва непрестана и свевремена 8 5 / 2008 ј една од већих грешака данашњег поимања света и стварности, и то грешка која нас окружује, јесте то што утемељење свога промишљања градимо и формулишемо неким интелектуалним системима постављајући кроз њих - њима - низ питања, те очекујући да ће сами одговори - уколико би до њих дошло - нешто битно собом донети једноставније речено, трагедија ствари је у томе што смо данас забо- равили на истину, која није интелектуално-споз- најни, већ творбени појам, реалност којом живимо не бифлајући истину, која је нераскиди- ва од нашег животног хода, недељива по дисци- плинама и незамислива у теорији, а мимо праксе данас, у ери чињеничне доступности, истина је неприметно уступила место чињеницама, а оне су, опет, разделиле знање на теоријско-спекула- тивно (академску занимацију) и егзистенцијал- но-примењено (занатски императив стомака) само школовање, које ваја младе људе и њихове карактере чинећи их постојаним члановима друштвене заједнице, такође даје мноштво чињеница, али и удаљује од истине јер не пружа предлоге како да се она оствари, како да се при- мени у конкретним животима и ради живота некада је школовање било привилегија елите; данас је то стандард, односно императив соци- јалне прихваћености истовремено, садашње стање хришћанства је једно од најтужнијих - изразиту већину људи христова порука ни не дотиче, њима је христова порука постала безначајна трагична је чињеница да су ти људи и њихови животи постали безначајни спрам смис- ла те поруке, спрам саме вечне реалности и њене пројекције на свакодневицу страшно је што је реткост видети у овом свету било шта што би нас подсетило на то због чега је он створен, што би нам указало да би сада он требало да буде икона царства божијег, што би нас уверило да тог царства заиста има хришћани се често поко- равају норми савремене цивилизације да је „религија - приватна ствар“, а црква „историјски пит свештеник угрин в поповић или телесна жеља и ако немамо молитвеник пред собом, увек можемо чистим срцем и својим речима тражити од бога шта нам је потребно, а он то зна и пре нас и боље од нас у не тако далекој прошлости наши преци су делотворно пројављивали смисао и значај молитве када ниједан дан, ниједан посао и дело, ниједну трпезу и оброк нису ни почињали ни завршавали без молитве то је било нормално као што је данас „нормално“ да се нема времена за многе ствари, па и за цркву и молитву да ли је баш тако? пре бих рекао да немамо разумевања и схватања смисла молитве и тога да је она мени на помоћ и олакшање, мени на утеху и сигурност, мени на радост и задовољство и не само мени, већ и ближњима - мојој породици, мојим при- јатељима о, када бисмо само знали за колико мало нашег труда од дародавца свих добара, господа човекољупца, можемо добити неизмерно више! али морамо уложити бар мало труда, бар мало одрицања, и имати макар трунку праве вере, истинске наде и искрене љубави завршавамо ово кратко казивање о значају и сили молитве наводећи речи великог руског свет
... чистота старчева чистота је била нешто чудесно сећам се - када сам увече улазио у његову келију, цела је мирисала осећао сам како се мирис његове молитве прелива на све што га је окруживало делу- јући не само на унутрашња, него и на наша спољашња чула када нам је говорио о чистоти душе и тела, увек је као пример помињао пресвету богородицу не могу да вам опишем - говорио је - колико пресвета воли смерност и чистоту будући да је она сама пречиста дјева, и нас такве жели и воли не постоји жртва која је богу угоднија као што је телесна чистота која се постиже крвљу и страшном борбом wегову љубав према пресетој богородици немогуће је описати само када би поменуо њено име, очи би му засијале од радости већ неко време ју је молио да га узме - да се одмори и услишила га је царица небеска најавила му је то један месец пре његовог одласка са овога света позвао ме је тада старац и показао ми шта да припремим ^екали смо уочи његовог упокојења, 14 августа 1959 л г, дошао је да га посети г схинас из волоса, његов дугогодишњи познаник - како сте старче, како ваше здравље? -сутра, сотирисе, полазим за вечну отаxбину када чујеш звона, сети се мојих речи на бденију уочи празника успења пресвете богородице старац је - што је могао снажније - појао заједно са оцима на светој литургији је, у тренутку када се причестио светим тајнама, рекао: залог за живот вечни свануо је 15 август старац јосиф је седео у дворишту наше испоснице на столици на којој се подвизавао ^екао је најављени тренутак био је сигуран у речи пресвете, али видевши како време пролази и како сунце излази, појавила му се нека стрепња и неспокојство због кашњења то је била последња посета лукавога позва ме и рече ми: дете моје, зашто касни бог да ме узме? сунце излази, а ја сам још увек овде! видевши старца како се жалости и узнемирава, рекох му храбро: старче, не брините, сада ћемо да се помолимо и отићи ћете престао је да рони сузе сви оци узеше бро- јанице и стадоше снажно приносити своје молитве није прошло ни 15 минута када ми рече: позови оце да начине метанију јер одлазим начинили смо и последњу метанију убрзо је поди- гао очи високо ка небу и (око два минута) стрпљи- во гледао затим је вратио поглед и - пун разбори- тости и неисказивог сјаја душе - рекао: све се завршило, крећем, одлазим, благословите! са тим последњим речима окренуо је главу удесно, два- тру пута мирно отворио и затворио уста и очи и предао своју душу у руке онога за којим је чезнуо и коме је служио од младости одломак из исповести старца (архимандрита) јефрема, игумана општежитељног манастира преподобног филотеја на светој гори грчки текст преузет са сајта њњњгониагр д ва основна средства и оружја у духовном животу сваког хришћанина су пост и молитва истакли смо основне елементе поста, односно његову духовну и телесну страну, и видели да је пост извор и чувар нашег и духовног и телесног здравља сада ћемо видети у каквој су међусобној вези пост и молитва и који је основни смисао и циљ наше молитве црква је у првим вековима свог живота утврдила када, како и колико се пости, и то правило се преноси и чува кроз сву њену историју црква је кроз векове развијала и утврђивала и своја богослужења и молитве, а то чини и до дана данашњег богослужења се прилагођавају времену и датој потреби, а подвижници и свети људи и данас иза себе остављају молитве са којима су живели и уздизали се ка богу молитва је саставни део поста јер је пост непот- пун без ње, али она ипак претходи посту и нас- тавља се и по његовом завршетку пост је, дакле, стање временски ограничено, док је молитва непрестана и свевремена - по речима апостола павла: молите се непрестано (1 сол 5, 17) [та то значи? управо то да је молитва свакодневна и непрестана потреба и најпотпунија пројава живота цркве и нас у њој она је дисање цркве сваки дан господњи црква започиње молитвом и завршава се молитвом - богослужењем али не само црква као богочовечански организам, већ и црква као заједница верних који је сачињавају, односно заједница свих нас тако имамо зајед- ничке молитве у храмовима када саборно молимо и благодаримо богу, али и личне молитве које свако од нас приноси господу суштинске разлике међу њима нема - свака молитва је разговор душе са богом, огањ који греје срце и спаљује страсти, мост који човека спаја са богом свака наша молитва треба да садржи три основ- на елемента: благодарност, односно захвалност богу за учињена добра и милост коју нам указује, прошење и тражење онога шта нам је потребно и доксологију, односно слављење бога оно што је важније изнад свега, то је да молитва мора да излази из чистог срца јер бог такву молитву најрадије прима и испуњава када се молимо, треба да одбацимо од себе сваку гордост, завист, мржњу, злобу, лицемерје, осуђивање и да чврсто верујемо да је богу све могуће дати и учинити наравно, ако је то за наше добро и спасење, за утврђење у вери и љубави, а не пука материјална православни мисионар 7 свештеник александар миловановић реч пастира о молитви молитва је саставни део поста јер је пост непотпун без ње, али она ипак претходи посту и наставља се и по његовом завршетку пост је, дакле, стање временски ограничено, док је молитва непрестана и свевремена 8 5 / 2008 ј една од већих грешака данашњег поимања света и стварности, и то грешка која нас окружује, јесте то што утемељење свога промишљања градимо и формулишемо неким интелектуалним системима постављајући кроз њих - њима - низ питања, те очекујући да ће сами одговори - уколико би до њих дошло - нешто битно собом донети једноставније речено, трагедија ствари је у томе што смо данас забо- равили на истину, која није интелектуално-споз- најни, већ творбени појам, реалност којом живимо не бифлајући истину, која је нераскиди- ва од нашег животног хода, недељива по дисци- плинама и незамислива у теорији, а мимо праксе данас, у ери чињеничне доступности, истина је неприметно уступила место чињеницама, а оне су, опет, разделиле знање на теоријско-спекула- тивно (академску занимацију) и егзистенцијал- но-примењено (занатски императив стомака) само школовање, које ваја младе људе и њихове карактере чинећи их постојаним члановима друштвене заједнице, такође даје мноштво чињеница, али и удаљује од истине јер не пружа предлоге како да се она оствари, како да се при- мени у конкретним животима и ради живота некада је школовање било привилегија елите; данас је то стандард, односно императив соци- јалне прихваћености истовремено, садашње стање хришћанства је једно од најтужнијих - изразиту већину људи христова порука ни не дотиче, њима је христова порука постала безначајна трагична је чињеница да су ти људи и њихови животи постали безначајни спрам смис- ла те поруке, спрам саме вечне реалности и њене пројекције на свакодневицу страшно је што је реткост видети у овом свету било шта што би нас подсетило на то због чега је он створен, што би нам указало да би сада он требало да буде икона царства божијег, што би нас уверило да тог царства заиста има хришћани се често поко- равају норми савремене цивилизације да је „религија - приватна ствар“, а црква „историјски пит свештеник угрин в поповић или телесна жеља и ако немамо молитвеник пред собом, увек можемо чистим срцем и својим речима тражити од бога шта нам је потребно, а он то зна и пре нас и боље од нас у не тако далекој прошлости наши преци су делотворно пројављивали смисао и значај молитве када ниједан дан, ниједан посао и дело, ниједну трпезу и оброк нису ни почињали ни завршавали без молитве то је било нормално као што је данас „нормално“ да се нема времена за многе ствари, па и за цркву и молитву да ли је баш тако? пре бих рекао да немамо разумевања и схватања смисла молитве и тога да је она мени на помоћ и олакшање, мени на утеху и сигурност, мени на радост и задовољство и не само мени, већ и ближњима - мојој породици, мојим при- јатељима о, када бисмо само знали за колико мало нашег труда од дародавца свих добара, господа човекољупца, можемо добити неизмерно више! али морамо уложити бар мало труда, бар мало одрицања, и имати макар трунку праве вере, истинске наде и искрене љубави завршавамо ово кратко казивање о значају и сили молитве наводећи речи великог руског свет
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...
...
Одреднице:
2
Свеска: 304 | Еколошка криза
...нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресветуБОГОРОДИЦУ
📌
и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор
нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и
језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо
...нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петрићевац, кочићев вијенац градила се црква упоредо - радним даном циглом и малтером, недељом на светој литургији једна од таквих цркава је црква успења пресвете богородице на кочићевом вијенцу за коју ће многи упитити: „је ли то она црква у парку?” да, то је црква дигнута у парку између три зграде, међу јелама и брезама православна заје дница у бањалуци када су на петровдан 2007 свештеници драган грујић и игор мијатовић почели редовно недјељом и празником служити литургију, црква је била тек озидана, неомалтерисана, непокривена, али пуна послије сваке литургије свештеник би позивао окупљене да се не разиђу одмах, него да остану ту и да се упознају све до првих мразева, на клупама под јелама испред цркве би се сједило, разговарало а често и запјевало рекла бих, ето, неко добро и корист од „парохијског дома на отвореном” јер би скоро сваки пут неко од станара у пролазу видио, чуо, зачуђено застао, само прошао, пришао, или би дошао и сљедеће недјеље и ту остао однедавно је овај „парохијски дом” проширен једним „контејнером” гдје се нашла свештеничка канцеларија, и гдје су коначно дјевојке из хора нашле стално мјесто за пробе уз позиве окупљенима да учествују у богослужењима, свештеници су позивали и све оне који имају дара и воље да се придруже хору радило се, а ради се и даље много је жедних и гладних када би се послије литургије дијелили штампани пригодни текстови: о посту, о молитви, о празницима тражио би се листић више учествовали су парохијани ове цркве и у акцији „кад би хљеба било више” за наш народ на косову и метохији православни мисионар l 57 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам православна заје дница у бањалуци 58 l6/2008 врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, љубомир савић се прихватио одговорног задатка да напише уџбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника” књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош љушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца, поднео и главни терет око штампања књиге права је штета што овај уџбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уџбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уџбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи, о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазнесењу, силаску светог духа на апостоле, путовањима апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља, међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, наркоманије и друтих пошасти савременог друштва уџбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда речено је у светом писму и заповеђено: из руку ваших тражићу душе деце ваше!, што се односи и на телесне и на духовне родитеље нека да бог да се кроз веронауку спасе што више младости српске! протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис православни мисионар l 59 свештеник горан живковић православље и савремене технологије као што знамо, интернет је медиј преко кога се размењује велика количина информација док читате овај текст, са интернета се скидају милиони песама, видео клипови свих врста, текстови, књиге, ови и они извештаји итд, милиони људи четују, ишчитавају своје мејлове или пишу поруке на интернет-форумима и блоговима којих опет имамо на десетине хиљада у исто време, међутим, виртуелна мрежа свих мрежа је права радионица идеја које износе корисници овог медија пишући свакодневно милионе порука на разним дискусионим чвориштима - било да се ради о форумима, блоговима, коментарима чланака или обичним тзв чет-собама наиме, једна од највећих погодности интернета је то што омогућава комуникацију сваког са сваким и то на свим могућим нивоима, било да се ради о необавезном ћаскању, тражењу животног партнера или теолошко-философској расправи о егзистенцији бога нас интересује управо ово треће, дакле вечно млада, свежа и малтене сваком интересантна тематика бога, смисла живота, вечности да ли се, дакле, о питању свих питања расправља негде на интернету и какав је квалитет тих дискусија? одговор је, наравно, потврдан дијалог са атеистима на интернету 60 l6/2008 постоје многи форуми и блогови на којима се води ова врста дискусије, а квалитет се креће од младалачког препуцавања на нивоу четовања, па све до високоумних промишљања са освртом на становишта познатих филозофа или светих отаца што се тиче неке начелне поделе дискутаната, можемо их сврстати у следеће групе: (моно)теисти тј верујући, секташи, атеисти, агностици, привидно незаинтересовани за ову тематику и остали иако свака од ових група има неке своје специфичности, морам признати да су мојој маленкости некако најинтересантнији они који су нама, православним хришћанима, најдаљи, а то су атеисти наиме, то су они који свакако нису, како поједине карактерише св јован у откривењу, млаки напротив, атеисти често са страшћу, додуше негативном, приступају проблему поимања бога са друге стране, они најчешће имају неограничено поверење у науку полемика са атеистима научни поглед на свет сматрају јединим валидним и потпуним, чак и када су у питању метафизичке теме у науци они најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима још пуно се може рећи о људима овог система размишљања, а питање које се поставља пред једним православним хришћанином који користи интернет је да ли има смисла водити дијалог са њима на свим оним виртуелним чвориштима која потенцијално омогућавају ту комуникацију моје најдубље убеђење је да овај дијалог итекако има смисла и да га треба водити из свог личног искуства изнео бих нека запажања везана за то пре свега, атеисти који пишу по разним интернет форумима уопште нису необразовани, а добар пример за то је један од, на жалост, најпосећенијих интернет форума-б92 форум зато свако ко улази у дебату са овим прелешћеним људима треба да буде добро поткован знањем и то не само теолошким, већ и оним из опште културе сваки аргуменат који је логички утемељен биће врло вероватно примљен у срцима ових људи удаљених од бога, иако то они неће увек признати такође, добродошла је намера да се културно, а опет убедљиво, разобличе све нелогичности оваквог погледа на свет навешћу један пример који пластично описује на који начин се атеисти могу аргументима побити на оном плану за који мисле да је њихов терен, тј на интелектуалном плану наиме, својевремено је на форуму б92, на коме сам тада учествовао, постављена тема о историчности личности господа исуса христа учествујући, поставио сам питање свима који је прате да ли су онда и све остале личности које се помињу у новом завету измишљене, а затим сам навео многа имена, почевши од св павла до аполоса једно контрапитање и тајац на супротној страни - није било ни издалека озбиљног одговора многи који су били убеђени у некакву неисторичност господа исуса христа, морали су да признају да је то нелогична поставка затим сам наставио наводећи сведочанства тацита, плинија, талмуда, јосифа флавија итд, која су додатно потврдила истинитост тезе о историчности исуса овај пример је само један од оних који су погодни за дијалог са атеистима јер аргументи једноставно нису на њиховој страни у науци најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима православни мисионар l 61 wwweparhija-dalmatinskahr овом приликом желимо да вам представимо сајт далматинске епархије, који нам се свидео како обиљем садржаја тако и функционалношћу и прегледношћу почетна страна нуди избор учитавања пре- зентације на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику следи преглед прве рубрике, редовно ажуриране, која се односи на најновије вести из епархије и православног света уопште ту је и место посвећено историјату епархије, доста важно с обзиром на отежане околности под којима наша црква на тим просторима вековима опстаје опис историјских раздобља кратак је и довољно јасан да би се стекао увид у главне дога- ђаје прилично сложене историјске слике посебна пажња посве- ћена је манастирима ове епархије, која је сасвим прилагођена начину вир- туелне презентације историјски садржај не умара претераним дета- љима нити је штур, фото- графије су довољно ква- литетне и јасно дочара- вају визуелни утисак места на ком се манастир налази у рубрици публикаци- ја, која представља насло- ве богате издавачке делат- ности епархије, налази се и линк ка свим бројевима епархијског листа крка, са садржајем и пар издво- јених текстова за сваки број још једна интересантна ствар из богатог садржаја презентације јесу фотографије из рубрике ризни- ца видећете репродукције старих и вероватно најлепших икона са ових простора све у свему, леп пример добро конципиране презентације која у потпуности служи сврси orthodoxwikiorg само име презентације може вас навести на закључак о њеном карактеру и садржају: попут општепознате wikipedi-је, online енциклопедије богате садржине, оrthodoxwikiorg представља једну такву online свезналицу када је у питању православна вера широк обим тема које су начете и које из дана у дан бивају допуњаване од стране самих корисника овог сајта, не допушта драган јовичић црква и технологије православљенаинтернету 62 l6/2008 да га у целини прикажемо читав сајт изворно је настао на енглеском језику и тако се и приказује при учитавању у заглављу главне стране налазе се основне инфор- мације о презентацији као и језички изборник – за сада српски језик није уврштен (или тренут- но постоји проблем са странама на српском језику) оно што је битно јесте текст до кога долазите путем линка what orthodoxwiki is and is not, који ће вам јасно ставити до знања шта можете очекивати од сајта и какво понашање је пожељно уколико сте регистровани корисник у кратким цртама, указаћемо на основне кате- горије које orthodoxwiki нуди: са десне стране налази се листа тема (ликови светитеља, цркве- них отаца, црвених писаца и мисионара; тексто- ви богослужбеног и догматског карактера; црк- вена историја; фотографије манастира и светих места) са низом поткатегорија и линкова који се односе на насловљени садржај у питању су тек- стови, фотографије али и читаве презентације, те се може рећи да је orthwiki и једна врста пра- вославног интернет портала допада нам се садржај централног дела главне стране – на првом месту истичу се имена свети- теља којима је посвећено место у богослужбе- ном кругу за одређени текући дан (мада за сада ажурирање касни пар дана), заједно са линкови- ма, уколико за неку од поменутих речи, имена или назива на сајту већ постоји нешто (житије светитеља или поменутог места у тексту или теолошког појма, репродукције иконе светог) одмах испод тога можете прочитати препоруче- ни текст, што се такође повремено мења све у свему, врло интересантна презентација која захтева доста времена и пажње добра је идеја у циљу подстрека самих корисника да раде на богаћењу садржаја, што помало иде на штету прегледности, али, надамо се, неће ићи и на штету квалитета православни мисионар l 63 сека из наслова није она свима позната сека, недосањани сан сваког стаменог возача транссибирског или макар транссрпског теретњака, она која полако али сигурно доводи у питање место које у поменутим возилима заузима постер асполутне ц р или, не тако убедљиво (упркос труду), гротескне ј к, а све сведочећи тако о краху монополарног, пардон, униполарног света чак и у сфери најконзумиранијег српског извозног производа у околним братским републикама наша сека је, веровали или не, глобално још популарнија од поменутих балканских младица; о њој не маштају само возачи: пред њом падају на колена и председници најмоћнијих држава; она, такође наслућује, кажу неки, крај монополарног света сека узвраћа ударац 64 l6/2008 па, ко је то? овај надлични феномен је светска економска кризa – веома духовита скраћеница коју су у етар лансирали (не знам да ли је можда неко пре њих то учинио?) водитељи најзанимљивијег јутарњег радио програма премда за мене не постоји апстрактнија област од економије (наиме, јасно ми је да 2 кг пасуља вреди као 1 кг меса, а што је више од тога од злога је), наслућујем у чему је ствар са секом: наиме, новац служи да би олакшао трговину добрима, али када почнете да тргујете самим новцем онда западамо у двоструку апстракцију и дупло више се одвајамо од стварности (тј пасуља, нпр) па када још покушамо да једемо новац и видимо да он у нашем стомаку изазива још веће „проблеме“ од пасуља, тада настаје сека све ово итекако има везе са темом овог броја „мисионара“ загађивање планете има један прост узрок: жељу за новцем јер новац је већ давно престао да буде средство које нам омогућује да упоредимо вредност баба и жаба он дефинише вредност и он јесте вредност следи: колико имаш новца, толико си вредан; а човек је боголико биће, па има потребу да буде бесконачно вредан зато нећу више производити колико ми треба него онолико колико желим да имам новца – ∞; или: зато нећу више израбљивати „мајчицу земљицу“ онолико колико сам гладан пасуља, јер моја храна је новац, а глад за њим је незасита наравно, изгледа да смо ипак схватили да ако и поштујемо „мајчицу“ као кљусе, ипак, и то кљусе мора нешто да удахне, попије, поједе и да, макар мало, одспава схватили смо, а сада нас подсећа и сека, премда нимало сестрински нежно но, сигурно је да све то није довољно такође, сигурно је да је све више од тога илузорно ако мислите другачије, значи ли то да верујете да ће највећа светска сила пристати да не буде више највећа, будући да је главни чинилац њене величине војна индустрија, а ди је војска, ту је рат, а рат баш и није добра ствар, што за људе, што за околиш? верујете ли да богати осамдесетогодишњак тражи утеху у недрима (ако уопште може да устане из колица) двадесетогодишње лепотице зато што воли живот и да она на то пристаје зато што га воли, јер воли живот и поштује старост? верујете да ће се они уплашити и забринути зато што воле живот? или је ипак то вољено нешто много подземније, прљавије и страшније а томе, свакако, није стало до панди и китова и управо то у нама је криво за глобални еколошки проблем шта да радимо? не знам „остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј царство божије (лк 9, 60)“
... и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петрићевац, кочићев вијенац градила се црква упоредо - радним даном циглом и малтером, недељом на светој литургији једна од таквих цркава је црква успења пресвете богородице на кочићевом вијенцу за коју ће многи упитити: „је ли то она црква у парку?” да, то је црква дигнута у парку између три зграде, међу јелама и брезама православна заје дница у бањалуци када су на петровдан 2007 свештеници драган грујић и игор мијатовић почели редовно недјељом и празником служити литургију, црква је била тек озидана, неомалтерисана, непокривена, али пуна послије сваке литургије свештеник би позивао окупљене да се не разиђу одмах, него да остану ту и да се упознају све до првих мразева, на клупама под јелама испред цркве би се сједило, разговарало а често и запјевало рекла бих, ето, неко добро и корист од „парохијског дома на отвореном” јер би скоро сваки пут неко од станара у пролазу видио, чуо, зачуђено застао, само прошао, пришао, или би дошао и сљедеће недјеље и ту остао однедавно је овај „парохијски дом” проширен једним „контејнером” гдје се нашла свештеничка канцеларија, и гдје су коначно дјевојке из хора нашле стално мјесто за пробе уз позиве окупљенима да учествују у богослужењима, свештеници су позивали и све оне који имају дара и воље да се придруже хору радило се, а ради се и даље много је жедних и гладних када би се послије литургије дијелили штампани пригодни текстови: о посту, о молитви, о празницима тражио би се листић више учествовали су парохијани ове цркве и у акцији „кад би хљеба било више” за наш народ на косову и метохији православни мисионар l 57 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам православна заје дница у бањалуци 58 l6/2008 врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, љубомир савић се прихватио одговорног задатка да напише уџбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника” књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош љушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца, поднео и главни терет око штампања књиге права је штета што овај уџбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уџбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уџбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи, о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазнесењу, силаску светог духа на апостоле, путовањима апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља, међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, наркоманије и друтих пошасти савременог друштва уџбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда речено је у светом писму и заповеђено: из руку ваших тражићу душе деце ваше!, што се односи и на телесне и на духовне родитеље нека да бог да се кроз веронауку спасе што више младости српске! протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис православни мисионар l 59 свештеник горан живковић православље и савремене технологије као што знамо, интернет је медиј преко кога се размењује велика количина информација док читате овај текст, са интернета се скидају милиони песама, видео клипови свих врста, текстови, књиге, ови и они извештаји итд, милиони људи четују, ишчитавају своје мејлове или пишу поруке на интернет-форумима и блоговима којих опет имамо на десетине хиљада у исто време, међутим, виртуелна мрежа свих мрежа је права радионица идеја које износе корисници овог медија пишући свакодневно милионе порука на разним дискусионим чвориштима - било да се ради о форумима, блоговима, коментарима чланака или обичним тзв чет-собама наиме, једна од највећих погодности интернета је то што омогућава комуникацију сваког са сваким и то на свим могућим нивоима, било да се ради о необавезном ћаскању, тражењу животног партнера или теолошко-философској расправи о егзистенцији бога нас интересује управо ово треће, дакле вечно млада, свежа и малтене сваком интересантна тематика бога, смисла живота, вечности да ли се, дакле, о питању свих питања расправља негде на интернету и какав је квалитет тих дискусија? одговор је, наравно, потврдан дијалог са атеистима на интернету 60 l6/2008 постоје многи форуми и блогови на којима се води ова врста дискусије, а квалитет се креће од младалачког препуцавања на нивоу четовања, па све до високоумних промишљања са освртом на становишта познатих филозофа или светих отаца што се тиче неке начелне поделе дискутаната, можемо их сврстати у следеће групе: (моно)теисти тј верујући, секташи, атеисти, агностици, привидно незаинтересовани за ову тематику и остали иако свака од ових група има неке своје специфичности, морам признати да су мојој маленкости некако најинтересантнији они који су нама, православним хришћанима, најдаљи, а то су атеисти наиме, то су они који свакако нису, како поједине карактерише св јован у откривењу, млаки напротив, атеисти често са страшћу, додуше негативном, приступају проблему поимања бога са друге стране, они најчешће имају неограничено поверење у науку полемика са атеистима научни поглед на свет сматрају јединим валидним и потпуним, чак и када су у питању метафизичке теме у науци они најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима још пуно се може рећи о људима овог система размишљања, а питање које се поставља пред једним православним хришћанином који користи интернет је да ли има смисла водити дијалог са њима на свим оним виртуелним чвориштима која потенцијално омогућавају ту комуникацију моје најдубље убеђење је да овај дијалог итекако има смисла и да га треба водити из свог личног искуства изнео бих нека запажања везана за то пре свега, атеисти који пишу по разним интернет форумима уопште нису необразовани, а добар пример за то је један од, на жалост, најпосећенијих интернет форума-б92 форум зато свако ко улази у дебату са овим прелешћеним људима треба да буде добро поткован знањем и то не само теолошким, већ и оним из опште културе сваки аргуменат који је логички утемељен биће врло вероватно примљен у срцима ових људи удаљених од бога, иако то они неће увек признати такође, добродошла је намера да се културно, а опет убедљиво, разобличе све нелогичности оваквог погледа на свет навешћу један пример који пластично описује на који начин се атеисти могу аргументима побити на оном плану за који мисле да је њихов терен, тј на интелектуалном плану наиме, својевремено је на форуму б92, на коме сам тада учествовао, постављена тема о историчности личности господа исуса христа учествујући, поставио сам питање свима који је прате да ли су онда и све остале личности које се помињу у новом завету измишљене, а затим сам навео многа имена, почевши од св павла до аполоса једно контрапитање и тајац на супротној страни - није било ни издалека озбиљног одговора многи који су били убеђени у некакву неисторичност господа исуса христа, морали су да признају да је то нелогична поставка затим сам наставио наводећи сведочанства тацита, плинија, талмуда, јосифа флавија итд, која су додатно потврдила истинитост тезе о историчности исуса овај пример је само један од оних који су погодни за дијалог са атеистима јер аргументи једноставно нису на њиховој страни у науци најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима православни мисионар l 61 wwweparhija-dalmatinskahr овом приликом желимо да вам представимо сајт далматинске епархије, који нам се свидео како обиљем садржаја тако и функционалношћу и прегледношћу почетна страна нуди избор учитавања пре- зентације на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику следи преглед прве рубрике, редовно ажуриране, која се односи на најновије вести из епархије и православног света уопште ту је и место посвећено историјату епархије, доста важно с обзиром на отежане околности под којима наша црква на тим просторима вековима опстаје опис историјских раздобља кратак је и довољно јасан да би се стекао увид у главне дога- ђаје прилично сложене историјске слике посебна пажња посве- ћена је манастирима ове епархије, која је сасвим прилагођена начину вир- туелне презентације историјски садржај не умара претераним дета- љима нити је штур, фото- графије су довољно ква- литетне и јасно дочара- вају визуелни утисак места на ком се манастир налази у рубрици публикаци- ја, која представља насло- ве богате издавачке делат- ности епархије, налази се и линк ка свим бројевима епархијског листа крка, са садржајем и пар издво- јених текстова за сваки број још једна интересантна ствар из богатог садржаја презентације јесу фотографије из рубрике ризни- ца видећете репродукције старих и вероватно најлепших икона са ових простора све у свему, леп пример добро конципиране презентације која у потпуности служи сврси orthodoxwikiorg само име презентације може вас навести на закључак о њеном карактеру и садржају: попут општепознате wikipedi-је, online енциклопедије богате садржине, оrthodoxwikiorg представља једну такву online свезналицу када је у питању православна вера широк обим тема које су начете и које из дана у дан бивају допуњаване од стране самих корисника овог сајта, не допушта драган јовичић црква и технологије православљенаинтернету 62 l6/2008 да га у целини прикажемо читав сајт изворно је настао на енглеском језику и тако се и приказује при учитавању у заглављу главне стране налазе се основне инфор- мације о презентацији као и језички изборник – за сада српски језик није уврштен (или тренут- но постоји проблем са странама на српском језику) оно што је битно јесте текст до кога долазите путем линка what orthodoxwiki is and is not, који ће вам јасно ставити до знања шта можете очекивати од сајта и какво понашање је пожељно уколико сте регистровани корисник у кратким цртама, указаћемо на основне кате- горије које orthodoxwiki нуди: са десне стране налази се листа тема (ликови светитеља, цркве- них отаца, црвених писаца и мисионара; тексто- ви богослужбеног и догматског карактера; црк- вена историја; фотографије манастира и светих места) са низом поткатегорија и линкова који се односе на насловљени садржај у питању су тек- стови, фотографије али и читаве презентације, те се може рећи да је orthwiki и једна врста пра- вославног интернет портала допада нам се садржај централног дела главне стране – на првом месту истичу се имена свети- теља којима је посвећено место у богослужбе- ном кругу за одређени текући дан (мада за сада ажурирање касни пар дана), заједно са линкови- ма, уколико за неку од поменутих речи, имена или назива на сајту већ постоји нешто (житије светитеља или поменутог места у тексту или теолошког појма, репродукције иконе светог) одмах испод тога можете прочитати препоруче- ни текст, што се такође повремено мења све у свему, врло интересантна презентација која захтева доста времена и пажње добра је идеја у циљу подстрека самих корисника да раде на богаћењу садржаја, што помало иде на штету прегледности, али, надамо се, неће ићи и на штету квалитета православни мисионар l 63 сека из наслова није она свима позната сека, недосањани сан сваког стаменог возача транссибирског или макар транссрпског теретњака, она која полако али сигурно доводи у питање место које у поменутим возилима заузима постер асполутне ц р или, не тако убедљиво (упркос труду), гротескне ј к, а све сведочећи тако о краху монополарног, пардон, униполарног света чак и у сфери најконзумиранијег српског извозног производа у околним братским републикама наша сека је, веровали или не, глобално још популарнија од поменутих балканских младица; о њој не маштају само возачи: пред њом падају на колена и председници најмоћнијих држава; она, такође наслућује, кажу неки, крај монополарног света сека узвраћа ударац 64 l6/2008 па, ко је то? овај надлични феномен је светска економска кризa – веома духовита скраћеница коју су у етар лансирали (не знам да ли је можда неко пре њих то учинио?) водитељи најзанимљивијег јутарњег радио програма премда за мене не постоји апстрактнија област од економије (наиме, јасно ми је да 2 кг пасуља вреди као 1 кг меса, а што је више од тога од злога је), наслућујем у чему је ствар са секом: наиме, новац служи да би олакшао трговину добрима, али када почнете да тргујете самим новцем онда западамо у двоструку апстракцију и дупло више се одвајамо од стварности (тј пасуља, нпр) па када још покушамо да једемо новац и видимо да он у нашем стомаку изазива још веће „проблеме“ од пасуља, тада настаје сека све ово итекако има везе са темом овог броја „мисионара“ загађивање планете има један прост узрок: жељу за новцем јер новац је већ давно престао да буде средство које нам омогућује да упоредимо вредност баба и жаба он дефинише вредност и он јесте вредност следи: колико имаш новца, толико си вредан; а човек је боголико биће, па има потребу да буде бесконачно вредан зато нећу више производити колико ми треба него онолико колико желим да имам новца – ∞; или: зато нећу више израбљивати „мајчицу земљицу“ онолико колико сам гладан пасуља, јер моја храна је новац, а глад за њим је незасита наравно, изгледа да смо ипак схватили да ако и поштујемо „мајчицу“ као кљусе, ипак, и то кљусе мора нешто да удахне, попије, поједе и да, макар мало, одспава схватили смо, а сада нас подсећа и сека, премда нимало сестрински нежно но, сигурно је да све то није довољно такође, сигурно је да је све више од тога илузорно ако мислите другачије, значи ли то да верујете да ће највећа светска сила пристати да не буде више највећа, будући да је главни чинилац њене величине војна индустрија, а ди је војска, ту је рат, а рат баш и није добра ствар, што за људе, што за околиш? верујете ли да богати осамдесетогодишњак тражи утеху у недрима (ако уопште може да устане из колица) двадесетогодишње лепотице зато што воли живот и да она на то пристаје зато што га воли, јер воли живот и поштује старост? верујете да ће се они уплашити и забринути зато што воле живот? или је ипак то вољено нешто много подземније, прљавије и страшније а томе, свакако, није стало до панди и китова и управо то у нама је криво за глобални еколошки проблем шта да радимо? не знам „остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј царство божије (лк 9, 60)“
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
1. 235661 / ...породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету БОГОРОДИЦУ са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се ...
1. 235661 / ...породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету БОГОРОДИЦУ са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се ...
3
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијемБОГОРОДИЦУ 📌 од злата, и
да је ставимо у срце желео бих да срце има
и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је
доста лако“ тада је било пуно дубор
...а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погледамо иза, да видимо старца нестао је са пута „е!“, кажем, „отишао је негде у шуму да ви- димо шта ти је дао мени није дао ништа“, пожалио сам се отвара марамицу и видимо једно срце са пресветом од злата унутра, на- равно, богородицом вратарицом не са би- ло којом богородицом, већ са вратарицом тада сам ја посумњао, па му кажем: „већ си се састао са старцем, а са мном збијаш шале толико време говорећи ми да нађемо неког дуборесца да ти направи срце“ „не“, каже „нити га познајем, нити сам га икад видео“ али позвао га је по имену, онога тренутка када је размишљао о срцу ово срце увек је имао са собом када се отац генадије упоко- јио – има три године сад – његов послушник га је оставио, и сахранили смо га заједно са срцем сада, ипак, размишљам како је др- во могло да иструли, али метал, злато ако отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће- мо га отворити не знам – могуће је да ћемо наћи ову богородичицу није требало да је стави у гроб, али, нажалост, ставио је наставак у следећем броју извор: wwwpigizoisnet „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем засвету гору, молим те, нек се нађе неки старац, некисветогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф 10 3/2011 1 благодат свесветога духа не само да саопштава (предаје) људима морално и догматско учење, него их и директно учи томе, како је потребно да опевају творца и овај псалам је написала она, при садејству блаженог давида, управо са тим циљем, да научи све, какве песме је потребно упућивати доброчинитељу овде она говори о доброчинствима божијим, која се односе на све људе, и представља бога свих, као творца и истов- ремено господара свега благосиљај, душо моја, господа! (ст 1) бог, благосиљајући човека, штити његову сигурност и чини га славнијим, као што је на пример био случај са авраамом, а код човека није тако: он сам себе чини славнијим (вреднијим), благосиљајући бога дакле, благосиља ли бог човека или човек бога, и једно и друго је корисно само за човека, зато што божанству ништа није потребно сваки се ученик побожности учи да опева доброчинитеља бога господе, боже мој, узвеличао се јеси веома у славу и вели- чанство си се обукао овде је веома умет- нуто ради појачавања, а сам израз – узве- личао се јеси веома – означава неизмер- ност величине уопште, а не њено увећавање у датом случају симах је тако и превео: „господе боже мој, ти си веома велики“ ниси се као мали ти узвеличао, него будући велики по природи, ти си то показао побожнима како може постати још већим онај који је увек велики и коме није потребан никакав прираст, већ је пот- пуно савршен? како се он узвеличава? када његови поштоваоци живе бољим животом, када га прослављају речима и делима – онда се он узвеличава свакако, ово не значи да се при овоме увећава његова сопствена величина, већ да се она открива кроз оне који га поштују и преко његових великих и разноврсних дела у стварању и промишљању и неверујућим у њега радујући се овоме, душа кличе са осећањем страхопоштовања: господе, боже мој! а на који начин се он узвелича- ва, објашњава даље: у славу и величан- ство обукао се јеси 1 по симаху ово значи: ти си се обукао у песму и славу ти не остајеш непознат за оне који се користе твојим добрима: они сада више не одају идолима поштовање, које припада теби, него тебе опевају и теби упућују дужно 1 во исповедание и в велелепоту облеклся еси – у црквенослов тексту – прим прев оци тумаче свето писмо св јован златоусти рaзматрањe на 103 псалам величина божија се довољно открива у стварању анђела, у саздавању небеса, у утврђивању земље и у другом али се још више она открива у томе да је спаситељ био човек и остао је бог, и претрпео је оно што је својствено нама превод са руског језика: небојша ћосовић мај/јун 2011 мај/јун 2011 11 славословље свакако, величина божија се довољно открива у стварању анђела, у саздавању небеса, у утврђивању земље и у другом, што заједно са овиме указује псал- мопевац, али се још више она открива у томе да је спаситељ био човек и остао је бог, и претрпео је оно што је својствено нама, и сачувао је сопствено бестрашће (нестрадање) зато, иако је по поретку догађаја дело спасења било познијим, псалмопевац га је ипак поставио пре свега, због његовог изван- редног значаја исповедањем (славом) назива управо оваплоћење, јер је за време свог плотског живота господ при- нео за нас исповедање богу, завапивши ка оцу: хвалим те, оче, господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, итд (мт 11, 25) а величанство указује на то како је велико и неизмерно било то што је њему било угод- но да спасе нашу пропадљиву природу међутим, када псалмопе- вац каже да се он обукао у ово исповедање и вели- чанство, онда свакако нема у виду привремено облачење, као да ће се он потом и „разоде- нути“, већ указује на то да се он, ова- плотивши се, није претворио у чове ка, него оста је и бог, и постаје човек светлошћу као хаљином одеваш се, про- стиреш небо као кожу (ст 2) он се одева светлошћу, као онај који поседује пуноћу знања, као онај који има недокучиву суш- тину при томе светлост означава саврше- ну истинитост божанског знања по речи- ма павла, бог живи у светлости неприступној (1тим 6, 16) живот у свет- лости значи да он јесте свецело знање, које превазилази сваку мисао, због чега је светлост и названа непри- ступном управо у смислу овога је апо- стол и рекао: он који једини има бесмрт- ност, који живи у светлости свети пророк давид 12 3/2011 неприступној ова светлост је таква да нико нема храбрости да јој се приближи: неизмерност сјаја поражава вид јер ако и видљиво сунцe принуђава на ово оне који покушавају да га упорно посматрају, ко ће онда бити кадар да докучи мишљу ону неприступачну светлост? дакле, и сам он је светлост истинита (јн 1, 9), и облачи се светлошћу као одећом и живи у светлости неприступној, облак и мрак су око њега (пс 96, 2), и он постави таму за скровиш- те своје (пс 17, 12) све ово не противре- чи једно другом свакако, за оне који не могу видети неприступну светлост, она је исто што и мрак и тама, зато што се ни тамо ни овде не може размотрити шта се садржи унутра; и једно и друго означава невидљивост божанске природе при томе, јован богослов представљајући и сам домострој његов, назвао је овај домострој светлошћу, говорећи: и свет- лост светли у тами, и тама је не обузе (јн 1, 5) тама га обухвата као одећа, када телесним слабостима он савршено при- крива силу божанства, на пример када осећа глад, жеђ, замор, и слично томе трпи а он се облачи у светлост када пројављује своје божанство, заповеда мору, потреса земљу, помрачује сунце; тада он већ не дозвољава божанству да се скрива под људском природом 2 простиреш небо као кожу ово поређење указује на лакоћу стварања као што је човеку лако да разастре кожу и направи шатор, тако бог свих распростире велики свод небеса једном својом речју који водама покриваш висине његове поставио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (ст 3) овоме учи и блажени мојсије; он каже да је бог рекао: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде и начини бог свод (небески) и растави воду под сво- дом од воде над сводом; и би тако (пост 1, 6-7) поставио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова ово указује на његово промишљање, које све обухвата оно се простире и на ветрове, и на облаке бог сам управља њима и сам им указује на рокове испуњења њиховог назначења истовремено са тим, ово нас учи да је божанској природи својствено да свуда присуствује и свуда се јавља пошто је међу свим материјалним појавама ветру својствена највећа брзина (у трен ока он се преноси од истока ка западу и од запада ка истоку), онда је пророк, не налазећи међу материјалним појавама друго тачније поређење, рекао да бог ходи на крилима ветрова, означавајући овим да он свуда присуствује с друге стране (у погледу облака), ми налазимо да се и синовима израиљевим бог свих јавио у облаку, и у скинији својој открио је своје особено присуство облаком; даље, при освећењу соломоновог храма, облак је осенио храм, и при вазношењу његовом светли облак га је сакрио од очију њихових ти чиниш анђеле своје духовима, и служитеље своје пламеном огњеним (ст 4) господ је оци тумаче свето писмо свети апостол павле открива тајне светог писма светом јовану златоустом (савремена икона) мај/јун 2011 13 творац не само видљивих, него и невидљивих једним истим је пророк додао назив духа и огња, једним и другим желећи да означи њихову силу и брзину дух по својој природи није свезан просто- ром, а дејство огња се одликује силом уз сарадњу анђела бог свих и чини добро достојним и кажњава недостојне ово такође напомиње о огњу, јер он служи за кажњавање земљу утемељујеш на тврђи њеној, неће се поколебати до века (ст 5) акила и симах: „на седалишту њеном“ а каква је тврђа, о пророче, тамо где је толи- ко воде, тамо где је безгранични океан, који носи земљу на таласима својим? ипак, он је на другом месту и сам ово пот- врдио: који је утврдио земљу на водама (пс 135, 6) пошто је овај темељ био непостојан, онда је творац обезбедио ста- билност самој земљи а у чему се састоји ова постојаност? у сили саздатеља јер су у руци његовој крајеви земље (пс 94, 4) земљом назива човека кога он утврди на темељу вере, тај се неће поколебати до века, свакако – будућег неће се поколеба- ти до века придавши јој самој у себи постојаност, господ је учинио земљу непо- кретном а у овом самом положају она остаје колико је њему угодно слично овоме је на другом месту речено: и земљу је обесио ни на чем (јов 26, 7) бездан је као хаљина – огртач њен (његов), и на горама воде се заустављају (ст 6) он је рекао његов, а не њен; међутим и акила и теодотион су превели овако: безданом као ризом ти си је оденуо свето писмо назива безданом влажну стихију тако је и у почетку стварања блажени мојсије рекао: а земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом (пост 1, 2) пошто је земља са свих страна окружена водом, и њене границе чине велика и неприступач- на мора, а саму средину расецају друга мора, доступна за пловљење, онда је оправдано рекао да бездан као одежда (хаљина) заогрће земљу а с друге стране – у смислу недокучивости (неразумљивости) – ти ћеш наћи да се бездан састоји у томе да судови су твоји – бездан велики (пс 35, 7) пошто су неистраживи (недоглед- ни) судови његови, онда се не могу схва- тити никако, због чега се не пореде само са безданом, него са безданом великим дакле, бога, чији судови су велики бездан, покрива недокучивост, названа безданом оне беже од заповести твоје, и уздрхте од гласа грома твога узлазе на планине и силазе у долине, на место које си им одредио (ст 7–8) све ово указује на мудрост божију, која дејствује у стварању захваљујући њој, море, узлазећи ка врхо- вима планина, неће преплавити таласима копно, него као што се ми плашимо грома, тако се и оно боји границе која му је постављена (одређена) и на горама воде се заустављају – значи: као планина стоји (море); узлазе на планине – значи – као планине ја мислим да овде пророк под- разумева облаке, који леже на врховима планина на овим местима се нарочито заустављају облаци, тако да су ненастањене планине постојано покриве- не мраком чим ти то усхтеш, каже, сви они остављају своје место, расипају се и ишчезавају у неком смислу, планинама назива пророке због висине созерцања која им је својствена ка њима се успињу воде, одакле жедни пију воду учења од какве заповести? од заповести одређене против јудеја ово указује други пророк, говорећи: гле иду дани, говори господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба, ни жеђ воде, него слушања речи господњих (ам 8, 11) када је бог разгневљен, воде пророка оскудевају, пошто немају саме у себи извор богатства а гласом грома назива проповед јеванђеља, које воде пророка не избегавају, него се плаше као онога што превазилази њихов разум 3 границу си поставио коју неће прећи, нити ће се вратити да поплаве 14 3/2011 земљу (ст 9) море се посрамљује песком; оно се у бесу своме устремљује на обалу, али задржавано одређеном од бога грани- цом као уздом, одбацује се назад и опет се враћа или би овако ово требало разуме- ти: пророци не објављују сва своја откровења, него само оно што им је заповеђено да открију, да њиховом мно- жином не би угушили човека који не може да их прихвати (схвати) о овоме сведочи павле: чу неисказане речи, које човеку није допуштено говорити (2кор 12, 4) ти изводиш изворе у долинама, између пла- нина протичу воде (ст 10) даље указује њихово назначење: (оне) напајају све звери пољске, дивљи магарци (из њих) гасе жеђ своју птице небеске се крај њих настањују, и између стена се чују гласи (њихови) (ст 11–12) ево врло важне осо- бености божијег промисла – да он удовољава потребама не само људи, него и неразумних твари расецајући горе, он даје излаз водама, да се не би само људи могли користити токовима извора, него и породи ваздушних и земаљских животиња о промислу божијем за животиње рекао је спаситељ: погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице, па отац ваш небески храни их (мт 6, 26) шумским зверима називају се демони, а зверима које живе у пољу, то јест – у свету, пророк назива грешнике: као што звери пољске могу бити припитомљене, тако се и грешници могу раскајати, због чега се и напајају водама апостолским и пророч- ким дивљим магарцима је назвао људе који не служе више греху, него су се већ ослободили од његовог јарма, због чега су они и жедни духовне воде на њих је ука- зивао бог беседећи са јовом: ко је пустио дивљега магарца да је слободан, и ремене његове ко је раздрешио? (јов 39, 8) напајаш горе са висина својих, наситиће се земља од плодова дела твојих (ст 13) ради чега се напајају горе? и њима је потребна киша, зато што на њима расте трава и дрвеће не само да господ устројава орошавање земље у доли- нама, него и на врховима шаље влагу посредством облака висинама (по сло- венски – превыспреныма – τα υπερωον – горњи део куће, таван, поткровље) божијим назива ваздух, представљајући читав свет једним домом после мора иде реч о киши, пошто се њена вода добија из мора произрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (ст 14) разраста се трава, и храни животиње, и оне служе људима од кише се хране и плодови, сазревају и употребљавају се од људи ово је говорио псалмопевац и у другом псалму: људе и животиње спасићеш господе (пс 35, 7) свакако и животиње уживају бригу божију, захваљујући својој користи за чове- ка земља, која је насићена кишама, свима који живе на њој доставља потребну храну, али се њени изабрани производи – хлеб, вино и уље – одређују за храну човеку, бла- городном и љубљеном од бога хлеб окрепљује срце, вино радује душу, а уље обнавља гипкост тела које је изнурено радом међутим, бог није оставио ни животиње ван своје бриге травоједним животињама он је дао траву, при чему је по својој особености и снази за служење човеку одредио зелен, коју људи обрађују, препуштајући другима траву која проклијава самостално при томе, и једни и други могу употребљавати и зелен и траву ни о зверима ни о гмизавцима није овде поменуто, јер се они користе храном друге врсте: једни једу земљу, а други живе хранећи се другим животињама и вино весели срце човека; да уљем улепша лице своје, и хлеб срце човека укрепљује (ст 15) (наставак у следећем броју) наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том 5, књ 2: собеседование на псалом 103 оци тумаче свето писмо мај/јун 2011 15 ј едан од живописнијих описа друштвеног живота код пчела налази се у шестодневу светог василија великог он је за опис пчела користио опште прихваћену хеленску литературу из сфере природних наука за разлику од тога што на неким местима у шестодневу прихвата или одбацује философска и научна схватања старих хелена, василије велики једино је природословље преузео без ограда ослањајући на достигнућа хеленске науке у погледу разумевања и тумачења природе животињског света, он је на велика врата увео овај део античког литерарно-мислилачког наслеђа у хришћанско учење и дао му црквени легитимитет друштвени живот пчела василије велики је подробно осликао друштвени живот пчела као пример да делатност сваког појединца доприноси заједничком циљу наравно, овде је мислио да такво друштвено уређење треба да буде узор римском (византијском) царству: „има међу тим бесловесним бићима и неких која живе уређеним друштвеним животом – ако је својство друштвеног живота у томе да делатност свакога појединца доприноси заједничком циљу – као што се може опазити код пчела оне (пчеле) заједнички пребивају у кошници, и заједнички из ње излећу, а један је посао којим се све занимају но, највеће чудо је то да се својих дела машају вођене од стране некаквог цара и заповедника, и никада се не одважују да се ка ливадама упуте пре но што виде да је цар започео са летењем овога цара оне не бирају већином гласова, јер често се дешава да због своје неразумности народ најгорега међу собом изабере за вођу; нити он бацањем коцке стиче власт, јер случај који коцкама управља нема разума, те се често збива да на власт доводи онога који је најгори од свих; нити он због прејемства седи на царском трону, јер такви су махом неодгојени и ни за какву врлину не знају, јер су окружени негом и ласкањем; већ овај цар по својој природи има преимућство над свима, пошто се он и по величини и по облику и по својој кроткој нарави разликује од осталих пчела наиме, и цар има свој жалац, али га не користи за божанствена хармонија друштвеног живота код пчела пчеле које не следе пример свога цара, убрзо се покају због непромишљености, јер када неког својим жалцем убоду, одмах умиру ђакон мр ненад идризовић хришћанство и антички свет 16 3/2011 одбрануто су некакви неписани закони природе који кажу да не кажњавају они који су на највишој власти и зато се пчеле које не следе пример свога цара, убрзо покају због непромишљености, јер када неког својим жалцем убоду, одмах умиру нека чују ово хришћани којима је дата заповест: никоме не узвраћајте за зло, већ победите зло добрим“ о опште познатом поређењу пчела и људи у античкој књижевности сведочи нам следеће место из другог певања илијаде: „тако рече и он (агамемнон) из већа отиде први, за њим се остали сви жезлоноше дигну владари послушни људма пастиру, и тада похита народ као из простране спиље кад пчела ројеви густи излећу, и још нове непрестано стижу иза њих, те у гроздама лете по пролетњом цвећу, те једне брује рпимице овуда, а друге онуда, тако и ахејске чете од лађа и чадорја стану да у скупштину врве и хите у јатима силним а дуж дубоког жала ме
... рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погледамо иза, да видимо старца нестао је са пута „е!“, кажем, „отишао је негде у шуму да ви- димо шта ти је дао мени није дао ништа“, пожалио сам се отвара марамицу и видимо једно срце са пресветом од злата унутра, на- равно, богородицом вратарицом не са би- ло којом богородицом, већ са вратарицом тада сам ја посумњао, па му кажем: „већ си се састао са старцем, а са мном збијаш шале толико време говорећи ми да нађемо неког дуборесца да ти направи срце“ „не“, каже „нити га познајем, нити сам га икад видео“ али позвао га је по имену, онога тренутка када је размишљао о срцу ово срце увек је имао са собом када се отац генадије упоко- јио – има три године сад – његов послушник га је оставио, и сахранили смо га заједно са срцем сада, ипак, размишљам како је др- во могло да иструли, али метал, злато ако отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће- мо га отворити не знам – могуће је да ћемо наћи ову богородичицу није требало да је стави у гроб, али, нажалост, ставио је наставак у следећем броју извор: wwwpigizoisnet „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем засвету гору, молим те, нек се нађе неки старац, некисветогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф 10 3/2011 1 благодат свесветога духа не само да саопштава (предаје) људима морално и догматско учење, него их и директно учи томе, како је потребно да опевају творца и овај псалам је написала она, при садејству блаженог давида, управо са тим циљем, да научи све, какве песме је потребно упућивати доброчинитељу овде она говори о доброчинствима божијим, која се односе на све људе, и представља бога свих, као творца и истов- ремено господара свега благосиљај, душо моја, господа! (ст 1) бог, благосиљајући човека, штити његову сигурност и чини га славнијим, као што је на пример био случај са авраамом, а код човека није тако: он сам себе чини славнијим (вреднијим), благосиљајући бога дакле, благосиља ли бог човека или човек бога, и једно и друго је корисно само за човека, зато што божанству ништа није потребно сваки се ученик побожности учи да опева доброчинитеља бога господе, боже мој, узвеличао се јеси веома у славу и вели- чанство си се обукао овде је веома умет- нуто ради појачавања, а сам израз – узве- личао се јеси веома – означава неизмер- ност величине уопште, а не њено увећавање у датом случају симах је тако и превео: „господе боже мој, ти си веома велики“ ниси се као мали ти узвеличао, него будући велики по природи, ти си то показао побожнима како може постати још већим онај који је увек велики и коме није потребан никакав прираст, већ је пот- пуно савршен? како се он узвеличава? када његови поштоваоци живе бољим животом, када га прослављају речима и делима – онда се он узвеличава свакако, ово не значи да се при овоме увећава његова сопствена величина, већ да се она открива кроз оне који га поштују и преко његових великих и разноврсних дела у стварању и промишљању и неверујућим у њега радујући се овоме, душа кличе са осећањем страхопоштовања: господе, боже мој! а на који начин се он узвелича- ва, објашњава даље: у славу и величан- ство обукао се јеси 1 по симаху ово значи: ти си се обукао у песму и славу ти не остајеш непознат за оне који се користе твојим добрима: они сада више не одају идолима поштовање, које припада теби, него тебе опевају и теби упућују дужно 1 во исповедание и в велелепоту облеклся еси – у црквенослов тексту – прим прев оци тумаче свето писмо св јован златоусти рaзматрањe на 103 псалам величина божија се довољно открива у стварању анђела, у саздавању небеса, у утврђивању земље и у другом али се још више она открива у томе да је спаситељ био човек и остао је бог, и претрпео је оно што је својствено нама превод са руског језика: небојша ћосовић мај/јун 2011 мај/јун 2011 11 славословље свакако, величина божија се довољно открива у стварању анђела, у саздавању небеса, у утврђивању земље и у другом, што заједно са овиме указује псал- мопевац, али се још више она открива у томе да је спаситељ био човек и остао је бог, и претрпео је оно што је својствено нама, и сачувао је сопствено бестрашће (нестрадање) зато, иако је по поретку догађаја дело спасења било познијим, псалмопевац га је ипак поставио пре свега, због његовог изван- редног значаја исповедањем (славом) назива управо оваплоћење, јер је за време свог плотског живота господ при- нео за нас исповедање богу, завапивши ка оцу: хвалим те, оче, господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, итд (мт 11, 25) а величанство указује на то како је велико и неизмерно било то што је њему било угод- но да спасе нашу пропадљиву природу међутим, када псалмопе- вац каже да се он обукао у ово исповедање и вели- чанство, онда свакако нема у виду привремено облачење, као да ће се он потом и „разоде- нути“, већ указује на то да се он, ова- плотивши се, није претворио у чове ка, него оста је и бог, и постаје човек светлошћу као хаљином одеваш се, про- стиреш небо као кожу (ст 2) он се одева светлошћу, као онај који поседује пуноћу знања, као онај који има недокучиву суш- тину при томе светлост означава саврше- ну истинитост божанског знања по речи- ма павла, бог живи у светлости неприступној (1тим 6, 16) живот у свет- лости значи да он јесте свецело знање, које превазилази сваку мисао, због чега је светлост и названа непри- ступном управо у смислу овога је апо- стол и рекао: он који једини има бесмрт- ност, који живи у светлости свети пророк давид 12 3/2011 неприступној ова светлост је таква да нико нема храбрости да јој се приближи: неизмерност сјаја поражава вид јер ако и видљиво сунцe принуђава на ово оне који покушавају да га упорно посматрају, ко ће онда бити кадар да докучи мишљу ону неприступачну светлост? дакле, и сам он је светлост истинита (јн 1, 9), и облачи се светлошћу као одећом и живи у светлости неприступној, облак и мрак су око њега (пс 96, 2), и он постави таму за скровиш- те своје (пс 17, 12) све ово не противре- чи једно другом свакако, за оне који не могу видети неприступну светлост, она је исто што и мрак и тама, зато што се ни тамо ни овде не може размотрити шта се садржи унутра; и једно и друго означава невидљивост божанске природе при томе, јован богослов представљајући и сам домострој његов, назвао је овај домострој светлошћу, говорећи: и свет- лост светли у тами, и тама је не обузе (јн 1, 5) тама га обухвата као одећа, када телесним слабостима он савршено при- крива силу божанства, на пример када осећа глад, жеђ, замор, и слично томе трпи а он се облачи у светлост када пројављује своје божанство, заповеда мору, потреса земљу, помрачује сунце; тада он већ не дозвољава божанству да се скрива под људском природом 2 простиреш небо као кожу ово поређење указује на лакоћу стварања као што је човеку лако да разастре кожу и направи шатор, тако бог свих распростире велики свод небеса једном својом речју који водама покриваш висине његове поставио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (ст 3) овоме учи и блажени мојсије; он каже да је бог рекао: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде и начини бог свод (небески) и растави воду под сво- дом од воде над сводом; и би тако (пост 1, 6-7) поставио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова ово указује на његово промишљање, које све обухвата оно се простире и на ветрове, и на облаке бог сам управља њима и сам им указује на рокове испуњења њиховог назначења истовремено са тим, ово нас учи да је божанској природи својствено да свуда присуствује и свуда се јавља пошто је међу свим материјалним појавама ветру својствена највећа брзина (у трен ока он се преноси од истока ка западу и од запада ка истоку), онда је пророк, не налазећи међу материјалним појавама друго тачније поређење, рекао да бог ходи на крилима ветрова, означавајући овим да он свуда присуствује с друге стране (у погледу облака), ми налазимо да се и синовима израиљевим бог свих јавио у облаку, и у скинији својој открио је своје особено присуство облаком; даље, при освећењу соломоновог храма, облак је осенио храм, и при вазношењу његовом светли облак га је сакрио од очију њихових ти чиниш анђеле своје духовима, и служитеље своје пламеном огњеним (ст 4) господ је оци тумаче свето писмо свети апостол павле открива тајне светог писма светом јовану златоустом (савремена икона) мај/јун 2011 13 творац не само видљивих, него и невидљивих једним истим је пророк додао назив духа и огња, једним и другим желећи да означи њихову силу и брзину дух по својој природи није свезан просто- ром, а дејство огња се одликује силом уз сарадњу анђела бог свих и чини добро достојним и кажњава недостојне ово такође напомиње о огњу, јер он служи за кажњавање земљу утемељујеш на тврђи њеној, неће се поколебати до века (ст 5) акила и симах: „на седалишту њеном“ а каква је тврђа, о пророче, тамо где је толи- ко воде, тамо где је безгранични океан, који носи земљу на таласима својим? ипак, он је на другом месту и сам ово пот- врдио: који је утврдио земљу на водама (пс 135, 6) пошто је овај темељ био непостојан, онда је творац обезбедио ста- билност самој земљи а у чему се састоји ова постојаност? у сили саздатеља јер су у руци његовој крајеви земље (пс 94, 4) земљом назива човека кога он утврди на темељу вере, тај се неће поколебати до века, свакако – будућег неће се поколеба- ти до века придавши јој самој у себи постојаност, господ је учинио земљу непо- кретном а у овом самом положају она остаје колико је њему угодно слично овоме је на другом месту речено: и земљу је обесио ни на чем (јов 26, 7) бездан је као хаљина – огртач њен (његов), и на горама воде се заустављају (ст 6) он је рекао његов, а не њен; међутим и акила и теодотион су превели овако: безданом као ризом ти си је оденуо свето писмо назива безданом влажну стихију тако је и у почетку стварања блажени мојсије рекао: а земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом (пост 1, 2) пошто је земља са свих страна окружена водом, и њене границе чине велика и неприступач- на мора, а саму средину расецају друга мора, доступна за пловљење, онда је оправдано рекао да бездан као одежда (хаљина) заогрће земљу а с друге стране – у смислу недокучивости (неразумљивости) – ти ћеш наћи да се бездан састоји у томе да судови су твоји – бездан велики (пс 35, 7) пошто су неистраживи (недоглед- ни) судови његови, онда се не могу схва- тити никако, због чега се не пореде само са безданом, него са безданом великим дакле, бога, чији судови су велики бездан, покрива недокучивост, названа безданом оне беже од заповести твоје, и уздрхте од гласа грома твога узлазе на планине и силазе у долине, на место које си им одредио (ст 7–8) све ово указује на мудрост божију, која дејствује у стварању захваљујући њој, море, узлазећи ка врхо- вима планина, неће преплавити таласима копно, него као што се ми плашимо грома, тако се и оно боји границе која му је постављена (одређена) и на горама воде се заустављају – значи: као планина стоји (море); узлазе на планине – значи – као планине ја мислим да овде пророк под- разумева облаке, који леже на врховима планина на овим местима се нарочито заустављају облаци, тако да су ненастањене планине постојано покриве- не мраком чим ти то усхтеш, каже, сви они остављају своје место, расипају се и ишчезавају у неком смислу, планинама назива пророке због висине созерцања која им је својствена ка њима се успињу воде, одакле жедни пију воду учења од какве заповести? од заповести одређене против јудеја ово указује други пророк, говорећи: гле иду дани, говори господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба, ни жеђ воде, него слушања речи господњих (ам 8, 11) када је бог разгневљен, воде пророка оскудевају, пошто немају саме у себи извор богатства а гласом грома назива проповед јеванђеља, које воде пророка не избегавају, него се плаше као онога што превазилази њихов разум 3 границу си поставио коју неће прећи, нити ће се вратити да поплаве 14 3/2011 земљу (ст 9) море се посрамљује песком; оно се у бесу своме устремљује на обалу, али задржавано одређеном од бога грани- цом као уздом, одбацује се назад и опет се враћа или би овако ово требало разуме- ти: пророци не објављују сва своја откровења, него само оно што им је заповеђено да открију, да њиховом мно- жином не би угушили човека који не може да их прихвати (схвати) о овоме сведочи павле: чу неисказане речи, које човеку није допуштено говорити (2кор 12, 4) ти изводиш изворе у долинама, између пла- нина протичу воде (ст 10) даље указује њихово назначење: (оне) напајају све звери пољске, дивљи магарци (из њих) гасе жеђ своју птице небеске се крај њих настањују, и између стена се чују гласи (њихови) (ст 11–12) ево врло важне осо- бености божијег промисла – да он удовољава потребама не само људи, него и неразумних твари расецајући горе, он даје излаз водама, да се не би само људи могли користити токовима извора, него и породи ваздушних и земаљских животиња о промислу божијем за животиње рекао је спаситељ: погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице, па отац ваш небески храни их (мт 6, 26) шумским зверима називају се демони, а зверима које живе у пољу, то јест – у свету, пророк назива грешнике: као што звери пољске могу бити припитомљене, тако се и грешници могу раскајати, због чега се и напајају водама апостолским и пророч- ким дивљим магарцима је назвао људе који не служе више греху, него су се већ ослободили од његовог јарма, због чега су они и жедни духовне воде на њих је ука- зивао бог беседећи са јовом: ко је пустио дивљега магарца да је слободан, и ремене његове ко је раздрешио? (јов 39, 8) напајаш горе са висина својих, наситиће се земља од плодова дела твојих (ст 13) ради чега се напајају горе? и њима је потребна киша, зато што на њима расте трава и дрвеће не само да господ устројава орошавање земље у доли- нама, него и на врховима шаље влагу посредством облака висинама (по сло- венски – превыспреныма – τα υπερωον – горњи део куће, таван, поткровље) божијим назива ваздух, представљајући читав свет једним домом после мора иде реч о киши, пошто се њена вода добија из мора произрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (ст 14) разраста се трава, и храни животиње, и оне служе људима од кише се хране и плодови, сазревају и употребљавају се од људи ово је говорио псалмопевац и у другом псалму: људе и животиње спасићеш господе (пс 35, 7) свакако и животиње уживају бригу божију, захваљујући својој користи за чове- ка земља, која је насићена кишама, свима који живе на њој доставља потребну храну, али се њени изабрани производи – хлеб, вино и уље – одређују за храну човеку, бла- городном и љубљеном од бога хлеб окрепљује срце, вино радује душу, а уље обнавља гипкост тела које је изнурено радом међутим, бог није оставио ни животиње ван своје бриге травоједним животињама он је дао траву, при чему је по својој особености и снази за служење човеку одредио зелен, коју људи обрађују, препуштајући другима траву која проклијава самостално при томе, и једни и други могу употребљавати и зелен и траву ни о зверима ни о гмизавцима није овде поменуто, јер се они користе храном друге врсте: једни једу земљу, а други живе хранећи се другим животињама и вино весели срце човека; да уљем улепша лице своје, и хлеб срце човека укрепљује (ст 15) (наставак у следећем броју) наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том 5, књ 2: собеседование на псалом 103 оци тумаче свето писмо мај/јун 2011 15 ј едан од живописнијих описа друштвеног живота код пчела налази се у шестодневу светог василија великог он је за опис пчела користио опште прихваћену хеленску литературу из сфере природних наука за разлику од тога што на неким местима у шестодневу прихвата или одбацује философска и научна схватања старих хелена, василије велики једино је природословље преузео без ограда ослањајући на достигнућа хеленске науке у погледу разумевања и тумачења природе животињског света, он је на велика врата увео овај део античког литерарно-мислилачког наслеђа у хришћанско учење и дао му црквени легитимитет друштвени живот пчела василије велики је подробно осликао друштвени живот пчела као пример да делатност сваког појединца доприноси заједничком циљу наравно, овде је мислио да такво друштвено уређење треба да буде узор римском (византијском) царству: „има међу тим бесловесним бићима и неких која живе уређеним друштвеним животом – ако је својство друштвеног живота у томе да делатност свакога појединца доприноси заједничком циљу – као што се може опазити код пчела оне (пчеле) заједнички пребивају у кошници, и заједнички из ње излећу, а један је посао којим се све занимају но, највеће чудо је то да се својих дела машају вођене од стране некаквог цара и заповедника, и никада се не одважују да се ка ливадама упуте пре но што виде да је цар започео са летењем овога цара оне не бирају већином гласова, јер често се дешава да због своје неразумности народ најгорега међу собом изабере за вођу; нити он бацањем коцке стиче власт, јер случај који коцкама управља нема разума, те се често збива да на власт доводи онога који је најгори од свих; нити он због прејемства седи на царском трону, јер такви су махом неодгојени и ни за какву врлину не знају, јер су окружени негом и ласкањем; већ овај цар по својој природи има преимућство над свима, пошто се он и по величини и по облику и по својој кроткој нарави разликује од осталих пчела наиме, и цар има свој жалац, али га не користи за божанствена хармонија друштвеног живота код пчела пчеле које не следе пример свога цара, убрзо се покају због непромишљености, јер када неког својим жалцем убоду, одмах умиру ђакон мр ненад идризовић хришћанство и антички свет 16 3/2011 одбрануто су некакви неписани закони природе који кажу да не кажњавају они који су на највишој власти и зато се пчеле које не следе пример свога цара, убрзо покају због непромишљености, јер када неког својим жалцем убоду, одмах умиру нека чују ово хришћани којима је дата заповест: никоме не узвраћајте за зло, већ победите зло добрим“ о опште познатом поређењу пчела и људи у античкој књижевности сведочи нам следеће место из другог певања илијаде: „тако рече и он (агамемнон) из већа отиде први, за њим се остали сви жезлоноше дигну владари послушни људма пастиру, и тада похита народ као из простране спиље кад пчела ројеви густи излећу, и још нове непрестано стижу иза њих, те у гроздама лете по пролетњом цвећу, те једне брује рпимице овуда, а друге онуда, тако и ахејске чете од лађа и чадорја стану да у скупштину врве и хите у јатима силним а дуж дубоког жала ме
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 35948 / ...носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету БОГОРОДИЦУ отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са ...
1. 35948 / ...носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету БОГОРОДИЦУ отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са ...
4
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...конкретан пример налазимо у ис 7, 14, где пророк види пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 која ће родити
сина, и наденуће му име емануил, што зна-
чи: са нама је бог
у овом времену пророковања о рођењу
потомка давидов
...конкретан пример налазимо у ис 7, 14, где пророк види пресвету
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... важност и вредност пророч- ких речи јесу њихова најава доласка ме- сије, спаситеља поклоњење многобожач- ких народа на сиону (ис 2, 1–5), „последњи дани“ и „гора јахвеова“ која означава сион, када ће ка овој гори потећи сви народи, го- воре о појави спаситеља други конкретан пример налазимо у ис 7, 14, где пророк види пресвету богородицу која ће родити сина, и наденуће му име емануил, што зна- чи: са нама је бог у овом времену пророковања о рођењу потомка давидовог месије, „јудеја је била под тешким притиском; јудин цар ахаз (736–716) имао је против себе два савез- ника: сиријског цара ресина и израиље- вог цара фекаја (737–732)“ ова утеха није помогла безбожном цару ахазу, већ он тражи помоћ од идола (2дн 28, 22–23), као и од асирског цара тиглатфаласара (2цар 16, 7–9) пророк види и цркву христову као са- брање у једну заједницу јудејаца и многобо- жаца (ис 60, 11–14) у 35 глави исаија види узрастање многобожаца и јудејаца, пошто сви уђу у царство божије, цркву христо- ву нада у спасење у време доласка месије биће снажна потпора, како онима који су физички раслабљени тако и малодушнима стога пророк каже: „охрабрите се, не бојте се! ево бога нашега!“ (ис 35, 4) на крају пророк говори о суду над целим све- том, и над сваким појединцем – времену када ће бог довести до краја овакав свет у историјском трајању (ис 24–27), после чега ће, по речима апостола, доћи ново небо и нова земља (откр 21, 1) аутор је парох у белановици, епархија жичка „сви они који на прави начин негују философију ни за чим другим не теже него да умру и буду мртви“ платон, федон „жалосна је душа моја до смрти оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова“ јеванђеље по матеју 26, 38–39 сократ, учитељ великог платона, оптужен је да хули на богове и да квари омладину осуђен је на смрт окружен својим пријатељима, који су га будно слушали у тамници, мирно је чекао смрт на његовом лицу била је ра- дост тешио је своје пријатеље доказима о бесмртности душе страх од смрти од- гоњен је дијалектичком нужношћу ум је смирио сократа исус, учитељ рибара које је изабрао за своје апостоле, оптужен је да се гради јед- нак богу, да се издаје за месију (христа) и да је због тога богохулитељ (мк 14, 61–64) који заводи изабрани божији народ, израиљ осуђен је на смрт његови прија- тељи, ученици његови које је изабрао за је- ванђелске апостоле, оставили су га самог у тами гетсиманског врта спавали су док је био искушаван од туге и страха пред до- лазећом смрћу на његовом лицу биле су зној и сузе тешио се молитвом оцу страх од смрти одгоњен је вером у оца и при- хватањем воље његове љубав према оцу је исусу давала наду зашто се човек сократ не боји смрти? зашто се човек исус боји смрти? зашто је првоме душа весела, а другоме тужна? због тога што се човек, истина, живот и смрт разликују у очима једног и дру- гог није сократ лагао његово умовање ишло је ка истини, у добром правцу, али није коначно стигло до ње он је стигао до александар милојков стари завет новембар/децембар 2013 9 догматске теме спознаје до које може стићи облагодаће- ни, божанском иконичношћу почашћени људски ум ипак, сократ није стигао до краја, до циља дивном и смиреном му- драцу сократу недостајао је отац недо- стајао је други коначни и истинити одго- вор о животу и смрти христос, богочовек, доноси управо ту целовиту философију живота ипак, она није тако чврсто и безбедно ушушкана у дијалектичку нужност није ушушкана у умом гарантовану удобност која је сокра- ту измамила осмех на лицу христова на- ука наставља иза те удобности зато је она потрес од којег навиру зној и сузе вера у другог вера у оца то је потрес који је не- опходан да би се истина заокружила, да би живот надвладао смрт где се сократ зауставио? пред каквим одговором на питање о животу и смрти? и исус и сократ поистовећивали су исти- ну са живим и постојећим али, откуда онда да се сократ радује смрти? зашто философ сократ хита ка смрти? отуда што је и живот и смрт гледао на један и једини начин шта је живот, по сократу? живо и истинито је оно што је просто, једноставно, без делова оно је нужно живо и постојеће јер је у њему не- могућа промена, немогуће је распадање и раздвајање таква је управо душа цела и једноставна, несастављена зато је бесмрт- на оно што је састављено, оно је и смртно смрт је распадање и раздвајање сложеног такав је човек, као психосоматско биће он је састављен из двоје: душе (психи) и тела (сома) а и само тело је састављено из мноштва елемената отуда, по сокра- ту, човек, као психосоматско биће и није истинито биће зато и треба да тежи да умре, јер се тиме ослобађа сложености опстаје душа као једина проста, несло- жена и зато бесмртна зато је душа исти- нито биће истина је простота, оно што је једно и недељиво смрт је раздвајање раздвајања има само тамо где има и сло- жености тамо где је сложеност, тамо је и променљивост тамо где је променљивост не може бити истине јер, истина је увек иста истина јесте душа се не може распа- сти и раздвојити јер је проста, није из де- лова зато је истинита и зато је жива душа је оно што јесте у сократу зато се сократ радује смрт је, заправо, бег из лажи у истину бег из привида и променљиве сложености у истиниту једноставност то је бег у живот христос говори да су истина и живот у јединствености, а не у једноставности он се оцу моли да „сви једно буду“, по узору на његово и очево јединство (јн 17, 21) христос говори о животу који је сложен сократова радост и христова туга смрт сократова, уље на платну (жак-луј давид, 1787) 10 6/2013 од многих, али ипак истинит јер је једин- ствен онтологија о којој говори христос не искључује ону сократову већ указује на њену краткоћу и недовољност отуда су и свети оци говорили, наизглед кон- традикторно, о бесмртној души, али и о њеној вечној смрти хришћански оци поновили су оно што је говорио и му- дри сократ јер, и њихов учитељ је гово- рио о души која је „претежнија од јела“ (лк 12, 23) храбрио их је учитељ да се не боје „оних који убијају тело а души не могу наудити“ (мт 10, 28) заиста, слично је и сократ храбрио пријатеље своје али, сократ није сазнао да се и душа може по- губити, заједно са телом није, јер није стигао до коначне истине и живота зато није ни знао за ту страшну смрт душе како то умире душа? умире овим: „ника- да вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње“ (мт 7, 23) смрт јесте распадање и одвајање душа не умире, јер се не може распасти будући да је једноставна, без делова у себи самој не може се раздвојити ову сократову му- дрост поновили су и свети оци али, душа се може раздвојити од бога и та раздвоје- ност представља њену смрт отуда су оци говорили да је душа бесмртна али да ипак може да умре зато што бити жив не значи, како је сократ мислио, бити једноставан, а не бити сложен односно, та бесмртност о којој је говорио сократ, за свете оце, поучене христом, није довољна да би се говорило о животу бити жив, за оне који су поучени христовој онтологији, значи бити у јединству са другима тако, бити жив значи јединство душе и тела али, ни то још увек није довољно бити жив зна- чи увести то психосоматско биће човека у однос са богом и ближњима тек у том уз- ношењу себе у однос са богом и ближњи- ма настаје идентитет, личност то је жи- вот конкретног, непоновљивог човека, са својим именом и идентитетом бити жив, у правом и пуном смислу те речи, значи имати свој идентитет тај и такав живот не може обезбедити бесмртна душа, сама по себи јер, иако остаје бесмртна јер је нераспадљива, она није способна да са- чува сократа од смрти душа сократова вапи да воли и буде вољена, заједно са својим телом без те љубави бога и чове- ка, сократова душа остаје бесмртна али вечно умирућа а сократ, без те љубави, остаје заувек мртав хришћански оци, поучени јеванђељем, говорили су дакле о смрти и животу мис- лећи на двоје са једне стране, бесмртност следује ономе што је просто, а тиме и не- распадљиво у том смислу, душа је бес- мртна – што значи да је, будући проста, нераспадљива као таква, остаће заувек жива ту су се оци сложили са сократом, с тим што, за свете оце, душа неће заувек бити без свог тела и телу, након васкр- сења, следује бесмртност бесмртан тре- ба да буде човек, а не само његова душа ипак, оци цркве су отишли даље, тамо где сократ није живот у потпуном и ко- начном смислу значио је живог човека са конкретним именом и идентитетом зна- чио је постојање конкретне личности тог пак живота нема без другог, великог и ма- лог другог – бога и ближњих јер, тај иден- титет који значи живу личност не извире из бесмртне душе већ из љубавног једин- ства са другим – богом и ближњима зато, коначна формула хришћанске онтологије гласи: волим и вољен сам, дакле постојим сходно овоме, смрт човека, у оном првом значењу, за свете оце било је, као и за молитва у гетсиманији, минијатура из јеванђелистара који се чува у манастиру дионисијату догматске теме новембар/децембар 2013 11 сократа, раздвајање душе од тела у дру- гом значењу, смрт је раздвајање душе од бога то је оно христово на судњем дану: „никада вас нисам знао; идите од мене“ отуда бива јасно зашто су свети оци го- ворили да душа може да умре иако су, у исто време, тврдили да је она бесмртна бесмртност, ону о којој је учио сократ, лако је појаснити и лако је разумети зато ваљда та бесмртност и има много приста- лица зато, јер има снагу да убеди дија- лектиком има снагу да ушушка човека у самога себе, у ослонац на властити ум и ра- зум човек је најспокојнији када му влас- тити разум, снагом својих когнитивних сила, даје одобрење бесмртни силогизам утеха коју је философија пружила човеку: 1 премиса: распада се и умире само оно што је сложено; 2 премиса: душа је проста; закључак: душа не умире! душа је бесмртна! ко може одолети овако сигурној ра- дости? може ли се ико чудити зашто је сократ био храбар до самог краја? не, сократ није волео смрт напротив, сократ је волео живот живот, односно једноставност, без сложености и проме- на смрт је за сократа била капија пред којом се одбацивала свака сложеност и свака промена и кроз коју се улази- ло у истинити, бесмртни свет то и јесте био задатак философије силна и моћна лекција снагом њене дијалектике пада- ла је свака сумња и неизвесност зато су и сократови пријатељи будни разум и дијалектика трезне и буде, имајући моћ да убеде човека и тиме га умире зато је и сократ радостан бесмртност о којој говори христос није лако појаснити она је несместива у дијалектичке форме она нема снагу убеђивања које води човека у спокојство напротив, она често захтева да разум и дијалектика одступе захтева не остајање у себи већ излазак из себе, екстазу ка друго- ме та бесмртност је загледање и поуздање у другог зато христос дрхти и плаче у гетсиманском врту он исказује бесмртни парасилогизам: 1 премиса: оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова (мт 26, 39); 2 премиса: или, или, лима савах- тани? (боже мој, боже мој, зашто си ме оставио?); закључак: али не како ја хоћу, него како ти (оче) нека буде воља твоја (мт 26, 39; 42) ко ће прихватити овакву проповед, овакву лекцију? она је лишена сваке си- гурности и ушушканости коју нуди ра- зум ко ће ово прихватити, кад закључак не следи из премиса? премисе не импли- цирају онакав закључак, онакву одлуку христово предање вољи очевој је сулудо ко ће се радовати овом парасилогизму? мало ко зато је христос сам, у зноју и сузама његови пријатељи нису будни као сократови они спавају богочовек пролази кроз агонију у гетсиманском врту, остављен од својих пријатеља и уче- ника у њему дрхти његово човештво, јер га христос изводи из властите комоције и ушушканости његови зној и сузе по- казују да је пут до истине трновит и узак бивајући излазак из себе, истина престаје да буде силогизована утеха она постаје догађај постајући догађај, истина по- стаје живот екстаза ка другоме љубав и поверење личност, као коначно и исти- нито постојање христови следбеници и трагаоци за истином морају бити спрем- ни да је поистовете не са силогизованом удобношћу, већ са животом уместо дија- лектичке лагодности, нуди им се драма и потрес нуди им се крст: „ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) нека крстоносци заволе и сократа и нека по- мену његову бесмртну душу, не би ли је спасили од смрти аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 12 6/2013 у најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и светачник личност св владике николаја жичког као спона између србије и енглеске епископ џорџ бел за владику николаја је рекао: „чудесан човек – да! велики патриота – да! али, он је био и више од тога он је био пророк божији – не само пророк божије милости, већ и божијег суда“ протојереј милун с костић 6/2013 најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и фотографија јеромонаха николаја велимировића из друге деценије 20 века новембар/децембар 2013 13 политичарима и народу моћне британ- ске империје, и да их придобије за српску страну само неке од тих беседа и преда- вања николаја велимировића објављене су у књигама на енглеском језику под на- словима: „душа србије“, „србија у свет- лости и мраку“, „духовни препород евро- пе“ и „агонија цркве“ међу првим говорима и предавањима николајевим била је тема „место србије у људској историји“ ово је одмах објавио одбор за проучавање међународних веза, као прву свеску у серији књига у овој књижици објављене су теме: „борба из- међу надчовека и свечовека“, затим „пре и после битке на косову“, „васкрсење по- нижених против гордих“, „демократија и јунаштво у теорији и пракси“, „велика борба за велику идеју – то је све“, „увек истинита према самој себи“ ову књижи- цу николај је посветио писцу и полити- чару ситону вотсону (seton watson), и написао: „драги докторе ситон вотсон, у овим најтрагичнијим и најузвишенијим данима у нашој српској историји ја пос- већујем вама ове речи које се односе на мој народ – велики у идеалима и велики у страдањима ово је моја захвалност вама, који нас волите зато што нас разумете“ (лондон, 10 октобра 1915 г) под поднасловом: „демократија и хе- роизам“ николај цитира једног енглес- ког и једног француског аутора, који су у то време писали и говорили о срби- ма тако николај у предавању каже: „др дилон је рекао: као феникс из пепела тако је србија устала из небића у биће, и постала одједном пијемонт јужних словена и главни фактор у међународ– ним догађајима“ затим цитира фран- цуског аутора мориса бареа (maurice barres): „срби, сиромашни браниоци европске цивилизације кроз много ве- кова, ови јунаци у крпама и сандалама, заслужују поштовање целога света“ колико су његове речи и његове про- поведи и предавања о страдању срба дотакла срца његових слушалаца види се и из тога што је у енглеској створен српски помоћни фонд, чији је покрови- тељ постала краљица лично, а председ- ници су му били епископ лондонски и бертрам кристијан (bertram christian), a секретар ситон вотсон у то време најпознатије енглеске нови- не тајмс издале су часопис штампан под бројем 3 од 27 априла 1915 са великим насловом „историја рата“ и са сликом ре- гента александра у униформи часопис је у целини посвећен србима и њиховој борби у првом светском рату, и штам- пан је са многим илустрацијама друга страница је посвећена многим апелима за помоћ србији највећи наслов је „србији треба ваша помоћ“, а испод тога налази се телеграм од лејди пеџет у телеграму каже: „услове не вреди описивати да би се спасли жи- воти важно је послати више медицинске и хируршке опреме свега нам је нестало немогуће је решити све ово ако одмах не примимо помоћ“ поред овога напомиње се шта је све српски помоћни фонд већ послао и шта треба сада да пошаље у ча- сопису се упућује и где и како треба сла- ти прилоге у новцу, како ћебад, јастуке и чаршаве, а како пакете1 јеромонах николај се августа месеца 1915 године, нашао и у америци, у чи- кагу, да тамо држи предавања и говоре; тамо је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и американце свих професија, тако да су многи од њих дошли на солунски фронт како би помог- 1 поменута лејди пеџет је иначе много помогла србима, заједно са многим добровољцима из британије, не само у току првог светског рата, него и у току другог светског рата бројна њена одликовања данас висе на зиду дома светог владике николаја у лондону она је дала је да се на плочи направи и лик драже михаиловића, који се налази не зиду цркве св саве и на коме пише: „признање за храброст од лејди пеџет“ 14 6/2013 ли србији и савезничким армијама да се ослободи србија и створи југославија аутору овог текста је причао паро- хијанин миладин новаковић, који је у другом светском рату припадао четницима војводе момчила ђујића, да се и његов отац после боравка ни- колаја у америци вратио и отишао, са још многима, као добровољац на со- лунски фронт није онда ни чудо што ће после рата начелник енглеске армије изјавити: „отац николај је био трећа армија“ за српску ствар из америке николај се вратио у енглеску и наста- вио са држањем говора и предавања по целој енглеској тако ће почети да се штампају његови
... важност и вредност пророч- ких речи јесу њихова најава доласка ме- сије, спаситеља поклоњење многобожач- ких народа на сиону (ис 2, 1–5), „последњи дани“ и „гора јахвеова“ која означава сион, када ће ка овој гори потећи сви народи, го- воре о појави спаситеља други конкретан пример налазимо у ис 7, 14, где пророк види пресвету богородицу која ће родити сина, и наденуће му име емануил, што зна- чи: са нама је бог у овом времену пророковања о рођењу потомка давидовог месије, „јудеја је била под тешким притиском; јудин цар ахаз (736–716) имао је против себе два савез- ника: сиријског цара ресина и израиље- вог цара фекаја (737–732)“ ова утеха није помогла безбожном цару ахазу, већ он тражи помоћ од идола (2дн 28, 22–23), као и од асирског цара тиглатфаласара (2цар 16, 7–9) пророк види и цркву христову као са- брање у једну заједницу јудејаца и многобо- жаца (ис 60, 11–14) у 35 глави исаија види узрастање многобожаца и јудејаца, пошто сви уђу у царство божије, цркву христо- ву нада у спасење у време доласка месије биће снажна потпора, како онима који су физички раслабљени тако и малодушнима стога пророк каже: „охрабрите се, не бојте се! ево бога нашега!“ (ис 35, 4) на крају пророк говори о суду над целим све- том, и над сваким појединцем – времену када ће бог довести до краја овакав свет у историјском трајању (ис 24–27), после чега ће, по речима апостола, доћи ново небо и нова земља (откр 21, 1) аутор је парох у белановици, епархија жичка „сви они који на прави начин негују философију ни за чим другим не теже него да умру и буду мртви“ платон, федон „жалосна је душа моја до смрти оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова“ јеванђеље по матеју 26, 38–39 сократ, учитељ великог платона, оптужен је да хули на богове и да квари омладину осуђен је на смрт окружен својим пријатељима, који су га будно слушали у тамници, мирно је чекао смрт на његовом лицу била је ра- дост тешио је своје пријатеље доказима о бесмртности душе страх од смрти од- гоњен је дијалектичком нужношћу ум је смирио сократа исус, учитељ рибара које је изабрао за своје апостоле, оптужен је да се гради јед- нак богу, да се издаје за месију (христа) и да је због тога богохулитељ (мк 14, 61–64) који заводи изабрани божији народ, израиљ осуђен је на смрт његови прија- тељи, ученици његови које је изабрао за је- ванђелске апостоле, оставили су га самог у тами гетсиманског врта спавали су док је био искушаван од туге и страха пред до- лазећом смрћу на његовом лицу биле су зној и сузе тешио се молитвом оцу страх од смрти одгоњен је вером у оца и при- хватањем воље његове љубав према оцу је исусу давала наду зашто се човек сократ не боји смрти? зашто се човек исус боји смрти? зашто је првоме душа весела, а другоме тужна? због тога што се човек, истина, живот и смрт разликују у очима једног и дру- гог није сократ лагао његово умовање ишло је ка истини, у добром правцу, али није коначно стигло до ње он је стигао до александар милојков стари завет новембар/децембар 2013 9 догматске теме спознаје до које може стићи облагодаће- ни, божанском иконичношћу почашћени људски ум ипак, сократ није стигао до краја, до циља дивном и смиреном му- драцу сократу недостајао је отац недо- стајао је други коначни и истинити одго- вор о животу и смрти христос, богочовек, доноси управо ту целовиту философију живота ипак, она није тако чврсто и безбедно ушушкана у дијалектичку нужност није ушушкана у умом гарантовану удобност која је сокра- ту измамила осмех на лицу христова на- ука наставља иза те удобности зато је она потрес од којег навиру зној и сузе вера у другог вера у оца то је потрес који је не- опходан да би се истина заокружила, да би живот надвладао смрт где се сократ зауставио? пред каквим одговором на питање о животу и смрти? и исус и сократ поистовећивали су исти- ну са живим и постојећим али, откуда онда да се сократ радује смрти? зашто философ сократ хита ка смрти? отуда што је и живот и смрт гледао на један и једини начин шта је живот, по сократу? живо и истинито је оно што је просто, једноставно, без делова оно је нужно живо и постојеће јер је у њему не- могућа промена, немогуће је распадање и раздвајање таква је управо душа цела и једноставна, несастављена зато је бесмрт- на оно што је састављено, оно је и смртно смрт је распадање и раздвајање сложеног такав је човек, као психосоматско биће он је састављен из двоје: душе (психи) и тела (сома) а и само тело је састављено из мноштва елемената отуда, по сокра- ту, човек, као психосоматско биће и није истинито биће зато и треба да тежи да умре, јер се тиме ослобађа сложености опстаје душа као једина проста, несло- жена и зато бесмртна зато је душа исти- нито биће истина је простота, оно што је једно и недељиво смрт је раздвајање раздвајања има само тамо где има и сло- жености тамо где је сложеност, тамо је и променљивост тамо где је променљивост не може бити истине јер, истина је увек иста истина јесте душа се не може распа- сти и раздвојити јер је проста, није из де- лова зато је истинита и зато је жива душа је оно што јесте у сократу зато се сократ радује смрт је, заправо, бег из лажи у истину бег из привида и променљиве сложености у истиниту једноставност то је бег у живот христос говори да су истина и живот у јединствености, а не у једноставности он се оцу моли да „сви једно буду“, по узору на његово и очево јединство (јн 17, 21) христос говори о животу који је сложен сократова радост и христова туга смрт сократова, уље на платну (жак-луј давид, 1787) 10 6/2013 од многих, али ипак истинит јер је једин- ствен онтологија о којој говори христос не искључује ону сократову већ указује на њену краткоћу и недовољност отуда су и свети оци говорили, наизглед кон- традикторно, о бесмртној души, али и о њеној вечној смрти хришћански оци поновили су оно што је говорио и му- дри сократ јер, и њихов учитељ је гово- рио о души која је „претежнија од јела“ (лк 12, 23) храбрио их је учитељ да се не боје „оних који убијају тело а души не могу наудити“ (мт 10, 28) заиста, слично је и сократ храбрио пријатеље своје али, сократ није сазнао да се и душа може по- губити, заједно са телом није, јер није стигао до коначне истине и живота зато није ни знао за ту страшну смрт душе како то умире душа? умире овим: „ника- да вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње“ (мт 7, 23) смрт јесте распадање и одвајање душа не умире, јер се не може распасти будући да је једноставна, без делова у себи самој не може се раздвојити ову сократову му- дрост поновили су и свети оци али, душа се може раздвојити од бога и та раздвоје- ност представља њену смрт отуда су оци говорили да је душа бесмртна али да ипак може да умре зато што бити жив не значи, како је сократ мислио, бити једноставан, а не бити сложен односно, та бесмртност о којој је говорио сократ, за свете оце, поучене христом, није довољна да би се говорило о животу бити жив, за оне који су поучени христовој онтологији, значи бити у јединству са другима тако, бити жив значи јединство душе и тела али, ни то још увек није довољно бити жив зна- чи увести то психосоматско биће човека у однос са богом и ближњима тек у том уз- ношењу себе у однос са богом и ближњи- ма настаје идентитет, личност то је жи- вот конкретног, непоновљивог човека, са својим именом и идентитетом бити жив, у правом и пуном смислу те речи, значи имати свој идентитет тај и такав живот не може обезбедити бесмртна душа, сама по себи јер, иако остаје бесмртна јер је нераспадљива, она није способна да са- чува сократа од смрти душа сократова вапи да воли и буде вољена, заједно са својим телом без те љубави бога и чове- ка, сократова душа остаје бесмртна али вечно умирућа а сократ, без те љубави, остаје заувек мртав хришћански оци, поучени јеванђељем, говорили су дакле о смрти и животу мис- лећи на двоје са једне стране, бесмртност следује ономе што је просто, а тиме и не- распадљиво у том смислу, душа је бес- мртна – што значи да је, будући проста, нераспадљива као таква, остаће заувек жива ту су се оци сложили са сократом, с тим што, за свете оце, душа неће заувек бити без свог тела и телу, након васкр- сења, следује бесмртност бесмртан тре- ба да буде човек, а не само његова душа ипак, оци цркве су отишли даље, тамо где сократ није живот у потпуном и ко- начном смислу значио је живог човека са конкретним именом и идентитетом зна- чио је постојање конкретне личности тог пак живота нема без другог, великог и ма- лог другог – бога и ближњих јер, тај иден- титет који значи живу личност не извире из бесмртне душе већ из љубавног једин- ства са другим – богом и ближњима зато, коначна формула хришћанске онтологије гласи: волим и вољен сам, дакле постојим сходно овоме, смрт човека, у оном првом значењу, за свете оце било је, као и за молитва у гетсиманији, минијатура из јеванђелистара који се чува у манастиру дионисијату догматске теме новембар/децембар 2013 11 сократа, раздвајање душе од тела у дру- гом значењу, смрт је раздвајање душе од бога то је оно христово на судњем дану: „никада вас нисам знао; идите од мене“ отуда бива јасно зашто су свети оци го- ворили да душа може да умре иако су, у исто време, тврдили да је она бесмртна бесмртност, ону о којој је учио сократ, лако је појаснити и лако је разумети зато ваљда та бесмртност и има много приста- лица зато, јер има снагу да убеди дија- лектиком има снагу да ушушка човека у самога себе, у ослонац на властити ум и ра- зум човек је најспокојнији када му влас- тити разум, снагом својих когнитивних сила, даје одобрење бесмртни силогизам утеха коју је философија пружила човеку: 1 премиса: распада се и умире само оно што је сложено; 2 премиса: душа је проста; закључак: душа не умире! душа је бесмртна! ко може одолети овако сигурној ра- дости? може ли се ико чудити зашто је сократ био храбар до самог краја? не, сократ није волео смрт напротив, сократ је волео живот живот, односно једноставност, без сложености и проме- на смрт је за сократа била капија пред којом се одбацивала свака сложеност и свака промена и кроз коју се улази- ло у истинити, бесмртни свет то и јесте био задатак философије силна и моћна лекција снагом њене дијалектике пада- ла је свака сумња и неизвесност зато су и сократови пријатељи будни разум и дијалектика трезне и буде, имајући моћ да убеде човека и тиме га умире зато је и сократ радостан бесмртност о којој говори христос није лако појаснити она је несместива у дијалектичке форме она нема снагу убеђивања које води човека у спокојство напротив, она често захтева да разум и дијалектика одступе захтева не остајање у себи већ излазак из себе, екстазу ка друго- ме та бесмртност је загледање и поуздање у другог зато христос дрхти и плаче у гетсиманском врту он исказује бесмртни парасилогизам: 1 премиса: оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова (мт 26, 39); 2 премиса: или, или, лима савах- тани? (боже мој, боже мој, зашто си ме оставио?); закључак: али не како ја хоћу, него како ти (оче) нека буде воља твоја (мт 26, 39; 42) ко ће прихватити овакву проповед, овакву лекцију? она је лишена сваке си- гурности и ушушканости коју нуди ра- зум ко ће ово прихватити, кад закључак не следи из премиса? премисе не импли- цирају онакав закључак, онакву одлуку христово предање вољи очевој је сулудо ко ће се радовати овом парасилогизму? мало ко зато је христос сам, у зноју и сузама његови пријатељи нису будни као сократови они спавају богочовек пролази кроз агонију у гетсиманском врту, остављен од својих пријатеља и уче- ника у њему дрхти његово човештво, јер га христос изводи из властите комоције и ушушканости његови зној и сузе по- казују да је пут до истине трновит и узак бивајући излазак из себе, истина престаје да буде силогизована утеха она постаје догађај постајући догађај, истина по- стаје живот екстаза ка другоме љубав и поверење личност, као коначно и исти- нито постојање христови следбеници и трагаоци за истином морају бити спрем- ни да је поистовете не са силогизованом удобношћу, већ са животом уместо дија- лектичке лагодности, нуди им се драма и потрес нуди им се крст: „ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) нека крстоносци заволе и сократа и нека по- мену његову бесмртну душу, не би ли је спасили од смрти аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 12 6/2013 у најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и светачник личност св владике николаја жичког као спона између србије и енглеске епископ џорџ бел за владику николаја је рекао: „чудесан човек – да! велики патриота – да! али, он је био и више од тога он је био пророк божији – не само пророк божије милости, већ и божијег суда“ протојереј милун с костић 6/2013 најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и фотографија јеромонаха николаја велимировића из друге деценије 20 века новембар/децембар 2013 13 политичарима и народу моћне британ- ске империје, и да их придобије за српску страну само неке од тих беседа и преда- вања николаја велимировића објављене су у књигама на енглеском језику под на- словима: „душа србије“, „србија у свет- лости и мраку“, „духовни препород евро- пе“ и „агонија цркве“ међу првим говорима и предавањима николајевим била је тема „место србије у људској историји“ ово је одмах објавио одбор за проучавање међународних веза, као прву свеску у серији књига у овој књижици објављене су теме: „борба из- међу надчовека и свечовека“, затим „пре и после битке на косову“, „васкрсење по- нижених против гордих“, „демократија и јунаштво у теорији и пракси“, „велика борба за велику идеју – то је све“, „увек истинита према самој себи“ ову књижи- цу николај је посветио писцу и полити- чару ситону вотсону (seton watson), и написао: „драги докторе ситон вотсон, у овим најтрагичнијим и најузвишенијим данима у нашој српској историји ја пос- већујем вама ове речи које се односе на мој народ – велики у идеалима и велики у страдањима ово је моја захвалност вама, који нас волите зато што нас разумете“ (лондон, 10 октобра 1915 г) под поднасловом: „демократија и хе- роизам“ николај цитира једног енглес- ког и једног француског аутора, који су у то време писали и говорили о срби- ма тако николај у предавању каже: „др дилон је рекао: као феникс из пепела тако је србија устала из небића у биће, и постала одједном пијемонт јужних словена и главни фактор у међународ– ним догађајима“ затим цитира фран- цуског аутора мориса бареа (maurice barres): „срби, сиромашни браниоци европске цивилизације кроз много ве- кова, ови јунаци у крпама и сандалама, заслужују поштовање целога света“ колико су његове речи и његове про- поведи и предавања о страдању срба дотакла срца његових слушалаца види се и из тога што је у енглеској створен српски помоћни фонд, чији је покрови- тељ постала краљица лично, а председ- ници су му били епископ лондонски и бертрам кристијан (bertram christian), a секретар ситон вотсон у то време најпознатије енглеске нови- не тајмс издале су часопис штампан под бројем 3 од 27 априла 1915 са великим насловом „историја рата“ и са сликом ре- гента александра у униформи часопис је у целини посвећен србима и њиховој борби у првом светском рату, и штам- пан је са многим илустрацијама друга страница је посвећена многим апелима за помоћ србији највећи наслов је „србији треба ваша помоћ“, а испод тога налази се телеграм од лејди пеџет у телеграму каже: „услове не вреди описивати да би се спасли жи- воти важно је послати више медицинске и хируршке опреме свега нам је нестало немогуће је решити све ово ако одмах не примимо помоћ“ поред овога напомиње се шта је све српски помоћни фонд већ послао и шта треба сада да пошаље у ча- сопису се упућује и где и како треба сла- ти прилоге у новцу, како ћебад, јастуке и чаршаве, а како пакете1 јеромонах николај се августа месеца 1915 године, нашао и у америци, у чи- кагу, да тамо држи предавања и говоре; тамо је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и американце свих професија, тако да су многи од њих дошли на солунски фронт како би помог- 1 поменута лејди пеџет је иначе много помогла србима, заједно са многим добровољцима из британије, не само у току првог светског рата, него и у току другог светског рата бројна њена одликовања данас висе на зиду дома светог владике николаја у лондону она је дала је да се на плочи направи и лик драже михаиловића, који се налази не зиду цркве св саве и на коме пише: „признање за храброст од лејди пеџет“ 14 6/2013 ли србији и савезничким армијама да се ослободи србија и створи југославија аутору овог текста је причао паро- хијанин миладин новаковић, који је у другом светском рату припадао четницима војводе момчила ђујића, да се и његов отац после боравка ни- колаја у америци вратио и отишао, са још многима, као добровољац на со- лунски фронт није онда ни чудо што ће после рата начелник енглеске армије изјавити: „отац николај је био трећа армија“ за српску ствар из америке николај се вратио у енглеску и наста- вио са држањем говора и предавања по целој енглеској тако ће почети да се штампају његови
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
1. 34007 / ...источник живота, у православном предању предста- вља пресвету БОГОРОДИЦУ родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус ка...
1. 34007 / ...источник живота, у православном предању предста- вља пресвету БОГОРОДИЦУ родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус ка...
5
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
...велики борци, које господ обавештава – или он сам или крозБОГОРОДИЦУ,📌 , или кроз његове свете
– „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће
осетити ти људи у својој души! каква ра-
дост ће испунити њихов
...велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз
МЕТА инфо: Р:21359 К:166352 Д:92
| Свеска 335 |
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... његовог божанског лика рећи ћете ми: „добро, сада рас- прављамо о овој теми али чим доспемо у час смрти, одмах нас обузима неки страх“ заиста, животно искуство тако говори међутим, онај који верује не суочава се са том бојазни и размишљао сам данас како да осете ови верници, велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз богородицу, или кроз његове свете – „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће осетити ти људи у својој души! каква ра- дост ће испунити њихово постојање када се буду спремали да пређу у вечност! бог не пружа овај велики дар само одабра- нима, већ свима онима који тај дар желе говорио сам данас сам себи: „питам се да ли је тешко да и нас благодат божија удо- стоји како би стигли у овај радосни тре- нутак и да чујемо радосну вест?“ кажемо да смо заволели бога шта је љубав божија? весеље и радост! како је дакле могуће да онда када стигне смрт, да нас тада обузме несрећа и мрак, када је љубав божија, светлост, и вечност, и не- изрециви мир нисмо још увек у себи до- бро обрадили питање смрти и још нисмо стигли у то стање да имамо пуно сазнање бесмртног живота и искуство вечности у то верујемо, то сви знамо, али то не очекујемо као радосни догађај, иако смо ми управо због тога побегли од света, да бисмо достигли тај радосни тренутак одласка из садашњег века у будућност, према вечности заволесте бога! како љубимо бога? само речима? да ли је могуће да неки чо- век каже: „волим бога“, а да његова дела буду супротна, противна божанском за- кону? да ли је могуће да тај човек не прак- тикује јеванђеље? шта значи када каже- мо да смо узели јеванђеље у наше руке и да смо обећали да ћемо га реализовати? значи да ћемо живети у сагласности са заповестима христовим, да ћемо држати јеванђеље и да ћемо га поново положи- ти на свету трпезу православне цркве, исповедајући да смо остали „верни до смрти“, говорећи: трку заврших, веру одр- жах сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати господ, праведни судија (2тим 4, 7–8) нека се удостоји наша душа да каже ове речи богу и љубави божијој шта год ми чинили, колико год по- кушавали и трудили се, уколико се не оријентишемо према вечном животу и невечерњем царству, мислим да у себи нећемо имати откривење спасења када држим заповести, моја савест је спокој- на пред богом али, да бисмо успешно достигли савршени спокој, неопходно је старати се о очекивању нашег одласка и неговати жеђ тог истог тренутка смрти да ли сте приметили? чим чујемо реч „смрт“, хвата нас страх међутим, сви треба да имамо жеђ за смрћу, поготово монаси, али и сваки хришћанин сви тре- ба да жеднимо за тим часом нашег пре- ласка у небеске шаторе сви светитељи цркве наше су имали ову жеђ, имају је и данашњи свети, а особито светогорци али, и они верујући у свету, и трудбени- ци јеванђеља, и свештеноапостоли овом жеђу за смрћу остварују божанску реч и чине дела вере, померају чак и планине дакле, и ми кроз веру треба да премести- мо нашу душу и да је преселимо из ада у царство божије 10 1/2014 беседе замолимо господа да нам отвори свет- лосне хоризонте вере и љубави према њему вера није проста ствар, није ни човек који је икона божија човек има не- ограничене димензије пошто је створен „по икони божијој“, човек је усмерен ка бескрају, према горњем јерусалиму када кажем „усмеравам се ка бескрају“ значи да мислим на бесконачног бога и на мој прелазак у вечност али како ћу заволети бога? како ћу от- ворити моју душу за њега и како ћу ста- вити све моје постојање у љубав његову? постоје многи начини љубави божије онда када је човек намерен да се жртвује за бога, тад он не чини сагрешења зар није тако, децо? пази на свој говор, пази на своје мисли и на своје расположење љубављу божијом одмах се отварају хо- ризонти душе и човек постаје широм от- ворен његово постојање се одмах шири јер тежи бескрајном богу и вечном живо- ту заволели смо тог бесконачног бога и почели смо да га срећемо зато нас успо- којава тишина и пустиња не одмара нас свет и оно што је од света, већ само тиши- на и пустиња и желимо да у нашој души завлада мир божији и љубав божија када кажем „волим бога“, тада се моје срце одмах уоквирује благословом бог – као што смо размотрили више пута – је- сте „љубоморко“ за сваку душу жели је целу за себе жели да је прослави, жели да је испуни благодаћу његовом бог нема потребу за нашом љубављу али зато што исти он има бесконачну и непојмљиву љубав, зато он жели нашу целокупну душу близу себе ако се усуђујемо да кажемо како смо заволели бога, разумете ли каква је љубав божија према нама! зато наша мисао треба целог дана да буде прикована за бога да не чинимо ништа ни за длаку ван његове љу- бави да не управљамо пре- већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега сарац дамаскин каракулис јануар/фебруар 2014 11 ма свету никакав поглед, ни лево ни дес- но да нас привлачи само лице господње нека наш поглед буде нетремице уперен на супротну обалу треба да ишчекује- мо радосни прелазак, не смрт уништења и мрака, већ прелазак у незалазну свет- лост, нестворену светлост, вечну свет- лост, блиставу славу божију и неизрециво блистање царства његовог треба да очи душе наше гледају божанским очима да положимо сами себе у божански вид и да се тамо одмарамо тада ћемо бити слобод- ни за отварања хоризоната вечности чинодејства цркве садрже молитве отаца које изражавају све молбе душе наше али, сви ми понаособ имамо свој начин изражавања којим приносимо наше тајне богу желимо да попричамо са нашим верним пријатељем зар није тако? питање нашег преласка јесте јед- на тајна живота, желим да то расправим изблиза са богом, желим да ми припреми упокојење јер једном за свагда ишчекујем ту пасху душе моје, нећу потребовати ни- каквог починка све док не поразговарам изблиза са богом, како би успокојио у мени ту жељу, ту чежњу, да тако кажемо немојте ме погрешно разумети што кажем „чежња“ за смрћу чезнем за пре- ласком у небески свет тако је! зато ми који верујемо у бога и занимамо се за љубав божију, дошли смо овде управо због тог путовања нас очекује бог, жи- вот, вечност, блаженство! не треба да имамо никакво оклевање од смрти, већ једно радосно ишчекивање, једну чежњу за тим тренутком када ће доћи смрт не треба да нас паралише нимало она је један празник за нас то је празник пре- ласка човека на небо зато и славимо светитеље у дан њиховог уснућа видели сте, василије велики је умро у 49 годи- ни умро је као млад али, то се њега није тицало спремио је своју карту ушао имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљајмо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радовати душу моју?“ гроб сарца дамаскина каракулиса 12 1/2014 беседе је унутра, у лађу, и прешао преко, на небеску обалу не смемо никада да сметнемо са ума да ћемо умрети не зато што просто имам страх од умирања нити, пазићу да не са- грешим зато што ћу умрети не таква раз- мишљања! већ, да се боље припремим, да заволим прелазак, зато што волим бога! хоћу да идем да га видим како кажу: же- лим да га видим! апостол павле је рекао: имам жељу умрети и са христом бити (фил 1, 23) било како било, он је желео да га види и да прозбори с њим лицем у лице према томе, ако смо „суви“ монаси, ако смо ненатопљени сузама љубави и благо- дарности, ако нисмо предани божанској љубави, ако нисмо душе заљубљене у же- ника христа, шта смо дошли да радимо овде? делимо зло? не! будимо живи људи, будни, „чежњивци“ преласка тада не- стају светска интересовања, бриге света, светске жеље када смо посвећени само љубави божијој, тада смо сједињени сви међусобно нека нас разгорева ова љу- бав божија и љубав пресељења у дворац свецара христа! чезнем за неким путовањем! хоћу да идем тамо негде! ако толико желимо да идемо и поклонимо се једном светом ме- сту, замислите колико више треба да има- мо чежње за вечним путовањем које ће нас одвести у свети јерусалим, који не по- требује ни сунца ни месеца да му светле, јер га слава божија просветли и светлост је његова јагње, како пише у откривењу (отк 21, 23) ова слава нас очекује дакле, треба да будемо свагда спрем- ни, тако да нас смрт не би паралисала и уплашила напротив, треба да очекујемо објашњење одавде и објашњење тамо нека нас заинтригира предивна „занесе- ност“ овде постојимо, али на небу мис- лено битишемо зажелимо живоносну смрт ова смрт јесте живот свагда нека ме брине то како да учиним час смрти, дан позива господњег, даном радости и празника! сагледавајмо наш излазак као највеће славље, најрадоснији дан, зато што ћемо тада прећи у љубав божију! нећу да тугујем зато што ћу умрети, већ напротив, хоћу да се радујем и да кажем: „слава теби боже! слава теби боже, што си ме позвао да одем!“ ово је један врло осетљив посао, то да можемо у том критичном тренутку да кажемо: „слава теби боже што си ме позвао да одем из садашњег света како би посматрао славу лица твога у вечно- сти!“ ово делање потребује велику пажњу, велико смирење и велику љубав према непријатељима без ове љубави не можемо учинити ништа то је пасош за вечно путовање свакако, треба да имамо поуздање у милост божију, тада ће нас помилова- ти господ дан смрти није стање безнађа и разочарења које спречава наду у ми- лост божију помиловаће нас бог поред све наше недостојности помиловаће нас бог! имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљај- мо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радо- вати душу моју?“ ако се старамо о ономе што долази по- сле гроба ако је мој ум стално у богу, онда не грешим, и онда ћу моћи да раз- бијем та врата смрти, како би ми она била отворена још у садашњем животу тада ћу моћи да усправно стојим на међи овозе- маљског живота која ће бити моје узле- тиште, одакле ћу са радошћу полетети у бескрајно блаженство зато што ћемо отићи из живота неочекивано јер нас чека господ чека нас чека нас он је неописива радост, веч- ни живот, ужарена слаткоћа, тросунча- на слава! помолите се богу да ми дарује хришћански крај, да умрем усправан и да ме удостоји да умрем за љубав његову смрт је слобода! будимо радосни када размишљамо о смрти то ће помоћи нама лично, али и цркви јануар/фебруар 2014 13 двадесети век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним, дубоким порукама три вели- ка духовника почетком века, старац си- луан са свете горе поручује: „држи свој ум у аду, и не очајавај“ била је то снажна порука о смирењу и спасењу од оца та- деја добијамо изузетан бисер духовне и животне мудрости: „какве су ти мисли, такав ти је и живот“ трећу поруку нам шаље блаженопочивши патријарх павле у времену страдања деведесетих година – призива нас себи самима и опомиње ре- чима: „будимо људи“ у ове две речи стају томови књига оне погађају у дубину срца сваког човека, било да је он религиозан или нерелиго- зан људи неизграђене хришћанске вере ове речи доживљавају као моралну или хуману поруку, као поруку која погађа центар људскости у сваком човеку прет- постављамо да би је многи интерпрети- рали и као позив да се буде цивилизован, културан и исправан грађанин који по- штује грађанске законе за посвећене хришћане ове речи треба- ло би да значе много више оне нас пози- вају да се упитамо шта значи бити човек пред богом, пред собом и пред другим људима будимо људи! али како? човек као боголико биће већ у том свом назначењу проналази одговор на питање: шта значи бити човек? бити чо- век не значи само испуњавати социјалне норме исправног и пожељног понашања или досегнути висок степен испуњења и остварења властите личности, већ бити човек примарно и суштински значи от- кривање и освешћивање своје боголи- кости ко је какав човек зависи, запра- во, од личног односа према богу ово је тешка и неприхватљива констатација за оне који (мисле да) немају никакав однос према богу, јер би то у крајњој консеквен- ци за њих значило да онај ко не верује у бога не може бити добар и племенит чо- век наравно да може овде се, међутим, ради о томе да лични однос верујућег човека према богу (треба да) изражава истовремено и лични однос према свим вредностима које бог као личност пер- сонализује – апсолутна доброта, љубав, мудрост, правда, истина, мир, слобода ми у односу на те вредности полажемо испит човечности дакле, лични однос три асоцијације на „будимо људи“ трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска појма за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани виктор вицановић 14 1/2014 хришћанска етика хришћанина према богу јесте истовреме- но и његов одговор на наведене вредно- сти које бог оличава трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска пој- ма или услова за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани страх господњи – „почетак је мудро- сти страх господњи“, читамо у псалти- ру (пс 111) и у причама соломоновим (1, 7; 9, 10), а и код пророка исаије (33, 6) („страх господњи биће благо твоје“) страх као негативна и непријатна емо- ција овде се, изненађујуће, појављује у по- зитивном контексту то је због тога што реалан (оправдан) страх има важну био- лошку функцију упозорења и припреме за опасност исту улогу има и страх го- сподњи у духовном и моралном животу он је попут имунолошког система – шти- ти нас од упада греховних помисли и пред- лога страх господњи значи будност, стра- жење, обазривост на страх господњи не односе се речи: „савршена љубав изгони страх напоље“ (1јн 4, 18) однос страхопо- штовања према богу постоји у свим обли- цима побожности: и код оних који бојећи се казне (паклених мука) чине добро, и код оних који чине добро због плате коју очекују (са страхом да се не изгуби рајско насеље) као и код савршених који све што раде, раде из љубави према богу код сав- ршених постоји танани страх да се ничим не ожалости бог кога неизмерно љубе савест – када задрема страх господњи и дозволи уљезу (лоша помисао) да се усели у срце, изазивајући тако греш- не склоности и страсти из којих се лако склизне у грех, тада се у човеку јављају осећања нелагодности, напетости, те- скобе, потиштености – јавља се осећање кривице унутрашњи глас човеку говори јануар/фебруар 2014 15 паријарх срски павле (1914–2009) оац таеј виовнички (1914–2003) да нешто није у реду то је глас савести, глас божији у нама – vox dei он позива на покајање, исповест и очишћење кроз промену живота глас савести не сме да буде потиснут или да га замени „глас овога света“ овај потоњи све релативизује, ублажава и одо- брава то није глас божији дужни смо да испитујемо себе да не бисмо били осуђе- ни (1кор 11, 31) то испитивање мора бити у светлу јеванђелских заповести прволик – ако смо се страхом го- сподњим заштитили од штетних спољашњих утицаја, добром савешћу очистили „флеке“, скинули рђу и праши- ну са душе, онда ће из нас засијати наша боголикост – прволик по коме смо ство- рени нажалост, многи нису свесни свог прволика зар „не познајете себе да је исус христос у вама? сем ако у нечему нисте ваљани“ (2кор 13, 5) апостол павле на више места у својим посланицама покушава да нам отвори очи како бисмо препознали, осетили и доживели христово присуство у нама стално нас „са муком рађа докле се хри- стос не уобличи у нама“ (гал 4, 19) а св григорије нисијски жели да пробуди свест о прволику речима: „очистивши срце од сваке твари и сваког страсног рас- положења, у својој сопственој лепоти мо- жемо да видимо образ природе божије он је у твоју природу утиснуо подобије блага своје сопствене природе на тај на- чин, онај који је чист срцем, постаје блажен јер, гледајући сопствену чистоту, у том об- разу (лику) види и праобраз (прволик)“ св григорије на овај начин обједињује две изузетно снажне и дубоке јеванђелске по- руке: блажени чисти срцем јер ће бога ви- дети и царство божије је унутра у вама обе поруке нас упућују на прволик који носимо у себи откривање сопствене бо- голикости даће плодове духа: љубав, ра- дост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање (гал 5, 22) будимо људи! – кроз страх господњи, у чистој савести и са откривеним прволи- ком божијим у себи аутор је психолог у деветој београдској гимназији бити човек примарно и суштински значи откривање и освешћивање своје боголикости 16 1/2014 хришћанска етика св силуан аонски (1866–1938) христос је своју мисију започео по- зивањем својих будућих ученика, апостола они су били прости га- лилејци, рибари и обичан свет без неког нарочитог образовања са друге стране, свет у којем је христос започео мисију спасења није био наиван и прост било је то време које је прожимала богата грч- ко-римска култура образовање, умет- ност и философија нису мањкали ипак, христос не бира надарене и извежбане мудраце већ просте рибаре за науку коју он доноси каже: „хвалим те, оче, госпо- де неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазле- нима“ (мт 11, 25) ово супротстављање знања и мудро- сти јеванђелској науци налазимо и не- посредно након христа, у првим време- нима постојања цркве апостол павле ће јасно упозоравати хришћане: „пазите да вас ко не обмане философијом и праз- ном преваром, по предању људском, по науци света, а не по христу“ (кол 2, 8) и неки од раних отаца и учитеља цркве ће ово поновити на сличан начин тако, у другом веку западни хришћански учи- тељ тертулијан ће рећи: „шта има атина са јерусалимом, академија са црквом?“, алудирајући на супротстављеност је- ванђеља (јерусалим, црква) и филосо- фије (атина, платонова академија) поставља се питање: чему ово супрот- стављање јеванђелског учења и световне мудрости? питање је важно и у наше вре- ме, јер изгледа да се наведене христове и апостолске речи злоупотребљавају тим речима често се даје значење гносима- хије (= борбе против знања), а хришћан- ство се показује као духовност која не иде заједно са интелектуалном активно- шћу у екстремним случајевима, свака интелектуалност и образованост тумаче се као гордост и грех но, да ли је то сми- сао христових и апостолових речи? христос јесте изабрао просте и, може- мо рећи, углавном необразоване учени- ке међутим, да ли је формална необра- зованост неопходан услов за јеванђелску простоту? да ли је је хришћанима грех учити световне науке? да ли и апостол павле исто то мисли? како? па он, апо- стол павле, није био необразован на- против и не само апостол павле даља историја хришћанства сведочи да по- менуте христове речи нису усмерене против образованости и интелектуално- сти као таквих размотримо ближе по- стављена питања не, необразованост није conditio sine qua non (услов без кога се не може) је- ученост и јеванђелска простота „ја сматрам да сваки који има ум, признаје ученост за највеће наше благо“ свети григорије богослов александар милојков јануар/фебруар 2014 17 догматске теме ванђелске простоте коју христос благо- сиља у својој беседи на гори (мт 5, 3) христос јесте изабрао неуке, али, не забо- равимо, они си били поучени дар духа светога повукао је са собом знање и умеће: „и испунише се сви духа свето- га и стадоше говорити другим језици- ма, као што им дух даваше да казују“ (дап 2, 4) сам апостол павле, тај неу- страшиви христоносац, и те како је умео да ступи у дијалог са ученим грчким фи- лософима гле, одведоше га у храм своје мудрости древни грци: „а павле ставши насред ареопага рече: људи атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“ (дап 17, 22) заиста, мудри грци не би гу- били време са незнавеном скитницом али, апостол павле није то био са њим је кренуло крштење грчке мудрости и об- разовања грчка, колевка европске циви- лизације и учености, земља чувеног пла- тона и аристотела, данас је хришћанска земља, плод јеванђелског семена које је апостол павле посејао – тај учени и хра- бри христоносац христос није одбацио образовање, већ црв и трулеж коју су људи везали за ученост и знање христос је као ипостас мудрост очева, па како онда може грди- ти нешто што му је сродно и иконично? али, мудрост људска је доживела расцеп, одвојила се од свог архетипа отуда апо- св јован злаоуси, гриорије боослов и кирило алексанријски, фреска из манасира суеница 18 1/2014 догматске теме стол павле не упозорава против мудро- сти већ против мудрости „по човеку“ она није погрешна зато што је људска, јер све људско је дар од бога погрешна је и за хришћане непожељна јер је сама и самодовољна, јер лажно обоготворује чо- века и његов разум тако сама и самодо- вољна мудрост „по човеку“ води закључ- ку – „нема бога“ самодовољна мудрост „по човеку“ је самоубица јер води у своју супротност, у безумље: „рече безумник у срцу свом: нема бога“ (пс 14, 1) зашто се онда чудимо што се у xx веку појавио нацизам, што су се појавили концентра- циони логори за истребљење људи? шта је пре тога човек изговорио? изговорио је: „бог је мртав!“ а онда је, тако сам на- кон „смрти бога“, убедио себе да је ли- нија напретка људске рационалне свести линеарна, да је све мудрији, све бољи а онда су се његови дијаграми срушили то је то знање „по човеку“, лажнообожујућа мудрост, која води у надутост и гордост гордост је корен сваког греха и страдања јер представља корак ка осамљењу чове- ка, његово одвајање од бога и извора жи- вота мудрости људској је фалио друг, родитељ, архетип против те осамљене и усмрћене мудрости устаје христос не да поништи људски интелект већ да га уведе у његову природну заједницу са архетипом и то је јеванђелска простота ненадимање одсуство гордости свест да је уму као икони потребан бог као ар- хетип, као очима светлост други разлог зашто је бог одлучио да „посрами мудре“ (1кор 1, 27) и учене, јесте да покаже силу и истинитост је- ванђеља не би било велико чудо да су учени људи донели свету идеју која га је преобразила, натеравши га да остави оно што је раније био не би било чудно да су учени дошли међу неуке и загоспо- дарили њима својим знањем не би било чудо да су учени неукима постали вође, поразивши њихово незнање и тупост својим знањем и мудрошћу али, јесте чудо да су неуки галилејски рибари пре- образили учени грчко-римски свет јесте чудо да су неуки посејали семе које је по- бедило и преобразило мудре и њихово знање јесте чудо да су одолели и мачу и мудрости „по човеку“ јесте и чудо да су ту грчко-римску мудрост крстили и охристовили против осамљене мудрости која по- рађа гордост и ради чуда за сведочан- ство свету, христос изабира неуке као своје прве ученике али, христос није благосиљао неукост и незнање као так- во доказ су многи потоњи оци и учи- тељи цркве они су и те како зналачки користили „световну науку“ у сведо- чењу самог јеванђеља пун их је цркве- ни календар – од апостолских ученика до савремених светитеља од светог апостола павла до светог порфирија кавсокаливита овај други, старац пор- фирије, живео је до пред крај xx века описмењавао се кроз богослужбене књиге али, и те како је касније волео да чита све, од механике до медицине јако је ценио науку и био способан да о њој дискутује са стручним људима, лекари- ма и научницима свети јустин муче- ник и философ, у другом веку, никада није скидао свој философски огртач, чак ни онда када је постао хришћанин и мученички пострадао за своју веру треба ли помињати за хришћанско бо- гословље „златни“ четврти век? чуве- не кападокијске оце: светог василија великог, светог григорија богослова и светог григорија ниског? василије знање уме да се надме и то није добро но, још је горе када се надме незнање јануар/фебруар 2014 19 и григорије богослов су били школски другови заједно су прошли све фазе ондашњег световног образовања, од кесарије кападокијске до атине гри- горије богослов ће у надгробној беседи василију великом о свом искуству обра- зовања рећи следеће: „ми (он и свети василије) смо знали само за два пута: један – то је први и најпревасходнији, водио је ка нашим свештеним храмо- вима и ка тамошњим учитељима; други – је друговажни и једнаког достојан- ства са првим, водио нас је до учитеља световних наука“ како ове речи све- титеља подсећају на оне јеванђелске, христове! на две заповести о којима висе сав закон и пророци (мт 22, 40) прва и највећа: љуби господа бога сво- га друга, иако друга, иста је као и ова: љуби ближњег свога гле, тако и све- ти григорије ставља богословље спрам световних наука прво је најпревасход- није, најважније друго је дру
... његовог божанског лика рећи ћете ми: „добро, сада рас- прављамо о овој теми али чим доспемо у час смрти, одмах нас обузима неки страх“ заиста, животно искуство тако говори међутим, онај који верује не суочава се са том бојазни и размишљао сам данас како да осете ови верници, велики борци, које господ обавештава – или он сам или кроз богородицу, или кроз његове свете – „убрзо ћу те узети“ замислите шта ће осетити ти људи у својој души! каква ра- дост ће испунити њихово постојање када се буду спремали да пређу у вечност! бог не пружа овај велики дар само одабра- нима, већ свима онима који тај дар желе говорио сам данас сам себи: „питам се да ли је тешко да и нас благодат божија удо- стоји како би стигли у овај радосни тре- нутак и да чујемо радосну вест?“ кажемо да смо заволели бога шта је љубав божија? весеље и радост! како је дакле могуће да онда када стигне смрт, да нас тада обузме несрећа и мрак, када је љубав божија, светлост, и вечност, и не- изрециви мир нисмо још увек у себи до- бро обрадили питање смрти и још нисмо стигли у то стање да имамо пуно сазнање бесмртног живота и искуство вечности у то верујемо, то сви знамо, али то не очекујемо као радосни догађај, иако смо ми управо због тога побегли од света, да бисмо достигли тај радосни тренутак одласка из садашњег века у будућност, према вечности заволесте бога! како љубимо бога? само речима? да ли је могуће да неки чо- век каже: „волим бога“, а да његова дела буду супротна, противна божанском за- кону? да ли је могуће да тај човек не прак- тикује јеванђеље? шта значи када каже- мо да смо узели јеванђеље у наше руке и да смо обећали да ћемо га реализовати? значи да ћемо живети у сагласности са заповестима христовим, да ћемо држати јеванђеље и да ћемо га поново положи- ти на свету трпезу православне цркве, исповедајући да смо остали „верни до смрти“, говорећи: трку заврших, веру одр- жах сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати господ, праведни судија (2тим 4, 7–8) нека се удостоји наша душа да каже ове речи богу и љубави божијој шта год ми чинили, колико год по- кушавали и трудили се, уколико се не оријентишемо према вечном животу и невечерњем царству, мислим да у себи нећемо имати откривење спасења када држим заповести, моја савест је спокој- на пред богом али, да бисмо успешно достигли савршени спокој, неопходно је старати се о очекивању нашег одласка и неговати жеђ тог истог тренутка смрти да ли сте приметили? чим чујемо реч „смрт“, хвата нас страх међутим, сви треба да имамо жеђ за смрћу, поготово монаси, али и сваки хришћанин сви тре- ба да жеднимо за тим часом нашег пре- ласка у небеске шаторе сви светитељи цркве наше су имали ову жеђ, имају је и данашњи свети, а особито светогорци али, и они верујући у свету, и трудбени- ци јеванђеља, и свештеноапостоли овом жеђу за смрћу остварују божанску реч и чине дела вере, померају чак и планине дакле, и ми кроз веру треба да премести- мо нашу душу и да је преселимо из ада у царство божије 10 1/2014 беседе замолимо господа да нам отвори свет- лосне хоризонте вере и љубави према њему вера није проста ствар, није ни човек који је икона божија човек има не- ограничене димензије пошто је створен „по икони божијој“, човек је усмерен ка бескрају, према горњем јерусалиму када кажем „усмеравам се ка бескрају“ значи да мислим на бесконачног бога и на мој прелазак у вечност али како ћу заволети бога? како ћу от- ворити моју душу за њега и како ћу ста- вити све моје постојање у љубав његову? постоје многи начини љубави божије онда када је човек намерен да се жртвује за бога, тад он не чини сагрешења зар није тако, децо? пази на свој говор, пази на своје мисли и на своје расположење љубављу божијом одмах се отварају хо- ризонти душе и човек постаје широм от- ворен његово постојање се одмах шири јер тежи бескрајном богу и вечном живо- ту заволели смо тог бесконачног бога и почели смо да га срећемо зато нас успо- којава тишина и пустиња не одмара нас свет и оно што је од света, већ само тиши- на и пустиња и желимо да у нашој души завлада мир божији и љубав божија када кажем „волим бога“, тада се моје срце одмах уоквирује благословом бог – као што смо размотрили више пута – је- сте „љубоморко“ за сваку душу жели је целу за себе жели да је прослави, жели да је испуни благодаћу његовом бог нема потребу за нашом љубављу али зато што исти он има бесконачну и непојмљиву љубав, зато он жели нашу целокупну душу близу себе ако се усуђујемо да кажемо како смо заволели бога, разумете ли каква је љубав божија према нама! зато наша мисао треба целог дана да буде прикована за бога да не чинимо ништа ни за длаку ван његове љу- бави да не управљамо пре- већ у овом животу, господ му показује каква га задовољства чекају на слављу прворођених, тамо где царује светлост, тамо где је нестворена светлост светлија од снега сарац дамаскин каракулис јануар/фебруар 2014 11 ма свету никакав поглед, ни лево ни дес- но да нас привлачи само лице господње нека наш поглед буде нетремице уперен на супротну обалу треба да ишчекује- мо радосни прелазак, не смрт уништења и мрака, већ прелазак у незалазну свет- лост, нестворену светлост, вечну свет- лост, блиставу славу божију и неизрециво блистање царства његовог треба да очи душе наше гледају божанским очима да положимо сами себе у божански вид и да се тамо одмарамо тада ћемо бити слобод- ни за отварања хоризоната вечности чинодејства цркве садрже молитве отаца које изражавају све молбе душе наше али, сви ми понаособ имамо свој начин изражавања којим приносимо наше тајне богу желимо да попричамо са нашим верним пријатељем зар није тако? питање нашег преласка јесте јед- на тајна живота, желим да то расправим изблиза са богом, желим да ми припреми упокојење јер једном за свагда ишчекујем ту пасху душе моје, нећу потребовати ни- каквог починка све док не поразговарам изблиза са богом, како би успокојио у мени ту жељу, ту чежњу, да тако кажемо немојте ме погрешно разумети што кажем „чежња“ за смрћу чезнем за пре- ласком у небески свет тако је! зато ми који верујемо у бога и занимамо се за љубав божију, дошли смо овде управо због тог путовања нас очекује бог, жи- вот, вечност, блаженство! не треба да имамо никакво оклевање од смрти, већ једно радосно ишчекивање, једну чежњу за тим тренутком када ће доћи смрт не треба да нас паралише нимало она је један празник за нас то је празник пре- ласка човека на небо зато и славимо светитеље у дан њиховог уснућа видели сте, василије велики је умро у 49 годи- ни умро је као млад али, то се њега није тицало спремио је своју карту ушао имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљајмо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радовати душу моју?“ гроб сарца дамаскина каракулиса 12 1/2014 беседе је унутра, у лађу, и прешао преко, на небеску обалу не смемо никада да сметнемо са ума да ћемо умрети не зато што просто имам страх од умирања нити, пазићу да не са- грешим зато што ћу умрети не таква раз- мишљања! већ, да се боље припремим, да заволим прелазак, зато што волим бога! хоћу да идем да га видим како кажу: же- лим да га видим! апостол павле је рекао: имам жељу умрети и са христом бити (фил 1, 23) било како било, он је желео да га види и да прозбори с њим лицем у лице према томе, ако смо „суви“ монаси, ако смо ненатопљени сузама љубави и благо- дарности, ако нисмо предани божанској љубави, ако нисмо душе заљубљене у же- ника христа, шта смо дошли да радимо овде? делимо зло? не! будимо живи људи, будни, „чежњивци“ преласка тада не- стају светска интересовања, бриге света, светске жеље када смо посвећени само љубави божијој, тада смо сједињени сви међусобно нека нас разгорева ова љу- бав божија и љубав пресељења у дворац свецара христа! чезнем за неким путовањем! хоћу да идем тамо негде! ако толико желимо да идемо и поклонимо се једном светом ме- сту, замислите колико више треба да има- мо чежње за вечним путовањем које ће нас одвести у свети јерусалим, који не по- требује ни сунца ни месеца да му светле, јер га слава божија просветли и светлост је његова јагње, како пише у откривењу (отк 21, 23) ова слава нас очекује дакле, треба да будемо свагда спрем- ни, тако да нас смрт не би паралисала и уплашила напротив, треба да очекујемо објашњење одавде и објашњење тамо нека нас заинтригира предивна „занесе- ност“ овде постојимо, али на небу мис- лено битишемо зажелимо живоносну смрт ова смрт јесте живот свагда нека ме брине то како да учиним час смрти, дан позива господњег, даном радости и празника! сагледавајмо наш излазак као највеће славље, најрадоснији дан, зато што ћемо тада прећи у љубав божију! нећу да тугујем зато што ћу умрети, већ напротив, хоћу да се радујем и да кажем: „слава теби боже! слава теби боже, што си ме позвао да одем!“ ово је један врло осетљив посао, то да можемо у том критичном тренутку да кажемо: „слава теби боже што си ме позвао да одем из садашњег света како би посматрао славу лица твога у вечно- сти!“ ово делање потребује велику пажњу, велико смирење и велику љубав према непријатељима без ове љубави не можемо учинити ништа то је пасош за вечно путовање свакако, треба да имамо поуздање у милост божију, тада ће нас помилова- ти господ дан смрти није стање безнађа и разочарења које спречава наду у ми- лост божију помиловаће нас бог поред све наше недостојности помиловаће нас бог! имајмо сигурну наду и увереност у милост небескога оца и размишљај- мо о сусрету са господом „када ћу доћи господе крај тебе? када ћу те угледати? када ће лице твоје непрестано радо- вати душу моју?“ ако се старамо о ономе што долази по- сле гроба ако је мој ум стално у богу, онда не грешим, и онда ћу моћи да раз- бијем та врата смрти, како би ми она била отворена још у садашњем животу тада ћу моћи да усправно стојим на међи овозе- маљског живота која ће бити моје узле- тиште, одакле ћу са радошћу полетети у бескрајно блаженство зато што ћемо отићи из живота неочекивано јер нас чека господ чека нас чека нас он је неописива радост, веч- ни живот, ужарена слаткоћа, тросунча- на слава! помолите се богу да ми дарује хришћански крај, да умрем усправан и да ме удостоји да умрем за љубав његову смрт је слобода! будимо радосни када размишљамо о смрти то ће помоћи нама лично, али и цркви јануар/фебруар 2014 13 двадесети век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним, дубоким порукама три вели- ка духовника почетком века, старац си- луан са свете горе поручује: „држи свој ум у аду, и не очајавај“ била је то снажна порука о смирењу и спасењу од оца та- деја добијамо изузетан бисер духовне и животне мудрости: „какве су ти мисли, такав ти је и живот“ трећу поруку нам шаље блаженопочивши патријарх павле у времену страдања деведесетих година – призива нас себи самима и опомиње ре- чима: „будимо људи“ у ове две речи стају томови књига оне погађају у дубину срца сваког човека, било да је он религиозан или нерелиго- зан људи неизграђене хришћанске вере ове речи доживљавају као моралну или хуману поруку, као поруку која погађа центар људскости у сваком човеку прет- постављамо да би је многи интерпрети- рали и као позив да се буде цивилизован, културан и исправан грађанин који по- штује грађанске законе за посвећене хришћане ове речи треба- ло би да значе много више оне нас пози- вају да се упитамо шта значи бити човек пред богом, пред собом и пред другим људима будимо људи! али како? човек као боголико биће већ у том свом назначењу проналази одговор на питање: шта значи бити човек? бити чо- век не значи само испуњавати социјалне норме исправног и пожељног понашања или досегнути висок степен испуњења и остварења властите личности, већ бити човек примарно и суштински значи от- кривање и освешћивање своје боголи- кости ко је какав човек зависи, запра- во, од личног односа према богу ово је тешка и неприхватљива констатација за оне који (мисле да) немају никакав однос према богу, јер би то у крајњој консеквен- ци за њих значило да онај ко не верује у бога не може бити добар и племенит чо- век наравно да може овде се, међутим, ради о томе да лични однос верујућег човека према богу (треба да) изражава истовремено и лични однос према свим вредностима које бог као личност пер- сонализује – апсолутна доброта, љубав, мудрост, правда, истина, мир, слобода ми у односу на те вредности полажемо испит човечности дакле, лични однос три асоцијације на „будимо људи“ трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска појма за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани виктор вицановић 14 1/2014 хришћанска етика хришћанина према богу јесте истовреме- но и његов одговор на наведене вредно- сти које бог оличава трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска пој- ма или услова за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани страх господњи – „почетак је мудро- сти страх господњи“, читамо у псалти- ру (пс 111) и у причама соломоновим (1, 7; 9, 10), а и код пророка исаије (33, 6) („страх господњи биће благо твоје“) страх као негативна и непријатна емо- ција овде се, изненађујуће, појављује у по- зитивном контексту то је због тога што реалан (оправдан) страх има важну био- лошку функцију упозорења и припреме за опасност исту улогу има и страх го- сподњи у духовном и моралном животу он је попут имунолошког система – шти- ти нас од упада греховних помисли и пред- лога страх господњи значи будност, стра- жење, обазривост на страх господњи не односе се речи: „савршена љубав изгони страх напоље“ (1јн 4, 18) однос страхопо- штовања према богу постоји у свим обли- цима побожности: и код оних који бојећи се казне (паклених мука) чине добро, и код оних који чине добро због плате коју очекују (са страхом да се не изгуби рајско насеље) као и код савршених који све што раде, раде из љубави према богу код сав- ршених постоји танани страх да се ничим не ожалости бог кога неизмерно љубе савест – када задрема страх господњи и дозволи уљезу (лоша помисао) да се усели у срце, изазивајући тако греш- не склоности и страсти из којих се лако склизне у грех, тада се у човеку јављају осећања нелагодности, напетости, те- скобе, потиштености – јавља се осећање кривице унутрашњи глас човеку говори јануар/фебруар 2014 15 паријарх срски павле (1914–2009) оац таеј виовнички (1914–2003) да нешто није у реду то је глас савести, глас божији у нама – vox dei он позива на покајање, исповест и очишћење кроз промену живота глас савести не сме да буде потиснут или да га замени „глас овога света“ овај потоњи све релативизује, ублажава и одо- брава то није глас божији дужни смо да испитујемо себе да не бисмо били осуђе- ни (1кор 11, 31) то испитивање мора бити у светлу јеванђелских заповести прволик – ако смо се страхом го- сподњим заштитили од штетних спољашњих утицаја, добром савешћу очистили „флеке“, скинули рђу и праши- ну са душе, онда ће из нас засијати наша боголикост – прволик по коме смо ство- рени нажалост, многи нису свесни свог прволика зар „не познајете себе да је исус христос у вама? сем ако у нечему нисте ваљани“ (2кор 13, 5) апостол павле на више места у својим посланицама покушава да нам отвори очи како бисмо препознали, осетили и доживели христово присуство у нама стално нас „са муком рађа докле се хри- стос не уобличи у нама“ (гал 4, 19) а св григорије нисијски жели да пробуди свест о прволику речима: „очистивши срце од сваке твари и сваког страсног рас- положења, у својој сопственој лепоти мо- жемо да видимо образ природе божије он је у твоју природу утиснуо подобије блага своје сопствене природе на тај на- чин, онај који је чист срцем, постаје блажен јер, гледајући сопствену чистоту, у том об- разу (лику) види и праобраз (прволик)“ св григорије на овај начин обједињује две изузетно снажне и дубоке јеванђелске по- руке: блажени чисти срцем јер ће бога ви- дети и царство божије је унутра у вама обе поруке нас упућују на прволик који носимо у себи откривање сопствене бо- голикости даће плодове духа: љубав, ра- дост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање (гал 5, 22) будимо људи! – кроз страх господњи, у чистој савести и са откривеним прволи- ком божијим у себи аутор је психолог у деветој београдској гимназији бити човек примарно и суштински значи откривање и освешћивање своје боголикости 16 1/2014 хришћанска етика св силуан аонски (1866–1938) христос је своју мисију започео по- зивањем својих будућих ученика, апостола они су били прости га- лилејци, рибари и обичан свет без неког нарочитог образовања са друге стране, свет у којем је христос започео мисију спасења није био наиван и прост било је то време које је прожимала богата грч- ко-римска култура образовање, умет- ност и философија нису мањкали ипак, христос не бира надарене и извежбане мудраце већ просте рибаре за науку коју он доноси каже: „хвалим те, оче, госпо- де неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазле- нима“ (мт 11, 25) ово супротстављање знања и мудро- сти јеванђелској науци налазимо и не- посредно након христа, у првим време- нима постојања цркве апостол павле ће јасно упозоравати хришћане: „пазите да вас ко не обмане философијом и праз- ном преваром, по предању људском, по науци света, а не по христу“ (кол 2, 8) и неки од раних отаца и учитеља цркве ће ово поновити на сличан начин тако, у другом веку западни хришћански учи- тељ тертулијан ће рећи: „шта има атина са јерусалимом, академија са црквом?“, алудирајући на супротстављеност је- ванђеља (јерусалим, црква) и филосо- фије (атина, платонова академија) поставља се питање: чему ово супрот- стављање јеванђелског учења и световне мудрости? питање је важно и у наше вре- ме, јер изгледа да се наведене христове и апостолске речи злоупотребљавају тим речима често се даје значење гносима- хије (= борбе против знања), а хришћан- ство се показује као духовност која не иде заједно са интелектуалном активно- шћу у екстремним случајевима, свака интелектуалност и образованост тумаче се као гордост и грех но, да ли је то сми- сао христових и апостолових речи? христос јесте изабрао просте и, може- мо рећи, углавном необразоване учени- ке међутим, да ли је формална необра- зованост неопходан услов за јеванђелску простоту? да ли је је хришћанима грех учити световне науке? да ли и апостол павле исто то мисли? како? па он, апо- стол павле, није био необразован на- против и не само апостол павле даља историја хришћанства сведочи да по- менуте христове речи нису усмерене против образованости и интелектуално- сти као таквих размотримо ближе по- стављена питања не, необразованост није conditio sine qua non (услов без кога се не може) је- ученост и јеванђелска простота „ја сматрам да сваки који има ум, признаје ученост за највеће наше благо“ свети григорије богослов александар милојков јануар/фебруар 2014 17 догматске теме ванђелске простоте коју христос благо- сиља у својој беседи на гори (мт 5, 3) христос јесте изабрао неуке, али, не забо- равимо, они си били поучени дар духа светога повукао је са собом знање и умеће: „и испунише се сви духа свето- га и стадоше говорити другим језици- ма, као што им дух даваше да казују“ (дап 2, 4) сам апостол павле, тај неу- страшиви христоносац, и те како је умео да ступи у дијалог са ученим грчким фи- лософима гле, одведоше га у храм своје мудрости древни грци: „а павле ставши насред ареопага рече: људи атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“ (дап 17, 22) заиста, мудри грци не би гу- били време са незнавеном скитницом али, апостол павле није то био са њим је кренуло крштење грчке мудрости и об- разовања грчка, колевка европске циви- лизације и учености, земља чувеног пла- тона и аристотела, данас је хришћанска земља, плод јеванђелског семена које је апостол павле посејао – тај учени и хра- бри христоносац христос није одбацио образовање, већ црв и трулеж коју су људи везали за ученост и знање христос је као ипостас мудрост очева, па како онда може грди- ти нешто што му је сродно и иконично? али, мудрост људска је доживела расцеп, одвојила се од свог архетипа отуда апо- св јован злаоуси, гриорије боослов и кирило алексанријски, фреска из манасира суеница 18 1/2014 догматске теме стол павле не упозорава против мудро- сти већ против мудрости „по човеку“ она није погрешна зато што је људска, јер све људско је дар од бога погрешна је и за хришћане непожељна јер је сама и самодовољна, јер лажно обоготворује чо- века и његов разум тако сама и самодо- вољна мудрост „по човеку“ води закључ- ку – „нема бога“ самодовољна мудрост „по човеку“ је самоубица јер води у своју супротност, у безумље: „рече безумник у срцу свом: нема бога“ (пс 14, 1) зашто се онда чудимо што се у xx веку појавио нацизам, што су се појавили концентра- циони логори за истребљење људи? шта је пре тога човек изговорио? изговорио је: „бог је мртав!“ а онда је, тако сам на- кон „смрти бога“, убедио себе да је ли- нија напретка људске рационалне свести линеарна, да је све мудрији, све бољи а онда су се његови дијаграми срушили то је то знање „по човеку“, лажнообожујућа мудрост, која води у надутост и гордост гордост је корен сваког греха и страдања јер представља корак ка осамљењу чове- ка, његово одвајање од бога и извора жи- вота мудрости људској је фалио друг, родитељ, архетип против те осамљене и усмрћене мудрости устаје христос не да поништи људски интелект већ да га уведе у његову природну заједницу са архетипом и то је јеванђелска простота ненадимање одсуство гордости свест да је уму као икони потребан бог као ар- хетип, као очима светлост други разлог зашто је бог одлучио да „посрами мудре“ (1кор 1, 27) и учене, јесте да покаже силу и истинитост је- ванђеља не би било велико чудо да су учени људи донели свету идеју која га је преобразила, натеравши га да остави оно што је раније био не би било чудно да су учени дошли међу неуке и загоспо- дарили њима својим знањем не би било чудо да су учени неукима постали вође, поразивши њихово незнање и тупост својим знањем и мудрошћу али, јесте чудо да су неуки галилејски рибари пре- образили учени грчко-римски свет јесте чудо да су неуки посејали семе које је по- бедило и преобразило мудре и њихово знање јесте чудо да су одолели и мачу и мудрости „по човеку“ јесте и чудо да су ту грчко-римску мудрост крстили и охристовили против осамљене мудрости која по- рађа гордост и ради чуда за сведочан- ство свету, христос изабира неуке као своје прве ученике али, христос није благосиљао неукост и незнање као так- во доказ су многи потоњи оци и учи- тељи цркве они су и те како зналачки користили „световну науку“ у сведо- чењу самог јеванђеља пун их је цркве- ни календар – од апостолских ученика до савремених светитеља од светог апостола павла до светог порфирија кавсокаливита овај други, старац пор- фирије, живео је до пред крај xx века описмењавао се кроз богослужбене књиге али, и те како је касније волео да чита све, од механике до медицине јако је ценио науку и био способан да о њој дискутује са стручним људима, лекари- ма и научницима свети јустин муче- ник и философ, у другом веку, никада није скидао свој философски огртач, чак ни онда када је постао хришћанин и мученички пострадао за своју веру треба ли помињати за хришћанско бо- гословље „златни“ четврти век? чуве- не кападокијске оце: светог василија великог, светог григорија богослова и светог григорија ниског? василије знање уме да се надме и то није добро но, још је горе када се надме незнање јануар/фебруар 2014 19 и григорије богослов су били школски другови заједно су прошли све фазе ондашњег световног образовања, од кесарије кападокијске до атине гри- горије богослов ће у надгробној беседи василију великом о свом искуству обра- зовања рећи следеће: „ми (он и свети василије) смо знали само за два пута: један – то је први и најпревасходнији, водио је ка нашим свештеним храмо- вима и ка тамошњим учитељима; други – је друговажни и једнаког достојан- ства са првим, водио нас је до учитеља световних наука“ како ове речи све- титеља подсећају на оне јеванђелске, христове! на две заповести о којима висе сав закон и пророци (мт 22, 40) прва и највећа: љуби господа бога сво- га друга, иако друга, иста је као и ова: љуби ближњег свога гле, тако и све- ти григорије ставља богословље спрам световних наука прво је најпревасход- није, најважније друго је дру
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
1. 44671 / ...водом (лк 3, 1–3), а праведни јоаким измолио од бога пресвету БОГОРОДИЦУ у овом манастиру посебну пажњу плени по- тпуно, цело, нетљено тело светог јована, родом румуна, подвижника из ма...
1. 44671 / ...водом (лк 3, 1–3), а праведни јоаким измолио од бога пресвету БОГОРОДИЦУ у овом манастиру посебну пажњу плени по- тпуно, цело, нетљено тело светог јована, родом румуна, подвижника из ма...
6
Свеска: 341 | Света Земља
...из гордости, већ из сми- рења и љубави ми имамо пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 као своју мајку, док сте
ви као сирочићи без мајке, јер је не
прихватате
колико молитва
на бројаници?
старче, колико треба
...из гордости, већ из сми- рења и љубави ми имамо пресвету
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... врт је затворен мајмун није ту ово је раздрмало посетиоце, толико да су отишли да се исповеде протестанти су сирочићи једном протестантском пастору ко- ји је сумњао у заслуге светитеља – казаћу ти нешто, али не желим да ме погрешно разумеш, будући да ово не говорим из гордости, већ из сми- рења и љубави ми имамо пресвету богородицу као своју мајку, док сте ви као сирочићи без мајке, јер је не прихватате колико молитва на бројаници? старче, колико треба неко да се моли уз бројаницу? – један земљорадник од десет јутара земље које посеје, добије пет хиљада кила жита, а други од пет јутара не до- бије чак ни семе које је посејао, него му се још и замори рука од плуга поукестарцапајсијасветогорца старац пајсије, чије је световно име било арсеније, рођен je у фараси у ка- падокији, у побожној и многодетној породици малог арсеније крстио је свети арсеније кападокијски, кога су називали и хаџиефендија дао му је своје име на крштењу јер је по про- виђењу видео да ће постати његов на- следник и да ће следити монашки пут мало је оних у православном свету који не знају ко је старац пајсије 10 1/2015 старечник поукестарцапајсијасветогорца теологија без искуства – теологија без (духовног) иску- ства личи на слепог миша који по- кушава да опише сунце љубав ван брака – као и грозд који, ако га одсе- чеш од чокота, квари се, пропада, не зри, тако и љубав, ако је одво- јиш од тајне брака, од онога одакле се храни божјом благодаћу, пре или касније ће се покварити и из- витоперити на овај или онај начин духовни слаткиши једном младићу који је осетио не- ку духовну радост – частио те је христос једним ра- тлуком из своје посластичарнице а тамо имају и торте извор: ο γέρων παΐσιος, π μ σωτήρκος, εκδόσεις παπαδημιτρίου, 2010; the gurus, the young man, and elder paisios, dionysi- os farasiotis, st herman of alaska brother- hood, 2009; χαριτωμένες διδαχές, γέροντος παϊσίου αγιορείτου, θεσσαλονίκη, 2012 породица је васпитавала старца у ду- бокој духовној традицији кападокије, која је изнедрила многе свете мушкар- це и жене од своје младости старац је показивао велику жељу за монашким животом, и коначно је постао монах у својој тридесетој години био је мо- нах у манастиру стомију на пиндо- су, на синају у египту, али је највећи старац пајсије (фото: http://wwwdiakonimagr) јануар / фебруар 2015 11 света татјана је живела у риму у време владавине цара александра (iii век после христа) отац јој је три пута био изабран за конзула рима, а она сама је по поретку црквеном била уприличена чином ђаконисе и пошто је исповедала веру у христа, била је одве- дена пред цара када је заједно са њим отишла у храм идола, молитвом својом затресла је кипове и срушила их на зе- мљу зато су је ударали по лицу и обри- јали јој главу касније су је бацили у огањ и међу звери, одакле је изашла неповре- ђена, због чега је на крају издата наредба да је посеку мачем тријумф у страдању црквене химне нам, с намером да ис- такну светост и славан мученички крај свете татјане, на сликовит начин пред- стављају шта се десило у час одрубљива- ња њене свете главе: то је био час њеног тријумфа, и као што бива у таквим слу- чајевима, када се уздигла на небо анђели су је с радошћу дочекали, док је христос сведржитељ својом свемоћном десни- цом овенчавао мученицу, која се борила праведно „на многе муке судом мача те осуди судија но твом усхођењу на небо радовали су се чинови анђела: свемоћном десницом својом овенча те христос, му- ченице која си због закона пострадала“ од тада је светица, према светом хим- нописцу који је гледа очима вере, „при- бројана најсветлијим зборовима муче- ника, јасније се богу приближила, и гледа оно што анђели гледају као дјева у одају женика свога се уселила часна, молећи се да се спасу они који је са љубављу по- штују“ шта је то што је учинило да све- та татјана достигне тако велику висину славе и поштовања? па ништа друго до оно што видимо код свих светих и му- ченика вере: њена ватрена љубав према господу, њено горуће срце од љубави ка део свог живота провео на светој го- ри када је постао расофорни монах, добио је име аверкије, а по примању мале схиме добија име пајсије од чу- веног руског старца тихона примио је велику схиму старац пајсије је живео правим под- вижничким животом, налик на рано- хришћанске аскете мало је спавао и мало је јео, а такво строго телесно од- рицање је имало озбиљне последице по његово здравље његова појава је била једноставна и пријатна и није би- ло никаквих назнака уображености у његовом понашању или тону његовог гласа био је духовни отац многим љу- дима из различитих животних миљеа, и младима и старима, и угледнима и безначајнима својим светим животом и чудима омогућио је људима да виде светлост христову и моћ божију, и та- ко их подстрекивао да духовно напре- дују мало образован по светским ме- рилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао сво- јим речима и својим молитвама хиља- де његове духовне деце имало је у њему, и заувек ће имати, пример живота по христу мало образован по светским мерилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао 12 1/2015 старечник материк њему, који је учинио да превазиђе сва- ки страх мучеништва и да сматра ни- штавним све што на земљи постоји „ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу успламте- лим срцем тражила си њега, не чинећи ништа друго до оно што је одређено“ и још већу вредност стиче њено страдање и показује се још снажнијом њена љубав према христу када се узме у обзир да је светитељка била принцеза, кћер конзула рима, дакле човека највеће моћи у цар- ству после самог цара, уз богатство и по- штовање и многу славу пут у царство међутим, као што је и апостол па- вле „сматрао све за трице, да би христа задобио“, све је то сматрала отпадом, ка- ко би имала христа и природно је што је свети химнописац забележио и ово: „бо- гатство пропадљиво, мученице, саврше- света мученица татјана света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом мученичким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња превод са јелинског: михаела јагер св мученица татјана, новија грчка икона (извор: http://wwwsaintgr) јануар / фебруар 2015 13 но си пренебрегла, на небесима нетруле- жно и вечно си усрдно тражила“ песме о светитељки не престају да нас подсећају на оно што се подразумева: то што је мо- гла да превазиђе дражи богатства, славе, тела, и да дође до мучеништва, јесте било могуће захваљујући томе што је и поред тога што је била „плодно тло“ за то дело- вала и свемоћна благодат божија а ка- жемо да се то подразумева јер сви знамо да је спасење човечије увек резултат два фактора: пре свега самога бога, који сна- жи човека, и свакако човека, чије „плод- но тло“ одговара на позив и то снажење божије „смрад тела и пламен греха, ча- сна, угасила си росом божанског духа ко- ји ти је садејствовао“ „одлучивши се без страха за ране, мучења и бичевања мно- гострука, мученице, благодат спасову си имала за сапутника који те укрепљује“ светитељка је, дакле, и пре него што је дошла до мучеништва, које је значило уклањање њене душевне снаге и лепоте, већ била украшена свим врлинама („чи- нећи добра дела украсила си се и добро- тама мучеништва“), толико да је „дивни духовни поредак и прекрасно благоче- шће носила“ није, дакле, случајно то што ју је наша црква даривала чашћу службе ђаконисе, првог реда свештенства, која је постојала тада у цркви, помагањем епи- скопу и свештеницима у човекољубљу и служењу различитим потребама људи, чак и у проповеди њена ревност у слу- жби и страдању свакако подсећа на прву мученицу и равноапостолну, свету те- клу „како је текла, тако си и ти, присно- памјатна, њену ревност подражавала“ света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом муче- ничким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и живот свој да за ту веру „реком крви твоје си исуши- ла потоке безакоња, блажена“ јер „гдје се умножи гријех, ондје се још већма умножи благодат“ отац јоргис дорбаракис ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу света татјана римска, минијатура из месецослова василија ii, 11 век 14 1/2015 (извор: http://dayspravoslavieru) материк ј една од највећих хришћанских све- тиња – легендарно копље легионара гаја касија (лонгина), којим је овај пробо груди распетог исуса христа, по предању налази се у јерменији најновија истраживања која су спро- вели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу управо њиме је био нанет уда- рац распетоме на крсту исусу христу у јеванђељу је записано да „му је један од војника копљем пробо ребра“ и тај војник, који се звао гај касије, рекао је: „заиста овај човјек бјеше праведник!“ по предању гај kасије је поверовао у христа и на крштењу је назван лонгин за проповед хришћанског учења он је доживео мученички крај и био просла- вљен као светитељ а његово копље је постало највећим драгуљем хришћан- ства у свету оно је познато као „лон- гиново копље“ или „копље судбине“ у ечмијадзину, духовној престоници јерменије, свето копље се чува у древ- ном храму сада је оно обезбеђено нај- савременијим системом разни цареви и владари у току две хиљаде година сматрали су да ће им оружје на коме је крв христова омогућити да управљају светом историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „копљем судбине“ и прославили су се као вели- ки освајачи „копље судбине“ је тобоже боравило и у хитлеровим рукама историчари сведоче да је још у младости мистич- ки настројени адолф, сатима стајао у бечком музеју историје уметности пред витрином у којој је било изложе- но „лонгиново копље“ пошто је аустрија постала делом те- риторије трећег рајха, хитлер је про- гласио ову реликвију „ризницом импе- рије“ и веровао је да ће њиме поробити читав свет започињући други светски рат, он је слепо веровао у непобеди- ву мистичку силу реликвије постоји документ који потврђује да је 1945 г наредио да се „копље судбине“ упути подморницом на антарктик, али то ни- је успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у нирнбергу ово тзв „копље судбине“, пронашли су американци и 1946 го- дине вратили у аустрију но гласине о томе да је оригинално копље остало у сад, а да се у бечу налази само ње- гова копија, кружиле су све до 2003 г, копље лонгиново најновија истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умна молитва која подразуме- ва пажњу и сабраност ума, трећи степен је умно-срдачна молитва када умом си- лазимо у срце и када се човек молитвом у срцу сједињује са господом св исак сирин, један од учитеља и претеча иси- хазма, говори и о четвртом степену мо- литве као непрекидном молитвеном ста- њу душе какво поседују само анђели на небу и само понеки божији изабраници међу људима такво искуство непрекид- не унутрашње молитве за оца тадеја по- стаје идеал према којем је био окренут целог живота молитвени пример тежња да се молитвом што више при- ближи господу била је видљива у начи- ну како се молио његово присуство на службама утицало је на молитвено рас- положење присутних када је служио у олтару или за певницом увек се осећао свечани мир нико није проговарао ни реч, сви су са пажњом пратили ток слу- жбе, молећи се у себи када није служио у олтару или за пев- ницом, стајао је заједно са верницима молећи се углавном затворених очију, повучено у једном од углова цркве отац је знао да у појединим тренуцима током службе учини појасни поклон, остајући у том положају дуже времена на први поглед, чинило се као да је био одсутан или пренесен у неко више духовно ста- ње међутим, ако би певница почела да „шкрипи“ одмах би реаговао опомињу- отац тадеј и молитва молитва је израз љубави према богу, пут и начин остваривања заједнице и јединства са богом виктор вицановић 18 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот ћи братију шта и како треба певати то значи да је увек пажљиво пратио ток службе и да је скоро све службе знао на- памет није дозвољавао импровизације и прескакања када је био за певницом молио се и певао свим срцем, мада није имао велике гласовне могућности (пре свега јер је био плућни болесник) ње- гово тихо умилно појање дотицало је срца присутних верника отац је шале- ћи се (али и мислећи озбиљно) говорио да „бог добро чује“ то је била, између осталог, својеврсна критичка опаска за често (пре)гласно немолитвено (хор- ско) певање у нашим црквама речи поуке вернике је једноставним речима под- учавао како да се моле упућивао је на то да се молитва изговара са пуном па- жњом, да буде од срца и са чврстим уве- рењем да бог „чује“ сваку реч моли- тве благодат духа светог налази се у речима молитве ако би се речи моли- тве читале н е п а жљи - во, пребрзо или површно (гласно или у себи – свејед- но), онда моли- тва не би имала силу и снагу – не би била искрено обра- ћање богу штавише, таква би молитва пред- стављала израз ду- ховне хладноће, од- носно одсуство неопходног страхопо- штова- ња према богу упозоравајуће у том сми- слу звуче речи св јована кронштатског: „пазимо да нам молитва не буде на грех“ неупућени и неуки људи глагол моли- ти могу разумети у негативном контек- сту као да је ту неко подређен и да моли неког изнад за милост у нашем народу постоји „поносна“ реченица: „нећу ја никог да молим“ нажалост, код многих та се узречица односи и на бога веро- ватно имајући то у виду, отац тадеј је саветовао да се господу обраћамо као најбољем пријатељу, са уверењем да ће нам господ као најбољи пријатељ иза- ћи у сусрет и помоћи дакле, ту у првом плану не би био однос субординације већ пријатељски однос о коме је и сам господ говорио: „а кажем вама, пријатељима својим“ (лк 12, 4), или „више вас не на- зивам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао при- јатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) тајновиделац задивљујућа је била очева способ- ност да сагледа и процени, да се тако изразимо, „молитвени капацитет“ другог човека, било да је у питању монах, свештеник или мирјанин као тајновидац и прозорљив, знајући „шта се крије у чове- ку“ (јн 2, 25), могао је да осети и процени молитвеност особе са којом је ступао у разговор интересантно да је стање не- прекидне умно-срдач- не молитве от- крив а о к о д јануар / фебруар 2015 19 обичних, скромних и једноставних људи то је за њега била велика радост инсисти- рао је на сталној исусовој молитви када му је било откривено да неко поседује та- кву молитву није крио своје задовољство своја сазнања и радост делио је са дру- гима, подстичући их на тај начин да буду ревносни у молитви ипак, у подучавању умно-срдачној молитви отац је био врло обазрив упозоравајући да се исусова мо- литва не изговара „на силу“, механички, по сто, двеста или хиљаду пута на дан, попут какве мантре, јер такав приступ може до- вести до озбиљних психичких проблема, поготово ако се иза тога крије мотиваци- ја за досезањем „виших духовних стања“ или „духовних дарова“ – „инстант свети- тељство“ суштина исусове молитве јесте искрено покајничко осећање („помилуј ме грешног“), како би се човек истински смирио пред богом али, исусова молитва има и радосну компоненту: она је љубавни позив богу, она изражава тежњу да се увек буде у близини и заједници са богом отац тадеј је имао обичај да духовне поуке изрази кроз параболе – кратке, че- сто духовите симболичке примере тако је за сталну исусову молитву користио поређење са „телефонском централом“: „када нисмо у директној вези са центра- лом, онда нам се са стране умећу неки шумови и гласови изазивајући сметње на везама“ – говорио је отац био је то илустративан пример како треба сачува- ти молитвено расположење, како свагда треба бити окренут ка господу и тако се (од)бранити од лоших помисли очева вера у бога изнедрила је у ње- му љубав према богу, а љубав неутољи- ву жеђ за богом, жеђ за богом искрену, дубоку и непрекидну молитву, а молитва смирење пред богом, а смирење духов- не дарове то је била духовна вертикала старца тадеја аутор је психолог у деветој београдској гимназији монашки живот је посвећен лич- ном опитовању духа светог кроз послушност, сиромаштво и целомудреност, то јест преко три за- вета које монах испуњава по упутстви- ма и руководством свог духовног оца настанак монаштва датира од времена кад је хришћанство добило статус др- жавне религије римско царство је у сво- ме уређењу одувек имало државно рели- гију и то је био важан чинилац у самоме царству миланским едиктом св цара константина 313 године хришћанство добија слободу вероисповедања, а неду- го потом постаје и државна вера након ових догађаја, велики број људи улази у црквени живот многи хришћани су у том тренутку имали потребу да сачува- ју свој хришћански етос од евентуалног разводњавања, од људи којима је хри- шћанство до тада било страно након прва три века хришћанства дошло је до извесног слабљења црквене дисциплине и посвећености вери многи у цркви се нису мирили са таквим стањем ствари за њих вера у христа није била „успутна делатност“, већ основни, а често и једини циљ у животу међу оце источног мона- штва убрајају се: св антоније велики, оснивач отшелничког (пустињског) мо- наштва и свети пахомије, оснивач ки- новијског (општежитељног) мона
... врт је затворен мајмун није ту ово је раздрмало посетиоце, толико да су отишли да се исповеде протестанти су сирочићи једном протестантском пастору ко- ји је сумњао у заслуге светитеља – казаћу ти нешто, али не желим да ме погрешно разумеш, будући да ово не говорим из гордости, већ из сми- рења и љубави ми имамо пресвету богородицу као своју мајку, док сте ви као сирочићи без мајке, јер је не прихватате колико молитва на бројаници? старче, колико треба неко да се моли уз бројаницу? – један земљорадник од десет јутара земље које посеје, добије пет хиљада кила жита, а други од пет јутара не до- бије чак ни семе које је посејао, него му се још и замори рука од плуга поукестарцапајсијасветогорца старац пајсије, чије је световно име било арсеније, рођен je у фараси у ка- падокији, у побожној и многодетној породици малог арсеније крстио је свети арсеније кападокијски, кога су називали и хаџиефендија дао му је своје име на крштењу јер је по про- виђењу видео да ће постати његов на- следник и да ће следити монашки пут мало је оних у православном свету који не знају ко је старац пајсије 10 1/2015 старечник поукестарцапајсијасветогорца теологија без искуства – теологија без (духовног) иску- ства личи на слепог миша који по- кушава да опише сунце љубав ван брака – као и грозд који, ако га одсе- чеш од чокота, квари се, пропада, не зри, тако и љубав, ако је одво- јиш од тајне брака, од онога одакле се храни божјом благодаћу, пре или касније ће се покварити и из- витоперити на овај или онај начин духовни слаткиши једном младићу који је осетио не- ку духовну радост – частио те је христос једним ра- тлуком из своје посластичарнице а тамо имају и торте извор: ο γέρων παΐσιος, π μ σωτήρκος, εκδόσεις παπαδημιτρίου, 2010; the gurus, the young man, and elder paisios, dionysi- os farasiotis, st herman of alaska brother- hood, 2009; χαριτωμένες διδαχές, γέροντος παϊσίου αγιορείτου, θεσσαλονίκη, 2012 породица је васпитавала старца у ду- бокој духовној традицији кападокије, која је изнедрила многе свете мушкар- це и жене од своје младости старац је показивао велику жељу за монашким животом, и коначно је постао монах у својој тридесетој години био је мо- нах у манастиру стомију на пиндо- су, на синају у египту, али је највећи старац пајсије (фото: http://wwwdiakonimagr) јануар / фебруар 2015 11 света татјана је живела у риму у време владавине цара александра (iii век после христа) отац јој је три пута био изабран за конзула рима, а она сама је по поретку црквеном била уприличена чином ђаконисе и пошто је исповедала веру у христа, била је одве- дена пред цара када је заједно са њим отишла у храм идола, молитвом својом затресла је кипове и срушила их на зе- мљу зато су је ударали по лицу и обри- јали јој главу касније су је бацили у огањ и међу звери, одакле је изашла неповре- ђена, због чега је на крају издата наредба да је посеку мачем тријумф у страдању црквене химне нам, с намером да ис- такну светост и славан мученички крај свете татјане, на сликовит начин пред- стављају шта се десило у час одрубљива- ња њене свете главе: то је био час њеног тријумфа, и као што бива у таквим слу- чајевима, када се уздигла на небо анђели су је с радошћу дочекали, док је христос сведржитељ својом свемоћном десни- цом овенчавао мученицу, која се борила праведно „на многе муке судом мача те осуди судија но твом усхођењу на небо радовали су се чинови анђела: свемоћном десницом својом овенча те христос, му- ченице која си због закона пострадала“ од тада је светица, према светом хим- нописцу који је гледа очима вере, „при- бројана најсветлијим зборовима муче- ника, јасније се богу приближила, и гледа оно што анђели гледају као дјева у одају женика свога се уселила часна, молећи се да се спасу они који је са љубављу по- штују“ шта је то што је учинило да све- та татјана достигне тако велику висину славе и поштовања? па ништа друго до оно што видимо код свих светих и му- ченика вере: њена ватрена љубав према господу, њено горуће срце од љубави ка део свог живота провео на светој го- ри када је постао расофорни монах, добио је име аверкије, а по примању мале схиме добија име пајсије од чу- веног руског старца тихона примио је велику схиму старац пајсије је живео правим под- вижничким животом, налик на рано- хришћанске аскете мало је спавао и мало је јео, а такво строго телесно од- рицање је имало озбиљне последице по његово здравље његова појава је била једноставна и пријатна и није би- ло никаквих назнака уображености у његовом понашању или тону његовог гласа био је духовни отац многим љу- дима из различитих животних миљеа, и младима и старима, и угледнима и безначајнима својим светим животом и чудима омогућио је људима да виде светлост христову и моћ божију, и та- ко их подстрекивао да духовно напре- дују мало образован по светским ме- рилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао сво- јим речима и својим молитвама хиља- де његове духовне деце имало је у њему, и заувек ће имати, пример живота по христу мало образован по светским мерилима, али веома мудар по божијим, старац пајсије је својим преподобним животом безброју душа помогао 12 1/2015 старечник материк њему, који је учинио да превазиђе сва- ки страх мучеништва и да сматра ни- штавним све што на земљи постоји „ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу успламте- лим срцем тражила си њега, не чинећи ништа друго до оно што је одређено“ и још већу вредност стиче њено страдање и показује се још снажнијом њена љубав према христу када се узме у обзир да је светитељка била принцеза, кћер конзула рима, дакле човека највеће моћи у цар- ству после самог цара, уз богатство и по- штовање и многу славу пут у царство међутим, као што је и апостол па- вле „сматрао све за трице, да би христа задобио“, све је то сматрала отпадом, ка- ко би имала христа и природно је што је свети химнописац забележио и ово: „бо- гатство пропадљиво, мученице, саврше- света мученица татјана света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом мученичким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња превод са јелинског: михаела јагер св мученица татјана, новија грчка икона (извор: http://wwwsaintgr) јануар / фебруар 2015 13 но си пренебрегла, на небесима нетруле- жно и вечно си усрдно тражила“ песме о светитељки не престају да нас подсећају на оно што се подразумева: то што је мо- гла да превазиђе дражи богатства, славе, тела, и да дође до мучеништва, јесте било могуће захваљујући томе што је и поред тога што је била „плодно тло“ за то дело- вала и свемоћна благодат божија а ка- жемо да се то подразумева јер сви знамо да је спасење човечије увек резултат два фактора: пре свега самога бога, који сна- жи човека, и свакако човека, чије „плод- но тло“ одговара на позив и то снажење божије „смрад тела и пламен греха, ча- сна, угасила си росом божанског духа ко- ји ти је садејствовао“ „одлучивши се без страха за ране, мучења и бичевања мно- гострука, мученице, благодат спасову си имала за сапутника који те укрепљује“ светитељка је, дакле, и пре него што је дошла до мучеништва, које је значило уклањање њене душевне снаге и лепоте, већ била украшена свим врлинама („чи- нећи добра дела украсила си се и добро- тама мучеништва“), толико да је „дивни духовни поредак и прекрасно благоче- шће носила“ није, дакле, случајно то што ју је наша црква даривала чашћу службе ђаконисе, првог реда свештенства, која је постојала тада у цркви, помагањем епи- скопу и свештеницима у човекољубљу и служењу различитим потребама људи, чак и у проповеди њена ревност у слу- жби и страдању свакако подсећа на прву мученицу и равноапостолну, свету те- клу „како је текла, тако си и ти, присно- памјатна, њену ревност подражавала“ света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом муче- ничким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и живот свој да за ту веру „реком крви твоје си исуши- ла потоке безакоња, блажена“ јер „гдје се умножи гријех, ондје се још већма умножи благодат“ отац јоргис дорбаракис ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу света татјана римска, минијатура из месецослова василија ii, 11 век 14 1/2015 (извор: http://dayspravoslavieru) материк ј една од највећих хришћанских све- тиња – легендарно копље легионара гаја касија (лонгина), којим је овај пробо груди распетог исуса христа, по предању налази се у јерменији најновија истраживања која су спро- вели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу управо њиме је био нанет уда- рац распетоме на крсту исусу христу у јеванђељу је записано да „му је један од војника копљем пробо ребра“ и тај војник, који се звао гај касије, рекао је: „заиста овај човјек бјеше праведник!“ по предању гај kасије је поверовао у христа и на крштењу је назван лонгин за проповед хришћанског учења он је доживео мученички крај и био просла- вљен као светитељ а његово копље је постало највећим драгуљем хришћан- ства у свету оно је познато као „лон- гиново копље“ или „копље судбине“ у ечмијадзину, духовној престоници јерменије, свето копље се чува у древ- ном храму сада је оно обезбеђено нај- савременијим системом разни цареви и владари у току две хиљаде година сматрали су да ће им оружје на коме је крв христова омогућити да управљају светом историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „копљем судбине“ и прославили су се као вели- ки освајачи „копље судбине“ је тобоже боравило и у хитлеровим рукама историчари сведоче да је још у младости мистич- ки настројени адолф, сатима стајао у бечком музеју историје уметности пред витрином у којој је било изложе- но „лонгиново копље“ пошто је аустрија постала делом те- риторије трећег рајха, хитлер је про- гласио ову реликвију „ризницом импе- рије“ и веровао је да ће њиме поробити читав свет започињући други светски рат, он је слепо веровао у непобеди- ву мистичку силу реликвије постоји документ који потврђује да је 1945 г наредио да се „копље судбине“ упути подморницом на антарктик, али то ни- је успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у нирнбергу ово тзв „копље судбине“, пронашли су американци и 1946 го- дине вратили у аустрију но гласине о томе да је оригинално копље остало у сад, а да се у бечу налази само ње- гова копија, кружиле су све до 2003 г, копље лонгиново најновија истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умна молитва која подразуме- ва пажњу и сабраност ума, трећи степен је умно-срдачна молитва када умом си- лазимо у срце и када се човек молитвом у срцу сједињује са господом св исак сирин, један од учитеља и претеча иси- хазма, говори и о четвртом степену мо- литве као непрекидном молитвеном ста- њу душе какво поседују само анђели на небу и само понеки божији изабраници међу људима такво искуство непрекид- не унутрашње молитве за оца тадеја по- стаје идеал према којем је био окренут целог живота молитвени пример тежња да се молитвом што више при- ближи господу била је видљива у начи- ну како се молио његово присуство на службама утицало је на молитвено рас- положење присутних када је служио у олтару или за певницом увек се осећао свечани мир нико није проговарао ни реч, сви су са пажњом пратили ток слу- жбе, молећи се у себи када није служио у олтару или за пев- ницом, стајао је заједно са верницима молећи се углавном затворених очију, повучено у једном од углова цркве отац је знао да у појединим тренуцима током службе учини појасни поклон, остајући у том положају дуже времена на први поглед, чинило се као да је био одсутан или пренесен у неко више духовно ста- ње међутим, ако би певница почела да „шкрипи“ одмах би реаговао опомињу- отац тадеј и молитва молитва је израз љубави према богу, пут и начин остваривања заједнице и јединства са богом виктор вицановић 18 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот ћи братију шта и како треба певати то значи да је увек пажљиво пратио ток службе и да је скоро све службе знао на- памет није дозвољавао импровизације и прескакања када је био за певницом молио се и певао свим срцем, мада није имао велике гласовне могућности (пре свега јер је био плућни болесник) ње- гово тихо умилно појање дотицало је срца присутних верника отац је шале- ћи се (али и мислећи озбиљно) говорио да „бог добро чује“ то је била, између осталог, својеврсна критичка опаска за често (пре)гласно немолитвено (хор- ско) певање у нашим црквама речи поуке вернике је једноставним речима под- учавао како да се моле упућивао је на то да се молитва изговара са пуном па- жњом, да буде од срца и са чврстим уве- рењем да бог „чује“ сваку реч моли- тве благодат духа светог налази се у речима молитве ако би се речи моли- тве читале н е п а жљи - во, пребрзо или површно (гласно или у себи – свејед- но), онда моли- тва не би имала силу и снагу – не би била искрено обра- ћање богу штавише, таква би молитва пред- стављала израз ду- ховне хладноће, од- носно одсуство неопходног страхопо- штова- ња према богу упозоравајуће у том сми- слу звуче речи св јована кронштатског: „пазимо да нам молитва не буде на грех“ неупућени и неуки људи глагол моли- ти могу разумети у негативном контек- сту као да је ту неко подређен и да моли неког изнад за милост у нашем народу постоји „поносна“ реченица: „нећу ја никог да молим“ нажалост, код многих та се узречица односи и на бога веро- ватно имајући то у виду, отац тадеј је саветовао да се господу обраћамо као најбољем пријатељу, са уверењем да ће нам господ као најбољи пријатељ иза- ћи у сусрет и помоћи дакле, ту у првом плану не би био однос субординације већ пријатељски однос о коме је и сам господ говорио: „а кажем вама, пријатељима својим“ (лк 12, 4), или „више вас не на- зивам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао при- јатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) тајновиделац задивљујућа је била очева способ- ност да сагледа и процени, да се тако изразимо, „молитвени капацитет“ другог човека, било да је у питању монах, свештеник или мирјанин као тајновидац и прозорљив, знајући „шта се крије у чове- ку“ (јн 2, 25), могао је да осети и процени молитвеност особе са којом је ступао у разговор интересантно да је стање не- прекидне умно-срдач- не молитве от- крив а о к о д јануар / фебруар 2015 19 обичних, скромних и једноставних људи то је за њега била велика радост инсисти- рао је на сталној исусовој молитви када му је било откривено да неко поседује та- кву молитву није крио своје задовољство своја сазнања и радост делио је са дру- гима, подстичући их на тај начин да буду ревносни у молитви ипак, у подучавању умно-срдачној молитви отац је био врло обазрив упозоравајући да се исусова мо- литва не изговара „на силу“, механички, по сто, двеста или хиљаду пута на дан, попут какве мантре, јер такав приступ може до- вести до озбиљних психичких проблема, поготово ако се иза тога крије мотиваци- ја за досезањем „виших духовних стања“ или „духовних дарова“ – „инстант свети- тељство“ суштина исусове молитве јесте искрено покајничко осећање („помилуј ме грешног“), како би се човек истински смирио пред богом али, исусова молитва има и радосну компоненту: она је љубавни позив богу, она изражава тежњу да се увек буде у близини и заједници са богом отац тадеј је имао обичај да духовне поуке изрази кроз параболе – кратке, че- сто духовите симболичке примере тако је за сталну исусову молитву користио поређење са „телефонском централом“: „када нисмо у директној вези са центра- лом, онда нам се са стране умећу неки шумови и гласови изазивајући сметње на везама“ – говорио је отац био је то илустративан пример како треба сачува- ти молитвено расположење, како свагда треба бити окренут ка господу и тако се (од)бранити од лоших помисли очева вера у бога изнедрила је у ње- му љубав према богу, а љубав неутољи- ву жеђ за богом, жеђ за богом искрену, дубоку и непрекидну молитву, а молитва смирење пред богом, а смирење духов- не дарове то је била духовна вертикала старца тадеја аутор је психолог у деветој београдској гимназији монашки живот је посвећен лич- ном опитовању духа светог кроз послушност, сиромаштво и целомудреност, то јест преко три за- вета које монах испуњава по упутстви- ма и руководством свог духовног оца настанак монаштва датира од времена кад је хришћанство добило статус др- жавне религије римско царство је у сво- ме уређењу одувек имало државно рели- гију и то је био важан чинилац у самоме царству миланским едиктом св цара константина 313 године хришћанство добија слободу вероисповедања, а неду- го потом постаје и државна вера након ових догађаја, велики број људи улази у црквени живот многи хришћани су у том тренутку имали потребу да сачува- ју свој хришћански етос од евентуалног разводњавања, од људи којима је хри- шћанство до тада било страно након прва три века хришћанства дошло је до извесног слабљења црквене дисциплине и посвећености вери многи у цркви се нису мирили са таквим стањем ствари за њих вера у христа није била „успутна делатност“, већ основни, а често и једини циљ у животу међу оце источног мона- штва убрајају се: св антоније велики, оснивач отшелничког (пустињског) мо- наштва и свети пахомије, оснивач ки- новијског (општежитељног) мона
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
7
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
...за људе отворила небеса на земљи, тако се и заБОГОРОДИЦУ 📌 отвори-
ла животворна гробница господа, како
каже велики григорије палама
она је прва видела васкрсење си-
на
...за људе отворила небеса на земљи, тако се и за
МЕТА инфо: Р:20460 К:160677 Д:89
| Свеска 342 |
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... у гроб- ницу и сео на њега величанствен и бео као снег пошто је сишао божанствени гаврило, ох, како се изненада огромна туга претворила у огромну радост! ох, како се одушевио дух њен, када је виде- ла да се само за њу отворила гробница њеног сина! као што су се захваљујући богородици за људе отворила небеса на земљи, тако се и за богородицу отвори- ла животворна гробница господа, како каже велики григорије палама она је прва видела васкрсење си- на свог! о, колико се радовала, када је, приближивши се свом љубљеном хри- сту, зграбила с великим поштовањем и љубављу његове свете ноге и покло- нила му се! и када је видела испуњене божанском светлошћу васкрсења удове радујсесбогородицом васкрсењухристовом а пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше марија магдалина и друга марија да осмотре гроб и гле, земља се затресе веома; јер анђео господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему (мт 28, 1–2) превод са јелинског: михаела јагер из светоотачке ризнице март / април 2015 9 јаја док мужјаци лете уоколо и слатко цвркућу? не видиш ли да су сада из- вори чистији? да су реке богатије и да натапају земљу куд год да пролазе? да воћњаци миришу? да трава расте? да мала весела јагњад скакуће и игра се по травнатим равницама и пољима? не видиш ли да вредне пчеле излазе из својих кошница, слатко зује и ле- те по равницама и воћњацима, сисају цвеће и обликују саће, формирајући праве линије ради боље безбедности и лепоте њиховог рада и производње слатког меда? не видиш ли да су се са- да ветрови умирили? да дува слатки поветарац? да је море плаво и мирно? да морнари плове без страха и да дел- фини путују са бродовима уживају- ћи у пливању и радосно испраћајући морнаре? не видиш ли да је сад сва видљива твар, где год да се окренеш, угодна, мирисна, свежа, радосна и да слави пет телесних чула? и да изгле- дају као да су васкрсла са христом и да су оживела јер су била као умрт- вљена од мраза и хладноће зиме? укратко, радуј се и ти брате с бо- городицом, као што су се радовале и мироносице, марија магдалина, саломија и јована и ти можеш, ако желиш, у души својој постати као оне, као што те подстиче григорије богослов говорећи: „и ако си ма- рија или саломија или јована, пла- чи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог христа“ тумачећи ове речи никита говори: „марија магдале- на је свака практична душа, која се очистила речју јеванђељских запо- вести, као од ђавола, од напора (по- штовања) овог привременог живота саломија, која се тумачи као мир, је она душа која је победила страсти и потчинила тело души, која је стекла свог преслатког сина, који су до мало- пре били раскомадани и безоблични! а више од свега, колико се радовала када је чула из светих уста свог сина ону ве- селу реч: „радуј се“ мада, јеванђелист матеј наводи да је са њом била и мари- ја магдалина и да је и она грлила ноге господу, и да је чула и она „радуј се“, са намером да се не посумња у васкрсење господње, због сродства, ако би га по- сведочила само његова пресвета мајка, како указује свети григорије (и ксан- топулос у синаксару на пасху) који ум би могао да схвати која врста савршене љубави и радости је постојала између богородице и христа, између једне та- кве мајке и једног таквог сина? * * * шта говорим? да се радујеш са бого- родицом, као што се радује с њом чи- тава непојмљива и неопипљива тво- ревина и слави васкрсење сина њеног и приноси јој најлепше и највредније дарове и захвалнице најслађег проле- ћа не видиш ли очима својим да је небо сада јасније? да је његов месец сјајнији и сребрнији и да се све звезде на небу виде чистије? зар не видиш да је земља сад овенчана најразновр- снијим биљем, олисталим дрвећем и многобојним и мирисним цвећем и ружама, од којих су неке потпуно изашле из својих пупољака и показу- ју се онима који гледају њихов лепоту, док су друге тек пупољци а неке још увек затворене? не чујеш ли ушима својим симфонију и хармонију у коју се сада стапају најслађим гласовима на озеленелом и разлистаном дрвећу славуји, ласте, грлице, косови, кука- вице, јаребице, свраке, голубови, зебе и остале птице? како се натпевавају многозвучним и преслатким песма- ма? и како с уметношћу граде своја гнезда? како женке седе и греју своја 10 2/2015 теоријом знање о бићима духовних значења и зато поседује савршени мир јована опет, се тумачи као го- лубица, и она је душа која је неис- кварена и најплоднија у врлинама, која је одбацила сваку страст с кро- тошћу и зрела је да створи духовна значења знањем и расуђивањем ако твоја душа постане таква, драги мој, иди као мироносице, са спремно- шћу и брзином – јер ово јутрење от- крива – у гробницу, дакле у дубину свог срца, где је скривена реч земаљ- ског и небеског и са сузама искреним затражи да сазнаш је ли васкрсао ло- гос врлине и знања, који је у теби ако тако будеш тражио, видећеш најпре како се са твог срца одваљује стена, дакле исцељење од неспознаје логоса, а пошто она оде видећеш анђеле, да- кле покрете своје свести како ти про- поведају да је васкрсао унутар тебе логос врлине и знања, који је умро од греха у души сладострасног човека логос не дела, него је као мртав за- тим ћеш видети и сам тај логос како ти се појављује у уму наг и без врста и символа и како пуни интелектуал- ну снагу твоје душе духовном радо- шћу пошто се дакле испуниш зна- њем о васкрсењу логоса практичном маријом, дакле магдалином, која је пример практичне аскезе, радуј се с другом маријом, мајком божијом, која је пример теоријског живота, која пошто је прва отишла и видела једном васкрсење свог сина, испунила се знањем и уверила и више никада није поново отишла у гробницу, као друге мироносице дакле, теорија претходи и разумева једноставно и јасно, док пракса долази потом и задобија знање и искуство из примера јована, који је представ- ник теорије, и петра, који је представ- ник праксе, поверуј у ово горе речено њих двојица су заједно трчали, како говори јеванђеље, али је јован стигао пре петра и док се с једне стране јо- ван „само надвирио над гробом“ и по- веровао, с друге стране петар је ушао у гробницу и загледао плаштаницу и убрус и онда поверовао напослетку, највећу радост код бо- городице ћеш изазвати ако одлучиш да побеђујеш своје страсти сваког тренутка и да живиш непорочно ради љубави њене да би постао достојан тога да те узме у своју заштиту и да те прихвати као своје дете пази да си јој почињен и да радиш колико више можеш за њу и њеног сина и моли је да те уброји међу своје слуге понизне и да те удостоји да се радујеш с њом вечно на небесима, појући јој оно што је рекао давид: „учинићу да се не за- боравља име твоје од кољена на коље- но; потом ће те славити народи вави- јек вијека“ (пс 45, 17) свети никодим светогорац извор: http://wwwdiakonimagr свети никодим светогорац, грчка икона из светоотачке ризнице март / април 2015 11 спремно је срце моје, боже, спремно је срце моје; певаћу и псалмопојаћу у слави мојој(ст 2) ми смо већ рекли, да пророк назива својом славом благодат пророштва користећи се, каже, пророч- ком песмом, ја говорим теби, господе, да је срце моје непоколебиво и спремно за примање твоје божанске благодати бла- жени, речено је, чистим срцем, јер ће бо- га видети (мт 5, 8); управо такви и кажу смело: спремно је срце моје, боже смисао ових речи пророка је следећи: ево, госпо- де, што је од мене било потребно, то је припремљено за тебе; пошаљи сада твога светог духа и дар пророчке благодати: ја сам припремио језик мој за служење њој певаћу и псалмопојаћу, ако ти испуниш моју жељу или боље речено – испуниш срце у слави мојој – благодат пророштва или стање сазерцатељно и истовремено делатно устани славо моја, устани псалтиру и гитаро, устаћу рано ујутро исповедићу ти се међу људима, псалмопеваћу ти ме- ђу племенима (незнабожцима) (ст 3, 4) псалтиром и гуслама пророк назива са- мог себе као да је благодат духа извла- чила из њега пророчко песнопјеније као из музичког инструмента а он се ода- зива на божанско надахнуће и душом и телом, при чему гуслама одговарају теле- сни удови и чула, путем којих ум прима све што је потребно, а псалтиром – ра- зумне силе душе као да посвећујући бо- гу првенце свог живота, пророк издва- ја јутарње часове, време светлости, као најпригодније од читавог дана тако, одушевивши себе на прослављање го- спода, он потом обећава да ће ово чини- ти раним јутром, јер у ово време његова химна неће остати усамљена, већ ће се слити са славословљем безбројних људи и племена пророк назива јутром оваплоћење бога и спаситеља нашег, јер ће из њега засија- ти светлост истине о њему по читавој ва- сељени устима свих поје блажени давид, прослављајући божанска доброчинства јер је велика, изнад небеса, милост твоја, и до облака истина твоја (ст 5) величина твоје милости превазилази висину небе- са, свуда су проникли зраци твоје истине ми смо већ рекли, да облацима он нази- ва и пророке, и апостоле, и оне обучене у благодат учитељства, зато што они, као некаквим облаци доносе људима духов- но орошавање, и преко њих се ми учимо догматима истине а милошћу и истином се назива тајна икономије (домостроја) христове, као што је исти пророк рекао на другом месту: милост и истина (саста- више се) приљубише се у једно (пс 84, 11) божанство и људска природа христова су- срели су се у оваплоћењу речи милост се односи на божанскост оваплоћене речи, јер је управо она помиловала своје сазда- ње, а истина – на тело, јер се није привид- но, већ истински и стварно бог реч ова- плотио за разјашњавање овога давид је свети јован златоусти разматрање на 107 псалам свети оци тумаче свето писмо превод са руског: небојша ћосовић 12 2/2015 већ рекао: истина од земље засија (пс 84, 12) подразумевајући људску природу го- спода, од наше земље, очигледно –од људ- ске природе, засијалу свакако, на небеси- ма је божанство христово било велико и окружено славом, коју је он стекао себи својим делима, али је оно на земљи било непознато и прикривено сенком тела узнеси се на небеса, боже, и по свој земљи (да буде) слава твоја (ст 6) ово је рекао и блажени авакум: величина његова по- кри небеса и земља се напуни славе његове (авак 3, 3) а ово је блажени давид изре- као у 8 псалму: господе, господе наш! како је дивно име твоје по свој земљи! јер се уз- диже величанственост твоја изнад небеса (пс 8, 2) сходно овоме, узнеси се – речено је у смислу: покажи себе високим, вишим од свега, и нека сва земља дозна за твоју славу да се избаве љубљени твоји, спаси де- сницом твојом и услиши ме (ст 7) моли, да што пре наступи његова благодат и да би вазнесени на небеса показао своју сла- ву по читавој земљи, да би били спасени они, који могу рећи: као што нас и изабра у њему прије постања свијета, да будемо свети и непорочни пред њим у љубави, предодредивши нас себи на усиновљење кроз исуса христа, господа нашег (ефес 1, 4–5) а љубљени божији људи су они који су спасени љубављу његовом према роду нашем; управо њих је вазнесавши се на не- беса он ослободио од древног ропства, као што каже павле: узишавши на висину за- плијени плијен и даде дарове људима (ефес 4, 8) а десницом божијом назива његово благо (добро) дејство или духа светог, јер се он назива и прстом божијим, силом то- га што тројица имају једну суштину, силу и дејство дакле, пророк моли да ми буде- мо спасени и услишени од духа светога, да бисмо постали духовним и учесници божанске благодати бог говораше у светињи својој: узвисићу и разделити сихем, и долину шатора (у сукоту) размерићу (ст 8) пророк је до- био оно за шта се молио: пошто је он рекао узнеси се, господ му одговара: узвисићу се, и потом указује на који начин: разделићу сихем сихем је био град, који је био дат јосифу по предходној одлуци но и доли- ну, која је била раније пустиња и потом поставшу насеље небеских пастира, ја ћу напунити (каже бог) житељима и уредићу да она буде раздељена између повратника овим именима пророк изображава дарове духа светог он говори о долини, на којој се појављују шатори, очигледно – цркве, јер се овде, у овој долини, по дејству духа свети јован златоусти, византијска икона [фото: sthermansca] свети оци тумаче свето писмо март / април 2015 13 састављају сабране мислене воде (ја подра- зумевам – крштење) на другом месту да- вид каже: и долине ће умножити пшеницу (пс 64, 4); и заиста, плод нашег спасења се умножава у водама крштења сихем у преводу значи раме, то јест узвишење, пр- венство, јер се у овом значењу употребља- ва реч „раме“ у светом писму; на пример о саулу је речено: и стаде усред народа, и бијаше од рамена својих виши од свег на- рода (1 цар 10, 23) а шта је више од духа? или шта је превасходније од његових да- рова, које христос, као узнесен, раздељује, а истовремено свакако и размерава, то јест даје на меру? свакоме се даје пројава духа на корист (1 кор 12, 7) мој је галад, и мој је манасија, и јефрем је заштита главе моје, јуда је цар мој (ст 9) ја не присвајам себи само манасију, већ и његову земљу, јер је галад име ме- ста, а манасија назив племена и јефре- му ћу повратити пређашњу силу, али ћу јуду свакако учинити царем свих племе- на заиста, по повратку из ропства племе- на су остала нераздељена и зоровавељ је био вођа једних и других; а у директном и истинском смислу господ христос, који је по телу произашао од јуде, царује над свим створеним моав сасуд наде моје, на идумеју ћу ста- вити обућу моју, мени се иноплеменици (филистејци) подчинише (ст 10) моме народу ја ћу дати такву силу, да ће победи- ти иноплеменике и потчинити себи моа- вићане и идумејце ово је одређеније из- ражено у 59 псалму јасније и разумљивије је ово место превео акила, пети преводи- лац, код кога се каже: „моав – мој сасуд за умивање“, другим речима – сместилиште воде за омивање мени је познато из речи једног јеврејина тајно предање, да се овим изразом у тајанственом смислу указује на порекло христово по телу од рода (пле- мена) моава – преко моавке руте, од које је произишао давид цар, из чијег се семе- на родио по телу христос мени се чини, да кроз ово и моаву бог обећава благодат призвања кроз поновно рођење водом а ако се стварно ово обећава моаву, онда ми можемо мислити исто и о осталим незна- божцима, што се и потврђује даљим иду- мејци су потицали од исава, који је био омрзнут од бога даље бог каже: ставићу своју обућу на саму земљу онога, кога сам ја омрзао, - значи: ући ћу у земљу пређа- шњих непријатеља, прихватајући их као пријатеље ко ће ме узвести у град ограђени? или ко ће ме одвести до идумеје (ст 11) про- рок, указавши на призвање незнабожаца, слави (као и у 59 псалму) оне, који ће се удостојити да увиде оно, што очекује јудеј- ски народ, желећи да буду једним од њих град ограђени – код симаха је: „град окру- жен бедемом“ овде се подразумева црква пророк се моли за то, да дође до идумеје, где ће господ закорачити и раширити сво- ју благодат, коју ће он даровати незнабож- цима ко – симах је интерпретирао: „ако не ти, боже“, који нам више не указујеш помоћ, него си нас учинио робовима ми нисмо били побеђивани, када си нас ти предводио уосталом, и онда, када други буду одбачени од тебе, ми ћемо бити удо- стојени блаженства, окрепљивани тобом нећеш ли ти, боже, који си нас одгурнуо? и зар нећеш изаћи, боже са силама нашим? зато је и додао: нећеш изаћи са силама на- шим, што је симах превео: и нећеш ићи, боже, испред војски наших ми никада ни- смо били побеђени, када си ти предводио војске наше дај нам помоћ у невољи, јер је узалудно спасење човечије уз помоћ божију учиниће- мо силу, и он ће уништити непријатеље наше (ст 13–14) избави нас од невоља и подај нам твоју помоћ, - јер је нигде дру- где не можемо добити свака подршка од људи, без твог садејства, узалудна је и бес- корисна управо зато се ми обраћамо тво- ме промислу само захваљујући њему ми можемо победити непријатеље, у христу исусу господу нашем, коме слава у векове амин 14 2/2015 када се питање наведено у наслову постави обично се застане са од- говором, а у наставку се често да- ју одговори без довољне аргументације код литургичара лазара мирковића се налази јасан одговор на ово питање у делу хеортологија прота мирковић бележи да сретење спада у дванаест ве- ликих празника, али да не спада у го- сподње он пише: „празник сретенија господњег припада броју 12 празника, али не господњих, но богородичиних, јер ако празник сретенија господњег падне у недељу, то се служба васкрсна не заме- њује службом празника сретенија, како бива на господње пра- знике, но се поје зајед- но са њоме када један од два- наест го- спод - сретење–господњиили богородични празник? христос је изворспасења, као итемељ исмисаосвакогхришћанског празника сретење је и господње и богородичино презвитер александар р јевтић живот цркве радост сретања реч „срећа“ није светописамски ни светопредањски израз, иако се у хри- шћанској свакодневници често упо- требљава изворнији израз је радост можда би реч срећа своје хришћан- ско значење могла да добије у светлу празника сретења радост сретања светог симеона богопримца са бого- младенцом христом би могла да по- стане критеријум нашег доживљава- ња среће март / април 2015 15 њих празника падне у недељу, изоставља се сасвим васкрсна служба и служи се само празнична по томе празник сре- теније се назива и празником сретенија пресвете богородице“ године господње 2015 смо имали при- лику да видимо поредак службе празни- ка сретења у обједињавању са недељном васкрсном службом детаљи се могу ви- дети у типику за ову годину било да кажемо сретење господње или сретење богородичино нећемо погре- шити разлог за то је што већ и само име богородица указује на бога, сина божи- јег оваплоћеног богочовека исуса хри- ста православни иконопис и фреско- пис чувају ову поруку кроз уобичајеност сликања богородице са богомладенцом у наручју петрос василијадис пише да би се те иконе могле назвати и христос са богородицом, јер ликовна компози- ција пројављује пажњу и љубав коју пре- света дјева упућује ка богомладенцу као спасењу света, али и себе томе би могла да поучи и чињеница да се у савременом поретку проскомидије око агнеца хри- ста у сабору спасених заједно са светите- љима налази и пресвета дјева христос је извор спасења, као и темељ и смисао сваког хришћанског празника сретење је и господње и богородичино аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу сретење господње, мозаик из 11 века (око 1030 г), манастир осиос лукас, фокида (грчка) [фото: iconsspbdaru] 16 2/2015 од наших угодности – то јест да будемо слободни не смемо имати потребу да све и сва- кога у нашем животу контролишемо, да захтевамо љубав зато што ми волимо, да очекујемо да ће нас други позвати у свој дом зато што смо ми њих звали у наш, да ће нас неко подржавати зато што ми њега подржавамо, да ће нам опростити јер ми опраштамо њему коначно, мо- рамо допустити оцу да нас воли онако како он жели да нас воли преузето са сајта пастирског задравственог центра васељенске патријаршије: http://wwwpastoralhealth-epcom/library/ pastoral/pt08022015 слободакојасеоткрива уочевојљубави евхаристијскистав према животу и богуоцу захтевада имамосмелости иодважности да ризикујемо иодступимоод наших угодности–то јестда будемослободни неко ко се потпуно осећа „као код куће“ у овом свету, ко ника- да није искусио бол и чежњу за нечим другим него ли што је то њего- ва, односно њена садашња реалност, не може у потпуности разумети себе, своју удаљеност од бога, а затим ни значење покајања да бисмо „напустили“ овај свет, морамо имати дубоко уверење да нас отац очекује у свом дому, тамо где можемо чути глас господњи који гово- ри: „ти си син мој љубљени, ти си по мо- јој вољи“ (лк 3, 22) треба да увежбамо свој self тако да на- дилазимо та стална јадиковања због на- ших неиспуњених жеља, заједно са на- шом безнадежношћу и неблагодарношћу морамо достићи поверење у бога оца, да ће он бринути за нас и испуни- ти наше молбе у складу са оним што је најбоље за нас, дарујући нам у овом све- ту познање његове истине и вечног жи- вота у будућем веку поред тога, овај пун поверења, ев- харистијски став према животу и богу оцу захтева да имамо смелости и од- важности да ризикујемо и одступимо превод са енглеског: андријана младеновић хришћанска етика март / април 2015 17 трећу нијансу на докинсовој „ска- ли“ чине они који „нагињу теизму“ (leaning towards theism) докинс ту категорију дефинише кроз став: веома сам несигуран, али сам склон да верујем у бога (i am very uncertain, but i
... у гроб- ницу и сео на њега величанствен и бео као снег пошто је сишао божанствени гаврило, ох, како се изненада огромна туга претворила у огромну радост! ох, како се одушевио дух њен, када је виде- ла да се само за њу отворила гробница њеног сина! као што су се захваљујући богородици за људе отворила небеса на земљи, тако се и за богородицу отвори- ла животворна гробница господа, како каже велики григорије палама она је прва видела васкрсење си- на свог! о, колико се радовала, када је, приближивши се свом љубљеном хри- сту, зграбила с великим поштовањем и љубављу његове свете ноге и покло- нила му се! и када је видела испуњене божанском светлошћу васкрсења удове радујсесбогородицом васкрсењухристовом а пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше марија магдалина и друга марија да осмотре гроб и гле, земља се затресе веома; јер анђео господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему (мт 28, 1–2) превод са јелинског: михаела јагер из светоотачке ризнице март / април 2015 9 јаја док мужјаци лете уоколо и слатко цвркућу? не видиш ли да су сада из- вори чистији? да су реке богатије и да натапају земљу куд год да пролазе? да воћњаци миришу? да трава расте? да мала весела јагњад скакуће и игра се по травнатим равницама и пољима? не видиш ли да вредне пчеле излазе из својих кошница, слатко зује и ле- те по равницама и воћњацима, сисају цвеће и обликују саће, формирајући праве линије ради боље безбедности и лепоте њиховог рада и производње слатког меда? не видиш ли да су се са- да ветрови умирили? да дува слатки поветарац? да је море плаво и мирно? да морнари плове без страха и да дел- фини путују са бродовима уживају- ћи у пливању и радосно испраћајући морнаре? не видиш ли да је сад сва видљива твар, где год да се окренеш, угодна, мирисна, свежа, радосна и да слави пет телесних чула? и да изгле- дају као да су васкрсла са христом и да су оживела јер су била као умрт- вљена од мраза и хладноће зиме? укратко, радуј се и ти брате с бо- городицом, као што су се радовале и мироносице, марија магдалина, саломија и јована и ти можеш, ако желиш, у души својој постати као оне, као што те подстиче григорије богослов говорећи: „и ако си ма- рија или саломија или јована, пла- чи рано ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог христа“ тумачећи ове речи никита говори: „марија магдале- на је свака практична душа, која се очистила речју јеванђељских запо- вести, као од ђавола, од напора (по- штовања) овог привременог живота саломија, која се тумачи као мир, је она душа која је победила страсти и потчинила тело души, која је стекла свог преслатког сина, који су до мало- пре били раскомадани и безоблични! а више од свега, колико се радовала када је чула из светих уста свог сина ону ве- селу реч: „радуј се“ мада, јеванђелист матеј наводи да је са њом била и мари- ја магдалина и да је и она грлила ноге господу, и да је чула и она „радуј се“, са намером да се не посумња у васкрсење господње, због сродства, ако би га по- сведочила само његова пресвета мајка, како указује свети григорије (и ксан- топулос у синаксару на пасху) који ум би могао да схвати која врста савршене љубави и радости је постојала између богородице и христа, између једне та- кве мајке и једног таквог сина? * * * шта говорим? да се радујеш са бого- родицом, као што се радује с њом чи- тава непојмљива и неопипљива тво- ревина и слави васкрсење сина њеног и приноси јој најлепше и највредније дарове и захвалнице најслађег проле- ћа не видиш ли очима својим да је небо сада јасније? да је његов месец сјајнији и сребрнији и да се све звезде на небу виде чистије? зар не видиш да је земља сад овенчана најразновр- снијим биљем, олисталим дрвећем и многобојним и мирисним цвећем и ружама, од којих су неке потпуно изашле из својих пупољака и показу- ју се онима који гледају њихов лепоту, док су друге тек пупољци а неке још увек затворене? не чујеш ли ушима својим симфонију и хармонију у коју се сада стапају најслађим гласовима на озеленелом и разлистаном дрвећу славуји, ласте, грлице, косови, кука- вице, јаребице, свраке, голубови, зебе и остале птице? како се натпевавају многозвучним и преслатким песма- ма? и како с уметношћу граде своја гнезда? како женке седе и греју своја 10 2/2015 теоријом знање о бићима духовних значења и зато поседује савршени мир јована опет, се тумачи као го- лубица, и она је душа која је неис- кварена и најплоднија у врлинама, која је одбацила сваку страст с кро- тошћу и зрела је да створи духовна значења знањем и расуђивањем ако твоја душа постане таква, драги мој, иди као мироносице, са спремно- шћу и брзином – јер ово јутрење от- крива – у гробницу, дакле у дубину свог срца, где је скривена реч земаљ- ског и небеског и са сузама искреним затражи да сазнаш је ли васкрсао ло- гос врлине и знања, који је у теби ако тако будеш тражио, видећеш најпре како се са твог срца одваљује стена, дакле исцељење од неспознаје логоса, а пошто она оде видећеш анђеле, да- кле покрете своје свести како ти про- поведају да је васкрсао унутар тебе логос врлине и знања, који је умро од греха у души сладострасног човека логос не дела, него је као мртав за- тим ћеш видети и сам тај логос како ти се појављује у уму наг и без врста и символа и како пуни интелектуал- ну снагу твоје душе духовном радо- шћу пошто се дакле испуниш зна- њем о васкрсењу логоса практичном маријом, дакле магдалином, која је пример практичне аскезе, радуј се с другом маријом, мајком божијом, која је пример теоријског живота, која пошто је прва отишла и видела једном васкрсење свог сина, испунила се знањем и уверила и више никада није поново отишла у гробницу, као друге мироносице дакле, теорија претходи и разумева једноставно и јасно, док пракса долази потом и задобија знање и искуство из примера јована, који је представ- ник теорије, и петра, који је представ- ник праксе, поверуј у ово горе речено њих двојица су заједно трчали, како говори јеванђеље, али је јован стигао пре петра и док се с једне стране јо- ван „само надвирио над гробом“ и по- веровао, с друге стране петар је ушао у гробницу и загледао плаштаницу и убрус и онда поверовао напослетку, највећу радост код бо- городице ћеш изазвати ако одлучиш да побеђујеш своје страсти сваког тренутка и да живиш непорочно ради љубави њене да би постао достојан тога да те узме у своју заштиту и да те прихвати као своје дете пази да си јој почињен и да радиш колико више можеш за њу и њеног сина и моли је да те уброји међу своје слуге понизне и да те удостоји да се радујеш с њом вечно на небесима, појући јој оно што је рекао давид: „учинићу да се не за- боравља име твоје од кољена на коље- но; потом ће те славити народи вави- јек вијека“ (пс 45, 17) свети никодим светогорац извор: http://wwwdiakonimagr свети никодим светогорац, грчка икона из светоотачке ризнице март / април 2015 11 спремно је срце моје, боже, спремно је срце моје; певаћу и псалмопојаћу у слави мојој(ст 2) ми смо већ рекли, да пророк назива својом славом благодат пророштва користећи се, каже, пророч- ком песмом, ја говорим теби, господе, да је срце моје непоколебиво и спремно за примање твоје божанске благодати бла- жени, речено је, чистим срцем, јер ће бо- га видети (мт 5, 8); управо такви и кажу смело: спремно је срце моје, боже смисао ових речи пророка је следећи: ево, госпо- де, што је од мене било потребно, то је припремљено за тебе; пошаљи сада твога светог духа и дар пророчке благодати: ја сам припремио језик мој за служење њој певаћу и псалмопојаћу, ако ти испуниш моју жељу или боље речено – испуниш срце у слави мојој – благодат пророштва или стање сазерцатељно и истовремено делатно устани славо моја, устани псалтиру и гитаро, устаћу рано ујутро исповедићу ти се међу људима, псалмопеваћу ти ме- ђу племенима (незнабожцима) (ст 3, 4) псалтиром и гуслама пророк назива са- мог себе као да је благодат духа извла- чила из њега пророчко песнопјеније као из музичког инструмента а он се ода- зива на божанско надахнуће и душом и телом, при чему гуслама одговарају теле- сни удови и чула, путем којих ум прима све што је потребно, а псалтиром – ра- зумне силе душе као да посвећујући бо- гу првенце свог живота, пророк издва- ја јутарње часове, време светлости, као најпригодније од читавог дана тако, одушевивши себе на прослављање го- спода, он потом обећава да ће ово чини- ти раним јутром, јер у ово време његова химна неће остати усамљена, већ ће се слити са славословљем безбројних људи и племена пророк назива јутром оваплоћење бога и спаситеља нашег, јер ће из њега засија- ти светлост истине о њему по читавој ва- сељени устима свих поје блажени давид, прослављајући божанска доброчинства јер је велика, изнад небеса, милост твоја, и до облака истина твоја (ст 5) величина твоје милости превазилази висину небе- са, свуда су проникли зраци твоје истине ми смо већ рекли, да облацима он нази- ва и пророке, и апостоле, и оне обучене у благодат учитељства, зато што они, као некаквим облаци доносе људима духов- но орошавање, и преко њих се ми учимо догматима истине а милошћу и истином се назива тајна икономије (домостроја) христове, као што је исти пророк рекао на другом месту: милост и истина (саста- више се) приљубише се у једно (пс 84, 11) божанство и људска природа христова су- срели су се у оваплоћењу речи милост се односи на божанскост оваплоћене речи, јер је управо она помиловала своје сазда- ње, а истина – на тело, јер се није привид- но, већ истински и стварно бог реч ова- плотио за разјашњавање овога давид је свети јован златоусти разматрање на 107 псалам свети оци тумаче свето писмо превод са руског: небојша ћосовић 12 2/2015 већ рекао: истина од земље засија (пс 84, 12) подразумевајући људску природу го- спода, од наше земље, очигледно –од људ- ске природе, засијалу свакако, на небеси- ма је божанство христово било велико и окружено славом, коју је он стекао себи својим делима, али је оно на земљи било непознато и прикривено сенком тела узнеси се на небеса, боже, и по свој земљи (да буде) слава твоја (ст 6) ово је рекао и блажени авакум: величина његова по- кри небеса и земља се напуни славе његове (авак 3, 3) а ово је блажени давид изре- као у 8 псалму: господе, господе наш! како је дивно име твоје по свој земљи! јер се уз- диже величанственост твоја изнад небеса (пс 8, 2) сходно овоме, узнеси се – речено је у смислу: покажи себе високим, вишим од свега, и нека сва земља дозна за твоју славу да се избаве љубљени твоји, спаси де- сницом твојом и услиши ме (ст 7) моли, да што пре наступи његова благодат и да би вазнесени на небеса показао своју сла- ву по читавој земљи, да би били спасени они, који могу рећи: као што нас и изабра у њему прије постања свијета, да будемо свети и непорочни пред њим у љубави, предодредивши нас себи на усиновљење кроз исуса христа, господа нашег (ефес 1, 4–5) а љубљени божији људи су они који су спасени љубављу његовом према роду нашем; управо њих је вазнесавши се на не- беса он ослободио од древног ропства, као што каже павле: узишавши на висину за- плијени плијен и даде дарове људима (ефес 4, 8) а десницом божијом назива његово благо (добро) дејство или духа светог, јер се он назива и прстом божијим, силом то- га што тројица имају једну суштину, силу и дејство дакле, пророк моли да ми буде- мо спасени и услишени од духа светога, да бисмо постали духовним и учесници божанске благодати бог говораше у светињи својој: узвисићу и разделити сихем, и долину шатора (у сукоту) размерићу (ст 8) пророк је до- био оно за шта се молио: пошто је он рекао узнеси се, господ му одговара: узвисићу се, и потом указује на који начин: разделићу сихем сихем је био град, који је био дат јосифу по предходној одлуци но и доли- ну, која је била раније пустиња и потом поставшу насеље небеских пастира, ја ћу напунити (каже бог) житељима и уредићу да она буде раздељена између повратника овим именима пророк изображава дарове духа светог он говори о долини, на којој се појављују шатори, очигледно – цркве, јер се овде, у овој долини, по дејству духа свети јован златоусти, византијска икона [фото: sthermansca] свети оци тумаче свето писмо март / април 2015 13 састављају сабране мислене воде (ја подра- зумевам – крштење) на другом месту да- вид каже: и долине ће умножити пшеницу (пс 64, 4); и заиста, плод нашег спасења се умножава у водама крштења сихем у преводу значи раме, то јест узвишење, пр- венство, јер се у овом значењу употребља- ва реч „раме“ у светом писму; на пример о саулу је речено: и стаде усред народа, и бијаше од рамена својих виши од свег на- рода (1 цар 10, 23) а шта је више од духа? или шта је превасходније од његових да- рова, које христос, као узнесен, раздељује, а истовремено свакако и размерава, то јест даје на меру? свакоме се даје пројава духа на корист (1 кор 12, 7) мој је галад, и мој је манасија, и јефрем је заштита главе моје, јуда је цар мој (ст 9) ја не присвајам себи само манасију, већ и његову земљу, јер је галад име ме- ста, а манасија назив племена и јефре- му ћу повратити пређашњу силу, али ћу јуду свакако учинити царем свих племе- на заиста, по повратку из ропства племе- на су остала нераздељена и зоровавељ је био вођа једних и других; а у директном и истинском смислу господ христос, који је по телу произашао од јуде, царује над свим створеним моав сасуд наде моје, на идумеју ћу ста- вити обућу моју, мени се иноплеменици (филистејци) подчинише (ст 10) моме народу ја ћу дати такву силу, да ће победи- ти иноплеменике и потчинити себи моа- вићане и идумејце ово је одређеније из- ражено у 59 псалму јасније и разумљивије је ово место превео акила, пети преводи- лац, код кога се каже: „моав – мој сасуд за умивање“, другим речима – сместилиште воде за омивање мени је познато из речи једног јеврејина тајно предање, да се овим изразом у тајанственом смислу указује на порекло христово по телу од рода (пле- мена) моава – преко моавке руте, од које је произишао давид цар, из чијег се семе- на родио по телу христос мени се чини, да кроз ово и моаву бог обећава благодат призвања кроз поновно рођење водом а ако се стварно ово обећава моаву, онда ми можемо мислити исто и о осталим незна- божцима, што се и потврђује даљим иду- мејци су потицали од исава, који је био омрзнут од бога даље бог каже: ставићу своју обућу на саму земљу онога, кога сам ја омрзао, - значи: ући ћу у земљу пређа- шњих непријатеља, прихватајући их као пријатеље ко ће ме узвести у град ограђени? или ко ће ме одвести до идумеје (ст 11) про- рок, указавши на призвање незнабожаца, слави (као и у 59 псалму) оне, који ће се удостојити да увиде оно, што очекује јудеј- ски народ, желећи да буду једним од њих град ограђени – код симаха је: „град окру- жен бедемом“ овде се подразумева црква пророк се моли за то, да дође до идумеје, где ће господ закорачити и раширити сво- ју благодат, коју ће он даровати незнабож- цима ко – симах је интерпретирао: „ако не ти, боже“, који нам више не указујеш помоћ, него си нас учинио робовима ми нисмо били побеђивани, када си нас ти предводио уосталом, и онда, када други буду одбачени од тебе, ми ћемо бити удо- стојени блаженства, окрепљивани тобом нећеш ли ти, боже, који си нас одгурнуо? и зар нећеш изаћи, боже са силама нашим? зато је и додао: нећеш изаћи са силама на- шим, што је симах превео: и нећеш ићи, боже, испред војски наших ми никада ни- смо били побеђени, када си ти предводио војске наше дај нам помоћ у невољи, јер је узалудно спасење човечије уз помоћ божију учиниће- мо силу, и он ће уништити непријатеље наше (ст 13–14) избави нас од невоља и подај нам твоју помоћ, - јер је нигде дру- где не можемо добити свака подршка од људи, без твог садејства, узалудна је и бес- корисна управо зато се ми обраћамо тво- ме промислу само захваљујући њему ми можемо победити непријатеље, у христу исусу господу нашем, коме слава у векове амин 14 2/2015 када се питање наведено у наслову постави обично се застане са од- говором, а у наставку се често да- ју одговори без довољне аргументације код литургичара лазара мирковића се налази јасан одговор на ово питање у делу хеортологија прота мирковић бележи да сретење спада у дванаест ве- ликих празника, али да не спада у го- сподње он пише: „празник сретенија господњег припада броју 12 празника, али не господњих, но богородичиних, јер ако празник сретенија господњег падне у недељу, то се служба васкрсна не заме- њује службом празника сретенија, како бива на господње пра- знике, но се поје зајед- но са њоме када један од два- наест го- спод - сретење–господњиили богородични празник? христос је изворспасења, као итемељ исмисаосвакогхришћанског празника сретење је и господње и богородичино презвитер александар р јевтић живот цркве радост сретања реч „срећа“ није светописамски ни светопредањски израз, иако се у хри- шћанској свакодневници често упо- требљава изворнији израз је радост можда би реч срећа своје хришћан- ско значење могла да добије у светлу празника сретења радост сретања светог симеона богопримца са бого- младенцом христом би могла да по- стане критеријум нашег доживљава- ња среће март / април 2015 15 њих празника падне у недељу, изоставља се сасвим васкрсна служба и служи се само празнична по томе празник сре- теније се назива и празником сретенија пресвете богородице“ године господње 2015 смо имали при- лику да видимо поредак службе празни- ка сретења у обједињавању са недељном васкрсном службом детаљи се могу ви- дети у типику за ову годину било да кажемо сретење господње или сретење богородичино нећемо погре- шити разлог за то је што већ и само име богородица указује на бога, сина божи- јег оваплоћеног богочовека исуса хри- ста православни иконопис и фреско- пис чувају ову поруку кроз уобичајеност сликања богородице са богомладенцом у наручју петрос василијадис пише да би се те иконе могле назвати и христос са богородицом, јер ликовна компози- ција пројављује пажњу и љубав коју пре- света дјева упућује ка богомладенцу као спасењу света, али и себе томе би могла да поучи и чињеница да се у савременом поретку проскомидије око агнеца хри- ста у сабору спасених заједно са светите- љима налази и пресвета дјева христос је извор спасења, као и темељ и смисао сваког хришћанског празника сретење је и господње и богородичино аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу сретење господње, мозаик из 11 века (око 1030 г), манастир осиос лукас, фокида (грчка) [фото: iconsspbdaru] 16 2/2015 од наших угодности – то јест да будемо слободни не смемо имати потребу да све и сва- кога у нашем животу контролишемо, да захтевамо љубав зато што ми волимо, да очекујемо да ће нас други позвати у свој дом зато што смо ми њих звали у наш, да ће нас неко подржавати зато што ми њега подржавамо, да ће нам опростити јер ми опраштамо њему коначно, мо- рамо допустити оцу да нас воли онако како он жели да нас воли преузето са сајта пастирског задравственог центра васељенске патријаршије: http://wwwpastoralhealth-epcom/library/ pastoral/pt08022015 слободакојасеоткрива уочевојљубави евхаристијскистав према животу и богуоцу захтевада имамосмелости иодважности да ризикујемо иодступимоод наших угодности–то јестда будемослободни неко ко се потпуно осећа „као код куће“ у овом свету, ко ника- да није искусио бол и чежњу за нечим другим него ли што је то њего- ва, односно њена садашња реалност, не може у потпуности разумети себе, своју удаљеност од бога, а затим ни значење покајања да бисмо „напустили“ овај свет, морамо имати дубоко уверење да нас отац очекује у свом дому, тамо где можемо чути глас господњи који гово- ри: „ти си син мој љубљени, ти си по мо- јој вољи“ (лк 3, 22) треба да увежбамо свој self тако да на- дилазимо та стална јадиковања због на- ших неиспуњених жеља, заједно са на- шом безнадежношћу и неблагодарношћу морамо достићи поверење у бога оца, да ће он бринути за нас и испуни- ти наше молбе у складу са оним што је најбоље за нас, дарујући нам у овом све- ту познање његове истине и вечног жи- вота у будућем веку поред тога, овај пун поверења, ев- харистијски став према животу и богу оцу захтева да имамо смелости и од- важности да ризикујемо и одступимо превод са енглеског: андријана младеновић хришћанска етика март / април 2015 17 трећу нијансу на докинсовој „ска- ли“ чине они који „нагињу теизму“ (leaning towards theism) докинс ту категорију дефинише кроз став: веома сам несигуран, али сам склон да верујем у бога (i am very uncertain, but i
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
1. 37058 / ...према неким тумачењима, све- ти пророк језекиљ назива БОГОРОДИЦУ вратима кроз која је само бог прошао, а пророк исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена правећи парале...
2. 97826 / ...мајку нашега господа исуса христа, владичицу БОГОРОДИЦУ и све- тог павла да га просветле шта да ради у овој ситуацији, јер се нашао у чуду и није знао ни одакле да почне ...
3. 109541 / ...најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија БОГОРОДИЦУ наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нам...
4. 156468 / ...која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету БОГОРОДИЦУ, , и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и м...
1. 37058 / ...према неким тумачењима, све- ти пророк језекиљ назива БОГОРОДИЦУ вратима кроз која је само бог прошао, а пророк исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена правећи парале...
2. 97826 / ...мајку нашега господа исуса христа, владичицу БОГОРОДИЦУ и све- тог павла да га просветле шта да ради у овој ситуацији, јер се нашао у чуду и није знао ни одакле да почне ...
3. 109541 / ...најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија БОГОРОДИЦУ наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нам...
4. 156468 / ...која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету БОГОРОДИЦУ, , и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и м...
8
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
...је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога иБОГОРОДИЦУ 📌 као при-
мер наводимо, нека имена за бога: власт,
сила, слово, живот, милост, љуби, му-
дрост, о сотир, пантократор, параклит,
свет,
...је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и
МЕТА инфо: Р:21296 К:159828 Д:88
| Свеска 344 |
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су прешли 30, па и 40 годину и још се не одлучују за брак?! а хтели би да оснују хришћанску породицу и да се остваре као родитељи много зашто не траже помоћ од бога и од божијих служитеља? зашто лутају и губе своје младе године усамљени и душом неза- довољни? у каква чуда они верују? један од начина како да се споје сродне душе сазнали смо у умци, када смо посетили породицу милуновић, бојана (37) и ру- жицу (35) који имају четворо деце: луку (6, 5), марију (5), марту (3) и лазара (1) са благословом њиховог парохијског свештеника милана симића из цркве преображења господњег, и духовника оца макарија из манастира фенек, ис- причаћемо вам како господ испуњава благочестиве жеље и намере, ако млад човек има озбиљан однос према соп- ственом животу људи слабе вере стално траже од бо- га нека посебна чуда не признајући да се она стално догађају око њих и у њима самима ви то не тражите од бога, јер сте потпуно свесни и уверени да бог чи- ни чуда свакодневно? бојан: да, како рече господ: ко има очи, нека види али, не може видети без јаке и праве вере највеће чудо је љу- бав божија према човеку и дуготрпљење наших грехова и слабости и сва божија чуда из ње проистичу св владика ни- колај каже: „људи траже чуда, а зар није највеће чудо овај свет што га свакоднев- но гледамо? па, зар онај који је створио око да не види?! зар може мртво око да види? не може, него живо, а живот му даје дух свети“ ја сам као дечак осећао то на себи, а још нисам знао за бога, и често сам се питао: како то да човек има разум, ко му то даје, одакле то? ружи- ца: највеће чудо је рађање новог детета, прво зачеће, па његов развој и рођење то је чудо над чудима јер то није мајчи- но тело него ново тело, ново биће расте у њеној утроби лука се родио дан уо- чи наше крсне славе 2008 године и за- то смо му дали то име, а спонтано смо дошли до тога да се ово троје зову као васкрсли лазар из јеванђеља и његове сестре нисмо имали ту намеру, али го- спод јесте славимо им имендане причајте нам о тим чудима која вас прате, а за која сте сигурни да нису чуда него неизмерна љубав божија породицамилуновић највећечудо је рађање новогдетета,прво зачеће, па његов развој и рођењето јечудо надчудима радмила грујић на предлог многих породица о којима смо писали и бројних читалаца православног мисионара, са образложењем да деце никад није много, од овог броја ова рубрика ће се уместо многодетне хришћанске породице звати вишедетне хришћанске породице 38 4/2015 вишедетне хришћанске породице венчали смо се у манастиру фенек пре 8 година бојан је имао 29 а ја 27 година начин на који смо се упознали је нео- бичан, да кажемо „чудо“ једног јулског врелог дана са мојим најбољим пријате- љем и колегом са факултета, нелетом (вероучитељ ненад јовановић), дошла сам на исповест код о макарија, кога смо упознали неколико месеци раније отац нас је примио причамо и шали- мо се, изненада отац ме пита: „а ти, шта хоћеш?“ кажем: „знам шта хоћу, али немам човека, као да живим у пустињи а не у двомилионском граду“, и питам га има ли неки предлог, очекујући до- бро познат одговор, стрпи се, смири се, и бог ће ти послати човека када треба међутим, следи изненађујући одговор: „ја имам човека то је један добар дечко, вредан, побожан, долази код нас у мана- стир већ је просио неке девојке, али су га одбиле али, он има озбиљне намере“ рекох оцу: „па, са њим онда нешто ни- је у реду!“ каже: „не, њима нешто фали јер нису спремне, а њега одлично знам“ мислим се: «али мене не знате, само сам се трипут исповедила и изразила жељу да се удам» питам га чиме се бави, ка- же да је молер ту се ја разочарам где ћу ја, ускоро дипломирани теолог, да се по- клопим са једним молером?! „нећу, оче! хоћу да то буде спонтано“, замишљајући бајку из романтичних америчких фил- мова али, отац не одустаје: „биће спон- тано, само ћу му дати твој број телефо- на и рећи да те доведе у манастир“ а ја опет нећу онда причамо нешто друго, а отац упоран па каже: „је л’ хоћеш? би- ће спонтано“ онда питам нелета шта да радим, а мој мудри неле каже: „ру- жо, ништа те не кошта, ако ти се свиђа, супер, ако не, здраво, довиђења“ и то јул / август 2015 39 је пресудило да пристанем на то упо- знавање, иако сам била милион посто сигурна да ту не може бити ништа тек тада ми отац каже: „али, ти мораш зна- ти још нешто: он има благослов да се ожени до госпојине, ако се не ожени до тада иде у манастир“ питам до које го- спојине, каже до ове сада почнем да се смејем и кроз смех: „да се удам за месец дана?! нећу!“, а он: „не мораш, нико те не тера, него само то треба да знаш су- тра ће те он звати и дођите у манастир“ сутрадан је био још један тропски дан и ја сам преседела у студентском стан- чићу и везла митре увече, око 18 сати, звони телефон, мушки глас каже: „по- моз бог, овде бојан, отац макарије ми је дао твој број телефона“ моја прва ми- сао је била како да га се решим, али се сетих да сам обећала оцу макарију да ћу доћи и око 1930 дође по мене у мана- стиру, отац се смеје, видим да ту бокија сви познају, мени непријатно, хоћу у зе- мљу да пропаднем седамо испод кесте- на, отац почиње: „знате зашто сте овде, хајде да причамо“ боки тек тада схвата о чему је реч, а ја љутито: „немамо о че- му да причамо“ срамота ме од бокија и једва чекам да кренемо, али боки је тра- жио да попије кафу и отац га шаље да је сам скува већ је ноћ, крећемо за град, боки ме пита: „хоћеш ли да свратимо негде на пиће?“ пристајем невољно, и реч по реч, у мени се нешто мења пи- там га: „да ли ћеш стварно отићи у ма- настир ако се до госпојине не ожениш?“ каже: „ја верујем да је бог мој отац који ме воли и ако он мисли да је за мене по- родичан живот, послаће ми жену, а ако мисли да ћу се најбоље остварити као монах, неће ми послати жену и идем у манастир“ ту ме одушевила његова ве- ра на делу и потпуна препуштеност у руке божије уопште, у разговору био 40 4/2015 вишедетне хришћанске породице је оно што јесте, без претварања или улепшавања себе пред крај те вечери осетих како у мени нешто трепери це- лу ноћ нисам спавала, питала сам се да ли је могуће да је то тај човек који мени треба ујутру сам оцу послала поруку да хоћу да се удам за њега отац је оба- вестио бокија био је збуњен следећег дана, кад смо се видели, ја сам се упла- шила те своје одлуке, јер је он за мене био странац како да се удам за човека кога видим други пут у животу?! онда сам отишла код тета милене, нелетове маме, која ми је као друга мајка, и она ми је рекла: „дете, не мисли на датум бојановог завета, него ево ти читај ака- тист светој ксенији петроградској и моли се богу“ послушала сам је и сте- кла мир, а трећег дана кад смо се видели и причали, знала сам да је он човек за мене петог дана сам јавила кући своји- ма да се удајем у августу мама и тетке су доживеле шок, али нису имале куд за неколико дана смо отишли у борово се- ло да упознају мог изабраника те прве недеље смо се само упознавали и прича- ли, друге две недеље смо организовали венчање и венчали се пре госпојине и тако, слава богу на свему како сте ви, бојане, реаговали кад сте чули да је пристала? бојан: нисам се уплашио, али сам то доживео као нагли преокрет, просто се нисам надао тада сам са братом радио у врњачкој бањи, духовно се припремао, већ пустио браду, ближила се велика госпојина и нисам ни помишљао на же- нидбу кад ме је о макарије позвао и дао ми њен број телефона, питао ме је: „можеш ли да ми доведеш ову девојку у манастир?“ нисам знао да је са њом о томе разговарао и кад сам је довео, кад је отац рекао: „пошто сви знамо зашто смо овде“, погледао сам у њега па у њу и тада схватио зашто сам ту с обзиром на то да се све збило за месец дана, да ли сте приступили бра- ку са чврстим убеђењем „једном за цео живот“? знали смо да се тим браком завету- јемо господу брак није да бисмо задо- вољавали своје телесне потребе него да вршимо вољу божију није ту више било места за повлачење ја сам иначе такав, ако одлучим, не одустајем ружи- ца: да, обоје смо били искрено у вери и знали смо шта је то светиња брака, и да њоме улазимо у вечност ваша прича је посебна како сте сте- кли такву веру? бојан: родом сам из села витково код александровца рано сам остао без мајке љиљане, па је мене и брата ива- на подизао отац радмило славили смо св луку, крштен сам као беба, али смо мало знали о вери као дечак често сам се питао одакле ја на овом свету, како је настао човек, али су та питања та- да остајала без одговора одслуживши јул / август 2015 41 војни рок, како у александровцу нисам нашао посао, дошао сам у београд и ра- дио све врсте грађевинских послова осећао сам духовну празнину у души, али сам тражио истину и свој живот- ни пут становао сам код неке побо- жне баке и са њом први пут отишао у манастир фенек у једној доста тешкој духовној кризи, после дужег времена, сетио сам се тог манастира тада је био женски, и ту сам први пут сазнао шта је то света литургија, осетио божи- ји призив и почео редовно да долазим након годину дана, одлуком владике сремског василија, манастир постаје мушки и долазе монаси: отац михаи- ло, касније отац макарије и отац мар- ко веома сам их заволео и они мене, и тако, уз оце и живот у цркви, схватам да сам нашао оно што сам тражио за- вршио сам прехрамбену школу, а сада радим као возач у гсп, већ трећу го- дину сам под уговором на годину да- на прве две године нашег брака бавио сам се грађевинским радовима, изра- дом фасада, зидова и плафона од гипса, кречењем, и тај посао је добро ишао, а онда је све стало позајмили смо новац за комби да бих се бавио транспортом робе, али је то слабо ишло радио сам и као возач камиона после дужег преки- да, примљен сам у гсп ружица: ја сам из борова села код вуковара мој отац бошко дабић и мајка стојанка одгајали су мене и млађег брата ђурицу тради- ционално, крштени смо као бебе мама, као ревноснија, недељом нас је водила у цркву, као деца смо постили и приче- шћивали се ова клица вере, засађена у раном детињству, била ми је значајна 42 4/2015 вишедетне хришћанске породице касније тата нам је погинуо на почет- ку рата у хрватској, 1991; имала сам 11, а брат 9 година ипак, нисмо избегли недостатак оца био је за мене превише болан, пубертет ми је био стресан, ис- пуњен многим страховима и безвољно- шћу, одвојила сам се од цркве, а у души сам осећала да нешто није у реду ужас рата и људска суровост обрушили су се на моју душу и у другом разреду сред- ње економске школе запала сам у де- пресију, затворила сам се у себе, нисам јела, ни спавала, много сам плакала, по- пустила сам у школи нисам могла да се отргнем од бола због насилне смрти мог оца и од личног незадовољства мама се много намучила са мном, одвела ме је код докторке психијатра и целу годи- ну сам код ње ишла на разговоре али, она ми је слабо помогла тек кад сам се вратила цркви и вери, када сам откри- ла свету тајну исповести, догодило се моје исцељење, јер је терет туге и свих грехова из младости нестао тада сам осетила чудесну силу те свете тајне како су истините речи господње: хо- дите к мени сви који сте уморни и на- товарени и ја ћу вас одморити (мт 11, 28)! иако је моја мајка била побожна, ипак ме је прво одвела психијатру, чак веровала да ми је помогао, па тек онда свештенику да ми прочита молитву за здравље, и тражила је од њега благо- слов да почне да слави неког светитеља за моје здравље у тој молитви отворио се 7 фебруар када се слави св григори- је богослов пред упис на факултет, од- вела ме је светом василију на острог и купила ми свето писмо имам брата од тетке, који је свештеник, од њега сам са- знала доста о вери захваљујући мајчи- ним молитвама и молитвама ових све- титеља, крећем правим путем, срећем господа христа, и до данас се не одвајам од њега завршила сам православни богословски факултет и запослена сам као вероучитељ у ош „уједињене наци- је“ на цераку, мада сам скоро све вре- ме на породиљским боловањима имам око 8 година радног стажа како сте изградили кућу? четири године смо били подстанари у жаркову, имали двоје деце, а три године живимо у нашој кући, која је за нас опет чудо божије моја мама нам је помогла да купимо плац, и почели смо да је зида- мо у години наше највеће финансијске кризе живели смо од једне просветне плате, задуживали се сваког месеца, а онда нам је једна добра жена, коју смо знали само по имену, понудила да ку- пимо њену викендицу-брвнару, па смо по тим димензијама урадили темељ, али како је било тешко изводљиво да је пре- несемо, позајмила нам је 8 хиљада евра за градњу куће, што нам је много више одговарало враћамо јој на рате већ 4 го- дине, без уговора и признаница, на по- верење молимо се за њу и благосиљамо је – да јој господ подари царство небе- ско! а бокијев отац, као добар мајстор, учествовао је у свим радовима и још увек помаже колико од државе примате за децу? бојан: држава се слабо залаже, једи- но црква не примамо дечји додатак ни за једно дете одбили су нас јер смо прешли цензус за 27 динара на лазара кад дете у детињству у породици стекне христа, ако је у њој било љубави и мира, чак и ако одлута, неће заборавититу родитељску љубав и вратиће се правом путу јул / август 2015 43 смо добили само родитељски додатак а нација нам у опадању! добро каже онај што води сајт „пријатељ божји“ да др- жава треба да објави ванредно стање, јер је сваке године за 40 000 мање ста- новника али још више је застрашујући податак колико се деце абортира све земље у нашем окружењу су се увећа- ле, само нама прети потпуни нестанак ми не треба да се окрећемо европи, јер смо европа, него да се окренемо господу ништа нам свет не даје и неће дати док се сами не потрудимо ружица: једне го- дине кад боки није радио, добили смо од вдс-а новчану помоћ и у намирницама, и то нам је много значило родитељи нам помажу и шаљу храну коју сами произ- воде, а и нас полако обучавају да радимо башту и производимо поврће одећу и обућу за децу добијамо од кумова и при- јатеља суптилна чуда господ чини: луки су потребне патике, немамо пара, и баш тада комшиница доноси два пара патика и каже: „је л’ нећеш да се љутиш? нове су, а мом сину су омањале“ и ја тачно знам да нам то кроз њу господ шаље или: лука возио тротинет код другара и хоће да му купимо, а ми му кажемо да ћемо звати деду па ће он од старог на- правити нови, кад деда већ зове и јавља да је од комшинице добио тротинет за луку о свакој ситници бог промишља и видимо да не треба да бринемо па, како се бокију посао отворио! дуго га је тра- жио види у новинама конкурс за возача аутобуса, а има све категорије; траже 100 радника, пријави се, а већ 2000 људи се пријавило, ускоро га зову на разговор и приме га шта је најважније у хришћанском жи- воту многодетне породице? сматрате ли да ћете се спасити рађањем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? ми себе не сматрамо многодетном по- родицом, пре вишедетном, ако деце уоп- ште може бити много у томе немамо никакав план ни предумишљај, просто је господ тако уредио свако чедо нам је дар од бога и посебна радост бојан: ми, хришћани, се не разликујемо мно- го од других, једино што знамо да треба да се исправљамо покајањем и најбит- није – да не осуђујемо друге ја много волим да читам св николаја он каже: господе, зар да мрзим непријатеље што ме гурнуше теби у наручје? него молите се за њих и благосиљајте оне који вас ку- ну («молитве на језеру») кад бисмо се трудили да стално држимо господа на уму, знали бисмо у сваком моменту како да поступамо али, имамо ту слабост да на њега заборављамо, и наиђе тако мо- менат и планеш ружица: ево, ја често брзо реагујем и кажем: то није тачно а јесте тачно али, одмах почнем да се пи- там: «да није он ипак у праву»? и онда кажем: «у праву је што ми је то рекао, то је са намером да будем боља» и зато ми исповест много значи раније сам имала трему, јер ту треба себе да оголиш, а сада са радошћу идем на исповест, јер после тога баш осетим лакоћу мислим да је најважније у хришћанском животу бити послушан има једна дечја песмица која то баш добро осликава: „попо слуша бо- га, тата слуша попу, мама слуша тату, де- те слуша маму, а ко слуша дете? слуша га треба сви да се трудимо да по оном литургијском возгласу: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предајмо“, и ако тако радимо, бићемо мирни, јер господ даје све што нам је потребно 44 4/2015 вишедетне хришћанске породице меда, мора да има некога реда!“ тај поре- дак у брачном животу је јако важан јер га је бог устројио, и ако се поремети, губи се благодат и долази до незадовољства и других проблема верујем да можемо да се спасемо рађањем ако децу васпитамо у том духу, јер је то божја заповест и обе- ћање али, не само рађање, него труд и рад на задобијању свих хришћанских вр- лина ради уподобљавања христу вели- ки дар нам је господ дао подаривши нам децу, али је то, такође, и огромна одго- ворност, јер од нас зависи какви ће људи касније бити трудимо се да остваримо оне речи св порфирија кавсокаливита: родитељи, будите свети, па ће вам деца бити добра и нећете имати никаквих проблема са њима свакако да ми је то највећа нада овог живота да ми и наша деца и сви људи које волимо, и уопште сви људи, да се нађемо у рајској вечности са христом, у радости прослављајући име његово благодаримо богу што нам је даровао истог духовника, који нам је помогао да створимо породицу, који нас у свему усмерава и помаже мислим да не постоји ниједан проблем који не може бити решен његовим саветом и нашом послушношћу он нам је велики ослонац и подршка нека га господ спасе! у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав подразумева жртву и самозабо- рав ради ближњег саме речи „волим те“ су празне и безначајне ако нису праће- не одрицањем од својих задовољстава живи пример и наш међусобни однос говоре више од милиона речи родите- љима не сме бити ништа тешко да ура- јул / август 2015 45 де за своју децу тата ради на послу, кад треба некоме окречи стан, па гради на- шу кућу то све није лако, али ни толико тешко кад радиш за оне које волиш и ја, таман седнем мало да предахнем, ево га дете нешто тражи, или кад ноћу повра- ћају, кад су сви болесни, па не знам ко- ме ћу пре, није лако, али слава богу, све могу деца воле кад их за нешто похва- лимо, али у духовном погледу, како ка- же св старац порфирије, похвале деци нису на корист него треба да схвате да је нормално да ураде оно што је добро бојан: деца су млади сасуди који се тек формирају и што буду видели од родите- ља, вероучитеља, у цркви, биће такви то је наша духовна мисија, мада је одлука на деци битно је да се хришћани труде да буду пример не само својој деци, него пример свима ружица: прочитала сам код св порфирија и пајсија, кад дете у детињству у породици стекне христа, ако је у њој било љубави и мира, чак и ако одлута, неће заборавити ту роди- тељску љубав и вратиће се правом путу верујемо у то, јер се трудимо да им дамо такав темељ реците нам ружице, као вероучитељ, како се веронаука најбоље приближава деци? колико то зависи од личности ве- роучитеља? кроз библијске и животне приче али много зависи од личности вероучите- ља у нижим разредима деца су отворе- на, ако им он покаже љубав, заволе га, и кроз њега гледају и бога и цркву и ве- ру све примају не испитујући, са пуним поверењем али, већ од 5–8 разреда, све оцењују разумом, више питају, постају сумњичави, нпр о чудима, светим мо- штима, чак ми кажу да то није могуће, док малишани баш воле и верују у такве приче многе породице не живе хри- шћански али ипак шаљу децу на верона- уку, што је доказ да брину о душама своје деце, и часови веронауке за децу тих по- родица често су први додир са христом и нашом вером, и на вероучитељу је да то утисне у дечје душе и усмери их ка христу колико је битна кућна молитва? молитва постепено мења нас и наш живот имамо заједничко јутарње и ве- черње правило, и свако од нас током да- на има своје молитвене вапаје када ми муж полази на посао, ја у себи кажем: «боже, чувај га од сваке непажње и буди уз њега» када везем, шијем или нешто друго радим, затражим благослов од бо- га и деци то понављам да често кажу: „господе, помози, господе, благослови“, да им се то уреже као подсећање да сами немамо никакву моћ да нешто урадимо без господа деца јако воле да им читамо књиге, посебно библију за децу и звонце 46 4/2015 вишедетне хришћанске породице читамо наглас поуке духовника па онда причамо о томе на јесен добијате првог школарца да чујемо шта је научио пре школе да, лука у септембру полази у школу лепо црта и креативан је на тату, воли да прави разне ствари остали су још мали и воле цртаће тада се смире, али и на- пуне енергијом па је одлично што имамо двориште да се истрче и изиграју напо- љу лука: нас мама и тата кући уче реци- тације, онда идемо у фенек на литургију, па у трпезарију да рецитујемо, а после се сви напољу играмо а марија додаје: и беремо трешње лука је био стидљивији и одрецитовао само песму „свети са- ва“, а марија храбро и громко три песме: „смирење“ од жељка перовића из деч- јег врлинослова, „болесна је моја сеша“ од ј ј змаја и „савини јунаци“ од лидије поповић да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања, посебно поклоничка путовања? тренутно нам је изградња куће прио- ритет постоје одласци код баке и деде, где се сви мало освежимо, поклоничка су ретка, али смо сваке недеље у нашем манастиру, којем тепамо фенекић, где добијамо снагу да радимо све што треба, и једва чекамо недељу да се сви окупимо око нашег оца макарија, који нас окупља око христа и буде велика радост шта бисте поручили онима који више брину о егзистенцији? бојан: кад би срби више читали св николаја и св јустина ћелијског, боље би држали веру светог саве то су наши јунаци и светитељи, који су нам остави- ли толико светих речи, богатство светог духа ружица: треба сви да се трудимо да по оном литургијском возгласу: „са- ми себе, једни друге и сав живот свој христу богу предајмо“, и ако тако ра- димо, бићемо мирни, јер господ даје све што нам је потребно да радимо оно што стоји до нас, а господ шаље своје дарове изобилно преко добрих људи чим поч- немо да бринемо, одмах губимо мир и благодат да бисмо имали божији бла- гослов на себи и наду у будуће спасење, морамо испуњавати заповести божије, тако и заповест о рађању господ даје дете, па ће дати и за дете, својом бригом само изражавамо сумњу битно је да се хришћани труде да буду пример не само својој деци, него пример свима јул / август 2015 47 да ли сте некада размишљали: који проценат деце који иду у недељ- не школе остају у храму као по- уздани и стални парохијани? зашто је међу парохијанима мало оних код којих можете послати човека који се налази у тешкој животној ситуацији? зашто во- лонтерске групе које посећују домове за незбринуту децу мењају свој састав свака три месеца? зашто нам је тешко да формирамо сталне групе младих при храму? зашто у епархији на десет паро- хија постоји једна група за младе? зашто мислећи људи који су способни да ор- ганизују мисионарске пројекте беже од нас као од губавих? зашто се већина ма- нифестација са црквеним присуством (изложбе, фестивали, рок-концерти, итд) организује од стране малоцркве- них или, чак, и потпуно нецрквених љу- ди? зашто наше културне манифеста- ције изазивају огорчење скоро код свих наших истакнутих мисионара? зашто су сусрети наших мисионара та- ко налик на оживљавање жртви на спа- силачком хеликоптеру? дозволићу себи да кажем: наша мисија није ефективна не ради се чак о томе да неко лоше ис- пуњава своје обавезе, већ у томе да она није ефикасна у својим основним прин- ципима видите пријатељи, наши ми- сионари сада наступају на телевизији, имају своје личне блогове, могу се чути на радију, видети у школама, факулте- тима, банкама, затворима, болницама и железничким станицама пред нама су фотографије које, рекло би се, сведоче о широким размерама наше мисије ево баћушке у окружењу специјалних једи- ница, па познати мисионар међу умет- ницима, олимпијским победницима, космонаутима, посланицима шта није у реду? сећам се својих редовних посета шко- лама (имам их 4) не, нису у питању су- срети са старијим ђацима или профе- сорима немају школе времена за то ја сам тамо потребан само на „траци“ и за попуну радног дана (још једном годи- шње идем на родитељски састанак где представљам садржај основа православ- не културе у пројекту духовно-моралне компоненте средњег образовања) и то је то! зашто сам потребан на различи- разговор са свештеникомалександромпермјаковим, руководиоцем мисионарскогодељењакалињиниградскеепархијерускеправославнецркве неефикасна мисија размишљање једног од истакнутих и најискуснијих мисионара руске цркве која у тренутно проживљава велики духовни препород подстиче нас на размишљање на који начин да испунимо христову заповест о мисији (мт 28, 19–20) превод са руског: станоје станковић 48 4/2015 идите и научите све народе тим церемонијама? па, тако је прихва- ћено у културној средини међутим, по- стоје захтеви у односу на мене – имам само ограничено време за говор тако то време зависи колико сам „прилагођен“ световном аудиторију- му ако ја у својих три минута будем користио речи: „руска федерација“, „толерантност“, „правна држава“, „де- мократичност“, „људска права“, „наци- оналне традиције“, „руске патриоте“, „моралне вредности“, следећег пута ћу имати више времена ако будем говорио речи као: „христос“, „свети мученици“, „борба са грехом“, „посед- нути људи“, „пали анђели“, „истина“, „светост брака“, „блудна заједница“, „обесправљеност сиромашних“, „не- додирљивост власти“, моје време ће се скраћивати или ће чак уопште на неки начин и нестати из сценарија празни- ка тако је и било неколико пута – по- садили су ме на подијум фотографиса- ли, продрмали руку и поздравили се ви мислите да је то мисија? ја мислим да није, иако схватам да се многи са мном неће сложити зашто не сматрам сличне манифеста- ције мисијом? зато што оне (уз ретке из- узетке) не приводе човека христу ако је човек говорио са вама о богу и није добио изазов да стане пред њега (зајед- но са вама) на колена, онда ви нисте ми- сионар већ пропагандиста знате, моје право образовање је гра- ђевински инжењер и моја прва профе- сија ми пружа одличну илустрацију за проналажење одговарајућег односа ми- сије и пропаганде видели сте како гра- де солитере? на почетку темељ, затим први спрат, затим стављају скеле, затим други спрат, поново скеле, итд када се зграда покрије кровом, иде рад на фаса- ди, након чега се скеле склањају тако црква је здање, а монархи- ја, патриотизам, идеологија правне и мултирелигиозне државе (којом су об- ухваћене све наше трпезе са градона- челницима, спонзорима, припадници- ма оружаних снага) представљају само скеле за градњу! и оне ће једном бити уклоњене о томе је сада веома важно говорити, зато што смо престали да градимо само здање скеле за изградњу нису просто фикс-идеја око које про- тиче наш савремени религиозни жи- вот проблем је у томе што ми ове ске- ле правимо од злата ми стављамо на њих затамњена стакла, ђакузи, финску кожу ми „продајемо“ блокове скела по тржишној цени вероватно да и не- свесно уводимо људе у заблуду да ове „канцеларије“ и представљају саму цр- кву и да јесу место спасења међутим, све то ће бити спаљено огњем заједно са нашим захвалним писмима и патријар- шијским граматама ја не мислим да ће сви спонзори, гра- доначелници и припадници оружаних снага отићи у пакао они могу бити спасени међутим, за њих важе исти услови спасења као и за све хришћа- не: вера и покајање ако се ови усло- ви игноришу, прећуткују, онда је наше хришћанство – безблагодатно! а ако је тако, онда макар натерао све тајкуне јул / август 2015 49 о александар пермјаков (фото: stavroskrestru) да певају химну „боже, цара чувај“, ма- кар све абортаријуме и банке украсио иконама, назвао све ракетно-космичке јединице именима светих – то ништа неће изменити моћници ће као и ра- није угњетавати слабе, гордељиви без- божници ће се као и раније преузноси- ти над смиреном децом божијом све то ће довести до коначног пада морала и губитка божијег благослова сада сви ми, свештеници и лаици, сиромашни и богати, сви треба да се ујединимо око идеје „добијања држа- вљанства“ у царству небеском ми смо дужни да пожелимо да изменимо свој живот не да би он постао занимљиви- ји и богатији, већ да бисмо угодили бо- гу, прославили га и захвалили му се за сва његова многобројна доброчинства дужни смо да самом богу дамо право да одлучи која молитва је правилна и каква захвалност је истинска једино тада мо- жемо да рачунамо на његов благослов и тада ће наша мисија постати ефикасна, наша земља снажна, а наш живот срећан и последње: ја сам присталица ли- тургијске обнове последњих година свештеници су много радили на овоме успели смо да људи схвате да није по- требно само палити свеће у храму, већ се макар понекада и причестити сада треба да кажемо и о улози живе зајед- нице заједницу не треба да разматрамо као факултативну компоненту духовног живота не заједница треба да буде оно што је била у древној цркви – условом припадања човека цркви као телу хри- стовом, условом служења и благодатног примања свете евхаристије без тога никада нећемо имати истинску хри- шћанску мисију, већ само статистику и бирократију имаћемо управо оно ста- ње које је господ изобличио врло нели- цемерним речима: знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ о, да си студен или врућ! тако, пошто си млак, и ни- си ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и си- ромашан, и слијеп, и наг савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жежено- га, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота го- лотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш“ (отк 3, 15–18) свештеник александар пермјаков извор: „не-ефикасна мисија“, стр 1–3, калињинград, 2015 заједницу не треба да разматрамо као факултативну компоненту духовног живота заједница треба да буде услов припадањачовека цркви као телу христовом 50 4/2015 идите и научите све народе натерај себе да устанеш рано и по плану чим се пробудиш, помисли на господа: прекрсти се и захвали му за ноћ која је прошла и за сву његову милост над тобом замоли га да управља твојим осећањима, жељама и делима, та- ко да му буде угодно све што урадиш и кажеш док се облачиш, сети се господњег присуства, као и свог анђела чувара за- моли господа исуса христа да те одене у одежду спасења после умивања, крени на јутарњу мо- литву моли се клечећи, сконцентриса- но, са страхом божијим и кротошћу, ка- ко је достојно пред свевишњим моли га да ти подари веру, наду и милосрђе, као и мир и снагу да издржиш све што ти да- нашњи дан донесе (невоље и искушења) помоли се да благослови твој труд по- моли се за помоћ: за неки задатак који мораш да извршиш, или у борби против неког греха ако можеш, прочитај нешто из библи- је, посебно из новог завета и псалтира читај са намером да добијеш духовно просвећење, примајући у срце оно што прочиташ пошто си мало прочитао, стани, и размисли о ономе што си про- читао, а онда настави, размишљајући о ономе што господ предлаже твом срцу покушај да посветиш барем петнаест минута размишљању о ономе што си прочитао, на твоју корист и спасење увек захвали господу што није дозво- лио да нестанеш у гресима, и што брине о теби, на сваки могући начин водећи те ка царству небеском почни свако јутро као да си тог тре- нутка одлучио да постанеш хришћанин, живећи по заповестима божијим правила побожногживота превод са енглеског: бојан теодосијевић архиепископ костромски платон (1809–1877) (фото: drevo-inforu) почнисвако јутро каодаситогтренуткаодлучио да постанешхришћанин јул / август 2015 51 хришћанска етика када кренеш да обављаш своје посло- ве, тежи да све чиниш на славу божију не започињи ништа без молитве, јер све што урадимо без молитве касније је или штетно или бескорисно речи господње су истините: без мене не можете чини- ти ништа угледај се на нашег спаситеља, који је радио да би помогао јосифу и својој пречистој матери док радиш, буди ве- сео, ослањајући се на божију помоћ до- бро је непрестано понављати молитву: „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ ако ти је посао успешан, захвали се го- споду ако не, препусти се његовој во- љи, јер се он брине о свему и све води добру прими све невоље као епитимију за своје грехе, у духу смирења и послу- шности пре сваког оброка, по- моли се господу да бла- гослови храну и пиће, а после сваког јела му се захвали и помоли се да те не остави без духов- них благослова добро је отићи од стола помало гладан у свему, не пре- теруј по узору на древне хришћане, пости средом и петком не буди похлепан бу- ди захвалан на храни и одећи коју имаш, угледајући се на спаситеља који се пони- зио до смрти за нас труди се да у свему угодиш господу, тако да те не би гризла савест знај да те бог увек види, и самим тим буди пажљив са жудњама, жељама и осећањима твога срца избегавај и најмање грехе, да не би упао у веће удаљуј од себе сваку поми- сао која те удаљава или која те може уда- љити од господа бори се против сваке нечисте жеље, као против варнице која је пала на твоје одело ако не желиш да те муче зле жеље, кротко примај понижење од других не причај превише, сети се да ћемо за сваку изговорену реч одговарати пред богом боље је слушати него причати: у празнословљу је немогуће избе- ћи грех не буди љубопитљив што се тиче вести, које само забављају и смућују дух никога не осуђуј, али сматрај себе горим од свих других онај ко суди узима туђе грехе на се- бе боље је жалити грешника и моли- ти се богу да га исправи ако неко не слуша твој савет, не свађај се али, ако су његова дела саблазан другима, примени одређене мере, јер је њихо- во добро, са обзиром да их је више, сигурно веће од његовог, са обзиром да је сам никада се не свађај нити правдај буди благ, тих и понизан издржавај све, по исусовом примеру он ти неће дати крст који не можеш да издржиш 52 4/2015 хришћанска етика он ће ти такође помоћи да носиш крст који већ имаш замоли господа да ти да благодат да из- вршаваш његове свете заповести оноли- ко колико можеш, иако изгледају тешке за испуњавање по учињеном добром делу, не очекуј хвалу, већ искушење: јер се љубав ка богу куша кроз препреке не надај се да примиш икакве врлине без туге у искушењима, не очајавај, већ се моли кратко: „господе, помози; научи ме да; не остављај; заштити’’ го- спод увек дозвољава искушења, али он такође даје снагу да им се одупремо замоли од господа да одузме од тебе све што храни твој понос, иако ће то би- ти горко немој да будеш груб, натмурен, лицемеран, неповерљив, и избегавај су- кобе буди искрен и једноставан у свом понашању кротко прими све грдње, чак иако си мудрији и искуснији шта не желиш да ти се деси, то не ра- ди ни другима ради другима оно што би волео да и други теби раде ако те неко посети, буди благ према њему, скроман, мудар, и, ако ситуација од тебе то захте- ва, буди такође слеп и глув ако си лењ, или осећаш извесну без- брижност, не напуштај устаљено моли- твено правило и друге побожне подвиге све што урадиш, посвети господу ису- су, без обзира колико је то безначајно или непотпуно, јер то тада постаје свето дело побожности ако желиш да нађеш мир, потпуно се посвети богу нећеш наћи мира док се не успокојиш у богу, во- лећи само њега са времена на време, буди сам, по исусовом примеру, због молитве и размишљања о богу мисли о његовој бескрајној љубави према нама, његовом страдању и његовом васкрсењу, другом доласку и страшном суду посећуј службе што чешће исповедај се и примај свете тајне тако, ћеш увек бити у богу, а ово је највећи благослов током исповести, покај се искрено и мр- жњом према гресима, јер неисповеђен грех води у смрт посвети недеље за дела милосрђа на пример, посети некога ко је болестан, уте- ши некога ко је жалостан, спаси онога ко је изгубљен ако неко помогне ономе ко је изгубљен да се окрене богу он ће прими- ти велику награду у овом животу, као и у ономе следећем охрабруј пријатеље да читају хришћанску духовну литературу, и да учествујете у духовним разговорима нека господ исус христос буде твој на- ставник у свему стално му се обраћај, мислећи о њему питај се: шта би он урадио да се налази у сличним околно- стима? пре него што одеш на спавање, моли се искрено свим срцем, гледајући строго на тај дан истражуј срце своје, покај се за почињене грехе, са патњом и сузама, да их не би поновио како идеш у кревет, прекрсти се, пољуби крст, и веруј госпо- ду богу, који је твој добри пастир сма- трај да је ово можда твоја последња ноћ, и да ћеш се појавити пред њим сећај се господње љубави према теби, и воли га са свим срцем својим, свом ду- шом својом и свим умом својим живећи овако, достигнућеш благосло- вени живот царства незалазне светлости благодат господа нашег исуса христа са свима вама амин платон, архиепископ костроме изворник: rules of the pious life from the works of platon, bishop of kostroma (orthodox life, nov–dec 1960, стр 21–26), http://orthodoxinfocom/praxis/rulesaspx успенски собор у костроми, слика с почетка 20 века (фото: soligalichprihodru) јул / август 2015 53 уз божију помоћ и благослов владике епархије рашко-призренске, теодо- сија, наставља се обнова духовног и црквеног живота у призрену врло брзо се пронела радосна вест да ће се на спа- совдан, 21 маја ове године, после гото- во 30 година поново служити литургија у цркви светог спаса у призрену као и да ће после литургије, у атријуму цркве, почети са радом призренски културни центар у организацији „друштва при- јатеља манастира свети арханђели“ код призрена и удружења за помоћ ра- сељенима „свети спас“, дан раније, пут призрена су кренула два аутобуса и је- дан комби, превозећи на крајњи југ ср- бије прогнане призренце, поклонике, учеснике програма, новинаре, фотогра- фе и представнике неких институција културе републике србије „овамо нека дођу они који умију да са- њају о прошлости препустите се некој старој зидини, некој плочи, неком каме- ну, неком натпису – и они ће вас одве- сти у давну давнину, у давнину времена, у оне дане и године које може да дотак- не само наша машта онда кад смо овдје у призрену“, записао је правник, новинар и драматург народног позоришта у бања луци, ћамил сијарић и заиста, сви они који су се овог, 20 маја, упутили у при- зрен, осећали су се призваним да на спа- совдан присуствују литургији у цркви светог спаса они код којих је носталги- ја за родним прагом надвладала тежину суочавања са реалношћу као и они ко- ји већ предуго чекају да пут метохијске равнице кроче на праг вечног града већ на улазу у град примећујемо го- ростасни паштрик, коритник и оброн- ке шаре на које је призрен просуо своје чардаке навиру сећања на чувену „при- призрене стари, капије раствори лела марковић спасовдану призрену стари шадрван (фото: александра спасић) 54 4/2015 од овог броја православног мисионара путописи отварамо сталну рубрику „путописи“ зренску свадбу“, познату по богатим обичајима и раскошним ношњама од броката, тафта, свиле и кадифе, окићену дукатима и старом призренском песмом, у колориту старих српских чардака под- но римске тврђаве каљаје оне поткаља- је која међу збијеним кућама са високим чардацима, са којих се пружа предиван поглед на мали цариград око бистри- це, чува светиње – задужбину царских властелина владојевића – цркву светог спаса из 1352, задужбину краљевића марка мрњавчевића из 1371 год – цр- кву свете недеље, светих врача из xix века, остатке многих цркава од некада- шњих сто које су красиле град, као и чу- вену призренску богословију кроз делимично измењен и изграђен нови део града, стижемо у само градско језгро призрена врви од света и тури- ста кратко време до вечере и починка у конаку манастира светих арханђела, проводимо у шетњи центром призре- на већ од „плавог моста“, једног од де- сет који красе планинску реку бистрицу, гласан жубор изазива уздахе путника све време над реком се простире готово антологијски поглед на поткаљају и ка- мену тврђаву која је обгрлила врх брда „цео град, и околина, плава у хучним, надстварним тоновима њеног шума призрен се расхлађује њоме, живи и ди- ше кроз њу; она га милује својим шумом и теши својом бескрајном љубављу“, пи- сао је својевремено приповедач велимир парлић бранислав нушић је у призре- ну својевремено избројао 196 чесама по улицама и кућама и наравно, чека нас неизбежан обичај – испијање воде са ша- дрванске чесме у средишту калдрмиса- ног трга она из четири јака млаза прска узаврелу калдрму легенда каже да ће онај ко попије воду са шадрванске чесме призрену сигурно да се опет врати, или још лепше, да ће се оженити призрен- ком синан-пашина џамија доминира делом шадрваског трга, она коју је 1615, црква светог ђорђа (фото: александра спасић) јул / август 2015 55 сазидао синан-паша од камена струше- ног манастира светих арханђела хитамо саборном храму светог ђор- ђа црквено и просветно задужбинар- ство била је традиција мушких и жен- ских добротворних друштава xviii и xix века сазидали су га српски еснафи у xix веку нису желели да приме помоћ руске царице марије александровне, ка- ко би подизањем храма били достојни својих предака помогао је и чувени ру- ски конзул јастребов, тако што је мудрим потезима од турака успео да прибави до- зволу за откуп земљишта и дограђива- ње западне стране цркве, за крштавање деце биста цара душана пред саборним храмом срушена је 1999 год храм је ми- ниран и тешко оштећен 2004 године, а обновљен последњих година иако још без фресака и иконостаса, изазива ди- вљење а у храму, икона исуса христа хранитеља призренског ова стамена грађевина и даље усправно и горостасно краси потез од шадрвана ка папачарши- ји наспрам ње, мала црква св николе, задужбина бездетног пара драгослава и беле тутић у дворишту цркве еписко- пија рашко-призренска, у којој је живео блаженопочивши патријарх, тада вла- дике павле, и мала црква светог ђор- ђа, задужбина браће руновића, у којој су око олтара сахрањивани митрополити, али и познати задужбинар младен уга- ревић дочекује нас отац слободан са супругом и сином одговара на бројна питања не можемо да одолимо а да не одемо до највећег светионика знања и духовности на овим просторима, при- зренске богословије, основане 1871 го- дине, у кући великог добротвора, симе андрејевића игуманова, чија је једна од задужбина и на београдским теразијама исте оне богословије која је изнедрила српске патријархе, ректоре, професоре, културне и научне раднике оне која је од бугарских окупатора сачувала круну краља петра карађорђевића коју је краљ закопао под школском катедром, као за- вет повратка српске војске богословију затичемо закључану јер су сви богослови у манастиру високи дечани на манасти- рској слави трчећи, спуштамо се на кеј крај реке, и поред фонтана, међ обиљем воде, фотографишемо се са каменим мо- стом и заласком у позадини од призрена до манастира светих арханђела, дужином бистрице, уочава- мо читав ланац ресторана и излетишта „онамо `намо, за брда она“, на трећем километру, „лежи разорен двор“ – писао манастир свети арханђели (фото: лела марковић) 56 4/2015 путописи је књаз никола петровић манастиру прилазимо аутобусом прелазећи пре- ко челичног моста ову задужбину цар душан је посветио „небеским силама“ – „михаилу, гаврилу и рафаилу“ по- сле чудесног исцељења по завршетку радова 1352, овом манастиру у кањону бистрице подно шаре, по лепоти није било „под сунцем равног“ пред висо- ком капијом манастира осматрачница и војник у манастиру нас, после целива- ња икона у малој манастирској цркви светог николе и смештаја у душановом конаку, за препуном трпезом које су при- премиле куварице призренске богосло- вије, поздравља игуман манастира, отац михаило позива нас да поново дођемо и да се у манастиру увек осећамо као код своје куће манастирски конак је делио судбину града, али је обновљен, највише активностима „друштва пријатеља ма- настира свети арханђели“, са призрен- цем бојаном бабићем на челу, које је уз благослов владике теодосија обновило и цркву светих врача, стару цркву св ђорђа (руновића), уредило атријум и плато цркве светог спаса а сада обна- вља и цркву св николе (рајкову) која је у најтежем стању вечерње молитве пред сутрашње при- чешће пред починак умор се ипак не осећа, а хук бистрице под зидинама ма- настира подсећа на дату благодат да у њему заноћимо још један поглед на све- тлост кандила у цркви и необично зве- здано небо над манастиром већ у зору, ето нас међу вековним рушевинама ма- настира, јер, не може се спавати када знате где се налазите над манастиром и даље стражари остатак негдашњег гор- њег града цара душана, вишеград, док са друге стране бистрице, високо у стенама, и даље бдију некадашње испоснице у ко- је смо се пењали као деца некада су ви- новоди из велике хоче водили до мана- стира, а остаци тих цеви још се налазе у земљи ветар као и увек јако дува котли- ном бистрице и између камених зидо- ва разгледамо манастирску трпезарију, остатке камене пластике, плочу некада- шњег гроба цара душана, стари камени мост ослушкујемо манастирска смоква генетску и духовну везу са призреном осете сви који кроче у град поглед на бистрицу из поткаљаје (фото: лела марковић) јул / август 2015 57 у плоду, башта у цвату, а душа некако на месту литургија у цркви светог спаса у призренској поткаљаји, после више од 30 година до ње, висок и стрм успон са- мо за оне који нису овде одрасли пред успињање обилазимо и остатке недавно откривене крстионице крај реке у тури- стичком водичу на албанском и енгле- ском, који су наши новинари прибавили, називају их остацима илирских светиња, а за задужбине српских владара тврде да су сазидане на некадашњим илирским светињама бистрицу су преименовали у lumbardh (бела река) те неистине нас на тренутак љуте, али се брзо враћамо историјском сећању да покушаји кра- ђе историје никада нису дугог трајања ипак, питамо се докле ћемо бити неми посматрачи, уместо да се сами потруди- мо у проналажењу начина да се истина одбрани уске улице покривене калдрмом пењу се ка каљаји захваљујући активностима удружења за помоћ расељенима „свети спас“ на челу са златком маврићем, ве- ћина чардака је обновљена иако је морао да се испоштује изглед старе поткаљаје, нови чардаци призренцима не изгледа- ју као стари али су много бољи него зга- ришта само у једном дану је 2004, иако под надзором немачког кфора, изгоре- ло 30 старих чардака, разнобојних чарда- ка који су красили призренске разглед- нице у неке су се вратили призренци, у неке нису јер, како се после 16 година освећење славских колача (фото: дејан пиљак) 58 4/2015 путописи вратити у град, без прилике за запослење и школовање деце? при врху поткаљаје, са платоа горо- стасне цркве светог спаса пуца поглед на призрен мала црква у њеном саста- ву, из прве половине xiv века, посвеће- на је вазнесењу христовом фреске су оштећене током векова и у пожару 1882, после чега бригу о цркви преузимају цинцари сада су у њој литургију слу- жили игуман манастира свети арханђе- ли, отац михаило и призренски свеште- ник, слободан ђорић у атријуму цркве, који је употпунила изложба фресака на- родног музеја и слика светислава слав- ковића кајзера, пред око 200 окупљених призренаца и гостију, видно узбуђених због славе и сусрета, пресечен је и по- дељен славски колач који су ове године припремили призренци, сунчица и са- ша цветковић „призрене стари, капије раствори, царство се твоје враћа“, шантићевим стиховима и са дрхтајем у гласу култур- но-уметнички програм је отворила при- зренка, књижевница мила мутавџић а наставили одом свом завичају лела мар- ковић, радмила стојковић кнежевић, жарко миленковић и етно група куд „копаоник“ од ратних дешавања 1999 године, није било покушаја да се обно- ве редовне културне активности срба у призрену стога је културни центар, чи- је је отварање уз благослов владике тео- досија, свесрдну помоћ у организацији свештеника слободана ђорића и коор- динацију дома културе у грачаници, од прворазредног значаја јер ће промовиса- ти, подржавати, организовати културно- уметничке активности призренаца и оних који му се враћају преостало време користимо да се поп- немо на римску тврђаву каљају са које се пружа поглед на пола метохије и об- ронке брезовице увелико се обнављају њени лагуми и равна тло новинари и фотографи констатују да је готово неве- роватно колико тога у призрену може да се види и обиђе неки од њих обила- зе и мараш (излетиште и рибњак у хла- ду платана) и мање цркве ми хитамо богородици љевишкој назив цркве је остао по левом делу вароши, „левиша“, чак и када је бистрица променила свој ток и оставила цркву са своје десне стра- не задужбина краља милутина из 1307, посвећена успењу богородице, у народу звана „света петка“, страдала је често то- ком векова а последњи пут 2004 године оштећена је и честом крађом бакарног крова и прокишњавањем пред нашим очима, обновљене фреске засијале су пу- ним сјајем фреска пресвете богородице у припрати чека нас раширених руку у истој је и фреска тајне вечере, једна од најлепших у европи на једном од зидова припрате, непознати освајач је, опчињен богородичиним ликом, на арапском, пре него што су је покрили малтером и пре- творили у џума (петак) џамију, уписао хафизове стихове: „зеница ока мога те- би је гнездо (почасти нас уласком, ово је кућа твоја)“ у цркви доминирају фре- ске задужбинара цркве, краља милути- на, фреске светог саве, светог симео- на, христа пантократора, жена из рода немањића и једна од најлепших, која оставља без даха, фреска богородице са христом хранитељем пострадала у ва- три 2004 године, обновљена после 2011 године божијом помоћи, сви отпали де- лови фреске са малтером нађени су и рестаурисани листом смо поседали на- спрам фреске и без гласа се једно време дивили њеној лепоти добро знамо да нисмо туристи и да ћемо се вратити само је питање времена јул / август 2015 59 вероучитељ ненад вујић пред полазак на пут, поред реке ис- пијамо домаћу кафу и ћутимо када се стишала радост, и када су се утишале све безбројне приче о призрену, су- очени са новим одласком, будимо се осећамо да смо опет у суровој реал- ности тек тада почињемо да примећу- јемо погледе из суседних кафића до- бро знамо да нисмо туристи и да ћемо се вратити само је питање времена осећамо и верујемо у то ипак, остаје горак укус и осећај да смо поново иш- чупани повећава се како се прибли- жавамо београду потом траје данима мучи и вуче опет у призрен не само нас који смо у њему живели, већ и оне који су га сада први пут доживели у аутобусу чујемо њихове речи: „била сам у јерусалиму, на многим светим местима, али призрен“ или: „до да- нас је за мене требиње било једино у срцу, али од данас“ генетску и духовну везу са призре- ном осете сви који кроче у град а многи и из прича о њему, не само због осећа- ња присутности предака и њихових де- ла на сваком његовом кораку већ и због спознање да смо га, уз божије допуште- ње, (привремено) изгубили, јер нисмо били свесни шта имамо и нисмо умели да га сачувамо нека нам је овај губи- так пут ка буђењу а ово болно страда- ње на спасење како би се, враћајући се богу, вратили постојбини и хришћан- ском завештању које су нам, у крви и зноју, преци оставили на чување и које немамо право да изгубимо у нади да ћемо упркос времену, баш као и наши преци после пет векова ропства, ипак бити свесни ко смо и куда идемо, гле- дамо и даље у призрен, враћамо му се и подижемо га из пепела на начин на који умемо и можемо, верујући у васкрс ко- ји долази аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду пре пет година једна наизглед бе- зазлена повреда у потпуности је промeнила живот породици пе- шић осмогодишњи дечак немања, во- зећи бицикл, нагло је закочивши, ударио стомаком гуверналом и изгубио ваздух плакао је и болело га је, па су смедерев- ски лекари дали упут за београд, да се на универзитетској дечијој клиници у тир- шовој провери има ли унутрашњег кр- варења након тродневног испитивања откривена је циста на панкреасу лечење је трајало шест недеља и састојало се у обустави уноса сваке врсте хране и теч- ности преко уста, успостављању нормал- ног баланса течности узимањем плазме и инфузије према потреби за све то време немања је био причљив и весео дошло је време за операцију, било је организа- ционих проблема на клиници дечаков стомак се надуо, циста је нарасла до не- нормалне величине од 20 цм, вршећи притисак на трбушне органе и избацују- ћи пупак напоље коначно, један хирург је обавио операцију – све је у реду, рекли су лекари, –не- мањи ће бити добро и за пар дана ће ићи кући али, мукама пешићевих није дошао крај лекари новим ултразвучним прегле- дом проналазе још једну цисту са друге стране панкреаса поново све мора ис- почетка – потпуни пост, игле–вађење кр- ви по ко зна који пут, сонда у носу, мањи оперативни захват без анестезије, и остале припреме за нову операцију посташе за немању превелико бреме плашио се ни- је могао све то да издржи тражио је да му се донесе крстић који му је дала бака на- ступа агонија почео је да губи вид мами је рекао да са њима у соби има (а били су сами) још једно дете јако болесно које га 60 4/2015 путописи сведочанства зове да иде на брод и још је рекао: „знаш оно дете што сам видео, мене то дете зове да идем на брод, и ти ћеш њему бити јако потребна“ пре операције је изгубио вид пада у дубоку кому, а лекарска прогноза је била сурова – неће преживети завршио је на апаратима за одржавање живота на предлог медицинске сестре – с обзиром да је немања био јако побожно дете, говорио је – бићу попа кад порастем – мама нада је отишла у цркву свете петке на калемег- дану, где је свештеник прочитао молитву за здравље и уписао име детета да се поме- не за здравље на литургији такође, узела је и флашицу освећене водице и у болни- ци умила сина нецу та флашица је целу ноћ била на кревету, а ујутру су је нашли залепљену за глатку површину чаршава на којем се, гле дивног чуда, урезао златно– рељефни лик свете петке како је то мо- гуће да се појави златни лик светитељке на белом чаршаву кад знамо да је флашица светапетка притиче у помоћ љубав –свесноси,све верује,свемусе нада,све трпи љубавникаднепрестаје (1кор13, 7–8) јул / август 2015 61 провидна? одмах потом, након дубоке ко- ме у коју је био запао, немања отвара очи, реагује је на звук, помера незнатно ноге и руке „док сам се богу молила у цркви – прича мајка нада – рекла сам да ћу на све да пристанем само да ми моје дете буде поред мене, да ми га бог не узме и бог је услишио моју молитву“ молитва родите- ља за дете има пред богом нарочиту сна- гу; дивно је да се увек можемо поуздати у снагу искрене молитве која увек допире до ушију бога живога брижна мајка је научила све како би била оспособљена да у своме дому води бригу о сину немањи и данас, након 5 дугих година, још увек је у коми фи „док сам се богу молила у цркви – прича мајка нада – рекла сам да ћу на све да пристанем само да ми моје дете буде поред мене, да ми га бог не узме и бог је услишио моју молитву“ 62 4/2015 сведочанства зички се развија нормално и не заостаје за својим вршњацима не може да ко- муницира, нема јасну свест због атро- фије мишића мора да користи апарат за дисање оно што сведочи и на делу показује породица пешић јесте брижна љубав и жртва несебична за ближњега свога болничко особље је предложи- ло да немањина мама држи предавања родитељима најтежих болесника о томе како издржати највећа животна страда- ња и искушења, не клонути духом, како наћи пут спасења, пронаћи „светло на крају тунела“ апостол павле говори о савршеној љу- бави: љубав – све сноси, све верује, свему се нада, све трпи љубав никад не пре- стаје (1кор13, 7–8) због чега се ово десило немањи, питамо се, а одговор не знамо свакако ће господ видети како се односимо према ближњему своме и испуњавамо ли заповест христову: љу- бите једни друге као што ја вас љубим (јн 15, 12) породица пешић спроводи у дело ову заповест, чврсто верујући да је овај земаљски живот једно полувреме које брзо пролази; а други део, важнији, за који смо створени, јесте царство не- беско које је вечно и непролазно, оно је место мира и спокоја и неописиве радо- сти одакле одбеже свака туга, бол, жа- лост и уздисање данас, са болом у срцу говори нада: „заборавила сам како звучи његов глас“ туга голема стеже у души њихово жи- вотно бреме је тешко и претешко за многе од нас ово би било неиздрживо како можемо да помогнемо у њиховом случају? молитвом, утехом, материјал- но потрошни медицински материјал је потребан свакодневно, а нема га у сло- бодној продаји – неопходна је помоћ и друштва и државе коначно, ми верујући схватамо да се ништа не дешава без божијег промисла и допуштења; можда ће свемогући бог учинити, кроз молитву ближњих (бесе- ду срца са богом) и цркве, још неко чудо које би било на радост и спасење неце и његових најмилијих јер господ је рекао: ја сам са вама у све дане до свршетка света амин (мт 28, 20) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији флашица освећене водице из цркве св петке је целу ноћ била на кревету, а ујутру су је нашли залепљену за глатку површину чаршава на којем се, гле дивногчуда, урезао златно–рељефни лик свете петке! јул / август 2015 63 песме читалаца православног мисионара песма иде господу песма иде господу, па у пуној слави увек носи поруку вере и љубави гласом својим кличемо, пастири што поје, риме иду високо, господу се роје остају у срцима, па у сјају више та лепота гласова хармонијом пише а много је народа, та се жеља јави, прихватимо песму ту, једнако се слави као грана бисера, сву лепоту има, цветала је радосно, поклањала свима коло срећно велико, и у пуној снази, чекало је господа и да га налази игра беше валова, стапа се у мору, као талас капљица, све у једном хору запевајмо господу, свом снагом, из гласа, златне струне постају, пољем се таласа сва природа слави и једнако у свима, жеље тада постају а небо их прима као суза пролазе, радосница влада, када гласа подигну иде се до склада појте богу нашему запевајмо браћо, иде се до трона, то је жеља наша, жеља милиона док цвета у души дугиних је боја, хармонија буди свом лепотом поја свако од нас прима, има своје мере, и гласом су исте, риме да убере остаје у снази док молимо тако, пуним срцем својим и слави се лако понесе нас ритам, песмом нашем богу, дарујемо љубав, дарујемо слогу, која често иде па не видимо крај одавде са земље и слутимо рај певамо му често, изнова ко један, сваки стих нас спаја, сваки стих је вредан, сву топлину гласа господ очекује и склад нашег хора у небо путује пролазећи време благо је пред нама, када расте вера никад није сама иде до висине, растом своје моћи, крст нам радост прати, за христом ћу поћи док пуном снагом вера нам даје и све док хрли прославља христа често у нама пламти, остаје љубав што траје у срца чиста драган цветановић
... 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су прешли 30, па и 40 годину и још се не одлучују за брак?! а хтели би да оснују хришћанску породицу и да се остваре као родитељи много зашто не траже помоћ од бога и од божијих служитеља? зашто лутају и губе своје младе године усамљени и душом неза- довољни? у каква чуда они верују? један од начина како да се споје сродне душе сазнали смо у умци, када смо посетили породицу милуновић, бојана (37) и ру- жицу (35) који имају четворо деце: луку (6, 5), марију (5), марту (3) и лазара (1) са благословом њиховог парохијског свештеника милана симића из цркве преображења господњег, и духовника оца макарија из манастира фенек, ис- причаћемо вам како господ испуњава благочестиве жеље и намере, ако млад човек има озбиљан однос према соп- ственом животу људи слабе вере стално траже од бо- га нека посебна чуда не признајући да се она стално догађају око њих и у њима самима ви то не тражите од бога, јер сте потпуно свесни и уверени да бог чи- ни чуда свакодневно? бојан: да, како рече господ: ко има очи, нека види али, не може видети без јаке и праве вере највеће чудо је љу- бав божија према човеку и дуготрпљење наших грехова и слабости и сва божија чуда из ње проистичу св владика ни- колај каже: „људи траже чуда, а зар није највеће чудо овај свет што га свакоднев- но гледамо? па, зар онај који је створио око да не види?! зар може мртво око да види? не може, него живо, а живот му даје дух свети“ ја сам као дечак осећао то на себи, а још нисам знао за бога, и често сам се питао: како то да човек има разум, ко му то даје, одакле то? ружи- ца: највеће чудо је рађање новог детета, прво зачеће, па његов развој и рођење то је чудо над чудима јер то није мајчи- но тело него ново тело, ново биће расте у њеној утроби лука се родио дан уо- чи наше крсне славе 2008 године и за- то смо му дали то име, а спонтано смо дошли до тога да се ово троје зову као васкрсли лазар из јеванђеља и његове сестре нисмо имали ту намеру, али го- спод јесте славимо им имендане причајте нам о тим чудима која вас прате, а за која сте сигурни да нису чуда него неизмерна љубав божија породицамилуновић највећечудо је рађање новогдетета,прво зачеће, па његов развој и рођењето јечудо надчудима радмила грујић на предлог многих породица о којима смо писали и бројних читалаца православног мисионара, са образложењем да деце никад није много, од овог броја ова рубрика ће се уместо многодетне хришћанске породице звати вишедетне хришћанске породице 38 4/2015 вишедетне хришћанске породице венчали смо се у манастиру фенек пре 8 година бојан је имао 29 а ја 27 година начин на који смо се упознали је нео- бичан, да кажемо „чудо“ једног јулског врелог дана са мојим најбољим пријате- љем и колегом са факултета, нелетом (вероучитељ ненад јовановић), дошла сам на исповест код о макарија, кога смо упознали неколико месеци раније отац нас је примио причамо и шали- мо се, изненада отац ме пита: „а ти, шта хоћеш?“ кажем: „знам шта хоћу, али немам човека, као да живим у пустињи а не у двомилионском граду“, и питам га има ли неки предлог, очекујући до- бро познат одговор, стрпи се, смири се, и бог ће ти послати човека када треба међутим, следи изненађујући одговор: „ја имам човека то је један добар дечко, вредан, побожан, долази код нас у мана- стир већ је просио неке девојке, али су га одбиле али, он има озбиљне намере“ рекох оцу: „па, са њим онда нешто ни- је у реду!“ каже: „не, њима нешто фали јер нису спремне, а њега одлично знам“ мислим се: «али мене не знате, само сам се трипут исповедила и изразила жељу да се удам» питам га чиме се бави, ка- же да је молер ту се ја разочарам где ћу ја, ускоро дипломирани теолог, да се по- клопим са једним молером?! „нећу, оче! хоћу да то буде спонтано“, замишљајући бајку из романтичних америчких фил- мова али, отац не одустаје: „биће спон- тано, само ћу му дати твој број телефо- на и рећи да те доведе у манастир“ а ја опет нећу онда причамо нешто друго, а отац упоран па каже: „је л’ хоћеш? би- ће спонтано“ онда питам нелета шта да радим, а мој мудри неле каже: „ру- жо, ништа те не кошта, ако ти се свиђа, супер, ако не, здраво, довиђења“ и то јул / август 2015 39 је пресудило да пристанем на то упо- знавање, иако сам била милион посто сигурна да ту не може бити ништа тек тада ми отац каже: „али, ти мораш зна- ти још нешто: он има благослов да се ожени до госпојине, ако се не ожени до тада иде у манастир“ питам до које го- спојине, каже до ове сада почнем да се смејем и кроз смех: „да се удам за месец дана?! нећу!“, а он: „не мораш, нико те не тера, него само то треба да знаш су- тра ће те он звати и дођите у манастир“ сутрадан је био још један тропски дан и ја сам преседела у студентском стан- чићу и везла митре увече, око 18 сати, звони телефон, мушки глас каже: „по- моз бог, овде бојан, отац макарије ми је дао твој број телефона“ моја прва ми- сао је била како да га се решим, али се сетих да сам обећала оцу макарију да ћу доћи и око 1930 дође по мене у мана- стиру, отац се смеје, видим да ту бокија сви познају, мени непријатно, хоћу у зе- мљу да пропаднем седамо испод кесте- на, отац почиње: „знате зашто сте овде, хајде да причамо“ боки тек тада схвата о чему је реч, а ја љутито: „немамо о че- му да причамо“ срамота ме од бокија и једва чекам да кренемо, али боки је тра- жио да попије кафу и отац га шаље да је сам скува већ је ноћ, крећемо за град, боки ме пита: „хоћеш ли да свратимо негде на пиће?“ пристајем невољно, и реч по реч, у мени се нешто мења пи- там га: „да ли ћеш стварно отићи у ма- настир ако се до госпојине не ожениш?“ каже: „ја верујем да је бог мој отац који ме воли и ако он мисли да је за мене по- родичан живот, послаће ми жену, а ако мисли да ћу се најбоље остварити као монах, неће ми послати жену и идем у манастир“ ту ме одушевила његова ве- ра на делу и потпуна препуштеност у руке божије уопште, у разговору био 40 4/2015 вишедетне хришћанске породице је оно што јесте, без претварања или улепшавања себе пред крај те вечери осетих како у мени нешто трепери це- лу ноћ нисам спавала, питала сам се да ли је могуће да је то тај човек који мени треба ујутру сам оцу послала поруку да хоћу да се удам за њега отац је оба- вестио бокија био је збуњен следећег дана, кад смо се видели, ја сам се упла- шила те своје одлуке, јер је он за мене био странац како да се удам за човека кога видим други пут у животу?! онда сам отишла код тета милене, нелетове маме, која ми је као друга мајка, и она ми је рекла: „дете, не мисли на датум бојановог завета, него ево ти читај ака- тист светој ксенији петроградској и моли се богу“ послушала сам је и сте- кла мир, а трећег дана кад смо се видели и причали, знала сам да је он човек за мене петог дана сам јавила кући своји- ма да се удајем у августу мама и тетке су доживеле шок, али нису имале куд за неколико дана смо отишли у борово се- ло да упознају мог изабраника те прве недеље смо се само упознавали и прича- ли, друге две недеље смо организовали венчање и венчали се пре госпојине и тако, слава богу на свему како сте ви, бојане, реаговали кад сте чули да је пристала? бојан: нисам се уплашио, али сам то доживео као нагли преокрет, просто се нисам надао тада сам са братом радио у врњачкој бањи, духовно се припремао, већ пустио браду, ближила се велика госпојина и нисам ни помишљао на же- нидбу кад ме је о макарије позвао и дао ми њен број телефона, питао ме је: „можеш ли да ми доведеш ову девојку у манастир?“ нисам знао да је са њом о томе разговарао и кад сам је довео, кад је отац рекао: „пошто сви знамо зашто смо овде“, погледао сам у њега па у њу и тада схватио зашто сам ту с обзиром на то да се све збило за месец дана, да ли сте приступили бра- ку са чврстим убеђењем „једном за цео живот“? знали смо да се тим браком завету- јемо господу брак није да бисмо задо- вољавали своје телесне потребе него да вршимо вољу божију није ту више било места за повлачење ја сам иначе такав, ако одлучим, не одустајем ружи- ца: да, обоје смо били искрено у вери и знали смо шта је то светиња брака, и да њоме улазимо у вечност ваша прича је посебна како сте сте- кли такву веру? бојан: родом сам из села витково код александровца рано сам остао без мајке љиљане, па је мене и брата ива- на подизао отац радмило славили смо св луку, крштен сам као беба, али смо мало знали о вери као дечак често сам се питао одакле ја на овом свету, како је настао човек, али су та питања та- да остајала без одговора одслуживши јул / август 2015 41 војни рок, како у александровцу нисам нашао посао, дошао сам у београд и ра- дио све врсте грађевинских послова осећао сам духовну празнину у души, али сам тражио истину и свој живот- ни пут становао сам код неке побо- жне баке и са њом први пут отишао у манастир фенек у једној доста тешкој духовној кризи, после дужег времена, сетио сам се тог манастира тада је био женски, и ту сам први пут сазнао шта је то света литургија, осетио божи- ји призив и почео редовно да долазим након годину дана, одлуком владике сремског василија, манастир постаје мушки и долазе монаси: отац михаи- ло, касније отац макарије и отац мар- ко веома сам их заволео и они мене, и тако, уз оце и живот у цркви, схватам да сам нашао оно што сам тражио за- вршио сам прехрамбену школу, а сада радим као возач у гсп, већ трећу го- дину сам под уговором на годину да- на прве две године нашег брака бавио сам се грађевинским радовима, изра- дом фасада, зидова и плафона од гипса, кречењем, и тај посао је добро ишао, а онда је све стало позајмили смо новац за комби да бих се бавио транспортом робе, али је то слабо ишло радио сам и као возач камиона после дужег преки- да, примљен сам у гсп ружица: ја сам из борова села код вуковара мој отац бошко дабић и мајка стојанка одгајали су мене и млађег брата ђурицу тради- ционално, крштени смо као бебе мама, као ревноснија, недељом нас је водила у цркву, као деца смо постили и приче- шћивали се ова клица вере, засађена у раном детињству, била ми је значајна 42 4/2015 вишедетне хришћанске породице касније тата нам је погинуо на почет- ку рата у хрватској, 1991; имала сам 11, а брат 9 година ипак, нисмо избегли недостатак оца био је за мене превише болан, пубертет ми је био стресан, ис- пуњен многим страховима и безвољно- шћу, одвојила сам се од цркве, а у души сам осећала да нешто није у реду ужас рата и људска суровост обрушили су се на моју душу и у другом разреду сред- ње економске школе запала сам у де- пресију, затворила сам се у себе, нисам јела, ни спавала, много сам плакала, по- пустила сам у школи нисам могла да се отргнем од бола због насилне смрти мог оца и од личног незадовољства мама се много намучила са мном, одвела ме је код докторке психијатра и целу годи- ну сам код ње ишла на разговоре али, она ми је слабо помогла тек кад сам се вратила цркви и вери, када сам откри- ла свету тајну исповести, догодило се моје исцељење, јер је терет туге и свих грехова из младости нестао тада сам осетила чудесну силу те свете тајне како су истините речи господње: хо- дите к мени сви који сте уморни и на- товарени и ја ћу вас одморити (мт 11, 28)! иако је моја мајка била побожна, ипак ме је прво одвела психијатру, чак веровала да ми је помогао, па тек онда свештенику да ми прочита молитву за здравље, и тражила је од њега благо- слов да почне да слави неког светитеља за моје здравље у тој молитви отворио се 7 фебруар када се слави св григори- је богослов пред упис на факултет, од- вела ме је светом василију на острог и купила ми свето писмо имам брата од тетке, који је свештеник, од њега сам са- знала доста о вери захваљујући мајчи- ним молитвама и молитвама ових све- титеља, крећем правим путем, срећем господа христа, и до данас се не одвајам од њега завршила сам православни богословски факултет и запослена сам као вероучитељ у ош „уједињене наци- је“ на цераку, мада сам скоро све вре- ме на породиљским боловањима имам око 8 година радног стажа како сте изградили кућу? четири године смо били подстанари у жаркову, имали двоје деце, а три године живимо у нашој кући, која је за нас опет чудо божије моја мама нам је помогла да купимо плац, и почели смо да је зида- мо у години наше највеће финансијске кризе живели смо од једне просветне плате, задуживали се сваког месеца, а онда нам је једна добра жена, коју смо знали само по имену, понудила да ку- пимо њену викендицу-брвнару, па смо по тим димензијама урадили темељ, али како је било тешко изводљиво да је пре- несемо, позајмила нам је 8 хиљада евра за градњу куће, што нам је много више одговарало враћамо јој на рате већ 4 го- дине, без уговора и признаница, на по- верење молимо се за њу и благосиљамо је – да јој господ подари царство небе- ско! а бокијев отац, као добар мајстор, учествовао је у свим радовима и још увек помаже колико од државе примате за децу? бојан: држава се слабо залаже, једи- но црква не примамо дечји додатак ни за једно дете одбили су нас јер смо прешли цензус за 27 динара на лазара кад дете у детињству у породици стекне христа, ако је у њој било љубави и мира, чак и ако одлута, неће заборавититу родитељску љубав и вратиће се правом путу јул / август 2015 43 смо добили само родитељски додатак а нација нам у опадању! добро каже онај што води сајт „пријатељ божји“ да др- жава треба да објави ванредно стање, јер је сваке године за 40 000 мање ста- новника али још више је застрашујући податак колико се деце абортира све земље у нашем окружењу су се увећа- ле, само нама прети потпуни нестанак ми не треба да се окрећемо европи, јер смо европа, него да се окренемо господу ништа нам свет не даје и неће дати док се сами не потрудимо ружица: једне го- дине кад боки није радио, добили смо од вдс-а новчану помоћ и у намирницама, и то нам је много значило родитељи нам помажу и шаљу храну коју сами произ- воде, а и нас полако обучавају да радимо башту и производимо поврће одећу и обућу за децу добијамо од кумова и при- јатеља суптилна чуда господ чини: луки су потребне патике, немамо пара, и баш тада комшиница доноси два пара патика и каже: „је л’ нећеш да се љутиш? нове су, а мом сину су омањале“ и ја тачно знам да нам то кроз њу господ шаље или: лука возио тротинет код другара и хоће да му купимо, а ми му кажемо да ћемо звати деду па ће он од старог на- правити нови, кад деда већ зове и јавља да је од комшинице добио тротинет за луку о свакој ситници бог промишља и видимо да не треба да бринемо па, како се бокију посао отворио! дуго га је тра- жио види у новинама конкурс за возача аутобуса, а има све категорије; траже 100 радника, пријави се, а већ 2000 људи се пријавило, ускоро га зову на разговор и приме га шта је најважније у хришћанском жи- воту многодетне породице? сматрате ли да ћете се спасити рађањем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? ми себе не сматрамо многодетном по- родицом, пре вишедетном, ако деце уоп- ште може бити много у томе немамо никакав план ни предумишљај, просто је господ тако уредио свако чедо нам је дар од бога и посебна радост бојан: ми, хришћани, се не разликујемо мно- го од других, једино што знамо да треба да се исправљамо покајањем и најбит- није – да не осуђујемо друге ја много волим да читам св николаја он каже: господе, зар да мрзим непријатеље што ме гурнуше теби у наручје? него молите се за њих и благосиљајте оне који вас ку- ну («молитве на језеру») кад бисмо се трудили да стално држимо господа на уму, знали бисмо у сваком моменту како да поступамо али, имамо ту слабост да на њега заборављамо, и наиђе тако мо- менат и планеш ружица: ево, ја често брзо реагујем и кажем: то није тачно а јесте тачно али, одмах почнем да се пи- там: «да није он ипак у праву»? и онда кажем: «у праву је што ми је то рекао, то је са намером да будем боља» и зато ми исповест много значи раније сам имала трему, јер ту треба себе да оголиш, а сада са радошћу идем на исповест, јер после тога баш осетим лакоћу мислим да је најважније у хришћанском животу бити послушан има једна дечја песмица која то баш добро осликава: „попо слуша бо- га, тата слуша попу, мама слуша тату, де- те слуша маму, а ко слуша дете? слуша га треба сви да се трудимо да по оном литургијском возгласу: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предајмо“, и ако тако радимо, бићемо мирни, јер господ даје све што нам је потребно 44 4/2015 вишедетне хришћанске породице меда, мора да има некога реда!“ тај поре- дак у брачном животу је јако важан јер га је бог устројио, и ако се поремети, губи се благодат и долази до незадовољства и других проблема верујем да можемо да се спасемо рађањем ако децу васпитамо у том духу, јер је то божја заповест и обе- ћање али, не само рађање, него труд и рад на задобијању свих хришћанских вр- лина ради уподобљавања христу вели- ки дар нам је господ дао подаривши нам децу, али је то, такође, и огромна одго- ворност, јер од нас зависи какви ће људи касније бити трудимо се да остваримо оне речи св порфирија кавсокаливита: родитељи, будите свети, па ће вам деца бити добра и нећете имати никаквих проблема са њима свакако да ми је то највећа нада овог живота да ми и наша деца и сви људи које волимо, и уопште сви људи, да се нађемо у рајској вечности са христом, у радости прослављајући име његово благодаримо богу што нам је даровао истог духовника, који нам је помогао да створимо породицу, који нас у свему усмерава и помаже мислим да не постоји ниједан проблем који не може бити решен његовим саветом и нашом послушношћу он нам је велики ослонац и подршка нека га господ спасе! у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав подразумева жртву и самозабо- рав ради ближњег саме речи „волим те“ су празне и безначајне ако нису праће- не одрицањем од својих задовољстава живи пример и наш међусобни однос говоре више од милиона речи родите- љима не сме бити ништа тешко да ура- јул / август 2015 45 де за своју децу тата ради на послу, кад треба некоме окречи стан, па гради на- шу кућу то све није лако, али ни толико тешко кад радиш за оне које волиш и ја, таман седнем мало да предахнем, ево га дете нешто тражи, или кад ноћу повра- ћају, кад су сви болесни, па не знам ко- ме ћу пре, није лако, али слава богу, све могу деца воле кад их за нешто похва- лимо, али у духовном погледу, како ка- же св старац порфирије, похвале деци нису на корист него треба да схвате да је нормално да ураде оно што је добро бојан: деца су млади сасуди који се тек формирају и што буду видели од родите- ља, вероучитеља, у цркви, биће такви то је наша духовна мисија, мада је одлука на деци битно је да се хришћани труде да буду пример не само својој деци, него пример свима ружица: прочитала сам код св порфирија и пајсија, кад дете у детињству у породици стекне христа, ако је у њој било љубави и мира, чак и ако одлута, неће заборавити ту роди- тељску љубав и вратиће се правом путу верујемо у то, јер се трудимо да им дамо такав темељ реците нам ружице, као вероучитељ, како се веронаука најбоље приближава деци? колико то зависи од личности ве- роучитеља? кроз библијске и животне приче али много зависи од личности вероучите- ља у нижим разредима деца су отворе- на, ако им он покаже љубав, заволе га, и кроз њега гледају и бога и цркву и ве- ру све примају не испитујући, са пуним поверењем али, већ од 5–8 разреда, све оцењују разумом, више питају, постају сумњичави, нпр о чудима, светим мо- штима, чак ми кажу да то није могуће, док малишани баш воле и верују у такве приче многе породице не живе хри- шћански али ипак шаљу децу на верона- уку, што је доказ да брину о душама своје деце, и часови веронауке за децу тих по- родица често су први додир са христом и нашом вером, и на вероучитељу је да то утисне у дечје душе и усмери их ка христу колико је битна кућна молитва? молитва постепено мења нас и наш живот имамо заједничко јутарње и ве- черње правило, и свако од нас током да- на има своје молитвене вапаје када ми муж полази на посао, ја у себи кажем: «боже, чувај га од сваке непажње и буди уз њега» када везем, шијем или нешто друго радим, затражим благослов од бо- га и деци то понављам да често кажу: „господе, помози, господе, благослови“, да им се то уреже као подсећање да сами немамо никакву моћ да нешто урадимо без господа деца јако воле да им читамо књиге, посебно библију за децу и звонце 46 4/2015 вишедетне хришћанске породице читамо наглас поуке духовника па онда причамо о томе на јесен добијате првог школарца да чујемо шта је научио пре школе да, лука у септембру полази у школу лепо црта и креативан је на тату, воли да прави разне ствари остали су још мали и воле цртаће тада се смире, али и на- пуне енергијом па је одлично што имамо двориште да се истрче и изиграју напо- љу лука: нас мама и тата кући уче реци- тације, онда идемо у фенек на литургију, па у трпезарију да рецитујемо, а после се сви напољу играмо а марија додаје: и беремо трешње лука је био стидљивији и одрецитовао само песму „свети са- ва“, а марија храбро и громко три песме: „смирење“ од жељка перовића из деч- јег врлинослова, „болесна је моја сеша“ од ј ј змаја и „савини јунаци“ од лидије поповић да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања, посебно поклоничка путовања? тренутно нам је изградња куће прио- ритет постоје одласци код баке и деде, где се сви мало освежимо, поклоничка су ретка, али смо сваке недеље у нашем манастиру, којем тепамо фенекић, где добијамо снагу да радимо све што треба, и једва чекамо недељу да се сви окупимо око нашег оца макарија, који нас окупља око христа и буде велика радост шта бисте поручили онима који више брину о егзистенцији? бојан: кад би срби више читали св николаја и св јустина ћелијског, боље би држали веру светог саве то су наши јунаци и светитељи, који су нам остави- ли толико светих речи, богатство светог духа ружица: треба сви да се трудимо да по оном литургијском возгласу: „са- ми себе, једни друге и сав живот свој христу богу предајмо“, и ако тако ра- димо, бићемо мирни, јер господ даје све што нам је потребно да радимо оно што стоји до нас, а господ шаље своје дарове изобилно преко добрих људи чим поч- немо да бринемо, одмах губимо мир и благодат да бисмо имали божији бла- гослов на себи и наду у будуће спасење, морамо испуњавати заповести божије, тако и заповест о рађању господ даје дете, па ће дати и за дете, својом бригом само изражавамо сумњу битно је да се хришћани труде да буду пример не само својој деци, него пример свима јул / август 2015 47 да ли сте некада размишљали: који проценат деце који иду у недељ- не школе остају у храму као по- уздани и стални парохијани? зашто је међу парохијанима мало оних код којих можете послати човека који се налази у тешкој животној ситуацији? зашто во- лонтерске групе које посећују домове за незбринуту децу мењају свој састав свака три месеца? зашто нам је тешко да формирамо сталне групе младих при храму? зашто у епархији на десет паро- хија постоји једна група за младе? зашто мислећи људи који су способни да ор- ганизују мисионарске пројекте беже од нас као од губавих? зашто се већина ма- нифестација са црквеним присуством (изложбе, фестивали, рок-концерти, итд) организује од стране малоцркве- них или, чак, и потпуно нецрквених љу- ди? зашто наше културне манифеста- ције изазивају огорчење скоро код свих наших истакнутих мисионара? зашто су сусрети наших мисионара та- ко налик на оживљавање жртви на спа- силачком хеликоптеру? дозволићу себи да кажем: наша мисија није ефективна не ради се чак о томе да неко лоше ис- пуњава своје обавезе, већ у томе да она није ефикасна у својим основним прин- ципима видите пријатељи, наши ми- сионари сада наступају на телевизији, имају своје личне блогове, могу се чути на радију, видети у школама, факулте- тима, банкама, затворима, болницама и железничким станицама пред нама су фотографије које, рекло би се, сведоче о широким размерама наше мисије ево баћушке у окружењу специјалних једи- ница, па познати мисионар међу умет- ницима, олимпијским победницима, космонаутима, посланицима шта није у реду? сећам се својих редовних посета шко- лама (имам их 4) не, нису у питању су- срети са старијим ђацима или профе- сорима немају школе времена за то ја сам тамо потребан само на „траци“ и за попуну радног дана (још једном годи- шње идем на родитељски састанак где представљам садржај основа православ- не културе у пројекту духовно-моралне компоненте средњег образовања) и то је то! зашто сам потребан на различи- разговор са свештеникомалександромпермјаковим, руководиоцем мисионарскогодељењакалињиниградскеепархијерускеправославнецркве неефикасна мисија размишљање једног од истакнутих и најискуснијих мисионара руске цркве која у тренутно проживљава велики духовни препород подстиче нас на размишљање на који начин да испунимо христову заповест о мисији (мт 28, 19–20) превод са руског: станоје станковић 48 4/2015 идите и научите све народе тим церемонијама? па, тако је прихва- ћено у културној средини међутим, по- стоје захтеви у односу на мене – имам само ограничено време за говор тако то време зависи колико сам „прилагођен“ световном аудиторију- му ако ја у својих три минута будем користио речи: „руска федерација“, „толерантност“, „правна држава“, „де- мократичност“, „људска права“, „наци- оналне традиције“, „руске патриоте“, „моралне вредности“, следећег пута ћу имати више времена ако будем говорио речи као: „христос“, „свети мученици“, „борба са грехом“, „посед- нути људи“, „пали анђели“, „истина“, „светост брака“, „блудна заједница“, „обесправљеност сиромашних“, „не- додирљивост власти“, моје време ће се скраћивати или ће чак уопште на неки начин и нестати из сценарија празни- ка тако је и било неколико пута – по- садили су ме на подијум фотографиса- ли, продрмали руку и поздравили се ви мислите да је то мисија? ја мислим да није, иако схватам да се многи са мном неће сложити зашто не сматрам сличне манифеста- ције мисијом? зато што оне (уз ретке из- узетке) не приводе човека христу ако је човек говорио са вама о богу и није добио изазов да стане пред њега (зајед- но са вама) на колена, онда ви нисте ми- сионар већ пропагандиста знате, моје право образовање је гра- ђевински инжењер и моја прва профе- сија ми пружа одличну илустрацију за проналажење одговарајућег односа ми- сије и пропаганде видели сте како гра- де солитере? на почетку темељ, затим први спрат, затим стављају скеле, затим други спрат, поново скеле, итд када се зграда покрије кровом, иде рад на фаса- ди, након чега се скеле склањају тако црква је здање, а монархи- ја, патриотизам, идеологија правне и мултирелигиозне државе (којом су об- ухваћене све наше трпезе са градона- челницима, спонзорима, припадници- ма оружаних снага) представљају само скеле за градњу! и оне ће једном бити уклоњене о томе је сада веома важно говорити, зато што смо престали да градимо само здање скеле за изградњу нису просто фикс-идеја око које про- тиче наш савремени религиозни жи- вот проблем је у томе што ми ове ске- ле правимо од злата ми стављамо на њих затамњена стакла, ђакузи, финску кожу ми „продајемо“ блокове скела по тржишној цени вероватно да и не- свесно уводимо људе у заблуду да ове „канцеларије“ и представљају саму цр- кву и да јесу место спасења међутим, све то ће бити спаљено огњем заједно са нашим захвалним писмима и патријар- шијским граматама ја не мислим да ће сви спонзори, гра- доначелници и припадници оружаних снага отићи у пакао они могу бити спасени међутим, за њих важе исти услови спасења као и за све хришћа- не: вера и покајање ако се ови усло- ви игноришу, прећуткују, онда је наше хришћанство – безблагодатно! а ако је тако, онда макар натерао све тајкуне јул / август 2015 49 о александар пермјаков (фото: stavroskrestru) да певају химну „боже, цара чувај“, ма- кар све абортаријуме и банке украсио иконама, назвао све ракетно-космичке јединице именима светих – то ништа неће изменити моћници ће као и ра- није угњетавати слабе, гордељиви без- божници ће се као и раније преузноси- ти над смиреном децом божијом све то ће довести до коначног пада морала и губитка божијег благослова сада сви ми, свештеници и лаици, сиромашни и богати, сви треба да се ујединимо око идеје „добијања држа- вљанства“ у царству небеском ми смо дужни да пожелимо да изменимо свој живот не да би он постао занимљиви- ји и богатији, већ да бисмо угодили бо- гу, прославили га и захвалили му се за сва његова многобројна доброчинства дужни смо да самом богу дамо право да одлучи која молитва је правилна и каква захвалност је истинска једино тада мо- жемо да рачунамо на његов благослов и тада ће наша мисија постати ефикасна, наша земља снажна, а наш живот срећан и последње: ја сам присталица ли- тургијске обнове последњих година свештеници су много радили на овоме успели смо да људи схвате да није по- требно само палити свеће у храму, већ се макар понекада и причестити сада треба да кажемо и о улози живе зајед- нице заједницу не треба да разматрамо као факултативну компоненту духовног живота не заједница треба да буде оно што је била у древној цркви – условом припадања човека цркви као телу хри- стовом, условом служења и благодатног примања свете евхаристије без тога никада нећемо имати истинску хри- шћанску мисију, већ само статистику и бирократију имаћемо управо оно ста- ње које је господ изобличио врло нели- цемерним речима: знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ о, да си студен или врућ! тако, пошто си млак, и ни- си ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и си- ромашан, и слијеп, и наг савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жежено- га, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота го- лотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш“ (отк 3, 15–18) свештеник александар пермјаков извор: „не-ефикасна мисија“, стр 1–3, калињинград, 2015 заједницу не треба да разматрамо као факултативну компоненту духовног живота заједница треба да буде услов припадањачовека цркви као телу христовом 50 4/2015 идите и научите све народе натерај себе да устанеш рано и по плану чим се пробудиш, помисли на господа: прекрсти се и захвали му за ноћ која је прошла и за сву његову милост над тобом замоли га да управља твојим осећањима, жељама и делима, та- ко да му буде угодно све што урадиш и кажеш док се облачиш, сети се господњег присуства, као и свог анђела чувара за- моли господа исуса христа да те одене у одежду спасења после умивања, крени на јутарњу мо- литву моли се клечећи, сконцентриса- но, са страхом божијим и кротошћу, ка- ко је достојно пред свевишњим моли га да ти подари веру, наду и милосрђе, као и мир и снагу да издржиш све што ти да- нашњи дан донесе (невоље и искушења) помоли се да благослови твој труд по- моли се за помоћ: за неки задатак који мораш да извршиш, или у борби против неког греха ако можеш, прочитај нешто из библи- је, посебно из новог завета и псалтира читај са намером да добијеш духовно просвећење, примајући у срце оно што прочиташ пошто си мало прочитао, стани, и размисли о ономе што си про- читао, а онда настави, размишљајући о ономе што господ предлаже твом срцу покушај да посветиш барем петнаест минута размишљању о ономе што си прочитао, на твоју корист и спасење увек захвали господу што није дозво- лио да нестанеш у гресима, и што брине о теби, на сваки могући начин водећи те ка царству небеском почни свако јутро као да си тог тре- нутка одлучио да постанеш хришћанин, живећи по заповестима божијим правила побожногживота превод са енглеског: бојан теодосијевић архиепископ костромски платон (1809–1877) (фото: drevo-inforu) почнисвако јутро каодаситогтренуткаодлучио да постанешхришћанин јул / август 2015 51 хришћанска етика када кренеш да обављаш своје посло- ве, тежи да све чиниш на славу божију не започињи ништа без молитве, јер све што урадимо без молитве касније је или штетно или бескорисно речи господње су истините: без мене не можете чини- ти ништа угледај се на нашег спаситеља, који је радио да би помогао јосифу и својој пречистој матери док радиш, буди ве- сео, ослањајући се на божију помоћ до- бро је непрестано понављати молитву: „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ ако ти је посао успешан, захвали се го- споду ако не, препусти се његовој во- љи, јер се он брине о свему и све води добру прими све невоље као епитимију за своје грехе, у духу смирења и послу- шности пре сваког оброка, по- моли се господу да бла- гослови храну и пиће, а после сваког јела му се захвали и помоли се да те не остави без духов- них благослова добро је отићи од стола помало гладан у свему, не пре- теруј по узору на древне хришћане, пости средом и петком не буди похлепан бу- ди захвалан на храни и одећи коју имаш, угледајући се на спаситеља који се пони- зио до смрти за нас труди се да у свему угодиш господу, тако да те не би гризла савест знај да те бог увек види, и самим тим буди пажљив са жудњама, жељама и осећањима твога срца избегавај и најмање грехе, да не би упао у веће удаљуј од себе сваку поми- сао која те удаљава или која те може уда- љити од господа бори се против сваке нечисте жеље, као против варнице која је пала на твоје одело ако не желиш да те муче зле жеље, кротко примај понижење од других не причај превише, сети се да ћемо за сваку изговорену реч одговарати пред богом боље је слушати него причати: у празнословљу је немогуће избе- ћи грех не буди љубопитљив што се тиче вести, које само забављају и смућују дух никога не осуђуј, али сматрај себе горим од свих других онај ко суди узима туђе грехе на се- бе боље је жалити грешника и моли- ти се богу да га исправи ако неко не слуша твој савет, не свађај се али, ако су његова дела саблазан другима, примени одређене мере, јер је њихо- во добро, са обзиром да их је више, сигурно веће од његовог, са обзиром да је сам никада се не свађај нити правдај буди благ, тих и понизан издржавај све, по исусовом примеру он ти неће дати крст који не можеш да издржиш 52 4/2015 хришћанска етика он ће ти такође помоћи да носиш крст који већ имаш замоли господа да ти да благодат да из- вршаваш његове свете заповести оноли- ко колико можеш, иако изгледају тешке за испуњавање по учињеном добром делу, не очекуј хвалу, већ искушење: јер се љубав ка богу куша кроз препреке не надај се да примиш икакве врлине без туге у искушењима, не очајавај, већ се моли кратко: „господе, помози; научи ме да; не остављај; заштити’’ го- спод увек дозвољава искушења, али он такође даје снагу да им се одупремо замоли од господа да одузме од тебе све што храни твој понос, иако ће то би- ти горко немој да будеш груб, натмурен, лицемеран, неповерљив, и избегавај су- кобе буди искрен и једноставан у свом понашању кротко прими све грдње, чак иако си мудрији и искуснији шта не желиш да ти се деси, то не ра- ди ни другима ради другима оно што би волео да и други теби раде ако те неко посети, буди благ према њему, скроман, мудар, и, ако ситуација од тебе то захте- ва, буди такође слеп и глув ако си лењ, или осећаш извесну без- брижност, не напуштај устаљено моли- твено правило и друге побожне подвиге све што урадиш, посвети господу ису- су, без обзира колико је то безначајно или непотпуно, јер то тада постаје свето дело побожности ако желиш да нађеш мир, потпуно се посвети богу нећеш наћи мира док се не успокојиш у богу, во- лећи само њега са времена на време, буди сам, по исусовом примеру, због молитве и размишљања о богу мисли о његовој бескрајној љубави према нама, његовом страдању и његовом васкрсењу, другом доласку и страшном суду посећуј службе што чешће исповедај се и примај свете тајне тако, ћеш увек бити у богу, а ово је највећи благослов током исповести, покај се искрено и мр- жњом према гресима, јер неисповеђен грех води у смрт посвети недеље за дела милосрђа на пример, посети некога ко је болестан, уте- ши некога ко је жалостан, спаси онога ко је изгубљен ако неко помогне ономе ко је изгубљен да се окрене богу он ће прими- ти велику награду у овом животу, као и у ономе следећем охрабруј пријатеље да читају хришћанску духовну литературу, и да учествујете у духовним разговорима нека господ исус христос буде твој на- ставник у свему стално му се обраћај, мислећи о њему питај се: шта би он урадио да се налази у сличним околно- стима? пре него што одеш на спавање, моли се искрено свим срцем, гледајући строго на тај дан истражуј срце своје, покај се за почињене грехе, са патњом и сузама, да их не би поновио како идеш у кревет, прекрсти се, пољуби крст, и веруј госпо- ду богу, који је твој добри пастир сма- трај да је ово можда твоја последња ноћ, и да ћеш се појавити пред њим сећај се господње љубави према теби, и воли га са свим срцем својим, свом ду- шом својом и свим умом својим живећи овако, достигнућеш благосло- вени живот царства незалазне светлости благодат господа нашег исуса христа са свима вама амин платон, архиепископ костроме изворник: rules of the pious life from the works of platon, bishop of kostroma (orthodox life, nov–dec 1960, стр 21–26), http://orthodoxinfocom/praxis/rulesaspx успенски собор у костроми, слика с почетка 20 века (фото: soligalichprihodru) јул / август 2015 53 уз божију помоћ и благослов владике епархије рашко-призренске, теодо- сија, наставља се обнова духовног и црквеног живота у призрену врло брзо се пронела радосна вест да ће се на спа- совдан, 21 маја ове године, после гото- во 30 година поново служити литургија у цркви светог спаса у призрену као и да ће после литургије, у атријуму цркве, почети са радом призренски културни центар у организацији „друштва при- јатеља манастира свети арханђели“ код призрена и удружења за помоћ ра- сељенима „свети спас“, дан раније, пут призрена су кренула два аутобуса и је- дан комби, превозећи на крајњи југ ср- бије прогнане призренце, поклонике, учеснике програма, новинаре, фотогра- фе и представнике неких институција културе републике србије „овамо нека дођу они који умију да са- њају о прошлости препустите се некој старој зидини, некој плочи, неком каме- ну, неком натпису – и они ће вас одве- сти у давну давнину, у давнину времена, у оне дане и године које може да дотак- не само наша машта онда кад смо овдје у призрену“, записао је правник, новинар и драматург народног позоришта у бања луци, ћамил сијарић и заиста, сви они који су се овог, 20 маја, упутили у при- зрен, осећали су се призваним да на спа- совдан присуствују литургији у цркви светог спаса они код којих је носталги- ја за родним прагом надвладала тежину суочавања са реалношћу као и они ко- ји већ предуго чекају да пут метохијске равнице кроче на праг вечног града већ на улазу у град примећујемо го- ростасни паштрик, коритник и оброн- ке шаре на које је призрен просуо своје чардаке навиру сећања на чувену „при- призрене стари, капије раствори лела марковић спасовдану призрену стари шадрван (фото: александра спасић) 54 4/2015 од овог броја православног мисионара путописи отварамо сталну рубрику „путописи“ зренску свадбу“, познату по богатим обичајима и раскошним ношњама од броката, тафта, свиле и кадифе, окићену дукатима и старом призренском песмом, у колориту старих српских чардака под- но римске тврђаве каљаје оне поткаља- је која међу збијеним кућама са високим чардацима, са којих се пружа предиван поглед на мали цариград око бистри- це, чува светиње – задужбину царских властелина владојевића – цркву светог спаса из 1352, задужбину краљевића марка мрњавчевића из 1371 год – цр- кву свете недеље, светих врача из xix века, остатке многих цркава од некада- шњих сто које су красиле град, као и чу- вену призренску богословију кроз делимично измењен и изграђен нови део града, стижемо у само градско језгро призрена врви од света и тури- ста кратко време до вечере и починка у конаку манастира светих арханђела, проводимо у шетњи центром призре- на већ од „плавог моста“, једног од де- сет који красе планинску реку бистрицу, гласан жубор изазива уздахе путника све време над реком се простире готово антологијски поглед на поткаљају и ка- мену тврђаву која је обгрлила врх брда „цео град, и околина, плава у хучним, надстварним тоновима њеног шума призрен се расхлађује њоме, живи и ди- ше кроз њу; она га милује својим шумом и теши својом бескрајном љубављу“, пи- сао је својевремено приповедач велимир парлић бранислав нушић је у призре- ну својевремено избројао 196 чесама по улицама и кућама и наравно, чека нас неизбежан обичај – испијање воде са ша- дрванске чесме у средишту калдрмиса- ног трга она из четири јака млаза прска узаврелу калдрму легенда каже да ће онај ко попије воду са шадрванске чесме призрену сигурно да се опет врати, или још лепше, да ће се оженити призрен- ком синан-пашина џамија доминира делом шадрваског трга, она коју је 1615, црква светог ђорђа (фото: александра спасић) јул / август 2015 55 сазидао синан-паша од камена струше- ног манастира светих арханђела хитамо саборном храму светог ђор- ђа црквено и просветно задужбинар- ство била је традиција мушких и жен- ских добротворних друштава xviii и xix века сазидали су га српски еснафи у xix веку нису желели да приме помоћ руске царице марије александровне, ка- ко би подизањем храма били достојни својих предака помогао је и чувени ру- ски конзул јастребов, тако што је мудрим потезима од турака успео да прибави до- зволу за откуп земљишта и дограђива- ње западне стране цркве, за крштавање деце биста цара душана пред саборним храмом срушена је 1999 год храм је ми- ниран и тешко оштећен 2004 године, а обновљен последњих година иако још без фресака и иконостаса, изазива ди- вљење а у храму, икона исуса христа хранитеља призренског ова стамена грађевина и даље усправно и горостасно краси потез од шадрвана ка папачарши- ји наспрам ње, мала црква св николе, задужбина бездетног пара драгослава и беле тутић у дворишту цркве еписко- пија рашко-призренска, у којој је живео блаженопочивши патријарх, тада вла- дике павле, и мала црква светог ђор- ђа, задужбина браће руновића, у којој су око олтара сахрањивани митрополити, али и познати задужбинар младен уга- ревић дочекује нас отац слободан са супругом и сином одговара на бројна питања не можемо да одолимо а да не одемо до највећег светионика знања и духовности на овим просторима, при- зренске богословије, основане 1871 го- дине, у кући великог добротвора, симе андрејевића игуманова, чија је једна од задужбина и на београдским теразијама исте оне богословије која је изнедрила српске патријархе, ректоре, професоре, културне и научне раднике оне која је од бугарских окупатора сачувала круну краља петра карађорђевића коју је краљ закопао под школском катедром, као за- вет повратка српске војске богословију затичемо закључану јер су сви богослови у манастиру високи дечани на манасти- рској слави трчећи, спуштамо се на кеј крај реке, и поред фонтана, међ обиљем воде, фотографишемо се са каменим мо- стом и заласком у позадини од призрена до манастира светих арханђела, дужином бистрице, уочава- мо читав ланац ресторана и излетишта „онамо `намо, за брда она“, на трећем километру, „лежи разорен двор“ – писао манастир свети арханђели (фото: лела марковић) 56 4/2015 путописи је књаз никола петровић манастиру прилазимо аутобусом прелазећи пре- ко челичног моста ову задужбину цар душан је посветио „небеским силама“ – „михаилу, гаврилу и рафаилу“ по- сле чудесног исцељења по завршетку радова 1352, овом манастиру у кањону бистрице подно шаре, по лепоти није било „под сунцем равног“ пред висо- ком капијом манастира осматрачница и војник у манастиру нас, после целива- ња икона у малој манастирској цркви светог николе и смештаја у душановом конаку, за препуном трпезом које су при- премиле куварице призренске богосло- вије, поздравља игуман манастира, отац михаило позива нас да поново дођемо и да се у манастиру увек осећамо као код своје куће манастирски конак је делио судбину града, али је обновљен, највише активностима „друштва пријатеља ма- настира свети арханђели“, са призрен- цем бојаном бабићем на челу, које је уз благослов владике теодосија обновило и цркву светих врача, стару цркву св ђорђа (руновића), уредило атријум и плато цркве светог спаса а сада обна- вља и цркву св николе (рајкову) која је у најтежем стању вечерње молитве пред сутрашње при- чешће пред починак умор се ипак не осећа, а хук бистрице под зидинама ма- настира подсећа на дату благодат да у њему заноћимо још један поглед на све- тлост кандила у цркви и необично зве- здано небо над манастиром већ у зору, ето нас међу вековним рушевинама ма- настира, јер, не може се спавати када знате где се налазите над манастиром и даље стражари остатак негдашњег гор- њег града цара душана, вишеград, док са друге стране бистрице, високо у стенама, и даље бдију некадашње испоснице у ко- је смо се пењали као деца некада су ви- новоди из велике хоче водили до мана- стира, а остаци тих цеви још се налазе у земљи ветар као и увек јако дува котли- ном бистрице и између камених зидо- ва разгледамо манастирску трпезарију, остатке камене пластике, плочу некада- шњег гроба цара душана, стари камени мост ослушкујемо манастирска смоква генетску и духовну везу са призреном осете сви који кроче у град поглед на бистрицу из поткаљаје (фото: лела марковић) јул / август 2015 57 у плоду, башта у цвату, а душа некако на месту литургија у цркви светог спаса у призренској поткаљаји, после више од 30 година до ње, висок и стрм успон са- мо за оне који нису овде одрасли пред успињање обилазимо и остатке недавно откривене крстионице крај реке у тури- стичком водичу на албанском и енгле- ском, који су наши новинари прибавили, називају их остацима илирских светиња, а за задужбине српских владара тврде да су сазидане на некадашњим илирским светињама бистрицу су преименовали у lumbardh (бела река) те неистине нас на тренутак љуте, али се брзо враћамо историјском сећању да покушаји кра- ђе историје никада нису дугог трајања ипак, питамо се докле ћемо бити неми посматрачи, уместо да се сами потруди- мо у проналажењу начина да се истина одбрани уске улице покривене калдрмом пењу се ка каљаји захваљујући активностима удружења за помоћ расељенима „свети спас“ на челу са златком маврићем, ве- ћина чардака је обновљена иако је морао да се испоштује изглед старе поткаљаје, нови чардаци призренцима не изгледа- ју као стари али су много бољи него зга- ришта само у једном дану је 2004, иако под надзором немачког кфора, изгоре- ло 30 старих чардака, разнобојних чарда- ка који су красили призренске разглед- нице у неке су се вратили призренци, у неке нису јер, како се после 16 година освећење славских колача (фото: дејан пиљак) 58 4/2015 путописи вратити у град, без прилике за запослење и школовање деце? при врху поткаљаје, са платоа горо- стасне цркве светог спаса пуца поглед на призрен мала црква у њеном саста- ву, из прве половине xiv века, посвеће- на је вазнесењу христовом фреске су оштећене током векова и у пожару 1882, после чега бригу о цркви преузимају цинцари сада су у њој литургију слу- жили игуман манастира свети арханђе- ли, отац михаило и призренски свеште- ник, слободан ђорић у атријуму цркве, који је употпунила изложба фресака на- родног музеја и слика светислава слав- ковића кајзера, пред око 200 окупљених призренаца и гостију, видно узбуђених због славе и сусрета, пресечен је и по- дељен славски колач који су ове године припремили призренци, сунчица и са- ша цветковић „призрене стари, капије раствори, царство се твоје враћа“, шантићевим стиховима и са дрхтајем у гласу култур- но-уметнички програм је отворила при- зренка, књижевница мила мутавџић а наставили одом свом завичају лела мар- ковић, радмила стојковић кнежевић, жарко миленковић и етно група куд „копаоник“ од ратних дешавања 1999 године, није било покушаја да се обно- ве редовне културне активности срба у призрену стога је културни центар, чи- је је отварање уз благослов владике тео- досија, свесрдну помоћ у организацији свештеника слободана ђорића и коор- динацију дома културе у грачаници, од прворазредног значаја јер ће промовиса- ти, подржавати, организовати културно- уметничке активности призренаца и оних који му се враћају преостало време користимо да се поп- немо на римску тврђаву каљају са које се пружа поглед на пола метохије и об- ронке брезовице увелико се обнављају њени лагуми и равна тло новинари и фотографи констатују да је готово неве- роватно колико тога у призрену може да се види и обиђе неки од њих обила- зе и мараш (излетиште и рибњак у хла- ду платана) и мање цркве ми хитамо богородици љевишкој назив цркве је остао по левом делу вароши, „левиша“, чак и када је бистрица променила свој ток и оставила цркву са своје десне стра- не задужбина краља милутина из 1307, посвећена успењу богородице, у народу звана „света петка“, страдала је често то- ком векова а последњи пут 2004 године оштећена је и честом крађом бакарног крова и прокишњавањем пред нашим очима, обновљене фреске засијале су пу- ним сјајем фреска пресвете богородице у припрати чека нас раширених руку у истој је и фреска тајне вечере, једна од најлепших у европи на једном од зидова припрате, непознати освајач је, опчињен богородичиним ликом, на арапском, пре него што су је покрили малтером и пре- творили у џума (петак) џамију, уписао хафизове стихове: „зеница ока мога те- би је гнездо (почасти нас уласком, ово је кућа твоја)“ у цркви доминирају фре- ске задужбинара цркве, краља милути- на, фреске светог саве, светог симео- на, христа пантократора, жена из рода немањића и једна од најлепших, која оставља без даха, фреска богородице са христом хранитељем пострадала у ва- три 2004 године, обновљена после 2011 године божијом помоћи, сви отпали де- лови фреске са малтером нађени су и рестаурисани листом смо поседали на- спрам фреске и без гласа се једно време дивили њеној лепоти добро знамо да нисмо туристи и да ћемо се вратити само је питање времена јул / август 2015 59 вероучитељ ненад вујић пред полазак на пут, поред реке ис- пијамо домаћу кафу и ћутимо када се стишала радост, и када су се утишале све безбројне приче о призрену, су- очени са новим одласком, будимо се осећамо да смо опет у суровој реал- ности тек тада почињемо да примећу- јемо погледе из суседних кафића до- бро знамо да нисмо туристи и да ћемо се вратити само је питање времена осећамо и верујемо у то ипак, остаје горак укус и осећај да смо поново иш- чупани повећава се како се прибли- жавамо београду потом траје данима мучи и вуче опет у призрен не само нас који смо у њему живели, већ и оне који су га сада први пут доживели у аутобусу чујемо њихове речи: „била сам у јерусалиму, на многим светим местима, али призрен“ или: „до да- нас је за мене требиње било једино у срцу, али од данас“ генетску и духовну везу са призре- ном осете сви који кроче у град а многи и из прича о њему, не само због осећа- ња присутности предака и њихових де- ла на сваком његовом кораку већ и због спознање да смо га, уз божије допуште- ње, (привремено) изгубили, јер нисмо били свесни шта имамо и нисмо умели да га сачувамо нека нам је овај губи- так пут ка буђењу а ово болно страда- ње на спасење како би се, враћајући се богу, вратили постојбини и хришћан- ском завештању које су нам, у крви и зноју, преци оставили на чување и које немамо право да изгубимо у нади да ћемо упркос времену, баш као и наши преци после пет векова ропства, ипак бити свесни ко смо и куда идемо, гле- дамо и даље у призрен, враћамо му се и подижемо га из пепела на начин на који умемо и можемо, верујући у васкрс ко- ји долази аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду пре пет година једна наизглед бе- зазлена повреда у потпуности је промeнила живот породици пе- шић осмогодишњи дечак немања, во- зећи бицикл, нагло је закочивши, ударио стомаком гуверналом и изгубио ваздух плакао је и болело га је, па су смедерев- ски лекари дали упут за београд, да се на универзитетској дечијој клиници у тир- шовој провери има ли унутрашњег кр- варења након тродневног испитивања откривена је циста на панкреасу лечење је трајало шест недеља и састојало се у обустави уноса сваке врсте хране и теч- ности преко уста, успостављању нормал- ног баланса течности узимањем плазме и инфузије према потреби за све то време немања је био причљив и весео дошло је време за операцију, било је организа- ционих проблема на клиници дечаков стомак се надуо, циста је нарасла до не- нормалне величине од 20 цм, вршећи притисак на трбушне органе и избацују- ћи пупак напоље коначно, један хирург је обавио операцију – све је у реду, рекли су лекари, –не- мањи ће бити добро и за пар дана ће ићи кући али, мукама пешићевих није дошао крај лекари новим ултразвучним прегле- дом проналазе још једну цисту са друге стране панкреаса поново све мора ис- почетка – потпуни пост, игле–вађење кр- ви по ко зна који пут, сонда у носу, мањи оперативни захват без анестезије, и остале припреме за нову операцију посташе за немању превелико бреме плашио се ни- је могао све то да издржи тражио је да му се донесе крстић који му је дала бака на- ступа агонија почео је да губи вид мами је рекао да са њима у соби има (а били су сами) још једно дете јако болесно које га 60 4/2015 путописи сведочанства зове да иде на брод и још је рекао: „знаш оно дете што сам видео, мене то дете зове да идем на брод, и ти ћеш њему бити јако потребна“ пре операције је изгубио вид пада у дубоку кому, а лекарска прогноза је била сурова – неће преживети завршио је на апаратима за одржавање живота на предлог медицинске сестре – с обзиром да је немања био јако побожно дете, говорио је – бићу попа кад порастем – мама нада је отишла у цркву свете петке на калемег- дану, где је свештеник прочитао молитву за здравље и уписао име детета да се поме- не за здравље на литургији такође, узела је и флашицу освећене водице и у болни- ци умила сина нецу та флашица је целу ноћ била на кревету, а ујутру су је нашли залепљену за глатку површину чаршава на којем се, гле дивног чуда, урезао златно– рељефни лик свете петке како је то мо- гуће да се појави златни лик светитељке на белом чаршаву кад знамо да је флашица светапетка притиче у помоћ љубав –свесноси,све верује,свемусе нада,све трпи љубавникаднепрестаје (1кор13, 7–8) јул / август 2015 61 провидна? одмах потом, након дубоке ко- ме у коју је био запао, немања отвара очи, реагује је на звук, помера незнатно ноге и руке „док сам се богу молила у цркви – прича мајка нада – рекла сам да ћу на све да пристанем само да ми моје дете буде поред мене, да ми га бог не узме и бог је услишио моју молитву“ молитва родите- ља за дете има пред богом нарочиту сна- гу; дивно је да се увек можемо поуздати у снагу искрене молитве која увек допире до ушију бога живога брижна мајка је научила све како би била оспособљена да у своме дому води бригу о сину немањи и данас, након 5 дугих година, још увек је у коми фи „док сам се богу молила у цркви – прича мајка нада – рекла сам да ћу на све да пристанем само да ми моје дете буде поред мене, да ми га бог не узме и бог је услишио моју молитву“ 62 4/2015 сведочанства зички се развија нормално и не заостаје за својим вршњацима не може да ко- муницира, нема јасну свест због атро- фије мишића мора да користи апарат за дисање оно што сведочи и на делу показује породица пешић јесте брижна љубав и жртва несебична за ближњега свога болничко особље је предложи- ло да немањина мама држи предавања родитељима најтежих болесника о томе како издржати највећа животна страда- ња и искушења, не клонути духом, како наћи пут спасења, пронаћи „светло на крају тунела“ апостол павле говори о савршеној љу- бави: љубав – све сноси, све верује, свему се нада, све трпи љубав никад не пре- стаје (1кор13, 7–8) због чега се ово десило немањи, питамо се, а одговор не знамо свакако ће господ видети како се односимо према ближњему своме и испуњавамо ли заповест христову: љу- бите једни друге као што ја вас љубим (јн 15, 12) породица пешић спроводи у дело ову заповест, чврсто верујући да је овај земаљски живот једно полувреме које брзо пролази; а други део, важнији, за који смо створени, јесте царство не- беско које је вечно и непролазно, оно је место мира и спокоја и неописиве радо- сти одакле одбеже свака туга, бол, жа- лост и уздисање данас, са болом у срцу говори нада: „заборавила сам како звучи његов глас“ туга голема стеже у души њихово жи- вотно бреме је тешко и претешко за многе од нас ово би било неиздрживо како можемо да помогнемо у њиховом случају? молитвом, утехом, материјал- но потрошни медицински материјал је потребан свакодневно, а нема га у сло- бодној продаји – неопходна је помоћ и друштва и државе коначно, ми верујући схватамо да се ништа не дешава без божијег промисла и допуштења; можда ће свемогући бог учинити, кроз молитву ближњих (бесе- ду срца са богом) и цркве, још неко чудо које би било на радост и спасење неце и његових најмилијих јер господ је рекао: ја сам са вама у све дане до свршетка света амин (мт 28, 20) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији флашица освећене водице из цркве св петке је целу ноћ била на кревету, а ујутру су је нашли залепљену за глатку површину чаршава на којем се, гле дивногчуда, урезао златно–рељефни лик свете петке! јул / август 2015 63 песме читалаца православног мисионара песма иде господу песма иде господу, па у пуној слави увек носи поруку вере и љубави гласом својим кличемо, пастири што поје, риме иду високо, господу се роје остају у срцима, па у сјају више та лепота гласова хармонијом пише а много је народа, та се жеља јави, прихватимо песму ту, једнако се слави као грана бисера, сву лепоту има, цветала је радосно, поклањала свима коло срећно велико, и у пуној снази, чекало је господа и да га налази игра беше валова, стапа се у мору, као талас капљица, све у једном хору запевајмо господу, свом снагом, из гласа, златне струне постају, пољем се таласа сва природа слави и једнако у свима, жеље тада постају а небо их прима као суза пролазе, радосница влада, када гласа подигну иде се до склада појте богу нашему запевајмо браћо, иде се до трона, то је жеља наша, жеља милиона док цвета у души дугиних је боја, хармонија буди свом лепотом поја свако од нас прима, има своје мере, и гласом су исте, риме да убере остаје у снази док молимо тако, пуним срцем својим и слави се лако понесе нас ритам, песмом нашем богу, дарујемо љубав, дарујемо слогу, која често иде па не видимо крај одавде са земље и слутимо рај певамо му често, изнова ко један, сваки стих нас спаја, сваки стих је вредан, сву топлину гласа господ очекује и склад нашег хора у небо путује пролазећи време благо је пред нама, када расте вера никад није сама иде до висине, растом своје моћи, крст нам радост прати, за христом ћу поћи док пуном снагом вера нам даје и све док хрли прославља христа често у нама пламти, остаје љубав што траје у срца чиста драган цветановић
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 150279 / ...„филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева БОГОРОДИЦУ, , да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме ...
1. 150279 / ...„филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева БОГОРОДИЦУ, , да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме ...
9
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...„свети бес“ „чујеш ли, тамо неко псује нашег христа, нашуБОГОРОДИЦУ?📌 “, напетим и строгим
гласом опоменуо је старијег од себе дрвосеча није
одговорио ништа, сигурно се постидео што га је опо-
мену
...„свети бес“ „чујеш ли, тамо неко псује нашег христа, нашу
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... то захтевале, постајао је веома борбен1 изнад свега је волео цркву и богослужења2 са седамна- 1 када је напунио десет година пошао је са својим стрицем у шуму у сечу дрва у једном тренутку зачуо је дрвосечу како хули на бога тада је у срцу малог де- тета запламтео „свети бес“ „чујеш ли, тамо неко псује нашег христа, нашу богородицу“, напетим и строгим гласом опоменуо је старијег од себе дрвосеча није одговорио ништа, сигурно се постидео што га је опо- менуло мало дете касније је његов стриц рекао и по- нављао илији (оцу малог антонија): „само да видиш антонијев напад!“, док се отац поносио светом ревно- шћу коју је имао у срцу његов мали син 2 једне недеље, корачајући ка цркви – тада је имао из- међу десет и дванаест година – срео је на раскрсници, мало изнад своје куће, непознатог, достојанственог и ест година одлази из свог села са родитељ- ским благословом и долази у атину ради запослења у почетку је радио у фабрици свога ујака, где се производило пиће у свом раду био је примеран, ревностан, ра- дан, љубазан, и веома поштен3 антоније је изабрао у христу безбрачни живот међутим, није се усуђивао да за- мисли сопствени чин рукоположења ве- ровао је да није достојан тога сестра му је, пак, сашила прво монашко рухо, да би он једног јутра, августа 1941 године, кренуо ка манастиру свете лавре на светој гори антоније је у манастиру потражио јеромо- наха, оца серафима, који је био обавештен аскетског младића гледајући га са озбиљношћу и љу- бављу рече му младић: „пази, антоније, дете моје по- стоје две стазе у животу једна јесте она која води ка амбису, уз игру, забаву, провод, световни живот, док је друга она божија раскрсница, уз скромни, морални живот“ антоније испуњен узбуђењем, али и дилемом, наставио је свој пут ка цркви ушао је у цркву и стао скроз напред, као и обично чим је погледао икону светог јована крститеља на иконостасу, препознао је са узбуђењем, али и благим страхом, младића кога је мало пре тог тренутка видео на раскрсници 3 „световни монаше!“ неко га је тако назвао прошав- ши поред дућана једног поподнева а он, не само да се није узнемирио и осећао повређеним, већ је осетио велику радост у себи старац јевсевије јанакакис спавао је два, три, највише четири часа дневно, а некада ни толико новац који је добијао од верника за његов рад и труд, није задржавао, већ је помагао немоћне, бедне, слабе, болесне превод са јелинског: никола с костић 12 3/2016 старечник о његовом доласку старац серафим је од- мах поставио антонија за свог помоћни- ка, што му је стварало велике потешкоће у зачетку његовог искушеничког живота кренуо је, међутим, у манастир спреман: радан, вредан и свестан свог подвига по- стигао је толики успех у подвигу да је ве- ома брзо, у року од годину дана, постао монах са именом јевсевије, а недељу дана након тога и јерођакон старији оци свете лавре су говорили о побожности, смерно- сти, скромности, послушности, безазле- ности, човекољубљу и љубави оца јевсе- вија ка свим људима са благословом игумана почиње да пре- даје омладини у околини верску наставу но он није био само вероучи- тељ те деце – у лику скром- ног јеромонаха, сирочад су пронашла оца, брата, прија- теља тих година, упоредо, учио је и средњу школу у калаврити нешто касније (1948–1950 године), својом активношћу и ревношћу, којима се истицао, одиграо је најважнију улогу у обно- ви манастира године 1951 одлази у атину ради студија на теолошком факул- тету благодарећи свом скромном ка- рактеру завредео је да, упркос одсуству, не буде искључен из манастира свог по- стрига, оставши све до краја живота сабрат све- те лавре године 1952 рукоположен је у чин је- ромонаха у светом храму капникареје од стране митрополита калаври- те и егиалије, господина агатоника већ наредног месеца, постављен је за о молитви духовна молитва мора постојати у сваком тренутку није битно да ли је она интензивна или немоћна на пу- ту, у аутомобилу, где свако зна шта ра- диш, јеси ли усредсређен богу? разум, уста, срце, све је то круг духовне мо- литве губи се размишљање, одваја се, ишчезава нека постоји молитва може бити и формална, за коју ти сам ђаво говори да је сува „а ти, када се молиш, уђи у собу сво- ју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности; и отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ (мт 6, 6) када се желимо моли- ти затворимо не само врата своје собе, већ запушимо своје уши, као и мисли и сва осећања наша заборавимо све и нека буде мртав онај тренутак, да би разговарали само са богом, са бес- крајним, јединим, сажаљивим, многомилостивим богом тај тренутак живимо само за бо- га нека не живи наше тело то је потребно и то се тражи од нас када се каже „затво- ривши врата своја“, јер се односи на врата осећања и чула молимо се, молимо се, молимо се! на послу, на путу, у аутомобилу, сву- да ујутру, када се пробу- димо, прво молитва, увек молитва молимо се више пута, на путу, у школи на послу молимо се! господе исусе христе, помилуј ме грешног! тада, изговарају- ћи исусову молитву, осе- ћамо се испуњеним док нас бог богато дарује својим светим даровима мај / јун 2016 13 пароха у ипократској болници у атини те исте године архиепископ атински, го- сподин теоклит, дао му је благослов да буде духовник и доделио му виши чин ар- химандрита од тада, па све до краја жи- вота, обављао је заморно дело духовног очинства скоро тридесет и пет година је отац јев- севије живео у болници као аскет био је пустињски цвет унутар света да би се без престанка налазио близу болесних, ода- брао је живот у болници његова храна била је растерећење, радост као и духовна корист болесних благословом божијим, у року од три деценије, ипократска болни- ца постала је „расадник свештеничких и монашких позива“ служио је литургију три до четири пу- та недељно у раним јутарњим часовима, да би се причестили на време болесници, радници болнице, други запослени као и студенти који су често долазили поми- њао је у молитви безброј имена по за- вршетку свете литургије одлазио би са светим путиром (причешћем) у собе бо- лесних, да би причестио у постељи све оне које је, пре тога, на одговарајући начин ис- поведао и припремао спавао је два, три, највише четири часа дневно, а некада ни толико новац који је добијао од верника за његов рад и труд, није задржавао, већ је помагао немоћ- не, бедне, слабе, болесне такође, давао је новац и студентима, били они њего- ва духовна чада или не за време целог свог живота наглашавао је неопходност за светом тајном исповести4 упоре- до са исцрпљујућим радом и службом у болници, изградио је из темеља свети женски општежитељни манастир ва- ведења пресвете богородице у маркопу- лу оропу где је провео двадесет година (1967–1987) као ктитор и духовни отац овај свети манастир је творевина стар- чевог срца; његово животно дело, које је 4 увек је говорио: „добро би било да породица има истог духовног оца, уз чији би благослов сви члано- ви често примали свето причешће, јер се тамо налази радост и мир“ навика у вери представља највећу опасност дакле, оно што представља опасност, велику опасност, јесте навика, велика и стра- шна опасност, навика! не смемо се навикавати на свету литургију, нити на појање, нити на животни путир не смемо се навикавати! док се служи света литургија морамо осећати страх пратимо бога са великим узбуђењем свесно благодарећи му да ли смо спремни да пратимо свету литургију као да нам је први и последњи пут? дакле, навика је највећа опасност по нас навика и у канону, и у молитви, и у светој литургији, и када неко покушава да осети господа близу себе, да доживи његово савршенство, то никада не може постати навика ако се деси, на пример, да човек не стигне за- вршити цео канон, а тај део канона прочита усрдно, јасно, чисто, са потпуном све- шћу, бог ће то прихватити као десет потпуних канона нека наш разум и мисао буду окренути ка богу, да бисмо тако осећали бога крај себе ех, тада господ благосиља и просветљава нека се наш живот креће изван немоћи, као и далеко од одступања и „посредова- ња“ тежимо, дакле, за часним, разумним, као и тајанственим животом нека све угодно замирише од молитве, од вере, од духовне и свете борбе, да би све то потврдило чврстину у нашем позиву, да би одржали свети аманет живота, који нам је поверио наш господ исус христос 14 3/2016 старечник изнад свега волео када је отац јевсевије 1987 године већ био пензионисан, промисао божији упра- вио је његове кораке, са групом побожне омладине, његовом духовном децом која су жудела за монаштвом, у свету митро- полију калавритон и ејалијас такозвани „свети брег“ светог јована богослова, са здравом климом, бистром изворском водом, као и несвакидашњим предели- ма изузетних видика, подстакли су стар- ца да изабере метох манастира арханге- ла у рушевинама, да би се тамо сместило братство у новембру исте године, метох је председничким указом пренаречен у свети женски општежитељни манастир светог јована богослова током свог осмогодишњег боравка на овом светом месту – по јавном, општем казивању – духовно је преуредио ејалију светим литургијама, свеноћним бдени- јима, исповешћу, надахнутим проповеда- њем као и засебним очинским саветима хиљаде људи долазило је на овај „свети брег“ да би примило духовно укрепљење одабрани цитати и савети n највећа моћ на земаљској кугли јесте дар божији (благодат божија – прим ред) n морамо бити незасити светим да- ром не смемо се задовољити n када прилази свети дар, морамо усправно стајати, са самосазива- њем, самоконтролом, молитвом n свака душа, уз стални труд, искре- ну жељу и дар божији, напредује и доспева у врлину и светост n онај који се бори против греха, исписује најлепше стране у божијој књизи, јер се све тамо пише n они који су отишли са врлином, доживели су велики дочек на небу n када приметимо и кажемо, са радо- шћу: „аха, он је стални службеник у државној служби“ шта је то у од- носу на вечност? да ли смо ми тамо обезбедили неко стално место? n морамо додавати, стално, по један део на мост светости, јер нас он во- ди ка небу n лукави (ђаво) шапуће неверу чак ни једно слово неће се испустити од свега што је рекао господ n постоји пакао и рај наравно, ми „вер- ници“ бићемо најстрожије осуђени n службе су духовне радионице из књиге: σύντομο βιογραφικό και πατρικές νουθεσίες του πολυχαρισματούχου γέροντος ευσεβίου γιαννακάκη (1910–1995), εκδοσεισ «ορθοδοξοσ κυψελη», θεσσαλονίκη 2009 мај / јун 2016 15 у славној скупини новомученика по- себно место заузимају жене ново- мученице, које су стајале раме уз раме са мушкарцима у вери, јунаштву и смелости једна од најхрабријих новому- ченица је и света новомученица арги- ра рођена је у бурси, у витинији у ма- лој азији, 1688 године њени родитељи, георгије и сузана, били су побожни и трудили су се да и своју кћер поуче по- божности и дубокој вери у бога мала аргира је од раног детињства изража- вала неуобичајене врлине и била је при- мер свој деци у околини одрастала је у васпитању и науци господњој, а бог ју је даровао и чудесном телесном лепотом сви су је волели и поштовали сви осим нечастивога, који до смрт мрзи вер- нике и праведне људе усадио је љубавну страст у једног угледног муслимана тог града, који ју је опседао неморалним по- нудама тражио је да је ожени, пошто најпре прими исламску веру млада хри- шћанка је с упорношћу и стрпљењем од- бијала понуде инославнога уверавала га је да је незамисливо да изда своју веру у христа и да прими другу веру када је напунила седамнаест година, родитељи су је удали за једног правед- ног младића, хришћанина ово је раз- беснело турчина и разбуктало демонску страст према њој ђаво га није пуштао да се смири одвео га је у потпуну крај- ност у тим пределима постојао је обичај код тек венчаних младенаца, неколико дана након свете тајне, да невеста обу- че своју свадбену хаљину и заједно оду у цркву да се помоле богородици, да учвр- сти њихов брак турчин је добио прилику коју је чекао са неколико својих пријатеља похрлио је у храм вређајући и псујући зграбили превод са јелинског: михаела јагер од старца његов љупки и преподобни лик преносио је благодат у његовој близини душе су се смиривале и примале светоду- ховну радост, док је његово гостоприм- ство било отмено и чувено старац је имао све божанске врлине његова душа је садржала анђеоску чисто- ту био је безазлен, простодушан, једноста- ван света литургија била је његов живот, док му је помињање имена у молитви било омиљено занимање сам је живео у покаја- њу па је из тог разлога имао обдареност да води душе ка тајни духовног живота као духовник гледао је на христа као на центар живота своја духовна чада је увек везивао за христа, а не за своју лич- ност из тог разлога се духовни рад на- ставља и након његове блажене кончине 1995 године господње последњу свету литургију служио је четрдесет дана пре упокојења, 8 маја, на празник заштитни- ка манастира светог јована богослова суочио се са опаком болешћу, раком, чудесним стрпљењем и захвалношћу бо- гу у језивим боловима, непрекидно је славио и величао бога говорећи: „слава ти, боже, слава ти, боже, благодарим ти, господе! помилуј ме, господе и, опрости ми! слуга сам твој“ зрачио је својим ликом све до последњег тренутка овозе- маљског живота очински је благосиљао, саветовао и опраштао, тражећи увек први опроштај такође, говорио је отворено и без страха о смрти овим речима: „смрт је једини пут, пут чудесан, недостижан!“ у понедељак, 19 јуна старац је узди- сао са потешкоћама изненада, подигао је живахно главу док му је лице блиста- ло „одлазим ливаде, ливаде! све сија, све блиста, све сија! радујем се, пресрећан сам, радујем се!“, изговорио је и душа му се узнела у небеска станишта његов гроб, понос манастира, предста- вља извор благодати и исцељења колико његовој духовној деци, толико и свима осталима који се моле тражећи његово за- ступништво пред господом 16 3/2016 старечник материк су младу и одвели је пред турског суди- ју у бурси, оптуживши је да је тобоже дала реч да ће променити веру и поста- ти муслиманка овде треба указати на то да је клевета о наводном обећању о преласку у ислам била уобичајена поја- ва у мрачним годинама робовања када би турчин омрзнуо неког хри- шћанина, оптужио би га пред властима да му је обећао да ће поста- ти муслиман то би се завршило тако што би хришћа- нин или проме- нио веру или био убијен! ово је предвиђао ше- ријат, исламски закон на овај демонски начин у ислам је прео- браћено на хи- љаде хришћана неустрашива и поносита ар- гира се бранила пред судијом, уверавајући га да јој ни у ком случају тако нешто није пало на па- мет оптужила је турчина за клевету међутим, није било лако истерати прав- ду у оним годинама сведочење поко- рених хришћана турске власти су зане- маривале тако и турски судија у бурси није поверовао аргири и зато ју је послао да јој се суди у константинопољу и пред вишим суди- јом млада хришћан- ка аргира стајала је храбро и увера- вала га да „никада тако нешто нисам ни помислила ни- ти изговорила, да се одричем своје вере ја сам хришћанка и као хришћанка же- лим да умрем!“ оп- тужила је за клевете турчина, који је био присутан и није од- устајао од изрицања лажи! света аргира – славна новомученица христова била је затворена седамнаест дугих година издржала је све за љубав христову страшна тамница јој се чинила као рај мај / јун 2016 17 виши судија јој није поверовао и из- дао је наредбу да је немилосрдно изби- чују и да је затворе у страшни и влажни затвор у округу хаскои данима су је ис- питивали и покушавали да је убеде да промени веру и да се уда за турчи- на, да не би увенула у затво- ру аргира је радије би- рала ово друго узалуд су њени родитељи и муж покушавали да је ослободе и код султана су ишли али тур- ци су, нажалост, били неумољи- ви услови у за- твору су били застрашујући са њом су биле затво- рене многе турки- ње, осуђене за тешке прекршаје њих је неча- стиви доводио у искушење да малтретирају, псују, да се ругају и ударају аргиру она је подносила му- чења и понижења дуготрпељиво веро- вала је да трпи невоље зарад христа и то јој је давало храброст и снагу бескрајне сате је проводила у молитви и славосло- вила је бога за част коју јој је указао, да страда за истинску веру била је затворена седамнаест дугих го- дина издржала је све за љубав христо- ву страшна тамница јој се чинила као рај, где је обилато живела у неизрецивој благодати божијој један богати и побо- жни трговац, хришћанин по имену ма- нолис киурцибасис, одлучио је да при- ложи новац за њено ослобођење када је за то чула изричито је одбила његову по- нуду више је желела да остане у затвору, који је називала „царском палатом цара христа“! неколико дана после тога 5 априла 1721 године, предала је светитељка душу своју женику христу, ког је толико љу- била и за којим је жудела пре него што је издахнула тајно је примила свето при- чешће, скривено у грожђу, које јој је до- нео један часни старац хришћани кон- стантинопоља су узели њене свете мошти и сахранили у двори- шту храма свете пара- скеве у хаскоиу чети- ри године касније, 30 априла 1725 г њене мошти су обретене нетру- лежне и мири- сне верници су их ставили у ве- лелепни кивот и поставили у храм свете па- раскеве, са благо- словом тадашњег патријарха пајси- ја, и одређено је да се прославља 30 априла (13 маја), на дан обретења њених моштију нажалост, током драматичних догађаја 1955 године тур- ци су запалили кивот и уништили свете мошти, осим једног малог дела света новомученица аргира сматра се, с правом, заштитницом брака, оном која учвршћује побожне и праведне су- пружнике ламброс сконцос извор: aktinesblogspotcom пре него што је издахнула тајно је примила свето причешће, скривено у грожђу, које јој је донео један часни старац 18 3/2016 материк ми не знамо ни из кога је времена овај превод, односно оваква пре- водна разлика једнога израза од онога у изворнику и ранијим преводима биће, јер је то најмоћније, пошто нема- мо протографа па да упоредимо – да је то и из времена припрема, можда најне- посреднијих, за великоморавску мисију у коју се пошло 863 године јеванђеља, као најнепосредније записано излагање христова учења, чине најужи круг нај- потребнијих библијских књига прево- де свих потребних књига, особито би- блијских којих је највише, вршио је већи број/круг сарадника, сапреводилаца; па кад су наишли на контекст овога израза (искони) који је преводни еквивалент падешке синтагме у искони, и умно видје- ли његову разлику – површинску, и још више дубинску, од осталих мјеста исте функције, умно су примијетили његову значењску разлику зато у старословен- скоме и касније у црквенословенском, имамо друкчији израз, који резултира из дубљега проницања у смисао текста, правилнијега поимања/схватања, одно- сно изражавања појмљенога садржаја, па – то је јасно – цркв (в начаље) (1 м 1, 1) није исто што и искони (цркв) (јн 1,1) ово друго претходи првоме: прво је почетно, а друго – претпочетно, јер по- тиче од предвремена кад слово (ријеч, logos) би (бјеше) у бога, без које ријечи ништа није постало што је постало, а он- да тек да кроз њу бог створи све што ће да постоји (види смисао јн 1, 1–3) дакле, више је него јасно да исконы претходи началу, јер је оно почетно – почиње, а исконы је беспочетно, јер је већ био у почетку у бога, као и ријеч која је била бог и кроз коју је све постало ова језичка разлика није разлика само у формулацији а разлика је само на по- четку јеванђеља по јовану (1, 1–3), јер ње- гова прва три стиха изражавају садржај који претходи и времену и стварању: ри- јеч божја бјеше, била је већ, а није тек та- да настала и исказана, односно испољен њен смисао зато њено јављање претходи стварању, јер није речено без разлога и само да се каже да она у почетку бјеше у бога и да бог бјеше ријеч и да је све што је постало – кроз њу постало и да живот бјеше у њој (јн 1, 1–4), него да је све то – не од вјечности беспочетне, него је по- стало прије твари у ријечи која бјеше у бога прије времена; она је све створила и без ње ништа није постало што је поста- ло и даље постоји (јн 1, 3) личност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег дара протојереј-ставрофор др димитрије калезић тајна човјекове личности – његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) мај / јун 2016 19 хришћанска књижевност о овоме овако говори јеванђеље по јо- вану, сам његов почетак који је превре- мен, исконски: све је постало у ријечи која бјеше у бога, а остварено је, опред- мећено у шестодневу у литератури је ово мјесто овако појмио и обрадио руски аутор иван алексијевич иљин у књизи шесть дней творения, умса press, париж, 1930 и 1991, гдје јасно разликује дело творения у вјечности од дела укра- шения у времену – у твари; стварање је у предвремену (у смислу јн 1,1–3), а укра- шавање је у шестодневу, односно у њего- вом поретку и садржају без скретања пажње на старословенски и црквенословенски исконъ и његову предлошку одредбу искони, никако не би имали – а то немају ни други преводи, видјели смо класични грчки и латински – услове да правилно појмимо смисао ко- ји исказују ове разлике (ἀρχή, principium и исконъ, односно његова изведеница искони) у питању је беспочетни по- четак, јер је слово (ријеч) искони било у бога и кроз њу (ријеч) је постало све што постоји ријеч божја је беспочетна (она бјеше у бога), а ријеч божја кроз коју је све постало јесте син божји, друго лице св наднебеске вјечне тројице по моде- лу овога стварања је и наше планирање и стварање, али прије опредмећења и реа- лизације: прво замислимо до детаља све, па тек то материјализујемо, и то је тек предмет гледања и виђења, проучавања и упознавања то је тек реалност физичка кад ову финесу узмемо у обзир, ви- димо да је нико као стари словени није проникао и ушао у смисао пролога-по- четка јеванђеља по јовану (1, 1–3) и тај смисао адекватно изразио, јер та два по- четка – начало и исконъ – нијесу исти: начало/почетак је почетно, а искон је беспочетан као и ријеч, син божји, ко- ји дуну човјеку у нос дух животни; и по- ста човјек душа жива (i м 2,7), што зна- чи – личност (πρόσωπον, persona) ово указује на смисао да личност није биоло- шка појава, али и на неке њене атрибуте: да је, будући да је надбиолошка, нетварна и таква – бесмртна; да се не идентифи- кује у потпуности са биолошком поја- вом, званом човјек, него да се – нетварна и надматеријална – испољава у свијету преко својих облика изражавања: ми- шљења – логика, осјећања – психологија, оцртавања и описивања – графема, рије- чи – фонема израза – лексема, а у овоме свему учествује емпиријски дати човјек, на његош види да човјек посједује и лич- ност која се кроз ове облике изражава и каже да је он мали и неизвјестан, али се горди и уздиже што са њом (личношћу) има својство, заједничку особину, од- носно с њом комуницира и сједињује се преко њених изражаја (гласа, слике, по- руке, поуке), и све је ово опредмећење и испољавање поруке и поуке нетварно- га бога, тиме, улази у свијет реалне сва- кодневице и уноси у њега надтварне по- руке, поуке, савјете личност као такву нити констатује нити до ње сеже експе- римент и мјерење и њихови резултати, него само до њених изражаја и твари без овога оригиналног израза старих слове- на који се показао дубоко проницљив, ми не бисмо ни могли доћи у оно лично што је човјеку трансцендентно и недо- сежно, али су човјеку досежни садржаји које оно шаље, и то је његошу то свој- ство – заједничка својина, особина – коју човјек има заједно са богом дакле, лич- ност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег да- ра, а то је то својство које он, једино лич- личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови 20 3/2016 хришћанска књижевност но биће на земљи, и твари уопште, има заједно са натприродним богом лич- ност и ум човјека с бесмртијем равни (ст лм, посв, 90) дакле, личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови: „о насљедство идејално, ти нам гајиш бесмртије, те са небом душе људске има своје сношеније (парис или хеле- на или ноћ скупља вијека, 17–18) што значи – саоднос, узајамни однос: односи се једно према другоме, и обрат- но – као дијалог: друго према првоме са (од, из) тога израза личности човјек као стваралац систематизује и разврстава са- држај, почев од појмова, односно ријечи: промјењиве – непромјењиве; промјена падешка – промјена лична, одређени – неодређени вид придјева које системат- ски разврстава и то отвара услове ис- траживања и систематизације њихових резултата да човјек није добио од над- тварнога бога његову надтварну – умну и духовну слику, личност – не би он могао ни да помисли ни да смишљено и истра- жено систематише ту се, кроз тај ред и смисао, испољава и преставља истражи- вачко-проналазачки дар и способност човјекова, а то је испољавање духовне нематеријалне личности у свијету твари и у амбијенту истраживања која се ина- че с њом (твари) не идентификује нити се у њу упушта, али транзицијом силази и кроз њу даје своје резултате дјеловања ту се лични човјек представља као надтвар- но биће, али које дјелује у твари и даје ре- зултате, јер такав рад је систематика, а не стихија; то дејствује одозго, из предтвар- не беспочетне даљине – у свакоме случају изван домета човјекова природног досе- га човјекова личност је слика божја коју је сам бог даровао човјеку и означио га као своју изабрану твар човјек прихвата отварање личности и – то је то својство које човјек има заједно са богом њиме се човјек идентификује и приказује као боголик, што није случај ни са једним мај / јун 2016 21 бићем у створеној природи зато је чо- вјек субјект и има боголику личну душу и психологију, а друга жива бића – само рефлексологију; а то двоје није исто, ни приближно; ту је у питању досег из ши- рина наднебесја у подручју твари и живо- та у њој, а код других живих бића – само ниско приземље и гнусно подземље дакле, приступ ријечи старих словена исконъ и њено откључавање и отва- рање предвременога смисла и садржаја, отворио је приступ смислу и сазнању каквоме се нијесу винули остали наро- ди, а што су словенски народи касни- је – да ли изгубили, да ли занемарили, па овај израз не налазимо у новијима словенским језицима иако они изра- стају из старословенскога лингвоосно- ва овај израз представља прозор који нам је отворио ретроперспективу – ум- ни поглед у предвремену и предтварну вјечност, а то је садржај пролога јеван- ђеља по јовану који, види се открива и отвара предвријеме које је старије од библијскога почетка (i м 1,1), јер је са- држај предреченога претпочетан, извје- чан значи, искон и његово беспочетно безграничје претходи почетку; искон је беспочетан, а почетак – почетан дакле, по моделу слике и надтварнога и вјечног бога – невидљивога и неопипљивог, ко- ји се, преко своје твари, показује, па нам је и с те стране јасно да је (и колико – безмјерно) старији пролог (исконы) од почетка (начало) значи, словени – они стари – су одиста били словени – умни, разборити, сазнај- ни јер им је то даровано прије но што је објективно предложено значи, човјеку је, у његовој слици божјој – личности, им- плицира слух да чује, ум да схвати, језик да проговори, способност да уради и то ми схватамо и проучавамо, али то није
... то захтевале, постајао је веома борбен1 изнад свега је волео цркву и богослужења2 са седамна- 1 када је напунио десет година пошао је са својим стрицем у шуму у сечу дрва у једном тренутку зачуо је дрвосечу како хули на бога тада је у срцу малог де- тета запламтео „свети бес“ „чујеш ли, тамо неко псује нашег христа, нашу богородицу“, напетим и строгим гласом опоменуо је старијег од себе дрвосеча није одговорио ништа, сигурно се постидео што га је опо- менуло мало дете касније је његов стриц рекао и по- нављао илији (оцу малог антонија): „само да видиш антонијев напад!“, док се отац поносио светом ревно- шћу коју је имао у срцу његов мали син 2 једне недеље, корачајући ка цркви – тада је имао из- међу десет и дванаест година – срео је на раскрсници, мало изнад своје куће, непознатог, достојанственог и ест година одлази из свог села са родитељ- ским благословом и долази у атину ради запослења у почетку је радио у фабрици свога ујака, где се производило пиће у свом раду био је примеран, ревностан, ра- дан, љубазан, и веома поштен3 антоније је изабрао у христу безбрачни живот међутим, није се усуђивао да за- мисли сопствени чин рукоположења ве- ровао је да није достојан тога сестра му је, пак, сашила прво монашко рухо, да би он једног јутра, августа 1941 године, кренуо ка манастиру свете лавре на светој гори антоније је у манастиру потражио јеромо- наха, оца серафима, који је био обавештен аскетског младића гледајући га са озбиљношћу и љу- бављу рече му младић: „пази, антоније, дете моје по- стоје две стазе у животу једна јесте она која води ка амбису, уз игру, забаву, провод, световни живот, док је друга она божија раскрсница, уз скромни, морални живот“ антоније испуњен узбуђењем, али и дилемом, наставио је свој пут ка цркви ушао је у цркву и стао скроз напред, као и обично чим је погледао икону светог јована крститеља на иконостасу, препознао је са узбуђењем, али и благим страхом, младића кога је мало пре тог тренутка видео на раскрсници 3 „световни монаше!“ неко га је тако назвао прошав- ши поред дућана једног поподнева а он, не само да се није узнемирио и осећао повређеним, већ је осетио велику радост у себи старац јевсевије јанакакис спавао је два, три, највише четири часа дневно, а некада ни толико новац који је добијао од верника за његов рад и труд, није задржавао, већ је помагао немоћне, бедне, слабе, болесне превод са јелинског: никола с костић 12 3/2016 старечник о његовом доласку старац серафим је од- мах поставио антонија за свог помоћни- ка, што му је стварало велике потешкоће у зачетку његовог искушеничког живота кренуо је, међутим, у манастир спреман: радан, вредан и свестан свог подвига по- стигао је толики успех у подвигу да је ве- ома брзо, у року од годину дана, постао монах са именом јевсевије, а недељу дана након тога и јерођакон старији оци свете лавре су говорили о побожности, смерно- сти, скромности, послушности, безазле- ности, човекољубљу и љубави оца јевсе- вија ка свим људима са благословом игумана почиње да пре- даје омладини у околини верску наставу но он није био само вероучи- тељ те деце – у лику скром- ног јеромонаха, сирочад су пронашла оца, брата, прија- теља тих година, упоредо, учио је и средњу школу у калаврити нешто касније (1948–1950 године), својом активношћу и ревношћу, којима се истицао, одиграо је најважнију улогу у обно- ви манастира године 1951 одлази у атину ради студија на теолошком факул- тету благодарећи свом скромном ка- рактеру завредео је да, упркос одсуству, не буде искључен из манастира свог по- стрига, оставши све до краја живота сабрат све- те лавре године 1952 рукоположен је у чин је- ромонаха у светом храму капникареје од стране митрополита калаври- те и егиалије, господина агатоника већ наредног месеца, постављен је за о молитви духовна молитва мора постојати у сваком тренутку није битно да ли је она интензивна или немоћна на пу- ту, у аутомобилу, где свако зна шта ра- диш, јеси ли усредсређен богу? разум, уста, срце, све је то круг духовне мо- литве губи се размишљање, одваја се, ишчезава нека постоји молитва може бити и формална, за коју ти сам ђаво говори да је сува „а ти, када се молиш, уђи у собу сво- ју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности; и отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ (мт 6, 6) када се желимо моли- ти затворимо не само врата своје собе, већ запушимо своје уши, као и мисли и сва осећања наша заборавимо све и нека буде мртав онај тренутак, да би разговарали само са богом, са бес- крајним, јединим, сажаљивим, многомилостивим богом тај тренутак живимо само за бо- га нека не живи наше тело то је потребно и то се тражи од нас када се каже „затво- ривши врата своја“, јер се односи на врата осећања и чула молимо се, молимо се, молимо се! на послу, на путу, у аутомобилу, сву- да ујутру, када се пробу- димо, прво молитва, увек молитва молимо се више пута, на путу, у школи на послу молимо се! господе исусе христе, помилуј ме грешног! тада, изговарају- ћи исусову молитву, осе- ћамо се испуњеним док нас бог богато дарује својим светим даровима мај / јун 2016 13 пароха у ипократској болници у атини те исте године архиепископ атински, го- сподин теоклит, дао му је благослов да буде духовник и доделио му виши чин ар- химандрита од тада, па све до краја жи- вота, обављао је заморно дело духовног очинства скоро тридесет и пет година је отац јев- севије живео у болници као аскет био је пустињски цвет унутар света да би се без престанка налазио близу болесних, ода- брао је живот у болници његова храна била је растерећење, радост као и духовна корист болесних благословом божијим, у року од три деценије, ипократска болни- ца постала је „расадник свештеничких и монашких позива“ служио је литургију три до четири пу- та недељно у раним јутарњим часовима, да би се причестили на време болесници, радници болнице, други запослени као и студенти који су често долазили поми- њао је у молитви безброј имена по за- вршетку свете литургије одлазио би са светим путиром (причешћем) у собе бо- лесних, да би причестио у постељи све оне које је, пре тога, на одговарајући начин ис- поведао и припремао спавао је два, три, највише четири часа дневно, а некада ни толико новац који је добијао од верника за његов рад и труд, није задржавао, већ је помагао немоћ- не, бедне, слабе, болесне такође, давао је новац и студентима, били они њего- ва духовна чада или не за време целог свог живота наглашавао је неопходност за светом тајном исповести4 упоре- до са исцрпљујућим радом и службом у болници, изградио је из темеља свети женски општежитељни манастир ва- ведења пресвете богородице у маркопу- лу оропу где је провео двадесет година (1967–1987) као ктитор и духовни отац овај свети манастир је творевина стар- чевог срца; његово животно дело, које је 4 увек је говорио: „добро би било да породица има истог духовног оца, уз чији би благослов сви члано- ви често примали свето причешће, јер се тамо налази радост и мир“ навика у вери представља највећу опасност дакле, оно што представља опасност, велику опасност, јесте навика, велика и стра- шна опасност, навика! не смемо се навикавати на свету литургију, нити на појање, нити на животни путир не смемо се навикавати! док се служи света литургија морамо осећати страх пратимо бога са великим узбуђењем свесно благодарећи му да ли смо спремни да пратимо свету литургију као да нам је први и последњи пут? дакле, навика је највећа опасност по нас навика и у канону, и у молитви, и у светој литургији, и када неко покушава да осети господа близу себе, да доживи његово савршенство, то никада не може постати навика ако се деси, на пример, да човек не стигне за- вршити цео канон, а тај део канона прочита усрдно, јасно, чисто, са потпуном све- шћу, бог ће то прихватити као десет потпуних канона нека наш разум и мисао буду окренути ка богу, да бисмо тако осећали бога крај себе ех, тада господ благосиља и просветљава нека се наш живот креће изван немоћи, као и далеко од одступања и „посредова- ња“ тежимо, дакле, за часним, разумним, као и тајанственим животом нека све угодно замирише од молитве, од вере, од духовне и свете борбе, да би све то потврдило чврстину у нашем позиву, да би одржали свети аманет живота, који нам је поверио наш господ исус христос 14 3/2016 старечник изнад свега волео када је отац јевсевије 1987 године већ био пензионисан, промисао божији упра- вио је његове кораке, са групом побожне омладине, његовом духовном децом која су жудела за монаштвом, у свету митро- полију калавритон и ејалијас такозвани „свети брег“ светог јована богослова, са здравом климом, бистром изворском водом, као и несвакидашњим предели- ма изузетних видика, подстакли су стар- ца да изабере метох манастира арханге- ла у рушевинама, да би се тамо сместило братство у новембру исте године, метох је председничким указом пренаречен у свети женски општежитељни манастир светог јована богослова током свог осмогодишњег боравка на овом светом месту – по јавном, општем казивању – духовно је преуредио ејалију светим литургијама, свеноћним бдени- јима, исповешћу, надахнутим проповеда- њем као и засебним очинским саветима хиљаде људи долазило је на овај „свети брег“ да би примило духовно укрепљење одабрани цитати и савети n највећа моћ на земаљској кугли јесте дар божији (благодат божија – прим ред) n морамо бити незасити светим да- ром не смемо се задовољити n када прилази свети дар, морамо усправно стајати, са самосазива- њем, самоконтролом, молитвом n свака душа, уз стални труд, искре- ну жељу и дар божији, напредује и доспева у врлину и светост n онај који се бори против греха, исписује најлепше стране у божијој књизи, јер се све тамо пише n они који су отишли са врлином, доживели су велики дочек на небу n када приметимо и кажемо, са радо- шћу: „аха, он је стални службеник у државној служби“ шта је то у од- носу на вечност? да ли смо ми тамо обезбедили неко стално место? n морамо додавати, стално, по један део на мост светости, јер нас он во- ди ка небу n лукави (ђаво) шапуће неверу чак ни једно слово неће се испустити од свега што је рекао господ n постоји пакао и рај наравно, ми „вер- ници“ бићемо најстрожије осуђени n службе су духовне радионице из књиге: σύντομο βιογραφικό και πατρικές νουθεσίες του πολυχαρισματούχου γέροντος ευσεβίου γιαννακάκη (1910–1995), εκδοσεισ «ορθοδοξοσ κυψελη», θεσσαλονίκη 2009 мај / јун 2016 15 у славној скупини новомученика по- себно место заузимају жене ново- мученице, које су стајале раме уз раме са мушкарцима у вери, јунаштву и смелости једна од најхрабријих новому- ченица је и света новомученица арги- ра рођена је у бурси, у витинији у ма- лој азији, 1688 године њени родитељи, георгије и сузана, били су побожни и трудили су се да и своју кћер поуче по- божности и дубокој вери у бога мала аргира је од раног детињства изража- вала неуобичајене врлине и била је при- мер свој деци у околини одрастала је у васпитању и науци господњој, а бог ју је даровао и чудесном телесном лепотом сви су је волели и поштовали сви осим нечастивога, који до смрт мрзи вер- нике и праведне људе усадио је љубавну страст у једног угледног муслимана тог града, који ју је опседао неморалним по- нудама тражио је да је ожени, пошто најпре прими исламску веру млада хри- шћанка је с упорношћу и стрпљењем од- бијала понуде инославнога уверавала га је да је незамисливо да изда своју веру у христа и да прими другу веру када је напунила седамнаест година, родитељи су је удали за једног правед- ног младића, хришћанина ово је раз- беснело турчина и разбуктало демонску страст према њој ђаво га није пуштао да се смири одвео га је у потпуну крај- ност у тим пределима постојао је обичај код тек венчаних младенаца, неколико дана након свете тајне, да невеста обу- че своју свадбену хаљину и заједно оду у цркву да се помоле богородици, да учвр- сти њихов брак турчин је добио прилику коју је чекао са неколико својих пријатеља похрлио је у храм вређајући и псујући зграбили превод са јелинског: михаела јагер од старца његов љупки и преподобни лик преносио је благодат у његовој близини душе су се смиривале и примале светоду- ховну радост, док је његово гостоприм- ство било отмено и чувено старац је имао све божанске врлине његова душа је садржала анђеоску чисто- ту био је безазлен, простодушан, једноста- ван света литургија била је његов живот, док му је помињање имена у молитви било омиљено занимање сам је живео у покаја- њу па је из тог разлога имао обдареност да води душе ка тајни духовног живота као духовник гледао је на христа као на центар живота своја духовна чада је увек везивао за христа, а не за своју лич- ност из тог разлога се духовни рад на- ставља и након његове блажене кончине 1995 године господње последњу свету литургију служио је четрдесет дана пре упокојења, 8 маја, на празник заштитни- ка манастира светог јована богослова суочио се са опаком болешћу, раком, чудесним стрпљењем и захвалношћу бо- гу у језивим боловима, непрекидно је славио и величао бога говорећи: „слава ти, боже, слава ти, боже, благодарим ти, господе! помилуј ме, господе и, опрости ми! слуга сам твој“ зрачио је својим ликом све до последњег тренутка овозе- маљског живота очински је благосиљао, саветовао и опраштао, тражећи увек први опроштај такође, говорио је отворено и без страха о смрти овим речима: „смрт је једини пут, пут чудесан, недостижан!“ у понедељак, 19 јуна старац је узди- сао са потешкоћама изненада, подигао је живахно главу док му је лице блиста- ло „одлазим ливаде, ливаде! све сија, све блиста, све сија! радујем се, пресрећан сам, радујем се!“, изговорио је и душа му се узнела у небеска станишта његов гроб, понос манастира, предста- вља извор благодати и исцељења колико његовој духовној деци, толико и свима осталима који се моле тражећи његово за- ступништво пред господом 16 3/2016 старечник материк су младу и одвели је пред турског суди- ју у бурси, оптуживши је да је тобоже дала реч да ће променити веру и поста- ти муслиманка овде треба указати на то да је клевета о наводном обећању о преласку у ислам била уобичајена поја- ва у мрачним годинама робовања када би турчин омрзнуо неког хри- шћанина, оптужио би га пред властима да му је обећао да ће поста- ти муслиман то би се завршило тако што би хришћа- нин или проме- нио веру или био убијен! ово је предвиђао ше- ријат, исламски закон на овај демонски начин у ислам је прео- браћено на хи- љаде хришћана неустрашива и поносита ар- гира се бранила пред судијом, уверавајући га да јој ни у ком случају тако нешто није пало на па- мет оптужила је турчина за клевету међутим, није било лако истерати прав- ду у оним годинама сведочење поко- рених хришћана турске власти су зане- маривале тако и турски судија у бурси није поверовао аргири и зато ју је послао да јој се суди у константинопољу и пред вишим суди- јом млада хришћан- ка аргира стајала је храбро и увера- вала га да „никада тако нешто нисам ни помислила ни- ти изговорила, да се одричем своје вере ја сам хришћанка и као хришћанка же- лим да умрем!“ оп- тужила је за клевете турчина, који је био присутан и није од- устајао од изрицања лажи! света аргира – славна новомученица христова била је затворена седамнаест дугих година издржала је све за љубав христову страшна тамница јој се чинила као рај мај / јун 2016 17 виши судија јој није поверовао и из- дао је наредбу да је немилосрдно изби- чују и да је затворе у страшни и влажни затвор у округу хаскои данима су је ис- питивали и покушавали да је убеде да промени веру и да се уда за турчи- на, да не би увенула у затво- ру аргира је радије би- рала ово друго узалуд су њени родитељи и муж покушавали да је ослободе и код султана су ишли али тур- ци су, нажалост, били неумољи- ви услови у за- твору су били застрашујући са њом су биле затво- рене многе турки- ње, осуђене за тешке прекршаје њих је неча- стиви доводио у искушење да малтретирају, псују, да се ругају и ударају аргиру она је подносила му- чења и понижења дуготрпељиво веро- вала је да трпи невоље зарад христа и то јој је давало храброст и снагу бескрајне сате је проводила у молитви и славосло- вила је бога за част коју јој је указао, да страда за истинску веру била је затворена седамнаест дугих го- дина издржала је све за љубав христо- ву страшна тамница јој се чинила као рај, где је обилато живела у неизрецивој благодати божијој један богати и побо- жни трговац, хришћанин по имену ма- нолис киурцибасис, одлучио је да при- ложи новац за њено ослобођење када је за то чула изричито је одбила његову по- нуду више је желела да остане у затвору, који је називала „царском палатом цара христа“! неколико дана после тога 5 априла 1721 године, предала је светитељка душу своју женику христу, ког је толико љу- била и за којим је жудела пре него што је издахнула тајно је примила свето при- чешће, скривено у грожђу, које јој је до- нео један часни старац хришћани кон- стантинопоља су узели њене свете мошти и сахранили у двори- шту храма свете пара- скеве у хаскоиу чети- ри године касније, 30 априла 1725 г њене мошти су обретене нетру- лежне и мири- сне верници су их ставили у ве- лелепни кивот и поставили у храм свете па- раскеве, са благо- словом тадашњег патријарха пајси- ја, и одређено је да се прославља 30 априла (13 маја), на дан обретења њених моштију нажалост, током драматичних догађаја 1955 године тур- ци су запалили кивот и уништили свете мошти, осим једног малог дела света новомученица аргира сматра се, с правом, заштитницом брака, оном која учвршћује побожне и праведне су- пружнике ламброс сконцос извор: aktinesblogspotcom пре него што је издахнула тајно је примила свето причешће, скривено у грожђу, које јој је донео један часни старац 18 3/2016 материк ми не знамо ни из кога је времена овај превод, односно оваква пре- водна разлика једнога израза од онога у изворнику и ранијим преводима биће, јер је то најмоћније, пошто нема- мо протографа па да упоредимо – да је то и из времена припрема, можда најне- посреднијих, за великоморавску мисију у коју се пошло 863 године јеванђеља, као најнепосредније записано излагање христова учења, чине најужи круг нај- потребнијих библијских књига прево- де свих потребних књига, особито би- блијских којих је највише, вршио је већи број/круг сарадника, сапреводилаца; па кад су наишли на контекст овога израза (искони) који је преводни еквивалент падешке синтагме у искони, и умно видје- ли његову разлику – површинску, и још више дубинску, од осталих мјеста исте функције, умно су примијетили његову значењску разлику зато у старословен- скоме и касније у црквенословенском, имамо друкчији израз, који резултира из дубљега проницања у смисао текста, правилнијега поимања/схватања, одно- сно изражавања појмљенога садржаја, па – то је јасно – цркв (в начаље) (1 м 1, 1) није исто што и искони (цркв) (јн 1,1) ово друго претходи првоме: прво је почетно, а друго – претпочетно, јер по- тиче од предвремена кад слово (ријеч, logos) би (бјеше) у бога, без које ријечи ништа није постало што је постало, а он- да тек да кроз њу бог створи све што ће да постоји (види смисао јн 1, 1–3) дакле, више је него јасно да исконы претходи началу, јер је оно почетно – почиње, а исконы је беспочетно, јер је већ био у почетку у бога, као и ријеч која је била бог и кроз коју је све постало ова језичка разлика није разлика само у формулацији а разлика је само на по- четку јеванђеља по јовану (1, 1–3), јер ње- гова прва три стиха изражавају садржај који претходи и времену и стварању: ри- јеч божја бјеше, била је већ, а није тек та- да настала и исказана, односно испољен њен смисао зато њено јављање претходи стварању, јер није речено без разлога и само да се каже да она у почетку бјеше у бога и да бог бјеше ријеч и да је све што је постало – кроз њу постало и да живот бјеше у њој (јн 1, 1–4), него да је све то – не од вјечности беспочетне, него је по- стало прије твари у ријечи која бјеше у бога прије времена; она је све створила и без ње ништа није постало што је поста- ло и даље постоји (јн 1, 3) личност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег дара протојереј-ставрофор др димитрије калезић тајна човјекове личности – његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) мај / јун 2016 19 хришћанска књижевност о овоме овако говори јеванђеље по јо- вану, сам његов почетак који је превре- мен, исконски: све је постало у ријечи која бјеше у бога, а остварено је, опред- мећено у шестодневу у литератури је ово мјесто овако појмио и обрадио руски аутор иван алексијевич иљин у књизи шесть дней творения, умса press, париж, 1930 и 1991, гдје јасно разликује дело творения у вјечности од дела укра- шения у времену – у твари; стварање је у предвремену (у смислу јн 1,1–3), а укра- шавање је у шестодневу, односно у њего- вом поретку и садржају без скретања пажње на старословенски и црквенословенски исконъ и његову предлошку одредбу искони, никако не би имали – а то немају ни други преводи, видјели смо класични грчки и латински – услове да правилно појмимо смисао ко- ји исказују ове разлике (ἀρχή, principium и исконъ, односно његова изведеница искони) у питању је беспочетни по- четак, јер је слово (ријеч) искони било у бога и кроз њу (ријеч) је постало све што постоји ријеч божја је беспочетна (она бјеше у бога), а ријеч божја кроз коју је све постало јесте син божји, друго лице св наднебеске вјечне тројице по моде- лу овога стварања је и наше планирање и стварање, али прије опредмећења и реа- лизације: прво замислимо до детаља све, па тек то материјализујемо, и то је тек предмет гледања и виђења, проучавања и упознавања то је тек реалност физичка кад ову финесу узмемо у обзир, ви- димо да је нико као стари словени није проникао и ушао у смисао пролога-по- четка јеванђеља по јовану (1, 1–3) и тај смисао адекватно изразио, јер та два по- четка – начало и исконъ – нијесу исти: начало/почетак је почетно, а искон је беспочетан као и ријеч, син божји, ко- ји дуну човјеку у нос дух животни; и по- ста човјек душа жива (i м 2,7), што зна- чи – личност (πρόσωπον, persona) ово указује на смисао да личност није биоло- шка појава, али и на неке њене атрибуте: да је, будући да је надбиолошка, нетварна и таква – бесмртна; да се не идентифи- кује у потпуности са биолошком поја- вом, званом човјек, него да се – нетварна и надматеријална – испољава у свијету преко својих облика изражавања: ми- шљења – логика, осјећања – психологија, оцртавања и описивања – графема, рије- чи – фонема израза – лексема, а у овоме свему учествује емпиријски дати човјек, на његош види да човјек посједује и лич- ност која се кроз ове облике изражава и каже да је он мали и неизвјестан, али се горди и уздиже што са њом (личношћу) има својство, заједничку особину, од- носно с њом комуницира и сједињује се преко њених изражаја (гласа, слике, по- руке, поуке), и све је ово опредмећење и испољавање поруке и поуке нетварно- га бога, тиме, улази у свијет реалне сва- кодневице и уноси у њега надтварне по- руке, поуке, савјете личност као такву нити констатује нити до ње сеже експе- римент и мјерење и њихови резултати, него само до њених изражаја и твари без овога оригиналног израза старих слове- на који се показао дубоко проницљив, ми не бисмо ни могли доћи у оно лично што је човјеку трансцендентно и недо- сежно, али су човјеку досежни садржаји које оно шаље, и то је његошу то свој- ство – заједничка својина, особина – коју човјек има заједно са богом дакле, лич- ност која је од бога оца, преко његове ријечи–сина, дата човјеку, чини човјека прихватиоцем натприроднога божјег да- ра, а то је то својство које он, једино лич- личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови 20 3/2016 хришћанска књижевност но биће на земљи, и твари уопште, има заједно са натприродним богом лич- ност и ум човјека с бесмртијем равни (ст лм, посв, 90) дакле, личност је највећа тајна у створеној природи на то указују његошеви стихови: „о насљедство идејално, ти нам гајиш бесмртије, те са небом душе људске има своје сношеније (парис или хеле- на или ноћ скупља вијека, 17–18) што значи – саоднос, узајамни однос: односи се једно према другоме, и обрат- но – као дијалог: друго према првоме са (од, из) тога израза личности човјек као стваралац систематизује и разврстава са- држај, почев од појмова, односно ријечи: промјењиве – непромјењиве; промјена падешка – промјена лична, одређени – неодређени вид придјева које системат- ски разврстава и то отвара услове ис- траживања и систематизације њихових резултата да човјек није добио од над- тварнога бога његову надтварну – умну и духовну слику, личност – не би он могао ни да помисли ни да смишљено и истра- жено систематише ту се, кроз тај ред и смисао, испољава и преставља истражи- вачко-проналазачки дар и способност човјекова, а то је испољавање духовне нематеријалне личности у свијету твари и у амбијенту истраживања која се ина- че с њом (твари) не идентификује нити се у њу упушта, али транзицијом силази и кроз њу даје своје резултате дјеловања ту се лични човјек представља као надтвар- но биће, али које дјелује у твари и даје ре- зултате, јер такав рад је систематика, а не стихија; то дејствује одозго, из предтвар- не беспочетне даљине – у свакоме случају изван домета човјекова природног досе- га човјекова личност је слика божја коју је сам бог даровао човјеку и означио га као своју изабрану твар човјек прихвата отварање личности и – то је то својство које човјек има заједно са богом њиме се човјек идентификује и приказује као боголик, што није случај ни са једним мај / јун 2016 21 бићем у створеној природи зато је чо- вјек субјект и има боголику личну душу и психологију, а друга жива бића – само рефлексологију; а то двоје није исто, ни приближно; ту је у питању досег из ши- рина наднебесја у подручју твари и живо- та у њој, а код других живих бића – само ниско приземље и гнусно подземље дакле, приступ ријечи старих словена исконъ и њено откључавање и отва- рање предвременога смисла и садржаја, отворио је приступ смислу и сазнању каквоме се нијесу винули остали наро- ди, а што су словенски народи касни- је – да ли изгубили, да ли занемарили, па овај израз не налазимо у новијима словенским језицима иако они изра- стају из старословенскога лингвоосно- ва овај израз представља прозор који нам је отворио ретроперспективу – ум- ни поглед у предвремену и предтварну вјечност, а то је садржај пролога јеван- ђеља по јовану који, види се открива и отвара предвријеме које је старије од библијскога почетка (i м 1,1), јер је са- држај предреченога претпочетан, извје- чан значи, искон и његово беспочетно безграничје претходи почетку; искон је беспочетан, а почетак – почетан дакле, по моделу слике и надтварнога и вјечног бога – невидљивога и неопипљивог, ко- ји се, преко своје твари, показује, па нам је и с те стране јасно да је (и колико – безмјерно) старији пролог (исконы) од почетка (начало) значи, словени – они стари – су одиста били словени – умни, разборити, сазнај- ни јер им је то даровано прије но што је објективно предложено значи, човјеку је, у његовој слици божјој – личности, им- плицира слух да чује, ум да схвати, језик да проговори, способност да уради и то ми схватамо и проучавамо, али то није
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
10
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
...при- ликом нека жена која је слушала христа бла- госиљалаБОГОРОДИЦУ
📌
која га је родила и доји-
ла, он је рекао: ваисти-
ну, блажени су они који
слушају ријеч божију и
држе је осим, дакле,
богородице, к
...при- ликом нека жена која је слушала христа бла- госиљала
МЕТА инфо: Р:23860 К:179182 Д:99
| Свеска 353 |
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... божију и постала мати његова: ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој ове речи, како бележи свети никола кавасила, преобратиле су земљу у небо осло- бодиле су ад од тамни- чара учиниле су људе становницима небеса сјединиле су анђеле и људе када је једном при- ликом нека жена која је слушала христа бла- госиљала богородицу која га је родила и доји- ла, он је рекао: ваисти- ну, блажени су они који слушају ријеч божију и држе је осим, дакле, богородице, која је јед- ном за свагда родила бога логоса, и сваки чо- век који чује реч божију и који је приме- њује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место бо- городице као што бележи свети максим исповедник: „логос бо- жији, који се једном за свагда родио телом, ра- ђа се непрестано духом човекољубља у онима који то желе и постаје чедо, обликујући себе у њима врлинама и об- јављује се онолико ко- лико препознаје да је пријемчив човек који га прима“ мајчинство није ап- страктна идеја, већ лич- ни однос оно је један нарочит однос, који на јединствен начин ве- зује мајку с дететом и дете с мајком христос је истински човек, јер се родио од дјеве ма- рије и дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочове- ка христа у овом лич- ном односу, који наша црква приказује кроз иконе богородице која држи богомла- денца, млекопитатељнице, умиљенија, тема броја дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочовека христа богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања превод са јелинског: михаела јагер светогорска икона богородице млекопитатељнице, кареја јануар / фебруар 2017 21 темељи се целокупна тајна спасења у христу и обнове света, нова твар а овај лични од- нос открива карактер заједнице човека са бо- гом у новој творевини одувек, а нарочито у нашој епохи, тежимо генерализовању и ома- совљавању гледамо свет безлично и бави- мо се човеком не ма- рећи за свог ближњег тако ниподаштавамо личност и занемарује- мо њену слободу чита- ва наша култура, техно- кратска култура, јесте тријумф омасовљава- ња, и зато неслободе лични односи постају безлични и механички штавише, лични односи се остварују без личности или са лицима обмане деци нове генерације компјутери постају најбољи пријатељи њима посвећују свој живот, а за узврат постају и сами машине духовно рађање христа у срцу чове- ка показује врсту односа коју жели да има са њим само онај ко прими христа у своје срце и обликује га као мајка сво- јим животом има истински, дакле слобо- дан и лични однос са њим највиши об- лик овог односа има богородица, мајка христа и нове твари сваки други однос са христом, који се креће на безличном или идеалистичком нивоу, налази се из- ван граница нове тва- ри то је законски или идеалистички однос, али не хришћански или црквени слободном послу- шношћу и самоодри- цањем пред вољом божијом учествује чо- век као јединствена и непоновљива лич- ност у новој твари живи као члан цркве, која је тело христово, тело сина дјеве пра- вославна црква не издваја од тела хри- стовог неко друго та- јанствено тело, како би га окарактерисала као цркву тело хри- стово је јединствено и недељиво то је тело које је рођено од дјеве марије, које је разапето, васкрсло, село са десне стране оца то је тело ко- јим се причешћују верни на светој тајни евхаристије ово тело ствара нову твар оно је земља живих, коју је открило све- ту место несместивог, дјева марија, мај- ка нове твари георгије мандзаридис извор: wwwpemptousiagr (γεωργίου μαντζαρίδη, ομοτ καθηγητού παν/μίου, «πρακτικά θεολογικού συνεδρίου» – εις τιμἠν της υπεραγίας θεοτόκου και αειπαρθἐνου μαρίας, стр 271–277) тема броја осим богородице, која је једном за свагда родила бога логоса, и сваки човек који чује реч божију и који је примењује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место богородице икона mајке божије „умиљеније“ 22 1 / 2017 све зависи од тога шта ми тражимо царство божије није нешто што се даје одмах ми треба увек да следимо за христом, иако не зна- мо унапред пут ми треба увек да разликујемо оно што бог очекује сада од нас ово значи да ми треба да будемо нарочито на раскрсницама – у молитвеном стражењу, у стању постепеног и постојаног усхођења захтеви бога према на- ма могу да нарастају може се догодити да он буде сутра тражио од нас оно што није тражио данас ово нема краја, и ми треба да будемо спремни да све почнемо из почетка у овоме се састоји истинска верност христу она долази из љубави према њему, у одлучности да га не издамо, ма чега нас то коштало једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој ономе ко хоће да твори вољу божију, биће дато да је увиди у том погледу наш живот се може упоредити са великим постом све се одређу- је тиме куда ми идемо христос каже на тајној вечери: заповест нову вам дајем: да љубите је- дан другога, као што сам ја узљубио вас шта се може поредити са тим као, у коме је новина, ни са чиме упоредивога савршенства, неисцрпна снага, пасхална заповест! пребивајте у љуба- ви мојој у љубави крепкој и искреној, живој, љубави која изобилује животом – у тој ризници пасхе ово и јесте пасхални прелаз ово и јесте пасхално наслеђе све се садржи у једном – би- ти њему веран, да би то (наслеђе) постало на- шим ово је воља божија! б осорјев, г чељабинск тема броја у животу бивају понекад тако важне прекретнице, од којих зависи све ако бисмо знали вољу божију, онда би и по њој поступили међутим, овде се јавља питање: како сазнати ту вољу? из „пастирских одговора“ протојереја александра шаргунова како да сазнамо вољу божију о себи превод са руског језика: небојша ћосовић једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој тајна вечера, фреска из манастира студенице (богородичина црква), 13 век јануар / фебруар 2017 23 много је поука светих отаца и све су оне добре и корисне за практични живот сваког хришћанина једна од њих је уни- верзална и јединствена за свачији делатни живот и гласи: онај ко учини оно што може, учинио је све после труда сваког верујућег да се ово постигне, делује воља божија но, није све што се човеку догађа воља божија, већ је то умногоме допуштење божије које човека треба да поправи господ је човеку дао готово све за живот и када он учини све што сам може, онда промисао божији ступа на сцену и пружа руку своме чаду синови света мудрији су од верујућих, го- вори свето писмо зато је верујућима не- престано потребна помоћ божија јер живе заједно са синовима света свети серафим саровски управо због тога шаље речи уте- хе хришћанима у свету да ће добити венац стоструко веће награде од господа у одно- су на друге хришћане господ допушта иску- шења да би хришћани очеличили свој ка- рактер и тако духовно узрастали да би на крају ушли у радост господара свога воља божија није да се његов народ зло- пати и страда, али је то допуштење божије због огреховљености и пада људског бог воли сваког човека, а којега воли онога и кара, напомиње апостол васпитна педаго- гија господа христа болна је за времена, а делотворна и спасоносна за вечност боле- сти људске само су посета божија, опоми- њао је свети владика николај и говорио да без невоље нема богомоље сила божија се у немоћи пројављује чо- век ту силу потребује јер има поверења у њу тако ће господ, полазећи са лазаревом сестром мартом и мноштвом других људи да васкрсне лазара (у чему ће људи моћи тема броја воља божија није да се његов народ злопати и страда, али је то допуштење божије примери воље, промисла и допуштења божијег хаџи драган б поповић свети серафим саровски, новија руска икона (извор: myocnnet) 24 1 / 2017 само да склоне камен са лазаревог гроба), позвати и оживети четири дана мртвог ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да васкрсење лазарево про- слави сина божијег и буде увод у крсно- васкрсну драму која је следила неиспитиви путеви господњи су углав- ном и несазнајни, али је све оно што господ чини за човека дубоко спасењски и види се тек на крају тако промислом божијим сава немањић сазнаје за упокојење свога брата стефана првовенчаног, а вољом бо- жијом и силином братске љубави васкрса- ва брата стефана, монаши га под именом симон, да би овај као монах симон пожи- вео још само један дан испод кивота си- мона монаха и данас се уз благослов про- влаче поклоници у царској студеници по допуштењу божијем добијамо не- пријатеље који на крају постају сурови пријатељи ако лекцију божије поуке са- владамо и преточимо у искуство ипак, свако од нас се у животу научио највише на личним грешкама, које коштају много више човека него усвојена поучна иску- ства других људи и поред тога бог се не каје за дарове које даје човеку који греши и после свога крштења, јер је бог нерас- кајив заувек када господ у јеванђељу говори окупље- нима у причама, он од њих очекује питања којима би се открио њихов степен заинте- ресованости за веру тако је воља божија да човек упадне у искушење не би ли се на тај начин обратио, а господ га вратио на прави пут они који се кају управо својим покајањем украшавају лепоту пута спа- сења грехова наших ради ми смо време релативизовали и обеснажили, и за нас је оно постало јако убрзано и праволинијско због чега се све мање сналазимо у њему и са њиме у богу не постоји разлика изме- ђу садашњег и будућег века јер је време искључиво везано за вољу божију и ње- гово промишљање о животу и свету када би људи успели да достигну и умну чисто- ту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија без које не- ма ни дисања нашег то је много пре нас схватио цар давид и за векове поручио све што дише нека хвали господа због свега апостол павле опомиње да се користи време јер су дани лукави, зли док нас господ све благосиља и бодри да издр- жимо до краја, радите док је дан, јер кад падне ноћ готово је са радом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја када би људи успели да достигну и умну чистоту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија брат светог саве – жупан стефан, каснији краљ првовенчани и монах симон фреску је радио његов савременик 1208/9 у манастиру студеница ово је његов најстарији портрет јануар / фебруар 2017 25 свака хришћанска душа по свом при- звању има потребу за усрдним уче- ствовањем у богослужбеном животу по учењу наше свете цркве кроз свето бого- служење и молитвено заједничарење из- ражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љуба- ви, али и напредујемо у духовном изгра- ђивању кроз светотајинско заједничаре- ње са богом, свима светима и ближњима богослужење није пасивно, оно собом но- си дијалог сабраног народа божијег, које је предвођено свештенослужитељем, са господом једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским све- штенослужитељем у молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанстве- ност тајне коју је позван да саврши, нази- вајући господа јединим истинским све- штенослужитељем: јер си ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раз- даје, христе боже наш у свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и сагла- шавања са оним што је наш саговорник изрекао богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изре- чених молитава, али и прихватању воље божије која се опитно пројављује у све- том богослужењу завршна прозба вели- ке јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу преда- мо, а то предавање богу није ништа друго до прихватање и творење воље његове, коју и призивамо у молитви господњој по речима старца софронија (сахарова): „искање воље божије је нешто најбитни- је у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује божија воља, укљу- чује у вечни божански живот“ говорећи о познању воље божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: „испи- тивање божије воље путем непосредног молитвеног обраћања богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, по речима старца силуана, чујемо одговор божији у својој души, учећи се разумевању божијег про- мисла зато треба да се сви учимо позна- вању божије воље ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај тема броја богослужење, предвођено свештенослужитељем, собом носи дијалог сабраног народа божијег са господом воља божија се најопитније прихвата у светом богослужењу бранислав илић 26 1 / 2017 пут“ ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану мо- литву, сабирајући пажњу у срце но, да би- смо што јасније чули божији глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да бу- демо готови на сваку жртву, попут авраа- ма, па чак и попут сâмога христа, који је, по речи апостола павла: „оцу био послу- шан до саме смрти“ (филип 2, 8) готово да нема личне ни саборне моли- тве у којој није садржана молитва господ- ња у којој се између осталог молимо да бу- де воља божија прихватање воље божије има спасоносни значај за сваког члана богочовечанске заједнице свети владика николај у свом тумачењу молитве господ- ње, о овој прозби вели – молимо божију помоћ да зауставимо у себи колебање из- међу бога и сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем сатанине воље можемо предати очевој вољи, као што је господ наш исус христос учинио молећи се у гетсиманском врту: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) са друге стране, централни део литургије речи је- сте читање светописамских одељака, шта је друго прихватање јеванђељских речи, до прихватање воље божије која се упра- во у светом писму пројављује, бивајући нам тако „путоказ“ хришћанског живота прихватање воље божије, као и сагла- шавање на произнесене молитве у бого- служењу се потврђује речју амин ова реч саставни је и неизоставни део свих на- ших личних и заједничких молитава реч амин јеврејског је порекла (амен=ן ֵאמ ,(ָа у наш језик ушла је из старогрчког јези- ка (амин=αμήν) у преводу на наш српски језик могла би да значи: тако је или нека тако буде реч амин можемо пронаћи на страницама светог писма, како старог, тако и новог завета, те тако њено најпре- цизније значење не можемо сазнати без познавања старозаветних и новозавет- них места у којима је она заступљена на првом месту значење речи амин у ста- ром завету било би изражавање слагања или потврђивање, да је оно што је говор- ник јавно изрекао прихваћено од стране његових саговорника у 27 глави пете мојсијеве књиге читамо о мојсијевој за- повести, да на речи свештеника који обја- вљује моралне заповести народ одговара амин исто значење ове речи налазимо и у књизи пророка јеремије, где сâм про- рок јеремија потврдно одговара са речју амин, на пророштва пророка ананије на другом месту у књизи пророка јеремије речју амин пророк исказује послушност на речи божије и свету вољу божију ка- да је у питању реч амин, сви је одмах по природи ствари повезују са богослужбе- ном употребом тако прво помињање ове речи у контексту богослужбене употре- бе налазимо у првој књизи дневника у 16 глави ове књиге можемо прочитати о преношењу ковчега завета у јерусалим за време цара давида сâм цар давид принео је и узнео богу захвалну песму на чије реч је народ ускликнуо са амин такође у старозаветним и новозаветним текстовима налазимо да након благосло- ва и славословља речју амин не одговара само народ божији већ у неким случаје- вима изговара је и сâм писац одређеног библијског текста, наглашавајући на тај начин важност датог благослова један тема броја богослужење јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским свештенослужитељем јануар / фебруар 2017 27 од таквих примера можемо уочити у по- сланицама светог апостола павла гала- тима и јеврејима тако у посланици га- латима читамо: „благодат вам и мир од бога оца и господа нашега исуса христа, којему слава у све векове векова амин“, а у посланици јеврејима: „бог мира не- ка вас усаврши свакоме делу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно кроз исуса христа којему слава у све векове векова амин“ занимљиво је нагласити да се сва четири канонска јеванђеља, посланице и откри- вење јованово завршавају се речју амин, док се једино дела апостолска и јаковље- ва посланица не завршавају овом речју навели смо да се на сваки благослов и славословље одговара речју амин, али и свака молитва и свако богослуже- ње завршава се речју амин ово амино- вање, тј потврђивање није само наше слагање са изговореним молитвама, већ именом божијим потврђујемо на- ше молитве име христово стављамо после свих нас и та молитва ваистину бива истинита, али не због нашег сла- гања и потврђивања, већ јер смо се у христу молили, будући да дух свети ко- ји конституише заједницу верних чини да наше сабрање буде у христу света литургија почиње величанственим во- згласом благословено царство, оца и сина и светога духа, на шта народ одго- вара са амин лаос на почетку литурги- је прихвата циљ ка коме нас води света литургија, имајући на уму спаситеље- во предавање вољи божијој: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) тема броја епископ тимочки г иларион на богослужењу у манастиру хиландару фото: eparhija-timockaorg 28 1 / 2017 ј едном је човек са којим сам разговарао рекао: мушкарац сазрева касно – до 35 године и потребно је да му се пружи мо- гућност да се докаже у нечему ви сте спо- менули рампу имамо младића који диже и спушта рампу, он има породицу и воље- ну жену – његову жену она живи са њим годину, две, а он и даље диже и спушта рампу нешто посебно и не пије, и не зара- ђује лоше, али то је рампа, а она би хтела нешто више хтела би да он доноси више новца, да би је тамо негде водио, да буде паметнији, начитанији она тражи нешто друго и на крају и налази а он се просто није остварио, тек му је 25–27 – не, колико год зашто се онда журимо да се удамо? не удајемо се за радника тешко је наћи министра, али постоје такви случајеви, удају се за министра, али је то обично други, трећи брак овде жене „подваљују“, понашају се на одређен начин и настављају да се тако понашају он је утицајан човек, према њему се понашају као према оцу кога се боје најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу управо према његовој души, а не према ње- говој професији свеједно је да ли је он ба- гериста или подиже рампу али ми желимо, сви желимо нешто друго онда се моли да се предузеће у коме он подиже рампу затво- ри, да га сравне са земљом и саграде седам стамбених зграда можда ће он постати пор- тир ако човек подиже рампу, он има женску психологију али, ти си га сама таквог изабрала, он ти је легао по души наш став мора бити дру- гачији не: „хоћу од мужа то и то“, већ: „хоћу за њега, за његову децу“ у сваком мушкарцу унутра постоји и отац уколико он буде имао шесторо деце, замислиће се над тиме да је 25 рубаља које он добија за дизање рампе недовољно, потребно је још нешто да ради можда он неће одмах променити посао, већ ће одлучити да се посаветује са женом посматрао сам једну даму лепа је, памет- на, има живи ум, веома је талентована на- правила је своје предузеће, имала је веома интересантне идеје али муж јој није одго- варао он је обичан зидар, али веома добар човек она се удала за њега зато што је од до- бар човек, а затим су почеле претензије раз- вела се са њим он се оженио другом женом а он је очигледно наклоњен женама код ко- јих је развијена уметничка склоност она је такође лепа, чак су некако те две жене врло хришћански брак и породица врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео беседа са протојерејем димитријем смирновим о разводу, његовим узроцима и последицама ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) разговор водио: никита филатов јануар / фебруар 2017 29 сличне јасно је да је она за две главе виша од њега и да зарађује од посла више него он а види се и да је друга паметнија од пр- ве, она се смирила она га воли иако јој је у почетку доста тога сметало, после се код њих све нормализовало не могу све имати гени- ја за мужа а она прва дама је остала сама на суду је чак одузела стан од бившег мужа, толико је била упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве амбиције су све разрушиле, зато што су све добијене бунде од мужа, сва путо- вања – другостепена најважнија је атмосфе- ра љубави која постоји у породици а она је вреднија од било чега проћи ће неко време и сва завист због онога што имају мана или клаудија ће нестати, људи ће постати равно- душни ка томе, а породични односи имају вредност заувек за мене је најбитније да се тиме живи, дише увек постоји могућност да се направе те радости, да се у том врту по- саде нови цветови неки ће увенути, поса- дићемо друге цео живот се тада претвара у радост а када погледаш назад, видиш: сав живот сте се обоје трудили да једно друго учините срећним скувај му оно што он во- ли уклони из живота то што га нервира то исто је и код њега, када почне да размишља о својој жени, појави му се такав осећај као да је појео кашику меда: нешто тако нежно, пријатно и он жури кући зато што зна: да га неће дочекати камено лице и подигнуте обр- ве, већ радост што је коначно стигао и тада он никада неће тражити неке друге утехе а да не говоримо о томе да и мушкарац, а не само жена, такође врло болно подноси развод иако постоје хладни карактери који- ма је свеједно но, жене су осуђене да се уда- ју за свакакве швалере мушкарци и жене подносе развод са истим болом, независно од тога како је до тога дошло, да ли је једно од супру- жника донело такву одлуку? иако је рет- ко да заједнички долазе до њега, и не- ма свако снагу да каже да су се односи истрошили иако је сличан израз веома сумњив – дешава се да су се истрошили, али тек што једно почне такав разговор, друго почиње да плаче иако су се као два пса стално уједали, деценијама је трајала стална свађа говорио сам са једном женом – посматрао сам њен хришћански брак и породица најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу 30 1 / 2017 брачни живот много година рекао сам јој: „срећа што је отишао од тебе не смеш да за- видиш тој код које је отишао, већ се моли за њу, жали је ти знаш каквог тиквана она доби- ја шта си ти у животу видела са таквим чо- веком? само патње“ али, овде имамо, осим тога што је она сада разведена, то прелази у други статус: ма коли- ко да су супрузи гризли једно друго, они ипак срастају у једно тело то је чињеница а при разводу то тело не режу, већ цепају на два дела пробај да себе поцепаш на два дела! и, како се осећаш? све ово је мени лако да говорим формално и са стране, али људи осећају стра- шну душевну бол за- то што се одвајају од онога са ким су срасли ду- шама, телима, децом сада психолози воле да говоре о таквом феномену као што је „љубавна зависност“ и ту постоје два супротна погледа гово- рио сам о овој теми са духовником, тео- ретски смо је разматрали рекао је: „ако један човек напушта другог, може се гово- рити о љубавној зависности, преживља- вати то, али не треба да све оправдавамо љубавном зависношћу“ – а шта је то? нисам се сретао са тим термином према мишљењу психолога, то је по- јава, када један, у датом случају, супру- жник врло јако воли другог рекло би се да је врло добра реч „волети“, али овде је љубав таква да једно просто не мо- же да живи без другог само га одвој од његовог пара и он ће почети да паничи, да буде љубоморан, да прави сцене то је психолошки проблем, како сматрају специјалисти, који је потребно решити постоји сајт пережитьру о разводима, наркотицима и о алкохолу у том смислу љубав је зависност према мишље- њу психолога и због тога се вео- ма велики број развода тако те- шко подноси – то је просто такав израз ту љубави ни нема ту је само же- ља: то је моје тако се може во- лети своја колекција маркица и, уколико је лопови украду, може се пасти у депре- сију или – људи јако воле новац имао сам милијарду, остало је 400 ми- лиона – и човек се бацио кроз прозор зато што је „оси- р ом ашио“ иако би половина човечанства са задовољ- ством пристала и на много мањи део још постоји и појава међусобне зави- сности, и она није мање распрострањена од љубавне зависности а то је када двоје не могу једно без другог, ако можемо да се тако изразимо – то је као први стадијум односа – заљу- бљеност али када љубав прелази у зрелу фа- зу, све то остаје, људи недостају једно другом, плачу при растанку они не могу ни дана да проживе, а да се не чују једно са другим и у томе нема ничег страшног у таквој љубавној зависности? – ту апсолутно нема ничега страшнога на- супрот томе, човек осећа потребу за другим породица је то мало друштво у коме је чо- веку боље од свих других друштава он мо- же бити у пет академија, осамдесет комиси- хришћански брак и породица породица је то мало друштво у коме је човеку боље од свих других друштава јануар / фебруар 2017 31 ја, али ће се боље осећати код куће него на фудбалу моји родитељи живе у браку 32 годи- не и толико су налик једно другом, да их одвојено не могу ни замислити понекад говорим: „мама, не знам шта би ти ради- ла без тате не знам шта би ти, тата, радио без маме“ истина, тати то ређе говорим покушао сам да се сетим ко је од њихових познаника преживео у браку више од 20 година набројао сам много њих чији се савез, нажалост, распао шта бисте могли да посаветујете онима који живе у браку много година и сада, после 20–30 година, се налазе у кризи породичног живота? – свака криза је болна појава човек се већ налази на крају свог живота и код њега се јављају разне геронтолошке болести по- стоји и дијагноза као што је старачка депре- сија њени симптоми се могу јавити већ у 60 години шта ја могу да посаветујем одрасле људе?! то је просто смешно потребно је научити се- бе хришћанским особинама: захвалности, тр- пљењу потребно је да се молимо богу да ви- димо своју кривицу не треба да се понашамо према човеку као према извору блага за се- бе, већ, насупрот томе, да себе посматрамо као извор блага за другог и да тако живимо а то што човек живи некаквим егоистич- ним животом, прво напушта породицу, онда прекида односе са децом на 30 година а ка- да га једна од његових драгих остави, остави га да умре, он проклиње децу–зашто они не долазе код мене? наивно можда је и остало неко осећање дуга код деце, али оно није до- вољно да би се дало човеку да спокојно оде у други свет врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео: „без обзира на све моје проблеме, он је остао са мном и све је истрпео“ ако буду постојале овакве хришћанске особи- не: пожртвованост, трпљење, захвалност и молитвеност да би се љубав подгревала, обавезно је потребно да се молимо једно за друго а ти такозвани „светски“ људи не разумем чиме они живе у нади ко ће пре да умре и после да деле наследство, јел то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет 30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“ радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стрелар
... божију и постала мати његова: ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој ове речи, како бележи свети никола кавасила, преобратиле су земљу у небо осло- бодиле су ад од тамни- чара учиниле су људе становницима небеса сјединиле су анђеле и људе када је једном при- ликом нека жена која је слушала христа бла- госиљала богородицу која га је родила и доји- ла, он је рекао: ваисти- ну, блажени су они који слушају ријеч божију и држе је осим, дакле, богородице, која је јед- ном за свагда родила бога логоса, и сваки чо- век који чује реч божију и који је приме- њује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место бо- городице као што бележи свети максим исповедник: „логос бо- жији, који се једном за свагда родио телом, ра- ђа се непрестано духом човекољубља у онима који то желе и постаје чедо, обликујући себе у њима врлинама и об- јављује се онолико ко- лико препознаје да је пријемчив човек који га прима“ мајчинство није ап- страктна идеја, већ лич- ни однос оно је један нарочит однос, који на јединствен начин ве- зује мајку с дететом и дете с мајком христос је истински човек, јер се родио од дјеве ма- рије и дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочове- ка христа у овом лич- ном односу, који наша црква приказује кроз иконе богородице која држи богомла- денца, млекопитатељнице, умиљенија, тема броја дјева марија је истинска богородица, јер је родила богочовека христа богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања превод са јелинског: михаела јагер светогорска икона богородице млекопитатељнице, кареја јануар / фебруар 2017 21 темељи се целокупна тајна спасења у христу и обнове света, нова твар а овај лични од- нос открива карактер заједнице човека са бо- гом у новој творевини одувек, а нарочито у нашој епохи, тежимо генерализовању и ома- совљавању гледамо свет безлично и бави- мо се човеком не ма- рећи за свог ближњег тако ниподаштавамо личност и занемарује- мо њену слободу чита- ва наша култура, техно- кратска култура, јесте тријумф омасовљава- ња, и зато неслободе лични односи постају безлични и механички штавише, лични односи се остварују без личности или са лицима обмане деци нове генерације компјутери постају најбољи пријатељи њима посвећују свој живот, а за узврат постају и сами машине духовно рађање христа у срцу чове- ка показује врсту односа коју жели да има са њим само онај ко прими христа у своје срце и обликује га као мајка сво- јим животом има истински, дакле слобо- дан и лични однос са њим највиши об- лик овог односа има богородица, мајка христа и нове твари сваки други однос са христом, који се креће на безличном или идеалистичком нивоу, налази се из- ван граница нове тва- ри то је законски или идеалистички однос, али не хришћански или црквени слободном послу- шношћу и самоодри- цањем пред вољом божијом учествује чо- век као јединствена и непоновљива лич- ност у новој твари живи као члан цркве, која је тело христово, тело сина дјеве пра- вославна црква не издваја од тела хри- стовог неко друго та- јанствено тело, како би га окарактерисала као цркву тело хри- стово је јединствено и недељиво то је тело које је рођено од дјеве марије, које је разапето, васкрсло, село са десне стране оца то је тело ко- јим се причешћују верни на светој тајни евхаристије ово тело ствара нову твар оно је земља живих, коју је открило све- ту место несместивог, дјева марија, мај- ка нове твари георгије мандзаридис извор: wwwpemptousiagr (γεωργίου μαντζαρίδη, ομοτ καθηγητού παν/μίου, «πρακτικά θεολογικού συνεδρίου» – εις τιμἠν της υπεραγίας θεοτόκου και αειπαρθἐνου μαρίας, стр 271–277) тема броја осим богородице, која је једном за свагда родила бога логоса, и сваки човек који чује реч божију и који је примењује у животу део је овог блаженства, јер на тај начин, такорећи, узима место богородице икона mајке божије „умиљеније“ 22 1 / 2017 све зависи од тога шта ми тражимо царство божије није нешто што се даје одмах ми треба увек да следимо за христом, иако не зна- мо унапред пут ми треба увек да разликујемо оно што бог очекује сада од нас ово значи да ми треба да будемо нарочито на раскрсницама – у молитвеном стражењу, у стању постепеног и постојаног усхођења захтеви бога према на- ма могу да нарастају може се догодити да он буде сутра тражио од нас оно што није тражио данас ово нема краја, и ми треба да будемо спремни да све почнемо из почетка у овоме се састоји истинска верност христу она долази из љубави према њему, у одлучности да га не издамо, ма чега нас то коштало једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој ономе ко хоће да твори вољу божију, биће дато да је увиди у том погледу наш живот се може упоредити са великим постом све се одређу- је тиме куда ми идемо христос каже на тајној вечери: заповест нову вам дајем: да љубите је- дан другога, као што сам ја узљубио вас шта се може поредити са тим као, у коме је новина, ни са чиме упоредивога савршенства, неисцрпна снага, пасхална заповест! пребивајте у љуба- ви мојој у љубави крепкој и искреној, живој, љубави која изобилује животом – у тој ризници пасхе ово и јесте пасхални прелаз ово и јесте пасхално наслеђе све се садржи у једном – би- ти њему веран, да би то (наслеђе) постало на- шим ово је воља божија! б осорјев, г чељабинск тема броја у животу бивају понекад тако важне прекретнице, од којих зависи све ако бисмо знали вољу божију, онда би и по њој поступили међутим, овде се јавља питање: како сазнати ту вољу? из „пастирских одговора“ протојереја александра шаргунова како да сазнамо вољу божију о себи превод са руског језика: небојша ћосовић једини начин да сазнамо вољу божију о себи јесте да волимо господа и претпостављамо његову вољу својој тајна вечера, фреска из манастира студенице (богородичина црква), 13 век јануар / фебруар 2017 23 много је поука светих отаца и све су оне добре и корисне за практични живот сваког хришћанина једна од њих је уни- верзална и јединствена за свачији делатни живот и гласи: онај ко учини оно што може, учинио је све после труда сваког верујућег да се ово постигне, делује воља божија но, није све што се човеку догађа воља божија, већ је то умногоме допуштење божије које човека треба да поправи господ је човеку дао готово све за живот и када он учини све што сам може, онда промисао божији ступа на сцену и пружа руку своме чаду синови света мудрији су од верујућих, го- вори свето писмо зато је верујућима не- престано потребна помоћ божија јер живе заједно са синовима света свети серафим саровски управо због тога шаље речи уте- хе хришћанима у свету да ће добити венац стоструко веће награде од господа у одно- су на друге хришћане господ допушта иску- шења да би хришћани очеличили свој ка- рактер и тако духовно узрастали да би на крају ушли у радост господара свога воља божија није да се његов народ зло- пати и страда, али је то допуштење божије због огреховљености и пада људског бог воли сваког човека, а којега воли онога и кара, напомиње апостол васпитна педаго- гија господа христа болна је за времена, а делотворна и спасоносна за вечност боле- сти људске само су посета божија, опоми- њао је свети владика николај и говорио да без невоље нема богомоље сила божија се у немоћи пројављује чо- век ту силу потребује јер има поверења у њу тако ће господ, полазећи са лазаревом сестром мартом и мноштвом других људи да васкрсне лазара (у чему ће људи моћи тема броја воља божија није да се његов народ злопати и страда, али је то допуштење божије примери воље, промисла и допуштења божијег хаџи драган б поповић свети серафим саровски, новија руска икона (извор: myocnnet) 24 1 / 2017 само да склоне камен са лазаревог гроба), позвати и оживети четири дана мртвог ла- зара допуштење је било да лазар умре, а воља божија да васкрсење лазарево про- слави сина божијег и буде увод у крсно- васкрсну драму која је следила неиспитиви путеви господњи су углав- ном и несазнајни, али је све оно што господ чини за човека дубоко спасењски и види се тек на крају тако промислом божијим сава немањић сазнаје за упокојење свога брата стефана првовенчаног, а вољом бо- жијом и силином братске љубави васкрса- ва брата стефана, монаши га под именом симон, да би овај као монах симон пожи- вео још само један дан испод кивота си- мона монаха и данас се уз благослов про- влаче поклоници у царској студеници по допуштењу божијем добијамо не- пријатеље који на крају постају сурови пријатељи ако лекцију божије поуке са- владамо и преточимо у искуство ипак, свако од нас се у животу научио највише на личним грешкама, које коштају много више човека него усвојена поучна иску- ства других људи и поред тога бог се не каје за дарове које даје човеку који греши и после свога крштења, јер је бог нерас- кајив заувек када господ у јеванђељу говори окупље- нима у причама, он од њих очекује питања којима би се открио њихов степен заинте- ресованости за веру тако је воља божија да човек упадне у искушење не би ли се на тај начин обратио, а господ га вратио на прави пут они који се кају управо својим покајањем украшавају лепоту пута спа- сења грехова наших ради ми смо време релативизовали и обеснажили, и за нас је оно постало јако убрзано и праволинијско због чега се све мање сналазимо у њему и са њиме у богу не постоји разлика изме- ђу садашњег и будућег века јер је време искључиво везано за вољу божију и ње- гово промишљање о животу и свету када би људи успели да достигну и умну чисто- ту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија без које не- ма ни дисања нашег то је много пре нас схватио цар давид и за векове поручио све што дише нека хвали господа због свега апостол павле опомиње да се користи време јер су дани лукави, зли док нас господ све благосиља и бодри да издр- жимо до краја, радите док је дан, јер кад падне ноћ готово је са радом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја када би људи успели да достигну и умну чистоту срца било би много јасније шта значи и колико је важна воља божија брат светог саве – жупан стефан, каснији краљ првовенчани и монах симон фреску је радио његов савременик 1208/9 у манастиру студеница ово је његов најстарији портрет јануар / фебруар 2017 25 свака хришћанска душа по свом при- звању има потребу за усрдним уче- ствовањем у богослужбеном животу по учењу наше свете цркве кроз свето бого- служење и молитвено заједничарење из- ражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љуба- ви, али и напредујемо у духовном изгра- ђивању кроз светотајинско заједничаре- ње са богом, свима светима и ближњима богослужење није пасивно, оно собом но- си дијалог сабраног народа божијег, које је предвођено свештенослужитељем, са господом једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским све- штенослужитељем у молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанстве- ност тајне коју је позван да саврши, нази- вајући господа јединим истинским све- штенослужитељем: јер си ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раз- даје, христе боже наш у свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и сагла- шавања са оним што је наш саговорник изрекао богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изре- чених молитава, али и прихватању воље божије која се опитно пројављује у све- том богослужењу завршна прозба вели- ке јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу преда- мо, а то предавање богу није ништа друго до прихватање и творење воље његове, коју и призивамо у молитви господњој по речима старца софронија (сахарова): „искање воље божије је нешто најбитни- је у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује божија воља, укљу- чује у вечни божански живот“ говорећи о познању воље божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: „испи- тивање божије воље путем непосредног молитвеног обраћања богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, по речима старца силуана, чујемо одговор божији у својој души, учећи се разумевању божијег про- мисла зато треба да се сви учимо позна- вању божије воље ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај тема броја богослужење, предвођено свештенослужитељем, собом носи дијалог сабраног народа божијег са господом воља божија се најопитније прихвата у светом богослужењу бранислав илић 26 1 / 2017 пут“ ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану мо- литву, сабирајући пажњу у срце но, да би- смо што јасније чули божији глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да бу- демо готови на сваку жртву, попут авраа- ма, па чак и попут сâмога христа, који је, по речи апостола павла: „оцу био послу- шан до саме смрти“ (филип 2, 8) готово да нема личне ни саборне моли- тве у којој није садржана молитва господ- ња у којој се између осталог молимо да бу- де воља божија прихватање воље божије има спасоносни значај за сваког члана богочовечанске заједнице свети владика николај у свом тумачењу молитве господ- ње, о овој прозби вели – молимо божију помоћ да зауставимо у себи колебање из- међу бога и сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем сатанине воље можемо предати очевој вољи, као што је господ наш исус христос учинио молећи се у гетсиманском врту: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) са друге стране, централни део литургије речи је- сте читање светописамских одељака, шта је друго прихватање јеванђељских речи, до прихватање воље божије која се упра- во у светом писму пројављује, бивајући нам тако „путоказ“ хришћанског живота прихватање воље божије, као и сагла- шавање на произнесене молитве у бого- служењу се потврђује речју амин ова реч саставни је и неизоставни део свих на- ших личних и заједничких молитава реч амин јеврејског је порекла (амен=ן ֵאמ ,(ָа у наш језик ушла је из старогрчког јези- ка (амин=αμήν) у преводу на наш српски језик могла би да значи: тако је или нека тако буде реч амин можемо пронаћи на страницама светог писма, како старог, тако и новог завета, те тако њено најпре- цизније значење не можемо сазнати без познавања старозаветних и новозавет- них места у којима је она заступљена на првом месту значење речи амин у ста- ром завету било би изражавање слагања или потврђивање, да је оно што је говор- ник јавно изрекао прихваћено од стране његових саговорника у 27 глави пете мојсијеве књиге читамо о мојсијевој за- повести, да на речи свештеника који обја- вљује моралне заповести народ одговара амин исто значење ове речи налазимо и у књизи пророка јеремије, где сâм про- рок јеремија потврдно одговара са речју амин, на пророштва пророка ананије на другом месту у књизи пророка јеремије речју амин пророк исказује послушност на речи божије и свету вољу божију ка- да је у питању реч амин, сви је одмах по природи ствари повезују са богослужбе- ном употребом тако прво помињање ове речи у контексту богослужбене употре- бе налазимо у првој књизи дневника у 16 глави ове књиге можемо прочитати о преношењу ковчега завета у јерусалим за време цара давида сâм цар давид принео је и узнео богу захвалну песму на чије реч је народ ускликнуо са амин такође у старозаветним и новозаветним текстовима налазимо да након благосло- ва и славословља речју амин не одговара само народ божији већ у неким случаје- вима изговара је и сâм писац одређеног библијског текста, наглашавајући на тај начин важност датог благослова један тема броја богослужење јесте стајање пред лицем божијим и молитвени дијалог са њим, јединим истинским свештенослужитељем јануар / фебруар 2017 27 од таквих примера можемо уочити у по- сланицама светог апостола павла гала- тима и јеврејима тако у посланици га- латима читамо: „благодат вам и мир од бога оца и господа нашега исуса христа, којему слава у све векове векова амин“, а у посланици јеврејима: „бог мира не- ка вас усаврши свакоме делу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно кроз исуса христа којему слава у све векове векова амин“ занимљиво је нагласити да се сва четири канонска јеванђеља, посланице и откри- вење јованово завршавају се речју амин, док се једино дела апостолска и јаковље- ва посланица не завршавају овом речју навели смо да се на сваки благослов и славословље одговара речју амин, али и свака молитва и свако богослуже- ње завршава се речју амин ово амино- вање, тј потврђивање није само наше слагање са изговореним молитвама, већ именом божијим потврђујемо на- ше молитве име христово стављамо после свих нас и та молитва ваистину бива истинита, али не због нашег сла- гања и потврђивања, већ јер смо се у христу молили, будући да дух свети ко- ји конституише заједницу верних чини да наше сабрање буде у христу света литургија почиње величанственим во- згласом благословено царство, оца и сина и светога духа, на шта народ одго- вара са амин лаос на почетку литурги- је прихвата циљ ка коме нас води света литургија, имајући на уму спаситеље- во предавање вољи божијој: нека буде твоја воља, а не моја (мк 14, 36) тема броја епископ тимочки г иларион на богослужењу у манастиру хиландару фото: eparhija-timockaorg 28 1 / 2017 ј едном је човек са којим сам разговарао рекао: мушкарац сазрева касно – до 35 године и потребно је да му се пружи мо- гућност да се докаже у нечему ви сте спо- менули рампу имамо младића који диже и спушта рампу, он има породицу и воље- ну жену – његову жену она живи са њим годину, две, а он и даље диже и спушта рампу нешто посебно и не пије, и не зара- ђује лоше, али то је рампа, а она би хтела нешто више хтела би да он доноси више новца, да би је тамо негде водио, да буде паметнији, начитанији она тражи нешто друго и на крају и налази а он се просто није остварио, тек му је 25–27 – не, колико год зашто се онда журимо да се удамо? не удајемо се за радника тешко је наћи министра, али постоје такви случајеви, удају се за министра, али је то обично други, трећи брак овде жене „подваљују“, понашају се на одређен начин и настављају да се тако понашају он је утицајан човек, према њему се понашају као према оцу кога се боје најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу управо према његовој души, а не према ње- говој професији свеједно је да ли је он ба- гериста или подиже рампу али ми желимо, сви желимо нешто друго онда се моли да се предузеће у коме он подиже рампу затво- ри, да га сравне са земљом и саграде седам стамбених зграда можда ће он постати пор- тир ако човек подиже рампу, он има женску психологију али, ти си га сама таквог изабрала, он ти је легао по души наш став мора бити дру- гачији не: „хоћу од мужа то и то“, већ: „хоћу за њега, за његову децу“ у сваком мушкарцу унутра постоји и отац уколико он буде имао шесторо деце, замислиће се над тиме да је 25 рубаља које он добија за дизање рампе недовољно, потребно је још нешто да ради можда он неће одмах променити посао, већ ће одлучити да се посаветује са женом посматрао сам једну даму лепа је, памет- на, има живи ум, веома је талентована на- правила је своје предузеће, имала је веома интересантне идеје али муж јој није одго- варао он је обичан зидар, али веома добар човек она се удала за њега зато што је од до- бар човек, а затим су почеле претензије раз- вела се са њим он се оженио другом женом а он је очигледно наклоњен женама код ко- јих је развијена уметничка склоност она је такође лепа, чак су некако те две жене врло хришћански брак и породица врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео беседа са протојерејем димитријем смирновим о разводу, његовим узроцима и последицама ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) разговор водио: никита филатов јануар / фебруар 2017 29 сличне јасно је да је она за две главе виша од њега и да зарађује од посла више него он а види се и да је друга паметнија од пр- ве, она се смирила она га воли иако јој је у почетку доста тога сметало, после се код њих све нормализовало не могу све имати гени- ја за мужа а она прва дама је остала сама на суду је чак одузела стан од бившег мужа, толико је била упорна али живи у тескоби, престала је да иде у цркву некакве амбиције су све разрушиле, зато што су све добијене бунде од мужа, сва путо- вања – другостепена најважнија је атмосфе- ра љубави која постоји у породици а она је вреднија од било чега проћи ће неко време и сва завист због онога што имају мана или клаудија ће нестати, људи ће постати равно- душни ка томе, а породични односи имају вредност заувек за мене је најбитније да се тиме живи, дише увек постоји могућност да се направе те радости, да се у том врту по- саде нови цветови неки ће увенути, поса- дићемо друге цео живот се тада претвара у радост а када погледаш назад, видиш: сав живот сте се обоје трудили да једно друго учините срећним скувај му оно што он во- ли уклони из живота то што га нервира то исто је и код њега, када почне да размишља о својој жени, појави му се такав осећај као да је појео кашику меда: нешто тако нежно, пријатно и он жури кући зато што зна: да га неће дочекати камено лице и подигнуте обр- ве, већ радост што је коначно стигао и тада он никада неће тражити неке друге утехе а да не говоримо о томе да и мушкарац, а не само жена, такође врло болно подноси развод иако постоје хладни карактери који- ма је свеједно но, жене су осуђене да се уда- ју за свакакве швалере мушкарци и жене подносе развод са истим болом, независно од тога како је до тога дошло, да ли је једно од супру- жника донело такву одлуку? иако је рет- ко да заједнички долазе до њега, и не- ма свако снагу да каже да су се односи истрошили иако је сличан израз веома сумњив – дешава се да су се истрошили, али тек што једно почне такав разговор, друго почиње да плаче иако су се као два пса стално уједали, деценијама је трајала стална свађа говорио сам са једном женом – посматрао сам њен хришћански брак и породица најбитнија ствар за брак је љубав према души човека кога си изабрала, за кога желиш да живиш и за кога желиш да створиш срећу 30 1 / 2017 брачни живот много година рекао сам јој: „срећа што је отишао од тебе не смеш да за- видиш тој код које је отишао, већ се моли за њу, жали је ти знаш каквог тиквана она доби- ја шта си ти у животу видела са таквим чо- веком? само патње“ али, овде имамо, осим тога што је она сада разведена, то прелази у други статус: ма коли- ко да су супрузи гризли једно друго, они ипак срастају у једно тело то је чињеница а при разводу то тело не режу, већ цепају на два дела пробај да себе поцепаш на два дела! и, како се осећаш? све ово је мени лако да говорим формално и са стране, али људи осећају стра- шну душевну бол за- то што се одвајају од онога са ким су срасли ду- шама, телима, децом сада психолози воле да говоре о таквом феномену као што је „љубавна зависност“ и ту постоје два супротна погледа гово- рио сам о овој теми са духовником, тео- ретски смо је разматрали рекао је: „ако један човек напушта другог, може се гово- рити о љубавној зависности, преживља- вати то, али не треба да све оправдавамо љубавном зависношћу“ – а шта је то? нисам се сретао са тим термином према мишљењу психолога, то је по- јава, када један, у датом случају, супру- жник врло јако воли другог рекло би се да је врло добра реч „волети“, али овде је љубав таква да једно просто не мо- же да живи без другог само га одвој од његовог пара и он ће почети да паничи, да буде љубоморан, да прави сцене то је психолошки проблем, како сматрају специјалисти, који је потребно решити постоји сајт пережитьру о разводима, наркотицима и о алкохолу у том смислу љубав је зависност према мишље- њу психолога и због тога се вео- ма велики број развода тако те- шко подноси – то је просто такав израз ту љубави ни нема ту је само же- ља: то је моје тако се може во- лети своја колекција маркица и, уколико је лопови украду, може се пасти у депре- сију или – људи јако воле новац имао сам милијарду, остало је 400 ми- лиона – и човек се бацио кроз прозор зато што је „оси- р ом ашио“ иако би половина човечанства са задовољ- ством пристала и на много мањи део још постоји и појава међусобне зави- сности, и она није мање распрострањена од љубавне зависности а то је када двоје не могу једно без другог, ако можемо да се тако изразимо – то је као први стадијум односа – заљу- бљеност али када љубав прелази у зрелу фа- зу, све то остаје, људи недостају једно другом, плачу при растанку они не могу ни дана да проживе, а да се не чују једно са другим и у томе нема ничег страшног у таквој љубавној зависности? – ту апсолутно нема ничега страшнога на- супрот томе, човек осећа потребу за другим породица је то мало друштво у коме је чо- веку боље од свих других друштава он мо- же бити у пет академија, осамдесет комиси- хришћански брак и породица породица је то мало друштво у коме је човеку боље од свих других друштава јануар / фебруар 2017 31 ја, али ће се боље осећати код куће него на фудбалу моји родитељи живе у браку 32 годи- не и толико су налик једно другом, да их одвојено не могу ни замислити понекад говорим: „мама, не знам шта би ти ради- ла без тате не знам шта би ти, тата, радио без маме“ истина, тати то ређе говорим покушао сам да се сетим ко је од њихових познаника преживео у браку више од 20 година набројао сам много њих чији се савез, нажалост, распао шта бисте могли да посаветујете онима који живе у браку много година и сада, после 20–30 година, се налазе у кризи породичног живота? – свака криза је болна појава човек се већ налази на крају свог живота и код њега се јављају разне геронтолошке болести по- стоји и дијагноза као што је старачка депре- сија њени симптоми се могу јавити већ у 60 години шта ја могу да посаветујем одрасле људе?! то је просто смешно потребно је научити се- бе хришћанским особинама: захвалности, тр- пљењу потребно је да се молимо богу да ви- димо своју кривицу не треба да се понашамо према човеку као према извору блага за се- бе, већ, насупрот томе, да себе посматрамо као извор блага за другог и да тако живимо а то што човек живи некаквим егоистич- ним животом, прво напушта породицу, онда прекида односе са децом на 30 година а ка- да га једна од његових драгих остави, остави га да умре, он проклиње децу–зашто они не долазе код мене? наивно можда је и остало неко осећање дуга код деце, али оно није до- вољно да би се дало човеку да спокојно оде у други свет врло је важно ценити другога и бити му захвалан бар за то што је све твоје хирове истрпео: „без обзира на све моје проблеме, он је остао са мном и све је истрпео“ ако буду постојале овакве хришћанске особи- не: пожртвованост, трпљење, захвалност и молитвеност да би се љубав подгревала, обавезно је потребно да се молимо једно за друго а ти такозвани „светски“ људи не разумем чиме они живе у нади ко ће пре да умре и после да деле наследство, јел то? а њихов поро- дични живот се састоји у томе што су купили ово, купили су оно то је просто самоубиство завршавајући нашу беседу, хтео бих да се дотакнемо и већ ево 50 година попу- ларног разлога развода „не слажу нам се карактери“ како се ви односите према овој реченици – човек, када на некакво питање одговара, не покушава да анализира ситуацију потреб- но је да му кажете шта од њега очекујете тако су нас научили у школи ученик испред табле не одговара истину до које је дошао, већ оно што учитељ од њега очекује а учитељ очеку- је да он ради према уџбенику причај оно што су ти рекли то је овакав алгоритам – „не слажу им се карактери“, човек просто користи формуле појавили су се нови облици: „нисам спре- ман“ са тобом сам проживео 10 година, и нисам спреман да се венчамо у општини вр- ло ми је лепо са тобом, али нисам спреман да имам децу преузели су то из америчких филмова „нисам спреман“ солидно звучи а у ствари човек потписује код матичара да не- ма никакве љубави, зато што – о каквој се ту спремности ради? ти си комплетан човек ако живиш са женом просто хоћеш да живиш неодговорно, не предузимаш ништа на себе док год се она мири са таквом ситуацијом а свака нормална жена хоће породицу, код ње постоји инстинкт оснивања породице, али је потиснут, наравно често амбиције преовла- ђују или утичу стереотипи понашања њене маме она онда укључује и маму и настаје оно што руши породични живот а мама долази са својим речима: „имаш само једну мајку, а мужева ће бити много терај га“ то је свуда и свагда то је смешно, али и страшно и наравно сличних примера има много оче дими- трије, велико вам хвала за овај сусрет 30 јуна 2016 г извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица 32 1 / 2017 на годишњој скупштини „друштва српских домаћина“, 27 новембра 2016, у препуном парохијском дому хра- ма светог саве у београду, додељена су многа признања и први пут престижно признање, плакета „српска мајка“ мајци десеторо деце, маји ковачевић, ову пла- кету је уручио председник друштва, го- сподин нићифор аничић, који 40 година живи у јужној африци маја ковачевић из краљева, као мај- ка деветоро деце, на видовдан 2015, у тополи, добила је благослов од владике шумадијског јована и из његових руку кондир мајке девет југовића тада је са супругом радишом покренула ширу ини- вишедетне хришћанске породице било је неопходно обратити се људима и предочити им каква опасност прети србији ако наставимо путем аутогеноцида српска мајка јануар / фебруар 2017 33 цијативу за помоћ вишедетним породи- цама и веома је ревносна по питању ње- не реализације ево шта је маја за православни мисио- нар рекла о томе: „на рођендан престоло- наследника александра ii карађорђеви- ћа, 17 јула 2015, у краљеву смо основали „удружење кнегиња персида карађорђе- вић“, као удружење грађана за борбу про- тив беле куге, помоћ вишедетним поро- дицама и обнову културно-историјских споменика, са циљем афирмације више- детних породица и у том смислу измене свести српског народа удружење је до- било име по кнегињи персиди карађор- ђевић, мајци деветоро деце, мајци краља петра i ослободиоца, а по одобрењу и благослову њеног праунука, александра ii карађорђевића том приликом су осно- ване и краљевске новине, прве монархи- стичке новине у србији – национална ин- формативна ревија за истину о српском народу, о србији и српским земљама, за образовање и науку, за просперитет и је- динство свих срба у матици и дијаспори и духовни развој оснивач и главни и од- говорни уредник је мој супруг, радиша ж ковачевић, новинар и публициста за на- шу ревију своје прилоге шаље 27 акаде- мика, више лекара, научника, историча- ра, новинара повод је био суочавање са истином и грубом стварношћу да се наш народ потпуно отуђио од своје традиције и да вишедетна породица више није сим- бол здраве и поносне србије данас, годину и по дана од оснивања нашег удружења ситуација у србији је делимично измењена људи који су се донедавно били против наше иницијати- ве сада је подржавају, а многи се и актив- но укључују заиста је било неопходно јавно се обратити људима и предочити им каква опасност прети србији ако на- ставимо путем аутогеноцида највећи проблем је у неуређеним законским оба- везама државе према свом народу који јој је указао поверење пре свега, то је – право на живот вишедетне хришћанске породице опао лист најлепше су очи пуне суза, када се дете роди! некима то рођење смета па се лишавају детета! беба плаче у мајчиној утроби, осећа да мајка не жели да је роди ионако, сузе ти се не виде у тој води они не знају да ти имаш душу, пречисту душу у себи! за коју не знају колико вреди бог дао ти је, а они сакатили би је! икона једна посвећена је теби! на њој је насликан исус христос он плаче и држи малени лист, тако бео, тако чист! са дрвета живота прерано је пао, за време, за сунце, није знао! својом светом вољом хтео је да те створи а мајка те разори! хтео је да то дете чује молитвене песме, јер мир ту је дете је то на свом крштењу требало бити, тело и крв христову по први пут примити! али мајка га је желела убити! грех грозни починила! бога, сузама детета, узнемирила! мајка не зна да себи ствара пех, преблаги господ, њој ипак прашта грех у нишу 18112016 г димитрије васов, ученик гимназије „9 мај“, ниш 34 1 / 2017 предлог који ћемо ускоро упутити вла- ди србије је следећи: – да се оснује министарство за поро- дицу у чији рад би се укључили врсни ле- кари, педијатри, гинеколози, психолози и остали, црквени великодостојници, као и родитељи вишедетних породица; – да се право на дечији додатак не ограничава само на четворо деце, него да важи за свако дете у вишедетној поро- дици; ово право смо назвали „миличин закон“, тј „закон кнегиње милице“ – да се мајкама које роде деветоро деце обезбеди национална пензија из фонда ко- ји би носио назив „мајка девет југовића“ ове године, на годишњицу нашег удру- жења, доделили смо орден престолона- следнику александру ii карађорђевићу у знак захвалности за његову свесрдну подршку имамо велику подршку кра- љевске породице и „удружења краљеви- на србија“, које је основано под њиховим покровитељством у просторијама овог удружења 19 новембра ове године, одр- жана је промоција наше прве монархи- стичке националне ревије – краљевске новине, а уочи промоције стигла нам је подршка и благослов од његове све- тости патријарха српског иринеја том приликом додељена су признања свима који су дали свој допринос афирмацији слободне речи промоцији је присуство- вао члан крунског савета, господин пре- драг марковић са супругом, делегација срба из словеније и аустрије, предвође- ни председником „заједнице штајерских срба“, господином радом бакрачевићем, новинаром и режисером, представници „друштва српских домаћина“, и бројни писци, новинари, лекари, а међу њима и др милијана савић, чланица цркве- не хуманитарне организације – верског добротворног старатељства и главна са- радница „центра за бригу о породици“, који се залаже за повећање наталитета у србији тада је уручена повеља „кнегиња персида карађорђевић“ дечјем песнику љубивоју ршумовићу који је своју песму здравица српском народу даровао нашем удружењу као химну у славу рађања; за- тим господину раду бакрачевићу, пред- седнику „заједнице штајерских срба“ и главном уреднику штајерских новина, који од првог дана прате рад нашег удру- жења; такође господину урошу пареза- новићу, генералном секретару „удруже- ња краљевина србија“; госпођи љиљани браловић, песникињи и сатиричару из прањана, која нам је даровала песму о нестајању српског села као опомену са жељом да наше удружење допринесе промени, и да нова песма коју ће она на- писати буде песма о васкрсу србије изражавамо задовољство и захвал- ност многим јавним личностима које су подржале нашу иницијативу намера нам је да се одржи свесрпски народни кон- грес посвећен вишедетним породицама у београду, почетком 2017“ радмила грујић вишедетне хришћанске породице дете ја дар од господа бога дете је радост, дете је светост, свему што светли дете је светлост дете се најбоље на све ране прима, дете је лек над лековима дете је милост свега овога, дете је дар од господа бога! русомир д арсић јануар / фебруар 2017 35 оно што карактерише све вишедетне по- родице је душевно-духовно богатство, материјална бестрасност и неоптерећеност, истрајно ношење свога крста и живот у стал- ном бдењу једном речју – подвиг баш као у монашкој заједници ова породица се ипак разликује јер носи веома тежак крст од ро- ђења другог детета, њихова стварност је веома болна људи би помислили да овде никад нема радости, кад оно, баш напротив – живахност, осмеси на лицима светачки приступ болести као искушењу жељко (46), заставник у ратној војној мор- нарици и анита стреларац (38), домаћица, имају шесторо деце, три сина и три ћерке то су: матеја (13), анастасија (11), јустин (9), ефимија (7), николај (5) и марија (2) сва имена су лепа, али посебно наглашавају да је јустин по духовном о јустину савинском, николај по светом руском цару николају ро- мановом анастасији је жељко дао име зато што је мртворођена и буквално васкрсла, а марија је рођена на благу марију живе у земуну, у насељу нова галеника парохијска црква им је света вера, љубав и нада и мај- ка им софија свештеник о зоран перковић о њима каже: „побожност ове породице је веома изражена, што се не би могло очеки- вишедетне хришћанске породице пород је предиван дар од господа дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново дете породица стреларац радмила грујић вишедетне хришћанске породице 36 1 / 2017 вати с обзиром да је жељко војно лице они у потпуности живе црквеним животом“ а у удружењу „забрана абортуса“, чији је осни- вач радојко љубичић, сазнали смо да је ова породица веома активна у његовом раду жељко је јединац отац љубодраг му је из врњачке бање, а мајка босиљка из славони- је завршио је средњу бродарску, а потом средњу подофицирску у тивту као најбољи у класи сада ради у панчеву анита, рође- на андрејић, је са звездаре њени родите- љи, радослав и драгана, су из села камен- до, околина гроцке и имају троје деце као уметничка душа завршила је средњу дизај- нерску школу отворила је радњу галериј- ског типа у центру београда, у македонској улици, са својих пријатеља и својим руко- творинама и аранжманима од сувог цвећа, накитом, сликама, керамиком, дуборезима уписала је вишу дизајнерску, али је није завршила у њиховом скромном дому пажњу нам је скренула славска икона св архиђакона сте- фана и пред њом упаљено кандило, дар њи- ховог духовника, блаженопочившег о јусти- на савинског и дечанског и дечји креветац у коме лежи анастасија, укључена на апарат за дисање који попут звучног сата непре- кидно откуцава тако да цела соба одјекује показујући два црвена броја који варирају – 98 –количина кисеоника у крви – 118, от- куцаји срца храни се на сонду приметно је да они највише говоре о њој и стално је над- гледају та болна чињеница наметнула нам је и прво питање у свим породицама кад се неко разболи настаје „ванредно стање“ то стање код вас траје као „редовно“ пуних 11 година анита: „имала сам тежак порођај од ле- карског тима је стигао предлог да се изврши царски рез, али водећи лекар је проценио да није потребно анастасија је мртворође- на, па је реанимирана, а последице су: це- ребрална парализа, јер је услед недостатка кисеоника настало крварење у мозгу трећег степена она је мученица христова физич- ки слабо напредује потпуно је свесна око- лине и дешавања, али не може да прича, да покаже сигурна сам да добро види и чује, али не „одговара“ комуникација са њом је невербална, осећајна тешко је објаснити на фотографији из 2014 са јастучетом св нектарија види се како је радосна, смеје се, јер сам јој ставила светињу у крило оно је било више од два месеца у њеном кревети- ћу (једно од три колико је о миомир из про- ва код шапца донео са егине), па смо му га вратили да би га однео још некоме коме је потребно такође, уз њу је и пешкирић, осве- штан на његовом гробу верујем да је моли- тве св нектарија одржавају у животу, јер је више пута била отписана сада је у доста лошијем стању, а због последње реанимаци- је мозак јој је додатно страдао однедавно има оштећење кичмене мождине на месту где је центар за дисање и не може да дише самостално, па је на апарату за дисање нас две смо увек код куће и напуштамо кућу са- мо када иде у болницу и то под лекарском пратњом и санитетом“ како сте се онда одлучили да наставите са рађањем? анита: „и лекари и рођаци и многи из на- ше фамилије, говорили су нам, немојте али, ми смо се уздали у бога“ жељко: „то није чудно, јер је цео систем уперен против ра- ђања и усмерен ка хедонизму“ антрфиле: најважнија је атмосфера љубави која постоји у породици вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 37 вишедетство је чин родољубља, зашто га држава не подржава него ограничава само на четворо деце? „вишедетство је чин родољубља, али и бо- гољубља више новца држава даје невлади- ном сектору, који подразумева подршку геј популације и њихове параде, него на помоћ породицама ми имамо у кући једног ан- ђела, две домаћице и три пушке, а немамо помоћ од државе кад ме питају зашто имам толико деце, ја им одговарам питањем – „а зашто ви немате?“ изненадио сам се кад ме је, на редовној здравственој контроли, то питала и лекарка, психолог, па сам и њој поставио исто питање и још додао: „ако се двоје воле, зашто не рађају?“ то је онда рас- цеп личности, шизофренија за оне који не- мају толико деце најчешће важи девиза „ду- ге руке, а мало срце“, себични, хоће много да уграбе од живота света тајна исповести постоји 2000 година, а психолози, као пла- гијатори је обесвећују не постоји боља пси- хоанализа од суочавања са својим грехом у чину исповести за мене је највећи психолог био наш духовник о јустин, који се упокојио 2005 године кад сам се оженио, одмах ми је рекао: „што ужи кревет“ толико смо добрих поука добили од њега да тек сад, након 10 година, схватам колико је био у праву гово- рио је: „бог даје човеку да учествује у једној од највећих тајни, стварању живота и тиме те обоготворава, а ти то себи ускраћујеш зашто не ствараш потомство? ту онда нема ни љубави, јер љубав је више духовна него телесна“ колико је улазак свештеника у војску унео духовне промене? „у војсци сам око 25 година промене су уочљиве имамо два војна свештеника, ја певам за певницом мада нисам неки појац долазе владике, освештава се колач, то до скора није било сам долазак свештеника у јединицу огроман је духовни скок, али по- требно је време да се војници масовније укључе у црквени живот организују се по- клоничка путовања, нарочито су привлачна она у свету гору и манастир хиландар и ја сам био прошле године то се не заборавља она мистика у храму, само светлост упаље- них свећа слично сам се осетио и у мана- стиру подмаине код о рафаила док траје служба осећаш да нешто мистично циркули- ше пре две године ишао сам и у украјину, у почајево, где је стопа пресвете богороди- це, у кијевско-печерску лавру и у русију, у петроград – лавра св александра невског, код блажене ксеније, испред које је био ки- лометарски ред кад су чули да смо срби, одмах су нас с краја пребацили на почетак, стрпљиво чекали да нас миропомажу и очи- тају нам молитву исто смо доживели и у ма- настиру успења пресвете богородице, где је део моштију нашег св саве колико нас руси воле, то је задивљујуће! и на св литургији се осећа дух заједништва и блискости, јер служе на црквенословенском и зато ми је драго што се и код нас у богослужењу чува тај језик како сте пришли вери? „крштен сам тек у 24 години, у саборној цркви св архангела михаила у београду моје духовно узрастање било је уз монахе пре женидбе, био сам две године на ска- дарском језеру ради заштите граница црне горе од упада албанаца прелепо место, је- дино станиште пеликана у европи, са мно- го острва и низом манастира из 14 века, вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2017 задужбине балшића, мала света гора на острвима старчева горица и бешка две го- дине је био војни логор, у порти манастира код о григорија и на бешкој где је сада живи женски манастир, а где је сахрањена ћерка св кнеза лазара, јелена балшић боравио сам и на острву морачник, где је манастир у коме је, у оно време, био игуман о јован ћулибрк, сада епископ славонски пуне две године у директном контакту са монасима где сам имао прилику да чујем живо сведо- чење чисте православне вере касније пре- лазим у ратне луке, тиват и кумбор, а живим у херцег новом, где сам у манастиру савина упознао о јустина сада нам је, поред паро- хијског свештеника, духовник и о стефан из манастира рајиновац, код гроцке, често тамо водим децу на литургију“ анита: „ве- ра је долазила код мене спонтано крште- на сам као беба у манастиру рајиновац као девојчица сам виђала мајку како се моли и у тешким тренуцима сам се и ја молила још као дете имала сам страх од господа први пут сам се исповедила у манастиру савина на почетку брака, а рођење анастасије је велика прекретница и сазнање да почиње велика борба одмах по порођају крећем да постим среду, петак и све постове у бео- граду сам много волела да одем код дивног о дејана дејановића на исповест и духовни савет мислим да је јако важно да верујући буду у верујућем окружењу вера нам даје снагу, прави људе од нас вера је најлепша ствар на свету, богатство препустити се го- споду је највећа срећа“ је ли било чуда? „да, али у браку прво чудо: на самом по- четку брака, у херцег новом, мој муж је ви- део кандило испред славске иконе које се љуљало горе доле, поскакивало, што је не- природно кретање уплашио се то је руско кандило, добили смо га на дар од о јустина друго чудо: у једном периоду сам држала иконе на телевизору иконе би стално „бе- жале“ позади, а ја их враћала да не падну на крају, склоним иконе и ставим фигурице, и оне не „беже“ треће чудо: у ноћи између петка на суботу, 15 и 16 априла 2016 у сну сам почела сам да се молим „оче наш“ у мо- менту сам стала и нисам могла да се сетим даље без узбуђења, вратила сам се на поче- так молитве и помолила се до краја ујутру сам отишла код анастасије у болницу, била је на интензивној нези, а докторка ми је ре- кла да је током те ноћи реанимирана, то је трајало 20 минута и да су већ размишљали да одустану богу хвала, господ је вратио то је вероватно било у време моје молитве те ноћи је и жељко имао чудан осећај, али је био будан осећао је немир, као затезање ситуације пред битку четврто чудо: ана- стасија, раније, док смо је водили недељом у цркву, после светог причешћа би певала, клицала би од радости то је било тако нео- бично да су се и свештеници чудили томе“ да ли је било војника међу вашим прецима? жељко: „занимљиво је моје презиме оно се спомиње још од времена цара душана у књизи свети ратници предрага милоше- вића пише да потиче од заната, као и прези- мена копљари, штитари и коштунице моји су пореклом из врњачке бање и доста их је носило униформу мој деда по оцу био је у првом светском рату у заробљеништву и на- учио је немачки због свог знања немачког вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 39 кренуо је да помогне народу који су немци прикупљали да стрељају у знак одмазде па су и њега стрељали у краљеву октобра 1941 године и са мајчине стране било је доста у униформи који су страдали као родољуби моја мајка, рођена 1939 у славонији, као ратно сироче, највероватније је једно од спашене „недићеве деце“ како сте се упознали? у ком смислу сма- трате брак светињом? анита: „жељка сам случајно упознала, али није се показало као случајност неколико пута смо се срели у београду док је био на годишњем одмору јер је радио у херцег но- вом пошто смо изашли мање од десетак пу- та позвао ме у херцег нови да прославимо нову 2002 годину и прве вечери ме запро- сио нисам га познавала, ни његову мајку, а отац му се пре нашег сусрета упокојио ипак сам знала да хоћу да се удам за њега верид- ба је била деветог дана, на дан св стефана, његову крсну славу убрзо затим, општинска регистрација и црквено венчање у цркви св александра невског у београду затворила сам радњу и прешли смо у диван град, хер- цег нови тада је игуман манастира савина био о јустин, и као млади брачни пар, че- сто смо ишли код њега ту нам се родио син матеја, крајем 2003 године по пресељењу у београд, 2005 рађа нам се анастасија брак јесте светиња супружници треба да се уза- јамно слушају, јер брак треба да буде љубав, а у љубави нема строгих правила наравно, договор кућу гради“ у коликом стану живите? да ли сте се сели- ли више пута? „сада живимо у стану од 44 квадрата, а се- лили смо се свега три пута и морам призна- вишедетне хришћанске породице у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше 40 1 / 2017 ти да нам је много већи проблем што смо на седмом спрату него што је стан мали деци је потребно двориште моји родитељи живе на селу и доста нам помажу са храном све- крва је на новом београду и причува ана- стасију, када ја имам неке обавезе у граду примамо туђу негу и помоћ, од недавно и дечији додатак, рекреативне плаћамо у по- ла цене, вртић не плаћамо сваки динар зна- мо на шта дамо деца не оскудевају ни у че- му гардеробу и обућу добијамо деца имају доста активности и то кошта некако `кнап` прођемо месец“ имате много икона и уметничких слика је ли то љубав према иконама и уметности? „да, међу њима су и оне које је урадио наш син матеја, коме је пета година како иде на иконопис, а сада иду и јустин и ефимија“ заиста, матеја и јустин су прави мајстори иконописа! задивљени смо њиховим радо- вима какви су ђаци? чиме се још баве? ко- лико користе компјутер? „добри су ђаци и воле веронауку матеја иде у седми разред и у нижу музичку шко- лу, свира виолину, пета је година и веома је талентован, уметничка душа јустин иде у трећи разред, тек је уписао нижу музичку школу, свира виолончело обојица помажу свештенику у парохијској цркви ефимија је први разред, иде на балет од пете године сви тренирају пливање, и мали николај де- ца немају дозволу да раде на рачунару, а и не траже мобилне телефоне су добили ма- теја и јустин од ујака, али им не дамо да их носе у школу проблем су нам цртани фил- мови, сви воле да их гледају, а ја покушавам да им то дозирам за васпитање деце рецеп- та нема мени је много помогла књига св јована златоустог о васпитању деце читали смо доста дивних књига, као што су болест – божија посета и о оптимизму св влади- ке николаја, које појасне многе ствари није лако живети са сталном стрепњом и болом, због болести детета свако дете тражи дру- гачији приступ и начин опхођења, али за све треба пуно љубави доследност је јако бит- на, као и много разумевања код деце је све важно: послушност и да вредно раде ако нису вредни, џаба све, а пре свега треба да буду људи, да притекну у помоћ у невољи, то је светост искушења има доста треба се молити богу и богомајци да помогну попу- штања, наравно, има и мора да буде“ каква су била благословена стања и порођаји? „први и други порођај су ми били тешки и поред тога, много сам се радовала сва- кој трудноћи пород је предиван дар од го- спода осећај мучења мислим да долази од наше себичности како су наши преци жи- вели?! дивно је имати доста деце, дивно је упознавати себе и мужа кроз свако ново де- те ја верујем да случајност не постоји, тако и број деце у породици ко верује у случај- ност тај негира постојање бога ако се пре- пустимо господу нема бриге, нема потребе да размишљамо о броју деце, господ ће то уредити“ да ли су о вама писале неке новине? „гостовали смо на радио светигори пре 6–7 година, била сам пријатно изненађена када сам пре пар недеља у болници упо- знала жену која је слушала емисију у којој вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2017 41 смо гостовали и препознала ме после то- лико година били смо два пута у дневним новинама“ може ли човек нормално функционисати у вишедетној породици? жељко: „то другима делује хаотично, али мора да постоји организација као морна- рички старешина, ја сам више оријентисан на воду и зато децу водим на пливање че- творо деце водим на базен, а само никола- ја пресвлачим и сушим му косу, док остали све сами раде дисциплина је најважнија и у кући и ван куће то сам видео у манастиру – власт старешинства, а игуман свој аутори- тет никад неће злоупотребити кад изађемо напоље, ми смо систем, једно друго поштује и брани, деца нису јединке и сами осећају да су тим тако раније сазревају и осамо- стаљују се, промишљају, пробијају се кроз живот, а кад се једно пробије пробили су се сви волим мото маршала кутузова: „најјача два ратника на свету су стрпљење и време“ и светог александра невског, не само као мудрог војсковођу него и бранитеља право- славља, који противницима даје карту где је нева приступачна да би знао где ће се они искрцати, ту их сачека и порази, а водио је битку против најискуснијих ратника европе у то доба, швеђана и тевтонских крсташа али, ту мудрост је задобио од бога јер је био дубоко верујући човек он је симбол отпора западу“ и за крај нашег разговора, оно чиме смо га и почели: анастасијина и ваша борба „анастасијино име је и у нашим и у руским светињама, где год сам био, наш војни све- штеник и многи се моле за њу војник сам и борим се за свачији живот, а како не бих за живот свог детета? кад је наша јединица, 2014 ишла у обреновац да спасава људе од поплаве, нисам имао страх од оне воде јер је мој задатак да штитим живот тако се борим и за њен живот тешко је гледати патњу свог детета, али толику љубав не бих могао осети- ти колику имам према њој, јер је тако немоћ- на као отац, тешко прихватам раздвајање“ анита: „у болести има божије промисли тешко се носи, поготово на почетку када се превазиђе самосажаљење, смири гордост и препусти се господу, буде лакше свесни смо да је анастасија у тешком стању, а ја молим господа само да буде жива о смрти је тешко размишљати постојале су ситуације када су доктори прогнозирали смрт у наредних 24 сата, слава богу, није се десило два пута је реанимирана, други пут је било веома ри- зично, потом и њено стање осетно лошије болесна деца су више везана за родитеље, тешко је то речима описати, то се живи сва- ки члан породице то другачије проживљава, али сви за њу страхујемо за свако погорша- ње њеног стања идем у болницу тешко је раздвајање са осталом децом, поготово са маријом коју још увек дојим анастасија је мученица и анђео и кад на то помислим, за- плачем али, нека буде воља божија“ опраштамо се са срдачном породицом стрелар
Свеска: 353 | Да буде воља Божија
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
... Фотографија на насловној страни корице: „Благословите Господа служитељи Његови, творећи вољу Његову“ (Пс 102, 21) фото: pexelscom Фотографија на другој страни корице: Блаженоупокојени Епископ јегарски Јероним (1969–2016) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија – Придворна капела Св Симеона Мироточивог фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 353, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2017 Реч уредника Наука творења воље Божије 3 Реч пастира Пут ка вољи Божијој 4 Духовна трагања Има ли смисла трагати за смислом 5 Хришћанска етика Архиепископ Јован (Шаховској) Мисао о самоубиству – срушени крст 8 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера III 11 ТЕМА БРОЈА Небо и земља 15 Старац Јосиф Ватопедски: Тада воља Божија постаје прекривена као сунце од облака! 18 Богородица као пример мајчинства, духовног рађања и себеодрицања 20 Како да сазнамо вољу Божију о себи22 Примери воље, промисла и допуштења Божијег 23 Воља Божија се најопитније прихвата у Светом Богослужењу 25 Хришћански брак и породица Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (2 део) 28 Вишедетне хришћанске породице Српска мајка 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Стреларац 35 Земља живих Земља живих 42 Светиње Свете Земље Поље пастира и Назарет 44 Светиње Свете Горе Манастир Св Дионисија 47 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 50 Идите и научите све народе Свештеник Георгије Максимов: Принципи интернет апологетике 52 Мисионарско писмо Савремени витезови пред Светом Чашом 55 Мисионарско писмо Слава СветогЈована Милостивог 56 Из историје Српске Православне Цркве Српска краљица и монахиња – Ана Дандоло Немањић59 Мисионарски излог Младима је потребна Црква 61 Сећање Спомен оцу Дамјану Јеврићу 62 Јасмина Крантић 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Да буде воља Божија јануар / фебруар 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пре
Одреднице:
11
Свеска: 354 | Символ вере
...у крилу, а анђео са крилима у покрету показује прстом људима наБОГОРОДИЦУ 📌 указујући на њу као на небе-
ска врата у доњој зони су насликани родите-
љи пресвете богородице, јоаким и ана, про-
роци који су проп
...у крилу, а анђео са крилима у покрету показује прстом људима на
МЕТА инфо: Р:24084 К:182358 Д:101
| Свеска 354 |
Свеска: 354 | Символ вере
... успеније пресвете бого- родице на западном зиду са друге стране припрате живописано је ваведење пресвете богородице и једна оригинална сцена, према стиху акатиста у коме се каже да је богороди- ца „небеска двер“, где пресвета богородица седи на трону са христом у крилу, а анђео са крилима у покрету показује прстом људима на богородицу указујући на њу као на небе- ска врата у доњој зони су насликани родите- љи пресвете богородице, јоаким и ана, про- роци који су проповедали рођење христово, а са друге стране светитељи чија имена носе монахиње овог манастира: свети данило, свети макарије, свети никодим, света анто- нина, света нина, архангел михаило улазимо у цркву малих димензија зидана је од обрађеног камена, са плитком апсидом, засведеном полуобличасто према речима мати макарије, иако је живопис тешко оште- ћен, време турске владавине преживело је неколико представа: христа пантократора у своду, успења богородице на западном зиду, поклоњења архијереја у апсиди, а на јужном зиду фрагменти фигура за које се сматра да би могли представљати ктиторе у цркви се чувају три старе и вредне књиге: руски псалтир из 17 века, завомаје огледало на бугарском језику из 1816 и молитвеник из 1838 год између два рата је изграђен звоник, а санација и конзервација архитектуре изве- дене су 1995/96, док је нови конак саграђен осамдесетих година овог века прилазимо мермерној скулптури пресвете богородице из 14 века, којој се приписују ис- целитељске моћи, целивамо је и упућујемо јој молитве скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровићпо- светивши јој запис „света сељанка на косову“, песник пише: „сродна сличним киповима који путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић 50 2 / 2017 бејаху тесани од дрвета у падови, око 13 сто- лећа, превазилазише својом уметношћу и њих и све бизантиске скулптуре које су дотад виђе- не али ми требаше читав сат да је ослободим од одела и накита којим је претрпаше сељани, укопавајући је тако кроз дуги низ година у сво- ја народна богатства и машту, да би јој захвали- ли за доброчинства и да би је обожавали једи- но се њено лице могло слободно сагледати“ исклесана је из једног дела мати сведочи да је поштују и моле јој се срби и албанци пре неколико година је била изложена у метро- политен музеју у њујорку, са још тридесетак експоната из српске националне и духовне ба- штине, „као својеврсни амбасадор наше исти- не о космету, косовског расејања и косовске трагедије“, објашњава мати макарија под старешинством мати макарије сестрин- ство манастира успешно се бави преводила- штвом светоотачких текстова и издавачком делатношћу мати макарија (световно име милица обрадовић) дипломирала је на при- родно-математичком факултету у београду, докторирала хемију, једно време је радила као универзитетски професор у солуну је за- вршила теолошки факултет, тамо је одбранила и докторску дисертацију умеће иконописања стекла је боравећи у манастиру ормилија у грчкој, на халкидикију, где је после искуше- ничког стажа постала монахињаосликала је и трпезарију жичког манастира и сентандрејске цркве излагала је у галеријама у београду, чи- кагу и франкфурту познато је да су монахиње на челу са ма- ти макаријом током ратних догађаја на овом подручју помагале свима, без обзира на веро- исповест, а посебно монахињама манастира девич, које су у то време чак биле заробље- не једна бомба је током рата пала 50 метара од манастира соколица, направивши кратер од девет метара, оштетивши цреп на крову и расувши гелере по целом манастиру после погрома српског живља на косову и метохи- ји манастир соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се са дубоким пошто- вањем односиле према монахињама, бринуле о њиховој безбедности, помагале у обавља- њу свакодневних послова на манастирском имању потом су дошли припадници данских снага кфор-а, који и данас чувају ову српску светињу само што смо завршили обилазак цркве, ма- настира и продавнице, отворило се небо над путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић март / април 2017 51 планинска, брдовита и равничарска срби- ја, са разноликим становништвом, неко- лико вера, свако са својим обичајима и начи- ном живота трудила се да сваког задовољи свако је имао своју врсту градње кућа и окућ- ница, зато ће сваки предео са већинским ста- новништвом наметати свој начин, формирања села и укупног амбијента можемо закључити преко ископина да су данашња места настаја- ла на праисторијским местима и у праисто- рији људи су тражили добре локалитета за основање насеобина, првенствено око изво- ра, језера и река тако је, примера ради, село жарково имало седам одличних извора, од којих три са врло јаким врелима, и још неко- лико на ободу села према макишу прве „станове“ у најранијим временима људи су нашли већ створене у природи то су биле пећине разних величина, у којима су се људи склањали од дивљих звери и зима пода- така о кућама из каснијег периода нема зна се са, сигурношћу, да нису биле као ове данашње то су били једнособни простори, вероватно купастог облика, без пода, прозора и врата, са огњиштем на средини, од времена када је човек потпалио прву ватру цвијић ништа није радио у кабинетима проучавајући туђе записе: он је био теренац све што је могао прочитати из литературе и докумената, он је то практич- но на терену проучавао тај проверени пода- так који је утврђен на терену цвијић је књишки обрађивао и допуњавао са новим сазнањима цвијић је, према лоцирању, села поделио у две групе: „1 првој групи припадају села која су лоцирана по странама долина, по по- брђу и на површинама до висине око 1600 м 2 села друге групе су по долинама јаругама, по тлу котлина и у равницама узвишења која се налазе између долина углавном су нена- сељена“ према месту и простору где су гра- ђена била су разуђеног и збијеног типа код разуђених села плацеви за градњу су били један порад другог са једне и друге стране пута – улице комшије су се, углавном, лепо слагале и испомагале у пословима свака кућа имала је своје двориште различитих величина путеви су лети били прашњави, а када се окиша прашина се претварала у бла- манастиром оставивши нам само пар трену- така да се склонимо освежени михољском кишом, уз звуке манастирских звона, дивили смо се богатству природе којом је господ об- дарио овај крај пред нашим очима се пружао поглед ка врховима зимзелених и листопад- них крошњи, као што је соколовима некада давно гледајући хоризонт под облацима, пи- тамо се колика је била далековидост српских владара који су, стојећи на истом овом месту, гледали на пространство косова и будућност која их чека остависмо манастир окупан кишом, под сја- јем залазећег сунца за нама се затворише капи- је светиње, гнезда у коме су христове соколице свиле своја крила, грејући љубављу овај комад свете земље њихова усрдна молитва пред со- количком богородицом, за страдални и залу- тали народ српски, у небо шаље молитве, као сноп јачи од свих земаљских стубова аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду српска традиција и обичаји фото: лела марковић путописи 52 2 / 2017 то разуђена села су углавном била по брди- ма, на планинским падинама и планинама куће су биле километрима далеко једна од друге, а око куће био је огроман простор, са шумама и пашњацима, на десетине хектара куће јужних словена грађене су од различи- тих материјала, облика и величина зависно од материјала од којег су грађена тако су и називана: сибара, кулача, бусара, добирога, савардак, колиба, корка, лубара, брвнара, плетара, док се није дошло до куће од ка- мена све куће до корке биле су на самој зе- мљи, без пода и прозора, са улазом који се затварао одраним кожама животиња пре- криване су сламом, са наткривеним отвором на врху за излазак дима све су имале огњи- ште на средини просторије корке су биле подзидане каменом и подигнуте од земље, прекриване су кожама дивљачи и даскама плетаре су оплићане кором од младог дрвета – ка- ишевима, подигнуте на др- веним носачима брвнаре су са неколико просторија, са подрумом, нема плафона да би излазио дим, кровови су високи покривени дрве- ним плочама шиндром, којом се планинске куће и данас по- кривају немају тавана, изнад огњишта постављају се греде за сушење кукуруза, и обли- це на којима се суши месо и сланина писати о србину, а не поменути на- учника светског гласа, јована цвијића, (11 октобар 1865 †16 јануар 1927) био би грех зато нека ови први ре- дови буду посвећени јовану цвији- ћу, научнику светског гласа, оснивачу српског географског друштва, пред- седнику српске краљевске академије, професору и ректору београдског уни- верзитета, почасном доктору универ- зитета сорбоне и карловог универзи- тета у прагу цвијић се једнако бавио друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, гео- логијом, антропологијом и историјом прошао је уздуж и попреко цело бал- канско полуострво и још мало више, доказујући где су српска боравишта, као и о другим народима на срп- ским територијама ходајући од се- ла до села, од места до места, више пешице него на коњу, преко брда и долина, детаљно описујући све нашта је наишао и видео писао је, како о србину тако о сваком другом народу свакога је до танчина описао и оставио наслед- ницима да то проуче, запам- те и сачувају велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао српско село спасоје т влајић од овог броја православног мисионара отварамо рубрику српска традиција и обичаји српска традиција и обичаји јован цвијић (1865–1927) (извор: политика) март / април 2017 53 са благословом његове светости патри- јарха српског г иринеја, почетком 2016 године почела је изградња храма посвеће- ног сабору светог јована крститеља у насе- љу савска тераса, беле воде (жарково) плац за изградњу храма подарила је борка нико- лић, мајка драгана николића, дугогодишњег председника црквеног одбора храма ваз- несења господњег у жаркову и човека који се већ потврдио као ктитор у свом родном жаркову изградњом храма руководи протоје- реј–ставрофор милан виленица, парох iii жарковачке парохије, свештеник искусан и опробан на том пољу: његовим трудом, уз подршку верног народа и градске управе, до храмови у изградњи почетком 2016 године почела је изградња храма посвећеног сабору светог јована крститеља у насељу савска тераса храм сабора светог јована крститеља на белим водама кристина давидовић од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „храмови у изградњи“ у којој ћемо објављивати вести о подизању нових храмова на канонској територији спц 54 2 / 2017 сада су изграђена два храма у архиеписко- пији београдско-карловачкој архитекта храма сабора светог јована крститеља на белим водама је љубица бо- шњак до сада, су изграђени темељи и па- рапетни део у досадашњој изградњи храма учешће је узео и добар део верног народа жарковачке парохије освећења темеља од стране његове светости је најављено за 18 април ове године у 13 часова градњу храма можете помоћи уплатом на жиро рачун комерцијалне банке: 205– 58219–31 са позивом на број: 230083 и свр- хом уплате: помоћ за изградњу цркве прима- лац: црква сабора светог јована крститеља у насељу беле воде у жаркову храмови у изградњи о милан виленица са радницима о бранко митровић и драган николић (у средини) са вредним парохијанима март / април 2017 55 постоје многобројни дечији хорови на нашим просторима, али је мало оних ко- ји негују певничко појање попут хора „свети симеон богопримац“ десета је година како чланови овога хора кога чине ученици веро- науке ош „васа пелагић“ из котежа и других школа са леве обале дунава, под сигурном палицом хоровође и првог појца учитељице маје поповић, прослављaју бога на светој литургији многих храмова у београду најве- ћи део свога постојања хор је појао свете ли- тургије у цркви светих апостола петра и па- вла у котежу, затим у храму светог пророка илије у миријеву, а данас то чини у храму све- те петке на овчанском путу највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хо- ра од самог његовог оснивања, припада не- уморном вероучитељу и сталном сараднику „православног мисионара“ хаџи драгану по- повићу, чије песме је овај хор извео и на мно- гобројним досадашњим концертима прослављање светог симеона богопри- маца од стране хора који са поносом носи име овог дивног светитеља, ове године је отпочело литургијским сабрањем у цркви свете петке у борчи литургијом је начал- ствовао о миладин малић уз саслужење о бранислава миљковића радост овог празника пренета је у једном од оближњих ресторана обредом ломљења славског ко- лача од стране поменутих свештеника у наставку је уследила и прослава јубиларног јубилеј хор „свети симеон богопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима десети рођендан хора ученика веронауке „свети симеон богопримац“ предраг младеновић наступ хора у храму св саве 2015 године слава хора, котеж 2008 године 56 2 / 2017 десетог рођендана дечјег хора „свети си- меон богопримац“ пригодном приредбом чланова овог хора најпре је отпојана песма посвећена њиховом заштитнику светом си- меону богопримцу, после чега су уследила и казивања из живота овог светитеља од стра- не зоране кончаревић која је члан хора од његовог оснивања чланови хора отпевали су још неколико песама из песмарице „тро- јице је престо љубав“ вероучитеља хаџи драгана поповића, под називом „истина је христос“ и „хеј чујте сви“ као и песму посве- ћену светом серафиму саровском благове- снику христовог васкрсења на крају овог предивног скупа окупљенима се пригодном беседом обратио и старешина цркве свете петке о бранислав миљковић истакавши значај учешћа деце у црквеном појању и бо- гослужењима цркве за организацију ове прославе посебно су заслужни свештеник миладин малић заједно са својим вредним парохијанима који су били и кумови ове ју- биларне свечаности, као и слављеник ве- роучитељ хаџи драган поповић који је све присутне позвао на послужење хор ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима, као и чињеница да је дваде- сетчетворо деце ове мале музичке дружине уписало и похађа музичке школе у београду ове године на управо одржаном општинском такмичењу из соло певања „златна сирена“ 2017 чланови овог хора освојили су укупно по категоријама и узрасту седам првих, јед- но друго и два трећа места такмичећи се за две основне школе, „васа пелагић“ из котежа и „краљица марија карађорђевић“ из овче овај црквени хор, по много чему јединствен на нашим просторима, представља пример добре праксе која обједињује веронауку и литургијски живот у ужем смислу аутор је координатор верске наставе основних школа за општину врачар и палилула јубилеј највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хора од самог његовог оснивања, припада неуморном вероучитељу хаџи драгану поповићу патријарх и хор у миријеву 2014 године март / април 2017 57 његошеве речи: „званије је свеште- но поете“, говоре нам о узвишено- сти песничког „заната“ пред собом има- мо један пример тога – то је дело младе песникиње дајане лазаревић, која је своје стихове принела као миомирисни кад го- споду у вечан спомен на оца арсенија и ма- настир каону овај мозаик духовности тамнавског краја, који је земља небу подигла у славу превеч- ног ствараоца светова, красио је драги ка- мен доброте и благости, драги камен који је својим сјајем улепшао овај дивни мозаик: то је отац арсеније свима је био све, не би ли кога за христа придобио, па је тако духовни мозаик свога манастира учинио разнобој- нијим, окупљајући око себе многобројну духовну децу међу њима нашла се једна де- војчица која је залутала у велелепни врт го- сподњи пратећи песму свог срца стиснувши руку вечне инспирације, ка- ко каже дајана у својој песми „мој узор“, ушла је у свет чуда оивичен бескрајем, а део тог бескраја је заувек понела са собом величанственост извора своје инспираци- је дајана је покушала да нам пренесе сво- јим питким стиховима, који лако пријањају за срце читаоца књига је састављена од песама, које су настајале у различитим жи- вотним периодима ауторке, што нам пру- жа могућност праћења развоја песничке мисли ово дивно дело је неувели венац славе саткан од стихова и прича, у који је дајана уплела део себе, а који ће остати сведочан- ство каснијим нараштајима о лику и делу блаженопочившег оца арсенија „благо оном ко довијека живи, имао се ра- шта и родити“, каже његош, а отац арсеније ће вечно живети у овим стиховима и моли- твама оних који их буду читали у београду, 22 фебруара 2017 године мисионарски излог дајана лазаревић, отац арсеније : сећање на духовног оца: посвећено оцу арсенију (1953–2013) и манастиру каони, ваљево : српска православна епархија ваљевска, 2016, 79 страна одраз неба у каонском језеру марко матић, песник 58 2 / 2017 чуј ме, боже посвећено оцу арсенију (1953–2013), игуману манастира каона и нашем пријатељу у хладној, звезданој ноћи, тихо хода један човек он ће крај капије проћи, кроз танки лед и снег мек он гледа у небо благо, као да одговор тражи; и моли се за оно драго, зато време сна не важи човек каже: „чуј ме, боже, оче наш, на небесима! ако те молити може слуга један сад је зима“ и ту је стао на трен он, да стави рам наочара опет гледа горе сетно; гласом, који срце пара, своју молитву наставља: „ево, већ ми је шездесет зима и своје стање не могу крити а као да беше прошла зима, кад сам се одлучио предати милости твојој, о свемогући, и свој крхки живот завештати више се нисам враћао кући о, господе драги, верно ја сам увек славио твој свемоћни лик а ипак себе вишим не сматрам: јер ја сам човек – смртан и грешник осећам да је на самом крају последње поглавље мог живота не молим сад за место у рају, мада ме опчињава та лепота чуј ме, боже! кад ме узмеш к себи, нека ме поштени људи замене да служе заједници и теби и да буду још бољи од мене молим да овај светли манастир векова много усправно стоји зна земља ова ратове и мир, па се непријатеља не боји чуј ме, боже, ја понизно молим да чуваш увек драги српски род, и децу, коју толико волим, и младе и старе, цео народ! ипак, нисам ја срца себичног, хтео бих да је цео свет братство, да нас све заједно погледа бог; о, боже, сачувај човечанство! природу нашу милу, зелену, и плава мора и океане; бистру воду, камен, белу пену, безбрижне ноћи и светле дане! ситну кишу и беле снегове, и топле зраке злаћаног сунца; све људске наде, веру и снове, невине као дечија срца господе, сачувај децу малу и омладину од порока свих; сваку мајку и оца – куће главу од додира руку нечастивих! ако ми дајеш жељу пред царство, нека се ова у венац свије: господе, сачувај човечанство, моли те монах твој, арсеније у љубави према теби име, ово је моја последња жеља; две хиљаде тринаесте зиме од рођења светлог спаситеља“ крсти се, обара поглед, шета по врху језера танак је под ногама лед, али га држи јака вера у хладној, звезданој ноћи, хода један стари човек трепћу већ уморне очи: као дете дира снег мек дајана лазаревић 2016 године миси онарски излог март / април 2017 59 епископ др данило крстић је био духовни отац и учитељ многих савремених хри- шћана у србији, и то непосредно, оних који су га познавали, и посредно, оних који су чи- тали његове текстове и слушали његова пре- давања ова књига је зборник великог броја текстова и беседа епископа данила, настаја- лих у дугом временском интервалу, на раз- не теме и разним поводима све текстове карактерише сажетост, али и лепота језика, којим је епископ данило говорио и писао епископ данило (крстић) је рођен у но- вом саду 1927 године после завршене гимназије, започео је студије права у бе- ограду, а 1947 године одлази у париз, где на сорбони завршава књижевност следе- ћу годину проводи у минхену, где изучава техничке науке, а 1958 године, дипломира на православном богословском институ- ту светог сергија у паризу, код епископа касијана (безобразова) од 1958 до 1968 године, на харварду, по његовим речи- ма „интелектуалном двору америке“, под менторством оца георгија флоровског, из- радио је докторску дисертацију на тему о божанском човекољубију – од платона до светог јована златоустог за епископа је хиротонисан 1969 године и био викарни епископ српског патријарха, до 1988 го- дине, када је изабран за епископа будим- ског устоличен је у сент–андреји 1990 године, где се и упокојио 2002 године са- храњен је на монашком гробљу манастира ваведење у београду исцрпан животопис епископа данила написао је приређивач (стр 17–50), који у закључном поглављу каже: „у време свог дводеценијског бо- равка у београду, одушевио је и вери привукао бројне младе људе, нарочито студенте београдског универзитета, као и многе несрећне и дезорјентисане душе, за које други нису имали ни времена ни стрпљења бројне госте, од изгладнелих студената, до угледника и јавних лично- сти, у својој епископској келији у патри- јаршији, служио је лично“ у књигу је унет и познати катихизис епи- скопа данила (написан у коауторству са ми- трополитом амфилохијем 1988 године) под насловом нема лепше вере од хришћанске ма колико се чинило да одговоре на пита- ња постављена у катихизису знамо, корисно је прочитати кратке, светоотачке одговоре владике данила, на основне теме наше ве- ре у следећим поглављима нижу се тексто- ви, од којих многи појединачно, због своје садржајности, вреде као посебна књига од савременика упамћен као подвижник (а на интелектуалном пољу као геније), епископ данило дејство божије благодати стечене кроз подвиг, пројављује и као писац зато поред нових чињеница које износи, много тога што је читалац већ знао, објашњено је дубље и нарочито лепим језичким изразом мисионарски излог владика данило крстић – светлосник божје лепоте списи, беседе, разговори, приредио матеј арсенијевић, светигора, цетиње, 2015, 607 владика данило крстић – светлосник божије лепоте милош з јелић 60 2 / 2017 због ограниченог простора, немогуће је (а и непотребно) поменути наслове свих тек- стова, па наводимо само неколико бисера учености, а читаоце упућујемо на ову вред- ну књигу деца рођена у богатој кући често су разма- жена и неће да једу, тако и неки православни христијани, рођени у богатој „кући“ самога бога, у светој православној церкви, често су духовно размажени и неће да се хране са богате трпезе оца небеског, јер им воће из туђе градине изгледа слађе међутим, оно је отровно држите се библије али, само по ту- мачењу православних светитеља у којима је обитавао дух истине (стр 218) када христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви васкрснути и ући у тело нашег женика милијарду све- таца, мушких и женских, сви ће истовреме- но ући, у његово једно исто тело зашто? због божанских енергија које су у његовом телу (стр 234) својим свакодневним радом човек одржа- ва крепост свога тела и подстиче све своје способности на стваралаштво и здравље човеково зависи од његова рада, јер радом човек стиче и духовне врлине, као што су разборитост, чврстина и постојаност ка- рактера рад је једини лек против лености из које ничу многи греси, као што су дембе- ланство и беспосленост по друштвеним статистикама установљено је да је главни извор злочина у друштву, слој нерадника (стр 245) већина људи иде у рај зашто? за- то што рађају децу и све те маме и тате, који су живели за своју де- цу, сви они иду у рај, а и калуђери и калуђерице такође, јер и они су рађали: не телесну, већ духовну децу, кроз веронауку, поуку и молитву само мањина, који уживају да муче себе и воле своје мучитеље, демоне, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни „рај“ (стр 322) сваком кинезу и индусу који умире у му- кама, то се урачунава као да је крштен у кр- ви својој јеретик не зна за праву веру, али то за нас није човек за спаљивање, као код римо- католика, он је само човек у заблуди, и он још увек има времена до краја свог живота, јер ће ангели да стигну тамо где ми, лени попови, нисмо стигли у том погледу ми, православ- ни христијани, највећи смо оптимисти да сви људи могу да се покају, и да ће бог, ако се покајемо, избрисати из нашег ума све лоше успомене (стр 326–327) верујемо да ће књига доћи у руке највећег броја православних хришћана, који ће у њој наћи речи којима вреди поклонити време и па- жњу, речи које проширују и освежавају знања, а веру утврђују било би драгоцено да светло дана угледају и друга дела епископа данила: песме, којих је (по речима приређивача књиге) неколико десетина, докторска дисертација, ру- кописна заоставштина, извештаји из епархије будимске, итднадамо се да ће сећања духовне деце владике данила на свог духовног родите- ља, бити записана и објављена аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог март / април 2017 61 ретки су они којима није познато име о јо- вана радосављевића, једног од најуглед- нијих архимандрита спц, професора, писца и летописца, изванредног познаваоца исто- рије спц и сведока драматичних деценија духовног и народног живота, човека умна и духовно просвећена посебно је цењен као духовник, аскета, ревносни богослужитељ и молитвеник одликован је орденом све- тог саве другог реда они који су му бли- ски, данас га зову од миља још и „деда јова“ своје огромно духовно искуство преноси млађима кроз многе беседе, разговоре и об- јављене књиге он је један од ретких срећника који је имао прилику да се монашком подвигу учи од нашег светог владике николаја вели- мировића такође, је познавао и светог ју- стина ћелијског који је на њега снажно ду- ховно утицао а за време постдипломских студија у атини упознао је и светог пајсија светогорца духовни отац јована (још од 16 године) и онај који га је привео мона- шењу био је, тада јерођакон, павле стојче- вић (касније патријарх павле) не можемо, а да не приметимо да је делио простор и време са изузетним духовницима и свети- тељима, и то je била сјајна прилика да се учи истинској побожности од најбољих христових војника нашег времена много је сцена неповратно ишчилело из сећања овога дивног и свима нама драгог архимандрита јована, али, догађај у лето господње 1972 године у месту парадисос, близу атине, никада не може заборавити шта се тада догодило? сведочанство устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита ненад вујић манастир лелић (извор: dobrocinstvors) 62 2 / 2017 тек је био проживео половину садашњег живота, кад је у једном тренутку осетио неиздржив притисак у глави и тежину, и обузе га стање беспомоћности дах смрти се надвио над њим предосећај блиско- сти окончања живота донесе му паничан страх од умирања у тим тренуцима, раз- мишљајући хришћански, замоли је- ромонаха (данас митрополита цр- ногорско-приморског) амфилохија да га исповеди, јер је најбоље пред лице божије ићи претходно окупан у духовној бањи – светој тајни по- кајања након тога, јеромонах ам- филохије му је дао да попије чашу воде у коју је, претходно, закрштавајући уронио честицу моштију св арсенија ка- падокијског (који је крстио светог пајсија светогорца) а потом, легавши на кревет, осетио је како, сав онај притисак и тежи- на, почеше да се спуштају наниже кроз те- ло, пут руку и ногу, и ишчезе све оно што је наговештавало кончину његовог, у том тренутку краткога живота устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега; ваљда се није испунило време да се напусти овозе- маљска позорница пресрећни о јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено зала- гање јеромонаха амфилохија са плановима божијим нисмо упознати и не знамо због чега је свевишњи проду- жио живот нашем оцу јовану можда зато што је у њему видео верног служитеља и сарадника који ће утешити многе не- вољне и тужне, укрепити нејаке, упутити ожеднеле на извор „воде живе“ од које се не жедни никад, и коначно, бити другима за при- мер како служити господу? бла- годат божија укрепљује све оне који сваки педаљ свога живота ис- пуњавају послушањем, молитвом, трудом и ревношћу у служењу цркви христовој видимо да не жури господ да узима у не- беску вечност оне који ће дати допринос на плану вечног спасења посрнулог ада- мовог потомства „сила се божија у немо- ћи показује савршена“ (2 кор 12, 9), па је тако оздрављење о јована било мало вас- крсење, један тријумф живота над смрћу у ишчекивању општег васкрсења аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство отац јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено залагање јеромонаха амфилохија март / април 2017 63 за вршац ме везује и гроб мога бившег не- раздвојног друга владике висариона, с којим ме је бог био здружио близу неких пе- десет година заједно смо студирали на бого- словском факултету, заједно били придвор- ни монаси у патријаршији; исте смо године и истог месеца хиротонисани за епископе, заједно смо били патријарашки викари, за- једно били епархијски епископи и чланови синода и годинама имали у патријаршији со- бу до собе он је био највиспренији и најлуциднији епи- скоп из наше генерације нико од нас у архи- јерејском сабору није тако познавао црквено право, устав наше цркве и црквене уредбе и правилнике као он имао је и ону изузетну – и у јеванђељу врло цењену особину – да говори човеку истину у лице мени, који сам живео крај њега, није би- ло потребно неко посебно духовно огледало што год је запазио да сам погрешио, одмах би ми без устезања то и рекао а и у самом сабо- ру и синоду није се устручавао да о свему даде свој оштри суд већ осећамо да ће нам он не- достајати далеко више него што смо претпо- стављали скоро сви се ми снебивамо да се не- коме не замеримо он се није устезао да каже шта мисли, ма колико то некоме од нас било неугодно а такви су људи у извесним прили- кама управо неопходни иако смо већ у седамдесетим годинама, ипак нас је некако рано напустио у „мисиона- ру“ је својевремено објављена једна слика ка- ко владика висарион и нас неколико епископа идемо за ковчегом нашег бившег нераздвој- ног друга владике василија жичког више пута смо заједно гледали ту слику и питали се: ко ли ће од нас, који смо на тој слици, сада поћи за братом василијем? испало је, ето, да је влади- ка висарион – иако најживахнији и највитални- ји од нас – пошао први, а и ми ћемо – један по један из његове генерације ускоро за њим често је за живота спомињао да је његов отац, прота слободан, неких седам година ле- жао парализован, и прибојавао се да и њега не снађе та „дуготрајна“ смрт био је, ето, поште- ђен бар те тешке очеве судбине последњих година присуствовао сам на више владичанских сахрана (владике јова- на у нишу, владике валеријана у крагујевцу, епископа макарија у карловцима, епископа василија у жичи) ипак, сахрана владике ви- сариона је однекуд превазишла све, како по броју присутних архијереја тако и народа би- ла је масовнија чак и од неких патријарашких сахрана мислим да је то карактеристично ко- лико за вршац толико и за самог епископа ви- сариона нико није слутио да је био у толикој мери популаран хтео бих још нешто да споменем нико, сем мене који сам крај владике висариона стано- вао, није знао за једну његову прилично нео- чекивану особину имао је обичај да по ноћи иде сам у патријаршијску капелу, која је била на нашем спрату, и тамо пали свеће за умрле свакако у првом реду за своју мајку коју је изу- зетно поштовао и волео извод из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар бр 132, 2/1980
... успеније пресвете бого- родице на западном зиду са друге стране припрате живописано је ваведење пресвете богородице и једна оригинална сцена, према стиху акатиста у коме се каже да је богороди- ца „небеска двер“, где пресвета богородица седи на трону са христом у крилу, а анђео са крилима у покрету показује прстом људима на богородицу указујући на њу као на небе- ска врата у доњој зони су насликани родите- љи пресвете богородице, јоаким и ана, про- роци који су проповедали рођење христово, а са друге стране светитељи чија имена носе монахиње овог манастира: свети данило, свети макарије, свети никодим, света анто- нина, света нина, архангел михаило улазимо у цркву малих димензија зидана је од обрађеног камена, са плитком апсидом, засведеном полуобличасто према речима мати макарије, иако је живопис тешко оште- ћен, време турске владавине преживело је неколико представа: христа пантократора у своду, успења богородице на западном зиду, поклоњења архијереја у апсиди, а на јужном зиду фрагменти фигура за које се сматра да би могли представљати ктиторе у цркви се чувају три старе и вредне књиге: руски псалтир из 17 века, завомаје огледало на бугарском језику из 1816 и молитвеник из 1838 год између два рата је изграђен звоник, а санација и конзервација архитектуре изве- дене су 1995/96, док је нови конак саграђен осамдесетих година овог века прилазимо мермерној скулптури пресвете богородице из 14 века, којој се приписују ис- целитељске моћи, целивамо је и упућујемо јој молитве скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровићпо- светивши јој запис „света сељанка на косову“, песник пише: „сродна сличним киповима који путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић 50 2 / 2017 бејаху тесани од дрвета у падови, око 13 сто- лећа, превазилазише својом уметношћу и њих и све бизантиске скулптуре које су дотад виђе- не али ми требаше читав сат да је ослободим од одела и накита којим је претрпаше сељани, укопавајући је тако кроз дуги низ година у сво- ја народна богатства и машту, да би јој захвали- ли за доброчинства и да би је обожавали једи- но се њено лице могло слободно сагледати“ исклесана је из једног дела мати сведочи да је поштују и моле јој се срби и албанци пре неколико година је била изложена у метро- политен музеју у њујорку, са још тридесетак експоната из српске националне и духовне ба- штине, „као својеврсни амбасадор наше исти- не о космету, косовског расејања и косовске трагедије“, објашњава мати макарија под старешинством мати макарије сестрин- ство манастира успешно се бави преводила- штвом светоотачких текстова и издавачком делатношћу мати макарија (световно име милица обрадовић) дипломирала је на при- родно-математичком факултету у београду, докторирала хемију, једно време је радила као универзитетски професор у солуну је за- вршила теолошки факултет, тамо је одбранила и докторску дисертацију умеће иконописања стекла је боравећи у манастиру ормилија у грчкој, на халкидикију, где је после искуше- ничког стажа постала монахињаосликала је и трпезарију жичког манастира и сентандрејске цркве излагала је у галеријама у београду, чи- кагу и франкфурту познато је да су монахиње на челу са ма- ти макаријом током ратних догађаја на овом подручју помагале свима, без обзира на веро- исповест, а посебно монахињама манастира девич, које су у то време чак биле заробље- не једна бомба је током рата пала 50 метара од манастира соколица, направивши кратер од девет метара, оштетивши цреп на крову и расувши гелере по целом манастиру после погрома српског живља на косову и метохи- ји манастир соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се са дубоким пошто- вањем односиле према монахињама, бринуле о њиховој безбедности, помагале у обавља- њу свакодневних послова на манастирском имању потом су дошли припадници данских снага кфор-а, који и данас чувају ову српску светињу само што смо завршили обилазак цркве, ма- настира и продавнице, отворило се небо над путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић март / април 2017 51 планинска, брдовита и равничарска срби- ја, са разноликим становништвом, неко- лико вера, свако са својим обичајима и начи- ном живота трудила се да сваког задовољи свако је имао своју врсту градње кућа и окућ- ница, зато ће сваки предео са већинским ста- новништвом наметати свој начин, формирања села и укупног амбијента можемо закључити преко ископина да су данашња места настаја- ла на праисторијским местима и у праисто- рији људи су тражили добре локалитета за основање насеобина, првенствено око изво- ра, језера и река тако је, примера ради, село жарково имало седам одличних извора, од којих три са врло јаким врелима, и још неко- лико на ободу села према макишу прве „станове“ у најранијим временима људи су нашли већ створене у природи то су биле пећине разних величина, у којима су се људи склањали од дивљих звери и зима пода- така о кућама из каснијег периода нема зна се са, сигурношћу, да нису биле као ове данашње то су били једнособни простори, вероватно купастог облика, без пода, прозора и врата, са огњиштем на средини, од времена када је човек потпалио прву ватру цвијић ништа није радио у кабинетима проучавајући туђе записе: он је био теренац све што је могао прочитати из литературе и докумената, он је то практич- но на терену проучавао тај проверени пода- так који је утврђен на терену цвијић је књишки обрађивао и допуњавао са новим сазнањима цвијић је, према лоцирању, села поделио у две групе: „1 првој групи припадају села која су лоцирана по странама долина, по по- брђу и на површинама до висине око 1600 м 2 села друге групе су по долинама јаругама, по тлу котлина и у равницама узвишења која се налазе између долина углавном су нена- сељена“ према месту и простору где су гра- ђена била су разуђеног и збијеног типа код разуђених села плацеви за градњу су били један порад другог са једне и друге стране пута – улице комшије су се, углавном, лепо слагале и испомагале у пословима свака кућа имала је своје двориште различитих величина путеви су лети били прашњави, а када се окиша прашина се претварала у бла- манастиром оставивши нам само пар трену- така да се склонимо освежени михољском кишом, уз звуке манастирских звона, дивили смо се богатству природе којом је господ об- дарио овај крај пред нашим очима се пружао поглед ка врховима зимзелених и листопад- них крошњи, као што је соколовима некада давно гледајући хоризонт под облацима, пи- тамо се колика је била далековидост српских владара који су, стојећи на истом овом месту, гледали на пространство косова и будућност која их чека остависмо манастир окупан кишом, под сја- јем залазећег сунца за нама се затворише капи- је светиње, гнезда у коме су христове соколице свиле своја крила, грејући љубављу овај комад свете земље њихова усрдна молитва пред со- количком богородицом, за страдални и залу- тали народ српски, у небо шаље молитве, као сноп јачи од свих земаљских стубова аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду српска традиција и обичаји фото: лела марковић путописи 52 2 / 2017 то разуђена села су углавном била по брди- ма, на планинским падинама и планинама куће су биле километрима далеко једна од друге, а око куће био је огроман простор, са шумама и пашњацима, на десетине хектара куће јужних словена грађене су од различи- тих материјала, облика и величина зависно од материјала од којег су грађена тако су и називана: сибара, кулача, бусара, добирога, савардак, колиба, корка, лубара, брвнара, плетара, док се није дошло до куће од ка- мена све куће до корке биле су на самој зе- мљи, без пода и прозора, са улазом који се затварао одраним кожама животиња пре- криване су сламом, са наткривеним отвором на врху за излазак дима све су имале огњи- ште на средини просторије корке су биле подзидане каменом и подигнуте од земље, прекриване су кожама дивљачи и даскама плетаре су оплићане кором од младог дрвета – ка- ишевима, подигнуте на др- веним носачима брвнаре су са неколико просторија, са подрумом, нема плафона да би излазио дим, кровови су високи покривени дрве- ним плочама шиндром, којом се планинске куће и данас по- кривају немају тавана, изнад огњишта постављају се греде за сушење кукуруза, и обли- це на којима се суши месо и сланина писати о србину, а не поменути на- учника светског гласа, јована цвијића, (11 октобар 1865 †16 јануар 1927) био би грех зато нека ови први ре- дови буду посвећени јовану цвији- ћу, научнику светског гласа, оснивачу српског географског друштва, пред- седнику српске краљевске академије, професору и ректору београдског уни- верзитета, почасном доктору универ- зитета сорбоне и карловог универзи- тета у прагу цвијић се једнако бавио друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, гео- логијом, антропологијом и историјом прошао је уздуж и попреко цело бал- канско полуострво и још мало више, доказујући где су српска боравишта, као и о другим народима на срп- ским територијама ходајући од се- ла до села, од места до места, више пешице него на коњу, преко брда и долина, детаљно описујући све нашта је наишао и видео писао је, како о србину тако о сваком другом народу свакога је до танчина описао и оставио наслед- ницима да то проуче, запам- те и сачувају велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао српско село спасоје т влајић од овог броја православног мисионара отварамо рубрику српска традиција и обичаји српска традиција и обичаји јован цвијић (1865–1927) (извор: политика) март / април 2017 53 са благословом његове светости патри- јарха српског г иринеја, почетком 2016 године почела је изградња храма посвеће- ног сабору светог јована крститеља у насе- љу савска тераса, беле воде (жарково) плац за изградњу храма подарила је борка нико- лић, мајка драгана николића, дугогодишњег председника црквеног одбора храма ваз- несења господњег у жаркову и човека који се већ потврдио као ктитор у свом родном жаркову изградњом храма руководи протоје- реј–ставрофор милан виленица, парох iii жарковачке парохије, свештеник искусан и опробан на том пољу: његовим трудом, уз подршку верног народа и градске управе, до храмови у изградњи почетком 2016 године почела је изградња храма посвећеног сабору светог јована крститеља у насељу савска тераса храм сабора светог јована крститеља на белим водама кристина давидовић од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „храмови у изградњи“ у којој ћемо објављивати вести о подизању нових храмова на канонској територији спц 54 2 / 2017 сада су изграђена два храма у архиеписко- пији београдско-карловачкој архитекта храма сабора светог јована крститеља на белим водама је љубица бо- шњак до сада, су изграђени темељи и па- рапетни део у досадашњој изградњи храма учешће је узео и добар део верног народа жарковачке парохије освећења темеља од стране његове светости је најављено за 18 април ове године у 13 часова градњу храма можете помоћи уплатом на жиро рачун комерцијалне банке: 205– 58219–31 са позивом на број: 230083 и свр- хом уплате: помоћ за изградњу цркве прима- лац: црква сабора светог јована крститеља у насељу беле воде у жаркову храмови у изградњи о милан виленица са радницима о бранко митровић и драган николић (у средини) са вредним парохијанима март / април 2017 55 постоје многобројни дечији хорови на нашим просторима, али је мало оних ко- ји негују певничко појање попут хора „свети симеон богопримац“ десета је година како чланови овога хора кога чине ученици веро- науке ош „васа пелагић“ из котежа и других школа са леве обале дунава, под сигурном палицом хоровође и првог појца учитељице маје поповић, прослављaју бога на светој литургији многих храмова у београду најве- ћи део свога постојања хор је појао свете ли- тургије у цркви светих апостола петра и па- вла у котежу, затим у храму светог пророка илије у миријеву, а данас то чини у храму све- те петке на овчанском путу највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хо- ра од самог његовог оснивања, припада не- уморном вероучитељу и сталном сараднику „православног мисионара“ хаџи драгану по- повићу, чије песме је овај хор извео и на мно- гобројним досадашњим концертима прослављање светог симеона богопри- маца од стране хора који са поносом носи име овог дивног светитеља, ове године је отпочело литургијским сабрањем у цркви свете петке у борчи литургијом је начал- ствовао о миладин малић уз саслужење о бранислава миљковића радост овог празника пренета је у једном од оближњих ресторана обредом ломљења славског ко- лача од стране поменутих свештеника у наставку је уследила и прослава јубиларног јубилеј хор „свети симеон богопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима десети рођендан хора ученика веронауке „свети симеон богопримац“ предраг младеновић наступ хора у храму св саве 2015 године слава хора, котеж 2008 године 56 2 / 2017 десетог рођендана дечјег хора „свети си- меон богопримац“ пригодном приредбом чланова овог хора најпре је отпојана песма посвећена њиховом заштитнику светом си- меону богопримцу, после чега су уследила и казивања из живота овог светитеља од стра- не зоране кончаревић која је члан хора од његовог оснивања чланови хора отпевали су још неколико песама из песмарице „тро- јице је престо љубав“ вероучитеља хаџи драгана поповића, под називом „истина је христос“ и „хеј чујте сви“ као и песму посве- ћену светом серафиму саровском благове- снику христовог васкрсења на крају овог предивног скупа окупљенима се пригодном беседом обратио и старешина цркве свете петке о бранислав миљковић истакавши значај учешћа деце у црквеном појању и бо- гослужењима цркве за организацију ове прославе посебно су заслужни свештеник миладин малић заједно са својим вредним парохијанима који су били и кумови ове ју- биларне свечаности, као и слављеник ве- роучитељ хаџи драган поповић који је све присутне позвао на послужење хор ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима, као и чињеница да је дваде- сетчетворо деце ове мале музичке дружине уписало и похађа музичке школе у београду ове године на управо одржаном општинском такмичењу из соло певања „златна сирена“ 2017 чланови овог хора освојили су укупно по категоријама и узрасту седам првих, јед- но друго и два трећа места такмичећи се за две основне школе, „васа пелагић“ из котежа и „краљица марија карађорђевић“ из овче овај црквени хор, по много чему јединствен на нашим просторима, представља пример добре праксе која обједињује веронауку и литургијски живот у ужем смислу аутор је координатор верске наставе основних школа за општину врачар и палилула јубилеј највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хора од самог његовог оснивања, припада неуморном вероучитељу хаџи драгану поповићу патријарх и хор у миријеву 2014 године март / април 2017 57 његошеве речи: „званије је свеште- но поете“, говоре нам о узвишено- сти песничког „заната“ пред собом има- мо један пример тога – то је дело младе песникиње дајане лазаревић, која је своје стихове принела као миомирисни кад го- споду у вечан спомен на оца арсенија и ма- настир каону овај мозаик духовности тамнавског краја, који је земља небу подигла у славу превеч- ног ствараоца светова, красио је драги ка- мен доброте и благости, драги камен који је својим сјајем улепшао овај дивни мозаик: то је отац арсеније свима је био све, не би ли кога за христа придобио, па је тако духовни мозаик свога манастира учинио разнобој- нијим, окупљајући око себе многобројну духовну децу међу њима нашла се једна де- војчица која је залутала у велелепни врт го- сподњи пратећи песму свог срца стиснувши руку вечне инспирације, ка- ко каже дајана у својој песми „мој узор“, ушла је у свет чуда оивичен бескрајем, а део тог бескраја је заувек понела са собом величанственост извора своје инспираци- је дајана је покушала да нам пренесе сво- јим питким стиховима, који лако пријањају за срце читаоца књига је састављена од песама, које су настајале у различитим жи- вотним периодима ауторке, што нам пру- жа могућност праћења развоја песничке мисли ово дивно дело је неувели венац славе саткан од стихова и прича, у који је дајана уплела део себе, а који ће остати сведочан- ство каснијим нараштајима о лику и делу блаженопочившег оца арсенија „благо оном ко довијека живи, имао се ра- шта и родити“, каже његош, а отац арсеније ће вечно живети у овим стиховима и моли- твама оних који их буду читали у београду, 22 фебруара 2017 године мисионарски излог дајана лазаревић, отац арсеније : сећање на духовног оца: посвећено оцу арсенију (1953–2013) и манастиру каони, ваљево : српска православна епархија ваљевска, 2016, 79 страна одраз неба у каонском језеру марко матић, песник 58 2 / 2017 чуј ме, боже посвећено оцу арсенију (1953–2013), игуману манастира каона и нашем пријатељу у хладној, звезданој ноћи, тихо хода један човек он ће крај капије проћи, кроз танки лед и снег мек он гледа у небо благо, као да одговор тражи; и моли се за оно драго, зато време сна не важи човек каже: „чуј ме, боже, оче наш, на небесима! ако те молити може слуга један сад је зима“ и ту је стао на трен он, да стави рам наочара опет гледа горе сетно; гласом, који срце пара, своју молитву наставља: „ево, већ ми је шездесет зима и своје стање не могу крити а као да беше прошла зима, кад сам се одлучио предати милости твојој, о свемогући, и свој крхки живот завештати више се нисам враћао кући о, господе драги, верно ја сам увек славио твој свемоћни лик а ипак себе вишим не сматрам: јер ја сам човек – смртан и грешник осећам да је на самом крају последње поглавље мог живота не молим сад за место у рају, мада ме опчињава та лепота чуј ме, боже! кад ме узмеш к себи, нека ме поштени људи замене да служе заједници и теби и да буду још бољи од мене молим да овај светли манастир векова много усправно стоји зна земља ова ратове и мир, па се непријатеља не боји чуј ме, боже, ја понизно молим да чуваш увек драги српски род, и децу, коју толико волим, и младе и старе, цео народ! ипак, нисам ја срца себичног, хтео бих да је цео свет братство, да нас све заједно погледа бог; о, боже, сачувај човечанство! природу нашу милу, зелену, и плава мора и океане; бистру воду, камен, белу пену, безбрижне ноћи и светле дане! ситну кишу и беле снегове, и топле зраке злаћаног сунца; све људске наде, веру и снове, невине као дечија срца господе, сачувај децу малу и омладину од порока свих; сваку мајку и оца – куће главу од додира руку нечастивих! ако ми дајеш жељу пред царство, нека се ова у венац свије: господе, сачувај човечанство, моли те монах твој, арсеније у љубави према теби име, ово је моја последња жеља; две хиљаде тринаесте зиме од рођења светлог спаситеља“ крсти се, обара поглед, шета по врху језера танак је под ногама лед, али га држи јака вера у хладној, звезданој ноћи, хода један стари човек трепћу већ уморне очи: као дете дира снег мек дајана лазаревић 2016 године миси онарски излог март / април 2017 59 епископ др данило крстић је био духовни отац и учитељ многих савремених хри- шћана у србији, и то непосредно, оних који су га познавали, и посредно, оних који су чи- тали његове текстове и слушали његова пре- давања ова књига је зборник великог броја текстова и беседа епископа данила, настаја- лих у дугом временском интервалу, на раз- не теме и разним поводима све текстове карактерише сажетост, али и лепота језика, којим је епископ данило говорио и писао епископ данило (крстић) је рођен у но- вом саду 1927 године после завршене гимназије, започео је студије права у бе- ограду, а 1947 године одлази у париз, где на сорбони завршава књижевност следе- ћу годину проводи у минхену, где изучава техничке науке, а 1958 године, дипломира на православном богословском институ- ту светог сергија у паризу, код епископа касијана (безобразова) од 1958 до 1968 године, на харварду, по његовим речи- ма „интелектуалном двору америке“, под менторством оца георгија флоровског, из- радио је докторску дисертацију на тему о божанском човекољубију – од платона до светог јована златоустог за епископа је хиротонисан 1969 године и био викарни епископ српског патријарха, до 1988 го- дине, када је изабран за епископа будим- ског устоличен је у сент–андреји 1990 године, где се и упокојио 2002 године са- храњен је на монашком гробљу манастира ваведење у београду исцрпан животопис епископа данила написао је приређивач (стр 17–50), који у закључном поглављу каже: „у време свог дводеценијског бо- равка у београду, одушевио је и вери привукао бројне младе људе, нарочито студенте београдског универзитета, као и многе несрећне и дезорјентисане душе, за које други нису имали ни времена ни стрпљења бројне госте, од изгладнелих студената, до угледника и јавних лично- сти, у својој епископској келији у патри- јаршији, служио је лично“ у књигу је унет и познати катихизис епи- скопа данила (написан у коауторству са ми- трополитом амфилохијем 1988 године) под насловом нема лепше вере од хришћанске ма колико се чинило да одговоре на пита- ња постављена у катихизису знамо, корисно је прочитати кратке, светоотачке одговоре владике данила, на основне теме наше ве- ре у следећим поглављима нижу се тексто- ви, од којих многи појединачно, због своје садржајности, вреде као посебна књига од савременика упамћен као подвижник (а на интелектуалном пољу као геније), епископ данило дејство божије благодати стечене кроз подвиг, пројављује и као писац зато поред нових чињеница које износи, много тога што је читалац већ знао, објашњено је дубље и нарочито лепим језичким изразом мисионарски излог владика данило крстић – светлосник божје лепоте списи, беседе, разговори, приредио матеј арсенијевић, светигора, цетиње, 2015, 607 владика данило крстић – светлосник божије лепоте милош з јелић 60 2 / 2017 због ограниченог простора, немогуће је (а и непотребно) поменути наслове свих тек- стова, па наводимо само неколико бисера учености, а читаоце упућујемо на ову вред- ну књигу деца рођена у богатој кући често су разма- жена и неће да једу, тако и неки православни христијани, рођени у богатој „кући“ самога бога, у светој православној церкви, често су духовно размажени и неће да се хране са богате трпезе оца небеског, јер им воће из туђе градине изгледа слађе међутим, оно је отровно држите се библије али, само по ту- мачењу православних светитеља у којима је обитавао дух истине (стр 218) када христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви васкрснути и ући у тело нашег женика милијарду све- таца, мушких и женских, сви ће истовреме- но ући, у његово једно исто тело зашто? због божанских енергија које су у његовом телу (стр 234) својим свакодневним радом човек одржа- ва крепост свога тела и подстиче све своје способности на стваралаштво и здравље човеково зависи од његова рада, јер радом човек стиче и духовне врлине, као што су разборитост, чврстина и постојаност ка- рактера рад је једини лек против лености из које ничу многи греси, као што су дембе- ланство и беспосленост по друштвеним статистикама установљено је да је главни извор злочина у друштву, слој нерадника (стр 245) већина људи иде у рај зашто? за- то што рађају децу и све те маме и тате, који су живели за своју де- цу, сви они иду у рај, а и калуђери и калуђерице такође, јер и они су рађали: не телесну, већ духовну децу, кроз веронауку, поуку и молитву само мањина, који уживају да муче себе и воле своје мучитеље, демоне, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни „рај“ (стр 322) сваком кинезу и индусу који умире у му- кама, то се урачунава као да је крштен у кр- ви својој јеретик не зна за праву веру, али то за нас није човек за спаљивање, као код римо- католика, он је само човек у заблуди, и он још увек има времена до краја свог живота, јер ће ангели да стигну тамо где ми, лени попови, нисмо стигли у том погледу ми, православ- ни христијани, највећи смо оптимисти да сви људи могу да се покају, и да ће бог, ако се покајемо, избрисати из нашег ума све лоше успомене (стр 326–327) верујемо да ће књига доћи у руке највећег броја православних хришћана, који ће у њој наћи речи којима вреди поклонити време и па- жњу, речи које проширују и освежавају знања, а веру утврђују било би драгоцено да светло дана угледају и друга дела епископа данила: песме, којих је (по речима приређивача књиге) неколико десетина, докторска дисертација, ру- кописна заоставштина, извештаји из епархије будимске, итднадамо се да ће сећања духовне деце владике данила на свог духовног родите- ља, бити записана и објављена аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог март / април 2017 61 ретки су они којима није познато име о јо- вана радосављевића, једног од најуглед- нијих архимандрита спц, професора, писца и летописца, изванредног познаваоца исто- рије спц и сведока драматичних деценија духовног и народног живота, човека умна и духовно просвећена посебно је цењен као духовник, аскета, ревносни богослужитељ и молитвеник одликован је орденом све- тог саве другог реда они који су му бли- ски, данас га зову од миља још и „деда јова“ своје огромно духовно искуство преноси млађима кроз многе беседе, разговоре и об- јављене књиге он је један од ретких срећника који је имао прилику да се монашком подвигу учи од нашег светог владике николаја вели- мировића такође, је познавао и светог ју- стина ћелијског који је на њега снажно ду- ховно утицао а за време постдипломских студија у атини упознао је и светог пајсија светогорца духовни отац јована (још од 16 године) и онај који га је привео мона- шењу био је, тада јерођакон, павле стојче- вић (касније патријарх павле) не можемо, а да не приметимо да је делио простор и време са изузетним духовницима и свети- тељима, и то je била сјајна прилика да се учи истинској побожности од најбољих христових војника нашег времена много је сцена неповратно ишчилело из сећања овога дивног и свима нама драгог архимандрита јована, али, догађај у лето господње 1972 године у месту парадисос, близу атине, никада не може заборавити шта се тада догодило? сведочанство устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита ненад вујић манастир лелић (извор: dobrocinstvors) 62 2 / 2017 тек је био проживео половину садашњег живота, кад је у једном тренутку осетио неиздржив притисак у глави и тежину, и обузе га стање беспомоћности дах смрти се надвио над њим предосећај блиско- сти окончања живота донесе му паничан страх од умирања у тим тренуцима, раз- мишљајући хришћански, замоли је- ромонаха (данас митрополита цр- ногорско-приморског) амфилохија да га исповеди, јер је најбоље пред лице божије ићи претходно окупан у духовној бањи – светој тајни по- кајања након тога, јеромонах ам- филохије му је дао да попије чашу воде у коју је, претходно, закрштавајући уронио честицу моштију св арсенија ка- падокијског (који је крстио светог пајсија светогорца) а потом, легавши на кревет, осетио је како, сав онај притисак и тежи- на, почеше да се спуштају наниже кроз те- ло, пут руку и ногу, и ишчезе све оно што је наговештавало кончину његовог, у том тренутку краткога живота устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега; ваљда се није испунило време да се напусти овозе- маљска позорница пресрећни о јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено зала- гање јеромонаха амфилохија са плановима божијим нисмо упознати и не знамо због чега је свевишњи проду- жио живот нашем оцу јовану можда зато што је у њему видео верног служитеља и сарадника који ће утешити многе не- вољне и тужне, укрепити нејаке, упутити ожеднеле на извор „воде живе“ од које се не жедни никад, и коначно, бити другима за при- мер како служити господу? бла- годат божија укрепљује све оне који сваки педаљ свога живота ис- пуњавају послушањем, молитвом, трудом и ревношћу у служењу цркви христовој видимо да не жури господ да узима у не- беску вечност оне који ће дати допринос на плану вечног спасења посрнулог ада- мовог потомства „сила се божија у немо- ћи показује савршена“ (2 кор 12, 9), па је тако оздрављење о јована било мало вас- крсење, један тријумф живота над смрћу у ишчекивању општег васкрсења аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство отац јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено залагање јеромонаха амфилохија март / април 2017 63 за вршац ме везује и гроб мога бившег не- раздвојног друга владике висариона, с којим ме је бог био здружио близу неких пе- десет година заједно смо студирали на бого- словском факултету, заједно били придвор- ни монаси у патријаршији; исте смо године и истог месеца хиротонисани за епископе, заједно смо били патријарашки викари, за- једно били епархијски епископи и чланови синода и годинама имали у патријаршији со- бу до собе он је био највиспренији и најлуциднији епи- скоп из наше генерације нико од нас у архи- јерејском сабору није тако познавао црквено право, устав наше цркве и црквене уредбе и правилнике као он имао је и ону изузетну – и у јеванђељу врло цењену особину – да говори човеку истину у лице мени, који сам живео крај њега, није би- ло потребно неко посебно духовно огледало што год је запазио да сам погрешио, одмах би ми без устезања то и рекао а и у самом сабо- ру и синоду није се устручавао да о свему даде свој оштри суд већ осећамо да ће нам он не- достајати далеко више него што смо претпо- стављали скоро сви се ми снебивамо да се не- коме не замеримо он се није устезао да каже шта мисли, ма колико то некоме од нас било неугодно а такви су људи у извесним прили- кама управо неопходни иако смо већ у седамдесетим годинама, ипак нас је некако рано напустио у „мисиона- ру“ је својевремено објављена једна слика ка- ко владика висарион и нас неколико епископа идемо за ковчегом нашег бившег нераздвој- ног друга владике василија жичког више пута смо заједно гледали ту слику и питали се: ко ли ће од нас, који смо на тој слици, сада поћи за братом василијем? испало је, ето, да је влади- ка висарион – иако најживахнији и највитални- ји од нас – пошао први, а и ми ћемо – један по један из његове генерације ускоро за њим често је за живота спомињао да је његов отац, прота слободан, неких седам година ле- жао парализован, и прибојавао се да и њега не снађе та „дуготрајна“ смрт био је, ето, поште- ђен бар те тешке очеве судбине последњих година присуствовао сам на више владичанских сахрана (владике јова- на у нишу, владике валеријана у крагујевцу, епископа макарија у карловцима, епископа василија у жичи) ипак, сахрана владике ви- сариона је однекуд превазишла све, како по броју присутних архијереја тако и народа би- ла је масовнија чак и од неких патријарашких сахрана мислим да је то карактеристично ко- лико за вршац толико и за самог епископа ви- сариона нико није слутио да је био у толикој мери популаран хтео бих још нешто да споменем нико, сем мене који сам крај владике висариона стано- вао, није знао за једну његову прилично нео- чекивану особину имао је обичај да по ноћи иде сам у патријаршијску капелу, која је била на нашем спрату, и тамо пали свеће за умрле свакако у првом реду за своју мајку коју је изу- зетно поштовао и волео извод из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар бр 132, 2/1980
Свеска: 354 | Символ вере
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
12
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...мисију, дужна је да са уздањем у бога у свом животу има за узорБОГОРОДИЦУ,📌 , све свете жене, мироносице
први корак у припреми таквих светих
образаца јесте да дамо своју децу на веро-
науку други корак је п
...мисију, дужна је да са уздањем у бога у свом животу има за узор
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... јагер мај / јун 2017 7 важну, сједињујућу, истрајну, измирујућу и нежну улогу како би заштитила читаво те- ло породице када је породица заштићена и стоји уздигнуто, тада и читава заједица иде ка напред међутим, да би савремена жена могла да одговори на ову високу мисију, дужна је да са уздањем у бога у свом животу има за узор богородицу, све свете жене, мироносице први корак у припреми таквих светих образаца јесте да дамо своју децу на веро- науку други корак је пример светог живота родитеља трећи корак је мирно и морално окружење које стварамо за нашу децу че- тврти корак, наши достојни и образовани наставници, који истовремено представљају модел етичког примера сви ови кораци на- мењени су нашој припреми да живимо у ста- њу врлина, нашим достојним учествовањем у животу наше свете цркве, у њеним светим тајнама, а истовремено учествовањем у на- шем човекољубивом и свештеноапостол- ском делу цркве тако постајемо спремни да створимо, са високом свешћу о одговорно- сти, хришћанску породицу, чије постојање у неправедном друштву у којем живимо, пред- ставља оазу живота тако, дакле, у личностима светих жена о којима читамо јеванђелски одељак у неде- љи мироносица, славимо све оне жене ко- је су искрене, посвећене, побожне и пред- воднице, које нас све својим делима чине поноснима митрополит зимбабвеа и анголе серафим извор: wwwamengr материк жене су биле прве које су дале сведочанство о васкрсењу христовом христос и мироносице, новији живопис (извор: saintgr) 8 3 / 2017 након опажања и имагинације стижемо и до треће људске сазнајне моћи – разума и као што прве две сазнајне моћи диктирају сво- је трансценденталне услове сазнања, опажање простор, а имагинација време, тако и разум дик- тира свој тај трећи трансцендентални услов, без којег сазнања нема, кант назива аперцепцијом аперцепција је латинска реч (aperceptio) и зна- чи примање или прихватање у блиској је вези са интенцијом (intentio), односно са пажњом често ћемо у односу учитеља и ученика чути позив – обратите пажњу то обраћање пажње значи управо покретање наше треће сазнајне моћи, разума разум диктира аперцепцију то значи да доводи до примања и прихватања опажаја у свест због тога, разум можемо са правом назва- ти нашом темељном сазнајном моћи јер, без обраћања пажње, односно без примања и при- хватања опажаја у свест (аперцепција) ми гле- дамо, а не видимо; слушамо, а не чујемо дакле, без разума и њиме диктиране пажње немогућ је опажај сигурно је да смо у искуству имали ситу- ације када је неки предмет или догађај био пред нама, а ми смо га гледали без пажње, без да смо га прихватили у своју свест и тада, ако би нас не- ко тргнуо и упитао да ли смо видели, ми бисмо упитали – шта? било нам је пред очима, гледали смо, али ипак нисмо видели зашто? зато што су нам мисли лутале негде другде наша пажња је била усмерена ка нечему другоме да бисмо видели оно што гледамо потребно је да гледано доведемо у сопствену свест тек се у нашој свести активирају и наше прве две сазнај- не моћи – опажај и имагинација то довођење гледаног у свест, односно обраћање пажње, зове се мишљење и тек када је опажај у јединству са нашом имагинацијом, а обоје бивају прихваћени нашом свешћу, односно оним ја мислим, ми има- мо знање то значи да нити опажај сам по себи, нити имагинација сама по себи не представља- ју знање јер, и животиње имају опажај, па чак и извесне представе предмета међутим, једино човек може имати знање, јер је једино човек ло- госно, разумно биће, способно за оно ја мислим обрати пажњу не значи ништа друго него – усме- ри свој разум ка овоме што ти говорим, мисли о овоме што је пред тобом три су наше сазнајне моћи: опажај, имагина- ција и разум и три трансцендентална услова сазнања које оне диктирају: простор, време и аперцепција знање је производ сазнајних моћи у условима које оне диктирају „коперникански обрт“ који је кант направио у философији јесте у томе што је променио перспективу генезе зна- ња знање није наш пасивни пријем својстава објекта који стоји пред нама и који нам диктира сазнање о себи знање је производ наших сазнај- них моћи у њима диктираним условима оваква епистемологија доводи нас пред питање статуса „објективног знања“ након канта тешко да има смисла причати о „објективном знању“, у смислу да знање представља стварност онако како она „објективно“ јесте знање је знање субјекта у процесу сазнања субјекат има темељну иници- јативу, а не објекат као такав о објективности знања можемо говорити само у смислу трагања за јединственим инструментом сазнања у нама, субјектима могуће је „објективно знање“ са- мо под претпоставком да у нама постоје једин- ствене сазнајне моћи људске природе – опажај, имагинација и разум, те да те моћи производе јединствене услове сазнања – простор, време и аперцепцију уколико људска природа у свима нама производи једнаке сазнајне моћи, уколико постоји један опажај, једна имагинација и један разум у нама многима, онда можемо говорити у дијалогу са атеизмом који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује (јез 12, 2) разум као кормилар сазнања александар милојков мај / јун 2017 9 о „објективном знању“ дакле, знање је могуће уколико постоји јединство, односно ако постоји једно у многима са претпоставком да јединстве- на људска природа у нама многима производи једне и исте сазнајне моћи, са претпоставком, дакле, да постоји једно опажање, једна имагина- ција и један разум, ми говоримо о постојању зна- ња сходно томе, знање је једно и та јединстве- ност значи његову истинитост, наспрам мноштва неистинитости та истинитост, ипак, стоји на претпоставци једне природе сазнајних моћи у нама многима и сва наука постоји на вери и претпоставци по- стојања тог једнога лекар који пред собом има пацијента може да га лечи само под претпостав- ком да за њега (пацијента), као индивидуу, важи једна општост људске природе у противном, ме- дицина није могућа научни суд и научно знање, није производ испитивања свега појединачног у мноштву – није производ индуктивног закључи- вања научни суд и научно знање производ су извођења из претпоставке постојања једне оп- штости – наука стоји на дедуктивном закључива- њу на овоме је управо пао позитивизам, чији је зачетник био огис конт тај захтев да се научни суд мора базирати „искључиво на чињеницама“ како нешто јесте, а не на хипотезама како би мо- гло бити, савремену науку учинио би немогућом јер, за једну обичну тврдњу да је бакар провод- ник струје морао би се испитати сав бакар у ко- смосу (индуктивно закључивање), а што није мо- гуће учинити наука не стоји на позитивизму већ на фалсификацији то значи да она у свом проми- шљању креће од претпоставки, хипотеза, моде- ла о неком предмету свог испитивања дакле, не од онога како нешто јесте или „чињеница“, већ од оног како би то могло бити хипотеза затим про- лази тестове, са циљем испитивања да ли може издржати фалсификацију, односно оповргавање уколико тај тест прође, хипотеза може да прера- сте у научну теорију и уопште у суд науке из тако добијеног суда изводе се закључци који се одно- се на свако појединачно биће које учествује у тој, претпостављеној једној стварности из које наука изводи своје закључке (дедуктивно закључива- ње) нажалост, код неких данашњих промотера атеизма врло често срећемо давно превазиђени позитивистички наступ да ствар буде још гора, у том повампиреном позитивизму чујемо и често позивање на науку то је једна изразита контра- дикторност, јер се спајају две неспојиве ствари – позитивизам и савремена наука једно свакако искључује друго, никако не могу ићи заједно за- то такво атеистичко позивање на науку нема ни- шта са науком већ са идеологијом још једна ствар која произилази из кантовог „коперниканског обрта“ јесте и та да наше знање није знање ствари какве су оне саме по себи, већ онакве каве нам се показују а показују нам се управу у условима (простор, време и аперцепци- ја) које диктирају наше сазнајне моћи (чулност, уобразиља и разум) ово значи да наше знање не исцрпљује биће самих ствари биће стварности остаје у области апофатичког, неизрецивог и не- мисливог знање свакако јесте искуство стварно- сти, али не искуство њеног суштинског бића већ њеног показања које је одређено нашим сазнај- ним моћима, односно нама као субјектима који сазнају из овога можемо доћи и до дефиниције интелектуалца бити интелектуалац значи уткати у своју свест и ово знање о постојању апофати- ке бити интелектуалац значи умети доћи до де- финиција ствари, али у исто време знати и да се истина нити исцрпљује, нити се може исцрпети у тим дефиницијама то сведочи о безграничности истине као таква, интелектуалност је неспојива са епистемолошким тоталитаризмом, сцијенти- змом и сваком другом менталном крутошћу и искључивошћу само знање, за правог интелек- туалца, показује своју неконачност, указујући да је оно само пут и путовање како би карл попер рекао: „приближавање истини је могуће“ али, „сигурно знање нам је ускраћено наше је знање критичко испитивање; мрежа хипотеза; ткање од слутњи“ и у таквом знању можда би исправ- није било говорити, опет по речима попера, не о истини већ о поткрепљености: „стари идеал науке, апсолутно осигурано знање, показао се као „идол“: сваки је научни став привремен; он може бити поткрепљен – али је свака поткрепа релативна“ заиста, најтеже и највеће питање било би – за- право, шта је истина? (τί ἐστιν ἀλήθεια; quid est veritas) (јн 18, 37) звучи познато, зар не? наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом тема броја: блажени милостиви 10 3 / 2017 господ сведржитељ са изабраним светима на оквиру су представљени св јован златоусти и григорије богослов, мученици теодор и георгије) икона на дрвету из 1193 године јајчана темпера, позлата); данас се чува на кипру, у никозији,у византијском музеју архиеп макарија iii (извор: ruiconru) тема броја: блажени милостиви уроману браћа карамазови достојевски нам приказује један потресан дијалог из- међу два брата – ивана и аљоше карамазова о питању (не)прихватања света и дешавања у њему које је бог створио и покренуо у том разговору, иван карамазов говори да прихва- та бога, он је за њега постојећи, али свет који је бог створио такав какав јесте – не прихвата! разлог су – стравични злочини које људи чине једни према другима, а понајвише они учиње- ни деци достојевски ту вели да поредити по- ступке појединих људи са зверима је увреда за звери ако човек може бити монструознији од звери и на тај начин „превазићи себе“, сво- је човештво, онда то свакако може учинити и у врлини превазићи себе међутим, и по до- стојевском, али и по хришћанском искуству и учењу, човек може то учинити само ако пред собом има бесмртност/вечни живот, односно ако има некога на кога може да се угледа и да се огледа, тј ако има бога овде нам се поставља питање сазнатљиво- сти и видљивости тог бога бога заиста не мо- жемо свести ни на какав појам стога, приписи- вати му поједина својства и особине може бити само релативно ниједна од њих не одређује у потпуности бога он је за нас несазнатљив и не- видљив по својој природи св григорије нисиј- ски каже: „у томе је истинско виђење траженог; у виђењу невиђењем, јер сам тражени надила- зи свако виђење, одасвуд бивајући опкољен непојавношћу као каквим примраком“ сушти- на и природа божија су за нас недокучиве и не- прозирне једина дефиниција коју јој можемо приписати јесте да тврдимо шта она (суштина) није но, ово не значи да бога не можемо сре- сти, да га не можемо упознати целокупно хри- шћанско богословље (а пре свега свето писмо) нам говори да се тај бог, иако за наше сазнајне могућности недокучив, човеку јавља и открива позивајући га у заједницу са њим то бог чини кроз своје божанске и суштаствене/природне енергије оне су дејства и делања божија у све- ту кроз које се он открива и даје људима да уче- ствују у њима реч енергија и покрива донекле то значење – (у)дејствености, делатности бо- жије ка нама по мери наше пријемчивости и, најпре, вере која нас отвара за деловање ових божанских енергија, ми се сусрећемо са богом и спознајемо га сусрет са једне стране благо- дати божије, а са друге наше воље манифестује се као врлина из тог, изнад свега личног и нај- дубљег сусрета и прожимања са богом, нама се и открива то да за бога говоримо да је добар, праведан, свесилан, мудар, човекољубив, све- знајући, свуда присутан ипак, можда једно од својстава и енергија које приписујемо богу понајвише изражава бога то својство (а из наше људске перспек- тиве и делатности врлина) јесте милост од свих његових енергија, ова је она коју најви- ше тражимо нема молитве било личне било у богослужењу да се или не завршава, или у себи не тражи вапај богу да излије на нас сво- ју милост, да нас помилује у чему се састоји та његова милост? одговор прожима целокупан божији план (домострој) о спасењу света ми- лост је основа тог спасења тај домострој нам бог открива не кроз мудрост и вештину речи (види 2кор 2, 1–7), него кроз сина свога, го- спода нашег исуса христа он се уподобљује нама у свему, постајући човек не даје нам ни- какве императиве, већ се потпуно „празни“ од свога божанства, изједначава са нама и то до смрти на крсту то што чини јесте милост, јер је свестан наше немоћи да „превазиђемо себе“ милост и љубав то је суд христов милост као боголикост владимир пекић тема броја мај / јун 2017 11 тема броја у добру зато нам он сам постаје темељ добра у којем изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и васкрсење, али и сваког од нас појединачно корен те милости божи- је према нама почива у његовој безрезервној и безусловној љубави бог је не изражава де- кларативно, кроз некакво саосећање са сла- башним родом људским или некакву помоћ где он неће „оштетити“ своје величанство или статус који има као бог он то чини најстварни- је, егзистенцијално, животно, узимајући крст на себе, постајући за нас проклетство, иако је праведан и свет (уп гал 3, 14) христос се до смрти изједначава са нама, до оног догађаја нашег постојања у односу на који смо потпуно немоћни, обнажени и посра- мљени ту немоћ нашу својом силом он преокреће у победу својим преславним васкрсе- њем (уп 1кор 15, 42–55; 2кор 12, 7–10) но, бог нам не даје своју ми- лост да бисмо ми то просто примили к знању он тражи милост од нас! да је ми пока- жемо у јеванђељу, христо- ве приче о милости управо то говоре сетимо се приче о немилосрдном слуги коме бива опроштен дуг који је за ондашње време и обичног човек био не само немогућ за вратити, него готово и непојмљив док он сво- ме пријатељу не опрашта наспрам његовог, ништаван дуг (види мт 18, 23–35) и господар га не осуђује због дуга, већ га осуђује због не- мања милости због тога што не увиђа немоћ и слабост свога пријатеља а не види је јер је охол и горд, лишен љубави пример за љубав и милосрђе му је дат; осетио га је изобилно на својој кожи нема оправдања или прича о милостивом самарјанину (види лк 10, 30–37) у којој нам господ говори најпре да нам је бли- жњи онај који нам, или коме чинимо милост, а то све у вези са две највеће заповести о љуба- ви на концу, јеванђелист матеј нам говори да ће нам господ судити једино по томе јесмо ли показали милост или нисмо према ближњи- ма тј према најмањим његовим (мт 25, 31–46) никаква заповест, никаква дисциплина, пост, традиција, ритуал само милост и љубав то је суд христов милост је, дакле, мера наше боголикости кроз њу ми, на конкретан начин, показујемо да се у свему угледамо на христа најпре у томе да ближње, уопште људе прихватамо оним мери- лом којим је он нас прихватио нема дела којим себе можемо оправдати или задужити бога је- дино милошћу, како каже свети јован златоу- сти то значи да смо вољни да другог прихва- тимо са свим његовим слабостима, да оно што нам је лоше учинио опростимо увек (ср мт 18, 21–22) затим то значи да треба да му се нађемо онда када му је помоћ због не- моћи или страдања потребна, да га избавимо из ње макар то било и на нашу штету на пр- вом месту то значи помоћи убогом, сиромаху и удовици (види ис 1, 17; мих 6, 8; ам 2, 6) јер боголикост се не изра- жава у некаквом монашком идеалу врлинског живљења који често буде циљ сам себи, или правдањима као што су „ми служимо литургију“ но, да ли је заиста служимо?! ако занемарујемо видљиве изра- зе милости као што су помоћ гладнима, жеднима, онеправ- дованима, пониженима, служимо ли литурги- ју? ако је она заједничко дело, што њено име говори, нису ли „најмањи“ њен неотуђиви део није ли литургија заједница свега у христу, где се свака подела потире (1кор 11, 18–34; гал 3, 26–28)? или смо ми као хришћани грамзиви и посесивни не желећи другима да дамо оно што смо од бога добили ни за шта од небеских до земаљских блага у
... јагер мај / јун 2017 7 важну, сједињујућу, истрајну, измирујућу и нежну улогу како би заштитила читаво те- ло породице када је породица заштићена и стоји уздигнуто, тада и читава заједица иде ка напред међутим, да би савремена жена могла да одговори на ову високу мисију, дужна је да са уздањем у бога у свом животу има за узор богородицу, све свете жене, мироносице први корак у припреми таквих светих образаца јесте да дамо своју децу на веро- науку други корак је пример светог живота родитеља трећи корак је мирно и морално окружење које стварамо за нашу децу че- тврти корак, наши достојни и образовани наставници, који истовремено представљају модел етичког примера сви ови кораци на- мењени су нашој припреми да живимо у ста- њу врлина, нашим достојним учествовањем у животу наше свете цркве, у њеним светим тајнама, а истовремено учествовањем у на- шем човекољубивом и свештеноапостол- ском делу цркве тако постајемо спремни да створимо, са високом свешћу о одговорно- сти, хришћанску породицу, чије постојање у неправедном друштву у којем живимо, пред- ставља оазу живота тако, дакле, у личностима светих жена о којима читамо јеванђелски одељак у неде- љи мироносица, славимо све оне жене ко- је су искрене, посвећене, побожне и пред- воднице, које нас све својим делима чине поноснима митрополит зимбабвеа и анголе серафим извор: wwwamengr материк жене су биле прве које су дале сведочанство о васкрсењу христовом христос и мироносице, новији живопис (извор: saintgr) 8 3 / 2017 након опажања и имагинације стижемо и до треће људске сазнајне моћи – разума и као што прве две сазнајне моћи диктирају сво- је трансценденталне услове сазнања, опажање простор, а имагинација време, тако и разум дик- тира свој тај трећи трансцендентални услов, без којег сазнања нема, кант назива аперцепцијом аперцепција је латинска реч (aperceptio) и зна- чи примање или прихватање у блиској је вези са интенцијом (intentio), односно са пажњом често ћемо у односу учитеља и ученика чути позив – обратите пажњу то обраћање пажње значи управо покретање наше треће сазнајне моћи, разума разум диктира аперцепцију то значи да доводи до примања и прихватања опажаја у свест због тога, разум можемо са правом назва- ти нашом темељном сазнајном моћи јер, без обраћања пажње, односно без примања и при- хватања опажаја у свест (аперцепција) ми гле- дамо, а не видимо; слушамо, а не чујемо дакле, без разума и њиме диктиране пажње немогућ је опажај сигурно је да смо у искуству имали ситу- ације када је неки предмет или догађај био пред нама, а ми смо га гледали без пажње, без да смо га прихватили у своју свест и тада, ако би нас не- ко тргнуо и упитао да ли смо видели, ми бисмо упитали – шта? било нам је пред очима, гледали смо, али ипак нисмо видели зашто? зато што су нам мисли лутале негде другде наша пажња је била усмерена ка нечему другоме да бисмо видели оно што гледамо потребно је да гледано доведемо у сопствену свест тек се у нашој свести активирају и наше прве две сазнај- не моћи – опажај и имагинација то довођење гледаног у свест, односно обраћање пажње, зове се мишљење и тек када је опажај у јединству са нашом имагинацијом, а обоје бивају прихваћени нашом свешћу, односно оним ја мислим, ми има- мо знање то значи да нити опажај сам по себи, нити имагинација сама по себи не представља- ју знање јер, и животиње имају опажај, па чак и извесне представе предмета међутим, једино човек може имати знање, јер је једино човек ло- госно, разумно биће, способно за оно ја мислим обрати пажњу не значи ништа друго него – усме- ри свој разум ка овоме што ти говорим, мисли о овоме што је пред тобом три су наше сазнајне моћи: опажај, имагина- ција и разум и три трансцендентална услова сазнања које оне диктирају: простор, време и аперцепција знање је производ сазнајних моћи у условима које оне диктирају „коперникански обрт“ који је кант направио у философији јесте у томе што је променио перспективу генезе зна- ња знање није наш пасивни пријем својстава објекта који стоји пред нама и који нам диктира сазнање о себи знање је производ наших сазнај- них моћи у њима диктираним условима оваква епистемологија доводи нас пред питање статуса „објективног знања“ након канта тешко да има смисла причати о „објективном знању“, у смислу да знање представља стварност онако како она „објективно“ јесте знање је знање субјекта у процесу сазнања субјекат има темељну иници- јативу, а не објекат као такав о објективности знања можемо говорити само у смислу трагања за јединственим инструментом сазнања у нама, субјектима могуће је „објективно знање“ са- мо под претпоставком да у нама постоје једин- ствене сазнајне моћи људске природе – опажај, имагинација и разум, те да те моћи производе јединствене услове сазнања – простор, време и аперцепцију уколико људска природа у свима нама производи једнаке сазнајне моћи, уколико постоји један опажај, једна имагинација и један разум у нама многима, онда можемо говорити у дијалогу са атеизмом који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује (јез 12, 2) разум као кормилар сазнања александар милојков мај / јун 2017 9 о „објективном знању“ дакле, знање је могуће уколико постоји јединство, односно ако постоји једно у многима са претпоставком да јединстве- на људска природа у нама многима производи једне и исте сазнајне моћи, са претпоставком, дакле, да постоји једно опажање, једна имагина- ција и један разум, ми говоримо о постојању зна- ња сходно томе, знање је једно и та јединстве- ност значи његову истинитост, наспрам мноштва неистинитости та истинитост, ипак, стоји на претпоставци једне природе сазнајних моћи у нама многима и сва наука постоји на вери и претпоставци по- стојања тог једнога лекар који пред собом има пацијента може да га лечи само под претпостав- ком да за њега (пацијента), као индивидуу, важи једна општост људске природе у противном, ме- дицина није могућа научни суд и научно знање, није производ испитивања свега појединачног у мноштву – није производ индуктивног закључи- вања научни суд и научно знање производ су извођења из претпоставке постојања једне оп- штости – наука стоји на дедуктивном закључива- њу на овоме је управо пао позитивизам, чији је зачетник био огис конт тај захтев да се научни суд мора базирати „искључиво на чињеницама“ како нешто јесте, а не на хипотезама како би мо- гло бити, савремену науку учинио би немогућом јер, за једну обичну тврдњу да је бакар провод- ник струје морао би се испитати сав бакар у ко- смосу (индуктивно закључивање), а што није мо- гуће учинити наука не стоји на позитивизму већ на фалсификацији то значи да она у свом проми- шљању креће од претпоставки, хипотеза, моде- ла о неком предмету свог испитивања дакле, не од онога како нешто јесте или „чињеница“, већ од оног како би то могло бити хипотеза затим про- лази тестове, са циљем испитивања да ли може издржати фалсификацију, односно оповргавање уколико тај тест прође, хипотеза може да прера- сте у научну теорију и уопште у суд науке из тако добијеног суда изводе се закључци који се одно- се на свако појединачно биће које учествује у тој, претпостављеној једној стварности из које наука изводи своје закључке (дедуктивно закључива- ње) нажалост, код неких данашњих промотера атеизма врло често срећемо давно превазиђени позитивистички наступ да ствар буде још гора, у том повампиреном позитивизму чујемо и често позивање на науку то је једна изразита контра- дикторност, јер се спајају две неспојиве ствари – позитивизам и савремена наука једно свакако искључује друго, никако не могу ићи заједно за- то такво атеистичко позивање на науку нема ни- шта са науком већ са идеологијом још једна ствар која произилази из кантовог „коперниканског обрта“ јесте и та да наше знање није знање ствари какве су оне саме по себи, већ онакве каве нам се показују а показују нам се управу у условима (простор, време и аперцепци- ја) које диктирају наше сазнајне моћи (чулност, уобразиља и разум) ово значи да наше знање не исцрпљује биће самих ствари биће стварности остаје у области апофатичког, неизрецивог и не- мисливог знање свакако јесте искуство стварно- сти, али не искуство њеног суштинског бића већ њеног показања које је одређено нашим сазнај- ним моћима, односно нама као субјектима који сазнају из овога можемо доћи и до дефиниције интелектуалца бити интелектуалац значи уткати у своју свест и ово знање о постојању апофати- ке бити интелектуалац значи умети доћи до де- финиција ствари, али у исто време знати и да се истина нити исцрпљује, нити се може исцрпети у тим дефиницијама то сведочи о безграничности истине као таква, интелектуалност је неспојива са епистемолошким тоталитаризмом, сцијенти- змом и сваком другом менталном крутошћу и искључивошћу само знање, за правог интелек- туалца, показује своју неконачност, указујући да је оно само пут и путовање како би карл попер рекао: „приближавање истини је могуће“ али, „сигурно знање нам је ускраћено наше је знање критичко испитивање; мрежа хипотеза; ткање од слутњи“ и у таквом знању можда би исправ- није било говорити, опет по речима попера, не о истини већ о поткрепљености: „стари идеал науке, апсолутно осигурано знање, показао се као „идол“: сваки је научни став привремен; он може бити поткрепљен – али је свака поткрепа релативна“ заиста, најтеже и највеће питање било би – за- право, шта је истина? (τί ἐστιν ἀλήθεια; quid est veritas) (јн 18, 37) звучи познато, зар не? наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији у дијалогу са ате измом тема броја: блажени милостиви 10 3 / 2017 господ сведржитељ са изабраним светима на оквиру су представљени св јован златоусти и григорије богослов, мученици теодор и георгије) икона на дрвету из 1193 године јајчана темпера, позлата); данас се чува на кипру, у никозији,у византијском музеју архиеп макарија iii (извор: ruiconru) тема броја: блажени милостиви уроману браћа карамазови достојевски нам приказује један потресан дијалог из- међу два брата – ивана и аљоше карамазова о питању (не)прихватања света и дешавања у њему које је бог створио и покренуо у том разговору, иван карамазов говори да прихва- та бога, он је за њега постојећи, али свет који је бог створио такав какав јесте – не прихвата! разлог су – стравични злочини које људи чине једни према другима, а понајвише они учиње- ни деци достојевски ту вели да поредити по- ступке појединих људи са зверима је увреда за звери ако човек може бити монструознији од звери и на тај начин „превазићи себе“, сво- је човештво, онда то свакако може учинити и у врлини превазићи себе међутим, и по до- стојевском, али и по хришћанском искуству и учењу, човек може то учинити само ако пред собом има бесмртност/вечни живот, односно ако има некога на кога може да се угледа и да се огледа, тј ако има бога овде нам се поставља питање сазнатљиво- сти и видљивости тог бога бога заиста не мо- жемо свести ни на какав појам стога, приписи- вати му поједина својства и особине може бити само релативно ниједна од њих не одређује у потпуности бога он је за нас несазнатљив и не- видљив по својој природи св григорије нисиј- ски каже: „у томе је истинско виђење траженог; у виђењу невиђењем, јер сам тражени надила- зи свако виђење, одасвуд бивајући опкољен непојавношћу као каквим примраком“ сушти- на и природа божија су за нас недокучиве и не- прозирне једина дефиниција коју јој можемо приписати јесте да тврдимо шта она (суштина) није но, ово не значи да бога не можемо сре- сти, да га не можемо упознати целокупно хри- шћанско богословље (а пре свега свето писмо) нам говори да се тај бог, иако за наше сазнајне могућности недокучив, човеку јавља и открива позивајући га у заједницу са њим то бог чини кроз своје божанске и суштаствене/природне енергије оне су дејства и делања божија у све- ту кроз које се он открива и даје људима да уче- ствују у њима реч енергија и покрива донекле то значење – (у)дејствености, делатности бо- жије ка нама по мери наше пријемчивости и, најпре, вере која нас отвара за деловање ових божанских енергија, ми се сусрећемо са богом и спознајемо га сусрет са једне стране благо- дати божије, а са друге наше воље манифестује се као врлина из тог, изнад свега личног и нај- дубљег сусрета и прожимања са богом, нама се и открива то да за бога говоримо да је добар, праведан, свесилан, мудар, човекољубив, све- знајући, свуда присутан ипак, можда једно од својстава и енергија које приписујемо богу понајвише изражава бога то својство (а из наше људске перспек- тиве и делатности врлина) јесте милост од свих његових енергија, ова је она коју најви- ше тражимо нема молитве било личне било у богослужењу да се или не завршава, или у себи не тражи вапај богу да излије на нас сво- ју милост, да нас помилује у чему се састоји та његова милост? одговор прожима целокупан божији план (домострој) о спасењу света ми- лост је основа тог спасења тај домострој нам бог открива не кроз мудрост и вештину речи (види 2кор 2, 1–7), него кроз сина свога, го- спода нашег исуса христа он се уподобљује нама у свему, постајући човек не даје нам ни- какве императиве, већ се потпуно „празни“ од свога божанства, изједначава са нама и то до смрти на крсту то што чини јесте милост, јер је свестан наше немоћи да „превазиђемо себе“ милост и љубав то је суд христов милост као боголикост владимир пекић тема броја мај / јун 2017 11 тема броја у добру зато нам он сам постаје темељ добра у којем изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и васкрсење, али и сваког од нас појединачно корен те милости божи- је према нама почива у његовој безрезервној и безусловној љубави бог је не изражава де- кларативно, кроз некакво саосећање са сла- башним родом људским или некакву помоћ где он неће „оштетити“ своје величанство или статус који има као бог он то чини најстварни- је, егзистенцијално, животно, узимајући крст на себе, постајући за нас проклетство, иако је праведан и свет (уп гал 3, 14) христос се до смрти изједначава са нама, до оног догађаја нашег постојања у односу на који смо потпуно немоћни, обнажени и посра- мљени ту немоћ нашу својом силом он преокреће у победу својим преславним васкрсе- њем (уп 1кор 15, 42–55; 2кор 12, 7–10) но, бог нам не даје своју ми- лост да бисмо ми то просто примили к знању он тражи милост од нас! да је ми пока- жемо у јеванђељу, христо- ве приче о милости управо то говоре сетимо се приче о немилосрдном слуги коме бива опроштен дуг који је за ондашње време и обичног човек био не само немогућ за вратити, него готово и непојмљив док он сво- ме пријатељу не опрашта наспрам његовог, ништаван дуг (види мт 18, 23–35) и господар га не осуђује због дуга, већ га осуђује због не- мања милости због тога што не увиђа немоћ и слабост свога пријатеља а не види је јер је охол и горд, лишен љубави пример за љубав и милосрђе му је дат; осетио га је изобилно на својој кожи нема оправдања или прича о милостивом самарјанину (види лк 10, 30–37) у којој нам господ говори најпре да нам је бли- жњи онај који нам, или коме чинимо милост, а то све у вези са две највеће заповести о љуба- ви на концу, јеванђелист матеј нам говори да ће нам господ судити једино по томе јесмо ли показали милост или нисмо према ближњи- ма тј према најмањим његовим (мт 25, 31–46) никаква заповест, никаква дисциплина, пост, традиција, ритуал само милост и љубав то је суд христов милост је, дакле, мера наше боголикости кроз њу ми, на конкретан начин, показујемо да се у свему угледамо на христа најпре у томе да ближње, уопште људе прихватамо оним мери- лом којим је он нас прихватио нема дела којим себе можемо оправдати или задужити бога је- дино милошћу, како каже свети јован златоу- сти то значи да смо вољни да другог прихва- тимо са свим његовим слабостима, да оно што нам је лоше учинио опростимо увек (ср мт 18, 21–22) затим то значи да треба да му се нађемо онда када му је помоћ због не- моћи или страдања потребна, да га избавимо из ње макар то било и на нашу штету на пр- вом месту то значи помоћи убогом, сиромаху и удовици (види ис 1, 17; мих 6, 8; ам 2, 6) јер боголикост се не изра- жава у некаквом монашком идеалу врлинског живљења који често буде циљ сам себи, или правдањима као што су „ми служимо литургију“ но, да ли је заиста служимо?! ако занемарујемо видљиве изра- зе милости као што су помоћ гладнима, жеднима, онеправ- дованима, пониженима, служимо ли литурги- ју? ако је она заједничко дело, што њено име говори, нису ли „најмањи“ њен неотуђиви део није ли литургија заједница свега у христу, где се свака подела потире (1кор 11, 18–34; гал 3, 26–28)? или смо ми као хришћани грамзиви и посесивни не желећи другима да дамо оно што смо од бога добили ни за шта од небеских до земаљских блага у
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
13
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
...ретке и драгоцене иконе из призрена, укључујући чудотворнуБОГОРОДИЦУ 📌 казанску из саборне цркве до
недавно је готово била прекривена знаци-
ма захвалности због услишених молитви
иконостас и нек
...ретке и драгоцене иконе из призрена, укључујући чудотворну
МЕТА инфо: Р:25182 К:185214 Д:102
| Свеска 356 |
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... ове све- тиње која је незнатног материјалног поседа али огромног духовног и културног значаја у манастиру се чува део моштију све- тог архиђакона стефана сребрна кандила пред олтаром, филигранске су израде то- ком погрома светиња у призрену 1999 го- дине, овде су склоњене ретке и драгоцене иконе из призрена, укључујући чудотворну богородицу казанску из саборне цркве до недавно је готово била прекривена знаци- ма захвалности због услишених молитви иконостас и неколико икона су из 19 века из уништене цркве у вучитрну најзначајни- ји део бањског скулптуралног украса, фигу- ра богородице са малим христом, налази се данас у манастиру соколица, због чега се че- сто и назива „богородица соколичка“ према усменом предању, тамо су је, пре више од пет векова, као светињу, пренели монаси бежећи од турака скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровић, посветивши јој затим песму света сељанка на косову на манастирској слави преноса моштију светог архиђакона стефана, 15 августа 2013, манастир бањска је обележио 700 година постојања архијерејском литургијом коју је служио митрополит црногорско-примор- путопис јул / август 2017 59 ски амфилохије, у присуству свештенства и монаштва рашко-призренске епархије и многобројних гостију том приликом је ми- трополит амфилохије, у ковчежићу на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба турака, пострадали у момишићи- ма код подгорице епископ рашко-призрен- ски г теодосије, подсетио је да овај знача- јан јубилеј опомиње да се радујемо али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња“ у лошем стању игуман манастира бањска, данило, рекао је том приликом да је тај манастир на косову и метохији „симбол ношења крста, голготе и васкрсења“ манастир опстаје у тешким условима као духовни центар срба овог краја народ је овде дочекао благодатни огањ са христовог гроба у јерусалиму, 2015 године уочи ви- довдана ове године преко хиљаду деце из свих средина где живе срби на косову и метохији окружило је цркву у два кола, како традиционално започиње и завршава се ова манифестација стара 17 година у овој све- тињи се народ молитвено окупља, баш као некад и „бановић страхиња из малене бањ- ске“ венчава и крштава, а све су веће посете верника и путника добронамерника светом манастиру који опстаје, живи и сведочи веру наших светих цара манастир бањска је тако постао подсетник историје, симбол опстанка и један од најважнијих духовних центара ср- ба на косову и метохији аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду аутор фотографија: ђорђе бојовић путопис српски патријарх данило трећи, очевидац унутрашњег и спољашњег сјаја бањске цркве, оставио је натпис да се „нигде такав спој лепоте и светлости не може наћи“ 60 4 / 2017 духовне поуке у причама грбава девојчица други разред је решавао задатак три- десет пет ученика повијало се над све- скама изненада, на врата разреда је неко покуцао „отвори врата и види ко куца“, рекао је учитељ јури, окретном црнооком дечаку који је седео у првој клупи јура је отво- рио врата у учионицу је ушао директор школе са малом девојчицом – новом уче- ницом тридесет пет пари очију је изуча- вало девојчицу била је грбава учитељ се, зауставивши дисање, окре- нуо разреду погледао је на разигране дечаке и у његовим очима деца су чита- ла молбу: нека девојчица не види у вашим очима ни чуђења, ни подсмеха у дечјим очима сијала је само радозна- лост гледали су у очи нове девојчице и ласкаво се смешкали учитељ је са олакшањем уздахнуо „ова девојчица се зове оља“, рекао је директор, „дошла нам је издалека ко ће да јој уступи место у првој клупи и пређе у последњу? видите како је мала“ свих шест дечака и девојчица, који су седели у првим клупама, подигли су руке и почели да предлажу: „ја ћу прећи“ оља је села у прву клупу разред је задржао испитивање василиј сухомлинскиј из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 4 (226), белорусија шумска кућица деда и десетогодишњи унук су ишли кроз велику шуму једва приметна стаза се извијала међу високим дрвећем наступило је вече путници су се умори- ли деда се већ спремао на починак негде под отвореним небом, када је изненада дечак видео у висини кућицу, која је стаја- ла поред шумске стазе „деда, ево дрвене кућице!“, радосно је узвикнуо унук, „можемо ли у њој да преноћимо?“ „да, ово је кућица за путнике“, објаснио је деда ушли су у шумску кућицу у њој је било чисто, на дрвеном зиду је висила гранчи- ца јеле по народном обичају то је означа- вало гостопримство: уђите, молим, пошто- вани гости деда и унук су пришли к столу и видели на њему свежу векну хлеба и малу теглу са медом на прозору је стајало ведро са водом деда и унук су се умили и сели да вечерају „ко је све ово поставио на сто?“, питао је унук „добар човек“, одговорио је деда „како је то тако?“, чудио се унук, „оста- вио нам је добар човек храну, а ми и не знамо ко је он за шта се он бринуо?“ „за то, да теби буде боље“, одговорио је деда василиј сухомлинскиј текстове са руског превела: јелена стојчић јул / август 2017 61 радуј свет својом лепотом у паучину је упао лептир паук је хтео да га уплете у мрежу, али потом га је погледао: „како је леп!“, прошапутао је паук – и ослободио лептира „лети и радуј свет својом лепотом“, ре- као је на растанку вјачеслав брејер старац и јабуке старац је посадио јабуке рекли су му: „шта ће ти ове воћке? дуго је чекати са њих плода, ти ни једне једине јабуке не- ћеш дочекати да поједеш“ старац је ре- као: „ја нећу јести други ће једном јести и рећи – хвала“ лав толстој добри овчар влада је стајао крај прозора и гледао на ули- цу, где се грејао на сунцу велики овчарски пас к овчару је докаскао малени мопс и почео се бацати на њега и лајати: хватајући га зубима за огромне шапе, за браду и, чини се, веома је досадио великом и суморном псу „пази сад, показаће он теби“, рекао је влада, „научиће те памети“ али мопс није престајао да се игра, а овчар је гледао на њега благонаклоно „видиш“, рекао је влади отац, „овчар је бољи од тебе када почну са тобом да се играју твоја млађа браћа и сестре, то се обавезно заврши тиме, што се ти посвађаш са њима овчар зна да је срамота када велики и јак увреди мале и слабе“ к ушински духовне по уке у причама 62 4 / 2017 васја васја је имао четири новчића ушао је у продавницу, купио пшенични хлепчић и вратили су му новчић као кусур пошао је кући на улици је стајао просјак „дајте не- што, христа ради“, рекао је просјак васји је било жао да му да пшенични хлепчић дао му је новчић потом му је било жао просјака вратио се и дао му хлепчић лав толстој из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија ко је чиме богат купио човек себи нову кућу – велику, ле- пу – и башту са воћкама поред куће а по- ред њега је у старој кућици живео завидан сусед, који се стално трудио да му поква- ри расположење: или смеће пред врата баци, или још какву гадост учини једном се пробудио човек у добром расположењу, изашао на трем, а тамо – кофа са блатом човек је узео кофу, про- суо блато, кофу очистио до блистања, на- брао у њу највеће, зреле и укусне јабуке и пошао к суседу сусед, чувши куцање у врата злурадо је помислио: „коначно сам му доскочио!“ отворио је врата надајући се скандалу, а човек му је пружио кофу са јабукама и рекао: „ко је чиме богат, то и другима даје!“ превод са руског: дајана лазаревић срећа ујка коља је одавно маштао да купи аутомобил коначно је сакупио новац, купио је нови блистави „москвич“ сео је и пошао путем, смешећи се сунцу, дрвећу и томе, што сада има свој нови аутомобил уједно на путу пред самим ујкиним ауто- мобилом истрчало је штене, мало и глупо ујка коља је оштро скренуо с пута и ударио у стуб а штене је стајало на путу и са интересо- вањем посматрало како је из разбијеног но- вог аутомобила излазио ујка коља и шепају- ћи дошао ка њему не, он није повредио штене узео га је у руке и нежно примакао свом лицу– каква срећа, што те нисам прегазио! – рекао је уј- ка коља а штене га је лизнуло својим топлим језиком вјачеслав брејер из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија духовне по уке у причама јул / август 2017 63 мисионарски излог приредила зорица ковачев, београд 2013–2015, 477 стр, 431 стр, 470 стр духовни разговори 1–3 трибине цркве светог трифуна милош з јелић предавања, духовни разговори и промо- ције православних књига, саставни су део мисије цркве у нашим парохијама на- жалост, оно што предавачи кажу на оваквим сабрањима, ретко се објављује у форми књи- ге православним хришћанима у београду и шире добро је позната ми- сионарска, и у оквиру ње вишегодишња предавачка делатност при цркви све- тог великомученика три- фуна у београду део пре- давања објављен је у три књиге и тако постао досту- пан онима који нису били у могућности да их уживо слушају, као и генерација- ма православних хришћана које ће тек доћи аутори су наши угледни предавачи, епископи, мона- си, свештеници и учени пра- вославни хришћани теме предавања такође су разли- чите, али без изузетка важне за живот, јер као што један од предава- ча каже: „у народу, у сваком човеку постоји духовно чуло, којим ми осећамо другог, мно- го боље него било којим физичким чулом то је духовно чуло, којим смо сви везани јед- но за друго, а особито хришћанске душе, које тако дивно утичу једни на друге и тиме пома- жу да буду боље нису његове беседе биле учене, он је само имао основно образовање, ниже основне школе, али живот је најбољи учитељ, када се живи по закону божијем“ (архим сава студенички о оцу василију до- мановићу, књига 3, стр 55) други предавач каже: „велика је мисија православља у свету, хвала богу, и у америци има до- ста православних ми стари православни народи треба више да се молимо за осталу браћу нашу, да им помогне- мо макар молитвама, ако не можемо другачије“ (епископ атанасије јевтић, о саборно- сти православних хришћана, књига 3, стр 145) предавачи су излагања при- лагодили слушаоцима, па се текстови лако читају на крају сваког текста дате су поуке и ко- ментари кроз одговоре на питања, односно одговори на питања слушалаца у овим књигама на- лазимо и занимљиве теме из историје цркве на пример, повест о страдањима срба у ливну и околини у два- десетом веку, о којима ми данас углавном не знамо ништа (нови српски мученици, књига 2, стр 217–246) затим, ту су подаци из истори- је свете горе, живота светог симеона, стра- дања за веру превлачких мученика насло- ви предавања и имена предавача, довољна су препорука православним хришћанима, који ће у књигама наћи „уџбеник“ хришћан- ске етике 64 4 / 2017 у селу доњој ливадици код велике пла- не живео је до пре месец-два свеште- ник божидар поповић, који је имао висо- ки крвни притисак и пред ову нову 1980 годину добио онај први, минимални, из- лив крви у мозак видећи да се отац божи- дар одједном изменио у лицу, попадија га у страху упита: „божо, шта ти је?!“ он од- говори: „ништа, само – дошао ми је брат“ (а брат му је, као 12-годишњи дечак, по- гинуо још за време окупације) док су оца божидара превозили колима у болницу, рекао је: „дошла ми је и мати“ (а и мајка му је погинула још за време окупације) затим је изгубио моћ говора и, не долазе- ћи свести, после неколико дана у болни- ци издахнуо кажу да је то прилично чест случај да се самртницима привиђају давно умрли бли- ски рођаци овај се, ето, случај збио код нас управо прошлог месеца вечерас смо присуствовали и постригу у малу схиму монахиње мајка-параскеве у обреду смо чули и оне господње речи: ако и мајка заборави своје дете, ја те забора- вити нећу! мати параскева је као сасвим мала једном то већ искусила на себи за време рата, пред неком изненадном опа- сношћу, њени су безглаво побегли у збег, а њу, онако малецну, оставили кад је опа- сност прошла и њени се вратили, нашли су је онако саму, гладну, беспомоћну и пре- плашену – још живу најближи су је оста- вили, а бог је, ето, сачувао, те смо вечерас – после двадесетак година од њеног до- ласка у манастир – присуствовали њеном свечаном давању завета господу христу, који нека јој свесрдно помогне да положе- не завете и одржи! нека бог и света петка, на чији се дан ма- ти параскева родила, и на чији је празник дошла први пут у манастир месић, чувају и буду на помоћи како њој тако и њеном ма- настиру, и мајци игуманији и свим њеним у христу сестрама а нека, са пресветом богородицом и све- тим арханђелима, буду на помоћи и нама који смо се у овој црквици, приликом ове скромне свечаности, вечерас сабрали здрави и радосни били и ми и сви наши мили и драги; у добру, у слози и у љубави пребавили одсада па довека – амин из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар 132 (2/1980)
... ове све- тиње која је незнатног материјалног поседа али огромног духовног и културног значаја у манастиру се чува део моштију све- тог архиђакона стефана сребрна кандила пред олтаром, филигранске су израде то- ком погрома светиња у призрену 1999 го- дине, овде су склоњене ретке и драгоцене иконе из призрена, укључујући чудотворну богородицу казанску из саборне цркве до недавно је готово била прекривена знаци- ма захвалности због услишених молитви иконостас и неколико икона су из 19 века из уништене цркве у вучитрну најзначајни- ји део бањског скулптуралног украса, фигу- ра богородице са малим христом, налази се данас у манастиру соколица, због чега се че- сто и назива „богородица соколичка“ према усменом предању, тамо су је, пре више од пет векова, као светињу, пренели монаси бежећи од турака скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровић, посветивши јој затим песму света сељанка на косову на манастирској слави преноса моштију светог архиђакона стефана, 15 августа 2013, манастир бањска је обележио 700 година постојања архијерејском литургијом коју је служио митрополит црногорско-примор- путопис јул / август 2017 59 ски амфилохије, у присуству свештенства и монаштва рашко-призренске епархије и многобројних гостију том приликом је ми- трополит амфилохије, у ковчежићу на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба турака, пострадали у момишићи- ма код подгорице епископ рашко-призрен- ски г теодосије, подсетио је да овај знача- јан јубилеј опомиње да се радујемо али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња“ у лошем стању игуман манастира бањска, данило, рекао је том приликом да је тај манастир на косову и метохији „симбол ношења крста, голготе и васкрсења“ манастир опстаје у тешким условима као духовни центар срба овог краја народ је овде дочекао благодатни огањ са христовог гроба у јерусалиму, 2015 године уочи ви- довдана ове године преко хиљаду деце из свих средина где живе срби на косову и метохији окружило је цркву у два кола, како традиционално започиње и завршава се ова манифестација стара 17 година у овој све- тињи се народ молитвено окупља, баш као некад и „бановић страхиња из малене бањ- ске“ венчава и крштава, а све су веће посете верника и путника добронамерника светом манастиру који опстаје, живи и сведочи веру наших светих цара манастир бањска је тако постао подсетник историје, симбол опстанка и један од најважнијих духовних центара ср- ба на косову и метохији аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду аутор фотографија: ђорђе бојовић путопис српски патријарх данило трећи, очевидац унутрашњег и спољашњег сјаја бањске цркве, оставио је натпис да се „нигде такав спој лепоте и светлости не може наћи“ 60 4 / 2017 духовне поуке у причама грбава девојчица други разред је решавао задатак три- десет пет ученика повијало се над све- скама изненада, на врата разреда је неко покуцао „отвори врата и види ко куца“, рекао је учитељ јури, окретном црнооком дечаку који је седео у првој клупи јура је отво- рио врата у учионицу је ушао директор школе са малом девојчицом – новом уче- ницом тридесет пет пари очију је изуча- вало девојчицу била је грбава учитељ се, зауставивши дисање, окре- нуо разреду погледао је на разигране дечаке и у његовим очима деца су чита- ла молбу: нека девојчица не види у вашим очима ни чуђења, ни подсмеха у дечјим очима сијала је само радозна- лост гледали су у очи нове девојчице и ласкаво се смешкали учитељ је са олакшањем уздахнуо „ова девојчица се зове оља“, рекао је директор, „дошла нам је издалека ко ће да јој уступи место у првој клупи и пређе у последњу? видите како је мала“ свих шест дечака и девојчица, који су седели у првим клупама, подигли су руке и почели да предлажу: „ја ћу прећи“ оља је села у прву клупу разред је задржао испитивање василиј сухомлинскиј из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 4 (226), белорусија шумска кућица деда и десетогодишњи унук су ишли кроз велику шуму једва приметна стаза се извијала међу високим дрвећем наступило је вече путници су се умори- ли деда се већ спремао на починак негде под отвореним небом, када је изненада дечак видео у висини кућицу, која је стаја- ла поред шумске стазе „деда, ево дрвене кућице!“, радосно је узвикнуо унук, „можемо ли у њој да преноћимо?“ „да, ово је кућица за путнике“, објаснио је деда ушли су у шумску кућицу у њој је било чисто, на дрвеном зиду је висила гранчи- ца јеле по народном обичају то је означа- вало гостопримство: уђите, молим, пошто- вани гости деда и унук су пришли к столу и видели на њему свежу векну хлеба и малу теглу са медом на прозору је стајало ведро са водом деда и унук су се умили и сели да вечерају „ко је све ово поставио на сто?“, питао је унук „добар човек“, одговорио је деда „како је то тако?“, чудио се унук, „оста- вио нам је добар човек храну, а ми и не знамо ко је он за шта се он бринуо?“ „за то, да теби буде боље“, одговорио је деда василиј сухомлинскиј текстове са руског превела: јелена стојчић јул / август 2017 61 радуј свет својом лепотом у паучину је упао лептир паук је хтео да га уплете у мрежу, али потом га је погледао: „како је леп!“, прошапутао је паук – и ослободио лептира „лети и радуј свет својом лепотом“, ре- као је на растанку вјачеслав брејер старац и јабуке старац је посадио јабуке рекли су му: „шта ће ти ове воћке? дуго је чекати са њих плода, ти ни једне једине јабуке не- ћеш дочекати да поједеш“ старац је ре- као: „ја нећу јести други ће једном јести и рећи – хвала“ лав толстој добри овчар влада је стајао крај прозора и гледао на ули- цу, где се грејао на сунцу велики овчарски пас к овчару је докаскао малени мопс и почео се бацати на њега и лајати: хватајући га зубима за огромне шапе, за браду и, чини се, веома је досадио великом и суморном псу „пази сад, показаће он теби“, рекао је влада, „научиће те памети“ али мопс није престајао да се игра, а овчар је гледао на њега благонаклоно „видиш“, рекао је влади отац, „овчар је бољи од тебе када почну са тобом да се играју твоја млађа браћа и сестре, то се обавезно заврши тиме, што се ти посвађаш са њима овчар зна да је срамота када велики и јак увреди мале и слабе“ к ушински духовне по уке у причама 62 4 / 2017 васја васја је имао четири новчића ушао је у продавницу, купио пшенични хлепчић и вратили су му новчић као кусур пошао је кући на улици је стајао просјак „дајте не- што, христа ради“, рекао је просјак васји је било жао да му да пшенични хлепчић дао му је новчић потом му је било жао просјака вратио се и дао му хлепчић лав толстој из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија ко је чиме богат купио човек себи нову кућу – велику, ле- пу – и башту са воћкама поред куће а по- ред њега је у старој кућици живео завидан сусед, који се стално трудио да му поква- ри расположење: или смеће пред врата баци, или још какву гадост учини једном се пробудио човек у добром расположењу, изашао на трем, а тамо – кофа са блатом човек је узео кофу, про- суо блато, кофу очистио до блистања, на- брао у њу највеће, зреле и укусне јабуке и пошао к суседу сусед, чувши куцање у врата злурадо је помислио: „коначно сам му доскочио!“ отворио је врата надајући се скандалу, а човек му је пружио кофу са јабукама и рекао: „ко је чиме богат, то и другима даје!“ превод са руског: дајана лазаревић срећа ујка коља је одавно маштао да купи аутомобил коначно је сакупио новац, купио је нови блистави „москвич“ сео је и пошао путем, смешећи се сунцу, дрвећу и томе, што сада има свој нови аутомобил уједно на путу пред самим ујкиним ауто- мобилом истрчало је штене, мало и глупо ујка коља је оштро скренуо с пута и ударио у стуб а штене је стајало на путу и са интересо- вањем посматрало како је из разбијеног но- вог аутомобила излазио ујка коља и шепају- ћи дошао ка њему не, он није повредио штене узео га је у руке и нежно примакао свом лицу– каква срећа, што те нисам прегазио! – рекао је уј- ка коља а штене га је лизнуло својим топлим језиком вјачеслав брејер из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија духовне по уке у причама јул / август 2017 63 мисионарски излог приредила зорица ковачев, београд 2013–2015, 477 стр, 431 стр, 470 стр духовни разговори 1–3 трибине цркве светог трифуна милош з јелић предавања, духовни разговори и промо- ције православних књига, саставни су део мисије цркве у нашим парохијама на- жалост, оно што предавачи кажу на оваквим сабрањима, ретко се објављује у форми књи- ге православним хришћанима у београду и шире добро је позната ми- сионарска, и у оквиру ње вишегодишња предавачка делатност при цркви све- тог великомученика три- фуна у београду део пре- давања објављен је у три књиге и тако постао досту- пан онима који нису били у могућности да их уживо слушају, као и генерација- ма православних хришћана које ће тек доћи аутори су наши угледни предавачи, епископи, мона- си, свештеници и учени пра- вославни хришћани теме предавања такође су разли- чите, али без изузетка важне за живот, јер као што један од предава- ча каже: „у народу, у сваком човеку постоји духовно чуло, којим ми осећамо другог, мно- го боље него било којим физичким чулом то је духовно чуло, којим смо сви везани јед- но за друго, а особито хришћанске душе, које тако дивно утичу једни на друге и тиме пома- жу да буду боље нису његове беседе биле учене, он је само имао основно образовање, ниже основне школе, али живот је најбољи учитељ, када се живи по закону божијем“ (архим сава студенички о оцу василију до- мановићу, књига 3, стр 55) други предавач каже: „велика је мисија православља у свету, хвала богу, и у америци има до- ста православних ми стари православни народи треба више да се молимо за осталу браћу нашу, да им помогне- мо макар молитвама, ако не можемо другачије“ (епископ атанасије јевтић, о саборно- сти православних хришћана, књига 3, стр 145) предавачи су излагања при- лагодили слушаоцима, па се текстови лако читају на крају сваког текста дате су поуке и ко- ментари кроз одговоре на питања, односно одговори на питања слушалаца у овим књигама на- лазимо и занимљиве теме из историје цркве на пример, повест о страдањима срба у ливну и околини у два- десетом веку, о којима ми данас углавном не знамо ништа (нови српски мученици, књига 2, стр 217–246) затим, ту су подаци из истори- је свете горе, живота светог симеона, стра- дања за веру превлачких мученика насло- ви предавања и имена предавача, довољна су препорука православним хришћанима, који ће у књигама наћи „уџбеник“ хришћан- ске етике 64 4 / 2017 у селу доњој ливадици код велике пла- не живео је до пре месец-два свеште- ник божидар поповић, који је имао висо- ки крвни притисак и пред ову нову 1980 годину добио онај први, минимални, из- лив крви у мозак видећи да се отац божи- дар одједном изменио у лицу, попадија га у страху упита: „божо, шта ти је?!“ он од- говори: „ништа, само – дошао ми је брат“ (а брат му је, као 12-годишњи дечак, по- гинуо још за време окупације) док су оца божидара превозили колима у болницу, рекао је: „дошла ми је и мати“ (а и мајка му је погинула још за време окупације) затим је изгубио моћ говора и, не долазе- ћи свести, после неколико дана у болни- ци издахнуо кажу да је то прилично чест случај да се самртницима привиђају давно умрли бли- ски рођаци овај се, ето, случај збио код нас управо прошлог месеца вечерас смо присуствовали и постригу у малу схиму монахиње мајка-параскеве у обреду смо чули и оне господње речи: ако и мајка заборави своје дете, ја те забора- вити нећу! мати параскева је као сасвим мала једном то већ искусила на себи за време рата, пред неком изненадном опа- сношћу, њени су безглаво побегли у збег, а њу, онако малецну, оставили кад је опа- сност прошла и њени се вратили, нашли су је онако саму, гладну, беспомоћну и пре- плашену – још живу најближи су је оста- вили, а бог је, ето, сачувао, те смо вечерас – после двадесетак година од њеног до- ласка у манастир – присуствовали њеном свечаном давању завета господу христу, који нека јој свесрдно помогне да положе- не завете и одржи! нека бог и света петка, на чији се дан ма- ти параскева родила, и на чији је празник дошла први пут у манастир месић, чувају и буду на помоћи како њој тако и њеном ма- настиру, и мајци игуманији и свим њеним у христу сестрама а нека, са пресветом богородицом и све- тим арханђелима, буду на помоћи и нама који смо се у овој црквици, приликом ове скромне свечаности, вечерас сабрали здрави и радосни били и ми и сви наши мили и драги; у добру, у слози и у љубави пребавили одсада па довека – амин из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар 132 (2/1980)
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
14
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 није ли била
јединица у родитеља? најбоља од земнородних!
и какво су поверење имали према богу свети
јоаким и ана посвет
...све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео певницу на српском језику за све време његовог поро- путопис храм свете великомученице марине, неи пори септембар / октобар 2017 47 дичног одмора његов глас, умилно појање и посебан напев (барачки) су привукли пажњу и срба и грка који су се обрели на служби по- родица радованчев је имала још једну важну улогу: били су нам гости за породичну при- славу, празник светог јована шангајског, коју смо ове године славили у порти платамонске цркве светог цара константина и царице је- лене а када се брат мирослав спремао да се врати у србију са одмора, појавио се однекуд још један богословац са својом породицом био је то никола пирц (епархија нишка), ђак треће године београдске богословије „свети сава“, који је наредних неколико вечери био за певницом последњих дана наше службе су дошли милош и јелена костић, наши по- знаници из заједнице светосавске цркве на врачару, те су и они дали свој допринос складном функционисању певнице што се присуства срба на служби тиче, то би, реално говорећи, могло бити доста бо- ље, с обзиром на број наших туриста у овом крају чини нам се да највећи број наших сународника некако успутно долази у храм (управо туристички), што је, руку на срце, чест случај и у србији са друге стране, они који су долазили на службу, били су редовни готово на свакој и остајали су до краја посебно нас је обрадовао велики број срба на светој ли- тургији за видовдан, што и приличи величи- ни тог празника са нашим људима смо имали обичај да поразговарамо на платоу испред храма ту их је увек било, како због службе, тако и због положаја храма долазили су са разних страна: бања лука, нови сад, београд, ваљево, ниш, панчево, обреновац и имали су разноврсна питања, понекад и ван темат- ског круга који се тиче свештеничке службе у ужем смислу од других православних народа на служби су повремено били присутни румуни најјачи утисак на нас су, међутим, оставили пољаци римокатолици, који су такође долазили у наш православни храм они су често остајали то- ком целе службе и показивали велико стра- хопоштовање неретко су били на коленима и после завршене вечерње службе са њима смо имали занимљивих тема за разговор, ма- кар кратак, за шта је обично послужио лик јана собјеског (чувеног пољског краља који је зауставио продор ислама у европу) и анто- нија језорањског (пољског грофа који је био један од првих учитеља у жаркову, делу бео- града у коме служим као парохијски свеште- ник) било им је драго да православни све- штеник и њима обрати пажњу на тај начин, а неретко су нам прилазили и на улици да пита- ју када има служба и томе слично колико би тек пољака било у овом храму током лета да су којим случајем православни, о томе може- мо само да нагађамо а када смо већ код теме мисије међу непра- вославнима, првих дана службе у неи порију посетио нас је млади и ревносни презвитер владислав голић, парох у месту лакавана (епархија источно-америчка) отац влади- слав је са супругом саром и сином натаном био на одмору у грчкој и једно цело поподне поделио је са нама искуство мисионарског рада у северној америци, која је мисионар- ско поље од огромног значаја уверени смо да ће наша црква у сад, са таквим свеште- ничким подмлатком, бити на нивоу задатка који је чека у 21 веку путопис храм светог цара константина и царице јелене, платамон 48 5/ 2017 већ је наведено да је митрополија китру- са обезбедила не само смештај, већ и храну за свештенике и њихове породице док су на служби у олимпској регији у неи порију – платамону, то је везано за објекат под на- зивом k a а i у питању је преуређен војни камп затвореног типа у коме туристички бо- раве искључиво војна лица из грчке са својим породицама у оквиру тог комплекса постоји и капела посвећена светом великомучени- ку прокопију, у којој сам имао част да саслу- жујем на храмовној слави на вечерњој слу- жби је началствовао митрополит георгије, а на светој литургији, јеромонах занимљивог имена (теологос) који је задужен за војску особито упечатљив доживљај је била литија, увече на сам празник светог прокопија, у ко- јој је учешће узео и војни оркестар у грчкој, подсетимо, црква и држава нису раздвојене на вештачки начин, већ дејствују симфониј- ски символ таквог деловања су управо ова- ква молитвена сабрања када човек на вечер- њој служби види сва та војна лица високих чинова, од којих највиши званичници имају активну улогу на богослужењу (читају неко- лико молитава из молебана светитељу), онда схвати колико су срби заправо одрођени од природне везе цркве и државе каква је по- стојала вековима пре револуционарног пре- врата изведеног после другог светског рата у овом војном комплексу смо, после литургиј- ске службе, упознали и појца илију из лари- се, који нам се одмах после службе обратио са неколико реченица на српском језику од њега смо сазнали да је, током рата у босни, примио у свој дом српску деветогодишњу девојчицу којој је отац погинуо на ратишту, и да га је она учила српски језик кроз игру већ неколико година уназад постоји веома плодна мисионарска сарадња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катеринија г георгије путопис порта храма светог цара константина и царице јелене са празничног вечерња у капели светог великомученика прокопија, војни камп k a a i платамон септембар / октобар 2017 49 велики број грка ове области је, попут појца илије, током ратова деведесетих прискакао у помоћ нашем народу на сличан начин нека им господ узврати за милост коју су указали српским ратним сирочићима! и на крају, где је служба божија, ту су и искушења – она се не могу заобићи макар човек био у најмирнијем делу света тако су нас једне прилике, у четири сата ујутро, про- будили младићи који су дошли на моторима, прескочили закључану ограду око храма у чијем подножју смо били смештени и ушли у порту када сам изашао да проверим да ни- су у порту можда упали неки провалници, угледао сам занимљив призор: на платоу иза храма са кога се пружа видик ка мору била је група од петнаестак младића који су се гласно смејали и разговарали на неке своје теме с обзиром да су држали флаше и лименке у рукама, било ми је јасно да су се враћали са неког весеља и да нису имали лоше намере, али да су се мало више занели и прешли границу пристојности (вероватно нису ни били свесни да некога има у просто- ријама испод храма) некако сам се уздржао од придике због начина на који су ушли у затворену порту и обратио им се смиреним тоном, упитавши да ли је све у реду? они су се у тренутку збунили, да би потом један од њих испредњачио, извинио се и упитао да ли могу да остану на црквеном платоу? до- били су дозволу, под условом да буду мало тиши после неколико дана, када сам промислио о поменутом догађају, схватио сам да су ти адолесценти заправо осетили простор у ко- ме ће наћи мир и да је њихов чудан поступак у неку руку био специфичан вид боготрага- лаштва ко зна, можда ће у годинама које су пред нама неко од њих постати појац, свеште- ник, монах и служити управо при том храму касније ми је било жао што нисам макар мало сео са њима и поразговарао тог јутра, иако је ниво грчког језика којим се служим оскудан у изразу – из неког разлога сам убеђен да би- смо се у свему разумели, с обзиром да мла- ди људи траже отвореност, а не виспреност у изражавању у србију смо се вратили пуни утисака, а пре свега ободрени осећајем да у митропо- лији китруса, платамона и катаринија имамо искрену браћу и да се у њој можемо осећати као код своје куће гостопримство високо- преосвећеног митрополита георгија је нешто посебно и вреди да буде поменуто на страни- цама овог часописа песма која следи мало је уздарје том гостопримству и њу посвећујем нашем братском грчком народу: српским кумовима, похвална песма с чим` се грчки народ подичити има? да л` најпре културом ил` плавим морима? или нечим трећим, другачијим, већим? јесу ли јунаци њима главна дика? ил` су то песници? можда реторика? дал` су им философи историје слика? све то грке краси, и то обилато, народ су посебан, но не само зато има нешто веће, вредније но злато то нешто су свети њиховога рода, нема их толико у других народа то је главна дика јелинскога лика нема светог чина који не дадоше, цркву украсише, христа прославише, многе незнабошце они обратише међу њима србе учинише браћом, не по крви својој, но по вери правој кумове имамо да се поуздамо! кумовима нашим певам песму ову, светима јеладе, што их господ даде да су главна дика јелинскога лика! а међ` њима прво светој браћи славној, кирилу премудром, методију храбром, што србе обдарише најважнијим даром путопис 50 5/ 2017 отац филип гатари је изузетан мисионар пра- вославља у африци, у северном подручју кеније, у округу нијери клирик је александриј- ске патријаршије и директор је православне школе „свети антоније велики“ важи за смире- ног човека чија реч има тежину 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? христос је послао своје апостоле да обављају највећи мисионарски рад – да проповедају, уче и преобрате људе да следе христа као свеште- ник, сматрам да је потребно имати мисионарско срце које може да се суочи са изазовима са ко- јима се христови следбеници сусрећу тежња да извршим доживотни утицај на животе што више младих мотивисала ме је да размишљам о фонтани образовања где ће многи освежити своје умове и борити се против незнања обра- зовање је стуб око којег се све остале људске активности окрећу образована особа је и оспо- собљена да се суочи с будућим изазовима и да нађе решење наша православна мисионарска школа „свети антоније“ почива на геслу образо- вање – основ мог живота основно образовање је неопходно за оне који ће желети да се даље образују на различитим пољима на пример, свештенство мора бити образовано 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? а) божанска и људска пуноћа – бог је тај који надахњује, а човек извршава; б) евхаристијска – да кроз све људске актив- ности открива евхаристијску природу; в) друштвено-економска – бављење друштве- но-економским аспектима људског живота; на- стојање да се подигне друштвено-економски статус људских заједница; г) психолошка – бављење психолошким про- блемима који раслабљују људско друштво 3 о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? а) јеванђеље – испуњавамо ли христово је- ванђеље или не?; б) ставови – колико добро мењамо сопствене ставове и ставове оних којима се обраћамо?; в) културно наслеђе – колико ценимо и по- штујемо културно наслеђе оних којима се обраћамо?; г) поштовање – колико поштујемо основне вредности оних којима се обраћамо?; д) језик – поштујемо ли локалне језике или их наменски замењујемо страним језицима који разводњавају идентитет народа и понекад ис- кривљују јеванђељске идеје? 4 по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? сваки пут кад је позитивна промена уоче- на, настројење сваког појединца да се разви- ја, лична и колективна мотивација, то је одраз успеха ако се догађа супротно, то онда значи неуспех ако су циљеви и задаци постигнути у одре- ђеном временском оквиру, то је успех ако нису испуњени, то значи неуспех ако смо сведоци духовног и материјалног напретка, то је успех супротно томе је неуспех кад циљна група при- грли процес, активности или идеје, и доживља- ва их као своје, то је успех кад год се дешава су- протно, то је неуспех ако је приметно побољшање живота људи у области мисионарског рада, значи да је успе- шно ако се то не дешава, значи да је неуспешно десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: свештеник филип гатари, кенија десет питања за православног мисионара септембар / октобар 2017 51 десет питања за православног миси онара 5 који мисионарски пројекат православне цркве бисте данас посебно издвојили? а) издаваштво и превођење – превођење раз- личитих религијских и црквених књига и слу- жебника, као и издавање црквеног рада разли- читих православних аутора на локалне језике; б) градња теолошких факултета, мисионар- ских школа, мисионарских болница, стационара и клиника; в) обезбеђивање стипендија за студирање у иностранству; г) посете мисионара као појединаца и као гру- па различитим земљама 6 где, по вашем мишљењу, има простора за унапређење мисије у 21 веку? охрабривање све више појединаца да се укључе у мисионарске активности охрабри- вање више сестринских цркава да се укључе у мисионарски рад који ће бити усмерен и ка уну- тра и ка споља издвајање више средстава за мисионарску делатност заједничко планирање и сарадња, како би се избегло дуплирање миси- онарских пројеката 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? појединачне цркве треба да креирају локал- ни механизам унутрашњег мисионарског рада на унутрашњи мисионарски рад треба приме- нити свеобухватни, скројен по мери, и пријем- чив метод препознати конкретне потребе у датој области мисионарске делатности препо- знати појединце заинтересоване за мисионар- ски рад што се тиче спољашње мисије, треба извести студију случаја за сваку област мисио- нарске делатности успоставити консултације између спољашних мисионара и радника на унутрашњим мисијама како би препознали при- оритетне области активности омогућити спољ- на средства за завршетак започетих пројеката спољашње мисије процена пројеката који су споља финансирани укључивање очекиваних резултата за побољшање живота људи у датој мисионарској области 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту у почетним фазама оснивања ове образов- не установе сусрео сам се са следећим: недо- статком подршке пројекту од стране локалне заједнице, преовлађивањем личних интере- са вођа локалних заједница, са мешањем ло- калних политичара, недостатком средстава за финансирање свих области активности, са недостатком сталног наставничког особља због ниских зарада и високе стопе транзиције наставника ипак, успех је забележен у броју ученика који су завршили средње образова- ње, смањењу стопе напуштања школовања, континуитету подучавања и учења упркос многим изазовима, стицању руководствених и менаџерских способности, обезбеђивању за- штите и очувању нашег школског и црквеног земљишта, загарантованом пружању образо- вања ученицима који су иначе угрожени 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? мој лични избор били би свети кирило и методије – учили су словене хришћанству и хришћанским начелима, изумели су словенско писмо, многе су преобратили у православље, жртвовали су свој живот за христово јеванђеље 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? из искуства у кенији издвојио бих блаженопо- чившег архиепископа макарија iii, председника кипра, и архиепископа тиранског анастасија архиепископ макарије основао је богословску школу у најробију како би образовао младе кенијце за свештенички позив обезбедио је финансирање богословије крстио је око пет хиљада људи у православље оживео је пра- вославну цркву у кенији архиепископ анаста- сије је отворио поменуту богословију 1982 го- дине организовао је веронауку у богословији основао је административни центар кенијске цркве проширио је богословију како би прима- ла ученике из целе источне африке, а касније и из целе африке саградио је и освештао многе локалне цркве, посебно у кенији за нас је био харизматичан епископ јер је поистоветио себе с тежњама локалних кенијаца разговор водио: станоје станковић превод с енглеског: милана вучићевић 52 5/ 2017 сада већ давне 1815 године, вук караџић је затражио од шишатовачког игумана лу- кијана мушицког, иначе свог пријатеља и са- радника, да пише свештенику у селу грк, како би записао још коју песму од филипа „слепца“ на овом месту вук је мислио на нашег славног гуслара филипа вишњића који је обишао мно- ге манастире, упознавао бројне духовнике, и посветио им живописне стихове тако се на почетку вишњићеве песме бој на чокешини, прославља планина цер, манастир чокешина и игуман хаџи-константин, па тек онда наводе бројне устаничке старешине на крову мана- стирске цркве две птице, два гаврана стрпљи- во проводе цео дан у очекивању боја, ужи- вајући у слави овог дана и јунаштву храбрих устаника у даљем току песме, упечатљива је слика хаџи-констатина који исповеда и закли- ње устанике пред очекивани напад турака под вођством браће недић, устаници већају и одлучују да пођу у сусрет непријатељу, како би се избегло скрнављење манастира у самом боју, хаџи-констатин није учествовао, што ви- шњић посебно наглашава погибију устаника ожалили су цер и видојевица у овом стиху, слепи гуслар користи назив видојевица, јер је по предању манастир чокешину подигла ви- да, сестра милоша обилића, која се замона- шила на тај начин филип је доводи у духовну везу пострадале устанике са древним косов- ским јунаком, милошем обилићем и његовом храбром сестром видом сам вишњић је много полагао на косов- ски завет и његовој значај у знаменитој пе- сми почетак буне на дахије, дахије позивају хоџе и ваизе на саветовање, да им протума- че небеска знамења „два смо влашка цара погубили“, подсећају они дахије, „констан- тина насред цариграда и лазара на пољу косову“ они напомињу дахијама да је му- рат на самрти опростио милошу обилићу султан је позвао своје наследнике на по- пустљивост према српском народу и њего- вим старешинама, што дахије нису спремне да примене нетрпељивост дахија је увела цео пашалук у колективну трагедију на да- хијском списку за погубљење, нашли су се, по филипу вишњићу, два свештеника (про- та никола из ритопека и прота марко из остружнице) и тројица монаха-хаџија (ру- вим, ђера и мелентије), при чему је монахе посебно опевао хаџи мелентије је походио свету земљу или, како дахије, у песми кажу, „влашку ћабу полазио“ с путовања је донео ферман, по којем му султан дозвољава да изгради манастир рачу хаџија је испошто- вао рок за градњу, али га дахије неправедно сумњиче да манастир утврђује, а топове и џебану тајно набавља гуслар се нешто дуже задржао на ликовима хаџи-рувима и њего- вог ученика хаџи-ђере, чији помен изази- ва посебно негодовање код дахија они су писмени људи, који су своју ученост иско- ристили да састављају молбе султану ради из историје српске православне цркве гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су израсле из народа, са њим живеле и страдале филип вишњић и српски духовници др ђорђе вуковић септембар / октобар 2017 53 заштите сиротиње од зулума дахија свој тројици духовника тајно је спремана смрт хаџи-ђера је погубљен у моравцима код цркве, хаџи-рувим у београду, а хаџи-ме- лентије је преживео рувимовој личности вишњић се у песми још једном враћа он бележи да је сунце потамнело након по- губљења кнеза алексе ненадовића, илије бирчанина и хаџи-рувима, чиме само нагла- шава колики су грех турци учинили што су недужне људе погубили, да се и небо потре- сло због такве трагедије вишњић је својом песмом забележио скр- нављење поцерског манастира петковице, погубљење три манастирска ђака, заробља- вање и мучење игумана исаије на вест о овој трагедији, у помоћ долази поп лука лазаре- вић са војском, али разбијени турци одво- де заробљеног игумана у босну (песма луко лазаревић и пејзо) лик свештеника и војводе луке лазаревића, вишњић је градио у чита- вом низу песама као брижног старешину ко- ји се стара за војску и народ док је пролазио пољем, лукина силуета се учинила као пла- нина (бој на лозници) слепи гуслар је опевао и проту николу смиљанића (бој на мишару) није заборавио ни свештеника филипа из села добрић у јадру, који је ухваћен и погу- бљен заједно са кнезом илијом (песма кнез иван кнежевић) поред духовника православља познатих историји, филип упечатљиво сенчи још два духовна лица позната вероватно из локалних предања први је хиландарски игуман ва- со који са ђаконом исаијом путује урвином планином успут наилазе на мртвог марка краљевића игуман је помислио да марко спава и опомиње ђакона да не пробуди усну- лог јунака када из нађеног писма сазна да се марко упокојио, он преноси његово тело на свету гору и у дирљивој сцени опојава и са- храњује нашег епског јунака игуман је и из- вршилац марковог тестамента, по којем се један ћемер блага троши за погреб, други за украшавање цркве, а трећи за даривање сле- пих и кљастих најдирљивије је осликан лик милешевског игумана васе (истог имена као хиландарски игуман) он налази уплакано „ђаче самоу- че“ крај црквених врата и брижно га теши (и филип је био самоуки гуслар) у том теше- њу игуман се открива пред слушаоцима, као врстан познавалац дечје душе он зна какве све муке могу да муче дете: тешка књига, ра- стављеност од мајке и жеља за женидбом игуман је спреман све да опрости опоме- нут игумановим беседом, ђак открива да се уплашио ужасног сна игуман мирно слуша и тумачи сан који најављује хасан-пашину на- језду на манастир милешеву са неким незе- маљским миром, он завршава тумачење сна речима да ће паша „игумана мене погубити“ игуман се није уплашио за себе, нити могу- ћег страдања у том тренутку, хасан-паша са војском стиже пред милешеву у даљем опису догађаја, вишњић показује да познаје ред и поредак у манастиру игуман се моли богу и светом сави да му опросте што мора да отвори ћивот и узме свете мошти по па- шиној наредби молитва је услишена, те се зрак са неба пробија кроз куполу и ћивот се сам отвара игуман износи мошти пред пашу, а затим стаје поред њих паша хоће да оскр- нави свете мошти, али се дешава чудо: паша ослепи, а турци се разбеже тада се паша по- кајао и замолио игумана за милост, па се игу- ман три дана молио светом сави (овај детаљ је занимљив јер је и сам филип био слеп, па указује да се гуслар на својим путовањима вероватно молио светоме сави) на крају пе- сме, паши се вид и нешто војске повратило тада се паша заветовао да ће сваке године даривати мошти и манастир, што је редовно испуњавао гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су из- расле из народа, са њим живеле и страдале поменути духовници су савесно извршавали своје дужности: поправљали су богомоље, ишли на ходочашће у свету земљу, заступали народ пред властима, а у одсудном тренутку стали раме уз раме са својом паством и с њом делили добро и зло неки од њих су страдали христовог имена ради страдање појединих духовника пропраћено је небеских знамењи- ма, као потврда њихове праведне жртве из историје српске православне цркве 54 5/ 2017 старе српске породице су одвајкада биле чу- вене по питању девојачке невиности када се двоје младих „загледају“ једно у друго, стро- го воде рачуна о „граници“ понашања, у свакој прилици, па и када се случајно негде затекну са- ми, на неком скупу, као што је свадба, недељна игранка, вашар било би зло и наопако да се за неку девојку чују неке гласине о њеном понаша- њу цела породица била би „узета на језик“, што би било непреболно за целу фамилију зато су до пунолетства млади оба пола надгледани од стра- не старијих да се нешто непримерено не догоди осамнаестогодишње пунолетство жељно се дочекивало, прво облачење у свечане „аљине“ посебно шивене за тај дан прво свечано одело и мушко и женско, прво хватање у коло, први стисак девојачке руке, прво узбуђење и узавре- ли образи за момке је било лако: нова кошуља са неким пригодним везом, прслук, шешир, брич панталоне, чарапе, опанци са носем – шиљкани, и неколико десетица за коло и лицидерско срце за своју изабраницу девојачка опрема била је неклико пута скупља од мушке: кошуља, јелак, сукња која се прекачињала, чарапа, опанци са носем и папуча посебна девојачка опрема би- ли су дукати ношени око врата, који ће јој при- пасти као мираз све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мно- штво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања, а посебно која ће до кога момка нај- више да игра то ће бити знак да се то двоје већ гледају на вашару свега и свачега: циркузанти са својим тачкама, рингишпили, набацивање коту- ра на кочић, неки мали поклон, поређане козер- ве се обарају са крпеним лоптама и ту има нека награда, пљеште пушке са драмлијама, љуљашке у чамцима, сладолеџије, бозаџије, шећерлеме, разне дрангулије за децу неколико коловођа развили кола, зној лије са лица, кошуље мокре, али се не престаје хитре ноге преплићу „ситан вез“, девојке су много умореније, играју полако одржавјући такт да не погреше као што увек бива дечија љубав почиње још у четвртом разреду основне школе, који је за многе момке и девојке био крај школовања то је време када су сеоска деца тек понека одлазила на више „чколе“, јер је орање, сејање житарица и поврћа, копање, окопавање – загртање, сејање расада, и остала сазнања о пољопривреди би- ло мого прече дружење на сеоским прелима и свадбама, организовање моба за копање, жетву, вршидбу, зближавали су момке и девојке тако се до проигравња много њих већ тајно обећа- ло било је дружење девојака и момака из својих сокака, али су између њих били ретки бракови понашали су се као блиска фамилија обично су момци ишли по другим сокацима и селима и та- мо „кибицовали“ девојке село јечи од момачких надпевавања по сокацима девојке скоро препо- знају по гласу ко ће проћи поред њихових кућа, а оне, по њих две – три, сакупе се испред једне куће чекајући да им прођу њихове „ђидије“ мом- српска традиција и обичаји све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мноштво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања обичаји пред свадбу у старини спасоје т влајић септембар / октобар 2017 55 ци ће се са девојкама задржати толико дуго док неко старији, од укућана, као има нека посла да поред њих прође мало ће се, као, закашљати, и то ће бити знак да девојке морају у кућу што се испричало, испричало, ако се нешто заборавило настави ће сутра увече тако ће до вашара свака сестра сазнати коју ће девојку брата позвати да се ухвати до њега већ напоменусмо да се у порти развило не- колико кола знају се коловође које ће се током кола повремено мењати, а тако се мењају сестре и девојке зато ће свака девојака са другарицом чекати да је момак позове у коло када коловођа поведе коло за њега се ухвати једна од сестара, она држи брата под руку, у прегибу лакта девој- ка која треба да се ухвати до коловође сачекаће да се обрне први круг и када коловођа стигне до ње сестра излази из кола, а у коло се хвата она права, она хвата коловођу за руку такав је срп- ски обичај да се рођак и рођака држе под руку, а остали за руке почело је да се смркава момци и девојке из суседних села враћају се, углавном „пешке“ пре- ко поља песме се оре, јер младост је младост, и код ње нема умора једино око девојачких вратова нема дуката дукати су на време скло- њени на сигурно место пре него што ће се смрк- нути тек за сваки случај убрзо се селом проне- се абар да се та и тај жени са том и том многи заинтересовани(е), жељни(е) аброва не могу да верују и ако не верују, црвић сумње им не да мира, и разговор се наставља; од кога си болан (болна) чуо (чула)? чула сам од, шапатом каже поименце, да нико не чује, знаш да су тај и она, поменуће им имена, главне проводаџије у селу и да он(а) зна све шта се у селу догађа абар стиг- не и у суседна села, сва су близу једно другом млади се, скоро свако са сваким зна, било пре- ко родбинских веза или дружења проводаџи- је не дангубе оне раде свој посао, само се чују лепе речи хвале, све је нај, нај, он(а) гарантује главом да је све што каже истина у селу свако зна шта ко доручкује, а шта вечера домаћини се свакодневно виђају по пијацама, на улици, ка- фанама где се уз „каву“ и ракијицу, све сазна шта се у селу догађа када проводаџије заврше свој део посла, када се домаћини преко њих усагла- се када просиоци могу да дођу да просе девојку, тај дан се мора испоштовати младожењин отац ће са неким од браће, њих двоје троје, и „вла- шом“ своје најстарије препеченице, доћи код будућег пријатеља, нормално ће се поздравити, али се неће пољубити љубљење се одгађа за сат или два касније када се „посао“ обави до- маћин од дома је позвао неког од своје браће, припремио добро мезе, и изнео своју најбољу ракију разговор почиње неком неформалном причом прича се о летини, стоци, ценама на сточним пијацама, убаци се по нека шала, да би се започели званични разговори „ домаћине ми дођосмо –добро нам и здраво дошли „до- ђосмо да запросимо вашу ћерку (каже име) за мога сина (каже име) ето деца су се заволела, па ето да деци не чинимо на жао, нека им буде срећно“ домаћин одговара шта је све спремио што ће ћерка понети у мираз у нови дом: спа- ваћа соба са шифоњером, толико дуката, могу да дам толико пара и ланац земље – нека знају унуци шта им је деда поклонио „ето пријатељу нека буде са срећом, хвала ти пријатељу и не- ка је уздрављу“ честитање грлење и љубљење, са обе стране џабе су биле све приче када све се то знало, јер су проводаџије пренеле све шта ће млада донети договоре се о месецу, обично јесењем, и дану када ће бити свадба будућа сна- ја ће тек тада изаћи да поздрави прво будућег свекра љубећи га у руку, он ће је даривати ду- катом затим све просиоце, оца и мајку, која је тек сада изашла да поздрави пријатеље, љуби у руку убрзо ће доћи и младожења, он је чекао код првог комшије, он ће прво пољубити таста и ташту у руку, а затим оца и остале присутне са девојком ће се поздравити, а за пољубац ће мало сачекати била би велика срамота да се њих двоје мла- дих, који су тога дана најсрећнији, јавно пољу- бе биће јавни пољубац, али, тек после венчања ето, тако је то у србији брале, уместо да момак купује девојку, девојка купује момка када се све сабере шта ће девојка донети у мираз, женидба се исплатила у селима око београда било је та- ко када се роди женско чељаде отац и мајка већ знају да се морају припремити за тај, не мали, издатак зато би поднапити српски домаћини, који имају више синова певали: „није није газда ко има волова, већ је газда ко има синова“ српска традиција и обичаји 56 5/ 2017 тог памтећег августовског дана бој је био тако жесток, да се увече ничије простран- ство прекрило телима убијених – и непри- јатеља и наших бораца сунце се већ скоро дотакло хоризонта одједном установљена тишина се учинила опипљивом али њу је нарушио громки немачки марш – то је код немаца почињала вечера док смо ми пушили и разговарали, земљак мој иван бож- ков се повукао у страну ја сам знао да он не воли дувански дим одједном је иван, из неког разлога, подигао главу над зидом рова њего- ва непажљивост ме је зачудила и ја сам викнуо: „иване, шта то радиш? снајпер дочекујеш?“ божков се спустио у ров и приближио ме- ни, нечим силно узбуђен: „ти ништа не чујеш, петја? тамо жена плаче“ „теби се учинило, вања откуда би жена дошла? осим разбије- не капеле, тамо ничега нема“ „поливанов говори истину“, подржао ме је наредник зимин „ја ништа нисам чуо, музи- ка смета“, рекао је сартанбајев уједно је марш утихнуо, дословно га је не- ко посебно угушио, и ми смо јасно чули, како недалеко плаче жена божков је брзо ставио на главу шлем, попео се на бедем и стао па- жљиво да гледа на неутрално пространство „тамо се магла згушњава“, измењеним гла- сом рекао је божков, „а по магли, по ничијој земљи на нашу страну иде жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на богородицу!“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за неопрезност, али видео сам да он плаче „шта је са тобом, вања?“, тихо је упитао на- редник зимин „он је полудео!“, срдито је рекао казанец „сам си скренуо ништа не разумеш и зато ћути!“, повикнуо сам ја на казанца „не свађајте се, браћо! боље сами погле- дајте, само се не свађајте!“ и ми смо тада видели: по ничијем пољу у лоптама магле ишла је жена у тамној и дугач- кој, до земље, одећи, са ниско опуштеним на лицу велом она се клањала над убијенима и гласно плакала неко је од бораца рекао: „и немци на провиђење гледају њихови шлемови над рововима штрче“ „нека гледају само да не пуцају“, рекао је наредник зимин и ја сам се окренуо ка ива- ну земљак мој се молио, а по образима ње- говим клизале су крупне сузе казанец ме је ухватио за рукав војне блузе и тихо упитао: „ти такође мислиш да је то богородица?“ „а ти иконе ниси видео?“, престигао ме је зимин „зашто нисам видео? видео сам али ту не- што није у реду види каква је она – висока, један или два пута већа од људског раста“ „значи да тако треба!“, прекинуо је казанца зимин „господе! како она плаче! право у души све се преврће!“, рекао је неко иза мојих леђа чудна магла већ је покрила већи део ни- чијег поља, а ја сам помислио: „треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на богородицу, уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет продужила жалосни пут, прелазећи га плачем а божков је рекао: „богородица се на нашу страну поклонила – победа ће бити наша“ духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила са руског превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2017 57 задовољни исходом, ми нисмо примети- ли када се појавио поручник хворин и ср- дито упитао: „редове божков, шта сте ви то рекли?“ „ја сам рекао, друге поручниче, да нас је богородица благословила на победу“ „шта ви себи дозвољавате редове божков?“ „а ви сами погледајте, друже поручниче“, умешао се зимин, „она још увек оплакује погинуле“ „ви сте се договорили?“, повисио је глас поручник, али из рова је ипак погледао он је минуту гледао на провиђење, затим је, гласно фркнувши, испалио: „чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу богородицу!“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом притиснуо слабашног поручника хворина к зиду рова и погледавши му у очи, рекао: „то не треба радити, друже поручниче чак ни немци нису смели да пуцају“ казанец је пустио поручника тек тада, када сам му ја рекао да је провиђење нестало он се окренуо к мени и затражио је цигарету а поручник хворин је са мржњом погледао на григорија и реметећим младалачким гласом повикао: „одговараћеш, редове казанец! на суд ћеш ићи! зимин, сарантабајев и ти (сев- нуо је на мене очима) бићете сведоци ваша презимена ћу да означим у рапорту!“ „о чему сам дужан да сведочим?“, упитао је наредник зимин „како о чему? о томе, како је редов каза- нец напао командира! зар није јасно?“ „јасно, друже поручниче, али ја ништа та- ко нисам видео“ „ја такође нисам видео“, подржао сам ја зимина „а моја совсим ништо не видео моја спа- вао“, рекао је, смешећи се, сартанбајев „шта ви то себи дозвољавате? преступ- ника покривате?“ „одједном ви тако, друже поручниче ви сте на фронту свега недељу дана, а казанац и ја трећу годину у рововима није важно ко је био ко пре рата казанац је на фронт пошао као добровољац“, рекао је чврсто наредник зимин поручник, као да је прозрео, оборио је главу, тражећи излаз из насталог положаја, а ми смо ћутке гледали у њега на крају је он подигао поглед и, погледавши на божкова, већ мирно рекао: „да, узбудили смо се! мало ли смо тога видели саветујем вам да о томе мање ћаскате! да ли вам је јасно?“ „јасно, друже поручниче!“, одговорио је за све зимин „а ево и вечера је стигла вечерајте!“, ре- као је поручник хворин и отишао на дру- гу страну транше а божков је тихо про- говорио њему следеће: „младо – зелено! слава теби, пресвета богородице! уразумио се поручник“ потом је наступила ноћ казанец, попу- шивши цигарету, сео је код божкова: „ти, вања, не љути се на мене дошло нешто разумеш, растао сам као безбожник у детињ- ству ниједну молитву не знам“ „бог се мора у срцу имати, гриша, а моли- тва се може научити ако ниси верујући, не треба бити светогрдан за незнање твоје бог ће опростити, а за светогрђе ће казнити!“ „разумео сам ја, вања а ти ћеш после ра- та да учиш за попа?“ „не за попа, већ за свештенослужитеља“, исправио је божков само што ја не треба да учим, гриша“ „зашто?“, упитао је изненађено казанец „зато, што сам ја већ свештеник“ „али како си дошао на фронт? стварно“ „као и ти, гриша, добровољац“, прекинуо га је иван „а како заповест – не убиј?“, умешао се у разговор зимин „у мирном животу ја свето поштујем ту за- повест, али сада, као и ви, браћо, своју отаџ- бину од непријатеља браним“ из часописа „врата небесные“, (2015), минск, белорусија записао: р васиљев (по причи ветерана другог украјинског фронта, редова п поливанова) духовне по уке у причама 58 5/ 2017 манастир гориоч из 14 века, налази се на узвишењу бела стена, северозападно од истока, на косову и метохији задужбина је светог краља стефана дечанског и метох ма- настира високи дечани, епархије рашко-при- зренске ова светиња старог хвосна споменик је културе од изузетног значаја и представља непокретно културно добро хвосно (хвостно, старо хвосно) је ранији назив за северни део метохије, данас област градова исток и пећ на овом простору су српски краљеви и локална властела, у сред- њем веку, завештали потомцима манастире и цркве име хвосно је изведено из старосло- венске речи хвост, што значи „дебело дрво“, по једном објашњењу због густих шума које расту на падинама околних планина а по дру- гом по словенском имену врсте траве која је расла у метохији први пут се помиње као χоσνоς (хоснос) у 1018 као место под јурис- дикцијом епископа призренског у три повеље цара василија другог, (под управом охридске архиепископије) на самом улазу у исток, стижемо пред капију манастира ветровито је, кажу често, јер се ма- настир налази на надморској висини од 1000 метара пред капијом, из стражарнице, албан- ски полицајац нас прати погледом целивамо капију, крстимо се и улазимо у средњевековну светињу погледи нам се раширише по про- страном манастирском дворишту, беспрекор- но уређеном травњаку са цветним ивичњаком који наглашава склад објеката у дворишту и лепоту цркве у дворишту су осим цркве и зво- ника, конак и фонтана као и базен у коме гаје надалеко чувену метохијску пастрмку стара црква светог николе у гориочу из 14 века није сачувана на њеним темељима је по- дигнута нова обнављана је у xvi и xviii и по- четком xx века у манастиру су конак, звоник и чесма саграђени су касније са леве стране од улаза камене плоче, јед- на округла поломљена а друга са натписом: „храм св василија острошког чудотворца зидан 1939 и 1940 год освећен 13 маја 1990 године“ улазимо у припрату припрата је без фре- скописа, украшена иконама ту нас срдачно дочекује мати евгенија пре седам година је дошла из требиња у ову светињу њен син je монах у манастиру високи дечани како смо претходно били на литургији у високим деча- нима, приметили смо његову дивну боју гласа која се лепо уклапа у тихо појање дечанских монаха иако је остао без вида, бог му је пода- рио диван глас те свој талант користи у служби богу пожелевши нам добродошлицу, монахи- ња евгенија почиње беседу о манастиру свети краљ стефан дечански је подигао манастир гориоч, према народном предању, у знак захвалности за исцељење „изгорелих“ очију по том догађају је манастир добио име (горе очи – гориоч) руски путописац, конзул и историчар гилфердинг, средином xix века, бележи да се у манастиру чувала библиотека средњовековних књига из xiv и xv века том приликом је неке од књига из манастирске би- блиотеке понео у русију оне се данас чувају у путописи стефан је скинуо повез с очију на истом овом месту, прогледао и објавио да му је свети никола повратио вид задужбина захвалности за исцељење манастир гориоч лела марковић септембар / октобар 2017 59 градској библиотеци петрограда у цркви ма- настира гориоч, очувано је 11 икона сликаних током xvi, xvii и xviii века током другог светског рата, албански на- цисти су користили цркву као затвор у коме су мучили заточене србе манастир гориоч је крајем 1999 године, након повлачења српске војске са косова и метохије, уништен од стра- не припадника тзв „овк“ потом је сва српска популација са овог подручја напустила косово и метохију монахиње и манастир су остали без заштите од доласка међународних ми- ровних снага на косово и метохију, манастир гориоч је под заштитом данас је за његову безбедност задужена локална полиција данас је гориоч женски манастир са пет мо- нахиња током свете литургије у манастиру гориоч, 29 јуна 2013 године, владика теодо- сије је дотадашњу настојатељицу манастира, монахињу исидору, произвео у чин игуманије, указујући јој тиме признање за њен труд и до- принос животу цркве игуманија исидора је са сестринством дошла из манастира сопоћани монахиња марта, мајка је владике теодосија, родом је из ужица монахиња евгенија је из требиња, јелисавета је такође из ужица, као и најмлађа, монахиња анастасија улазимо у невелики брод цркве доминира бели иконостас а у фрескопису са призори- ма из живота светог николе, доминира фре- ска светог николе који спашава дављеника и фреска излечења светог краља, по којој је манастир познат: свети николај мириклијски је приказан у покрету прстима десне руке ка повезу на очима светог краља стефана дечан- ског да учини чудо а фреска га објављује према историјским подацима, краљ милу- тин је заробио свог сина стефана, и у оковима га послао у скопље где му је одузет вид сте- фан је све до очеве смрти носио повез преко очију према предању, свети краљ се често на овој стени одмарао пре него што му је одузет вид на истом месту је седео и присећао се из- гледа хвостанске равнице, њених питомих се- ла и дивних предела која није могао више да види али су остала у његовом памћењу када је краљ милутин умро, десило се чудесно исце- љење стефан је скинуо повез с очију на истом овом месту, прогледао и објавио да му је свети никола повратио вид године 1322 је крунисан за краља по устоличењу, одлучио је да баш на белој стени сагради светињу коју је посветио светом николи, у знак захвалности за исцеље- ње очију, и прогласи га метохом манастира ви- соки дечани после обиласка цркве, уз упаљене свеће упућујемо молитве светом николају мири- клијском, да се вид србима врати у очи да бога погледати могу док наша сестра милена и монахиња евге- нија насмејаних лица настављају свој срдачан разговор, радосне због поновног сусрета, ми крећемо ка манастирској гостионици где нас чека освежење са монахињом јелисаветом причамо о животу у манастиру објашњава нам да је ова светиња увек делила недаће са сво- јим народом манастир је данас у албанском окружењу има 24 хектара плодних ораница путописи 60 5/ 2017 и шума али поједини албанци краду шуму а њиве харају жицу редовно секу јуна 2016 су током ноћи исекли и однели чак 12 метара жи- це са ограде којом je метох манастира гoриoч ограђен најмлађа монахиња, анастасија, уме да управља возилом и одлази у набавку хране у исток за сада није имала проблеме са локал- ним становништвом монахиње су срећне увек када неко помог- не манастиру или посети светињу у манастиру је највише срба на задушнице и на сабору сва- ког 28 августа, на празник успенија пресвете богородице има добрих примера помоћи по- вратку српског народа изградњу кућа у сели- ма љуг и благоч код ђураковца финансирао је град москва чули смо пред долазак у ма- настир и информацију да су студенти косова и метохије, уже србије и бања луке, сакупили средства за санацију капије која је била оште- ћена монаштво манастира дечани редовно посећује манастир гориоч, посебно током недељних служби и празничних литургија и помаже сестринству у пословима одржавања манастира звоно са цркве светог николе, са беле стене северозападно од истока свакодневно дозива повратнике и остале избегле србе звук звона се разлеже питомом метохијском равницом недељом и празницима походе га малобројни срби из осојана, сувог лукавца, бање исток и црколеза, спремни да помогну монахињама један од путника препричава нам догађај: 22 мaja 2017 прослављена је манастирска слава, свети николај чудотворац свету литургију je слу- жио игуман манастира драганац, архимандрит иларион (лупуловић), уз саслужење свештенства и монаштва епархије рaшкo-призрeнскe резању славског колача присуствовало je око 150 срба на празничном ручку у гoстoпримници народу је појао архимандрит илaриoн: „хеј рaвницo моја, земљо манастира, метохијо, најзад, души нађох мира поново се вратих ja на твоју груду, по белом сам свету ишао залуду хеј господе христе, тебе једног знамо, певали смо некад, joш увек певамо“ срби су у сузама одговарали: „господе помилуј“ опраштајући се од манастира и мо- нахиње јелисавете која је стајала пред капијом машући нам, схватамо у каквим условима одолева манастир гориоч над питомом метохијском равницом подно горостасних проклетија, на узвишењу бела стена, на природној и животној ветрометини вековима одолева про- лазности и јаком ветру кога, већ пред капијом манастира, кроти умилни пој гориочких монахиња њихова молитва господу да се српска паства врати на метохијску свету земљу узноси се над хвосном а ветар је носи расељеном на- роду као најлепши позив повратка овој светињи аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду путописи септембар / октобар 2017 61 сведочанства нисам никада видио неког да тако воли, да се тако радује, да тако вјерује, као да је непрестано у божијем загрљају лазар ђачић дацу сам упознао у зиму 2014 године, на клиничком центру у београду тада је још увијек могла да се креће, додуше, ја- ко отежано али, то је ника- ко није омело да ме обаспе таквом неовоземаљском радошћу, мене, кога при- том до тада никада прије није видјела, иако је нешто чула о мени од мог прија- теља михаила, који ме је и упознао са њом недостаја- ло би ми и ријечи и боја да опишем сву ту радост којом је зрачила, поред свих сво- јих патњи и болова гледао сам њено лице и уживао у свој тој љубави којом ме је обасипала, погружавајући ме свом снагом у сву своју љубав, у цијело своје срце и свеукупно своје биће таква је даца, и тако она воли како тада, тако и данас, сваки наш сусрет јесте неза- држиво изливање љубави и радости, или, ако хоћете – издизање до изнад облака, искорачење у вјечност, рај! могуће је да не- ко, ко то није искусио, помисли да преувели- чавам! али, заиста је тако, и више од тога, јер нисам у стању да своја осјећања преточим у ријечи њен кревет, њена соба, и сав тај простор ког се она косне, исијава неком рај- ском радошћу, миром, тишином, топлином, њежношћу, духовитошћу, јединственом кре- ативношћу и љепотом не познајем никог налик њој она обилује та- лентима, има их толико да и кад би их свима раздијели- ла, опет би јој претицало, а сви они су попут безцјеног бисерног вијенца, а сваки бисер сјајнији од сјајнијег, зрачнији од зрачнијег и чи- стији од чистијег чудесно је њу упознати, а још чудесније бити њен пријатељ, и то пријатељ ког ће она звати братић крила- тић заиста, не познајем и не могу да замислим никог ко је толико препун живота, из ког живот незадрживо врви и ври, као из ње ни- сам никада видио неког да тако воли, да се тако раду- је, да тако вјерује, као да је непрестано у божијем загр- љају постидим се од њене вјере, од повјерења које има у бога, од њене смјело- сти, од њене храбрости, од њене јаковљев- ске борбе са богом, од њеног непредавања, од њене жртве и онда видим, свети су били сасвим обични људи, у дословном смислу те ријечи, а оно што их је чинило необичним, јесте та необична преданост и љубав према живот је лепши него икада 62 5/ 2017 богу, непрестано пребивање у његовом на- ручју, са свим радостима и свим сузама за нас, који се рачунамо у хришћане, све ово може да изгледа тако бескрајно далеко и страно, као да ничег хришћанског нема у нама зато, безмјерном мјером те њене ра- дости, можемо да измјеримо колико смо ми жалосни и јадни у души, а притом физички здрави и покретни, али без полетне радости живота а управо сву ту животну радост сам видио и доживио поред ње, из које светост тако јасно исијава да пожелим да заувијек останем поред ње, да заспим ту поред ње, да не одем никада, да увијек слушам њен глас размишљао сам, како је могуће да може толико да се радује поред свих тих непод- ношљивих болова које јој болести задају? мени није потребна ни најобичнија пре- хлада да ми се згади цио живот и сав свијет, и да не пожелим да никог очима видим, а она, у свим тим мукама и патњама, једино што жели јесте д/други и само д/други по- кушајте да замислите да једна тридесетче- творогодишњакиња која четрнаест година има системско запаљење крвних судова и периферних нерава и још десетине дијаг- ноза, а притом је и двије и по године везан за постељу и сасвим непокретна, са непод- ношљивим и неиздрживим боловима – да је толико радосна, да може у свим тим бо- ловима рећи: живот је лепши него икада! човјеков ум то не може да појми, а управо то јесте данијела, и тих пет ријечи њу нај- вјерније описују све ово је само увод у једну нову и дру- гачију причу, својствену само даци буду- ћи да је дипломирани наставник ликовне културе и да јој је болест, између осталог, ускратила и могућност да слика и иконо- пише, она је своје иконе почела да израђу- је на дисплеју мобилног телефона све те иконе, којих има готово хиљаду, настале су као резултат неминовне потребе, онда ка- да више ниједан лијек није могао да ублажи њене болове и, како она сама каже, само док иконопише – тада не осјећа апсолут- но никакав бол вјероватно је и то један од разлога што их има тако много прву изло- жбу тих њених икона могли смо да видимо у децембру 2015 године у суботици, гдје данијела и живи, а потом и у зрењанину у априлу 2016 године уколико желите, иконе можете поручити на: kissdanijela@gmailcom цијена икона је 2000 дин, формати су а5 и а4 иконе се могу купити на платну (затег- нуте на блинд рам) и на картону (урамљене под стаклом) да нас господ све удостоји непролазне ра- дости у незалазном дану царства свога, гдје ћемо се сви заједно истински наслађивати том радошћу, коју нам је објавио кроз нашу данијелу сведочанства септембар / октобар 2017 63 човек може да буде себи велики непријатељ 64 5/ 2017 ј едно време читала се код нас по цр- квама читаву годину дана једна моли- тва у којој су, измећу осталог, биле и ове речи: „господе, спаси нас од нас самих!“ у први мах то звучи мало необично зашто би нас бог спасавао од, нас самих кад је – мислимо ми - и тако сваки човек себи највећи пријатељ? али ако се само мало боље загледамо у живот увиђамо да човек у већини слу- чајева може да буде себи велики непри- јатељ – и уме да нанесе себи страховито много зла у једном селу крај манастира каленића показали су нам неког бедно одевеног и, по изгледу судећи, сасвим пропалог чо- века и испричали да је томе несрећни- ку било остало од оца најлепше имање у селу које је он, по очевој смрти, за врло кратко време пропио и упропастио до- лазило је дотле да је односио у кафану и на коцкарски сто постељне покриваче и женине хаљине за тога се човека ни- како не би могло рећи да је био прија- тељ себи и он је својом неуредношћу и расипношћу стварно нанео себи и своји- ма далеко више зла, него што му је нанео ико други у једном женском манастиру живела је нека врло даровита калуђерица: ванред- но је певала, везла и сликала али су из године у годину почеле долазити у мана- стир све нове и нове сестре и мећу њи- ма се нашло доста способних то је ону, даровиту монахињу, која је некада била прва у свему, толико погађало да је сва- ки успех које млађе сестре направе, ужа- сно болео постала је била у толикој ме- ри завидљива, да јој се живот претворио у један мали пакао а бог joj је био дао толико дарова да јој је живот могао би- ти као рај и за ту се сестру не би могло рећи да је била пријатељ себи и она је, предајући се неразборитој зависти, осу- дила саму себе на непотребне али стра- ховите муке извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169
... о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео певницу на српском језику за све време његовог поро- путопис храм свете великомученице марине, неи пори септембар / октобар 2017 47 дичног одмора његов глас, умилно појање и посебан напев (барачки) су привукли пажњу и срба и грка који су се обрели на служби по- родица радованчев је имала још једну важну улогу: били су нам гости за породичну при- славу, празник светог јована шангајског, коју смо ове године славили у порти платамонске цркве светог цара константина и царице је- лене а када се брат мирослав спремао да се врати у србију са одмора, појавио се однекуд још један богословац са својом породицом био је то никола пирц (епархија нишка), ђак треће године београдске богословије „свети сава“, који је наредних неколико вечери био за певницом последњих дана наше службе су дошли милош и јелена костић, наши по- знаници из заједнице светосавске цркве на врачару, те су и они дали свој допринос складном функционисању певнице што се присуства срба на служби тиче, то би, реално говорећи, могло бити доста бо- ље, с обзиром на број наших туриста у овом крају чини нам се да највећи број наших сународника некако успутно долази у храм (управо туристички), што је, руку на срце, чест случај и у србији са друге стране, они који су долазили на службу, били су редовни готово на свакој и остајали су до краја посебно нас је обрадовао велики број срба на светој ли- тургији за видовдан, што и приличи величи- ни тог празника са нашим људима смо имали обичај да поразговарамо на платоу испред храма ту их је увек било, како због службе, тако и због положаја храма долазили су са разних страна: бања лука, нови сад, београд, ваљево, ниш, панчево, обреновац и имали су разноврсна питања, понекад и ван темат- ског круга који се тиче свештеничке службе у ужем смислу од других православних народа на служби су повремено били присутни румуни најјачи утисак на нас су, међутим, оставили пољаци римокатолици, који су такође долазили у наш православни храм они су често остајали то- ком целе службе и показивали велико стра- хопоштовање неретко су били на коленима и после завршене вечерње службе са њима смо имали занимљивих тема за разговор, ма- кар кратак, за шта је обично послужио лик јана собјеског (чувеног пољског краља који је зауставио продор ислама у европу) и анто- нија језорањског (пољског грофа који је био један од првих учитеља у жаркову, делу бео- града у коме служим као парохијски свеште- ник) било им је драго да православни све- штеник и њима обрати пажњу на тај начин, а неретко су нам прилазили и на улици да пита- ју када има служба и томе слично колико би тек пољака било у овом храму током лета да су којим случајем православни, о томе може- мо само да нагађамо а када смо већ код теме мисије међу непра- вославнима, првих дана службе у неи порију посетио нас је млади и ревносни презвитер владислав голић, парох у месту лакавана (епархија источно-америчка) отац влади- слав је са супругом саром и сином натаном био на одмору у грчкој и једно цело поподне поделио је са нама искуство мисионарског рада у северној америци, која је мисионар- ско поље од огромног значаја уверени смо да ће наша црква у сад, са таквим свеште- ничким подмлатком, бити на нивоу задатка који је чека у 21 веку путопис храм светог цара константина и царице јелене, платамон 48 5/ 2017 већ је наведено да је митрополија китру- са обезбедила не само смештај, већ и храну за свештенике и њихове породице док су на служби у олимпској регији у неи порију – платамону, то је везано за објекат под на- зивом k a а i у питању је преуређен војни камп затвореног типа у коме туристички бо- раве искључиво војна лица из грчке са својим породицама у оквиру тог комплекса постоји и капела посвећена светом великомучени- ку прокопију, у којој сам имао част да саслу- жујем на храмовној слави на вечерњој слу- жби је началствовао митрополит георгије, а на светој литургији, јеромонах занимљивог имена (теологос) који је задужен за војску особито упечатљив доживљај је била литија, увече на сам празник светог прокопија, у ко- јој је учешће узео и војни оркестар у грчкој, подсетимо, црква и држава нису раздвојене на вештачки начин, већ дејствују симфониј- ски символ таквог деловања су управо ова- ква молитвена сабрања када човек на вечер- њој служби види сва та војна лица високих чинова, од којих највиши званичници имају активну улогу на богослужењу (читају неко- лико молитава из молебана светитељу), онда схвати колико су срби заправо одрођени од природне везе цркве и државе каква је по- стојала вековима пре револуционарног пре- врата изведеног после другог светског рата у овом војном комплексу смо, после литургиј- ске службе, упознали и појца илију из лари- се, који нам се одмах после службе обратио са неколико реченица на српском језику од њега смо сазнали да је, током рата у босни, примио у свој дом српску деветогодишњу девојчицу којој је отац погинуо на ратишту, и да га је она учила српски језик кроз игру већ неколико година уназад постоји веома плодна мисионарска сарадња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катеринија г георгије путопис порта храма светог цара константина и царице јелене са празничног вечерња у капели светог великомученика прокопија, војни камп k a a i платамон септембар / октобар 2017 49 велики број грка ове области је, попут појца илије, током ратова деведесетих прискакао у помоћ нашем народу на сличан начин нека им господ узврати за милост коју су указали српским ратним сирочићима! и на крају, где је служба божија, ту су и искушења – она се не могу заобићи макар човек био у најмирнијем делу света тако су нас једне прилике, у четири сата ујутро, про- будили младићи који су дошли на моторима, прескочили закључану ограду око храма у чијем подножју смо били смештени и ушли у порту када сам изашао да проверим да ни- су у порту можда упали неки провалници, угледао сам занимљив призор: на платоу иза храма са кога се пружа видик ка мору била је група од петнаестак младића који су се гласно смејали и разговарали на неке своје теме с обзиром да су држали флаше и лименке у рукама, било ми је јасно да су се враћали са неког весеља и да нису имали лоше намере, али да су се мало више занели и прешли границу пристојности (вероватно нису ни били свесни да некога има у просто- ријама испод храма) некако сам се уздржао од придике због начина на који су ушли у затворену порту и обратио им се смиреним тоном, упитавши да ли је све у реду? они су се у тренутку збунили, да би потом један од њих испредњачио, извинио се и упитао да ли могу да остану на црквеном платоу? до- били су дозволу, под условом да буду мало тиши после неколико дана, када сам промислио о поменутом догађају, схватио сам да су ти адолесценти заправо осетили простор у ко- ме ће наћи мир и да је њихов чудан поступак у неку руку био специфичан вид боготрага- лаштва ко зна, можда ће у годинама које су пред нама неко од њих постати појац, свеште- ник, монах и служити управо при том храму касније ми је било жао што нисам макар мало сео са њима и поразговарао тог јутра, иако је ниво грчког језика којим се служим оскудан у изразу – из неког разлога сам убеђен да би- смо се у свему разумели, с обзиром да мла- ди људи траже отвореност, а не виспреност у изражавању у србију смо се вратили пуни утисака, а пре свега ободрени осећајем да у митропо- лији китруса, платамона и катаринија имамо искрену браћу и да се у њој можемо осећати као код своје куће гостопримство високо- преосвећеног митрополита георгија је нешто посебно и вреди да буде поменуто на страни- цама овог часописа песма која следи мало је уздарје том гостопримству и њу посвећујем нашем братском грчком народу: српским кумовима, похвална песма с чим` се грчки народ подичити има? да л` најпре културом ил` плавим морима? или нечим трећим, другачијим, већим? јесу ли јунаци њима главна дика? ил` су то песници? можда реторика? дал` су им философи историје слика? све то грке краси, и то обилато, народ су посебан, но не само зато има нешто веће, вредније но злато то нешто су свети њиховога рода, нема их толико у других народа то је главна дика јелинскога лика нема светог чина који не дадоше, цркву украсише, христа прославише, многе незнабошце они обратише међу њима србе учинише браћом, не по крви својој, но по вери правој кумове имамо да се поуздамо! кумовима нашим певам песму ову, светима јеладе, што их господ даде да су главна дика јелинскога лика! а међ` њима прво светој браћи славној, кирилу премудром, методију храбром, што србе обдарише најважнијим даром путопис 50 5/ 2017 отац филип гатари је изузетан мисионар пра- вославља у африци, у северном подручју кеније, у округу нијери клирик је александриј- ске патријаршије и директор је православне школе „свети антоније велики“ важи за смире- ног човека чија реч има тежину 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? христос је послао своје апостоле да обављају највећи мисионарски рад – да проповедају, уче и преобрате људе да следе христа као свеште- ник, сматрам да је потребно имати мисионарско срце које може да се суочи са изазовима са ко- јима се христови следбеници сусрећу тежња да извршим доживотни утицај на животе што више младих мотивисала ме је да размишљам о фонтани образовања где ће многи освежити своје умове и борити се против незнања обра- зовање је стуб око којег се све остале људске активности окрећу образована особа је и оспо- собљена да се суочи с будућим изазовима и да нађе решење наша православна мисионарска школа „свети антоније“ почива на геслу образо- вање – основ мог живота основно образовање је неопходно за оне који ће желети да се даље образују на различитим пољима на пример, свештенство мора бити образовано 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? а) божанска и људска пуноћа – бог је тај који надахњује, а човек извршава; б) евхаристијска – да кроз све људске актив- ности открива евхаристијску природу; в) друштвено-економска – бављење друштве- но-економским аспектима људског живота; на- стојање да се подигне друштвено-економски статус људских заједница; г) психолошка – бављење психолошким про- блемима који раслабљују људско друштво 3 о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? а) јеванђеље – испуњавамо ли христово је- ванђеље или не?; б) ставови – колико добро мењамо сопствене ставове и ставове оних којима се обраћамо?; в) културно наслеђе – колико ценимо и по- штујемо културно наслеђе оних којима се обраћамо?; г) поштовање – колико поштујемо основне вредности оних којима се обраћамо?; д) језик – поштујемо ли локалне језике или их наменски замењујемо страним језицима који разводњавају идентитет народа и понекад ис- кривљују јеванђељске идеје? 4 по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? сваки пут кад је позитивна промена уоче- на, настројење сваког појединца да се разви- ја, лична и колективна мотивација, то је одраз успеха ако се догађа супротно, то онда значи неуспех ако су циљеви и задаци постигнути у одре- ђеном временском оквиру, то је успех ако нису испуњени, то значи неуспех ако смо сведоци духовног и материјалног напретка, то је успех супротно томе је неуспех кад циљна група при- грли процес, активности или идеје, и доживља- ва их као своје, то је успех кад год се дешава су- протно, то је неуспех ако је приметно побољшање живота људи у области мисионарског рада, значи да је успе- шно ако се то не дешава, значи да је неуспешно десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: свештеник филип гатари, кенија десет питања за православног мисионара септембар / октобар 2017 51 десет питања за православног миси онара 5 који мисионарски пројекат православне цркве бисте данас посебно издвојили? а) издаваштво и превођење – превођење раз- личитих религијских и црквених књига и слу- жебника, као и издавање црквеног рада разли- читих православних аутора на локалне језике; б) градња теолошких факултета, мисионар- ских школа, мисионарских болница, стационара и клиника; в) обезбеђивање стипендија за студирање у иностранству; г) посете мисионара као појединаца и као гру- па различитим земљама 6 где, по вашем мишљењу, има простора за унапређење мисије у 21 веку? охрабривање све више појединаца да се укључе у мисионарске активности охрабри- вање више сестринских цркава да се укључе у мисионарски рад који ће бити усмерен и ка уну- тра и ка споља издвајање више средстава за мисионарску делатност заједничко планирање и сарадња, како би се избегло дуплирање миси- онарских пројеката 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? појединачне цркве треба да креирају локал- ни механизам унутрашњег мисионарског рада на унутрашњи мисионарски рад треба приме- нити свеобухватни, скројен по мери, и пријем- чив метод препознати конкретне потребе у датој области мисионарске делатности препо- знати појединце заинтересоване за мисионар- ски рад што се тиче спољашње мисије, треба извести студију случаја за сваку област мисио- нарске делатности успоставити консултације између спољашних мисионара и радника на унутрашњим мисијама како би препознали при- оритетне области активности омогућити спољ- на средства за завршетак започетих пројеката спољашње мисије процена пројеката који су споља финансирани укључивање очекиваних резултата за побољшање живота људи у датој мисионарској области 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту у почетним фазама оснивања ове образов- не установе сусрео сам се са следећим: недо- статком подршке пројекту од стране локалне заједнице, преовлађивањем личних интере- са вођа локалних заједница, са мешањем ло- калних политичара, недостатком средстава за финансирање свих области активности, са недостатком сталног наставничког особља због ниских зарада и високе стопе транзиције наставника ипак, успех је забележен у броју ученика који су завршили средње образова- ње, смањењу стопе напуштања школовања, континуитету подучавања и учења упркос многим изазовима, стицању руководствених и менаџерских способности, обезбеђивању за- штите и очувању нашег школског и црквеног земљишта, загарантованом пружању образо- вања ученицима који су иначе угрожени 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? мој лични избор били би свети кирило и методије – учили су словене хришћанству и хришћанским начелима, изумели су словенско писмо, многе су преобратили у православље, жртвовали су свој живот за христово јеванђеље 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? из искуства у кенији издвојио бих блаженопо- чившег архиепископа макарија iii, председника кипра, и архиепископа тиранског анастасија архиепископ макарије основао је богословску школу у најробију како би образовао младе кенијце за свештенички позив обезбедио је финансирање богословије крстио је око пет хиљада људи у православље оживео је пра- вославну цркву у кенији архиепископ анаста- сије је отворио поменуту богословију 1982 го- дине организовао је веронауку у богословији основао је административни центар кенијске цркве проширио је богословију како би прима- ла ученике из целе источне африке, а касније и из целе африке саградио је и освештао многе локалне цркве, посебно у кенији за нас је био харизматичан епископ јер је поистоветио себе с тежњама локалних кенијаца разговор водио: станоје станковић превод с енглеског: милана вучићевић 52 5/ 2017 сада већ давне 1815 године, вук караџић је затражио од шишатовачког игумана лу- кијана мушицког, иначе свог пријатеља и са- радника, да пише свештенику у селу грк, како би записао још коју песму од филипа „слепца“ на овом месту вук је мислио на нашег славног гуслара филипа вишњића који је обишао мно- ге манастире, упознавао бројне духовнике, и посветио им живописне стихове тако се на почетку вишњићеве песме бој на чокешини, прославља планина цер, манастир чокешина и игуман хаџи-константин, па тек онда наводе бројне устаничке старешине на крову мана- стирске цркве две птице, два гаврана стрпљи- во проводе цео дан у очекивању боја, ужи- вајући у слави овог дана и јунаштву храбрих устаника у даљем току песме, упечатљива је слика хаџи-констатина који исповеда и закли- ње устанике пред очекивани напад турака под вођством браће недић, устаници већају и одлучују да пођу у сусрет непријатељу, како би се избегло скрнављење манастира у самом боју, хаџи-констатин није учествовао, што ви- шњић посебно наглашава погибију устаника ожалили су цер и видојевица у овом стиху, слепи гуслар користи назив видојевица, јер је по предању манастир чокешину подигла ви- да, сестра милоша обилића, која се замона- шила на тај начин филип је доводи у духовну везу пострадале устанике са древним косов- ским јунаком, милошем обилићем и његовом храбром сестром видом сам вишњић је много полагао на косов- ски завет и његовој значај у знаменитој пе- сми почетак буне на дахије, дахије позивају хоџе и ваизе на саветовање, да им протума- че небеска знамења „два смо влашка цара погубили“, подсећају они дахије, „констан- тина насред цариграда и лазара на пољу косову“ они напомињу дахијама да је му- рат на самрти опростио милошу обилићу султан је позвао своје наследнике на по- пустљивост према српском народу и њего- вим старешинама, што дахије нису спремне да примене нетрпељивост дахија је увела цео пашалук у колективну трагедију на да- хијском списку за погубљење, нашли су се, по филипу вишњићу, два свештеника (про- та никола из ритопека и прота марко из остружнице) и тројица монаха-хаџија (ру- вим, ђера и мелентије), при чему је монахе посебно опевао хаџи мелентије је походио свету земљу или, како дахије, у песми кажу, „влашку ћабу полазио“ с путовања је донео ферман, по којем му султан дозвољава да изгради манастир рачу хаџија је испошто- вао рок за градњу, али га дахије неправедно сумњиче да манастир утврђује, а топове и џебану тајно набавља гуслар се нешто дуже задржао на ликовима хаџи-рувима и њего- вог ученика хаџи-ђере, чији помен изази- ва посебно негодовање код дахија они су писмени људи, који су своју ученост иско- ристили да састављају молбе султану ради из историје српске православне цркве гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су израсле из народа, са њим живеле и страдале филип вишњић и српски духовници др ђорђе вуковић септембар / октобар 2017 53 заштите сиротиње од зулума дахија свој тројици духовника тајно је спремана смрт хаџи-ђера је погубљен у моравцима код цркве, хаџи-рувим у београду, а хаџи-ме- лентије је преживео рувимовој личности вишњић се у песми још једном враћа он бележи да је сунце потамнело након по- губљења кнеза алексе ненадовића, илије бирчанина и хаџи-рувима, чиме само нагла- шава колики су грех турци учинили што су недужне људе погубили, да се и небо потре- сло због такве трагедије вишњић је својом песмом забележио скр- нављење поцерског манастира петковице, погубљење три манастирска ђака, заробља- вање и мучење игумана исаије на вест о овој трагедији, у помоћ долази поп лука лазаре- вић са војском, али разбијени турци одво- де заробљеног игумана у босну (песма луко лазаревић и пејзо) лик свештеника и војводе луке лазаревића, вишњић је градио у чита- вом низу песама као брижног старешину ко- ји се стара за војску и народ док је пролазио пољем, лукина силуета се учинила као пла- нина (бој на лозници) слепи гуслар је опевао и проту николу смиљанића (бој на мишару) није заборавио ни свештеника филипа из села добрић у јадру, који је ухваћен и погу- бљен заједно са кнезом илијом (песма кнез иван кнежевић) поред духовника православља познатих историји, филип упечатљиво сенчи још два духовна лица позната вероватно из локалних предања први је хиландарски игуман ва- со који са ђаконом исаијом путује урвином планином успут наилазе на мртвог марка краљевића игуман је помислио да марко спава и опомиње ђакона да не пробуди усну- лог јунака када из нађеног писма сазна да се марко упокојио, он преноси његово тело на свету гору и у дирљивој сцени опојава и са- храњује нашег епског јунака игуман је и из- вршилац марковог тестамента, по којем се један ћемер блага троши за погреб, други за украшавање цркве, а трећи за даривање сле- пих и кљастих најдирљивије је осликан лик милешевског игумана васе (истог имена као хиландарски игуман) он налази уплакано „ђаче самоу- че“ крај црквених врата и брижно га теши (и филип је био самоуки гуслар) у том теше- њу игуман се открива пред слушаоцима, као врстан познавалац дечје душе он зна какве све муке могу да муче дете: тешка књига, ра- стављеност од мајке и жеља за женидбом игуман је спреман све да опрости опоме- нут игумановим беседом, ђак открива да се уплашио ужасног сна игуман мирно слуша и тумачи сан који најављује хасан-пашину на- језду на манастир милешеву са неким незе- маљским миром, он завршава тумачење сна речима да ће паша „игумана мене погубити“ игуман се није уплашио за себе, нити могу- ћег страдања у том тренутку, хасан-паша са војском стиже пред милешеву у даљем опису догађаја, вишњић показује да познаје ред и поредак у манастиру игуман се моли богу и светом сави да му опросте што мора да отвори ћивот и узме свете мошти по па- шиној наредби молитва је услишена, те се зрак са неба пробија кроз куполу и ћивот се сам отвара игуман износи мошти пред пашу, а затим стаје поред њих паша хоће да оскр- нави свете мошти, али се дешава чудо: паша ослепи, а турци се разбеже тада се паша по- кајао и замолио игумана за милост, па се игу- ман три дана молио светом сави (овај детаљ је занимљив јер је и сам филип био слеп, па указује да се гуслар на својим путовањима вероватно молио светоме сави) на крају пе- сме, паши се вид и нешто војске повратило тада се паша заветовао да ће сваке године даривати мошти и манастир, што је редовно испуњавао гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су из- расле из народа, са њим живеле и страдале поменути духовници су савесно извршавали своје дужности: поправљали су богомоље, ишли на ходочашће у свету земљу, заступали народ пред властима, а у одсудном тренутку стали раме уз раме са својом паством и с њом делили добро и зло неки од њих су страдали христовог имена ради страдање појединих духовника пропраћено је небеских знамењи- ма, као потврда њихове праведне жртве из историје српске православне цркве 54 5/ 2017 старе српске породице су одвајкада биле чу- вене по питању девојачке невиности када се двоје младих „загледају“ једно у друго, стро- го воде рачуна о „граници“ понашања, у свакој прилици, па и када се случајно негде затекну са- ми, на неком скупу, као што је свадба, недељна игранка, вашар било би зло и наопако да се за неку девојку чују неке гласине о њеном понаша- њу цела породица била би „узета на језик“, што би било непреболно за целу фамилију зато су до пунолетства млади оба пола надгледани од стра- не старијих да се нешто непримерено не догоди осамнаестогодишње пунолетство жељно се дочекивало, прво облачење у свечане „аљине“ посебно шивене за тај дан прво свечано одело и мушко и женско, прво хватање у коло, први стисак девојачке руке, прво узбуђење и узавре- ли образи за момке је било лако: нова кошуља са неким пригодним везом, прслук, шешир, брич панталоне, чарапе, опанци са носем – шиљкани, и неколико десетица за коло и лицидерско срце за своју изабраницу девојачка опрема била је неклико пута скупља од мушке: кошуља, јелак, сукња која се прекачињала, чарапа, опанци са носем и папуча посебна девојачка опрема би- ли су дукати ношени око врата, који ће јој при- пасти као мираз све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мно- штво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања, а посебно која ће до кога момка нај- више да игра то ће бити знак да се то двоје већ гледају на вашару свега и свачега: циркузанти са својим тачкама, рингишпили, набацивање коту- ра на кочић, неки мали поклон, поређане козер- ве се обарају са крпеним лоптама и ту има нека награда, пљеште пушке са драмлијама, љуљашке у чамцима, сладолеџије, бозаџије, шећерлеме, разне дрангулије за децу неколико коловођа развили кола, зној лије са лица, кошуље мокре, али се не престаје хитре ноге преплићу „ситан вез“, девојке су много умореније, играју полако одржавјући такт да не погреше као што увек бива дечија љубав почиње још у четвртом разреду основне школе, који је за многе момке и девојке био крај школовања то је време када су сеоска деца тек понека одлазила на више „чколе“, јер је орање, сејање житарица и поврћа, копање, окопавање – загртање, сејање расада, и остала сазнања о пољопривреди би- ло мого прече дружење на сеоским прелима и свадбама, организовање моба за копање, жетву, вршидбу, зближавали су момке и девојке тако се до проигравња много њих већ тајно обећа- ло било је дружење девојака и момака из својих сокака, али су између њих били ретки бракови понашали су се као блиска фамилија обично су момци ишли по другим сокацима и селима и та- мо „кибицовали“ девојке село јечи од момачких надпевавања по сокацима девојке скоро препо- знају по гласу ко ће проћи поред њихових кућа, а оне, по њих две – три, сакупе се испред једне куће чекајући да им прођу њихове „ђидије“ мом- српска традиција и обичаји све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мноштво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања обичаји пред свадбу у старини спасоје т влајић септембар / октобар 2017 55 ци ће се са девојкама задржати толико дуго док неко старији, од укућана, као има нека посла да поред њих прође мало ће се, као, закашљати, и то ће бити знак да девојке морају у кућу што се испричало, испричало, ако се нешто заборавило настави ће сутра увече тако ће до вашара свака сестра сазнати коју ће девојку брата позвати да се ухвати до њега већ напоменусмо да се у порти развило не- колико кола знају се коловође које ће се током кола повремено мењати, а тако се мењају сестре и девојке зато ће свака девојака са другарицом чекати да је момак позове у коло када коловођа поведе коло за њега се ухвати једна од сестара, она држи брата под руку, у прегибу лакта девој- ка која треба да се ухвати до коловође сачекаће да се обрне први круг и када коловођа стигне до ње сестра излази из кола, а у коло се хвата она права, она хвата коловођу за руку такав је срп- ски обичај да се рођак и рођака држе под руку, а остали за руке почело је да се смркава момци и девојке из суседних села враћају се, углавном „пешке“ пре- ко поља песме се оре, јер младост је младост, и код ње нема умора једино око девојачких вратова нема дуката дукати су на време скло- њени на сигурно место пре него што ће се смрк- нути тек за сваки случај убрзо се селом проне- се абар да се та и тај жени са том и том многи заинтересовани(е), жељни(е) аброва не могу да верују и ако не верују, црвић сумње им не да мира, и разговор се наставља; од кога си болан (болна) чуо (чула)? чула сам од, шапатом каже поименце, да нико не чује, знаш да су тај и она, поменуће им имена, главне проводаџије у селу и да он(а) зна све шта се у селу догађа абар стиг- не и у суседна села, сва су близу једно другом млади се, скоро свако са сваким зна, било пре- ко родбинских веза или дружења проводаџи- је не дангубе оне раде свој посао, само се чују лепе речи хвале, све је нај, нај, он(а) гарантује главом да је све што каже истина у селу свако зна шта ко доручкује, а шта вечера домаћини се свакодневно виђају по пијацама, на улици, ка- фанама где се уз „каву“ и ракијицу, све сазна шта се у селу догађа када проводаџије заврше свој део посла, када се домаћини преко њих усагла- се када просиоци могу да дођу да просе девојку, тај дан се мора испоштовати младожењин отац ће са неким од браће, њих двоје троје, и „вла- шом“ своје најстарије препеченице, доћи код будућег пријатеља, нормално ће се поздравити, али се неће пољубити љубљење се одгађа за сат или два касније када се „посао“ обави до- маћин од дома је позвао неког од своје браће, припремио добро мезе, и изнео своју најбољу ракију разговор почиње неком неформалном причом прича се о летини, стоци, ценама на сточним пијацама, убаци се по нека шала, да би се започели званични разговори „ домаћине ми дођосмо –добро нам и здраво дошли „до- ђосмо да запросимо вашу ћерку (каже име) за мога сина (каже име) ето деца су се заволела, па ето да деци не чинимо на жао, нека им буде срећно“ домаћин одговара шта је све спремио што ће ћерка понети у мираз у нови дом: спа- ваћа соба са шифоњером, толико дуката, могу да дам толико пара и ланац земље – нека знају унуци шта им је деда поклонио „ето пријатељу нека буде са срећом, хвала ти пријатељу и не- ка је уздрављу“ честитање грлење и љубљење, са обе стране џабе су биле све приче када све се то знало, јер су проводаџије пренеле све шта ће млада донети договоре се о месецу, обично јесењем, и дану када ће бити свадба будућа сна- ја ће тек тада изаћи да поздрави прво будућег свекра љубећи га у руку, он ће је даривати ду- катом затим све просиоце, оца и мајку, која је тек сада изашла да поздрави пријатеље, љуби у руку убрзо ће доћи и младожења, он је чекао код првог комшије, он ће прво пољубити таста и ташту у руку, а затим оца и остале присутне са девојком ће се поздравити, а за пољубац ће мало сачекати била би велика срамота да се њих двоје мла- дих, који су тога дана најсрећнији, јавно пољу- бе биће јавни пољубац, али, тек после венчања ето, тако је то у србији брале, уместо да момак купује девојку, девојка купује момка када се све сабере шта ће девојка донети у мираз, женидба се исплатила у селима око београда било је та- ко када се роди женско чељаде отац и мајка већ знају да се морају припремити за тај, не мали, издатак зато би поднапити српски домаћини, који имају више синова певали: „није није газда ко има волова, већ је газда ко има синова“ српска традиција и обичаји 56 5/ 2017 тог памтећег августовског дана бој је био тако жесток, да се увече ничије простран- ство прекрило телима убијених – и непри- јатеља и наших бораца сунце се већ скоро дотакло хоризонта одједном установљена тишина се учинила опипљивом али њу је нарушио громки немачки марш – то је код немаца почињала вечера док смо ми пушили и разговарали, земљак мој иван бож- ков се повукао у страну ја сам знао да он не воли дувански дим одједном је иван, из неког разлога, подигао главу над зидом рова њего- ва непажљивост ме је зачудила и ја сам викнуо: „иване, шта то радиш? снајпер дочекујеш?“ божков се спустио у ров и приближио ме- ни, нечим силно узбуђен: „ти ништа не чујеш, петја? тамо жена плаче“ „теби се учинило, вања откуда би жена дошла? осим разбије- не капеле, тамо ничега нема“ „поливанов говори истину“, подржао ме је наредник зимин „ја ништа нисам чуо, музи- ка смета“, рекао је сартанбајев уједно је марш утихнуо, дословно га је не- ко посебно угушио, и ми смо јасно чули, како недалеко плаче жена божков је брзо ставио на главу шлем, попео се на бедем и стао па- жљиво да гледа на неутрално пространство „тамо се магла згушњава“, измењеним гла- сом рекао је божков, „а по магли, по ничијој земљи на нашу страну иде жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на богородицу!“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за неопрезност, али видео сам да он плаче „шта је са тобом, вања?“, тихо је упитао на- редник зимин „он је полудео!“, срдито је рекао казанец „сам си скренуо ништа не разумеш и зато ћути!“, повикнуо сам ја на казанца „не свађајте се, браћо! боље сами погле- дајте, само се не свађајте!“ и ми смо тада видели: по ничијем пољу у лоптама магле ишла је жена у тамној и дугач- кој, до земље, одећи, са ниско опуштеним на лицу велом она се клањала над убијенима и гласно плакала неко је од бораца рекао: „и немци на провиђење гледају њихови шлемови над рововима штрче“ „нека гледају само да не пуцају“, рекао је наредник зимин и ја сам се окренуо ка ива- ну земљак мој се молио, а по образима ње- говим клизале су крупне сузе казанец ме је ухватио за рукав војне блузе и тихо упитао: „ти такође мислиш да је то богородица?“ „а ти иконе ниси видео?“, престигао ме је зимин „зашто нисам видео? видео сам али ту не- што није у реду види каква је она – висока, један или два пута већа од људског раста“ „значи да тако треба!“, прекинуо је казанца зимин „господе! како она плаче! право у души све се преврће!“, рекао је неко иза мојих леђа чудна магла већ је покрила већи део ни- чијег поља, а ја сам помислио: „треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на богородицу, уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет продужила жалосни пут, прелазећи га плачем а божков је рекао: „богородица се на нашу страну поклонила – победа ће бити наша“ духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила са руског превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2017 57 задовољни исходом, ми нисмо примети- ли када се појавио поручник хворин и ср- дито упитао: „редове божков, шта сте ви то рекли?“ „ја сам рекао, друге поручниче, да нас је богородица благословила на победу“ „шта ви себи дозвољавате редове божков?“ „а ви сами погледајте, друже поручниче“, умешао се зимин, „она још увек оплакује погинуле“ „ви сте се договорили?“, повисио је глас поручник, али из рова је ипак погледао он је минуту гледао на провиђење, затим је, гласно фркнувши, испалио: „чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу богородицу!“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом притиснуо слабашног поручника хворина к зиду рова и погледавши му у очи, рекао: „то не треба радити, друже поручниче чак ни немци нису смели да пуцају“ казанец је пустио поручника тек тада, када сам му ја рекао да је провиђење нестало он се окренуо к мени и затражио је цигарету а поручник хворин је са мржњом погледао на григорија и реметећим младалачким гласом повикао: „одговараћеш, редове казанец! на суд ћеш ићи! зимин, сарантабајев и ти (сев- нуо је на мене очима) бићете сведоци ваша презимена ћу да означим у рапорту!“ „о чему сам дужан да сведочим?“, упитао је наредник зимин „како о чему? о томе, како је редов каза- нец напао командира! зар није јасно?“ „јасно, друже поручниче, али ја ништа та- ко нисам видео“ „ја такође нисам видео“, подржао сам ја зимина „а моја совсим ништо не видео моја спа- вао“, рекао је, смешећи се, сартанбајев „шта ви то себи дозвољавате? преступ- ника покривате?“ „одједном ви тако, друже поручниче ви сте на фронту свега недељу дана, а казанац и ја трећу годину у рововима није важно ко је био ко пре рата казанац је на фронт пошао као добровољац“, рекао је чврсто наредник зимин поручник, као да је прозрео, оборио је главу, тражећи излаз из насталог положаја, а ми смо ћутке гледали у њега на крају је он подигао поглед и, погледавши на божкова, већ мирно рекао: „да, узбудили смо се! мало ли смо тога видели саветујем вам да о томе мање ћаскате! да ли вам је јасно?“ „јасно, друже поручниче!“, одговорио је за све зимин „а ево и вечера је стигла вечерајте!“, ре- као је поручник хворин и отишао на дру- гу страну транше а божков је тихо про- говорио њему следеће: „младо – зелено! слава теби, пресвета богородице! уразумио се поручник“ потом је наступила ноћ казанец, попу- шивши цигарету, сео је код божкова: „ти, вања, не љути се на мене дошло нешто разумеш, растао сам као безбожник у детињ- ству ниједну молитву не знам“ „бог се мора у срцу имати, гриша, а моли- тва се може научити ако ниси верујући, не треба бити светогрдан за незнање твоје бог ће опростити, а за светогрђе ће казнити!“ „разумео сам ја, вања а ти ћеш после ра- та да учиш за попа?“ „не за попа, већ за свештенослужитеља“, исправио је божков само што ја не треба да учим, гриша“ „зашто?“, упитао је изненађено казанец „зато, што сам ја већ свештеник“ „али како си дошао на фронт? стварно“ „као и ти, гриша, добровољац“, прекинуо га је иван „а како заповест – не убиј?“, умешао се у разговор зимин „у мирном животу ја свето поштујем ту за- повест, али сада, као и ви, браћо, своју отаџ- бину од непријатеља браним“ из часописа „врата небесные“, (2015), минск, белорусија записао: р васиљев (по причи ветерана другог украјинског фронта, редова п поливанова) духовне по уке у причама 58 5/ 2017 манастир гориоч из 14 века, налази се на узвишењу бела стена, северозападно од истока, на косову и метохији задужбина је светог краља стефана дечанског и метох ма- настира високи дечани, епархије рашко-при- зренске ова светиња старог хвосна споменик је културе од изузетног значаја и представља непокретно културно добро хвосно (хвостно, старо хвосно) је ранији назив за северни део метохије, данас област градова исток и пећ на овом простору су српски краљеви и локална властела, у сред- њем веку, завештали потомцима манастире и цркве име хвосно је изведено из старосло- венске речи хвост, што значи „дебело дрво“, по једном објашњењу због густих шума које расту на падинама околних планина а по дру- гом по словенском имену врсте траве која је расла у метохији први пут се помиње као χоσνоς (хоснос) у 1018 као место под јурис- дикцијом епископа призренског у три повеље цара василија другог, (под управом охридске архиепископије) на самом улазу у исток, стижемо пред капију манастира ветровито је, кажу често, јер се ма- настир налази на надморској висини од 1000 метара пред капијом, из стражарнице, албан- ски полицајац нас прати погледом целивамо капију, крстимо се и улазимо у средњевековну светињу погледи нам се раширише по про- страном манастирском дворишту, беспрекор- но уређеном травњаку са цветним ивичњаком који наглашава склад објеката у дворишту и лепоту цркве у дворишту су осим цркве и зво- ника, конак и фонтана као и базен у коме гаје надалеко чувену метохијску пастрмку стара црква светог николе у гориочу из 14 века није сачувана на њеним темељима је по- дигнута нова обнављана је у xvi и xviii и по- четком xx века у манастиру су конак, звоник и чесма саграђени су касније са леве стране од улаза камене плоче, јед- на округла поломљена а друга са натписом: „храм св василија острошког чудотворца зидан 1939 и 1940 год освећен 13 маја 1990 године“ улазимо у припрату припрата је без фре- скописа, украшена иконама ту нас срдачно дочекује мати евгенија пре седам година је дошла из требиња у ову светињу њен син je монах у манастиру високи дечани како смо претходно били на литургији у високим деча- нима, приметили смо његову дивну боју гласа која се лепо уклапа у тихо појање дечанских монаха иако је остао без вида, бог му је пода- рио диван глас те свој талант користи у служби богу пожелевши нам добродошлицу, монахи- ња евгенија почиње беседу о манастиру свети краљ стефан дечански је подигао манастир гориоч, према народном предању, у знак захвалности за исцељење „изгорелих“ очију по том догађају је манастир добио име (горе очи – гориоч) руски путописац, конзул и историчар гилфердинг, средином xix века, бележи да се у манастиру чувала библиотека средњовековних књига из xiv и xv века том приликом је неке од књига из манастирске би- блиотеке понео у русију оне се данас чувају у путописи стефан је скинуо повез с очију на истом овом месту, прогледао и објавио да му је свети никола повратио вид задужбина захвалности за исцељење манастир гориоч лела марковић септембар / октобар 2017 59 градској библиотеци петрограда у цркви ма- настира гориоч, очувано је 11 икона сликаних током xvi, xvii и xviii века током другог светског рата, албански на- цисти су користили цркву као затвор у коме су мучили заточене србе манастир гориоч је крајем 1999 године, након повлачења српске војске са косова и метохије, уништен од стра- не припадника тзв „овк“ потом је сва српска популација са овог подручја напустила косово и метохију монахиње и манастир су остали без заштите од доласка међународних ми- ровних снага на косово и метохију, манастир гориоч је под заштитом данас је за његову безбедност задужена локална полиција данас је гориоч женски манастир са пет мо- нахиња током свете литургије у манастиру гориоч, 29 јуна 2013 године, владика теодо- сије је дотадашњу настојатељицу манастира, монахињу исидору, произвео у чин игуманије, указујући јој тиме признање за њен труд и до- принос животу цркве игуманија исидора је са сестринством дошла из манастира сопоћани монахиња марта, мајка је владике теодосија, родом је из ужица монахиња евгенија је из требиња, јелисавета је такође из ужица, као и најмлађа, монахиња анастасија улазимо у невелики брод цркве доминира бели иконостас а у фрескопису са призори- ма из живота светог николе, доминира фре- ска светог николе који спашава дављеника и фреска излечења светог краља, по којој је манастир познат: свети николај мириклијски је приказан у покрету прстима десне руке ка повезу на очима светог краља стефана дечан- ског да учини чудо а фреска га објављује према историјским подацима, краљ милу- тин је заробио свог сина стефана, и у оковима га послао у скопље где му је одузет вид сте- фан је све до очеве смрти носио повез преко очију према предању, свети краљ се често на овој стени одмарао пре него што му је одузет вид на истом месту је седео и присећао се из- гледа хвостанске равнице, њених питомих се- ла и дивних предела која није могао више да види али су остала у његовом памћењу када је краљ милутин умро, десило се чудесно исце- љење стефан је скинуо повез с очију на истом овом месту, прогледао и објавио да му је свети никола повратио вид године 1322 је крунисан за краља по устоличењу, одлучио је да баш на белој стени сагради светињу коју је посветио светом николи, у знак захвалности за исцеље- ње очију, и прогласи га метохом манастира ви- соки дечани после обиласка цркве, уз упаљене свеће упућујемо молитве светом николају мири- клијском, да се вид србима врати у очи да бога погледати могу док наша сестра милена и монахиња евге- нија насмејаних лица настављају свој срдачан разговор, радосне због поновног сусрета, ми крећемо ка манастирској гостионици где нас чека освежење са монахињом јелисаветом причамо о животу у манастиру објашњава нам да је ова светиња увек делила недаће са сво- јим народом манастир је данас у албанском окружењу има 24 хектара плодних ораница путописи 60 5/ 2017 и шума али поједини албанци краду шуму а њиве харају жицу редовно секу јуна 2016 су током ноћи исекли и однели чак 12 метара жи- це са ограде којом je метох манастира гoриoч ограђен најмлађа монахиња, анастасија, уме да управља возилом и одлази у набавку хране у исток за сада није имала проблеме са локал- ним становништвом монахиње су срећне увек када неко помог- не манастиру или посети светињу у манастиру је највише срба на задушнице и на сабору сва- ког 28 августа, на празник успенија пресвете богородице има добрих примера помоћи по- вратку српског народа изградњу кућа у сели- ма љуг и благоч код ђураковца финансирао је град москва чули смо пред долазак у ма- настир и информацију да су студенти косова и метохије, уже србије и бања луке, сакупили средства за санацију капије која је била оште- ћена монаштво манастира дечани редовно посећује манастир гориоч, посебно током недељних служби и празничних литургија и помаже сестринству у пословима одржавања манастира звоно са цркве светог николе, са беле стене северозападно од истока свакодневно дозива повратнике и остале избегле србе звук звона се разлеже питомом метохијском равницом недељом и празницима походе га малобројни срби из осојана, сувог лукавца, бање исток и црколеза, спремни да помогну монахињама један од путника препричава нам догађај: 22 мaja 2017 прослављена је манастирска слава, свети николај чудотворац свету литургију je слу- жио игуман манастира драганац, архимандрит иларион (лупуловић), уз саслужење свештенства и монаштва епархије рaшкo-призрeнскe резању славског колача присуствовало je око 150 срба на празничном ручку у гoстoпримници народу је појао архимандрит илaриoн: „хеј рaвницo моја, земљо манастира, метохијо, најзад, души нађох мира поново се вратих ja на твоју груду, по белом сам свету ишао залуду хеј господе христе, тебе једног знамо, певали смо некад, joш увек певамо“ срби су у сузама одговарали: „господе помилуј“ опраштајући се од манастира и мо- нахиње јелисавете која је стајала пред капијом машући нам, схватамо у каквим условима одолева манастир гориоч над питомом метохијском равницом подно горостасних проклетија, на узвишењу бела стена, на природној и животној ветрометини вековима одолева про- лазности и јаком ветру кога, већ пред капијом манастира, кроти умилни пој гориочких монахиња њихова молитва господу да се српска паства врати на метохијску свету земљу узноси се над хвосном а ветар је носи расељеном на- роду као најлепши позив повратка овој светињи аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду путописи септембар / октобар 2017 61 сведочанства нисам никада видио неког да тако воли, да се тако радује, да тако вјерује, као да је непрестано у божијем загрљају лазар ђачић дацу сам упознао у зиму 2014 године, на клиничком центру у београду тада је још увијек могла да се креће, додуше, ја- ко отежано али, то је ника- ко није омело да ме обаспе таквом неовоземаљском радошћу, мене, кога при- том до тада никада прије није видјела, иако је нешто чула о мени од мог прија- теља михаила, који ме је и упознао са њом недостаја- ло би ми и ријечи и боја да опишем сву ту радост којом је зрачила, поред свих сво- јих патњи и болова гледао сам њено лице и уживао у свој тој љубави којом ме је обасипала, погружавајући ме свом снагом у сву своју љубав, у цијело своје срце и свеукупно своје биће таква је даца, и тако она воли како тада, тако и данас, сваки наш сусрет јесте неза- држиво изливање љубави и радости, или, ако хоћете – издизање до изнад облака, искорачење у вјечност, рај! могуће је да не- ко, ко то није искусио, помисли да преувели- чавам! али, заиста је тако, и више од тога, јер нисам у стању да своја осјећања преточим у ријечи њен кревет, њена соба, и сав тај простор ког се она косне, исијава неком рај- ском радошћу, миром, тишином, топлином, њежношћу, духовитошћу, јединственом кре- ативношћу и љепотом не познајем никог налик њој она обилује та- лентима, има их толико да и кад би их свима раздијели- ла, опет би јој претицало, а сви они су попут безцјеног бисерног вијенца, а сваки бисер сјајнији од сјајнијег, зрачнији од зрачнијег и чи- стији од чистијег чудесно је њу упознати, а још чудесније бити њен пријатељ, и то пријатељ ког ће она звати братић крила- тић заиста, не познајем и не могу да замислим никог ко је толико препун живота, из ког живот незадрживо врви и ври, као из ње ни- сам никада видио неког да тако воли, да се тако раду- је, да тако вјерује, као да је непрестано у божијем загр- љају постидим се од њене вјере, од повјерења које има у бога, од њене смјело- сти, од њене храбрости, од њене јаковљев- ске борбе са богом, од њеног непредавања, од њене жртве и онда видим, свети су били сасвим обични људи, у дословном смислу те ријечи, а оно што их је чинило необичним, јесте та необична преданост и љубав према живот је лепши него икада 62 5/ 2017 богу, непрестано пребивање у његовом на- ручју, са свим радостима и свим сузама за нас, који се рачунамо у хришћане, све ово може да изгледа тако бескрајно далеко и страно, као да ничег хришћанског нема у нама зато, безмјерном мјером те њене ра- дости, можемо да измјеримо колико смо ми жалосни и јадни у души, а притом физички здрави и покретни, али без полетне радости живота а управо сву ту животну радост сам видио и доживио поред ње, из које светост тако јасно исијава да пожелим да заувијек останем поред ње, да заспим ту поред ње, да не одем никада, да увијек слушам њен глас размишљао сам, како је могуће да може толико да се радује поред свих тих непод- ношљивих болова које јој болести задају? мени није потребна ни најобичнија пре- хлада да ми се згади цио живот и сав свијет, и да не пожелим да никог очима видим, а она, у свим тим мукама и патњама, једино што жели јесте д/други и само д/други по- кушајте да замислите да једна тридесетче- творогодишњакиња која четрнаест година има системско запаљење крвних судова и периферних нерава и још десетине дијаг- ноза, а притом је и двије и по године везан за постељу и сасвим непокретна, са непод- ношљивим и неиздрживим боловима – да је толико радосна, да може у свим тим бо- ловима рећи: живот је лепши него икада! човјеков ум то не може да појми, а управо то јесте данијела, и тих пет ријечи њу нај- вјерније описују све ово је само увод у једну нову и дру- гачију причу, својствену само даци буду- ћи да је дипломирани наставник ликовне културе и да јој је болест, између осталог, ускратила и могућност да слика и иконо- пише, она је своје иконе почела да израђу- је на дисплеју мобилног телефона све те иконе, којих има готово хиљаду, настале су као резултат неминовне потребе, онда ка- да више ниједан лијек није могао да ублажи њене болове и, како она сама каже, само док иконопише – тада не осјећа апсолут- но никакав бол вјероватно је и то један од разлога што их има тако много прву изло- жбу тих њених икона могли смо да видимо у децембру 2015 године у суботици, гдје данијела и живи, а потом и у зрењанину у априлу 2016 године уколико желите, иконе можете поручити на: kissdanijela@gmailcom цијена икона је 2000 дин, формати су а5 и а4 иконе се могу купити на платну (затег- нуте на блинд рам) и на картону (урамљене под стаклом) да нас господ све удостоји непролазне ра- дости у незалазном дану царства свога, гдје ћемо се сви заједно истински наслађивати том радошћу, коју нам је објавио кроз нашу данијелу сведочанства септембар / октобар 2017 63 човек може да буде себи велики непријатељ 64 5/ 2017 ј едно време читала се код нас по цр- квама читаву годину дана једна моли- тва у којој су, измећу осталог, биле и ове речи: „господе, спаси нас од нас самих!“ у први мах то звучи мало необично зашто би нас бог спасавао од, нас самих кад је – мислимо ми - и тако сваки човек себи највећи пријатељ? али ако се само мало боље загледамо у живот увиђамо да човек у већини слу- чајева може да буде себи велики непри- јатељ – и уме да нанесе себи страховито много зла у једном селу крај манастира каленића показали су нам неког бедно одевеног и, по изгледу судећи, сасвим пропалог чо- века и испричали да је томе несрећни- ку било остало од оца најлепше имање у селу које је он, по очевој смрти, за врло кратко време пропио и упропастио до- лазило је дотле да је односио у кафану и на коцкарски сто постељне покриваче и женине хаљине за тога се човека ни- како не би могло рећи да је био прија- тељ себи и он је својом неуредношћу и расипношћу стварно нанео себи и своји- ма далеко више зла, него што му је нанео ико други у једном женском манастиру живела је нека врло даровита калуђерица: ванред- но је певала, везла и сликала али су из године у годину почеле долазити у мана- стир све нове и нове сестре и мећу њи- ма се нашло доста способних то је ону, даровиту монахињу, која је некада била прва у свему, толико погађало да је сва- ки успех које млађе сестре направе, ужа- сно болео постала је била у толикој ме- ри завидљива, да јој се живот претворио у један мали пакао а бог joj је био дао толико дарова да јој је живот могао би- ти као рај и за ту се сестру не би могло рећи да је била пријатељ себи и она је, предајући се неразборитој зависти, осу- дила саму себе на непотребне али стра- ховите муке извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
1. 202411 / ...жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на БОГОРОДИЦУ! !“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за ...
2. 318089 / ...„треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на БОГОРОДИЦУ, , уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет про...
3. 320636 / ...„чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу БОГОРОДИЦУ! !“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом прит...
1. 202411 / ...жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на БОГОРОДИЦУ! !“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за ...
2. 318089 / ...„треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на БОГОРОДИЦУ, , уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет про...
3. 320636 / ...„чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу БОГОРОДИЦУ! !“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом прит...
15
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
...који је на себе узео тело једногод нас кроз пресветуБОГОРОДИЦУ,📌 , и пун љубави
према роду људском дошао да нас научи
љубави, срећи, жртви, молитви и светињи
породице, а кроз то и да нас с
...који је на себе узео тело једногод нас кроз пресвету
МЕТА инфо: Р:27116 К:200409 Д:111
| Свеска 358 |
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... које је најузвише- није у целој васиони, најрадосније име и најлепша реч на овој нашој планети земљи српска традиција и обичаји 54 6/ 2017 јесте реч мајка, мама сваки пут кад изгова- рамо ту реч ми спајамо усне и упућујемо мај- ци пољубац пред празнике рођења нашег спасите- ља, који је на себе узео тело једногод нас кроз пресвету богородицу, и пун љубави према роду људском дошао да нас научи љубави, срећи, жртви, молитви и светињи породице, а кроз то и да нас спасе, схвата- мо да је небеској љубави нашег спаситеља најсличнија љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке зашто наглашавам име мајке хришћанке? зато што свака хришћанска по- родица треба да буде света и да живи у хри- стовој љубави хришћанство је ослободило жену и мајку ропства јер је, до христовог доласка у свет, жена – мајка била робиња и служитељка не само своме мужу и деци, не- го и заједници и друштву христос је својим доласком,учењем и жртвом уздигао досто- јанство жене и мајке до небеских висина, а хришћанску породицу означио као живу цркву зато и није чудо што је наша света српска православна црква посветила и јед- ну недељу пред божић том најузвишенијем бићу – мајци реч мајка је слатка као шећер, узвишена као божанство, топла као сунце ова реч је мелем и лек за сваку рану душевну и телесну то је реч којом се пуне срца радошћу, а и захвално- шћу богу творцу који је створио ово најдраже биће и послао га у свет да га улепша и испу- ни љубављу зато је љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке слика љубави небеске ко- ју је бог отац излио на нас преко сина свога јединородног господа исуса христа чији ро- ђендан сваке године ишчекујемо са чежњом и жељом да би се наше жеље испуниле и оства- риле треба сами да покажемо велику љубав према родитељима, браћи сестрама, бли- жњем и сваком човеку искрено, као што свака добра мајка показује љубав према својој деци историја рода људског пуна је примера мајчинске љубави и доброте најузвишени- ји и најсветији пример мајчинства јесте мај- ка божија кроз коју је и њен и наш творац дошао у овај свет исказујући према свету и према нама своју љубав тешко је речима исказати колико је велика улога мајке у по- родици није наш народ тек тако рекао: „не стоји кућа на земљи него на жени“ али, не на свакој жени, већ на жени хришћанки хришћанка живи вером у христа, сина бо- жијег, и ту веру преноси на своју децу мајка их учи јеванђелским истинама, показује им како да се прекрсте, шта да кажу боги кад гле- дају у звездано небо она их води у цркву и приводи христу њена молитва богу за дете је пуна љубави, а бог као највећа љубав уз- враћа на мајчину молитву следујући христа и његову божанску нау- ку, многе мајке су кроз целу историју рађале и васпитавале светитеље, хероје, научнике сетимо се мајки светитеља: василија ве- ликог, григорија богослова, саве српског, владике николаја и многих других сетимо се и мајки јунака: милоша обилића, марка краљевића, мајке југовића, мајки наших вој- вода живојина мишића, степе степановића, петра бојовића, па наших научника николе тесле, михаила пупина и других многоброј- них мајки хришћанки запитајмо се – да ли би они били то што су били да нису имали такве мајке? о мајци би се могло писати и причати не сатима, него данима, али ја ћемо ово из- лагање о мајци завршити песмом мајци коју је написао италијански песник едмондо де амичи, а која је тако дивно преведена и пре- певана на српски кроз песму песник пева својој мајци овако: лепоту јој време не може да збрише, сузе је не кваре, бол је не сакати шездесет година има моја мати, а све ми је лепша што је гледам више нема тог погледа, смешка, мига, да мом оку није тако драг и мио о, када бих сликар био насликао бих је када се сагне да пољубим њену плетеницу седу; или пак, уморну и бледу, како боле своје под осмехом крије ал да небо чује молбу којом дишем, не би душа моја кичицу желела српска традиција и обичаји новембар / децембар 2017 55 српска традиција и обичаји славног рафаела; да лепоту мајке ја славом крунишем молио бих да нам се животи промене, сву живахност своју ја њој да подарим ја уместо ње да остарим а она, да младост добије од мене оци да сада кажемо нешто и о оцу односно оци- ма пета божија заповест гласи: „поштуј оца свога и мајку своју да срећан будеш и дуго по- живиш на земљи“ да ли смо свесни шта то зна- чи? да ли се питамо колику и какву улогу има наш отац? ништа на свету не може заменити очеву кућу у њој се дете, поред свога оца, осе- ћа најсигурније отац се жртвује за децу сво- ју више него за икога другог очева љубав је искрена, чиста и несебична дете је његова крв и оно расте поред оца, напредује, и врло често се труди да опонаша оца у раду и у кући и ван куће бити отац је нешто узвишено отац је ста- решина куће и као такав труди се да њего- ва деца и његов дом имају углед у друштву он је највећи ауторитет у кући па зато сно- си и највећу одговорност не брине се он само да за децу своју заради довољно јела и одела, већ се брине и о моралном угледу своје породице он учи децу да буду добра, послушна, поштена и да не скрећу са здра- вог животног пута он се заједно са својом супругом подједнако стара и брине о својој деци у сваком погледу отац је домаћин у ку- ћи, и не само домаћин, него и учитељ, вас- питач и свештеник он се са својом породи- цом моли пред кућним иконама и кади кућу пред празнике и о празницима и учи децу своју да и она чине исто тако он води сина у шуму да заједно секу бадњак и да га унесу у кућу као божији благослов он учи сина ка- ко да расте у добру и да сам постане добар отац и старешина у хришћанској породици он га учи и како се оре, сеје, надгледа и, на крају, жање отац је спреман да да живот за срећу, здравље и спасење своје породи- це он чува границе, не само свога имања, већ и државе отац је спреман да поднесе и највеће жртве за добро и напредак своје же- не, деце и њиховог заједничког породичног гнезда у очевој се кући тихо и неприметно уче две најважније ствари у животу човека, а то су језик и вера ни једно од ово двоје у овом савременом свету, где се све мења, не могу се заменити велики је број очева и мужева српских који су се борили и боре да се очува породично огњиште, православна вера и кроз њу крсна слава као и христова блага вест и данас ста- вљамо на њихову савест да очувају у свему своју православну породицу и свој право- славни дом, да буду достојни светих и јунач- ких предака наших и када дође време, како каже наш народ, да пођу горе богу на истину, да у своме срцу понесу пред бога све врлине уграђене у њихов породични овоземаљски живот и да буду срећни што су испунили бо- жији план на земљи ево и ово кратко излагање о оцима да за- вршимо песмом десанке максимовић: „мо- литва очевом срцу“ оче, пронађи ме ноћас у свету зломе, нагни се над мене са небеског шара у молитви једино чујем да срцу моме твоје, већ вечно, срце одговара како си отишао са земље, није давно, ниси људске патње још заборавио нагни се ноћас над ово царство тавно где си једном и ти са нама боравио нека ме срце твоје ову ноћ чува, оно једино на небу за мене мари нагни се ноћас над кров твој стари, где сам ја, и болови, и јесен, и дрва сува када се богу молим, он хладно ћути: безброј је на свету оних који га моле; а ти, знам, у свакој маленој минути слушаш само шта шапћем ја на земљи доле предавање одржано у дому светог епископа николаја у лондону пред божић 2014 56 6/ 2017 припреме за божић на српском селу у старини почињале су већ на туциндан тада се припремала божићна трпеза: до- маћин би са мушкарцима спремао прасе, припремао ражањ и грање за загревање вуруне, док би домаћица са женскадијом припремала шта ће се све кувати и пећи од колача за сутрашњи бадњи дан и божић на бадњи дан домаћин, сам, или са неким од мушких укућана, порани и одлази у шуму да одсече бадњак, младо дрво цера, или већу грану обичај је да се у, тканој торбици, ко- ја се носи преко рамена понесе шака – две зрна кукуруза када домаћин приђе дрве- ту које хоће да одсече за бадњак, пре не- го што га посече попрска га кукурузом из торбице говорећи: „христос се роди!“, сече бадњак, прти га на раме и носи кући бад- њак наслања на зид поред врата, а поред бадњака се ставља џак напуњен сламом, који ће се заједно са бадњаком, пред вече- ру, унети у кућу српска традиција и обичаји на бадњи дан сви су поранили, залажу се фуруне, домаћин, сам, или са неким од мушких укућана одлази у шуму да одсече бадњак, младо дрво цера, или већу грану, а домаћица надгледа мешење посебних колача – божићни колач, колач за положајника и чесницу, у коју се стављао један, обично, сребрни новчић божићни обичаји на српском селу у старини спасоје т влајић први положајник се јавља пуцњем из прангије домаћица га сачекује на вратима, а он је поздравља божићним поздравом: „христос се роди!“ новембар / децембар 2017 57 на бадњи дан сви су поранили, залажу се фуруне, домаћица надгледа припрему хра- не, и мешење посебних колача, од обичног брашна који представљају домаће животи- ње посебно се месе божићни колач, колач за положајника и чесница, која се могла месити и од кукурузног брашна, у коју се стављао један, обично, сребрни новчић припреми се сито у које се стави окруњени кукуруз, божићни колач, ораси, смокве, су- ве шљиве, и обавезно домаћинов новчаник пун пара смркло се бадњак са џаком треба уне- ти у кућу уношење бадњака и сламе у ку- ћу изгледало је овако: најстарија женска особа, обично бака треба да са џаком на леђима крене да обилази око куће, а за њом, у реду, крећу млађи укућани бака тако представља квочку, а дечурлија, ко- јих је у српским породицама увек било, представљају пилиће око куће се обиђе три пута бака квоца као квочка: „квоц, квоц“, а дечурлија, која иду за њом пију- чу као мали пилићи: „пију, пију“ када оби- ђу трећи круг, ако бака има снаге узеће и бадњак, а ако не, онда ће га узети неко од млађих, и ући у кућу са поздравом „хри- стос се роди!“ домаћица их сачекује са ситом у руци, бацајући на њих зрневље кукуруза и одговара: „ваистину се роди!“ бака улази у све просторије да по креве- тима и поду стави мало сламе, на којој ће укућани спавати остатак сламе ставља испод стола, који је већ припремљен за вечеру, на којој су окупљени сви укућани старији укућани послуже се, пре вечере, ракијом вечера је посна, обично рибља чорба, сарма, и већ шта која домаћица спреми сада је време да се ломи чесни- ца домаћин ломи чесницу и даје сваком по парче, а онај ко пронађе новчић биће срећан за тај новчић се обично куповала со и давала стоци после вечере домаћин узима сито и из њега у сваки ћошак про- сторије баци по орах, прво на источну, затим на западну, северну и јужну стра- ну говорећи: „у име оца и сина и светога духа, амин“ укућани крцкају и једу орахе да им зуби буду здрави, затим се узме по нека смоква и шљива, старији попију по чашу вина и на спавање положајници су поред кревета спремили стајаћу одећу, и прангију у коју је стављено мало сумпо- ра ради „детонације“ којом ће пробуди- ти домаћицу, јер ујутру треба поранити и бити први положајник први положајник се јавља пуцњем из прангије домаћица га сачекује на вратима, а он је поздравља божићним поздравом: „христос се роди!“ она бацајући на њега кукуруз из сита, и шаку ситног металног новца одговара: „ваистину се роди!“ затим води положај- ника до шпорета, отвара вратанца ложи- шта, а он узима бадњак, џара по жару и благосиља набрајајући: „колико варница толико здравља, среће, пара“, онда пређе да набраја по врстама стоке када заврши са набрајањем домаћица га послужује ме- дом и чашом воде положајник остаје цео дан код домаћина доручкује, руча, некада и преспава божићни ручак почиње моли- твом домаћина, паљењем свеће, домаћин ће са положајником сећи колач, говоре- ћи: „колач ломили бога молили“ затим ће три пута, наизменично, са полажајником пољубити колач говорећи: „у име оца и сина и светога духа амин“ другог дана, после ручка полажајник добија свој ко- лач уз неки пригодан поклон, рукавице, или чарапе, а од домаћина, уз то и, неку крупнију новчаницу млађи укућани су му припремили „испраћај“ – лупањем у ста- ре шерпе зато ће положајник покушати да брзо истрчи из куће и побегне из авли- је трећег дана се чисти кућа тако се божић некада славио у моме селу жаркову, првом до београда урбанизаци- ја је учинила своје и градња сеоских кућа више не омогућава уношење великих бад- њака данас се велики бадњаци пале увече испред храмова, у станове се уносе гранчи- це од бадњака на којима је повезано неко- лико сламки са двадесетак зрна кукуруза, а по селима је све мање шпорета „смедере- ваца“, тако да варница и честитања на ста- ри српски начин више нема српска традиција и обичаји 58 6/ 2017 када говоримо о односу хришћан- ства и уметности у нашој култури, не можемо изоставити ивана в лалића (1931–1996), као некога на чији живот и стваралаштво je православље имало ве- лики утицај иван в лалић један је од на- ших највећих савремених песника, а био је и преводилац, критичар, дописни члан српске академије наука и уметности иза себе је оставио велики опус из нарочи- тог поштовања према оцу влајку, у своје име уноси средње слово в попут оца, некадашњег младобосанца и пријатеља иве андрића, и он је био одан свом наро- ду и земљи задесила га је велика трагедија дожи- вео је смрт сина влајка, кога није могао да прежали пошто је био предан хри- шћанин још више се окренуо богу, што се одразило на његову поезију, која до- бија наглашену метафизичко–хришћан- ску димензију након трагичног догађаја, песник се обратио господу с молбом да му подари још седам година живота како би завршио оно што је започео, односно написао песме које је планирао, а да та уметност буде у складу са свођењем жи- вотног биланса тиме је желео да испуни дуг према сину након тога, објавио је још две збирке песама, писмо и четири ка- нона, збирке које по свом квалитету при- падају врховима песништва два његова последња дела, његове лабудове песме, биле су уједно и најбоља дела овог умет- ника у којима је хришћанска димензија најизраженија десило се онако како је овај изузетно верујући човек и затражио од господа: упокојио се седам година на- кон своје молбе свевишњем у уметности био је окренут ромејској империји (византији), коју је веома по- штовао, и нашем средњем веку сматрао је да смо никли из ромејске традиције, да је све што имамо одатле имао је велико поштовање за наш средњи век, његову културу истицао је да пратећи средњо- вековну књижевност, пратимо уједно и историју нашег језика посебно је ценио теодосија и доментијана, који су напи- сали житија светог саве сматрао је да је ромејска империја веза наше култу- хришћанска књижевност у стваралаштву и узор и инспирација било му је православље користио је црквене форме као основу за своју песму, па тако код њега имамо молитву, канон, опело иван в лалић (1931—1996) бојана николић иван в лалић новембар / децембар 2017 59 духовне поуке у причама ре са старом грчком културом, римском, библијском основом, односно старим и новим заветом, хришћанством према њему, византија у нама, нашем народу и даље траје за овог писца од изузетне ва- жности јесте чињеница да смо ми – срби, и словени уопште, ушли у историју кр- штењем, те да смо пре тога били варвари у стваралаштву узор и инспирација би- ло му је православље користио је цркве- не форме као основу за своју песму, па тако код њега имамо молитву, канон, опе- ло кроз своју поезију он показује како се наша историја везује са дубоком историј- ском традицијом византије тако у песми „византија“ говори о њеној величини, значају, али и пропасти од ње је остала само слика, и то икона, слика чија је под- лога злато од ње долази сунце, светлост директно од господа, сунце средњег ве- ка, који је у противничкој непријатељској пропаганди назван мрачним говори о мржњи коју су други осећали према њој мрзео ју је запад а она је страдала упра- во због тога што је била боља од њих, не- достижна њима, страдала је због зависти тако у песми стоји да се не праштају ни лепота, ни усамљена мудрост западни, римокатолички хришћани су је забора- вили и нису јој помогли када је од мусли- мана нападнута њу је једнако уништавао запад (венеција) и исламска војска иван в лалић био је велики човек и стваралац у његовом животу и делима видимо директан утицај православног хришћанства без хришћанске димензије овај песник не би имао то место у нашој култури које заслужено има за овог писца од изузетне важности јесте чињеница да смо ми – срби, и словени уопште, ушли у историју крштењем хришћанска књижевност монах и старац један монах је упитао старца: „како да сазнам да ли сам постао мудар, разуман и доброчинитељ?“ „знати шта треба да чи- ниш – то је мудрост знати како то чинити – то је разум а чинити у животу – треба само добре ствари“ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 6 (240), град брест, белорусија са руског превела: дајана лазаревић 60 6/ 2017 духовне по уке у причама истина живота дошао мудрац на небо и срео се са анђелом „како си ти проживео свој живот на земљи?“, упитао је анђео „ја сам се непрекидно налазио у потрази за истином“, одговорио је мудрац „то је предивно!“, похвалио га је анђео, „а шта си радио да би пронашао ту истину, чиме си се бавио да би је видео?“ „мудрост су сакупљали људи и записивали је у књигама, зато сам ја много читао“, одго- ворио је анђелу мудрац анђео се насмешио „небеска мудрост предаје се људима кроз религију, зато сам ја изучавао свете списе и посећивао храмове“, одговорио је мудрац осмех анђела је постао још светлији „ја сам путовао, беседовао и расправљао са другим мудрим главама и из наших расправа су се рађале правда и истина“ анђео се благонаклоно насмешио мудрац је заћутао лице анђела се помрачило, а осмех је ишчезао „шта сам лоше урадио?“, упитао је зачуђено мудрац „све је добро, али ти ништа ниси говорио о љубави“, одговорио је анђео замисливши се „али ја нисам имао времена за ту љубав, зато што сам био у потрази за истином!“, гордо је одговорио мудрац „где нема љубави, нема ни истине најдубља истина се рађа само из најдубље љубави“, тужно је одговорио анђео и нестао два старца давно, давно у далекој земљи живе- ла су два старца један је био паметан, а други мудар људи су долазили и к једном и к другом, али ипак више к му- дром паметног је обузела завист и он је смислио нешто лоше ухватио је лепти- ра, стегнуо га је у песнице и пошао к му- драцу пришао је и питао га: „ти си тако мудар, кажи ми, да ли ми је у рукама жив лептир или мртав?“ говорио је то, а раз- мишљао: „ако сада каже да је жив, сти- снућу руке чвршће и он ће умрети ако каже да је мртав, раширићу руке и он ће одлетети“ веома бистар мудрац погле- дао је у свог противника и рекао: „знаш, све је у твојим рукама“ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 брест, белорусија новембар / децембар 2017 61 увек су нам драгоцена сведочанства људи који су у појединим тешким жи- вотним ситуацијама осетили како изгледа кад „рука божија“ помилује лазаревчани в и и м и венчали су се 2007 године наредне четири године биле су пуне ис- кушења јер је м и имала великих здрав- ствених проблема само прве године брака због телесне слабости боравила је четири пута у болници, а преписани ле- кови и терапије нису помагали након го- дину дана јавља се још један велики про- блем, па лекари у њеном здравственом картону бележе да је присутан и примар- ни стерилитет (неплодност) ни у овом случају медицинске науке ни лекови нису дали жељени резултат за то време повре- мено су ишли у цркву, постили и приче- шћивали се пријатељи из лазаревца, а потом и је- дан свештеник у ћелијама, предложили су им да посете богољубивог о марјана кнежевића, свештеника сеоске цркве у ставама код ваљева и поразговарају са њим о својим проблемима послушали су, отишли на разговор и добили судбоносне животне смернице побожни, смерни и искусни служитељ божији, о марјан, на- кон исповести и дужих духовних разгово- ра, рекао им је да проблем праве и нечи- сте силе, пали духови из поднебесја који се побеђују само постом и молитвом уз благослов и пастирски савет о марјана, увели су и придржавали се молитвеног правила, редовно читали јеванђеље, ака- тист светом науму, катизму из псалтира, постили како су најбоље могли, приче- шћивали се да не прође више од 40 да- на победа је тако уз божију помоћ била осигурана, а здравствени проблеми, ко- ји су били присутни још од венчања су ишчезли тело је постало здраво, тегобе су неста- ле, те се, што је и природно, појачала же- ља за добијање потомства свих тих годи- на често су ишли у ставе на богослужења опет је о марјан благословио, уз учешће у светотајинском животу наше цркве, да прочитају акатист светом јоакиму и ани, како би им милостиви бог услишио моли- тву након 15–ак дана урађен је тест на трудноћу, а на гинеколошком прегледу је потврђено да се ради о почетној трудно- ћи „сусретоше се божија милост и вера људска“ – а то је и услов за чудо божије, како нам казује свети николај српски у четвртој години брака добили су сина на лазареву суботу коме су и дали име лазар молитвено-духовно подвизавање, овог доброг и побожног брачног пара, није би- ло узалудно, те молитва за исцељење и добијање потомства би услишена а мо- литва је савремено оружје и представља сведочанство „сусретоше се божија милост и вера људска“ – а то је и услов за чудо божије, како нам казује свети николај српски свештеник и верници на „царском путу“ ненад вујић 62 6/ 2017 лично обраћање и исход ка богу и божи- јим угодницима, који су увек спремни да нам помогну у тешким животним ситуа- цијама молитви се приступа са смирено- шћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чврстом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити господ го- вори својим ученицима: „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21); или на другоме месту каже апо- столима: „иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (мт 7, 7) бог увек говори истину и њего- ва обећања нису празна приступајући молитви, не уздамо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију који може да нам помогне било лично, или кроз своје анђеле, светитеље и друге сасуде (сарад- нике) божанског провиђања (промисла) у овом случају велики допринос, бо- жијом милошћу, даде о марјан, неумор- ни молитвеник, чијом прозорљивошћу, очинском бригом, драгоценим духовним поукама, несебичним молитвеним зала- гањем би укрепљен и утешен овај млади брачни пар и како каже овај добри па- стир божији, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега за- траже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару сведочанство како каже отац марјан, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега затраже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч новембар / децембар 2017 63 не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе достојевски је испричао живот онога млади- ћа кога су другови још у детињству страшно вре- ђали због његовог ванбрачног порекла њега су те увреде толико пекле да је још читав низ го- дина после тога свакоме новоме познанику већ од првих речи с неком чудном и болесном озло- јеђеношћу саопштавао да је он ванбрачно дете, премда га за то више нико није питао он је оне увреде које је у детињству примио непрестано позлеђивао и себе без стварне потребе мучио има, опет код достојевског, она тужна повест о честитом старцу николи сергијевићу, чија је јединица кћи била одбегла из родитељског дома једноме младићу који је није био нимало вредан и чија је породица и без тога била нане- ла старцу николи много бола и увреда старац је у увређеном родитељском поносу проклео кћер, наредио да се њене ствари избаце из куће и спале и забранио да се у његовом присуству њено име уопште спомиње увређени понос није му дозвољавао да опрости кћери ни онда када ју је онај лакомислени младић напустио, а очинска љубав гонила га је да кришом, кад нико не види, узима медаљон са кћерином сликом, да га љуби, да с том сликом разговара и да јој го- вори милоште и нежности као кад му је кћи још била дете увређени понос није му дао да јавно спомене име своје јединице, а ноћу, кад га нико није видео, одлазио је под њене прозоре, стајао и гледао неће ли можда на завеси видети кћери- ну сенку; прилазио је њеним вратима и стајао у мрачном ходнику и на степеништу и слушао не- ће ли чути њен глас или корак и трајале су те страшне и непотребне муке све док очинска љу- бав није, најзад, победила увређени понос и док старац није поново примио своје дете у очински загрљај али, зашто наводити примере из манастира и из књига кад је и сваки од нас током живота тако често задавао бол себи и озлеђивао ране које су му други наносили? колико је сваки од нас пропатио због увређеног самољубља, због љубоморе, због увређеног поноса! та пола жи- вота прође нам у томе! кад је наш спаситељ говорио своју чувену бе- седу на гори, он је првих девет поука отпочео речју „блажени“ реч „блажен“ на оном источ- њачком језику на коме је први пут изговорена значи: онај који не гризе себе не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао не мучи себе мржњом ни према највећем не- пријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мр- зиш, него само разједаш сопствену душу не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само до- злеђујеш овоје сопствене ране свети јован лествичник је писао: „злопамће- ње је као трње забодено у душу“ зашто онда памтити зло, зашто носити то тр- ње у души, зашто гристи себе када је далеко лак- ше опростити, и заборавити, и волети, него тај јед у себи носити? јеванђеље нас, браћо и сестре, учи да буде- мо истински пријатељи себи, да кротошћу, пра- штањем и љубављу улепшавамо живот и себи и другима нека би нам зато наш спаситељ био у помоћи да не носимо у срцу ништа ни против кога, него да нам у души буде светло, лако и радосно као у царству оца нашег небеског коме нека је слава у векове! – амин извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169
... које је најузвише- није у целој васиони, најрадосније име и најлепша реч на овој нашој планети земљи српска традиција и обичаји 54 6/ 2017 јесте реч мајка, мама сваки пут кад изгова- рамо ту реч ми спајамо усне и упућујемо мај- ци пољубац пред празнике рођења нашег спасите- ља, који је на себе узео тело једногод нас кроз пресвету богородицу, и пун љубави према роду људском дошао да нас научи љубави, срећи, жртви, молитви и светињи породице, а кроз то и да нас спасе, схвата- мо да је небеској љубави нашег спаситеља најсличнија љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке зашто наглашавам име мајке хришћанке? зато што свака хришћанска по- родица треба да буде света и да живи у хри- стовој љубави хришћанство је ослободило жену и мајку ропства јер је, до христовог доласка у свет, жена – мајка била робиња и служитељка не само своме мужу и деци, не- го и заједници и друштву христос је својим доласком,учењем и жртвом уздигао досто- јанство жене и мајке до небеских висина, а хришћанску породицу означио као живу цркву зато и није чудо што је наша света српска православна црква посветила и јед- ну недељу пред божић том најузвишенијем бићу – мајци реч мајка је слатка као шећер, узвишена као божанство, топла као сунце ова реч је мелем и лек за сваку рану душевну и телесну то је реч којом се пуне срца радошћу, а и захвално- шћу богу творцу који је створио ово најдраже биће и послао га у свет да га улепша и испу- ни љубављу зато је љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке слика љубави небеске ко- ју је бог отац излио на нас преко сина свога јединородног господа исуса христа чији ро- ђендан сваке године ишчекујемо са чежњом и жељом да би се наше жеље испуниле и оства- риле треба сами да покажемо велику љубав према родитељима, браћи сестрама, бли- жњем и сваком човеку искрено, као што свака добра мајка показује љубав према својој деци историја рода људског пуна је примера мајчинске љубави и доброте најузвишени- ји и најсветији пример мајчинства јесте мај- ка божија кроз коју је и њен и наш творац дошао у овај свет исказујући према свету и према нама своју љубав тешко је речима исказати колико је велика улога мајке у по- родици није наш народ тек тако рекао: „не стоји кућа на земљи него на жени“ али, не на свакој жени, већ на жени хришћанки хришћанка живи вером у христа, сина бо- жијег, и ту веру преноси на своју децу мајка их учи јеванђелским истинама, показује им како да се прекрсте, шта да кажу боги кад гле- дају у звездано небо она их води у цркву и приводи христу њена молитва богу за дете је пуна љубави, а бог као највећа љубав уз- враћа на мајчину молитву следујући христа и његову божанску нау- ку, многе мајке су кроз целу историју рађале и васпитавале светитеље, хероје, научнике сетимо се мајки светитеља: василија ве- ликог, григорија богослова, саве српског, владике николаја и многих других сетимо се и мајки јунака: милоша обилића, марка краљевића, мајке југовића, мајки наших вој- вода живојина мишића, степе степановића, петра бојовића, па наших научника николе тесле, михаила пупина и других многоброј- них мајки хришћанки запитајмо се – да ли би они били то што су били да нису имали такве мајке? о мајци би се могло писати и причати не сатима, него данима, али ја ћемо ово из- лагање о мајци завршити песмом мајци коју је написао италијански песник едмондо де амичи, а која је тако дивно преведена и пре- певана на српски кроз песму песник пева својој мајци овако: лепоту јој време не може да збрише, сузе је не кваре, бол је не сакати шездесет година има моја мати, а све ми је лепша што је гледам више нема тог погледа, смешка, мига, да мом оку није тако драг и мио о, када бих сликар био насликао бих је када се сагне да пољубим њену плетеницу седу; или пак, уморну и бледу, како боле своје под осмехом крије ал да небо чује молбу којом дишем, не би душа моја кичицу желела српска традиција и обичаји новембар / децембар 2017 55 српска традиција и обичаји славног рафаела; да лепоту мајке ја славом крунишем молио бих да нам се животи промене, сву живахност своју ја њој да подарим ја уместо ње да остарим а она, да младост добије од мене оци да сада кажемо нешто и о оцу односно оци- ма пета божија заповест гласи: „поштуј оца свога и мајку своју да срећан будеш и дуго по- живиш на земљи“ да ли смо свесни шта то зна- чи? да ли се питамо колику и какву улогу има наш отац? ништа на свету не може заменити очеву кућу у њој се дете, поред свога оца, осе- ћа најсигурније отац се жртвује за децу сво- ју више него за икога другог очева љубав је искрена, чиста и несебична дете је његова крв и оно расте поред оца, напредује, и врло често се труди да опонаша оца у раду и у кући и ван куће бити отац је нешто узвишено отац је ста- решина куће и као такав труди се да њего- ва деца и његов дом имају углед у друштву он је највећи ауторитет у кући па зато сно- си и највећу одговорност не брине се он само да за децу своју заради довољно јела и одела, већ се брине и о моралном угледу своје породице он учи децу да буду добра, послушна, поштена и да не скрећу са здра- вог животног пута он се заједно са својом супругом подједнако стара и брине о својој деци у сваком погледу отац је домаћин у ку- ћи, и не само домаћин, него и учитељ, вас- питач и свештеник он се са својом породи- цом моли пред кућним иконама и кади кућу пред празнике и о празницима и учи децу своју да и она чине исто тако он води сина у шуму да заједно секу бадњак и да га унесу у кућу као божији благослов он учи сина ка- ко да расте у добру и да сам постане добар отац и старешина у хришћанској породици он га учи и како се оре, сеје, надгледа и, на крају, жање отац је спреман да да живот за срећу, здравље и спасење своје породи- це он чува границе, не само свога имања, већ и државе отац је спреман да поднесе и највеће жртве за добро и напредак своје же- не, деце и њиховог заједничког породичног гнезда у очевој се кући тихо и неприметно уче две најважније ствари у животу човека, а то су језик и вера ни једно од ово двоје у овом савременом свету, где се све мења, не могу се заменити велики је број очева и мужева српских који су се борили и боре да се очува породично огњиште, православна вера и кроз њу крсна слава као и христова блага вест и данас ста- вљамо на њихову савест да очувају у свему своју православну породицу и свој право- славни дом, да буду достојни светих и јунач- ких предака наших и када дође време, како каже наш народ, да пођу горе богу на истину, да у своме срцу понесу пред бога све врлине уграђене у њихов породични овоземаљски живот и да буду срећни што су испунили бо- жији план на земљи ево и ово кратко излагање о оцима да за- вршимо песмом десанке максимовић: „мо- литва очевом срцу“ оче, пронађи ме ноћас у свету зломе, нагни се над мене са небеског шара у молитви једино чујем да срцу моме твоје, већ вечно, срце одговара како си отишао са земље, није давно, ниси људске патње још заборавио нагни се ноћас над ово царство тавно где си једном и ти са нама боравио нека ме срце твоје ову ноћ чува, оно једино на небу за мене мари нагни се ноћас над кров твој стари, где сам ја, и болови, и јесен, и дрва сува када се богу молим, он хладно ћути: безброј је на свету оних који га моле; а ти, знам, у свакој маленој минути слушаш само шта шапћем ја на земљи доле предавање одржано у дому светог епископа николаја у лондону пред божић 2014 56 6/ 2017 припреме за божић на српском селу у старини почињале су већ на туциндан тада се припремала божићна трпеза: до- маћин би са мушкарцима спремао прасе, припремао ражањ и грање за загревање вуруне, док би домаћица са женскадијом припремала шта ће се све кувати и пећи од колача за сутрашњи бадњи дан и божић на бадњи дан домаћин, сам, или са неким од мушких укућана, порани и одлази у шуму да одсече бадњак, младо дрво цера, или већу грану обичај је да се у, тканој торбици, ко- ја се носи преко рамена понесе шака – две зрна кукуруза када домаћин приђе дрве- ту које хоће да одсече за бадњак, пре не- го што га посече попрска га кукурузом из торбице говорећи: „христос се роди!“, сече бадњак, прти га на раме и носи кући бад- њак наслања на зид поред врата, а поред бадњака се ставља џак напуњен сламом, који ће се заједно са бадњаком, пред вече- ру, унети у кућу српска традиција и обичаји на бадњи дан сви су поранили, залажу се фуруне, домаћин, сам, или са неким од мушких укућана одлази у шуму да одсече бадњак, младо дрво цера, или већу грану, а домаћица надгледа мешење посебних колача – божићни колач, колач за положајника и чесницу, у коју се стављао један, обично, сребрни новчић божићни обичаји на српском селу у старини спасоје т влајић први положајник се јавља пуцњем из прангије домаћица га сачекује на вратима, а он је поздравља божићним поздравом: „христос се роди!“ новембар / децембар 2017 57 на бадњи дан сви су поранили, залажу се фуруне, домаћица надгледа припрему хра- не, и мешење посебних колача, од обичног брашна који представљају домаће животи- ње посебно се месе божићни колач, колач за положајника и чесница, која се могла месити и од кукурузног брашна, у коју се стављао један, обично, сребрни новчић припреми се сито у које се стави окруњени кукуруз, божићни колач, ораси, смокве, су- ве шљиве, и обавезно домаћинов новчаник пун пара смркло се бадњак са џаком треба уне- ти у кућу уношење бадњака и сламе у ку- ћу изгледало је овако: најстарија женска особа, обично бака треба да са џаком на леђима крене да обилази око куће, а за њом, у реду, крећу млађи укућани бака тако представља квочку, а дечурлија, ко- јих је у српским породицама увек било, представљају пилиће око куће се обиђе три пута бака квоца као квочка: „квоц, квоц“, а дечурлија, која иду за њом пију- чу као мали пилићи: „пију, пију“ када оби- ђу трећи круг, ако бака има снаге узеће и бадњак, а ако не, онда ће га узети неко од млађих, и ући у кућу са поздравом „хри- стос се роди!“ домаћица их сачекује са ситом у руци, бацајући на њих зрневље кукуруза и одговара: „ваистину се роди!“ бака улази у све просторије да по креве- тима и поду стави мало сламе, на којој ће укућани спавати остатак сламе ставља испод стола, који је већ припремљен за вечеру, на којој су окупљени сви укућани старији укућани послуже се, пре вечере, ракијом вечера је посна, обично рибља чорба, сарма, и већ шта која домаћица спреми сада је време да се ломи чесни- ца домаћин ломи чесницу и даје сваком по парче, а онај ко пронађе новчић биће срећан за тај новчић се обично куповала со и давала стоци после вечере домаћин узима сито и из њега у сваки ћошак про- сторије баци по орах, прво на источну, затим на западну, северну и јужну стра- ну говорећи: „у име оца и сина и светога духа, амин“ укућани крцкају и једу орахе да им зуби буду здрави, затим се узме по нека смоква и шљива, старији попију по чашу вина и на спавање положајници су поред кревета спремили стајаћу одећу, и прангију у коју је стављено мало сумпо- ра ради „детонације“ којом ће пробуди- ти домаћицу, јер ујутру треба поранити и бити први положајник први положајник се јавља пуцњем из прангије домаћица га сачекује на вратима, а он је поздравља божићним поздравом: „христос се роди!“ она бацајући на њега кукуруз из сита, и шаку ситног металног новца одговара: „ваистину се роди!“ затим води положај- ника до шпорета, отвара вратанца ложи- шта, а он узима бадњак, џара по жару и благосиља набрајајући: „колико варница толико здравља, среће, пара“, онда пређе да набраја по врстама стоке када заврши са набрајањем домаћица га послужује ме- дом и чашом воде положајник остаје цео дан код домаћина доручкује, руча, некада и преспава божићни ручак почиње моли- твом домаћина, паљењем свеће, домаћин ће са положајником сећи колач, говоре- ћи: „колач ломили бога молили“ затим ће три пута, наизменично, са полажајником пољубити колач говорећи: „у име оца и сина и светога духа амин“ другог дана, после ручка полажајник добија свој ко- лач уз неки пригодан поклон, рукавице, или чарапе, а од домаћина, уз то и, неку крупнију новчаницу млађи укућани су му припремили „испраћај“ – лупањем у ста- ре шерпе зато ће положајник покушати да брзо истрчи из куће и побегне из авли- је трећег дана се чисти кућа тако се божић некада славио у моме селу жаркову, првом до београда урбанизаци- ја је учинила своје и градња сеоских кућа више не омогућава уношење великих бад- њака данас се велики бадњаци пале увече испред храмова, у станове се уносе гранчи- це од бадњака на којима је повезано неко- лико сламки са двадесетак зрна кукуруза, а по селима је све мање шпорета „смедере- ваца“, тако да варница и честитања на ста- ри српски начин више нема српска традиција и обичаји 58 6/ 2017 када говоримо о односу хришћан- ства и уметности у нашој култури, не можемо изоставити ивана в лалића (1931–1996), као некога на чији живот и стваралаштво je православље имало ве- лики утицај иван в лалић један је од на- ших највећих савремених песника, а био је и преводилац, критичар, дописни члан српске академије наука и уметности иза себе је оставио велики опус из нарочи- тог поштовања према оцу влајку, у своје име уноси средње слово в попут оца, некадашњег младобосанца и пријатеља иве андрића, и он је био одан свом наро- ду и земљи задесила га је велика трагедија дожи- вео је смрт сина влајка, кога није могао да прежали пошто је био предан хри- шћанин још више се окренуо богу, што се одразило на његову поезију, која до- бија наглашену метафизичко–хришћан- ску димензију након трагичног догађаја, песник се обратио господу с молбом да му подари још седам година живота како би завршио оно што је започео, односно написао песме које је планирао, а да та уметност буде у складу са свођењем жи- вотног биланса тиме је желео да испуни дуг према сину након тога, објавио је још две збирке песама, писмо и четири ка- нона, збирке које по свом квалитету при- падају врховима песништва два његова последња дела, његове лабудове песме, биле су уједно и најбоља дела овог умет- ника у којима је хришћанска димензија најизраженија десило се онако како је овај изузетно верујући човек и затражио од господа: упокојио се седам година на- кон своје молбе свевишњем у уметности био је окренут ромејској империји (византији), коју је веома по- штовао, и нашем средњем веку сматрао је да смо никли из ромејске традиције, да је све што имамо одатле имао је велико поштовање за наш средњи век, његову културу истицао је да пратећи средњо- вековну књижевност, пратимо уједно и историју нашег језика посебно је ценио теодосија и доментијана, који су напи- сали житија светог саве сматрао је да је ромејска империја веза наше култу- хришћанска књижевност у стваралаштву и узор и инспирација било му је православље користио је црквене форме као основу за своју песму, па тако код њега имамо молитву, канон, опело иван в лалић (1931—1996) бојана николић иван в лалић новембар / децембар 2017 59 духовне поуке у причама ре са старом грчком културом, римском, библијском основом, односно старим и новим заветом, хришћанством према њему, византија у нама, нашем народу и даље траје за овог писца од изузетне ва- жности јесте чињеница да смо ми – срби, и словени уопште, ушли у историју кр- штењем, те да смо пре тога били варвари у стваралаштву узор и инспирација би- ло му је православље користио је цркве- не форме као основу за своју песму, па тако код њега имамо молитву, канон, опе- ло кроз своју поезију он показује како се наша историја везује са дубоком историј- ском традицијом византије тако у песми „византија“ говори о њеној величини, значају, али и пропасти од ње је остала само слика, и то икона, слика чија је под- лога злато од ње долази сунце, светлост директно од господа, сунце средњег ве- ка, који је у противничкој непријатељској пропаганди назван мрачним говори о мржњи коју су други осећали према њој мрзео ју је запад а она је страдала упра- во због тога што је била боља од њих, не- достижна њима, страдала је због зависти тако у песми стоји да се не праштају ни лепота, ни усамљена мудрост западни, римокатолички хришћани су је забора- вили и нису јој помогли када је од мусли- мана нападнута њу је једнако уништавао запад (венеција) и исламска војска иван в лалић био је велики човек и стваралац у његовом животу и делима видимо директан утицај православног хришћанства без хришћанске димензије овај песник не би имао то место у нашој култури које заслужено има за овог писца од изузетне важности јесте чињеница да смо ми – срби, и словени уопште, ушли у историју крштењем хришћанска књижевност монах и старац један монах је упитао старца: „како да сазнам да ли сам постао мудар, разуман и доброчинитељ?“ „знати шта треба да чи- ниш – то је мудрост знати како то чинити – то је разум а чинити у животу – треба само добре ствари“ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 6 (240), град брест, белорусија са руског превела: дајана лазаревић 60 6/ 2017 духовне по уке у причама истина живота дошао мудрац на небо и срео се са анђелом „како си ти проживео свој живот на земљи?“, упитао је анђео „ја сам се непрекидно налазио у потрази за истином“, одговорио је мудрац „то је предивно!“, похвалио га је анђео, „а шта си радио да би пронашао ту истину, чиме си се бавио да би је видео?“ „мудрост су сакупљали људи и записивали је у књигама, зато сам ја много читао“, одго- ворио је анђелу мудрац анђео се насмешио „небеска мудрост предаје се људима кроз религију, зато сам ја изучавао свете списе и посећивао храмове“, одговорио је мудрац осмех анђела је постао још светлији „ја сам путовао, беседовао и расправљао са другим мудрим главама и из наших расправа су се рађале правда и истина“ анђео се благонаклоно насмешио мудрац је заћутао лице анђела се помрачило, а осмех је ишчезао „шта сам лоше урадио?“, упитао је зачуђено мудрац „све је добро, али ти ништа ниси говорио о љубави“, одговорио је анђео замисливши се „али ја нисам имао времена за ту љубав, зато што сам био у потрази за истином!“, гордо је одговорио мудрац „где нема љубави, нема ни истине најдубља истина се рађа само из најдубље љубави“, тужно је одговорио анђео и нестао два старца давно, давно у далекој земљи живе- ла су два старца један је био паметан, а други мудар људи су долазили и к једном и к другом, али ипак више к му- дром паметног је обузела завист и он је смислио нешто лоше ухватио је лепти- ра, стегнуо га је у песнице и пошао к му- драцу пришао је и питао га: „ти си тако мудар, кажи ми, да ли ми је у рукама жив лептир или мртав?“ говорио је то, а раз- мишљао: „ако сада каже да је жив, сти- снућу руке чвршће и он ће умрети ако каже да је мртав, раширићу руке и он ће одлетети“ веома бистар мудрац погле- дао је у свог противника и рекао: „знаш, све је у твојим рукама“ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 брест, белорусија новембар / децембар 2017 61 увек су нам драгоцена сведочанства људи који су у појединим тешким жи- вотним ситуацијама осетили како изгледа кад „рука божија“ помилује лазаревчани в и и м и венчали су се 2007 године наредне четири године биле су пуне ис- кушења јер је м и имала великих здрав- ствених проблема само прве године брака због телесне слабости боравила је четири пута у болници, а преписани ле- кови и терапије нису помагали након го- дину дана јавља се још један велики про- блем, па лекари у њеном здравственом картону бележе да је присутан и примар- ни стерилитет (неплодност) ни у овом случају медицинске науке ни лекови нису дали жељени резултат за то време повре- мено су ишли у цркву, постили и приче- шћивали се пријатељи из лазаревца, а потом и је- дан свештеник у ћелијама, предложили су им да посете богољубивог о марјана кнежевића, свештеника сеоске цркве у ставама код ваљева и поразговарају са њим о својим проблемима послушали су, отишли на разговор и добили судбоносне животне смернице побожни, смерни и искусни служитељ божији, о марјан, на- кон исповести и дужих духовних разгово- ра, рекао им је да проблем праве и нечи- сте силе, пали духови из поднебесја који се побеђују само постом и молитвом уз благослов и пастирски савет о марјана, увели су и придржавали се молитвеног правила, редовно читали јеванђеље, ака- тист светом науму, катизму из псалтира, постили како су најбоље могли, приче- шћивали се да не прође више од 40 да- на победа је тако уз божију помоћ била осигурана, а здравствени проблеми, ко- ји су били присутни још од венчања су ишчезли тело је постало здраво, тегобе су неста- ле, те се, што је и природно, појачала же- ља за добијање потомства свих тих годи- на често су ишли у ставе на богослужења опет је о марјан благословио, уз учешће у светотајинском животу наше цркве, да прочитају акатист светом јоакиму и ани, како би им милостиви бог услишио моли- тву након 15–ак дана урађен је тест на трудноћу, а на гинеколошком прегледу је потврђено да се ради о почетној трудно- ћи „сусретоше се божија милост и вера људска“ – а то је и услов за чудо божије, како нам казује свети николај српски у четвртој години брака добили су сина на лазареву суботу коме су и дали име лазар молитвено-духовно подвизавање, овог доброг и побожног брачног пара, није би- ло узалудно, те молитва за исцељење и добијање потомства би услишена а мо- литва је савремено оружје и представља сведочанство „сусретоше се божија милост и вера људска“ – а то је и услов за чудо божије, како нам казује свети николај српски свештеник и верници на „царском путу“ ненад вујић 62 6/ 2017 лично обраћање и исход ка богу и божи- јим угодницима, који су увек спремни да нам помогну у тешким животним ситуа- цијама молитви се приступа са смирено- шћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чврстом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити господ го- вори својим ученицима: „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21); или на другоме месту каже апо- столима: „иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (мт 7, 7) бог увек говори истину и њего- ва обећања нису празна приступајући молитви, не уздамо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију који може да нам помогне било лично, или кроз своје анђеле, светитеље и друге сасуде (сарад- нике) божанског провиђања (промисла) у овом случају велики допринос, бо- жијом милошћу, даде о марјан, неумор- ни молитвеник, чијом прозорљивошћу, очинском бригом, драгоценим духовним поукама, несебичним молитвеним зала- гањем би укрепљен и утешен овај млади брачни пар и како каже овај добри па- стир божији, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега за- траже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару сведочанство како каже отац марјан, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега затраже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч новембар / децембар 2017 63 не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе достојевски је испричао живот онога млади- ћа кога су другови још у детињству страшно вре- ђали због његовог ванбрачног порекла њега су те увреде толико пекле да је још читав низ го- дина после тога свакоме новоме познанику већ од првих речи с неком чудном и болесном озло- јеђеношћу саопштавао да је он ванбрачно дете, премда га за то више нико није питао он је оне увреде које је у детињству примио непрестано позлеђивао и себе без стварне потребе мучио има, опет код достојевског, она тужна повест о честитом старцу николи сергијевићу, чија је јединица кћи била одбегла из родитељског дома једноме младићу који је није био нимало вредан и чија је породица и без тога била нане- ла старцу николи много бола и увреда старац је у увређеном родитељском поносу проклео кћер, наредио да се њене ствари избаце из куће и спале и забранио да се у његовом присуству њено име уопште спомиње увређени понос није му дозвољавао да опрости кћери ни онда када ју је онај лакомислени младић напустио, а очинска љубав гонила га је да кришом, кад нико не види, узима медаљон са кћерином сликом, да га љуби, да с том сликом разговара и да јој го- вори милоште и нежности као кад му је кћи још била дете увређени понос није му дао да јавно спомене име своје јединице, а ноћу, кад га нико није видео, одлазио је под њене прозоре, стајао и гледао неће ли можда на завеси видети кћери- ну сенку; прилазио је њеним вратима и стајао у мрачном ходнику и на степеништу и слушао не- ће ли чути њен глас или корак и трајале су те страшне и непотребне муке све док очинска љу- бав није, најзад, победила увређени понос и док старац није поново примио своје дете у очински загрљај али, зашто наводити примере из манастира и из књига кад је и сваки од нас током живота тако често задавао бол себи и озлеђивао ране које су му други наносили? колико је сваки од нас пропатио због увређеног самољубља, због љубоморе, због увређеног поноса! та пола жи- вота прође нам у томе! кад је наш спаситељ говорио своју чувену бе- седу на гори, он је првих девет поука отпочео речју „блажени“ реч „блажен“ на оном источ- њачком језику на коме је први пут изговорена значи: онај који не гризе себе не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао не мучи себе мржњом ни према највећем не- пријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мр- зиш, него само разједаш сопствену душу не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само до- злеђујеш овоје сопствене ране свети јован лествичник је писао: „злопамће- ње је као трње забодено у душу“ зашто онда памтити зло, зашто носити то тр- ње у души, зашто гристи себе када је далеко лак- ше опростити, и заборавити, и волети, него тај јед у себи носити? јеванђеље нас, браћо и сестре, учи да буде- мо истински пријатељи себи, да кротошћу, пра- штањем и љубављу улепшавамо живот и себи и другима нека би нам зато наш спаситељ био у помоћи да не носимо у срцу ништа ни против кога, него да нам у души буде светло, лако и радосно као у царству оца нашег небеског коме нека је слава у векове! – амин извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
16
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
...пресвету, пречисту, преславну, благословену, вла- дичицу нашуБОГОРОДИЦУ 📌 и увек дјеву
марију, светог јована, славног пророка,
претечу и крститеља господњег, божан-
ске и свехвалне апостоле, славне про
...пресвету, пречисту, преславну, благословену, вла- дичицу нашу
МЕТА инфо: Р:22437 К:163387 Д:90
| Свеска 359 |
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... и препознатљиво место у великој јектенији литургије светог апостола јакова, пред- ставља последња (завршна) прозба у ко- јој се поред пресвете богомајке помиње и свети славни пророк, претеча и крсти- тељ господњи јован, као и свети славни и свехвални апостоли: поменимо пресвету, пречисту, преславну, благословену, вла- дичицу нашу богородицу и увек дјеву марију, светог јована, славног пророка, претечу и крститеља господњег, божан- ске и свехвалне апостоле, славне проро- ке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помиловани данашњи текст велике јектеније: ђакон: у миру господу се помолимо за вишњи мир и спасење душа наших, господу се помолимо за мир свега света, за непоколебљивост светих божијих цркава, и сједињење свих, господу се помолимо за свети храм овај, и за оне који са вером, побожношћу и страхом божијим улазе у њега, господу се помолимо за најсветијег патријарха (или високопреосвештеног митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у христу ђаконство, за сав клир и верни народ, господу се помолимо за благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им господ бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику господу се помолимо за град овај, за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, господу се помолимо за благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, господу се помолимо за оне који плове, за путнике, болеснике, патнике и сужње, и за њихово спасење, господу се помолимо да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и нужде, господу се помолимо заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, боже, благодаћу твојом поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу богородицу и приснодјеву марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот овој христу богу предајмо свештеник: јер теби приличи свака слава, част и поклоњење, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин 14 1/ 2018 црквени живот прве три прозбе велике јектеније нас на почетку позивају да са сваком пажњом и у миру узнесемо молитвени вапај господу, али и да се помолимо за мир васцелог света по речима јеромонаха григорија светогорца „од бога иштемо да уживамо у плодовима његовог мира: у непоколебивости помесних цркава, у сједињењу свих у његовој истини мир као плод рађа непоколебивост светих божијих цркава у миру божијем брод цр- кве плови постојано и сигурно према мирној луци царства“ са друге стране свети диони- сије ареопагит подсећа да је: „мир сила која све сједињује, која рађа и пружа слогу и све повезује у јединство у христу“ на крају, о значају благословеног и светог мира, али и о сједињујућем значају говори и велики апо- стол павле: „браћо, чувајте јединство духа свезом мира“ (еф 4, 3) пут који води до на- шег учествовања у литургији јесте душевни мир, јер без тишине помисли ум неће заро- нити у дубину тајне овакав мир не можемо да нађемо у свету, он је дар и благослов бо- жији који се дарује вернима каже се да овај свет у злу лежи у мери у којој одбацује хри- ста ми, жудећи за миром, у ствари жудимо за самим христом: „онај ко тражи мир, жуди за христом, јер он је мир“, каже свети васи- лије велики већ у четвртој прозби велике јектени- је ђакон се моли за богослужбено место у коме богослужимо, што свакако указује на свештену и пре свега богослужбену наме- ну храма, јер је за време савршавања свете евхаристије у храму све освештано и благо- словено, због тога можемо рећи да је храм за време свете литургије један крајичак неба на земљи, који је у пуном сјају обасјан и про- светљен христовом незалазном светлошћу о овом свештеном значају храма божијег, свети јован златоуст вели: „као што мирна и од ветра заштићена лука пружа велику си- гурност усидреним бродовима, тако и храм божији: све оне који у њега улазе издиже јануар / фебруар 2018 15 црквени живот фотографије: православиеру из световних неприлика, као из какве олуј- не непогоде, и даје им могућност да у миру и сигурности стоје и слушају речи божије то место је основ врлине и училиште духов- ног живота тек што прекорачиш праг храма, сместа си ослобођен свега што те заокупља напољу уђеш ли у храм, душу ти одмах обу- зме духовна свежина тишина (која у храму влада) у теби изазива страх божији и учи те како да живиш у духовности поучава те да будеш мудрији и узвисује твоје умовање, не допуштајући ти да мислиш на свакодневицу уздиже те са земље на небо и ако је, чак и кад не предстоји литур- гијско сабрање, толика корист од самог доласка у храм, колику тек ко- рист имају они који се са- бирају у њему, када све- ти апостоли проповедају јеванђеље, христос сто- ји у средини, бог отац прима свете свештено- радње, а дух свети све- му томе доприноси пру- жајући своју сладост!“ на крају долазимо до за- кључка да сваки учесник евхаристијског сабрања постаје храм духа све- тога, на шта нас подсе- ћају и многи свети оци и учитељи цркве, јер једна литургијска заједница у својој свеобухватно- сти представља храм божији који је саздан од наших душа у овом контексту можемо да поновимо речи великог златоуста који у својој посланици палом теодору каже да: „божанственим причешћем човек у целости постаје храм христоносни и сваки део њего- вог тела је део храма христовог“ након молитве за богослужбено место, молимо се за надлежног архијереја, (дијаце- зана) по чијем благослову се сабира литур- гијска заједница и чијим благословом пре- звитер предстоји евхаристијским сабрањем у посланици магнежанима свети игнатије антиохијски поучава да: „епископа требамо гледати као да је сâм господ и да наша послу- шност њему буде саображена са послушно- шћу господу“ исти светитељ напомиње да присуство епископа на божанственој литур- гији, или његова сагласност да се она служи, представља сведочанство о изворности ове тајне над тајнама јер једино тако тајна евха- ристије коју савршава епископ, или онај ко- ме он допусти (благослови), има се сматра- ти ваљаном у великој јектенији помињемо епископа као онога који на сабрању сим- волизује или оприсутњује христа један од најиконичнијих примера јесте седење епи- скопа на горњем месту (божијем месту), који је окружен презвитеримâ који седе око њега пред- стављајући апостоле који седе око христа са- брана литургијска зајед- ница узноси молитву за епископа и сав клир по- казујући тако молитвено заједништво, јер и ли- тургија значи заједничко дело, за добро свих у следеће три прозбе велике јектеније моли- мо се за место у коме се налазимо (град, насеље, село или свештену оби- тељ), али и за сваки град и крај, молимо се за пут- нике, болеснике, патнике и сужње, али и за благорастворење ваздуха и изобиље плодо- ва земаљских, као и за времена мирна ове три прозбе показују молитвену бригу цркве и благослов за сваки сегмент живота и по- треба верног народа божијег сам поглед на свет и живот у њему, по речима светог јована златоустог, „пружа човеку велико задовољство и подстиче га на захвалност и на благодарење богу прима од бога свет као благослов и за узврат му приноси благода- рење човек је према томе цар и свештено- служитељ света божијег“ на светој литур- гији се мир христов, који смо призвали на почетку, шири на васцели свет и творевину, 16 1/ 2018 црквени живот због тога се у овим прозбама и молимо да престане страшна узбуњеност и немир при- роде, да земља донесе своје плодове човеку и да се васцели свет умири сагласно запове- сти господњој: небеса се под његовим упра- вљањем мирно крећу и потчињавају му се молећи се за путнике, болеснике, патнике и сужње, ми се са сваком пажњом и усрдношћу молимо да господ благослови њихово путо- вање, али и да буде истински исцелитељ у њиховој тренутној немоћи овај молитвени вапај можемо објаснити у светлу христовог позива којим позива свакога од нас: ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (мт 11, 28) ова молитва се не односи само и искључиво на болеснике и патнике који болесни леже, већ на свакога од нас, јер смо сви болесни и немоћни духом будући огреховљени сви ми напаћени и уморни који се одазивамо на христов позив наслађујемо се починком обасути његовом очинском љубављу и његовим благослове- ним присуством ђакон се у име сабране заједнице моли да нас господ избави од сваке невоље, гнева и опасности у свом тумачењу свете литурги- је, старац григорије светогорац ову прозбу тумачи ослањајући се на пример из откри- вења љубљеног ученика христовог, светог јована богослова: „на небеској литургији, коју нам описује јеванђелиста јован у от- кривењу, узима учешћа велико мноштво из сваког народа и рода сви стоје одевени у бело пред престолом божијим и јагњето- вим један од старешина објашњава јеван- ђелисти ко су ти одевени у бело: ово су они који дођоше из невоље велике, и опраше ха- љине своје и убелеше их у крви јагњетовој зато су пред престолом божијим, и служе му дан и ноћ јер jaгњe, које је насред престо- ла, напасаће их и водиће их на изворе вода живота; и убрисаће бог сваку сузу са очију њихових (отк 7,14–17) овај живот је велика патња пролазећи долином патњи, верујући учествују у божанственој литургији благо- даћу пресвете крви христове избељују ха- љине своје душе и тако одевени у бело сти- жу пред престо небески онде, међу њима је јагње, христос његова љубав их напаса и преображава сузе велике патње у обиље воде живота“ после прозбе да нас господ заштити бла- годаћу својом, молитвени дијалог ђакона и верног народа завршава се помињањем пресвете богомајке и свих светих са напоме- ном да испуњени миром васцели живот свој предамо христу богу ово предавање вас- целог живота и бића богу, не постиже се ла- ко, оно представља један поступан пут, те је због тога потребно и душекорисно да се увек и изнова кроз богослужење подсећамо да хришћански етос подразумева потпуно пре- давање богу као што је пресвета богомај- ка, као дете од три године, била посвећена господу да би постала његов живи престо, на сличан начин се свака душа хришћанска приноси господу да би постао нерукотво- рени храм у коме господ благодаћу својом пребива приликом савршавања евхаристи- је литург нас упућује да и ми себе предамо христу, као што је то учинила пресвета бого- родица велика јектенија увек бива закључе- на молитвом и возгласом „јер теби приличи свака слава, част и поклоњење, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин“ од суштинске је важности за свакога хришћанина да разуме да у цркву долази не да се моли индивидуално, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву сâмога христа јануар / фебруар 2018 17 тема броја: 60 година православног мисионара тема броја 60година 20 1 / 2018 тема броја уводна реч патријарха германа поводом друге године излажења православног мисионара извор: православни мисионар, свеска 1/1959, стр 3 60година јануар / фебруар 2018 21 тема броја реч уредника, јеромонаха иринеја (буловића), поводом јубиларнога 150 броја православног мисионара христос васкрсе, драги читаоци! не нама, господе, не нама, већ имену твоме дај славу због милости твоје и истине твоје! (пс 113, 9) браћо! ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је одостраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, и трчим ка циљу, ка дару горњега звања божијега у (филипљ 3, 13–14) ускршњи број мисионара који држите у ру- кама јесте његова јубиларна, 150 свеска уколико не би постојала разлика између ра- зноразних јубилеја у свету и црквених јубиле- ја, онда заиста не би имало никаквога смисла да ми хришћани прослављамо извесне дане и обележавамо извесне датуме и догађаје али разлика постоји, и то суштинска и непре- мостива а ево у чему се она састоји: светско славље је по правилу слављење и прославље- ње себе, својих успеха и достигнућа, и зато је хвалисаво и самозадовољно; црквено славље је, напротив, слављење и прослављење бога, благодарење њему, због дарова и благослова његових, и зато је смерно и несебично само такво славље је право славље, и у њему се са- стоји свето православље отуд и наше обележавање овога скромнога јубилеја, 150 свешчице мисионара, има сми- сла и значаја само уколико га доживљавамо на црквени, православни, хришћански, духован начин – као хвалу не нама већ имену господа нашега за уредништво и за сараднике, – а, ве- рујемо, и за све читаоце и пријатеље мисиона- ра, – излажење 150 свеске свакако предста- вља радостан догађај, празник оно, међутим, не може и не сме да послужи као повод за ис- тицање некаквих успеха и достигнућа, већ као повод за стицање јеванђелског смиреноумља и здравоумља јер, и када све учинимо што од нас зависи да би напредовало дело божје и славило се пресвето име његово, опет смо само залудне слуге и чинили смо само оно што смо били дужни да чинимо (лук 17, 10) и када све учинимо, нисмо то учинили ми, својим сна- гама и способностима, него благодат божја у нама и кроз нас (ср i кор 15, 10–11) и када све учинимо, нисмо ми домаћини дома божјега, ни главни радници у винограду његовом, ни власници добара његових, него је он главни и једини домаћин, радник и власник, а ми само „домаћи“ његови (еф 2, 9), „сарадници“ њего- ви (i кор 3, 9; ср iii јов 8) и „пристави“ или „еко- номи“ благодати његове (i петр 4, 10) стога ни ми из уредништва не сматрамо да смо достојно испунили поверени нам свети за- датак него, заборављајући оно што је иза нас, стремимо ка циљу који је пред нама (ср фи- липљ 3, 13–14), у нади да ћемо му се примаћи, благодаћу господа укрепитеља, а уз молитве- 60година 22 1 / 2018 тема броја ну и сваку другу помоћ свих вас молимо вас да будете снисходљиви према нашим пропу- стима и недостацима јер радимо „с прилично усрдности и љубави“, како у сличној прилици, о изласку педесетога броја, рече владика хри- зостом благодаримо од свега срца свима који нам помажу молитвом, сарадњом, прилозима у новцу, добронамерном критиком, предлози- ма и на било који други начин ту помоћ очеку- јемо и убудуће наша нарочита благодарност припада његовој светости патријарху српском го- сподину герману, високом покровитељу и нашега мисионара и црквене издавачке делат- ности уопште, за његову патријарашку поруку и благослов нашим читаоцима поводом овога скромнога јубилеја, за топле речи признања претходном главном и одговорном уреднику, преосвећеном епископу хризостому, као и за молитвене жеље и очинске речи подршке и охрабрења потписаноме у његовом лицу се захваљујемо такође светом архијерејском синоду као издавачу мисионара и целокупној часној јерархији светосавске цркве наше као саборском носиоцу и саборном изразитељу њенога живота у великој богосабраној поро- дици православних цркава божјих у свету ову реч завршавамо оним чиме смо је и за- почели – благодарењем богу и молитвеним обраћањем љубави божјој оцу светлости, сведржитељу благом, од којега нам долази сваки добри дар и саврше- ни поклон кроз сина његова, господа нашега исуса христа, у пресветоме духу његову, не- ка је слава и хвала за све дарове његове и сва доброчинства његова, па и за овај, 150 број мисионара! господе боже наш, једини изворе благосло- ва и освећења, благослови труд наш од сада као и до сада, на славу имена твога, на радост светих угодника твојих, на пораз демонских сила, а на духовну корист и спасење свих нас, деце твоје! амин јеромонах иринеј (буловић), главни и одговорни уредник православног мисионара извор: православни мисионар, свеска 150 (2/1983), стр 52–54 60 60година јануар / фебруар 2018 23 тема броја 60година извор: православни мисионар, свеска 1/1958, стр 11 извор: православни мисионар, свеска 2/1958, стр 23 24 1 / 2018 тема броја 60година извор: православни мисионар, свеска 53 (1/1967), стр 19 извор: православни мисионар, свеска 4/1958, стр 107 јануар / фебруар 2018 25 тема броја извор: православни мисионар, свеска 55 (3/1967), стр 98–100 60година 26 1 / 2018 тема броја извор: православни мисионар, свеска 56 (4/1967), стр 174 оне утиру сузе, не воле свађу, оне мире противнике кад паднете, оне вас подижу; кад се умрљате, оне вас очисте; кад поцепа- те хаљине оне их закрпе; кад се повредите, оне вас лече оне су такође снисходљиве, и имају ризницу доброте, чак и за оне које је очинска строгост праведно казнила оне се приближавају малим заточеницима у ка- квом тамном кућном куту, и не плаше се да се изложе опасности што ће отићи да загр- ле малу браћу пустахије, који су за своје не- упутности кажњени било је то у оно лепо доба, већ тако дав- но, кад ми је отац, који је млад умро, био још жив породица је била велика имао сам једну малу млађу сестру, нераздвојног друга вазда смо нас двоје ишли заједно, држећи се за руку када бисмо, идући кроз село, наишли на оне узане даске, које су састављене ради прелаза преко малих по- тока, прибили бисмо се још више једно уз друго, плашећи се да не би које од нас пало у воду једног дана, када сам сâм изашао из куће, учинио сам непромишљено дело да је ту била моја мала сестра свакако би ме спре- чила ватра, коју сам био наложио сасвим близу куће, дохвати баштенску ограду, тик уз житницу у кући је настала гужва и страх, па сам био примерно кажњен увече, тога дана, када сам легао да спа- вам, гризла ме је с једне стране савест, а с друге крчала су ми црева од глади наре- дили су ми да идем у постељу без вечере, и не бих имао право да сам се жалио кад је и моја сестрица пошла да спава, приближила се мојој постељи, покушала је да ме теши, потом, загрливши и пољубивши ме, ћушну- ла ми је у руку, не рекавши ни речи, пове- лики печени кромпир има већ много година како је умрла ова моја сирота сестра, али ја ово нисам забо- равио нека бих живео ма колико дуго, до последњег даха свог, па и у вечном животу, сећаћу се ње и овог кромпира извор: православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 194–195 својој сестри хоћу да исплетем венац као награду малим сестрицама утешитељкама, они- ма које умеју да поделе с нама наше патње утешним и благим речима, да метну балсам на наше ране, и сестринским пољупцем учине да заборавимо сваку тугу ове сестре не воле да се у кући плаче, 60година јануар / фебруар 2018 27 тема броја извор: православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 202 крадљивац долази да поткопа кућу упра- во онда када притворство и неискреност пређу праг вашег дома али, исто као што друмски разбојник прави мање штете од лепо одевеног и слаткоречивог преваранта, тако исто ваш дом највише угрожавају они чије је спољашње држање коректно и наизглед бе- зазлено познаћете их по томе што њихове посете без неког посебног разлога постају све чешће и све дуже трају мало помало избега- вате да увече поразговарате о њима обично се налазе разлози: „мој муж неће разумети“, или: „моја жена може свашта помислити“ зар вас то смишљено ћутање не забрињава? има још толико много места где вас кра- дљивац може изненадити сви знамо да у данашње време запослен човек има много обавеза ван куће и да му се може догодити да закасни знамо и то да су пословни састанци, па чак и такозвани пословни ручкови или ве- чере веома уобичајени ништа од свега тога није опасно за ваш домаћи мир и породичну срећу докле год ништа не кријете али, деша- ва се да понекад изостане искреност и да, под видом честих пословних састанака, један до- тада исправан супруг почне да се одаје коцки, алкохолу и свему ономе што обично следи не дозволите да вам ти страшни крадљивци разоре кућу да завршим саветом који нам је господ хри- стос дао: „бдите и пазите!“ то, разуме се, не значи да сад сви у породи- ци треба да се међусобно шпијунирају, а још мање да обраћају пажњу на приче споља то би кад-тад „поткопало“ вашу кућу и растурило вашу породицу али, настојте да у вашем дому крадљивац 60година 28 1 / 2018 тема броја моја захвалност хоћу после 28 година да објавим шта ми је господ бог учинио када смо ја и моја су- пруга ступили у брак, добили смо прво мушко дете, али га је бог узео себи после тога дао нам је бог другога сина и он нам је остао жив по- том нисмо имали деце 10 година одлазио сам у цркву и виђао тамо девојчице, па сам се мо- лио богу да ми поклони једно женско детенце, и бог нам је поклонио кћер међутим, она нам се разболи и ми је однесемо лекару, али он јој није могао помоћи тих дана дође нам у мо- крин један стари мисионар из сомбора и били смо увече на појању и молитви ја се тада гла- сно заплаках мисионар упита: „ко то плаче?“ а ја велим: „ја“ он ме пита: „што плачеш?“ а ја му кажем: „имам малу кћерку, тешко је болесна“ а он мени вели: „хоћеш ли да се помолимо богу за њу?“ ја му одговорим: „хоћу“ „како је име де- тету?“ „смиљанка“ и ми смо се помолили богу сутрадан је био неки празник, не сећам се који ишао сам тога дана у цркву и ја и моја баба замолио сам да се свештеник помоли богу за моју смиљанку и био је молбан за моју кћерчицу за време молбана ја сам се поново заплакао и помислио у срцу: „бо- же, када си ми поклонио кћер, немој ми је сада узети!“ и бог је видео моје сузе и поклонио нам је нашу смиљанку када сам дошао из цркве ку- ћи, ја питам како је детету, а жена одговара да је смиљанки сашила хаљиницу у коју треба да је сахранимо, и плаче као свака мати три прет- ходна дана смиљанка је умирала: нит’ живи, нит’, мре а тога дана, кад сам се вратио из цр- кве, први пут – хвала богу – поново поче да си- са онда сам увидео да је бог кадар и свемоћан и ми смо, моја супруга и ја, благодарили богу на његовој милости што нам је повратио нашу смиљанку од смрти и поклонио нам је сада је богу хвала, моја смиљанка удата, има два син- чића: милована и пају срећна је и задовољна што јој је господ поклонио живот и моли му се и поштује христа и мајку божију желео бих да ово одштампате у „мисионару“, јер сам и ја претплатник нашега „мисионара“ сада вас поздравља све старешине и остало особље да истрајете у вашем будућем раду с поштовањем к у извор: православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 227–228 увек влада атмосфера поверења, искрености и поштовања и сачуваћете срећу на своме ог- њишту усвојте правило да све говорите једни другима родитељи, имајте стрпљења да са- слушате своје синове и кћери а да их не заспе- те одмах пребацивањем и забранама деца се поверавају само онда кад родитељи покажу добру вољу да их разумеју и да им помогну „иако нас је много, сви смо једно тело у хри- сту зато одбаците лаж и говорите истину сва- ки са својим ближњим“ – написао је св апо- стол павле док у хришћанском дому сви увек гледају јед- ни другима право у очи – онда крадљивац може слободно да дође: кућа је добро чувана извод из текста: „не дајте да вам крадљивац поткрада кућу“, православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 206–208 60година јануар / фебруар 2018 29 тема броја икона христовог рођења i прва група је најважнија и налази се у средини иконе чим погледамо икону, на- шу пажњу прво привлачи мајка божија на пурпурној постељи она је у средишту пажње, али стварни центар слике је бого- младенац пећина повезује мајку и дете у јединствену целину ii изнад пећине видимо „анђеле с пасти- рима како славослове“ (кондак) мноштво анђела налази се са обе стране брда у ко- ме је пећина, повезујући тако небо и зе- мљу док је већина анђела подигла своје очи небу певајући „слава богу на висини а на земљи мир; међу људима добра воља“ (лука 2 : 9), један од њих (који се понекад слика већи од осталих) нагнуо се према једном пастиру пастир је изненађен а ан- ђео показује покретом руке да је дошао „да јави велику радост која ће бити свему народу“ (лука 2 : 10) iii с друге стране пећине, нешто ниже, ви- димо тројицу мудраца стигли су вођени звездом која сада блиста изнад пећине док они један за другим прилазе да се по- клоне божанском детету звезда симбо- лички представља самог господа христа према речима пророка валаама које се читају на вечерњу: „изаћи ће звезда из ја- кова и устаће палица из израиља“ (iv мојс 24 : 17) а у четвртој песми канона пра- зника црква пева: „испунио си радошћу мудраце, тумаче речи древног валаама; мудри звездари дођоше теби као претече народа, јер си засијао, господе, као зве- зда из јакова“ тројица мудраца са истока представљају многобожачки свет који још увек не познаје библијско откривење сва тројица су различитих година и сваки од њих приноси господу различите дарове: „чисто злато као цару векова, тамјан као творцу васељене, измирну као бесмртно- ме који је претрпео тродневну смрт“ иако су мудраци вероватно дошли у витлејем последњи од свих личности које видимо на икони, они нису приказани „путујући са звездом“ (кондак), већ су, ради јачег утиска, насликани како се „клањају сунцу правде“ (тропар) iv у доњој зони иконе, најчешће с леве стране, налази се старац јосиф који седи на камену овим издвајањем праведног јоси- фа на централне групе, сликар жели да ис- такне да је он спореднија личност у догађа- ју празника извод из текста: о никола осолин, „икона христовог рођења“, православни мисионар, свеска 135–136 (5–6/1980), стр 192–193 60година 30 1 / 2018 тема броја о браку ј едан мудар човек је рекао да волети у ствари значи умети запазити и остварити потребе оног другог међутим то се не учи за дан-два већина од нас ступила је у брак више расположена да прима него да даје па ипак, муж и жена који се стварно воле наћи ће на- чина да испуне овај савет брак је толико идеализован да се обично мисли да ћемо у њему непрестано пливати у блаженству па, кад се те наше наде не испуне, гневимо се и нападамо оног другог пре изве- сног времена дошла ми је била госпођа и ста- ла да ме засипа тужбама против мужа рекао сам јој: – ваш муж није анђео, него обичан чо- век не тражите од њега немогуће боље је да размислите чиме ћете ви њега усрећити из- ненадићете се колико ће то и в а м а донети праве радости често се дешава да муж или жена зажеле да се повере једно другоме, али онај други, за- узет својим послом, „нема уши да чује“ брак лагано али сигурно пропада када муж и жена престану да разговарају удвоје * ево и неколико практичних савета који вам могу помоћи да поново успоставите наруше- ну хармонију у браку немојте се устезати, да кад год осетите по- требу, да кажете једно другом лепу реч, да бу- дете пажљиви, да поклоните једно другом не- ку ситницу, да похвалите једно друго * радите заједно заједнички труд и заједнич- ки успех донеће вам дубоке и истинске радо- сти могу то бити и безначајни послови као што је, на пример, обделавање врта или пра- ње кола – главно је да сте вас двоје заједно * разонодите се заједно има људи који су то- лико искомпликовали домаћи живот да су по- стали прави робови својих обавеза у почетку не стижу, а после више и не желе, да заједно у нечему уживају жена обично говори: иди без мене ја не могу да напустим кућу и децу муж се изговара: уморан сам, пођи без мене и та- ко се брачни парови неосетно лишавају ма- лих радости од којих је изатка- на срећа за ра- зоноду у двоје имамо безброј прилика одла- зак на излет у природу, шет- ња по снегу, се- дење једног по- крај другог крај пећи, неверо- ватно зближује уколико буде у вашем животу више тих малих задовољстава, утолико ће ваш брак бити срећнији одмарајте се заједно можда ће неко рећи: ах, свештеничка посла! ипак, покушајте ја не тврдим да су сви домови у којима се одржава заједничка молитва сложни и срећни али, у току свих ових година колико скупљам подат- ке о несрећним браковима, нисам међу њима наишао ни на један где су муж и жена практи- ковали заједничку молитву с друге стране, не знам ни један брак у којем се одржава за- једничка молитва да је разведен бог је рекао да тамо где су двоје сабрани у његово име и он је трећи међу њима то заједничко стајање пред господом смирује и враћа равнотежу по- родичном огњишту * мој отац је био свештеник као што сам и ја сећам се да ми је испричао једну духовиту причу наиме, неки је човек сањао да се нашао у ризници божјих дарова које су анђели дели- ли људима човек се обратио анђелу и рекао: „доста ми је беде и невоље на земљи – рато- ва, сиромаштва, лажи и изневерених нада молим те, подај ми нешто од тих прекрасних дарова“ анђео му је одговорио: „ми овде не- мамо готових производа, него дајемо људима само с е м е с р е ћ е од човека зависи хоће ли то добро семе донети род или неће“ тако вам је и у браку извод из текста: др н в пил, свештеник, „за брачну срећу“, православни мисионар, свеска 134 (4/1980), стр 152–153 60година јануар / фебруар 2018 31 тема броја преосвештени владико некада је антитеистичка држава код нас прогањала цркву данас је престало гоњење, чак је држава све наклоњенија српској православној цркви мислите ли да је реч о пуком прагматизму и жељи данашњих властодржаца да по сваку цену опстану или је реч о једном дубљем историјском процесу, у току којег религија, традиција и историја добијају нову актуелност? има разних властодржаца, они се мења- ју и унутар једног режима историја памти разне типове људи на власти, и од утицаја на њу, међу којима је било и фанатичних атеи- ста можда су неки међу њима, рецимо као маркс, били чак и сатанисти недавно је је- дан румун написао књигу„маркс и сатана“ и утврдио да он није био атеиста, него свесни сатаниста он није само „извозио“ за осред- ње људе, каже овај писац марксу је било ва- жно да људе одвуче из цркве и каже: „нема бога ви сте од мајмуна“, а после, ако они то поверују, постану разоружани, без достојан- ства – ко прихвати да је од мајмуна тај мора да се плаши јачега гориле покајање је највећа тајна ми допуштамо, као што је савле постао павле, тако и ови бивши атеисти могу постати верници ја ни- сам пророк и не могу да читам из њихових срца да ли је промена, коју наследници те партије исказују у виду већег степена толе- ранције и разумевања, баш само из прагма- тизма или је то покајање и освешћење чо- век без неке духовне укорењености у својој нацији постаје прашина историје и други га обликују како они хоће нама наследници- ма св саве треба вратити самоуважавање и достојанство * најновијим уставним промена изгубили смо и свој језик, а знамо да је он битна одредница националног идентитета како смо дошли до крајњих граница самозаборава? рецимо, када су шкоти у 19 веку прими- ли енглески језик, они су прихватили да је то енглески језик, а кад су хрвати прихвати- ли српски језик у 19 веку, они су тражили да се он зове хрватско-српски временом су хтели да направе да је то само хрватски, по- себни језик у том погледу шкоти су поште- нији, они нису звали тај језик англошкотски или шкотскоанглијски а по чему се види да је енглески језик, језик самих енглеза? па по томе што су највећи песници и мислиоци на том језику из те гране – шекспир, милтон на пример хрвати немају никога да упореде са његошем, а камо ли са светим савом хтели су да направе нешто слично са косовским бо- јем – то је крбавски бој бан деренчин, обја- шњавајући на крају зашто је изгубио на крају српска црква данас 60година 32 1 / 2018 тема броја битку против турака, вели: „зато што му је се- стра направила шишке које су падале на очи, па није могао тачно да стреља, да циља“ ми православни имамо суптилно изгра- ђено осећање личне одговорности, ја лично сам крив што је у свету лоше, да сам се ја бо- ље, достојније причестио, у мени би остале све енергије божанства, прешле би у мене и зрачиле би све шире, концентрично на цео свет разне утопије и лажне идеологије тума- че овако: увек је други неко крив што ми ни- смо срећни * верујете ли у будућност обнове монархијске државнотворне свести код српског народа? мени је доказ да се србија враћа у своју историјску и славну прошлост и на своје на- слеђе, само ако се врати династија карађор- ђевића зашто? зато што једна таква уставна монархија у којој је краљ изнад политике и изнад странака, обезбеђује по мом мишље- њу, морално јемство да ће србија бити сло- бодна држава мислим на ону врсту слободе за време петра i двоглави орао значи по- делу двеју власти између цара и патријарха патријарх је само за духовну власт, а цар или краљ за ону политичку те две власти сарађу- ју, али су раздвојене и патријарх и краљ има- ју крст на круни то значи да ко хоће да буде први мора испољити спремност да се жртву- је за млађу браћу, да као кнез лазар погине за остале да ли ће и када већина српског на- рода изразити вољу да изнадпартијска лич- ност, краљ буде крунисан, то значи помазан од патријарха, тешко је рећи такозвани ко- мунистички интернационализам под којим смо дуго били био је против племства и про- тив хришћанског лика човека овоземаљска србија треба да личи на ону небеску, на цар- ство небеско, да има више слободе, правде и човечности * просечан човек данас обично своју заинтересованост за цркву своди на формална информативна питања колико црква у овом тренутку са својим издаваштвом, новинама и часописима одговара на питања својих верника и других заинтересованих? неко је рекао од светих отаца: битан је на- пор слободне воље једнога проповедника, пастира у цркви, да он сеје речи истине око себе колико ће оне да нижу, када ће да доне- су плод, то зависи од бога био сам 20 годи- на уредник „теолошких погледа“ и видео не мали учинак штампе, али ми никада не знамо колики је заправо то је оно питање сејања речи божије што се тиче часописа и новина мислим да нисмо на нивоу духовности коју би требало да пренесемо цркви би био по- требан приступ телевизији по лености духа, сада људи мање читају књиге, и лакше седе и гледају програм извод из интервјуа са епископом будимским данилом – православни мисионар, свеска 198 (2/1991), стр 75–81 60 јануар / фебруар 2018 33 вишедетне хришћанске породице ово је још једна породица коју је манастир фенек духовно изнедрио и просветио, као својеврстан хришћански мисионарски центар отац макарије је благословио да пи- шемо о њој, а такође је добила благослов и свог парохијског свештеника, оца милана симића слободан (44) и јелена (39) митић из умке су се венчали 12 септембра 2009 у манастиру фенек и сада имају четворо деце: даницу (7), софију (5), михаила (3) и николаја (1) слобо- дан је рођен у београду, али су му корени с југа србије отац борко је из лесковца, а мајка ру- жица из села својново код параћина јелени- на мајка верица је из лесковца, а покојни отац јован из села стројковце код лесковца рође- на је и живела у лесковцу све до удаје обоје имају само по једну сестру слободан је елек- тромеханичар за погон тролејбуса, и ради као магационер у гсп имао је срећу да ту ради 22 године непрекидно јелена је завршила вишу економску школу, радила у суду, у трговини, у књиговодству, у приватној фирми код прија- теља, и тако скупила пет година радног стажа кућа у којој живе има довољно стамбеног про- стора за њихову вишечлану породицу јелена: раније смо живели код слободано- вих родитеља у београду, у насељу миљако- вац, у малом породичном стану моји роди- тељи су прешли у кућу коју су наследили од мамине тетке, која није имала деце и мама ју је неговала до њеног упокојења, а свој стан у лесковцу су продали и купили нам пре четири године ову кућу у којој сада живимо слобо- дан: али, имали смо проблем са подземним водама и страдали су нам зидови па нам је много помогла хуманитарна организација „срби за србе“ која, нарочито вишечланим породицама, помаже да реше неке егзистен- цијалне проблеме овог лета су нам то сани- рали, ишли су багером до дубине два метра и зацементирали, тако да нам је тај проблем решен где и како сте се упознали? слободан: упознали смо се у лесковцу код нашег садашњег кума мој другар из вој- породица митић нас је вера променила на боље и молимо бога да будемо истрајни и да не поклекнемо пред животним искушењима; да будемо чвршћи и пример другима како човек може да се мења на боље, али само божијим путем, јер је он пут, истина и живот радмила грујић 34 1/ 2018 вишедетне хришћанске породице ске кречио је у кући јелениних родитеља у лесковцу, допала му се јелена и одмах јој је рекао: „имам момка за тебе, миткета из бео- града“, а мени каже: „имам девојку за тебе из лесковца“ јелена: дошао је слоба код мојих кумова у госте, они мене позову, и тако тад је био васкршњи пост, он пости, а мени дра- го, иако моји родитељи нису ишли у цркву ми смо постили само велики петак и бадњи дан, али смо имали мамину тетку, која није имала своје деце, јако побожну она се молила за све нас живела је преко пута оца далибора стефановића, а његов деда је био свештеник, и она је посматрала како они живе: редовно је постила, није јела месо, од сваке пензије је одвајала за цркву, на прозору је остављала жито за птичице, и доживела је 92 године какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? јелена: обоје смо крштени као бебе ја сам крштена у лесковцу, у цркви свете тројице, а слободан у вазнесењској цркви у београду ја сам поред свог супруга кренула у цркву ра- није је све то било традиционално и славили смо крсну славу нисам знала ни шта је литур- гија, причешће, исповест, мада сам знала да постоји пост и волела сам да видим људе који посте на исповести у манастиру фенек пита- ла сам оца макарија како и колико да постим да бих се причестила, јер је тад био велики пост, а ја у благословеном стању тада су ме сви осуђивали, где сме трудница да пости, али са његовим благословом то сам прихватила са олакшањем и с љубављу и тако сам поче- ла мој хришћански живот слободан: мој отац није славио славу нити је помињао свети сте- фан је била бакина слава (мајчина мајка) тек последњих неколико година сазнао сам да је очева слава свети архангел михаило и тада сам почео да је славим поред великих живот- них искушења, што би наш народ рекао: „без невоље нема богомоље“, кренух и ја за госпо- дом жедан духовне воде заглавих у болници „свети сава“ због високог крвног притиска који је варирао, али господ не оставља своју децу па тако ни мене брат у христу, горан, ми је дошао у посету и рекао да одлази често у је- дан дивни манастир у јакову – фенек изашав- ши из болнице, кренух и ја са њим на недељну литургију и тако, дан за даном, недеља за не- дељом, кренула је исповест, причешћивање и поклоништво по манастирима наше дивне србије и како то бива, господ наш преслатки, спојио ме је са мојом супругом преко пријате- ља, и ево после осам година брака и четворо деце, са пуно пријатеља, и дивним оцем на- шим макаријем, сви смо спојени и окупљени око христа захвалан сам господу на свему и увек понављам: нека буде воља твоја! слава теби, боже наш, слава теби! у том духу дочеку- јемо и радосни празник, божић нас неколико другара спремамо се у оближњу шуму да на- сечемо бадњаке па ћемо их китити, а деца ће певати и радовати се да ли пре склапања брака треба да постоји нека духовна припрема? нови завет је најти- ражнија књига на свету, а најмање се чита као што неко примети недавно, какви би људи би- ли кад би му толико посвећивали времена ко- лико посвећују мобилном телефону? јелена: били би смиренији, чистији, благо- датнији муж и жена треба да буду отворени једно према другом и да причају, да посвећују време једно другом то је јако важно, а теле- фон узима време и мир слободан: духовна припрема код мене је био литургијски живот у манастиру фенек а значила су ми много и пу- товања по другим манастирима читао сам и свето писмо што се тиче избора девојке, тре- ба гледати какви су јој родитељи, јер, по ме- ни, жена треба да буде једноставна, поштена, радна старац пајсије светогорац је говорио да бог одређује број деце у породици шта до- приноси љубави и породичној срећи? да ли грађанска равноправност полова важи и у хришћанском браку или испуњавање божијих заповести? слободан: наравно да господ одређује број деце, али и тражи од нас труд, вољу и богоу- годан начин живота тако долазимо до испу- њења циља, а то је царство небеско мислим да равноправност долази када се супружниц
... и препознатљиво место у великој јектенији литургије светог апостола јакова, пред- ставља последња (завршна) прозба у ко- јој се поред пресвете богомајке помиње и свети славни пророк, претеча и крсти- тељ господњи јован, као и свети славни и свехвални апостоли: поменимо пресвету, пречисту, преславну, благословену, вла- дичицу нашу богородицу и увек дјеву марију, светог јована, славног пророка, претечу и крститеља господњег, божан- ске и свехвалне апостоле, славне проро- ке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помиловани данашњи текст велике јектеније: ђакон: у миру господу се помолимо за вишњи мир и спасење душа наших, господу се помолимо за мир свега света, за непоколебљивост светих божијих цркава, и сједињење свих, господу се помолимо за свети храм овај, и за оне који са вером, побожношћу и страхом божијим улазе у њега, господу се помолимо за најсветијег патријарха (или високопреосвештеног митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у христу ђаконство, за сав клир и верни народ, господу се помолимо за благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им господ бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику господу се помолимо за град овај, за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, господу се помолимо за благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, господу се помолимо за оне који плове, за путнике, болеснике, патнике и сужње, и за њихово спасење, господу се помолимо да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и нужде, господу се помолимо заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, боже, благодаћу твојом поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу богородицу и приснодјеву марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот овој христу богу предајмо свештеник: јер теби приличи свака слава, част и поклоњење, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин 14 1/ 2018 црквени живот прве три прозбе велике јектеније нас на почетку позивају да са сваком пажњом и у миру узнесемо молитвени вапај господу, али и да се помолимо за мир васцелог света по речима јеромонаха григорија светогорца „од бога иштемо да уживамо у плодовима његовог мира: у непоколебивости помесних цркава, у сједињењу свих у његовој истини мир као плод рађа непоколебивост светих божијих цркава у миру божијем брод цр- кве плови постојано и сигурно према мирној луци царства“ са друге стране свети диони- сије ареопагит подсећа да је: „мир сила која све сједињује, која рађа и пружа слогу и све повезује у јединство у христу“ на крају, о значају благословеног и светог мира, али и о сједињујућем значају говори и велики апо- стол павле: „браћо, чувајте јединство духа свезом мира“ (еф 4, 3) пут који води до на- шег учествовања у литургији јесте душевни мир, јер без тишине помисли ум неће заро- нити у дубину тајне овакав мир не можемо да нађемо у свету, он је дар и благослов бо- жији који се дарује вернима каже се да овај свет у злу лежи у мери у којој одбацује хри- ста ми, жудећи за миром, у ствари жудимо за самим христом: „онај ко тражи мир, жуди за христом, јер он је мир“, каже свети васи- лије велики већ у четвртој прозби велике јектени- је ђакон се моли за богослужбено место у коме богослужимо, што свакако указује на свештену и пре свега богослужбену наме- ну храма, јер је за време савршавања свете евхаристије у храму све освештано и благо- словено, због тога можемо рећи да је храм за време свете литургије један крајичак неба на земљи, који је у пуном сјају обасјан и про- светљен христовом незалазном светлошћу о овом свештеном значају храма божијег, свети јован златоуст вели: „као што мирна и од ветра заштићена лука пружа велику си- гурност усидреним бродовима, тако и храм божији: све оне који у њега улазе издиже јануар / фебруар 2018 15 црквени живот фотографије: православиеру из световних неприлика, као из какве олуј- не непогоде, и даје им могућност да у миру и сигурности стоје и слушају речи божије то место је основ врлине и училиште духов- ног живота тек што прекорачиш праг храма, сместа си ослобођен свега што те заокупља напољу уђеш ли у храм, душу ти одмах обу- зме духовна свежина тишина (која у храму влада) у теби изазива страх божији и учи те како да живиш у духовности поучава те да будеш мудрији и узвисује твоје умовање, не допуштајући ти да мислиш на свакодневицу уздиже те са земље на небо и ако је, чак и кад не предстоји литур- гијско сабрање, толика корист од самог доласка у храм, колику тек ко- рист имају они који се са- бирају у њему, када све- ти апостоли проповедају јеванђеље, христос сто- ји у средини, бог отац прима свете свештено- радње, а дух свети све- му томе доприноси пру- жајући своју сладост!“ на крају долазимо до за- кључка да сваки учесник евхаристијског сабрања постаје храм духа све- тога, на шта нас подсе- ћају и многи свети оци и учитељи цркве, јер једна литургијска заједница у својој свеобухватно- сти представља храм божији који је саздан од наших душа у овом контексту можемо да поновимо речи великог златоуста који у својој посланици палом теодору каже да: „божанственим причешћем човек у целости постаје храм христоносни и сваки део њего- вог тела је део храма христовог“ након молитве за богослужбено место, молимо се за надлежног архијереја, (дијаце- зана) по чијем благослову се сабира литур- гијска заједница и чијим благословом пре- звитер предстоји евхаристијским сабрањем у посланици магнежанима свети игнатије антиохијски поучава да: „епископа требамо гледати као да је сâм господ и да наша послу- шност њему буде саображена са послушно- шћу господу“ исти светитељ напомиње да присуство епископа на божанственој литур- гији, или његова сагласност да се она служи, представља сведочанство о изворности ове тајне над тајнама јер једино тако тајна евха- ристије коју савршава епископ, или онај ко- ме он допусти (благослови), има се сматра- ти ваљаном у великој јектенији помињемо епископа као онога који на сабрању сим- волизује или оприсутњује христа један од најиконичнијих примера јесте седење епи- скопа на горњем месту (божијем месту), који је окружен презвитеримâ који седе око њега пред- стављајући апостоле који седе око христа са- брана литургијска зајед- ница узноси молитву за епископа и сав клир по- казујући тако молитвено заједништво, јер и ли- тургија значи заједничко дело, за добро свих у следеће три прозбе велике јектеније моли- мо се за место у коме се налазимо (град, насеље, село или свештену оби- тељ), али и за сваки град и крај, молимо се за пут- нике, болеснике, патнике и сужње, али и за благорастворење ваздуха и изобиље плодо- ва земаљских, као и за времена мирна ове три прозбе показују молитвену бригу цркве и благослов за сваки сегмент живота и по- треба верног народа божијег сам поглед на свет и живот у њему, по речима светог јована златоустог, „пружа човеку велико задовољство и подстиче га на захвалност и на благодарење богу прима од бога свет као благослов и за узврат му приноси благода- рење човек је према томе цар и свештено- служитељ света божијег“ на светој литур- гији се мир христов, који смо призвали на почетку, шири на васцели свет и творевину, 16 1/ 2018 црквени живот због тога се у овим прозбама и молимо да престане страшна узбуњеност и немир при- роде, да земља донесе своје плодове човеку и да се васцели свет умири сагласно запове- сти господњој: небеса се под његовим упра- вљањем мирно крећу и потчињавају му се молећи се за путнике, болеснике, патнике и сужње, ми се са сваком пажњом и усрдношћу молимо да господ благослови њихово путо- вање, али и да буде истински исцелитељ у њиховој тренутној немоћи овај молитвени вапај можемо објаснити у светлу христовог позива којим позива свакога од нас: ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (мт 11, 28) ова молитва се не односи само и искључиво на болеснике и патнике који болесни леже, већ на свакога од нас, јер смо сви болесни и немоћни духом будући огреховљени сви ми напаћени и уморни који се одазивамо на христов позив наслађујемо се починком обасути његовом очинском љубављу и његовим благослове- ним присуством ђакон се у име сабране заједнице моли да нас господ избави од сваке невоље, гнева и опасности у свом тумачењу свете литурги- је, старац григорије светогорац ову прозбу тумачи ослањајући се на пример из откри- вења љубљеног ученика христовог, светог јована богослова: „на небеској литургији, коју нам описује јеванђелиста јован у от- кривењу, узима учешћа велико мноштво из сваког народа и рода сви стоје одевени у бело пред престолом божијим и јагњето- вим један од старешина објашњава јеван- ђелисти ко су ти одевени у бело: ово су они који дођоше из невоље велике, и опраше ха- љине своје и убелеше их у крви јагњетовој зато су пред престолом божијим, и служе му дан и ноћ јер jaгњe, које је насред престо- ла, напасаће их и водиће их на изворе вода живота; и убрисаће бог сваку сузу са очију њихових (отк 7,14–17) овај живот је велика патња пролазећи долином патњи, верујући учествују у божанственој литургији благо- даћу пресвете крви христове избељују ха- љине своје душе и тако одевени у бело сти- жу пред престо небески онде, међу њима је јагње, христос његова љубав их напаса и преображава сузе велике патње у обиље воде живота“ после прозбе да нас господ заштити бла- годаћу својом, молитвени дијалог ђакона и верног народа завршава се помињањем пресвете богомајке и свих светих са напоме- ном да испуњени миром васцели живот свој предамо христу богу ово предавање вас- целог живота и бића богу, не постиже се ла- ко, оно представља један поступан пут, те је због тога потребно и душекорисно да се увек и изнова кроз богослужење подсећамо да хришћански етос подразумева потпуно пре- давање богу као што је пресвета богомај- ка, као дете од три године, била посвећена господу да би постала његов живи престо, на сличан начин се свака душа хришћанска приноси господу да би постао нерукотво- рени храм у коме господ благодаћу својом пребива приликом савршавања евхаристи- је литург нас упућује да и ми себе предамо христу, као што је то учинила пресвета бого- родица велика јектенија увек бива закључе- на молитвом и возгласом „јер теби приличи свака слава, част и поклоњење, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин“ од суштинске је важности за свакога хришћанина да разуме да у цркву долази не да се моли индивидуално, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву сâмога христа јануар / фебруар 2018 17 тема броја: 60 година православног мисионара тема броја 60година 20 1 / 2018 тема броја уводна реч патријарха германа поводом друге године излажења православног мисионара извор: православни мисионар, свеска 1/1959, стр 3 60година јануар / фебруар 2018 21 тема броја реч уредника, јеромонаха иринеја (буловића), поводом јубиларнога 150 броја православног мисионара христос васкрсе, драги читаоци! не нама, господе, не нама, већ имену твоме дај славу због милости твоје и истине твоје! (пс 113, 9) браћо! ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је одостраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, и трчим ка циљу, ка дару горњега звања божијега у (филипљ 3, 13–14) ускршњи број мисионара који држите у ру- кама јесте његова јубиларна, 150 свеска уколико не би постојала разлика између ра- зноразних јубилеја у свету и црквених јубиле- ја, онда заиста не би имало никаквога смисла да ми хришћани прослављамо извесне дане и обележавамо извесне датуме и догађаје али разлика постоји, и то суштинска и непре- мостива а ево у чему се она састоји: светско славље је по правилу слављење и прославље- ње себе, својих успеха и достигнућа, и зато је хвалисаво и самозадовољно; црквено славље је, напротив, слављење и прослављење бога, благодарење њему, због дарова и благослова његових, и зато је смерно и несебично само такво славље је право славље, и у њему се са- стоји свето православље отуд и наше обележавање овога скромнога јубилеја, 150 свешчице мисионара, има сми- сла и значаја само уколико га доживљавамо на црквени, православни, хришћански, духован начин – као хвалу не нама већ имену господа нашега за уредништво и за сараднике, – а, ве- рујемо, и за све читаоце и пријатеље мисиона- ра, – излажење 150 свеске свакако предста- вља радостан догађај, празник оно, међутим, не може и не сме да послужи као повод за ис- тицање некаквих успеха и достигнућа, већ као повод за стицање јеванђелског смиреноумља и здравоумља јер, и када све учинимо што од нас зависи да би напредовало дело божје и славило се пресвето име његово, опет смо само залудне слуге и чинили смо само оно што смо били дужни да чинимо (лук 17, 10) и када све учинимо, нисмо то учинили ми, својим сна- гама и способностима, него благодат божја у нама и кроз нас (ср i кор 15, 10–11) и када све учинимо, нисмо ми домаћини дома божјега, ни главни радници у винограду његовом, ни власници добара његових, него је он главни и једини домаћин, радник и власник, а ми само „домаћи“ његови (еф 2, 9), „сарадници“ њего- ви (i кор 3, 9; ср iii јов 8) и „пристави“ или „еко- номи“ благодати његове (i петр 4, 10) стога ни ми из уредништва не сматрамо да смо достојно испунили поверени нам свети за- датак него, заборављајући оно што је иза нас, стремимо ка циљу који је пред нама (ср фи- липљ 3, 13–14), у нади да ћемо му се примаћи, благодаћу господа укрепитеља, а уз молитве- 60година 22 1 / 2018 тема броја ну и сваку другу помоћ свих вас молимо вас да будете снисходљиви према нашим пропу- стима и недостацима јер радимо „с прилично усрдности и љубави“, како у сличној прилици, о изласку педесетога броја, рече владика хри- зостом благодаримо од свега срца свима који нам помажу молитвом, сарадњом, прилозима у новцу, добронамерном критиком, предлози- ма и на било који други начин ту помоћ очеку- јемо и убудуће наша нарочита благодарност припада његовој светости патријарху српском го- сподину герману, високом покровитељу и нашега мисионара и црквене издавачке делат- ности уопште, за његову патријарашку поруку и благослов нашим читаоцима поводом овога скромнога јубилеја, за топле речи признања претходном главном и одговорном уреднику, преосвећеном епископу хризостому, као и за молитвене жеље и очинске речи подршке и охрабрења потписаноме у његовом лицу се захваљујемо такође светом архијерејском синоду као издавачу мисионара и целокупној часној јерархији светосавске цркве наше као саборском носиоцу и саборном изразитељу њенога живота у великој богосабраној поро- дици православних цркава божјих у свету ову реч завршавамо оним чиме смо је и за- почели – благодарењем богу и молитвеним обраћањем љубави божјој оцу светлости, сведржитељу благом, од којега нам долази сваки добри дар и саврше- ни поклон кроз сина његова, господа нашега исуса христа, у пресветоме духу његову, не- ка је слава и хвала за све дарове његове и сва доброчинства његова, па и за овај, 150 број мисионара! господе боже наш, једини изворе благосло- ва и освећења, благослови труд наш од сада као и до сада, на славу имена твога, на радост светих угодника твојих, на пораз демонских сила, а на духовну корист и спасење свих нас, деце твоје! амин јеромонах иринеј (буловић), главни и одговорни уредник православног мисионара извор: православни мисионар, свеска 150 (2/1983), стр 52–54 60 60година јануар / фебруар 2018 23 тема броја 60година извор: православни мисионар, свеска 1/1958, стр 11 извор: православни мисионар, свеска 2/1958, стр 23 24 1 / 2018 тема броја 60година извор: православни мисионар, свеска 53 (1/1967), стр 19 извор: православни мисионар, свеска 4/1958, стр 107 јануар / фебруар 2018 25 тема броја извор: православни мисионар, свеска 55 (3/1967), стр 98–100 60година 26 1 / 2018 тема броја извор: православни мисионар, свеска 56 (4/1967), стр 174 оне утиру сузе, не воле свађу, оне мире противнике кад паднете, оне вас подижу; кад се умрљате, оне вас очисте; кад поцепа- те хаљине оне их закрпе; кад се повредите, оне вас лече оне су такође снисходљиве, и имају ризницу доброте, чак и за оне које је очинска строгост праведно казнила оне се приближавају малим заточеницима у ка- квом тамном кућном куту, и не плаше се да се изложе опасности што ће отићи да загр- ле малу браћу пустахије, који су за своје не- упутности кажњени било је то у оно лепо доба, већ тако дав- но, кад ми је отац, који је млад умро, био још жив породица је била велика имао сам једну малу млађу сестру, нераздвојног друга вазда смо нас двоје ишли заједно, држећи се за руку када бисмо, идући кроз село, наишли на оне узане даске, које су састављене ради прелаза преко малих по- тока, прибили бисмо се још више једно уз друго, плашећи се да не би које од нас пало у воду једног дана, када сам сâм изашао из куће, учинио сам непромишљено дело да је ту била моја мала сестра свакако би ме спре- чила ватра, коју сам био наложио сасвим близу куће, дохвати баштенску ограду, тик уз житницу у кући је настала гужва и страх, па сам био примерно кажњен увече, тога дана, када сам легао да спа- вам, гризла ме је с једне стране савест, а с друге крчала су ми црева од глади наре- дили су ми да идем у постељу без вечере, и не бих имао право да сам се жалио кад је и моја сестрица пошла да спава, приближила се мојој постељи, покушала је да ме теши, потом, загрливши и пољубивши ме, ћушну- ла ми је у руку, не рекавши ни речи, пове- лики печени кромпир има већ много година како је умрла ова моја сирота сестра, али ја ово нисам забо- равио нека бих живео ма колико дуго, до последњег даха свог, па и у вечном животу, сећаћу се ње и овог кромпира извор: православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 194–195 својој сестри хоћу да исплетем венац као награду малим сестрицама утешитељкама, они- ма које умеју да поделе с нама наше патње утешним и благим речима, да метну балсам на наше ране, и сестринским пољупцем учине да заборавимо сваку тугу ове сестре не воле да се у кући плаче, 60година јануар / фебруар 2018 27 тема броја извор: православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 202 крадљивац долази да поткопа кућу упра- во онда када притворство и неискреност пређу праг вашег дома али, исто као што друмски разбојник прави мање штете од лепо одевеног и слаткоречивог преваранта, тако исто ваш дом највише угрожавају они чије је спољашње држање коректно и наизглед бе- зазлено познаћете их по томе што њихове посете без неког посебног разлога постају све чешће и све дуже трају мало помало избега- вате да увече поразговарате о њима обично се налазе разлози: „мој муж неће разумети“, или: „моја жена може свашта помислити“ зар вас то смишљено ћутање не забрињава? има још толико много места где вас кра- дљивац може изненадити сви знамо да у данашње време запослен човек има много обавеза ван куће и да му се може догодити да закасни знамо и то да су пословни састанци, па чак и такозвани пословни ручкови или ве- чере веома уобичајени ништа од свега тога није опасно за ваш домаћи мир и породичну срећу докле год ништа не кријете али, деша- ва се да понекад изостане искреност и да, под видом честих пословних састанака, један до- тада исправан супруг почне да се одаје коцки, алкохолу и свему ономе што обично следи не дозволите да вам ти страшни крадљивци разоре кућу да завршим саветом који нам је господ хри- стос дао: „бдите и пазите!“ то, разуме се, не значи да сад сви у породи- ци треба да се међусобно шпијунирају, а још мање да обраћају пажњу на приче споља то би кад-тад „поткопало“ вашу кућу и растурило вашу породицу али, настојте да у вашем дому крадљивац 60година 28 1 / 2018 тема броја моја захвалност хоћу после 28 година да објавим шта ми је господ бог учинио када смо ја и моја су- пруга ступили у брак, добили смо прво мушко дете, али га је бог узео себи после тога дао нам је бог другога сина и он нам је остао жив по- том нисмо имали деце 10 година одлазио сам у цркву и виђао тамо девојчице, па сам се мо- лио богу да ми поклони једно женско детенце, и бог нам је поклонио кћер међутим, она нам се разболи и ми је однесемо лекару, али он јој није могао помоћи тих дана дође нам у мо- крин један стари мисионар из сомбора и били смо увече на појању и молитви ја се тада гла- сно заплаках мисионар упита: „ко то плаче?“ а ја велим: „ја“ он ме пита: „што плачеш?“ а ја му кажем: „имам малу кћерку, тешко је болесна“ а он мени вели: „хоћеш ли да се помолимо богу за њу?“ ја му одговорим: „хоћу“ „како је име де- тету?“ „смиљанка“ и ми смо се помолили богу сутрадан је био неки празник, не сећам се који ишао сам тога дана у цркву и ја и моја баба замолио сам да се свештеник помоли богу за моју смиљанку и био је молбан за моју кћерчицу за време молбана ја сам се поново заплакао и помислио у срцу: „бо- же, када си ми поклонио кћер, немој ми је сада узети!“ и бог је видео моје сузе и поклонио нам је нашу смиљанку када сам дошао из цркве ку- ћи, ја питам како је детету, а жена одговара да је смиљанки сашила хаљиницу у коју треба да је сахранимо, и плаче као свака мати три прет- ходна дана смиљанка је умирала: нит’ живи, нит’, мре а тога дана, кад сам се вратио из цр- кве, први пут – хвала богу – поново поче да си- са онда сам увидео да је бог кадар и свемоћан и ми смо, моја супруга и ја, благодарили богу на његовој милости што нам је повратио нашу смиљанку од смрти и поклонио нам је сада је богу хвала, моја смиљанка удата, има два син- чића: милована и пају срећна је и задовољна што јој је господ поклонио живот и моли му се и поштује христа и мајку божију желео бих да ово одштампате у „мисионару“, јер сам и ја претплатник нашега „мисионара“ сада вас поздравља све старешине и остало особље да истрајете у вашем будућем раду с поштовањем к у извор: православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 227–228 увек влада атмосфера поверења, искрености и поштовања и сачуваћете срећу на своме ог- њишту усвојте правило да све говорите једни другима родитељи, имајте стрпљења да са- слушате своје синове и кћери а да их не заспе- те одмах пребацивањем и забранама деца се поверавају само онда кад родитељи покажу добру вољу да их разумеју и да им помогну „иако нас је много, сви смо једно тело у хри- сту зато одбаците лаж и говорите истину сва- ки са својим ближњим“ – написао је св апо- стол павле док у хришћанском дому сви увек гледају јед- ни другима право у очи – онда крадљивац може слободно да дође: кућа је добро чувана извод из текста: „не дајте да вам крадљивац поткрада кућу“, православни мисионар, свеска 99 (5/1974), стр 206–208 60година јануар / фебруар 2018 29 тема броја икона христовог рођења i прва група је најважнија и налази се у средини иконе чим погледамо икону, на- шу пажњу прво привлачи мајка божија на пурпурној постељи она је у средишту пажње, али стварни центар слике је бого- младенац пећина повезује мајку и дете у јединствену целину ii изнад пећине видимо „анђеле с пасти- рима како славослове“ (кондак) мноштво анђела налази се са обе стране брда у ко- ме је пећина, повезујући тако небо и зе- мљу док је већина анђела подигла своје очи небу певајући „слава богу на висини а на земљи мир; међу људима добра воља“ (лука 2 : 9), један од њих (који се понекад слика већи од осталих) нагнуо се према једном пастиру пастир је изненађен а ан- ђео показује покретом руке да је дошао „да јави велику радост која ће бити свему народу“ (лука 2 : 10) iii с друге стране пећине, нешто ниже, ви- димо тројицу мудраца стигли су вођени звездом која сада блиста изнад пећине док они један за другим прилазе да се по- клоне божанском детету звезда симбо- лички представља самог господа христа према речима пророка валаама које се читају на вечерњу: „изаћи ће звезда из ја- кова и устаће палица из израиља“ (iv мојс 24 : 17) а у четвртој песми канона пра- зника црква пева: „испунио си радошћу мудраце, тумаче речи древног валаама; мудри звездари дођоше теби као претече народа, јер си засијао, господе, као зве- зда из јакова“ тројица мудраца са истока представљају многобожачки свет који још увек не познаје библијско откривење сва тројица су различитих година и сваки од њих приноси господу различите дарове: „чисто злато као цару векова, тамјан као творцу васељене, измирну као бесмртно- ме који је претрпео тродневну смрт“ иако су мудраци вероватно дошли у витлејем последњи од свих личности које видимо на икони, они нису приказани „путујући са звездом“ (кондак), већ су, ради јачег утиска, насликани како се „клањају сунцу правде“ (тропар) iv у доњој зони иконе, најчешће с леве стране, налази се старац јосиф који седи на камену овим издвајањем праведног јоси- фа на централне групе, сликар жели да ис- такне да је он спореднија личност у догађа- ју празника извод из текста: о никола осолин, „икона христовог рођења“, православни мисионар, свеска 135–136 (5–6/1980), стр 192–193 60година 30 1 / 2018 тема броја о браку ј едан мудар човек је рекао да волети у ствари значи умети запазити и остварити потребе оног другог међутим то се не учи за дан-два већина од нас ступила је у брак више расположена да прима него да даје па ипак, муж и жена који се стварно воле наћи ће на- чина да испуне овај савет брак је толико идеализован да се обично мисли да ћемо у њему непрестано пливати у блаженству па, кад се те наше наде не испуне, гневимо се и нападамо оног другог пре изве- сног времена дошла ми је била госпођа и ста- ла да ме засипа тужбама против мужа рекао сам јој: – ваш муж није анђео, него обичан чо- век не тражите од њега немогуће боље је да размислите чиме ћете ви њега усрећити из- ненадићете се колико ће то и в а м а донети праве радости често се дешава да муж или жена зажеле да се повере једно другоме, али онај други, за- узет својим послом, „нема уши да чује“ брак лагано али сигурно пропада када муж и жена престану да разговарају удвоје * ево и неколико практичних савета који вам могу помоћи да поново успоставите наруше- ну хармонију у браку немојте се устезати, да кад год осетите по- требу, да кажете једно другом лепу реч, да бу- дете пажљиви, да поклоните једно другом не- ку ситницу, да похвалите једно друго * радите заједно заједнички труд и заједнич- ки успех донеће вам дубоке и истинске радо- сти могу то бити и безначајни послови као што је, на пример, обделавање врта или пра- ње кола – главно је да сте вас двоје заједно * разонодите се заједно има људи који су то- лико искомпликовали домаћи живот да су по- стали прави робови својих обавеза у почетку не стижу, а после више и не желе, да заједно у нечему уживају жена обично говори: иди без мене ја не могу да напустим кућу и децу муж се изговара: уморан сам, пођи без мене и та- ко се брачни парови неосетно лишавају ма- лих радости од којих је изатка- на срећа за ра- зоноду у двоје имамо безброј прилика одла- зак на излет у природу, шет- ња по снегу, се- дење једног по- крај другог крај пећи, неверо- ватно зближује уколико буде у вашем животу више тих малих задовољстава, утолико ће ваш брак бити срећнији одмарајте се заједно можда ће неко рећи: ах, свештеничка посла! ипак, покушајте ја не тврдим да су сви домови у којима се одржава заједничка молитва сложни и срећни али, у току свих ових година колико скупљам подат- ке о несрећним браковима, нисам међу њима наишао ни на један где су муж и жена практи- ковали заједничку молитву с друге стране, не знам ни један брак у којем се одржава за- једничка молитва да је разведен бог је рекао да тамо где су двоје сабрани у његово име и он је трећи међу њима то заједничко стајање пред господом смирује и враћа равнотежу по- родичном огњишту * мој отац је био свештеник као што сам и ја сећам се да ми је испричао једну духовиту причу наиме, неки је човек сањао да се нашао у ризници божјих дарова које су анђели дели- ли људима човек се обратио анђелу и рекао: „доста ми је беде и невоље на земљи – рато- ва, сиромаштва, лажи и изневерених нада молим те, подај ми нешто од тих прекрасних дарова“ анђео му је одговорио: „ми овде не- мамо готових производа, него дајемо људима само с е м е с р е ћ е од човека зависи хоће ли то добро семе донети род или неће“ тако вам је и у браку извод из текста: др н в пил, свештеник, „за брачну срећу“, православни мисионар, свеска 134 (4/1980), стр 152–153 60година јануар / фебруар 2018 31 тема броја преосвештени владико некада је антитеистичка држава код нас прогањала цркву данас је престало гоњење, чак је држава све наклоњенија српској православној цркви мислите ли да је реч о пуком прагматизму и жељи данашњих властодржаца да по сваку цену опстану или је реч о једном дубљем историјском процесу, у току којег религија, традиција и историја добијају нову актуелност? има разних властодржаца, они се мења- ју и унутар једног режима историја памти разне типове људи на власти, и од утицаја на њу, међу којима је било и фанатичних атеи- ста можда су неки међу њима, рецимо као маркс, били чак и сатанисти недавно је је- дан румун написао књигу„маркс и сатана“ и утврдио да он није био атеиста, него свесни сатаниста он није само „извозио“ за осред- ње људе, каже овај писац марксу је било ва- жно да људе одвуче из цркве и каже: „нема бога ви сте од мајмуна“, а после, ако они то поверују, постану разоружани, без достојан- ства – ко прихвати да је од мајмуна тај мора да се плаши јачега гориле покајање је највећа тајна ми допуштамо, као што је савле постао павле, тако и ови бивши атеисти могу постати верници ја ни- сам пророк и не могу да читам из њихових срца да ли је промена, коју наследници те партије исказују у виду већег степена толе- ранције и разумевања, баш само из прагма- тизма или је то покајање и освешћење чо- век без неке духовне укорењености у својој нацији постаје прашина историје и други га обликују како они хоће нама наследници- ма св саве треба вратити самоуважавање и достојанство * најновијим уставним промена изгубили смо и свој језик, а знамо да је он битна одредница националног идентитета како смо дошли до крајњих граница самозаборава? рецимо, када су шкоти у 19 веку прими- ли енглески језик, они су прихватили да је то енглески језик, а кад су хрвати прихвати- ли српски језик у 19 веку, они су тражили да се он зове хрватско-српски временом су хтели да направе да је то само хрватски, по- себни језик у том погледу шкоти су поште- нији, они нису звали тај језик англошкотски или шкотскоанглијски а по чему се види да је енглески језик, језик самих енглеза? па по томе што су највећи песници и мислиоци на том језику из те гране – шекспир, милтон на пример хрвати немају никога да упореде са његошем, а камо ли са светим савом хтели су да направе нешто слично са косовским бо- јем – то је крбавски бој бан деренчин, обја- шњавајући на крају зашто је изгубио на крају српска црква данас 60година 32 1 / 2018 тема броја битку против турака, вели: „зато што му је се- стра направила шишке које су падале на очи, па није могао тачно да стреља, да циља“ ми православни имамо суптилно изгра- ђено осећање личне одговорности, ја лично сам крив што је у свету лоше, да сам се ја бо- ље, достојније причестио, у мени би остале све енергије божанства, прешле би у мене и зрачиле би све шире, концентрично на цео свет разне утопије и лажне идеологије тума- че овако: увек је други неко крив што ми ни- смо срећни * верујете ли у будућност обнове монархијске државнотворне свести код српског народа? мени је доказ да се србија враћа у своју историјску и славну прошлост и на своје на- слеђе, само ако се врати династија карађор- ђевића зашто? зато што једна таква уставна монархија у којој је краљ изнад политике и изнад странака, обезбеђује по мом мишље- њу, морално јемство да ће србија бити сло- бодна држава мислим на ону врсту слободе за време петра i двоглави орао значи по- делу двеју власти између цара и патријарха патријарх је само за духовну власт, а цар или краљ за ону политичку те две власти сарађу- ју, али су раздвојене и патријарх и краљ има- ју крст на круни то значи да ко хоће да буде први мора испољити спремност да се жртву- је за млађу браћу, да као кнез лазар погине за остале да ли ће и када већина српског на- рода изразити вољу да изнадпартијска лич- ност, краљ буде крунисан, то значи помазан од патријарха, тешко је рећи такозвани ко- мунистички интернационализам под којим смо дуго били био је против племства и про- тив хришћанског лика човека овоземаљска србија треба да личи на ону небеску, на цар- ство небеско, да има више слободе, правде и човечности * просечан човек данас обично своју заинтересованост за цркву своди на формална информативна питања колико црква у овом тренутку са својим издаваштвом, новинама и часописима одговара на питања својих верника и других заинтересованих? неко је рекао од светих отаца: битан је на- пор слободне воље једнога проповедника, пастира у цркви, да он сеје речи истине око себе колико ће оне да нижу, када ће да доне- су плод, то зависи од бога био сам 20 годи- на уредник „теолошких погледа“ и видео не мали учинак штампе, али ми никада не знамо колики је заправо то је оно питање сејања речи божије што се тиче часописа и новина мислим да нисмо на нивоу духовности коју би требало да пренесемо цркви би био по- требан приступ телевизији по лености духа, сада људи мање читају књиге, и лакше седе и гледају програм извод из интервјуа са епископом будимским данилом – православни мисионар, свеска 198 (2/1991), стр 75–81 60 јануар / фебруар 2018 33 вишедетне хришћанске породице ово је још једна породица коју је манастир фенек духовно изнедрио и просветио, као својеврстан хришћански мисионарски центар отац макарије је благословио да пи- шемо о њој, а такође је добила благослов и свог парохијског свештеника, оца милана симића слободан (44) и јелена (39) митић из умке су се венчали 12 септембра 2009 у манастиру фенек и сада имају четворо деце: даницу (7), софију (5), михаила (3) и николаја (1) слобо- дан је рођен у београду, али су му корени с југа србије отац борко је из лесковца, а мајка ру- жица из села својново код параћина јелени- на мајка верица је из лесковца, а покојни отац јован из села стројковце код лесковца рође- на је и живела у лесковцу све до удаје обоје имају само по једну сестру слободан је елек- тромеханичар за погон тролејбуса, и ради као магационер у гсп имао је срећу да ту ради 22 године непрекидно јелена је завршила вишу економску школу, радила у суду, у трговини, у књиговодству, у приватној фирми код прија- теља, и тако скупила пет година радног стажа кућа у којој живе има довољно стамбеног про- стора за њихову вишечлану породицу јелена: раније смо живели код слободано- вих родитеља у београду, у насељу миљако- вац, у малом породичном стану моји роди- тељи су прешли у кућу коју су наследили од мамине тетке, која није имала деце и мама ју је неговала до њеног упокојења, а свој стан у лесковцу су продали и купили нам пре четири године ову кућу у којој сада живимо слобо- дан: али, имали смо проблем са подземним водама и страдали су нам зидови па нам је много помогла хуманитарна организација „срби за србе“ која, нарочито вишечланим породицама, помаже да реше неке егзистен- цијалне проблеме овог лета су нам то сани- рали, ишли су багером до дубине два метра и зацементирали, тако да нам је тај проблем решен где и како сте се упознали? слободан: упознали смо се у лесковцу код нашег садашњег кума мој другар из вој- породица митић нас је вера променила на боље и молимо бога да будемо истрајни и да не поклекнемо пред животним искушењима; да будемо чвршћи и пример другима како човек може да се мења на боље, али само божијим путем, јер је он пут, истина и живот радмила грујић 34 1/ 2018 вишедетне хришћанске породице ске кречио је у кући јелениних родитеља у лесковцу, допала му се јелена и одмах јој је рекао: „имам момка за тебе, миткета из бео- града“, а мени каже: „имам девојку за тебе из лесковца“ јелена: дошао је слоба код мојих кумова у госте, они мене позову, и тако тад је био васкршњи пост, он пости, а мени дра- го, иако моји родитељи нису ишли у цркву ми смо постили само велики петак и бадњи дан, али смо имали мамину тетку, која није имала своје деце, јако побожну она се молила за све нас живела је преко пута оца далибора стефановића, а његов деда је био свештеник, и она је посматрала како они живе: редовно је постила, није јела месо, од сваке пензије је одвајала за цркву, на прозору је остављала жито за птичице, и доживела је 92 године какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? јелена: обоје смо крштени као бебе ја сам крштена у лесковцу, у цркви свете тројице, а слободан у вазнесењској цркви у београду ја сам поред свог супруга кренула у цркву ра- није је све то било традиционално и славили смо крсну славу нисам знала ни шта је литур- гија, причешће, исповест, мада сам знала да постоји пост и волела сам да видим људе који посте на исповести у манастиру фенек пита- ла сам оца макарија како и колико да постим да бих се причестила, јер је тад био велики пост, а ја у благословеном стању тада су ме сви осуђивали, где сме трудница да пости, али са његовим благословом то сам прихватила са олакшањем и с љубављу и тако сам поче- ла мој хришћански живот слободан: мој отац није славио славу нити је помињао свети сте- фан је била бакина слава (мајчина мајка) тек последњих неколико година сазнао сам да је очева слава свети архангел михаило и тада сам почео да је славим поред великих живот- них искушења, што би наш народ рекао: „без невоље нема богомоље“, кренух и ја за госпо- дом жедан духовне воде заглавих у болници „свети сава“ због високог крвног притиска који је варирао, али господ не оставља своју децу па тако ни мене брат у христу, горан, ми је дошао у посету и рекао да одлази често у је- дан дивни манастир у јакову – фенек изашав- ши из болнице, кренух и ја са њим на недељну литургију и тако, дан за даном, недеља за не- дељом, кренула је исповест, причешћивање и поклоништво по манастирима наше дивне србије и како то бива, господ наш преслатки, спојио ме је са мојом супругом преко пријате- ља, и ево после осам година брака и четворо деце, са пуно пријатеља, и дивним оцем на- шим макаријем, сви смо спојени и окупљени око христа захвалан сам господу на свему и увек понављам: нека буде воља твоја! слава теби, боже наш, слава теби! у том духу дочеку- јемо и радосни празник, божић нас неколико другара спремамо се у оближњу шуму да на- сечемо бадњаке па ћемо их китити, а деца ће певати и радовати се да ли пре склапања брака треба да постоји нека духовна припрема? нови завет је најти- ражнија књига на свету, а најмање се чита као што неко примети недавно, какви би људи би- ли кад би му толико посвећивали времена ко- лико посвећују мобилном телефону? јелена: били би смиренији, чистији, благо- датнији муж и жена треба да буду отворени једно према другом и да причају, да посвећују време једно другом то је јако важно, а теле- фон узима време и мир слободан: духовна припрема код мене је био литургијски живот у манастиру фенек а значила су ми много и пу- товања по другим манастирима читао сам и свето писмо што се тиче избора девојке, тре- ба гледати какви су јој родитељи, јер, по ме- ни, жена треба да буде једноставна, поштена, радна старац пајсије светогорац је говорио да бог одређује број деце у породици шта до- приноси љубави и породичној срећи? да ли грађанска равноправност полова важи и у хришћанском браку или испуњавање божијих заповести? слободан: наравно да господ одређује број деце, али и тражи од нас труд, вољу и богоу- годан начин живота тако долазимо до испу- њења циља, а то је царство небеско мислим да равноправност долази када се супружниц
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
Одреднице:
1. 71966 / ...пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу БОГОРОДИЦУ и приснодјеву марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот овој христу богу предајмо свештеник: ј...
1. 71966 / ...пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу БОГОРОДИЦУ и приснодјеву марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот овој христу богу предајмо свештеник: ј...
17
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
...са болом у ср цу и мно гим сузама, и при зи- вајући владичицуБОГОРОДИЦУ 📌 да је сачу-
ва, спустила је у море у нади да ће поново
моћи да је с е насити кад се стиша иконо-
борачко лудило икона је остала ус
...са болом у ср цу и мно гим сузама, и при зи- вајући владичицу
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... 53 за време цара теофила, иконоборца, је- дан племић по имену симеон, имао је же- ну побожну и украшену врлинама тада је ова честита жена под притиском свога му- жа, такође иконоборца, била принуђена да икону уклони из свог д ома сишавши на обалу испред куће, она је ц еливала са болом у ср цу и мно гим сузама, и при зи- вајући владичицу богородицу да је сачу- ва, спустила је у море у нади да ће поново моћи да је с е насити кад се стиша иконо- борачко лудило икона је остала усправна пливајући чудесно по води препливавши море мармараса, хелеспонт и егејско мо- ре, икона је стигла у пристаниште светог манастира филотеј монаси филотеја су је уочили и уз псалме и химне, свеће и тамјан, однели у свети манастир и поставили је на место на коме и данас стоји од тада па до данас, сваког понедељка светле недеље, у знак сећања на чудо, од манастира филотеј па до извора иде литија где се освештава вода кажу да је ова икона једна од икона које је живописао свети јеванђелист лука чи- нила је многа чуда од којих је најпознатије следеће: много година по доласку иконе у манастир, монаси су и даље по старом обичају силазили на извор у понедељак сваке светле недеље, износили икону на литију и освештавали воду како је извор био доста удаљен од манастира, остајали би да ручају, па се тек онда враћали у ма- настир једне године монаси су се толико најели и запили, да су по свршеној литији поспали крај извора пробудивши се, они пођу по свету икону у намери да се са њом врате назад у манастир икона је међутим остала непомична, изобличавајући њихо- во безумље и несташлук, али и непошто- вање према самој богородици монаси су тада дошли себи, па су се са сузама клања- ли икони просивши опроштај милостива богородица је услишила њихове молитве и света икона се подигла са тог места он- да су се монаси са великом радошћу вра- тили у манастир манастирска библиотека, поред многих штампаних књига, поседује и 250 старих рукописних, од којих је 54 на пергаменту и два д ела у сви тку од илустрованих ру- кописа, издваја се четворојеванђеље (бр 33), једно од најстаријих на светој гори ко- је приказује јеванђелисту марка после много година идиоритмије 1 окто- бра 1973 године, одлуком свештене општи- не, манастир је постао општежитељни ма- настир данас броји укупно око 90 монаха светиње свете горе исправка: у претходној свесци православног мисионара на с тр 44 т оком техничке обраде часописа аутор текста о манастиру каракал је уместо као немања г решком потписан као никола јонић редакција се овим путем извињава аутору и читаоцима католикон манастира филотеј (извор: poklonikcom) главни улаз у манастир филотеј (извор: poklonikcom) 54 2/ 2018 људи су се одувек интересовали за са- став свог т ела и на чин на к оји орга- низам живи, ради и опстаје као једниствена целина јасно је да су наши преци црпели знање, пре свега из византијске баштине, али су покушавали да дођу до сопствених одговора тако наш познати прозни и поет- ски писац димитрије кантакузин поставља реторичко питање и уједно даје одговор: „није ли ми од четири стихије састављено тело, боље рећи, од једнога праха, наредбом творца многострано и премудро саставље- но?“ (посланица кир исаији) песник се доне- кле колеба између учења о четири стихије и библијског казивања, али се изјашњава да је свето писмо боље изложило цео случај ње- гов је закључак да је људско тело премудро састављено, а сам састав је исувише сложен за проучавање, као да је саткано од више елемената прикупљених са многих страна („многостран“) није то једини наш стари пи- сац који се бавио овом т ематиком, нити је његов закључак усамљен у српским средње- вековним списима, али је димитрије у једној реченици сабрао искуство генерација ми- слећих људи проучавање тела немогуће је без проуча- вања душе, а то значи залажење у област на- уке која се данас назива психологијом како су приметили проучаваоци наше прошлости, у средњем веку су постојали целовити спи- си на ту тему такав је чланак о томе шта је разум или о разуму, који се налази у је дном зборнику писаном за светог деспота стефана лазаревића непознати писац је надахнут де- лом светог јована дамаскина из кога преузи- ма основне појмове писац разликује душу и тело људско тело је као нека завеса која огра- ничава поглед душе, ипак душа није затворе- на за утиске из спољног света зато постоји ум који помаже да се премости та одељеност ум је „око душе“ којим она сазнаје свет око себе ум помаже души да разлучи лаж од истине и да дође до правог сазнањаправо сазнање во- ди до правог учитеља истине, до створитеља дакле, ум није само интелектуални принцип или виши део душе, као код античких и позно- античких мислилаца, већ је он део душе који тежи богу и којим душа стиче одређена духов- на сазнања још финија подела, коју излаже непознати писац, уочава сложеност ума и ум има своје „око“„око ума“ је разум он помаже уму да стекне своја сазнања ум је у то време био високо вреднован, али и брижљиво проучаван треба подсетити да хришћанска култура свети сава препоручује: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на кра- соте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај (други) живот“ мисли мудрих људи о уму др ђорђе вуковић свети јован лествичник, фреска из грачанице, почетак 14 века (извор: хиландарска библиотека универзитета у охају [hilandar research library – kbosuedu]) март / април 2018 55 се у александриди, многочитаном витешком роману о подвизима александра великог, та- кође хвали уман човек како један од идеала тог доба детаљније схватање значаја ума налазимо у старим рукописима у српским средњевековним кодексима сакупљене су мисли мудрих људи кроз векове, изложене обично у збиркама поука наведене збирке бележе да је још менандар, пријатељ епи- кура и прослављени писац античке коме- дије, препоручивао савременицима да тре- ба „имати учени ум“ ум мора да се негује и оплемењава да би дао п лодове у своје вре- ме мисао максима исповедника појашња- ва да је „ум без књиге као птица без перја; као што она (птица) не може без перја да по- лети тако ни ум не може доћи до савршеног разума без књиге“ на овом примеру видимо да су идеје античких мудрих људи биле до- пуњаване и објашњаване резултатима иску- ства хришћанских подвижника није то тако просто стићи преко ума до са- вршеног знања на том путу вребају многе невоље како поучава свети јован лествич- ник тако ум може бити заслепљен погре- шним, рђавим мислима, што доводи до гу- битка његове функције: „као што облаци скривају сунце, тако и рђаве мисли помра- чују и погубљују ум“ лествичник посебно наглашава да и разум може бити угрожен њега угрожавају страсти, ако се на време не обуздају: „као што ветрови усталасају океан, тако и г нев, више од свих ос талих страсти, узбуркава разум“ за све постоји лек у овом случају, лек је једноставан и свима доступан: „пост гаси пожуде“ од мноштва хришћан- ских врлина, лествичник истиче трпљење и љубав према овом посебном подвигу, тако да оваква љубав представља прави правца- ти „лек од гнева“ у нашим средњевековним збиркама изре- ка, као што је она коју доноси зборник попа драгоља, упозорава се да је гнев највећа бо- лест то објашњава зашто се, међу поукама мудрих људи, радо наводи мисао стоичког философа епиктета који је сматрао да „у ле- чењу првенство треба дати души, а не телу“ та мисао се у збиркама поука допуњује и проширује мишљењем светог исака сири- на да је „милостив човек, лекар душе“ свети јован лествичник упуштао се и у дубље тумачење одређених психолошких феномена тако код њега имамо дефиници- је, попут ове о креативности људског духа: „машта је вансебност ума док је тело будно“, или оне о способности сањања: „сновиђе- ње је кретање ума при непокретности тела“ због тога он позива да се „ум уздигне изнад свега створеног“ и да се чула покоравају уму само тако има смисла да се душа пред- стави богу када се ово зна по стаје јасније зашто се у нашим старим житијима и службама по- миње како човеков ум треба да се посвети богомислију, односно проучавање свеште- них списа, и да се мисаоно загледа у више сфере, у небеса свети сава надахнуто пре- поручује, у житију свог оца: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хоро- ве, на онај (други) живот“, јер је с тара исти- на да треба да се припремимо за живот на небесима (флп 3, 20) зато савин брат, свети стефан првовенчани, пореди ум са „небо- парним орлом“, односно са одважном пти- цом која се високо подигла у висине сазна- ња духовних ствари потребно је хтење ума да се подигне тако високо, али човек може да залута на том путу и зато му је потребна божија помоћ како је т о свети сава див- но протумачио, у помињаном житију: „овај прозорљиви муж (немања) сву славу и част овога света сматраше као ништа, и красота овога света изгледаше му као и дим, а хри -стова љубав растијаше у њему (немањи) и разгараше срце његово као дом спремљен му (христу) и пречисти сасуд светом духу, пошто се неким усељењем у његов (нема- њин) ум уселио христос и водио га“ нема- њин ум је био испуњен јеванђелским запо- вестима и искреном жељом да их изврши, па је имао сву помоћ која му је требала на животном путу, увек пуном искушења тек уз божију помоћ, могуће је да човек, како је то говорио и писао свети сава, постане сасуд или станиште светог духа хришћанска култура 56 2/ 2018 манастир ћелије налази се у селу ле- лић, шест километара југозападно од ваљева данас је женски манастир, али није увек тако било кроз његову историју тачно време настанка овог манастира није позна- то према општим историјским подацима и народном предању, потиче из средњег века предање каже да је ктитор овог манастира, краљ драгутин, који је управљао овим кра- јем као сремски краљ од 1282 до 1316 годи- не постоји мишљење да је манастир настао у доба владавине деспота стефана лазаре- вића (1389–1427), када је трјао свестрани, уједно и црквени, процват овог дела наше територије и када је град ваљево било се- диште митрополита овај манастир стекао је огроман углед захваљујући светом ави ју- стину ћелијском манастир ћелије има два храма старији је посвећен светим арханђелима михаилу и гаврилу и има облик лађе, попут базилике има деветострано кубе у част светих девет анђеоских чинова доњи део цркве – при- прата одвојен је од остатка зидом изнад кога се диже лук који држи западну страну кубе- та кроз ову велику припрату улази се у цен- трални део, који је некада можда био улаз у ову, као ћелија малу, цркву у скорије време саграђен је троолтарни храм, јединствен у православној цркви, подигнут по завешта- светиње до тада мали и непознати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чувени теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савременој историји наше цркве уопште манастир ћелије код ваљева бојана николић манастир ћелије с околином икона светог јустина ћелијског март / април 2018 57 њу аве јустина један олтар посвећен је све- том сави српском, други јустину мученику и филозофу, по к оме је ава ј устин добио монашко име, док је трећи олтар посвећен преподобној марији египћанки у црквеној порти, поред гроба аве јустина, налази се и гроб илије бирчанина манастир ћелије богат је значајним ста- ринама, које су већином уједно и реликви- је остали су сачувани остаци иконостаса из 1816 рад иконописца јеремије михаило- вића, унука хаџи рувимовог брата николе, и то двери – благовести са еванђелистима у угловима и престолне иконе – спаситеља христа и пресвете богородице најстарија икона у манастиру јесте икона сабора све- тих архангела, заштитника ове светиње, де- ло карађорђевог војводе петра николајеви- ћа молера потиче из времена пре 1798 или најкасније из те године вредно је поменути и престони крст, за који се с правом претпо- ставља да је д ело хаџи рувима, који је био велики уметник крсторезац крст је изрезан од дрвета и изрезбарен, па стављен у метал- ни оквир с постољем на крсту су изрезбаре- ни господњи празници: распеће, цвети, ваз- несење, силазак духа светог на апостоле сачувана су и два мања ручна крста, по један путир и плаштаница записи на сачуваним манастирским књи- гама значајни су за реконструисање исто- рије овог манастира и овог краја србије најстарија књига је божественаја скрижаљ, власништво црногорског владике данила петровића (1697–1735), са личним записом хаџи рувима из 1788 године међу најста- рије књиге спадају и два мала минеја, за ме- сец март и новембар оба потичу најкасније из првих деценија xviii века овим књигама треба придодати и октоих, са свих осам гла- сова, штампан у москви 1764, затим велики требник, такође штампан у русији, у време царице јелисавете (1741–1762), следовни псалтир (из xviii века), пентикостар (штам- пан у русији у x viii веку), још два пс алтира, цветни триод, један већи служебник, један непотпуни круг месечних минеја већег фор- мата, еванђеље страсне седмице у манасти- ру постоји још једна књига од историјске вредности то је свето писмо старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти матеји ненадовићу, у ко- јем се налази његов потпис колико нам је познато, први познати за- пис о манастиру потиче из турског пописа из 1560 године манастир је забележен под на- зивом богопоље или богомоље, и то као ма- настир крај села лелић у ваљевској нахији током xviii века ћелије се помињу у многим записима и натписима, како у самом мана- стиру, тако и по другим местима већ у првој половини тог века из записа се види да ма- настир живи активним животом био је једно од најзначајнијих места у том делу србије, а његови духовници су били врло виђени љу- ди навешћемо неке од тих записа постоји писани податак о манастиру из 1720, доста оштећен запис на рукописном празничном минеју, који се налази у цркви села зовик у босни ћелијски архимандрит арсеније је светиње гроб светог јустина ћелијског 58 2/ 2018 од турског зулума бежао у милешеву, па је 1761 на псалтиру оставио забелешку о свом тешком положају, о томе да турчин тражи ве- лики новац од њега хаџи рувим је податке о свом рукоположењу у манастиру ћелије оставио у записима на двема књигама: водич до јерусалима и околине и беседама св јова- на златоустог на посланице св апостола павла током друге половине xviii века манастир ћелије имао је важну улогу у животу читаве ваљевске нахије био је духовни центар овог краја, поготово због чињеница да ваљево није имало своју цркву, иако је било седиште митрополита за време аустријско–турског рата (1788–1791), по знатијем код нас к ао кочина крајина, духовници овог манастира имали су значајну улогу у подизању народа ваљевске нахије на устанак против турака пошто је рат изгубљен, турци као реакцију пљачкају манастир највеће страдање нашег народа овог краја, уједно и цркава и мана- стира, настало је доласком паше бушатлије из скадра с арнаутима почетком 1791 го- дине иза њих су остала страховита рушења, паљења, пљачке и пустош том приликом за- паљен је и манастир ћелије, заједно с још 13 цркава и манастира овог краја о тим догађа- јима оставио је своја два записа архимандрит хаџи рувим током кочине крајине духовни- ци из овог манастира пребегли су у срем и са собом понели црквене ствари и књиге у ваљевској нахији изузетно су били јаке припреме за први српски устанак град ва- љево, уједно и манастир ћелије, у карађор- ђевој србији, ослобођен је 6 марта 1804 године од 1804 до 1813 у ћелијама под игу- маном филимоном налазила се војна бол- ница манастирски конаци и све споредне зграде, дограђене бараке, били су попуњени креветима с болеснима друго спаљивање манастира било је 1810 године турска војска срушила је ку- бе цркве, спалила кров о д шиндре и ик о- ностас наредне године почиње обнова, која траје до 1814 године том приликом подигнути је ново кубе, а на онако малу цр- кву дозидан је велики притвор – припрата, који чини главни део цркве за народ цр- кву су обновили богати грађани ваљева, пореклом јермени ћелије су прво биле мушки манастир по- следњи калуђер био је игуман дионисије године 1837 оне су претворене у парохиј- ску цркву, да би 1928 поново постале мана- стир, само женски за време игумана дио- нисија у овом манастиру 1830 отворена је једна од првих основних школа у ослобође- ној србији за време владавине књаза мило- ша обреновића то је била школа интернат- ског типа ученици су становали и хранили се у њој родитељи би доносили намирнице од којих би школски послужитељ спремао оброке ова школа имала је немерљив зна- чај за просвећивање народа изнедрила је неколико сјајних учитеља и ученика међу њима и светог владику николаја охридског и жичког управо је он, с дво јицом свеште- ника и ђаконом, овде служио свету архије- рејску литургију 5 августа 1929 године светиње хаџи рувимов крст март / април 2018 59 одлуком сабора српске православне цркве од 24 октобра 1928 парохијска цр- ква у ћелијама претворена је у манастир монахињи аполинарији јокић, као новој игуманији, са шест сестара из манастира троноше наређено је да пређе у ћелије де- цембра 1933 управу преузима монахиња ана лацковић актом шабачког епископа 25 септембра 1935 ћелије постају мушки манастир, на челу с јеромонахом серафи- мом мандићем, а монахиње прелазе у жен- ски манастир петковицу у периоду након другог светског рата црква је маргинализована било је то за њу веома тешко време законом о аграр- ној реформи држава је присвојила мана- стирско имање ћелије опстају уз помоћ верујућег народа, који помаже манасти- ру упркос свим негативним околности- ма, у т о време дотад мали и не познати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чуве- ни теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савреме- ној историји наше цркве уопште отац ју- стин је током свог боравка (све до упоко- јења на благовести 1979 године) оставио иза себе многа значајна дела најзначај- није је састављање житија светих у 12 томова у то доба овај манастир постаје најбројнији у србији по монахињама и искушеницама, из њега су попуњавани многи напуштени манастири ава јустин је међу народом сматран за светитеља и пре његове званичне црквене канониза- ције, а и многа исцељења су се десила на његовом гробу мошти аве јустина су 35 година после његовог упокојења извађе- не из гроба и стављене у посебан кивот у манастиру године 1966 у ћелијама започиње ико- нописање техником византијске иконогра- фије у наредним годинама, у манастиру се покреће и значајна издавачка делатност, најпре штампањем акатиста покрову пре- свете богородице монахиње су посвећене и изради религиозних предмета, као што су иконе, иконице, крстићи, привесци њихов рад је много помагао владика шабачко-ва- љевски јован део моштију светог нектарија егинског, донет је у ову светињу као дар недавно упо- којеног архимандрита нектарија (витали- са) из храма на егини, током поклоничког путовања у егину јеромонаха амфилохија радовића са сестринством манастира 1979 године то је дало још већи значај ћелијама пре неколико година у светогорском ма- настиру дохијар радио је један румун чуо је за манастир ћелије и за аву јустина, и то му је било довољно да учини изузетно пле- менито и богоугодно дело сав новац који је током рада у манастиру дохијар зара- дио, дао је како би се израдила икона бо- городице брзопомоћнице и послала ма- настиру ћелије тако је и било у српски манастир, са свете горе, стигла је богоро- дичина икона светиње икона сабора светих архангела, рад петра молера 60 2/ 2018 постати човек син вања је питао оца: – шта треба да ура дим, да бих по стао човек? – посади јабуку син је посадио јабуку израсла је јабука, порастао је син донео је оцу јабуке: – јесам ли сада човек? – још не сагради кућу и подигни добру децу, – рекао је отац прошло је време син је саградио кућу, довео у њу жену родили су се у њих син и две кћерке, порасли али и овога пута, отац је растужио сина: – прави човек је храбар и добар, – об- јаснио је он – а да ли ја могу да к ажем, сине, да си и ти такав? убрзо је из био рат пошао је иван да брани отаџбину четири године је рато- вао три пута је био рањен, а много пута је за длаку избегао смрт преживео је, побе- дио непријатеља, вратио се кући а око- ло рушевине, удовице и сирочад иван је троје сирочади узео у своју породицу отац је, у т о време, сасвим остарио, оболео свакога дана бивало му је све го- ре и горе дани су му били одбројани ето, тада је и рекао син оцу: – урадио сам све, што си ми ре као по- садио сам засад, и људи се сада часте мо- јим јабукама саградио сам куће себи и комшиници удовици гајим шесторо деце за отаџбину сам крв проливао и нијед- ном нисам показао леђа непријатељу је- сам ли сада постао човек? отац је окренуо као ивану оседелу гла- ву, погледао га замућеним очима и рекао тихо, једва чујно: – питај то сада своју децу, па ће т и они рећи васиљ хомчанка духовне поуке у причама са белоруског превела: дајана лазаревић март / април 2018 61 кад се сусретну човекова вера и божија милост долази до чудесног исцељења таквих радосних догађаја има доста у бол- ницама где је човек неретко на граници жи- вота и смр ти једно од таквих места, оаза духовног мира, је болничка црква на самом улазу у клинички центар србије, посвећена светим врачима козми и дамјану она је би- ла и остала место утехе и узношења моли- тава за здравље свих који се ту лече, раде и бораве у овај клинички центар (у питању је 25 болница овог здравственог комплекса), упућују се многи болесници из целе србије, па је на тако релативно малом месту, у овој „долини плача“ (пс 84, 6), ог ромна концен- трација људског бола, патње, и страдања, а утеху духовну и подршку сваке врсте не- себично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић отац зоран, духов- ник ове познате капеле, налази времена, и бог му даје снагу да стигне и до пацијената који због своје немоћи не могу да напуштају чак ни болничку собу коме је најпотребнија помоћ „доброг па- стира“? некад је то институт за неонато- логију где се врши дијагностика и лечење деце у првом месецу живота у разговору са протом зораном, сазнали смо да лекари чине све што је у њиховој моћи, а бебе које се рађају су често оштећеног метаболизма и тешког клиничког стања са прогнозом лека- ра да ће живети још само 48 сати некад би, сведочанство на самом улазу у клиничко-болнички центар србије, налази се капела посвећена св врачима козми и дамјану, у којој утеху, духовну и подршку сваке врсте, несебично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић црква у болници – благослов за пацијенте ненад вујић пре после 62 2/ 2018 за поједину новорођенчад, исцељење до- лазило божијом милошћу кроз свету тајну крштења, а трудом овог дивног служитеља божијег често је приоритет институт за онкологи- ју и радиологију, где се смешта на стотине оболелих од најтежих обољења којима су понекад дани одбројани, па је њима утеха и реч божија хитнија и потребнија него други- ма колико је ту невидљива граница између живота и смрти испричао нам је студент сте- фан недић, ветеран у хуманитарном раду, који је приликом једне посете упознао једно болесно дете међутим, када је следеће не- деље хтео да га обрадује чоколадом, њега, нажалост, више није било међу живима огроман је значај постојања ове цркве која у својој ризници чува честице позна- тих светитеља чијим молитвеним заступни- штвом су многи излечени велике светиње: честице моштију светих врача козме и да- мјана, светог панталејмона и светог некта- рија егинског износе се на целивање након читања акатиста наш народ каже да „без невоље нема бо- гомоље“, па многи последњу наду и полажу на бога и тако потврђују његошеве речи из горског вијенца који каже: „ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке“ прота зоран безрезервно свима помаже, охрабру- је оне који чекају хируршку интервенцију, теши болесне и подстиче их да издрже у бор- би против опаких болести, док онима који губе последњу животну битку ојачава веру у вечни и непролазни живот који нас све чека након другог христовог доласка сарадња са управом, лекарима и осо- бљем клиничког центра је на за видном ни- сведочанство пре пре после после март / април 2018 63 воу захваљујући овом пре свега вредном и племенитом човеку прота зоран има дар, и успева да у сва ком човеку пронађе бо- жанску искру, лик божији, и да с трпљиво и пажљиво подсећа да смо свемоћни тек у са- радњи са творцем неба и земље прота нам је испричао причу о једном универзитет- ском професору, одличном хирургу, који се изјашњавао као „скојевац“ (млади комуни- ста), док је оца зорана ословљавао са „попе“ он је увек говорио да нема излечења док он не засече скалпелом међутим, касније, на- кон обављене операције би говорио да је он учинио све што је могао, те да је сада живот пацијента у рукама божијим најважнији задатак свештеника ове капеле је служење литургија, а кад околности изи- скују и причешћивање (некад и исповедање) по болничким собама ту је и свакодневна духовно-пастирска брига о свим болесници- ма остаће забележено да је на дан храмовне славе 14/1 јула у храму светих врача козме и дамјана у клиничком центру одслужена света тајна јелеосвећења служило је 7 све- штеника, учествовало око 600 људи проти зорану је припала и обавеза, дужност, али и част да обнавља, уз помоћ људи добре во- ље, ову помало оронулу болничку цркву ни- је то нимало лак задатак но често је много теже обнављати лик божији у људском бићу и подсетити оне који хоће да чују (ис 6, 9; мт 13, 14) да смо ипак цар ског достојанства (пс 8, 3–6), будући грађани вишњег јерусалима (отк 21, 10–27) и уистину наследници вечног и непролазног царства божијег аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару
... 53 за време цара теофила, иконоборца, је- дан племић по имену симеон, имао је же- ну побожну и украшену врлинама тада је ова честита жена под притиском свога му- жа, такође иконоборца, била принуђена да икону уклони из свог д ома сишавши на обалу испред куће, она је ц еливала са болом у ср цу и мно гим сузама, и при зи- вајући владичицу богородицу да је сачу- ва, спустила је у море у нади да ће поново моћи да је с е насити кад се стиша иконо- борачко лудило икона је остала усправна пливајући чудесно по води препливавши море мармараса, хелеспонт и егејско мо- ре, икона је стигла у пристаниште светог манастира филотеј монаси филотеја су је уочили и уз псалме и химне, свеће и тамјан, однели у свети манастир и поставили је на место на коме и данас стоји од тада па до данас, сваког понедељка светле недеље, у знак сећања на чудо, од манастира филотеј па до извора иде литија где се освештава вода кажу да је ова икона једна од икона које је живописао свети јеванђелист лука чи- нила је многа чуда од којих је најпознатије следеће: много година по доласку иконе у манастир, монаси су и даље по старом обичају силазили на извор у понедељак сваке светле недеље, износили икону на литију и освештавали воду како је извор био доста удаљен од манастира, остајали би да ручају, па се тек онда враћали у ма- настир једне године монаси су се толико најели и запили, да су по свршеној литији поспали крај извора пробудивши се, они пођу по свету икону у намери да се са њом врате назад у манастир икона је међутим остала непомична, изобличавајући њихо- во безумље и несташлук, али и непошто- вање према самој богородици монаси су тада дошли себи, па су се са сузама клања- ли икони просивши опроштај милостива богородица је услишила њихове молитве и света икона се подигла са тог места он- да су се монаси са великом радошћу вра- тили у манастир манастирска библиотека, поред многих штампаних књига, поседује и 250 старих рукописних, од којих је 54 на пергаменту и два д ела у сви тку од илустрованих ру- кописа, издваја се четворојеванђеље (бр 33), једно од најстаријих на светој гори ко- је приказује јеванђелисту марка после много година идиоритмије 1 окто- бра 1973 године, одлуком свештене општи- не, манастир је постао општежитељни ма- настир данас броји укупно око 90 монаха светиње свете горе исправка: у претходној свесци православног мисионара на с тр 44 т оком техничке обраде часописа аутор текста о манастиру каракал је уместо као немања г решком потписан као никола јонић редакција се овим путем извињава аутору и читаоцима католикон манастира филотеј (извор: poklonikcom) главни улаз у манастир филотеј (извор: poklonikcom) 54 2/ 2018 људи су се одувек интересовали за са- став свог т ела и на чин на к оји орга- низам живи, ради и опстаје као једниствена целина јасно је да су наши преци црпели знање, пре свега из византијске баштине, али су покушавали да дођу до сопствених одговора тако наш познати прозни и поет- ски писац димитрије кантакузин поставља реторичко питање и уједно даје одговор: „није ли ми од четири стихије састављено тело, боље рећи, од једнога праха, наредбом творца многострано и премудро саставље- но?“ (посланица кир исаији) песник се доне- кле колеба између учења о четири стихије и библијског казивања, али се изјашњава да је свето писмо боље изложило цео случај ње- гов је закључак да је људско тело премудро састављено, а сам састав је исувише сложен за проучавање, као да је саткано од више елемената прикупљених са многих страна („многостран“) није то једини наш стари пи- сац који се бавио овом т ематиком, нити је његов закључак усамљен у српским средње- вековним списима, али је димитрије у једној реченици сабрао искуство генерација ми- слећих људи проучавање тела немогуће је без проуча- вања душе, а то значи залажење у област на- уке која се данас назива психологијом како су приметили проучаваоци наше прошлости, у средњем веку су постојали целовити спи- си на ту тему такав је чланак о томе шта је разум или о разуму, који се налази у је дном зборнику писаном за светог деспота стефана лазаревића непознати писац је надахнут де- лом светог јована дамаскина из кога преузи- ма основне појмове писац разликује душу и тело људско тело је као нека завеса која огра- ничава поглед душе, ипак душа није затворе- на за утиске из спољног света зато постоји ум који помаже да се премости та одељеност ум је „око душе“ којим она сазнаје свет око себе ум помаже души да разлучи лаж од истине и да дође до правог сазнањаправо сазнање во- ди до правог учитеља истине, до створитеља дакле, ум није само интелектуални принцип или виши део душе, као код античких и позно- античких мислилаца, већ је он део душе који тежи богу и којим душа стиче одређена духов- на сазнања још финија подела, коју излаже непознати писац, уочава сложеност ума и ум има своје „око“„око ума“ је разум он помаже уму да стекне своја сазнања ум је у то време био високо вреднован, али и брижљиво проучаван треба подсетити да хришћанска култура свети сава препоручује: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на кра- соте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај (други) живот“ мисли мудрих људи о уму др ђорђе вуковић свети јован лествичник, фреска из грачанице, почетак 14 века (извор: хиландарска библиотека универзитета у охају [hilandar research library – kbosuedu]) март / април 2018 55 се у александриди, многочитаном витешком роману о подвизима александра великог, та- кође хвали уман човек како један од идеала тог доба детаљније схватање значаја ума налазимо у старим рукописима у српским средњевековним кодексима сакупљене су мисли мудрих људи кроз векове, изложене обично у збиркама поука наведене збирке бележе да је још менандар, пријатељ епи- кура и прослављени писац античке коме- дије, препоручивао савременицима да тре- ба „имати учени ум“ ум мора да се негује и оплемењава да би дао п лодове у своје вре- ме мисао максима исповедника појашња- ва да је „ум без књиге као птица без перја; као што она (птица) не може без перја да по- лети тако ни ум не може доћи до савршеног разума без књиге“ на овом примеру видимо да су идеје античких мудрих људи биле до- пуњаване и објашњаване резултатима иску- ства хришћанских подвижника није то тако просто стићи преко ума до са- вршеног знања на том путу вребају многе невоље како поучава свети јован лествич- ник тако ум може бити заслепљен погре- шним, рђавим мислима, што доводи до гу- битка његове функције: „као што облаци скривају сунце, тако и рђаве мисли помра- чују и погубљују ум“ лествичник посебно наглашава да и разум може бити угрожен њега угрожавају страсти, ако се на време не обуздају: „као што ветрови усталасају океан, тако и г нев, више од свих ос талих страсти, узбуркава разум“ за све постоји лек у овом случају, лек је једноставан и свима доступан: „пост гаси пожуде“ од мноштва хришћан- ских врлина, лествичник истиче трпљење и љубав према овом посебном подвигу, тако да оваква љубав представља прави правца- ти „лек од гнева“ у нашим средњевековним збиркама изре- ка, као што је она коју доноси зборник попа драгоља, упозорава се да је гнев највећа бо- лест то објашњава зашто се, међу поукама мудрих људи, радо наводи мисао стоичког философа епиктета који је сматрао да „у ле- чењу првенство треба дати души, а не телу“ та мисао се у збиркама поука допуњује и проширује мишљењем светог исака сири- на да је „милостив човек, лекар душе“ свети јован лествичник упуштао се и у дубље тумачење одређених психолошких феномена тако код њега имамо дефиници- је, попут ове о креативности људског духа: „машта је вансебност ума док је тело будно“, или оне о способности сањања: „сновиђе- ње је кретање ума при непокретности тела“ због тога он позива да се „ум уздигне изнад свега створеног“ и да се чула покоравају уму само тако има смисла да се душа пред- стави богу када се ово зна по стаје јасније зашто се у нашим старим житијима и службама по- миње како човеков ум треба да се посвети богомислију, односно проучавање свеште- них списа, и да се мисаоно загледа у више сфере, у небеса свети сава надахнуто пре- поручује, у житију свог оца: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хоро- ве, на онај (други) живот“, јер је с тара исти- на да треба да се припремимо за живот на небесима (флп 3, 20) зато савин брат, свети стефан првовенчани, пореди ум са „небо- парним орлом“, односно са одважном пти- цом која се високо подигла у висине сазна- ња духовних ствари потребно је хтење ума да се подигне тако високо, али човек може да залута на том путу и зато му је потребна божија помоћ како је т о свети сава див- но протумачио, у помињаном житију: „овај прозорљиви муж (немања) сву славу и част овога света сматраше као ништа, и красота овога света изгледаше му као и дим, а хри -стова љубав растијаше у њему (немањи) и разгараше срце његово као дом спремљен му (христу) и пречисти сасуд светом духу, пошто се неким усељењем у његов (нема- њин) ум уселио христос и водио га“ нема- њин ум је био испуњен јеванђелским запо- вестима и искреном жељом да их изврши, па је имао сву помоћ која му је требала на животном путу, увек пуном искушења тек уз божију помоћ, могуће је да човек, како је то говорио и писао свети сава, постане сасуд или станиште светог духа хришћанска култура 56 2/ 2018 манастир ћелије налази се у селу ле- лић, шест километара југозападно од ваљева данас је женски манастир, али није увек тако било кроз његову историју тачно време настанка овог манастира није позна- то према општим историјским подацима и народном предању, потиче из средњег века предање каже да је ктитор овог манастира, краљ драгутин, који је управљао овим кра- јем као сремски краљ од 1282 до 1316 годи- не постоји мишљење да је манастир настао у доба владавине деспота стефана лазаре- вића (1389–1427), када је трјао свестрани, уједно и црквени, процват овог дела наше територије и када је град ваљево било се- диште митрополита овај манастир стекао је огроман углед захваљујући светом ави ју- стину ћелијском манастир ћелије има два храма старији је посвећен светим арханђелима михаилу и гаврилу и има облик лађе, попут базилике има деветострано кубе у част светих девет анђеоских чинова доњи део цркве – при- прата одвојен је од остатка зидом изнад кога се диже лук који држи западну страну кубе- та кроз ову велику припрату улази се у цен- трални део, који је некада можда био улаз у ову, као ћелија малу, цркву у скорије време саграђен је троолтарни храм, јединствен у православној цркви, подигнут по завешта- светиње до тада мали и непознати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чувени теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савременој историји наше цркве уопште манастир ћелије код ваљева бојана николић манастир ћелије с околином икона светог јустина ћелијског март / април 2018 57 њу аве јустина један олтар посвећен је све- том сави српском, други јустину мученику и филозофу, по к оме је ава ј устин добио монашко име, док је трећи олтар посвећен преподобној марији египћанки у црквеној порти, поред гроба аве јустина, налази се и гроб илије бирчанина манастир ћелије богат је значајним ста- ринама, које су већином уједно и реликви- је остали су сачувани остаци иконостаса из 1816 рад иконописца јеремије михаило- вића, унука хаџи рувимовог брата николе, и то двери – благовести са еванђелистима у угловима и престолне иконе – спаситеља христа и пресвете богородице најстарија икона у манастиру јесте икона сабора све- тих архангела, заштитника ове светиње, де- ло карађорђевог војводе петра николајеви- ћа молера потиче из времена пре 1798 или најкасније из те године вредно је поменути и престони крст, за који се с правом претпо- ставља да је д ело хаџи рувима, који је био велики уметник крсторезац крст је изрезан од дрвета и изрезбарен, па стављен у метал- ни оквир с постољем на крсту су изрезбаре- ни господњи празници: распеће, цвети, ваз- несење, силазак духа светог на апостоле сачувана су и два мања ручна крста, по један путир и плаштаница записи на сачуваним манастирским књи- гама значајни су за реконструисање исто- рије овог манастира и овог краја србије најстарија књига је божественаја скрижаљ, власништво црногорског владике данила петровића (1697–1735), са личним записом хаџи рувима из 1788 године међу најста- рије књиге спадају и два мала минеја, за ме- сец март и новембар оба потичу најкасније из првих деценија xviii века овим књигама треба придодати и октоих, са свих осам гла- сова, штампан у москви 1764, затим велики требник, такође штампан у русији, у време царице јелисавете (1741–1762), следовни псалтир (из xviii века), пентикостар (штам- пан у русији у x viii веку), још два пс алтира, цветни триод, један већи служебник, један непотпуни круг месечних минеја већег фор- мата, еванђеље страсне седмице у манасти- ру постоји још једна књига од историјске вредности то је свето писмо старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти матеји ненадовићу, у ко- јем се налази његов потпис колико нам је познато, први познати за- пис о манастиру потиче из турског пописа из 1560 године манастир је забележен под на- зивом богопоље или богомоље, и то као ма- настир крај села лелић у ваљевској нахији током xviii века ћелије се помињу у многим записима и натписима, како у самом мана- стиру, тако и по другим местима већ у првој половини тог века из записа се види да ма- настир живи активним животом био је једно од најзначајнијих места у том делу србије, а његови духовници су били врло виђени љу- ди навешћемо неке од тих записа постоји писани податак о манастиру из 1720, доста оштећен запис на рукописном празничном минеју, који се налази у цркви села зовик у босни ћелијски архимандрит арсеније је светиње гроб светог јустина ћелијског 58 2/ 2018 од турског зулума бежао у милешеву, па је 1761 на псалтиру оставио забелешку о свом тешком положају, о томе да турчин тражи ве- лики новац од њега хаџи рувим је податке о свом рукоположењу у манастиру ћелије оставио у записима на двема књигама: водич до јерусалима и околине и беседама св јова- на златоустог на посланице св апостола павла током друге половине xviii века манастир ћелије имао је важну улогу у животу читаве ваљевске нахије био је духовни центар овог краја, поготово због чињеница да ваљево није имало своју цркву, иако је било седиште митрополита за време аустријско–турског рата (1788–1791), по знатијем код нас к ао кочина крајина, духовници овог манастира имали су значајну улогу у подизању народа ваљевске нахије на устанак против турака пошто је рат изгубљен, турци као реакцију пљачкају манастир највеће страдање нашег народа овог краја, уједно и цркава и мана- стира, настало је доласком паше бушатлије из скадра с арнаутима почетком 1791 го- дине иза њих су остала страховита рушења, паљења, пљачке и пустош том приликом за- паљен је и манастир ћелије, заједно с још 13 цркава и манастира овог краја о тим догађа- јима оставио је своја два записа архимандрит хаџи рувим током кочине крајине духовни- ци из овог манастира пребегли су у срем и са собом понели црквене ствари и књиге у ваљевској нахији изузетно су били јаке припреме за први српски устанак град ва- љево, уједно и манастир ћелије, у карађор- ђевој србији, ослобођен је 6 марта 1804 године од 1804 до 1813 у ћелијама под игу- маном филимоном налазила се војна бол- ница манастирски конаци и све споредне зграде, дограђене бараке, били су попуњени креветима с болеснима друго спаљивање манастира било је 1810 године турска војска срушила је ку- бе цркве, спалила кров о д шиндре и ик о- ностас наредне године почиње обнова, која траје до 1814 године том приликом подигнути је ново кубе, а на онако малу цр- кву дозидан је велики притвор – припрата, који чини главни део цркве за народ цр- кву су обновили богати грађани ваљева, пореклом јермени ћелије су прво биле мушки манастир по- следњи калуђер био је игуман дионисије године 1837 оне су претворене у парохиј- ску цркву, да би 1928 поново постале мана- стир, само женски за време игумана дио- нисија у овом манастиру 1830 отворена је једна од првих основних школа у ослобође- ној србији за време владавине књаза мило- ша обреновића то је била школа интернат- ског типа ученици су становали и хранили се у њој родитељи би доносили намирнице од којих би школски послужитељ спремао оброке ова школа имала је немерљив зна- чај за просвећивање народа изнедрила је неколико сјајних учитеља и ученика међу њима и светог владику николаја охридског и жичког управо је он, с дво јицом свеште- ника и ђаконом, овде служио свету архије- рејску литургију 5 августа 1929 године светиње хаџи рувимов крст март / април 2018 59 одлуком сабора српске православне цркве од 24 октобра 1928 парохијска цр- ква у ћелијама претворена је у манастир монахињи аполинарији јокић, као новој игуманији, са шест сестара из манастира троноше наређено је да пређе у ћелије де- цембра 1933 управу преузима монахиња ана лацковић актом шабачког епископа 25 септембра 1935 ћелије постају мушки манастир, на челу с јеромонахом серафи- мом мандићем, а монахиње прелазе у жен- ски манастир петковицу у периоду након другог светског рата црква је маргинализована било је то за њу веома тешко време законом о аграр- ној реформи држава је присвојила мана- стирско имање ћелије опстају уз помоћ верујућег народа, који помаже манасти- ру упркос свим негативним околности- ма, у т о време дотад мали и не познати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чуве- ни теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савреме- ној историји наше цркве уопште отац ју- стин је током свог боравка (све до упоко- јења на благовести 1979 године) оставио иза себе многа значајна дела најзначај- није је састављање житија светих у 12 томова у то доба овај манастир постаје најбројнији у србији по монахињама и искушеницама, из њега су попуњавани многи напуштени манастири ава јустин је међу народом сматран за светитеља и пре његове званичне црквене канониза- ције, а и многа исцељења су се десила на његовом гробу мошти аве јустина су 35 година после његовог упокојења извађе- не из гроба и стављене у посебан кивот у манастиру године 1966 у ћелијама започиње ико- нописање техником византијске иконогра- фије у наредним годинама, у манастиру се покреће и значајна издавачка делатност, најпре штампањем акатиста покрову пре- свете богородице монахиње су посвећене и изради религиозних предмета, као што су иконе, иконице, крстићи, привесци њихов рад је много помагао владика шабачко-ва- љевски јован део моштију светог нектарија егинског, донет је у ову светињу као дар недавно упо- којеног архимандрита нектарија (витали- са) из храма на егини, током поклоничког путовања у егину јеромонаха амфилохија радовића са сестринством манастира 1979 године то је дало још већи значај ћелијама пре неколико година у светогорском ма- настиру дохијар радио је један румун чуо је за манастир ћелије и за аву јустина, и то му је било довољно да учини изузетно пле- менито и богоугодно дело сав новац који је током рада у манастиру дохијар зара- дио, дао је како би се израдила икона бо- городице брзопомоћнице и послала ма- настиру ћелије тако је и било у српски манастир, са свете горе, стигла је богоро- дичина икона светиње икона сабора светих архангела, рад петра молера 60 2/ 2018 постати човек син вања је питао оца: – шта треба да ура дим, да бих по стао човек? – посади јабуку син је посадио јабуку израсла је јабука, порастао је син донео је оцу јабуке: – јесам ли сада човек? – још не сагради кућу и подигни добру децу, – рекао је отац прошло је време син је саградио кућу, довео у њу жену родили су се у њих син и две кћерке, порасли али и овога пута, отац је растужио сина: – прави човек је храбар и добар, – об- јаснио је он – а да ли ја могу да к ажем, сине, да си и ти такав? убрзо је из био рат пошао је иван да брани отаџбину четири године је рато- вао три пута је био рањен, а много пута је за длаку избегао смрт преживео је, побе- дио непријатеља, вратио се кући а око- ло рушевине, удовице и сирочад иван је троје сирочади узео у своју породицу отац је, у т о време, сасвим остарио, оболео свакога дана бивало му је све го- ре и горе дани су му били одбројани ето, тада је и рекао син оцу: – урадио сам све, што си ми ре као по- садио сам засад, и људи се сада часте мо- јим јабукама саградио сам куће себи и комшиници удовици гајим шесторо деце за отаџбину сам крв проливао и нијед- ном нисам показао леђа непријатељу је- сам ли сада постао човек? отац је окренуо као ивану оседелу гла- ву, погледао га замућеним очима и рекао тихо, једва чујно: – питај то сада своју децу, па ће т и они рећи васиљ хомчанка духовне поуке у причама са белоруског превела: дајана лазаревић март / април 2018 61 кад се сусретну човекова вера и божија милост долази до чудесног исцељења таквих радосних догађаја има доста у бол- ницама где је човек неретко на граници жи- вота и смр ти једно од таквих места, оаза духовног мира, је болничка црква на самом улазу у клинички центар србије, посвећена светим врачима козми и дамјану она је би- ла и остала место утехе и узношења моли- тава за здравље свих који се ту лече, раде и бораве у овај клинички центар (у питању је 25 болница овог здравственог комплекса), упућују се многи болесници из целе србије, па је на тако релативно малом месту, у овој „долини плача“ (пс 84, 6), ог ромна концен- трација људског бола, патње, и страдања, а утеху духовну и подршку сваке врсте не- себично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић отац зоран, духов- ник ове познате капеле, налази времена, и бог му даје снагу да стигне и до пацијената који због своје немоћи не могу да напуштају чак ни болничку собу коме је најпотребнија помоћ „доброг па- стира“? некад је то институт за неонато- логију где се врши дијагностика и лечење деце у првом месецу живота у разговору са протом зораном, сазнали смо да лекари чине све што је у њиховој моћи, а бебе које се рађају су често оштећеног метаболизма и тешког клиничког стања са прогнозом лека- ра да ће живети још само 48 сати некад би, сведочанство на самом улазу у клиничко-болнички центар србије, налази се капела посвећена св врачима козми и дамјану, у којој утеху, духовну и подршку сваке врсте, несебично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић црква у болници – благослов за пацијенте ненад вујић пре после 62 2/ 2018 за поједину новорођенчад, исцељење до- лазило божијом милошћу кроз свету тајну крштења, а трудом овог дивног служитеља божијег често је приоритет институт за онкологи- ју и радиологију, где се смешта на стотине оболелих од најтежих обољења којима су понекад дани одбројани, па је њима утеха и реч божија хитнија и потребнија него други- ма колико је ту невидљива граница између живота и смрти испричао нам је студент сте- фан недић, ветеран у хуманитарном раду, који је приликом једне посете упознао једно болесно дете међутим, када је следеће не- деље хтео да га обрадује чоколадом, њега, нажалост, више није било међу живима огроман је значај постојања ове цркве која у својој ризници чува честице позна- тих светитеља чијим молитвеним заступни- штвом су многи излечени велике светиње: честице моштију светих врача козме и да- мјана, светог панталејмона и светог некта- рија егинског износе се на целивање након читања акатиста наш народ каже да „без невоље нема бо- гомоље“, па многи последњу наду и полажу на бога и тако потврђују његошеве речи из горског вијенца који каже: „ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке“ прота зоран безрезервно свима помаже, охрабру- је оне који чекају хируршку интервенцију, теши болесне и подстиче их да издрже у бор- би против опаких болести, док онима који губе последњу животну битку ојачава веру у вечни и непролазни живот који нас све чека након другог христовог доласка сарадња са управом, лекарима и осо- бљем клиничког центра је на за видном ни- сведочанство пре пре после после март / април 2018 63 воу захваљујући овом пре свега вредном и племенитом човеку прота зоран има дар, и успева да у сва ком човеку пронађе бо- жанску искру, лик божији, и да с трпљиво и пажљиво подсећа да смо свемоћни тек у са- радњи са творцем неба и земље прота нам је испричао причу о једном универзитет- ском професору, одличном хирургу, који се изјашњавао као „скојевац“ (млади комуни- ста), док је оца зорана ословљавао са „попе“ он је увек говорио да нема излечења док он не засече скалпелом међутим, касније, на- кон обављене операције би говорио да је он учинио све што је могао, те да је сада живот пацијента у рукама божијим најважнији задатак свештеника ове капеле је служење литургија, а кад околности изи- скују и причешћивање (некад и исповедање) по болничким собама ту је и свакодневна духовно-пастирска брига о свим болесници- ма остаће забележено да је на дан храмовне славе 14/1 јула у храму светих врача козме и дамјана у клиничком центру одслужена света тајна јелеосвећења служило је 7 све- штеника, учествовало око 600 људи проти зорану је припала и обавеза, дужност, али и част да обнавља, уз помоћ људи добре во- ље, ову помало оронулу болничку цркву ни- је то нимало лак задатак но често је много теже обнављати лик божији у људском бићу и подсетити оне који хоће да чују (ис 6, 9; мт 13, 14) да смо ипак цар ског достојанства (пс 8, 3–6), будући грађани вишњег јерусалима (отк 21, 10–27) и уистину наследници вечног и непролазног царства божијег аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
18
Свеска: 361 | Молите се непрестано
...јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 својом изазовном спољашњо-
шћу и обнаженошћу током летњих месеци с
једне стране, клањају се икони смерне дјеве,
а са друге сабл
...јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету
МЕТА инфо: Р:33850 К:187932 Д:104
| Свеска 361 |
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде! вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то ме и је сте про блем знам да у ор га ни ма со ци јал не за шти те ра ди вр ло мно го пре кра сних, све тих љу ди ко ји за у зи ма ју ћи ни же по ло жа је на чи нов- нич кој ле стви ци и осе ћа ју ћи по не кад при- ти сак оних ко ји су на ви шем по ло жа ју, че- сто у вр ло те сним кан це ла ри ја ма у ко ји ма се на ла зе, оба вља ју свој сјај ни по сао, да ју ду шу за ње га али по сто ји и фор ма ли зам ко ји уби ја све у ко ре ну не дав но се де сио ова кав слу чај: из по ро ди це ку ла гин, ко ја жи ви у пер му, су од у зе ли усво је ну де цу, ме ђу њи ма и те шко бо ле сну о овом слу ча ју се ве о ма ши ро ко и буч но рас пра вља ло шта ће мо да ура ди мо са да, на пра гу но вог су ко ба ро ди те ља и ју ве нал них слу жби? – то је увек с у коб не раз у мем оне к о ји са та квом упор но шћу ра ту ју за ју ве нал но за ко но дав ство у сва ком слу ча ју, ти љу ди ко ји се бо ре за то, по чев ши од дру штве не па ла те и за вр ша ва ју ћи са на шим пар ла- мен том, не иза зи ва ју по ве ре ње ја код њих не ви дим љу бав ка де ци, не ви дим же љу да се бри ну за де цу зна чи, не ко их је ан га жо- вао ко? ко је са гла сан да дâ но вац за то да би на ша де ца би ла срећ на? због то га се код ме не, као код ста нов ни ка, ја вља ути сак да не ко хо но ра ри ма или пре ми ја ма под гре ва њи хо во су пар ни штво ево, на при мер, но ва ини ци ја ти ва: го- спо ђа е ко то ва упо р но про па ги ра ку ти је за де цу („бе би бок со ве“ за оста вља ње де- це ко ју пре у зи ма слу жба за бри гу о де ци, прим прев) бе би бок со ве? – да са мо за што их на зи ва ти на ен гле- ском? ми жи ви мо у р у си ји та ко да ће на ру ском то би ти – ку ти ја за де цу и ка ко то ра де? пр во ску пе ин фор ма тив не об ја- ве, он да се при кљу чу је и те ле ви зи ја, где у сва ка квим ток-шоу про гра ми ма по чи њу да рас пра вља ју а ко би ра те му, ор га ни зу је ток-шоу? про бај те да на пра ви те ток-шоу? не ће те ус пе ти зна чи, иза то га не ко сто ји ру ко вод ство на ше зе мље отво ре но го- во ри да се про тив нас, на шег на ро да, во ди рат – идеј ни, иде о ло шки, про па ганд ни тех- но ло ги је ју ве нал не ју сти ци је су ње гов део хри шћан ски брак и по ро ди ца мај / јун 2018 45 ако ми говоримо о рату, онда ко се налази у ризичној групи, које породице? – у ризичној групи се налази било која ослабљена породица имамо на пример ста- до јелена ко се налази у ризичној групи? је- ленска телад, повређени јелени, јелени који су болесни – они пр ви падају у зубе ловца тако да и овде почињу од оних породица ко- јима је тешко, које су сиромашне, који имају стамбени проблем, које се лоше орјентишу у закону, а већина су такве у земљи ко се налази у ризичној групи у одузима- њу стамбеног простора? пензионери зато што су веома поверљиви зато што их ни једном нико раније није тако преварио у животу а њих нико не штити: њих избацују на улицу, њих убијају чак, уколико прева- ром не узму њихов стамбени простор, онда их простим нечињењем лишавају тога на шта они имају права а то је такође прева- ра! сећам се да с ам уочи 60-е годишњице победе, свом суседу у селу, ветерану ве- ликог, отаџбинског рата, рекао: „иља, теби као ветерану припада нови стан хајде да ти напишем молбу “ написао сам молбу, он ју је однео у одређени орган и следеће не- деље је већ д обио стан како је он био по -носан! али, њему нико до тада није пришао, није рекао: „деда иља, ти си штитио отаџ- бину: ево ти стан“ то не раде! ућутали су се! ето како државни службеници не пружају помоћ а слична ситуација је свуда о корупцији да и не говорим чиновници су посебна кла- са сто пута понављам: и то није све слава теби, господе! иначе не бисмо ни могли да живимо зато што је код нас тако направље- на држава: чиновници су владајућа класа, а сви остали од њих зависе и уколико ниси чиновник, нећеш успети да се умешаш у жи- воте људи и да их некако промениш на боље додајем колективну одговорност, посебно на периферији где имамо једну организаци- ју: полицију, тужилаштво, судове, посланике итд једна уређена класа, довољно велика и моћна а, ако се она још и наоружа техноло- гијама јувеналне јустиције људима ће бити јако тешко пре свега сиромашнима а зар не бисмо могли да неке проблеме ре- шимо на добар, људски начин на пример, по- родица пијанаца, деца су занемарена да, на- равно да можемо одузети дете од њих и да га сместимо у специјални пансион – дечији до- мови се сада затварају можемо да направимо услове да би мама и тата, када су у нормалном стању, могли да посете дете при том никакву лошу реч не рећи тати и мами да дете не би имало психолошке трауме а не овако, како са- да раде: долазе скоро ноћу, узимају децу, негде их одводе, деца плачу то је просто некаква операција киднаповања детета – да знам да је ве роватно све те нијан- се веома тешко написати у закону али, зар хришћански брак и породица 46 3/ 2018 не треба да се бринемо за добробит деце! зашто онда траумирати дете? јер, ће оно са том траумом сигурно живети десетине година! а да ли постоји граница мешања / немеша- ња у несређеној породици према мишље- њу одговарајућих органа? – граница је тамо где се завршава добро- бит за дете и та добробит мора бити усагла- шена са самим дететом чуо сам да немање поморанџи у фрижиде- ру може бити повод за одузимање детета из породице? – да био сам на суду где су инкриминиса- ли маму за одсуство поморанџи иако сам и ја сам одрастао без поморанџи и све је било добро, одрастао сам здрав али тај аргумент не прихватају они који одузимају дете – морамо да заштитимо децу али отима- чи лове децу и у школи могу да их узму и из обданишта а директор школе или управни- ца дечијег дома су незаштићени пред отима- чима они се боје да бране интересе деце у таквим ситуацијама, јер ризикују своје рад- но место а треба да бране интересе деце такви људи постоје и биће их, али су то ретки случајеви али, ко може ту да помогне? ко? и како може да помогне? – наравно, може им се помоћи али, хајде да прво поставимо питање: шта је то сирома- шна породица? и зашто је породица сиро- машна? зато што не може да дође на одре- ђени положај у нашем суровом свету, када сви обмањују све апо стол павле је о т оме говорио: „ми, јаки, морамо да носимо слабо- сти слабих“ због тога, они људи који осећају одговорност за то шта се догађа у друштву, морају да поставе циљ да помажу слабим породицама они морају да их нађу, морају да их упо знају, да их ш тите, да им по мажу од државе нећемо то дочекати и не треба! не треба све свалити на државу довољно је и то што држава издржава полицију, војску, шаље летелице у космос а све остало мора бити од друштва, ако не желимо да и нама за- тим дођу у кућу и под било којим изговором одузму нашу децу на пример, што си по гузи ударио свог сина а све ид е ка томе као и у другим земљама ако су дошли, на пример, у немачкој, да одузму дете због те ћушке, ро- дитељ се никада неће супротставити томе зато што могу да му одузму и другу децу да ли су заплашени? – не само су прагматици оче димитриј, а органи јувеналне јустције су већ „потчинили“ породице? – још увек нису, да су их „потчинили“, тако нечега, слава богу, нема прво, сама њихо- ва структура није баш толико велика ор- гани социјалне заштите су јако затрпани знам да је њихов посао веома тежак, веома озбиљан уколико би се све радило по ин- струкцији, онда не би све мо гло да се ура- ди за је дан радни дан чак и у з помоћ тог законодавства које већ постоји, може се и од нормалних родитеља одузети дете знам случајеве када истерују децу из станова, и нико ту ништа не може знам за случај, када „тата“, да би се осветио „мами“, разводећи се са њом и имајући приход од милион рубаља месечно, „маму“ затрпава алиментацијом маму? – маму а када она, сагласно решењу суда, једном недељно у његовом присуству дола- зи да види децу, његово приватно обезбеђе- ње је износи са степеништа као да имамо некакав порочни круг: не са- мо јувеналну службу, већ и цео систем – а систем је код нас један: чиновништво као владајућа класа ће вам за ваш новац ре- шити било какве проблеме извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица мај / јун 2018 47 оче серафиме, у животу сваког човека де- лује промисао божији, али он може бити скривен, а може се открити и јавно преко неких знакова, значајних сусрета, у време кад се чују одређене речи да ли је код вас било таквих знакова, пројављивања про- мисли божије о вама и вашем животу? – знате, господ приводи сваког човека се- би онда када за тог човека наступи најпо- вољнији моменат ја сам рођен у москви у детињству, као и моји вршњаци, успео сам да будем октобарац, пионир и члан комсо- мола (комунистичке омладине, прим прев) завршио сам московски авијатичарско–тех- нички институт, добио диплому инжењера– механичара авионских мотора почео сам да се упознајем са различитим религиозним учењима, али православљу нисам прилазио године 1995, у москву је стигао професор физике из чикага, дејвид чесек био је то из- узетно добар католик, предиван породични човек који је имао 8 д еце умро је пре две године упознали смо се, обојица смо има- ли интересовања за физику, и дејвид ми је предложио да одем у америку, да тамо учим и радим помогао ми је и око визе имао сам 23 године и к од мене се појавила жеља за путовањима, да одем у другу земљу, живим у њој, учим, искусим какав је то начин живо- та све ми је т о господ дозволио да урадим неки амерички универзитети раде заједно са различитим компанијама и компаније им плаћају за испитивања универзитет у ала- бами, где сам почео да учим, с арађивао је са аутомобилском индустријом они су тра- жили студенте, који би паралелно са учењем проводили истраживања, тако што би мени отплаћивали студије и још би ми платили за посао на катедри „ливење метала“ за мене је то била најбоља варијанта изнајмио сам ма- лу кућу од једне породице, учио сам 7 година и добио звање магистра и докторску титулу предложили су ми да почнем да радим у „џе- нерал моторсу“ но господ је за ме не имао друге планове у америци сам учио и радио, радио и учио и био лишен људске утехе ко- ју сам имао у домовини: контаката са роди- тељима, рођацима, пријатељима људи који оду у другу земљу губе утеху коју су имали у домовини било која православна земља – то је земља колективних односа и заједнице разуме- те ме можете отићи пријтељу без посебне најаве – само свратите, пијете чај у кухињи и разговарате искрено, од срца западне земље су друштва индивидуа: „добар дан“ живот у христу када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве сусрете, кроз које човек почиње да га упознаје разговор с јерођаконом серафимом (молибогом), сабратом манастира светог антонија великог у аризони о промислу божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије разговор водила: олга рожњова 48 3/ 2018 – „довиђења!“ организују се забаве – party, али то су све јако површни односи и колико год добро да говориш енглески, осећаш да си из друге културе а пошто си лишен људ- ске утехе, утеху почињеш да тражиш од бога моја мама, када је сазнала за моје интересо- вање за веру, саветовала ме је да се крстим када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве су- срете, кроз које човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ! 29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це је ле на јо нић улаз у храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це у је ру са ли му (из вор: ta dayru ) мај / јун 2018 53 дар, јер си бездетан“ то веома ожалости ове две старе душе и обоје припадоше на моли- тву богу да и на њима учини чудо, као некад на авраму и сари, и подари им једно чедо за утеху у старости свети јоаким је отишао у пустињу где је провео 40 дана у строгом по- сту и молитви, призивајући божију милост бог им посла ангела свога, који им објави ро- ђење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“, како стоји у жи- тију и потом ана заче и роди дјеву марију према једном древном предању, када је богородица навршила шест месеци, мајка ју је по ставила на земљу (да ви ди може ли да стоји), а том приликом је богородица на- правила седам корака одушевљена ана је рекла: „жив господ бог мој, ти нећеш ходити по земљи, док ја не принесем тебе у храм го- сподњи“ тако, када је напунила три године, дошло је време да малу марију принесу богу на дар и као трогодишње чисто јагње одведу у јерусалимски храм, што славимо празни- ком ваведења манастир симонопетра је основан 1257 године главни храм манастира је посве- ћен рођењу христовом, а пра знује се и дан свете марије магдалене манастир симоно- петра се издваја од осталих светогорских ма- настира по свом архитектонском изгледу и месту на коме се налази многи га сматрају нај- лепшим манастиром на свету смештен је на високој литици на око 300 метара изнад мора на југо-западној обали свете горе оснивач манастира је био преподобни мо- нах симон, који је живео на атосу средином 13 века овај свети пустињак је живео у бли- зини места данашњег манастира током ноћи пре божића видео је светлост која се спушта- ла на високу литицу изнад мора то му је био јасан знак да упра во на т ом месту изгради манастир преподобни симон је прикупио средства за изградњу манастира, и уз помоћ других светогорских пустињака кренуо на овај велики подухват радници најамници су нера- до започели градњу на опасној литици и убрзо су прекинули радове на градњи из страха да неко од радника не падне са литице и страда преподобни симон их је убеђивао да наставе са градњом, али безуспешно све до момента када се дечак, који је био за дужен за помоћ радницима, доносећи бокал вина, оклизнуо и са оштре литице пао у понор радници су се јако уплашили за њега, међутим, он се убрзо потпуно неповређен, успео уз литицу, са нео- штећеним бокалом у коме је било вино када су радници видели ово чудо наставили су са даљом изградњом манастира међутим, фи- нансијска средства за манастир су убрзо уса- хла, па се прекинуло са радовима, тако да се преподобни симон представио господу неза- вршена посла у прво време манастир је добио име по свом оснивачу симон, а касније му је уз назив и додата одредница петра у значењу стена на којој је смештен благодарношћу и активним учешћем срп- ског деспота јована угљеше, прве грађевине су завршене 1362 године он је наиме, послао свог епистата јефтимија са бројним поклони- ма и материјалним средствима за завршетак манастира сава хиландарац је забележио легенду да је д еспот једном уснио како ће му светиње свете земље светиње свете горе храм рођења пресвете богородице у јерусалиму (извор: tadayru) крипта храма пресвете богородице у јерусалиму (извор: богородицарф) 54 3/ 2018 кћи оздра ви ти од па да ви це, ако се за њу бу де мо лио отац си мон та ко и би сто га је угље ша бо га то об да рио ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ и још бе ле жи мо нах са ва да се по сле угље ши не по ги би је на ма ри ци, ње гов нај ста ри ји син јо- ван за мо на шио у си мо но пе три, где је до смр ти био ба што ван тек се, ка же, на по след њем ча- су са зна ло да је мо нах јо а саф био уства ри син де спо та угље ше брат ство и да нас, по чет ком ок то бра, све ноћ ним бде њем про сла вља свог не гда шњег до бро тво ра у тре ћем уста ву све те го ре из 1394 г о ди не ма на стир је рас по ла гао са не ко ли ко ме то ха и ве ћом еко но ми јом на ато ну до сре ди не 16 ве- ка ма на стир успе ва да одо ли мно гим ис ку ше- њи ма – на па ди ма гу са ра, ка та ла на ца, те шкој ма те ри јал ној си ту а ци ји, све до 1581 го ди не, ка да се на жа лост, до го дио ве ли ки по жар ко ји је уни штио ве ћи део ма на сти ра, укљу чу ју ћи и ар хи ву на ред них 20 го ди на је тра ја ла об но ва, ка ко ма на сти ра та ко и брат ства, да би се иста тра ге ди ја по но ви ла 1626 го ди не на кон овог по жа ра ма на стир за па да у те шку фи нан сиј ску си ту а ци ју и по ста је иди о рит миј ски то је до- ве ло ско ро до пот пу ног ње го вог пу сто ше ња, све до 1762 го ди не ка да у ма на стир до ла зи пај си је ве лич ков ски ко ји је за крат ко вре ме мно го по мо гао ма на стир у исто вре ме у ма на- стир до ла зи и мо нах јо сиф са ми ти ли ни ја ко ји до но си фи нан сиј ску по моћ и ле ву ру ку све те ма ри је маг да ле не ко ја је и да нас у ма на сти ру за хва љу ју ћи њи ма, ма на стир је пре ва зи шао еко ном ску и ду хов ну кри зу и од лу ком па три- срп ски де спот јо ван угље ша бо га то об да ри ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ ма на стир си мо но пе тра не ма ња јо нић ле ва ру ка ма ри је маг да ле не, ман си мо но пе тра (из вор: hi lan darin fo) ма на стир си мо но пе тра (из вор: mo un tat hos-es hopco m) мај / јун 2018 55 јарха калиника 1801 године поново постаје општежитељни године 1891 манастир захва- та трећи катастрофални пожар у којем стра- да католикон, библиотека, архива једино су монаси у последњем тренутку успели да спасу реликвије од ватре након овог пожара, ма- настир добија много финансијских донација, пре свега из русије, помоћу којих се ширини и иде у висину од шест спратова том прили- ком је изграђен, данашњи католикон, главни храм посвећен рођењу христовом, смештен у средишту узаног дворишта, а припрата је угра- ђена у западно крило келија, које су у саставу утврђења поред католикона, у манастиру су смеште- на још четири параклиса: светог ђорђа, свете марије магдалене, светог харалампија и све- тих архангела ван утврђења, манастир посе- дује још 11 параклиса у ближој околини, у ар- сани и на г робљу неки од ових параклиса су изгорели у пожару који је харао атосом 1990 године манастир поседује и пет келија у ка- реји, као и метохе: вазнесења у атини, светог харалампија у солуну, преображења у орми- лији, на халкидикију, светог артемија и светог антипе на сифносу и богородице на лемносу један од најзначајнијих метоха је онај у ор- милији на халкидикију посвећен преобра- жењу, познат по томе што се на њему налази женски манастир устројен по светогорском ти- пику, јединствен за православни свет што се тиче библиотеке и архиве манастира, оне нису велике због пожара који су задесили манастир ипак су сачувани делови живоно- сног крста, мошти неколико светаца укључу- јући и руку свете магдалене и светог диони- сија са закинтоса, свете одежде, медаљони, иконе библиотека је била веома богата до пожара 1891 године данас се у њима налазе 123 вредна рукописа, пар њих на пергаменту, уз неколико стотина старих штампаних књига за србе је важно да знају да је међу сачуваним документима и златопечатна повеља деспота јована угљеше, у преводу на грчки, као и ори- гинал хрисовуље михаила воде пре послед- њег пожара ламброс је био по писао леп број рукописних књига, али je ватра већину заувек прогутала данас је симонопетра општежитељни ма- настир, један од најнапреднијих светогорских манастира са око 100 монаха, познат и као јак интелектуални и духовни центар светиње свете горе манастир симонопетра (извор: mountathos-eshopcom) 56 3/ 2018 у нај ста ри јим ру ко пи си ма ја ни ча ро вих успо ме на или тур ске хро ни ке ка же се да је њи хов пи сац ја ни чар, син ми ха и ла кон- стан ти но ви ћа ра ша ни на (ср би на), из остро- ви це под име ном остро ви це је за бе ле же но ви ше ме ста у срп ским зе мља ма, али је нај ве- ро ват ни је у пи та њу на се ље код но вог бр да наш кон стан тин ро ђен је ок о 1435 г о ди не, по нео је д е ди но име, ш то го во ри да је био нај ста ри ји од ми ха и ло вих си но ва вре ме у ко ме је жи вео оста ви ло је не из бри сив пе чат на ње гов жи вот био је у од ре ду вој во де јак- ше бре жи чи ћа ко ји је по слат сул та ну, а за- тим пре у сме рен на оп са ду ца ри гра да ср би су у пр ви мах од би ли ко ман ду, али су упо зо- ре ни на по сле ди це та квог чи на би ли су се под ца ри град ским зи ди на ма код је дрен ске ка пи је, ка ко се се ћао ка сни је кон стан тин тих да на, „а сва ко ја ко по на шој по мо ћи ни кад не би био осво јен“ вра тио се у ср би ју, у но во бр до где га је за те кло тур ско осва ја ње 1455 го ди не за јед- но са два бра та си лом је од ве ден у гру пи од 320 мла ди ћа у ја ни ча ре по ку шао је бек ство са дру го ви ма, али је у хва ћен и м у чен та ко „да је ч у до ка ко су у на ма ду шу оста ви ли“ од ве ден је на двор у је дре не, а за тим су га при до да ли ја ни чар ским је ди ни ца ма уче- ство вао је у не у спе шном тур ском на па ду на бе о град (1456): „ви де ли смо ја ни ча ре ка ко бе же из г ра да“ у свом д е лу по ми ње ви ше тур ских по хо да у ко ји ма је уче ство вао од ко јих је, за ње га, по себ но био т е жак по ход на тра пен зунт 1459 го ди не био је у прат њи ко ја је спро ве ла за ро бље ног грч ког де спо- та ди ми три ја па ле о ло га у град енос „ту сти- же и вес т да је д е спот ра шки ђу рађ умро“ на сво јим пу то ва њи ма ви део је ни ко по ље, чр но мен (на м а ри ци) и ан го ру, где су во- ђе не чу ве не бит ке, а еу фрат је по ре дио са хри шћан ска књи жев ност кон стан ти но во де ло је вред но исто ри о граф ско и књи жев но де ло, али оно са др- жи не ке по дат ке ко ји упу ћу ју на чи ње ни цу да је имао иде ју да пољ ским чи та о ци ма пред ста ви срп ску зе мљу и ње не све ти ње пра во слав не све ти ње у кон стан ти но вим успо ме на ма др ђор ђе ву ко вић цар стефан душан, фреска из манастира лесново у македонији (извор: википедија) мај / јун 2018 57 дунавом покушао је да упозори посланике босанског краља на рат који се против њих спрема, али му нису веровали после освајања босне (1463), постављен је за ћехају (заповедника) звечаја, тврђаве на путу који повезује јајце и бањалуку ту га је изненадио напад угарске војске после опсаде, предао се, па је, за једно са другим заробљеницима, одведен у мађарску тамо је успео да се ослободи, вероватно уз помоћ наших људи који су били у служби угарског двора, попут јакшића у будиму је видео па- лату која је некад припадала деспоту сте- фану лазаревићу после извесног времена прешао је у пољску, где се брзо снашао за- пис на једном рукопису тврди да је стигао и до француског двора написао је дело јани- чарове успомене или турска хроника, како би пољском двору и народу објаснио опасност која им пре ти од турске силе, али и на чин како та огромна противничка сила функцио- нише дело је настало у време пољског кра- ља јана олбрахта (1497–1501) још д уго ће се његово вредно дело преписивати и пре- рађивати, а један пољски дипломата допу- нио га је новим подацима око 1629 године константин је писао превасходно да би опоменуо хришћански свет од војне опа- сности која му прети, али је надрастао свој првобитни задатак и постао покретач но- вог стила писања у пољској књижевности пишући о османском двору и његовој дота- дашњој историји, он је испричао и причу о крају српске државе и византијског царства за раније догађаје доста се ослања на преда- ња, а видљиви су и трагови утицаја народне поезије, јер поједине реченице у оригиналу подсећају на стихове много је поузданији када описује догађаје којима је савременик, а најлепше странице посветио је деспоту ђурђу његово казивање о паду цариграда је језгровито и уверљиво он саопштава да хришћанска књижевност деспот ђурађ бранковић, деспотица јерина, гргур и мара бранковић, минијатура са есфигменске повеље (из 1429 године) (извор: пинтерест) 58 3/ 2018 је свети цар константин xi драгаш палеолог пострадао од јаничара санелеса и да је пре- познавање тела извршио царев пријатељ андрија, који је био заробљен константиново дело је вредно историо- графско и књижевно дело, али оно садржи неке податке који упућују на чињеницу да је имао идеју да пољским читаоцима пред- стави српску земљу и њене светиње прво ће поменути цркве коју су изградили свети српски краљ стефан дечански и бугарски цар, као знак свога пријатељства на обала- ма реке која је раздвајала две државе краљ је своју цркву посветио спаситељу, а цар ваведењу мајке божје у храм „ове цркве и до дана данашњег читаве стоје“, записао је константин он још говори да је дечански по својој мученичкој смрти сахрањен у де- чанима, „као што је и било право“ због свог огрешења према оцу, душан се обраћао па- тријарху, монасима и светогорским калуђе- рима у знак покајања, ходочастио је у де- чане и тамо подигао крст на триста стопа од манастира, на месту одакле је на коленима ишао очевом гробу за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао триде- сет манастира још помиње канонизацију дечанског после душанове смрти, помиње пророчки сан његовог сина, светог цара уроша у жеглигову, и урошево ходочашће код једног чувеног испосника, коме не на- води име косовски бој га је посебно интересовао наглашава да је до одлучујуће битке изме- ђу две војске дошло на дан светог вита по- миње неверство властеле и хватање светог кнеза лазара код богородичине цркве у са- модрежи, где је постављен високи мермер- ни стуб у знак сећања описује погубљење лазара, пренос тела у раваницу и канониза- цију чак даје опис муратовог турбета по- миње изградњу београда за време светог деспота стефана лазаревића, место деспо- тове смрти и сахрану у ресави константин помиње лазареву кћерку оливеру, као де- спину и даје опис бајазитовог заробљава- ња и тамновања реалистичнији од других извора описао је како је деспот ђурађ по- дигао град смедерево и један манастир приликом посете краља ладислава, деспот је спремио бројне дарове, међу којима кон- стантин помиње „једну скупоцену икону зла- том и бисерју извезену“ поред свих ових светиња, константин не заборавља запустелу цркву симболичног имена „не види сунца“ близу султановог двора, вероватно у једрену ту су сахрање- ни побијени српски младићи оптужени за заверу против султана, а у њиховој сахра- ни учествовао је и с ам константин од грч- ких знаменитости, он помиње цркву светог николе у граду крфу, пролаз светог ђорђа код цариграда, патрас, где је боравио свети андреј и место на острву митилени везано за светог апостола павла зна и за „славни град“ никеју, који је познат по првом васе- љенском сабору у ширим верзијама јаничаревих успомена хвали се цариград са бројним црквама, ме- ђу којима се истиче света софија, као и још увек очуване школе сам константин је био љубитељ народне књижевности (предања, песме, пословице), као што се види из овог његовог ремек-дела у своје дело уградио је своје виђење тог доба, обичаје народа, начин османског ратовања, грешке хри- шћанских владара, али не заборавља своје порекло, веру, православне светиње и мо- шти светитеља тако је он напоредо са при- поведањем о стварима од светског значаја, посветио пажњу православној духовности, пре свега у народу из ког је потекао хришћанска књижевност за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао тридесет манастира мај / јун 2018 59 по рас па ду ду ша но вог цар ства, по чев од 1373 го ди не, ма на стир све тих ар хан- ђе ла је слу жио као уто чи ште ду бро вач ким тр гов ци ма из при зре на, ко ји су на пу сти ли град у стра ху од ни ко ле ал то ма но ви ћа (во- ји но ви ћа) сто го ди на по сле смр ти ца ра ду- ша на, пред ка пи ју ма на сти ра ста ју осман ли- је па дом при зре на 1455 го ди не, ма на стир је за у зет и оште ћен кон зул ја стре бов об- ја шња ва да је из ве сно да је ма на стир на пу- штен по сле 1542 го ди не и да чи тав ком плекс про па да под из го во ром, да се у ма на сти ру кри ју друм ски раз бој ни ци, пот кре пље ним све до че њем јед ног пот ку пље ног ср би на из по ро ди це ву јић, си нан-па ша пот пу но ру- ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на, (ко ја се та ко ђе да нас на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је, као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја), али и из град- њу ку ћа и дру гих гра ђе ви на у са мом при зре- ну да је џа ми ја по диг ну та по узо ру на све те ар хан ђе ле све до чи ве ли ка ви си на џа ми је, ње но је ди но ку бе и т ри ап си де, што је к од џа ми ја рет кост и отво ре ни трем на сту бо ви- ма је пре нет из ма на сти ра си нан-па ша је на- ре дио да се по ру ше сви цр кве ни зи до ви ко ји су об ло же ни угла ча ним мра мор ним пло ча- ма и да се пре не су у џа ми ју још су ви дљи ви оста ци фре са ка и кр сто ви у уну тра шњо сти џа ми је и око про зо ра на ме сту сјај не цар ске за ду жби не оста ла је са мо хум ка ис ки да ног и по ло мље ног ма- те ри ја ла по кри ве на жбу њем ди вљих ру жа, а не где из ме ђу по ло мље них зи ди на гроб ца ра ду ша на ве ко ви ма су зе мљу пре вр та- пу то пис на ме сту сјај не цар ске за ду жби не си нан-па ша пот пу но ру ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на она мо, `намо за бр да она, го во ре да је ра зо рен двор за ду жби на срп ског ца ра под го ром кр сном ва при зре ну гра ду сто ло ва ше цар (дру ги део) ле ла мар ко вић фото: радмила гаџић 60 3/ 2018 ли пљачкаши, тражећи делове богате мра- морне орнаментике и делове изломљених фресака, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх крста на централној куполи блештећи по ноћи у пречнику од три- десетак километара локално српско становништво се окупља- ло два пута годишње у манастирским руше- винама, на летњу (26 јули) и зимску (21 но- вембра) храмовну славу (свете архангеле) према речима једног путописца, служба је почињала током ноћи, тако да су једину све- тлост пружале запаљене свеће, док су народ и свештенство у молитви дочекивали зору по ослобођењу призрена од турског роп- ства, под вођством ђенерала боже јанкови- ћа 1912 године, војска помишља да поруши синан пашину џамију и употреби материјал за обнову душановог манастира призрен- ци, међутим, нису дали да и срби поруше нечију богомољу пред повлачење српске војске у албанију, 24 новембра, краљ пе- тар i није пропустио да с е поклони силном цару на месту где је некада лежала његова задужбина тек су 1927 године обављена прва архео- лошка истраживања локалитета професор путопис на месту сјајне царске задужбине оста- ла је само хумка искиданог и поломљеног материјала покривена жбуњем дивљих ружа, а негде између поломљених зиди- на гроб цара душана вековима су земљу превртали пљачкаши, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх кр- ста на централној куполи блештећи по но- ћи у пречнику од тридесетак километара скица изгледа манастира: др предраг ристић мај / јун 2018 61 ра до слав гру јић (1878–1955, срп ски пра во- слав ни те о лог и исто ри чар, до пи сни члан са ну) уз по моћ ми ни стар ства ве ра и ми ни- стар ства вој ске и мор на ри це, от крио је, на про сто ру уз би стри цу, те ме ље глав не цр кве по све ће не све тим ар хан ге ли ма, ма ње цр кве по све ће не све том ни ко ли, део ко на ка уз бе- дем крај би стри це, a на про сто ру ви ше гра- да су оба вље ни ма њи ис тра жи вач ки ра до- ви сав на ђе ни ма те ри јал пре нет је у му зеј ју жне ср би је (да на шњи му зеј ма ке до ни је) у ско пљу, док ни је по зна то где су за вр ши ли оста ли на ла зи ко је у сво јим из ве шта ји ма по- ми ње гру јић то ком тран спор та до ско пља, де ло ви мо за ич ког по да су до дат но оште- ће ни се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, оба вље ни су обим ни кон зер ва тор ски и ре- ста у ра тор ски ра до ви ко ји ма су за шти ће ни те ме љи и де ло ви зи до ва у глав ној цр кви су про на ђе ни оста ци цар ске гроб ни це, уну тар ко јих су от кри ве не ко сти, за ко је се прет по- ста вља да су при па да ле ду ша ну сил ном ту су и оста ле све до 1927 ка да су пре не те пр во у па три јар ши ју у бе о гра ду, а 1968 го ди не у цр кву све тог мар ка у бе о гра ду, док се ма на- стир све тих ар хан ге ла не об но ви на ме сту ду ша но вог гро ба по ста вље на је мер мер на пло ча, а на за пад ном ула зу је 1968 г о ди не по диг нут ка ме ни мост пре ко би стри це ка ко бе се ди јед ном при ли ком проф ми ло рад ка- ле зић, па три јарх гер ман је омо гу ћио да се из бут не ко сти нео бич не ду жи не (што је све до- чи ло о из у зет ној ви си ни ца ра ду ша на), узме узо рак за ме ди цин ску екс пер ти зу иста је по ка за ла да је реч о људ ској ко сти у ко јој су про на ђе ни оста ци отро ва ти ме су ма ло раз- ја шње не чуд не окол но сти под ко ји ма је цар пре ми нуо, на вр хун цу сво је сна ге и мо ћи го ди не 1992 из ве де на су сон да жна ис тра- жи ва ња, из гра ђе на по треб на ин фра струк ту- ра и ко нак за мо на шко брат ство са ка пе лом по све ће ном све том епи ско пу ни ко ла ју жич- ком пр ви мо на си се усе ља ва ју 1998 го ди не, а ма на стир по чи ње да до би ја зна чај ну уло гу у ду хов ном жи во ту срп ског на ро да и ста нов ни- штва овог кра ја цео ма на стир ски ком плекс се на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја по сле кид на по ва ња мо на ха ха ри то на 1999 го ди не, ма на стир ско брат ство на пу шта ма на стир, али се на кон ме сец да на вра ћа у оно што је оста ло од ње го вог па ље ња уз се ћа ње на те да не, ве жу се сти хо ви сло- бо да на ра ки ти ћа: „бо ље да оста до сте под зе мљом, ду бо ко, за не ко ча сни је по ко ље ње ова ко слу ша оси њак где бе ху пче ле и ца ре во око јер, вре ме је опет на о па ко“ не мач ки вој ни ци по чи њу да обез бе ђу ју ту зо ну ма на стир ски ко нак је об но вљен и дру- штво при ја те ља ма на сти ра све ти ар хан ђе ли до би ја по ве ре ње бра ти је ма на сти ра да уче- ству је у ор га ни за ци ји и ме диј ском обе ле жа- ва њу 650 го ди на од упо ко је ња ца ра сте фа- на ду ша на, 26 ју ла 2002 го ди не у све ти њи се пре ко хи ља ду ср ба оку пи ло са цр ве ним ве ли ко до стој ни ци ма, па три јар хом па влом, лич но сти ма из кул тур ног и јав ног жи во та ал бан ци су ор га ни зо ва ли про те сте, а на ви- ше град ској твр ђа ви је до шло до екс пло зи је бом бе то ком мар тов ских не ми ра 2004, иа ко је ма на стир био по д за шти том кфор-а, цео ко нак је спа љен и раз ру шен, зво ник, ду бо- ре зач ка ра ди о ни ца, пло ча на ца ре вој гроб- ни ци сло мље на, а гроб ни ца оскр на вље на пу то пис де та љи са ар хан гел ског под ног мо- за и ка у цр кве ном па то су под ку бе том че сто ко ри шће ни у све тов ном и цр кве- ном гра ди тељ ству под хер це го вач ке гра ча ни це код тре би ња кра се пред ста- ве из овог мо за и ка 62 3/ 2018 евакуисано манастирско братство се већ у априлу вратило и наставило живот у ша- торима и контејнерима уз помоћ локалних срба, поменутог друштва, добротвора и др- жаве започета је обнова југоисточног дела конака и окончана крајем 2004 године са игуманом михајлом и два искушеника, манастир живи свој живот у т ешким усло- вима, опстајући и сведочећи о вековном постојању духовног и националног живота срба на овим просторима у манастиру је и 26 јула 2005 године, уз јако обезбеђење кфор-а, организована прослава манастир- ске славе и 650 годишњице смрти цара ду- шана прослави је присуствовало неколико стотина срба, црквени великодостојници и државни функционери последњих година су све бројније посете овој светињи нови призренски конак оспособљен је да сме- сти велики број поклоника лети се у ор -ганизацији друштва пријатеља манастира свети архангели и удружења војвођанских учитеља и подршку државе, одржава „све- тоархангелска летња школа калиграфије“ и историје за децу и наставнике наше дија- споре и матице, а на јесен ликовна колонија „јесен у призрену“ и ове године, на лазареву суботу, број- ни призренци и посетиоци окупили су се на литургији и око славског колача са вла- диком теодосијем, свештенством и мона- штвом косова и метохије и призренским богословима лазарева субота је и крсна слава игумана михајла манастир је, као некада, био препун разигране деце и оди- сао задовољством одраслих због сусрета са светињом и пријатељима и овога пу- та је аг апе после вечерње службе, када се стишала плима радости због доласка, била прилика да на овом светом месту чујемо дивну беседу игумана михајла којом про- носи благу радосну вест ο спасењу под звезданим небом, дах шар–планине и даље завија кањоном ка котлини, а мир ре- мети само хук студене бистрице која жури у црни дрим и у најгушћем мраку, душанов манастир, стражарни вишеград и тихујуће немањићке испоснице у његовим карпама, светле као светионик залуталој пастви оној која после сусрета са овом светињом увек пронађе изгубљени део себе аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду путопис фото: лела марковић мај / јун 2018 63 ду хов не по у ке у при ча ма са ру ског пре ве ла: да ја на ла за ре вић при ла зи к оцу мла да де вој ка и ка же: „оче, ја сам се умо ри ла, жи вот ми је т а ко те- жак, ве ли ке те шко ће и про бле ми, а ја све вре ме пли вам уз вод но, не мам ви ше сна ге, шта да ра дим?“ „отац је уме сто од го во ра по ста вио на ва- тру три јед на ке џе зве са во дом, у је д ну је ста вио шар га ре пу, у дру гу је по ло жио ја је, а у тре ћу је си пао зр на ка фе по сле не ког вре- ме на је из ва дио из во де шар га ре пу и ја је и на лио у шо љу ка фу из тре ће џе зве „шта се про ме ни ло?“, пи тао је сво ју кће р ку „ја је и шар га ре па су се ску ва ли, а зр на ка- фе су се рас тво ри ла у во ди“, од го во ри ла је „не, кће ри мо ја, то је пре ви ше по вр шно гле да ње на ства ри по гле дај – твр да шар га- ре па, по сле не ког вре ме на у ки пу ћој во ди, по ста ла је ме ка и г ип ка крх ко и т еч но ја је по ста ло је твр до спо ља се ни су про ме ни- ли, већ су они из ме ни ли сво ју струк ту ру под ути ца јем јед на ко не на ро чи то при јат не сре- ди не – вру ће во де та ко и љу ди – спо ља ја ки мо гу да се „сло ме“ и по ста ну сла би ћи, а крх- ки и не жни са мо очвр сну и оја ча ју на ста вак: „а ка фа?“, упи та ла је кће р ка „о! то је нај ин те ре сант ни је! зр на ка фе су се пот пу но рас тво ри ла у но вој, не при ја тељ- ској сре ди ни и из ме ни ла је – пре тво ри ли су врућу во ду у пре ле пи аро ма тич ни на пи так по сто је та кви љу ди, ко ји се не ме ња ју услед си ле окру же ња – они са ми ме ња ју окру же ња и пре тва ра ју их у не што но во и пре ле по, из- вла че ћи ко рист и зна ње из си ту а ци је!!!“ *** је дан цар је ре као сво ме му дра цу: „му дра- че, ти мо раш да од го нет неш три пи та ња ако од го нет неш – по зла ти ћу те ако не – од ла зи и гла ва са ра ме на а пи та ња су ова ква: ко је је нај ва жни је вре ме? ко је нај ва жни ји чо век? и шта је нај ва жни је де ло? три да на ро ка“ оти шао је м у драц ми слио, ми слио и ни- шта ни је сми слио иде и пла че из гу би ће гла ву! про ла зи по љем, на ко јем је де вој чи- ца чу ва ла гу ске она га пи та: „за што пла чеш, ста р че?“ он јој је ис по ве дио сво ју ту гу а де вој чи ца му од го ва ра: „а, то је та ко про- сто нај ва жни је вре ме – т о је д а нас за то што је про шло већ о д ле те ло, а б у ду ће још ни је ни до шло нај ва жни ји чо век је тај, ко ји се да нас на ла зи по ред ме не чак он мо же оти ћи и ја ње га ви ше ни ка да не ћу ви де ти а нај ва жни је де ло је де ло, ко је ја да нас мо гу да ура дим за чо ве ка, ко ји се на ла зи по ред ме не“ из вор: ча со пис „ду ховный вест ник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 град брест, бе ло ру си ја
... смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде! вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то ме и је сте про блем знам да у ор га ни ма со ци јал не за шти те ра ди вр ло мно го пре кра сних, све тих љу ди ко ји за у зи ма ју ћи ни же по ло жа је на чи нов- нич кој ле стви ци и осе ћа ју ћи по не кад при- ти сак оних ко ји су на ви шем по ло жа ју, че- сто у вр ло те сним кан це ла ри ја ма у ко ји ма се на ла зе, оба вља ју свој сјај ни по сао, да ју ду шу за ње га али по сто ји и фор ма ли зам ко ји уби ја све у ко ре ну не дав но се де сио ова кав слу чај: из по ро ди це ку ла гин, ко ја жи ви у пер му, су од у зе ли усво је ну де цу, ме ђу њи ма и те шко бо ле сну о овом слу ча ју се ве о ма ши ро ко и буч но рас пра вља ло шта ће мо да ура ди мо са да, на пра гу но вог су ко ба ро ди те ља и ју ве нал них слу жби? – то је увек с у коб не раз у мем оне к о ји са та квом упор но шћу ра ту ју за ју ве нал но за ко но дав ство у сва ком слу ча ју, ти љу ди ко ји се бо ре за то, по чев ши од дру штве не па ла те и за вр ша ва ју ћи са на шим пар ла- мен том, не иза зи ва ју по ве ре ње ја код њих не ви дим љу бав ка де ци, не ви дим же љу да се бри ну за де цу зна чи, не ко их је ан га жо- вао ко? ко је са гла сан да дâ но вац за то да би на ша де ца би ла срећ на? због то га се код ме не, као код ста нов ни ка, ја вља ути сак да не ко хо но ра ри ма или пре ми ја ма под гре ва њи хо во су пар ни штво ево, на при мер, но ва ини ци ја ти ва: го- спо ђа е ко то ва упо р но про па ги ра ку ти је за де цу („бе би бок со ве“ за оста вља ње де- це ко ју пре у зи ма слу жба за бри гу о де ци, прим прев) бе би бок со ве? – да са мо за што их на зи ва ти на ен гле- ском? ми жи ви мо у р у си ји та ко да ће на ру ском то би ти – ку ти ја за де цу и ка ко то ра де? пр во ску пе ин фор ма тив не об ја- ве, он да се при кљу чу је и те ле ви зи ја, где у сва ка квим ток-шоу про гра ми ма по чи њу да рас пра вља ју а ко би ра те му, ор га ни зу је ток-шоу? про бај те да на пра ви те ток-шоу? не ће те ус пе ти зна чи, иза то га не ко сто ји ру ко вод ство на ше зе мље отво ре но го- во ри да се про тив нас, на шег на ро да, во ди рат – идеј ни, иде о ло шки, про па ганд ни тех- но ло ги је ју ве нал не ју сти ци је су ње гов део хри шћан ски брак и по ро ди ца мај / јун 2018 45 ако ми говоримо о рату, онда ко се налази у ризичној групи, које породице? – у ризичној групи се налази било која ослабљена породица имамо на пример ста- до јелена ко се налази у ризичној групи? је- ленска телад, повређени јелени, јелени који су болесни – они пр ви падају у зубе ловца тако да и овде почињу од оних породица ко- јима је тешко, које су сиромашне, који имају стамбени проблем, које се лоше орјентишу у закону, а већина су такве у земљи ко се налази у ризичној групи у одузима- њу стамбеног простора? пензионери зато што су веома поверљиви зато што их ни једном нико раније није тако преварио у животу а њих нико не штити: њих избацују на улицу, њих убијају чак, уколико прева- ром не узму њихов стамбени простор, онда их простим нечињењем лишавају тога на шта они имају права а то је такође прева- ра! сећам се да с ам уочи 60-е годишњице победе, свом суседу у селу, ветерану ве- ликог, отаџбинског рата, рекао: „иља, теби као ветерану припада нови стан хајде да ти напишем молбу “ написао сам молбу, он ју је однео у одређени орган и следеће не- деље је већ д обио стан како је он био по -носан! али, њему нико до тада није пришао, није рекао: „деда иља, ти си штитио отаџ- бину: ево ти стан“ то не раде! ућутали су се! ето како државни службеници не пружају помоћ а слична ситуација је свуда о корупцији да и не говорим чиновници су посебна кла- са сто пута понављам: и то није све слава теби, господе! иначе не бисмо ни могли да живимо зато што је код нас тако направље- на држава: чиновници су владајућа класа, а сви остали од њих зависе и уколико ниси чиновник, нећеш успети да се умешаш у жи- воте људи и да их некако промениш на боље додајем колективну одговорност, посебно на периферији где имамо једну организаци- ју: полицију, тужилаштво, судове, посланике итд једна уређена класа, довољно велика и моћна а, ако се она још и наоружа техноло- гијама јувеналне јустиције људима ће бити јако тешко пре свега сиромашнима а зар не бисмо могли да неке проблеме ре- шимо на добар, људски начин на пример, по- родица пијанаца, деца су занемарена да, на- равно да можемо одузети дете од њих и да га сместимо у специјални пансион – дечији до- мови се сада затварају можемо да направимо услове да би мама и тата, када су у нормалном стању, могли да посете дете при том никакву лошу реч не рећи тати и мами да дете не би имало психолошке трауме а не овако, како са- да раде: долазе скоро ноћу, узимају децу, негде их одводе, деца плачу то је просто некаква операција киднаповања детета – да знам да је ве роватно све те нијан- се веома тешко написати у закону али, зар хришћански брак и породица 46 3/ 2018 не треба да се бринемо за добробит деце! зашто онда траумирати дете? јер, ће оно са том траумом сигурно живети десетине година! а да ли постоји граница мешања / немеша- ња у несређеној породици према мишље- њу одговарајућих органа? – граница је тамо где се завршава добро- бит за дете и та добробит мора бити усагла- шена са самим дететом чуо сам да немање поморанџи у фрижиде- ру може бити повод за одузимање детета из породице? – да био сам на суду где су инкриминиса- ли маму за одсуство поморанџи иако сам и ја сам одрастао без поморанџи и све је било добро, одрастао сам здрав али тај аргумент не прихватају они који одузимају дете – морамо да заштитимо децу али отима- чи лове децу и у школи могу да их узму и из обданишта а директор школе или управни- ца дечијег дома су незаштићени пред отима- чима они се боје да бране интересе деце у таквим ситуацијама, јер ризикују своје рад- но место а треба да бране интересе деце такви људи постоје и биће их, али су то ретки случајеви али, ко може ту да помогне? ко? и како може да помогне? – наравно, може им се помоћи али, хајде да прво поставимо питање: шта је то сирома- шна породица? и зашто је породица сиро- машна? зато што не може да дође на одре- ђени положај у нашем суровом свету, када сви обмањују све апо стол павле је о т оме говорио: „ми, јаки, морамо да носимо слабо- сти слабих“ због тога, они људи који осећају одговорност за то шта се догађа у друштву, морају да поставе циљ да помажу слабим породицама они морају да их нађу, морају да их упо знају, да их ш тите, да им по мажу од државе нећемо то дочекати и не треба! не треба све свалити на државу довољно је и то што држава издржава полицију, војску, шаље летелице у космос а све остало мора бити од друштва, ако не желимо да и нама за- тим дођу у кућу и под било којим изговором одузму нашу децу на пример, што си по гузи ударио свог сина а све ид е ка томе као и у другим земљама ако су дошли, на пример, у немачкој, да одузму дете због те ћушке, ро- дитељ се никада неће супротставити томе зато што могу да му одузму и другу децу да ли су заплашени? – не само су прагматици оче димитриј, а органи јувеналне јустције су већ „потчинили“ породице? – још увек нису, да су их „потчинили“, тако нечега, слава богу, нема прво, сама њихо- ва структура није баш толико велика ор- гани социјалне заштите су јако затрпани знам да је њихов посао веома тежак, веома озбиљан уколико би се све радило по ин- струкцији, онда не би све мо гло да се ура- ди за је дан радни дан чак и у з помоћ тог законодавства које већ постоји, може се и од нормалних родитеља одузети дете знам случајеве када истерују децу из станова, и нико ту ништа не може знам за случај, када „тата“, да би се осветио „мами“, разводећи се са њом и имајући приход од милион рубаља месечно, „маму“ затрпава алиментацијом маму? – маму а када она, сагласно решењу суда, једном недељно у његовом присуству дола- зи да види децу, његово приватно обезбеђе- ње је износи са степеништа као да имамо некакав порочни круг: не са- мо јувеналну службу, већ и цео систем – а систем је код нас један: чиновништво као владајућа класа ће вам за ваш новац ре- шити било какве проблеме извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица мај / јун 2018 47 оче серафиме, у животу сваког човека де- лује промисао божији, али он може бити скривен, а може се открити и јавно преко неких знакова, значајних сусрета, у време кад се чују одређене речи да ли је код вас било таквих знакова, пројављивања про- мисли божије о вама и вашем животу? – знате, господ приводи сваког човека се- би онда када за тог човека наступи најпо- вољнији моменат ја сам рођен у москви у детињству, као и моји вршњаци, успео сам да будем октобарац, пионир и члан комсо- мола (комунистичке омладине, прим прев) завршио сам московски авијатичарско–тех- нички институт, добио диплому инжењера– механичара авионских мотора почео сам да се упознајем са различитим религиозним учењима, али православљу нисам прилазио године 1995, у москву је стигао професор физике из чикага, дејвид чесек био је то из- узетно добар католик, предиван породични човек који је имао 8 д еце умро је пре две године упознали смо се, обојица смо има- ли интересовања за физику, и дејвид ми је предложио да одем у америку, да тамо учим и радим помогао ми је и око визе имао сам 23 године и к од мене се појавила жеља за путовањима, да одем у другу земљу, живим у њој, учим, искусим какав је то начин живо- та све ми је т о господ дозволио да урадим неки амерички универзитети раде заједно са различитим компанијама и компаније им плаћају за испитивања универзитет у ала- бами, где сам почео да учим, с арађивао је са аутомобилском индустријом они су тра- жили студенте, који би паралелно са учењем проводили истраживања, тако што би мени отплаћивали студије и још би ми платили за посао на катедри „ливење метала“ за мене је то била најбоља варијанта изнајмио сам ма- лу кућу од једне породице, учио сам 7 година и добио звање магистра и докторску титулу предложили су ми да почнем да радим у „џе- нерал моторсу“ но господ је за ме не имао друге планове у америци сам учио и радио, радио и учио и био лишен људске утехе ко- ју сам имао у домовини: контаката са роди- тељима, рођацима, пријатељима људи који оду у другу земљу губе утеху коју су имали у домовини било која православна земља – то је земља колективних односа и заједнице разуме- те ме можете отићи пријтељу без посебне најаве – само свратите, пијете чај у кухињи и разговарате искрено, од срца западне земље су друштва индивидуа: „добар дан“ живот у христу када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве сусрете, кроз које човек почиње да га упознаје разговор с јерођаконом серафимом (молибогом), сабратом манастира светог антонија великог у аризони о промислу божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије разговор водила: олга рожњова 48 3/ 2018 – „довиђења!“ организују се забаве – party, али то су све јако површни односи и колико год добро да говориш енглески, осећаш да си из друге културе а пошто си лишен људ- ске утехе, утеху почињеш да тражиш од бога моја мама, када је сазнала за моје интересо- вање за веру, саветовала ме је да се крстим када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве су- срете, кроз које човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ! 29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це је ле на јо нић улаз у храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це у је ру са ли му (из вор: ta dayru ) мај / јун 2018 53 дар, јер си бездетан“ то веома ожалости ове две старе душе и обоје припадоше на моли- тву богу да и на њима учини чудо, као некад на авраму и сари, и подари им једно чедо за утеху у старости свети јоаким је отишао у пустињу где је провео 40 дана у строгом по- сту и молитви, призивајући божију милост бог им посла ангела свога, који им објави ро- ђење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“, како стоји у жи- тију и потом ана заче и роди дјеву марију према једном древном предању, када је богородица навршила шест месеци, мајка ју је по ставила на земљу (да ви ди може ли да стоји), а том приликом је богородица на- правила седам корака одушевљена ана је рекла: „жив господ бог мој, ти нећеш ходити по земљи, док ја не принесем тебе у храм го- сподњи“ тако, када је напунила три године, дошло је време да малу марију принесу богу на дар и као трогодишње чисто јагње одведу у јерусалимски храм, што славимо празни- ком ваведења манастир симонопетра је основан 1257 године главни храм манастира је посве- ћен рођењу христовом, а пра знује се и дан свете марије магдалене манастир симоно- петра се издваја од осталих светогорских ма- настира по свом архитектонском изгледу и месту на коме се налази многи га сматрају нај- лепшим манастиром на свету смештен је на високој литици на око 300 метара изнад мора на југо-западној обали свете горе оснивач манастира је био преподобни мо- нах симон, који је живео на атосу средином 13 века овај свети пустињак је живео у бли- зини места данашњег манастира током ноћи пре божића видео је светлост која се спушта- ла на високу литицу изнад мора то му је био јасан знак да упра во на т ом месту изгради манастир преподобни симон је прикупио средства за изградњу манастира, и уз помоћ других светогорских пустињака кренуо на овај велики подухват радници најамници су нера- до започели градњу на опасној литици и убрзо су прекинули радове на градњи из страха да неко од радника не падне са литице и страда преподобни симон их је убеђивао да наставе са градњом, али безуспешно све до момента када се дечак, који је био за дужен за помоћ радницима, доносећи бокал вина, оклизнуо и са оштре литице пао у понор радници су се јако уплашили за њега, међутим, он се убрзо потпуно неповређен, успео уз литицу, са нео- штећеним бокалом у коме је било вино када су радници видели ово чудо наставили су са даљом изградњом манастира међутим, фи- нансијска средства за манастир су убрзо уса- хла, па се прекинуло са радовима, тако да се преподобни симон представио господу неза- вршена посла у прво време манастир је добио име по свом оснивачу симон, а касније му је уз назив и додата одредница петра у значењу стена на којој је смештен благодарношћу и активним учешћем срп- ског деспота јована угљеше, прве грађевине су завршене 1362 године он је наиме, послао свог епистата јефтимија са бројним поклони- ма и материјалним средствима за завршетак манастира сава хиландарац је забележио легенду да је д еспот једном уснио како ће му светиње свете земље светиње свете горе храм рођења пресвете богородице у јерусалиму (извор: tadayru) крипта храма пресвете богородице у јерусалиму (извор: богородицарф) 54 3/ 2018 кћи оздра ви ти од па да ви це, ако се за њу бу де мо лио отац си мон та ко и би сто га је угље ша бо га то об да рио ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ и још бе ле жи мо нах са ва да се по сле угље ши не по ги би је на ма ри ци, ње гов нај ста ри ји син јо- ван за мо на шио у си мо но пе три, где је до смр ти био ба што ван тек се, ка же, на по след њем ча- су са зна ло да је мо нах јо а саф био уства ри син де спо та угље ше брат ство и да нас, по чет ком ок то бра, све ноћ ним бде њем про сла вља свог не гда шњег до бро тво ра у тре ћем уста ву све те го ре из 1394 г о ди не ма на стир је рас по ла гао са не ко ли ко ме то ха и ве ћом еко но ми јом на ато ну до сре ди не 16 ве- ка ма на стир успе ва да одо ли мно гим ис ку ше- њи ма – на па ди ма гу са ра, ка та ла на ца, те шкој ма те ри јал ној си ту а ци ји, све до 1581 го ди не, ка да се на жа лост, до го дио ве ли ки по жар ко ји је уни штио ве ћи део ма на сти ра, укљу чу ју ћи и ар хи ву на ред них 20 го ди на је тра ја ла об но ва, ка ко ма на сти ра та ко и брат ства, да би се иста тра ге ди ја по но ви ла 1626 го ди не на кон овог по жа ра ма на стир за па да у те шку фи нан сиј ску си ту а ци ју и по ста је иди о рит миј ски то је до- ве ло ско ро до пот пу ног ње го вог пу сто ше ња, све до 1762 го ди не ка да у ма на стир до ла зи пај си је ве лич ков ски ко ји је за крат ко вре ме мно го по мо гао ма на стир у исто вре ме у ма на- стир до ла зи и мо нах јо сиф са ми ти ли ни ја ко ји до но си фи нан сиј ску по моћ и ле ву ру ку све те ма ри је маг да ле не ко ја је и да нас у ма на сти ру за хва љу ју ћи њи ма, ма на стир је пре ва зи шао еко ном ску и ду хов ну кри зу и од лу ком па три- срп ски де спот јо ван угље ша бо га то об да ри ма на стир „зла том и има њем, и бе ше му у сво је вре ме нај ве ћи до бро твор“ ма на стир си мо но пе тра не ма ња јо нић ле ва ру ка ма ри је маг да ле не, ман си мо но пе тра (из вор: hi lan darin fo) ма на стир си мо но пе тра (из вор: mo un tat hos-es hopco m) мај / јун 2018 55 јарха калиника 1801 године поново постаје општежитељни године 1891 манастир захва- та трећи катастрофални пожар у којем стра- да католикон, библиотека, архива једино су монаси у последњем тренутку успели да спасу реликвије од ватре након овог пожара, ма- настир добија много финансијских донација, пре свега из русије, помоћу којих се ширини и иде у висину од шест спратова том прили- ком је изграђен, данашњи католикон, главни храм посвећен рођењу христовом, смештен у средишту узаног дворишта, а припрата је угра- ђена у западно крило келија, које су у саставу утврђења поред католикона, у манастиру су смеште- на још четири параклиса: светог ђорђа, свете марије магдалене, светог харалампија и све- тих архангела ван утврђења, манастир посе- дује још 11 параклиса у ближој околини, у ар- сани и на г робљу неки од ових параклиса су изгорели у пожару који је харао атосом 1990 године манастир поседује и пет келија у ка- реји, као и метохе: вазнесења у атини, светог харалампија у солуну, преображења у орми- лији, на халкидикију, светог артемија и светог антипе на сифносу и богородице на лемносу један од најзначајнијих метоха је онај у ор- милији на халкидикију посвећен преобра- жењу, познат по томе што се на њему налази женски манастир устројен по светогорском ти- пику, јединствен за православни свет што се тиче библиотеке и архиве манастира, оне нису велике због пожара који су задесили манастир ипак су сачувани делови живоно- сног крста, мошти неколико светаца укључу- јући и руку свете магдалене и светог диони- сија са закинтоса, свете одежде, медаљони, иконе библиотека је била веома богата до пожара 1891 године данас се у њима налазе 123 вредна рукописа, пар њих на пергаменту, уз неколико стотина старих штампаних књига за србе је важно да знају да је међу сачуваним документима и златопечатна повеља деспота јована угљеше, у преводу на грчки, као и ори- гинал хрисовуље михаила воде пре послед- њег пожара ламброс је био по писао леп број рукописних књига, али je ватра већину заувек прогутала данас је симонопетра општежитељни ма- настир, један од најнапреднијих светогорских манастира са око 100 монаха, познат и као јак интелектуални и духовни центар светиње свете горе манастир симонопетра (извор: mountathos-eshopcom) 56 3/ 2018 у нај ста ри јим ру ко пи си ма ја ни ча ро вих успо ме на или тур ске хро ни ке ка же се да је њи хов пи сац ја ни чар, син ми ха и ла кон- стан ти но ви ћа ра ша ни на (ср би на), из остро- ви це под име ном остро ви це је за бе ле же но ви ше ме ста у срп ским зе мља ма, али је нај ве- ро ват ни је у пи та њу на се ље код но вог бр да наш кон стан тин ро ђен је ок о 1435 г о ди не, по нео је д е ди но име, ш то го во ри да је био нај ста ри ји од ми ха и ло вих си но ва вре ме у ко ме је жи вео оста ви ло је не из бри сив пе чат на ње гов жи вот био је у од ре ду вој во де јак- ше бре жи чи ћа ко ји је по слат сул та ну, а за- тим пре у сме рен на оп са ду ца ри гра да ср би су у пр ви мах од би ли ко ман ду, али су упо зо- ре ни на по сле ди це та квог чи на би ли су се под ца ри град ским зи ди на ма код је дрен ске ка пи је, ка ко се се ћао ка сни је кон стан тин тих да на, „а сва ко ја ко по на шој по мо ћи ни кад не би био осво јен“ вра тио се у ср би ју, у но во бр до где га је за те кло тур ско осва ја ње 1455 го ди не за јед- но са два бра та си лом је од ве ден у гру пи од 320 мла ди ћа у ја ни ча ре по ку шао је бек ство са дру го ви ма, али је у хва ћен и м у чен та ко „да је ч у до ка ко су у на ма ду шу оста ви ли“ од ве ден је на двор у је дре не, а за тим су га при до да ли ја ни чар ским је ди ни ца ма уче- ство вао је у не у спе шном тур ском на па ду на бе о град (1456): „ви де ли смо ја ни ча ре ка ко бе же из г ра да“ у свом д е лу по ми ње ви ше тур ских по хо да у ко ји ма је уче ство вао од ко јих је, за ње га, по себ но био т е жак по ход на тра пен зунт 1459 го ди не био је у прат њи ко ја је спро ве ла за ро бље ног грч ког де спо- та ди ми три ја па ле о ло га у град енос „ту сти- же и вес т да је д е спот ра шки ђу рађ умро“ на сво јим пу то ва њи ма ви део је ни ко по ље, чр но мен (на м а ри ци) и ан го ру, где су во- ђе не чу ве не бит ке, а еу фрат је по ре дио са хри шћан ска књи жев ност кон стан ти но во де ло је вред но исто ри о граф ско и књи жев но де ло, али оно са др- жи не ке по дат ке ко ји упу ћу ју на чи ње ни цу да је имао иде ју да пољ ским чи та о ци ма пред ста ви срп ску зе мљу и ње не све ти ње пра во слав не све ти ње у кон стан ти но вим успо ме на ма др ђор ђе ву ко вић цар стефан душан, фреска из манастира лесново у македонији (извор: википедија) мај / јун 2018 57 дунавом покушао је да упозори посланике босанског краља на рат који се против њих спрема, али му нису веровали после освајања босне (1463), постављен је за ћехају (заповедника) звечаја, тврђаве на путу који повезује јајце и бањалуку ту га је изненадио напад угарске војске после опсаде, предао се, па је, за једно са другим заробљеницима, одведен у мађарску тамо је успео да се ослободи, вероватно уз помоћ наших људи који су били у служби угарског двора, попут јакшића у будиму је видео па- лату која је некад припадала деспоту сте- фану лазаревићу после извесног времена прешао је у пољску, где се брзо снашао за- пис на једном рукопису тврди да је стигао и до француског двора написао је дело јани- чарове успомене или турска хроника, како би пољском двору и народу објаснио опасност која им пре ти од турске силе, али и на чин како та огромна противничка сила функцио- нише дело је настало у време пољског кра- ља јана олбрахта (1497–1501) још д уго ће се његово вредно дело преписивати и пре- рађивати, а један пољски дипломата допу- нио га је новим подацима око 1629 године константин је писао превасходно да би опоменуо хришћански свет од војне опа- сности која му прети, али је надрастао свој првобитни задатак и постао покретач но- вог стила писања у пољској књижевности пишући о османском двору и његовој дота- дашњој историји, он је испричао и причу о крају српске државе и византијског царства за раније догађаје доста се ослања на преда- ња, а видљиви су и трагови утицаја народне поезије, јер поједине реченице у оригиналу подсећају на стихове много је поузданији када описује догађаје којима је савременик, а најлепше странице посветио је деспоту ђурђу његово казивање о паду цариграда је језгровито и уверљиво он саопштава да хришћанска књижевност деспот ђурађ бранковић, деспотица јерина, гргур и мара бранковић, минијатура са есфигменске повеље (из 1429 године) (извор: пинтерест) 58 3/ 2018 је свети цар константин xi драгаш палеолог пострадао од јаничара санелеса и да је пре- познавање тела извршио царев пријатељ андрија, који је био заробљен константиново дело је вредно историо- графско и књижевно дело, али оно садржи неке податке који упућују на чињеницу да је имао идеју да пољским читаоцима пред- стави српску земљу и њене светиње прво ће поменути цркве коју су изградили свети српски краљ стефан дечански и бугарски цар, као знак свога пријатељства на обала- ма реке која је раздвајала две државе краљ је своју цркву посветио спаситељу, а цар ваведењу мајке божје у храм „ове цркве и до дана данашњег читаве стоје“, записао је константин он још говори да је дечански по својој мученичкој смрти сахрањен у де- чанима, „као што је и било право“ због свог огрешења према оцу, душан се обраћао па- тријарху, монасима и светогорским калуђе- рима у знак покајања, ходочастио је у де- чане и тамо подигао крст на триста стопа од манастира, на месту одакле је на коленима ишао очевом гробу за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао триде- сет манастира још помиње канонизацију дечанског после душанове смрти, помиње пророчки сан његовог сина, светог цара уроша у жеглигову, и урошево ходочашће код једног чувеног испосника, коме не на- води име косовски бој га је посебно интересовао наглашава да је до одлучујуће битке изме- ђу две војске дошло на дан светог вита по- миње неверство властеле и хватање светог кнеза лазара код богородичине цркве у са- модрежи, где је постављен високи мермер- ни стуб у знак сећања описује погубљење лазара, пренос тела у раваницу и канониза- цију чак даје опис муратовог турбета по- миње изградњу београда за време светог деспота стефана лазаревића, место деспо- тове смрти и сахрану у ресави константин помиње лазареву кћерку оливеру, као де- спину и даје опис бајазитовог заробљава- ња и тамновања реалистичнији од других извора описао је како је деспот ђурађ по- дигао град смедерево и један манастир приликом посете краља ладислава, деспот је спремио бројне дарове, међу којима кон- стантин помиње „једну скупоцену икону зла- том и бисерју извезену“ поред свих ових светиња, константин не заборавља запустелу цркву симболичног имена „не види сунца“ близу султановог двора, вероватно у једрену ту су сахрање- ни побијени српски младићи оптужени за заверу против султана, а у њиховој сахра- ни учествовао је и с ам константин од грч- ких знаменитости, он помиње цркву светог николе у граду крфу, пролаз светог ђорђа код цариграда, патрас, где је боравио свети андреј и место на острву митилени везано за светог апостола павла зна и за „славни град“ никеју, који је познат по првом васе- љенском сабору у ширим верзијама јаничаревих успомена хвали се цариград са бројним црквама, ме- ђу којима се истиче света софија, као и још увек очуване школе сам константин је био љубитељ народне књижевности (предања, песме, пословице), као што се види из овог његовог ремек-дела у своје дело уградио је своје виђење тог доба, обичаје народа, начин османског ратовања, грешке хри- шћанских владара, али не заборавља своје порекло, веру, православне светиње и мо- шти светитеља тако је он напоредо са при- поведањем о стварима од светског значаја, посветио пажњу православној духовности, пре свега у народу из ког је потекао хришћанска књижевност за свога живота, тврди константин, цар душан је подигао тридесет манастира мај / јун 2018 59 по рас па ду ду ша но вог цар ства, по чев од 1373 го ди не, ма на стир све тих ар хан- ђе ла је слу жио као уто чи ште ду бро вач ким тр гов ци ма из при зре на, ко ји су на пу сти ли град у стра ху од ни ко ле ал то ма но ви ћа (во- ји но ви ћа) сто го ди на по сле смр ти ца ра ду- ша на, пред ка пи ју ма на сти ра ста ју осман ли- је па дом при зре на 1455 го ди не, ма на стир је за у зет и оште ћен кон зул ја стре бов об- ја шња ва да је из ве сно да је ма на стир на пу- штен по сле 1542 го ди не и да чи тав ком плекс про па да под из го во ром, да се у ма на сти ру кри ју друм ски раз бој ни ци, пот кре пље ним све до че њем јед ног пот ку пље ног ср би на из по ро ди це ву јић, си нан-па ша пот пу но ру- ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на, (ко ја се та ко ђе да нас на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је, као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја), али и из град- њу ку ћа и дру гих гра ђе ви на у са мом при зре- ну да је џа ми ја по диг ну та по узо ру на све те ар хан ђе ле све до чи ве ли ка ви си на џа ми је, ње но је ди но ку бе и т ри ап си де, што је к од џа ми ја рет кост и отво ре ни трем на сту бо ви- ма је пре нет из ма на сти ра си нан-па ша је на- ре дио да се по ру ше сви цр кве ни зи до ви ко ји су об ло же ни угла ча ним мра мор ним пло ча- ма и да се пре не су у џа ми ју још су ви дљи ви оста ци фре са ка и кр сто ви у уну тра шњо сти џа ми је и око про зо ра на ме сту сјај не цар ске за ду жби не оста ла је са мо хум ка ис ки да ног и по ло мље ног ма- те ри ја ла по кри ве на жбу њем ди вљих ру жа, а не где из ме ђу по ло мље них зи ди на гроб ца ра ду ша на ве ко ви ма су зе мљу пре вр та- пу то пис на ме сту сјај не цар ске за ду жби не си нан-па ша пот пу но ру ши ма на стир по чет ком xvii ве ка ма те ри јал уни ште ног ма на сти ра ис ко ри шћен је 1615 го ди не за из град њу ње го ве џа ми је у цен тру при зре на она мо, `намо за бр да она, го во ре да је ра зо рен двор за ду жби на срп ског ца ра под го ром кр сном ва при зре ну гра ду сто ло ва ше цар (дру ги део) ле ла мар ко вић фото: радмила гаџић 60 3/ 2018 ли пљачкаши, тражећи делове богате мра- морне орнаментике и делове изломљених фресака, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх крста на централној куполи блештећи по ноћи у пречнику од три- десетак километара локално српско становништво се окупља- ло два пута годишње у манастирским руше- винама, на летњу (26 јули) и зимску (21 но- вембра) храмовну славу (свете архангеле) према речима једног путописца, служба је почињала током ноћи, тако да су једину све- тлост пружале запаљене свеће, док су народ и свештенство у молитви дочекивали зору по ослобођењу призрена од турског роп- ства, под вођством ђенерала боже јанкови- ћа 1912 године, војска помишља да поруши синан пашину џамију и употреби материјал за обнову душановог манастира призрен- ци, међутим, нису дали да и срби поруше нечију богомољу пред повлачење српске војске у албанију, 24 новембра, краљ пе- тар i није пропустио да с е поклони силном цару на месту где је некада лежала његова задужбина тек су 1927 године обављена прва архео- лошка истраживања локалитета професор путопис на месту сјајне царске задужбине оста- ла је само хумка искиданог и поломљеног материјала покривена жбуњем дивљих ружа, а негде између поломљених зиди- на гроб цара душана вековима су земљу превртали пљачкаши, посебно привучени легендом да је драги камен красио врх кр- ста на централној куполи блештећи по но- ћи у пречнику од тридесетак километара скица изгледа манастира: др предраг ристић мај / јун 2018 61 ра до слав гру јић (1878–1955, срп ски пра во- слав ни те о лог и исто ри чар, до пи сни члан са ну) уз по моћ ми ни стар ства ве ра и ми ни- стар ства вој ске и мор на ри це, от крио је, на про сто ру уз би стри цу, те ме ље глав не цр кве по све ће не све тим ар хан ге ли ма, ма ње цр кве по све ће не све том ни ко ли, део ко на ка уз бе- дем крај би стри це, a на про сто ру ви ше гра- да су оба вље ни ма њи ис тра жи вач ки ра до- ви сав на ђе ни ма те ри јал пре нет је у му зеј ју жне ср би је (да на шњи му зеј ма ке до ни је) у ско пљу, док ни је по зна то где су за вр ши ли оста ли на ла зи ко је у сво јим из ве шта ји ма по- ми ње гру јић то ком тран спор та до ско пља, де ло ви мо за ич ког по да су до дат но оште- ће ни се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, оба вље ни су обим ни кон зер ва тор ски и ре- ста у ра тор ски ра до ви ко ји ма су за шти ће ни те ме љи и де ло ви зи до ва у глав ној цр кви су про на ђе ни оста ци цар ске гроб ни це, уну тар ко јих су от кри ве не ко сти, за ко је се прет по- ста вља да су при па да ле ду ша ну сил ном ту су и оста ле све до 1927 ка да су пре не те пр во у па три јар ши ју у бе о гра ду, а 1968 го ди не у цр кву све тог мар ка у бе о гра ду, док се ма на- стир све тих ар хан ге ла не об но ви на ме сту ду ша но вог гро ба по ста вље на је мер мер на пло ча, а на за пад ном ула зу је 1968 г о ди не по диг нут ка ме ни мост пре ко би стри це ка ко бе се ди јед ном при ли ком проф ми ло рад ка- ле зић, па три јарх гер ман је омо гу ћио да се из бут не ко сти нео бич не ду жи не (што је све до- чи ло о из у зет ној ви си ни ца ра ду ша на), узме узо рак за ме ди цин ску екс пер ти зу иста је по ка за ла да је реч о људ ској ко сти у ко јој су про на ђе ни оста ци отро ва ти ме су ма ло раз- ја шње не чуд не окол но сти под ко ји ма је цар пре ми нуо, на вр хун цу сво је сна ге и мо ћи го ди не 1992 из ве де на су сон да жна ис тра- жи ва ња, из гра ђе на по треб на ин фра струк ту- ра и ко нак за мо на шко брат ство са ка пе лом по све ће ном све том епи ско пу ни ко ла ју жич- ком пр ви мо на си се усе ља ва ју 1998 го ди не, а ма на стир по чи ње да до би ја зна чај ну уло гу у ду хов ном жи во ту срп ског на ро да и ста нов ни- штва овог кра ја цео ма на стир ски ком плекс се на ла зи под за шти том ре пу бли ке ср би је као спо ме ник кул ту ре од из у зет ног зна ча ја по сле кид на по ва ња мо на ха ха ри то на 1999 го ди не, ма на стир ско брат ство на пу шта ма на стир, али се на кон ме сец да на вра ћа у оно што је оста ло од ње го вог па ље ња уз се ћа ње на те да не, ве жу се сти хо ви сло- бо да на ра ки ти ћа: „бо ље да оста до сте под зе мљом, ду бо ко, за не ко ча сни је по ко ље ње ова ко слу ша оси њак где бе ху пче ле и ца ре во око јер, вре ме је опет на о па ко“ не мач ки вој ни ци по чи њу да обез бе ђу ју ту зо ну ма на стир ски ко нак је об но вљен и дру- штво при ја те ља ма на сти ра све ти ар хан ђе ли до би ја по ве ре ње бра ти је ма на сти ра да уче- ству је у ор га ни за ци ји и ме диј ском обе ле жа- ва њу 650 го ди на од упо ко је ња ца ра сте фа- на ду ша на, 26 ју ла 2002 го ди не у све ти њи се пре ко хи ља ду ср ба оку пи ло са цр ве ним ве ли ко до стој ни ци ма, па три јар хом па влом, лич но сти ма из кул тур ног и јав ног жи во та ал бан ци су ор га ни зо ва ли про те сте, а на ви- ше град ској твр ђа ви је до шло до екс пло зи је бом бе то ком мар тов ских не ми ра 2004, иа ко је ма на стир био по д за шти том кфор-а, цео ко нак је спа љен и раз ру шен, зво ник, ду бо- ре зач ка ра ди о ни ца, пло ча на ца ре вој гроб- ни ци сло мље на, а гроб ни ца оскр на вље на пу то пис де та љи са ар хан гел ског под ног мо- за и ка у цр кве ном па то су под ку бе том че сто ко ри шће ни у све тов ном и цр кве- ном гра ди тељ ству под хер це го вач ке гра ча ни це код тре би ња кра се пред ста- ве из овог мо за и ка 62 3/ 2018 евакуисано манастирско братство се већ у априлу вратило и наставило живот у ша- торима и контејнерима уз помоћ локалних срба, поменутог друштва, добротвора и др- жаве започета је обнова југоисточног дела конака и окончана крајем 2004 године са игуманом михајлом и два искушеника, манастир живи свој живот у т ешким усло- вима, опстајући и сведочећи о вековном постојању духовног и националног живота срба на овим просторима у манастиру је и 26 јула 2005 године, уз јако обезбеђење кфор-а, организована прослава манастир- ске славе и 650 годишњице смрти цара ду- шана прослави је присуствовало неколико стотина срба, црквени великодостојници и државни функционери последњих година су све бројније посете овој светињи нови призренски конак оспособљен је да сме- сти велики број поклоника лети се у ор -ганизацији друштва пријатеља манастира свети архангели и удружења војвођанских учитеља и подршку државе, одржава „све- тоархангелска летња школа калиграфије“ и историје за децу и наставнике наше дија- споре и матице, а на јесен ликовна колонија „јесен у призрену“ и ове године, на лазареву суботу, број- ни призренци и посетиоци окупили су се на литургији и око славског колача са вла- диком теодосијем, свештенством и мона- штвом косова и метохије и призренским богословима лазарева субота је и крсна слава игумана михајла манастир је, као некада, био препун разигране деце и оди- сао задовољством одраслих због сусрета са светињом и пријатељима и овога пу- та је аг апе после вечерње службе, када се стишала плима радости због доласка, била прилика да на овом светом месту чујемо дивну беседу игумана михајла којом про- носи благу радосну вест ο спасењу под звезданим небом, дах шар–планине и даље завија кањоном ка котлини, а мир ре- мети само хук студене бистрице која жури у црни дрим и у најгушћем мраку, душанов манастир, стражарни вишеград и тихујуће немањићке испоснице у његовим карпама, светле као светионик залуталој пастви оној која после сусрета са овом светињом увек пронађе изгубљени део себе аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду путопис фото: лела марковић мај / јун 2018 63 ду хов не по у ке у при ча ма са ру ског пре ве ла: да ја на ла за ре вић при ла зи к оцу мла да де вој ка и ка же: „оче, ја сам се умо ри ла, жи вот ми је т а ко те- жак, ве ли ке те шко ће и про бле ми, а ја све вре ме пли вам уз вод но, не мам ви ше сна ге, шта да ра дим?“ „отац је уме сто од го во ра по ста вио на ва- тру три јед на ке џе зве са во дом, у је д ну је ста вио шар га ре пу, у дру гу је по ло жио ја је, а у тре ћу је си пао зр на ка фе по сле не ког вре- ме на је из ва дио из во де шар га ре пу и ја је и на лио у шо љу ка фу из тре ће џе зве „шта се про ме ни ло?“, пи тао је сво ју кће р ку „ја је и шар га ре па су се ску ва ли, а зр на ка- фе су се рас тво ри ла у во ди“, од го во ри ла је „не, кће ри мо ја, то је пре ви ше по вр шно гле да ње на ства ри по гле дај – твр да шар га- ре па, по сле не ког вре ме на у ки пу ћој во ди, по ста ла је ме ка и г ип ка крх ко и т еч но ја је по ста ло је твр до спо ља се ни су про ме ни- ли, већ су они из ме ни ли сво ју струк ту ру под ути ца јем јед на ко не на ро чи то при јат не сре- ди не – вру ће во де та ко и љу ди – спо ља ја ки мо гу да се „сло ме“ и по ста ну сла би ћи, а крх- ки и не жни са мо очвр сну и оја ча ју на ста вак: „а ка фа?“, упи та ла је кће р ка „о! то је нај ин те ре сант ни је! зр на ка фе су се пот пу но рас тво ри ла у но вој, не при ја тељ- ској сре ди ни и из ме ни ла је – пре тво ри ли су врућу во ду у пре ле пи аро ма тич ни на пи так по сто је та кви љу ди, ко ји се не ме ња ју услед си ле окру же ња – они са ми ме ња ју окру же ња и пре тва ра ју их у не што но во и пре ле по, из- вла че ћи ко рист и зна ње из си ту а ци је!!!“ *** је дан цар је ре као сво ме му дра цу: „му дра- че, ти мо раш да од го нет неш три пи та ња ако од го нет неш – по зла ти ћу те ако не – од ла зи и гла ва са ра ме на а пи та ња су ова ква: ко је је нај ва жни је вре ме? ко је нај ва жни ји чо век? и шта је нај ва жни је де ло? три да на ро ка“ оти шао је м у драц ми слио, ми слио и ни- шта ни је сми слио иде и пла че из гу би ће гла ву! про ла зи по љем, на ко јем је де вој чи- ца чу ва ла гу ске она га пи та: „за што пла чеш, ста р че?“ он јој је ис по ве дио сво ју ту гу а де вој чи ца му од го ва ра: „а, то је та ко про- сто нај ва жни је вре ме – т о је д а нас за то што је про шло већ о д ле те ло, а б у ду ће још ни је ни до шло нај ва жни ји чо век је тај, ко ји се да нас на ла зи по ред ме не чак он мо же оти ћи и ја ње га ви ше ни ка да не ћу ви де ти а нај ва жни је де ло је де ло, ко је ја да нас мо гу да ура дим за чо ве ка, ко ји се на ла зи по ред ме не“ из вор: ча со пис „ду ховный вест ник“, 2017 бр 4 (238), стр 5 град брест, бе ло ру си ја
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
Одреднице:
19
Свеска: 362 | Светиња живота
...и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија иБОГОРОДИЦУ
📌
мољеније у библиотеци се налази 494 руко-
писне књиге (неколико њих на пергаменту) и
око 12 500 старих штампаних књига
манастир светог павла
...и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија и
МЕТА инфо: Р:26268 К:195987 Д:108
| Свеска 362 |
Свеска: 362 | Светиња живота
... мудраца: смирна, тамјан и златни листићи, затим делићи живоносног крста, мошти мно- гих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисо- вуље, медаљони, крстови значајан је велики дрвени крст и диптих који се сматра једним од бисера свете горе по лепоти заставица манастир има и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија и богородицу мољеније у библиотеци се налази 494 руко- писне књиге (неколико њих на пергаменту) и око 12 500 старих штампаних књига манастир светог павла је киновијски-оп- штежитељни манастир од 1840, и заузима четрнаесто место у хијерархији светогор- ских манастира укупан број монаха, оних у манастиру, припадајућим скитовима и кели- јама, прелази стотину у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани зато се на манастирском печату налази назив манастира на српском и грчком језику око лика светог ђорђа светиње свете горе у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани 50 4/ 2018 састављајући зборник за потребе мана- стира, бивши игуман хоповски ћирило прво је написао повест о светом теодору тирону (1721) то је био краћи спис о живо- ту светитеља чије је мошти чувало хоповско братство онда је ћирило пожелео да забе- лежи нешто о догађајима чији је сведок био пре тридесетак година збивања везана за велику сеобу срба под патријархом арсенијем чарнојевићем јеромонах ћирило хоповски је за- то додао два текста уз повест о све- том теодору први текст сведочи о преношењу моштију светог теодо- ра тирона, у којем је, нема сумње, и сам ћирило учествовао како је ћесарева војска надирала на београд, који су држа- ли турци, у збег су пошли и „срем и сви манастири“, како каже ћирило мошти су пре- нете код града заслона, који се назива још и шабац, а за- тим у манастир радовашницу, где су почивале годину дана када је ослобођен београд од турака, онда се на своје повратише „сва земља (срем- ска) и манастири“, па су и мошти пренете код сремске митровице у међувремену су османлије прикупиле снаге и опет заузеле београд та- да је дошло до велике сеобе српског народа патријарх арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек је сув, никада не труне гледам је, и изгледа, као да је жива: дише, смеши се ето-ето нешто ће рећи знам да се то никада неће десити, али, сигурно, до дубоке старости остајемо деца у души и верујемо у чудесну причу ова корпа ми је веома драга, зато, што ју је за мене направио јарослав пархута одличан писац, необична осо- ба, са којим сам се дружио много годи- на колико удара је примило његово срце: инфаркти, мождани удари он се очајнички борио за живот и више пута је победио смрт, ускрсавајући из поно- ра и уздижући се поново на ноге про- путовао је и обишао, можда, сваки ку- так белорусије, написао чудесну књигу изузетних кратких прича „земља очева наших“ о родној земљи његов оптими- зам, чинило се, био је неисцрпан изле- чивши се од наредне болести, узео би у руке свој штап и пошао даље, да би боље упознао свет и људе, написао но- ва дела и корпа, која стоји у мом стану, такође је његово дело сваког дана је неколико пута изнова и изнова прегле- дам, представљајући пред собом ау- тора и те далеке стазице, на којима су заувек остали трагови јарослава сил- вестровича пархуте написао: виктор супрунчук (рођ 1949), савремени белоруски писац јул / август 2018 53 у вашем и нашем цењеном православном мисионару, у броју март/април 2018 го- дине, на 57 страни читам текст под називом „манастир ћелије код ваљева“ текст је наве- ден на основу летописа манастира ћелије, лепо и опширно написан од стране бојане николић ауторка, нажалост, није осетила да је боравак у манастиру др јустина попови- ћа, професора богословског факултета у бе- ограду (који је 1946 године прогнан-проте- ран са своје катедре) требало да буде главна тема текста после прогона са катедре, др јустин по- повић се повлачи у један мушки манастир, али исти после неколико дана напушта и две године се задржава у београду маја месеца 1948 године мати сара, из манасти- ра љубостиња, сусреће оца јустина у храму светог саве у београду и позива га да дође у манастир ћелије, који је примила 1946 го- дине отац јустин то радо прихвата, са јед- ном молбом и жељом: да може свакога дана служити свету литургију мати сара, која је са рускињама била у једном манастиру, свим срцем прихвата молбу оца јустина, јер је во- лела богослужење њен позив је показао велику храброст коју је имала мати сара је своје велико поштовање према оцу јустину пренела на све нас (пошто је била у манасти- ру љубостиња, поред оца јустина, познава- ла је и владику николаја) ретко се у књигама спомиње овај важан податак о оцу јустину: да женски манастир ћелије прихвата оца јустина, чува га и омогу- ћава му боравак свих 30 година маја месеца 1952 године удба позива на информативни разговор оца јустина храбра и проницљи- ва мати сара, заједно са 20 монахиња, пра- ти оца јустина пешке 5 км до ваљева после три часа саслушања, оца јустина пуштају, а мати сари, због толиких калуђерица које је повела са собом, прете речима: „вратићемо вам мило за драго!“ на то мудра мати сара одговара : „где глава пође, ту и тело иде“ и заиста, августа месеца те исте 1952 године, мати сара је била у затвору месец дана о овом догађају није опширно писано, а ви ако сматрате душекорисним, можете овај текст објавити молитвено поздравља свегрешна игуманија гликерија манастир ћелије ваљево, 1 јун 2018 године писма читалаца отац јустин у манастиру ћелије поводом текста под називом „манастир ћелије код ваљева“ (православни мисионар бр 360), објављујемо допуну која нам је стигла од мати гликерије, игуманије манастира ћелије: отац јустин поповић у манастиру ћелије (фото: celijeorgrs) 54 4/ 2018 пловидба од луке пиреј према егини при- лика је да осетимо вековни дух средозе- мља и мирис егејског мора јата галебова без бојазни се приближавају људима на полуби, узимајићи у лету из њихових руку храну док трајект равномерно сече таласе, приближава- мо се чудесном острву егина се налази у саронском заливу на 60- ак километара од атине, која се добро види са овог плавог острва утисак је да је некако изоловано није никакво чудо што је свети нектарије, крајем 19 века, одабрао баш ово острвце, тада једно од најсиромашнијих и најпасивнијих, за осаму, молитвени и подви- жнички живот по пристанку на острво и град егину, до- чекала нас је црквица посвећена светом николи, заштитнику морепловаца, путни- ка малену богомољу сви туристи посећу- ју, потом, иду у обилазак љупког градића овде се преплићу времена и светови, ме- дитерански, опуштен, без наметљиве из- вештачености коју диктирају савремени цивилизацијски токови туристи заобилазе локале који подсећају на хиљаде расутих по западу, тражећи места која су у духу грчке и њихове старе културе егина некада и сада острво је туристичка атракција, али је за- штићено од прекобројних посетилаца ипак, има туриста у свако годишње доба мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га све- ти нектарије није позвао има у томе истине, јер нема госта или туристе, који неће већ са првим јутарњим сунцем похрлити у манастир, где се чувају мошти св нектарија чудотворца узаним, каменим улицама егине пролазе мотоциклисти: мушкарци, жене, младићи нигде се грци не журе и нису баш вољни да пропуштају туристе ипак, не би се такво по- нашање могло назвати негостољубивошћу, већ више жељом да им нико и ништа не поре- мети њихов ритам и мир у самом граду има пуно грчких ресторана, чује се негде у даљи- ни сиртаки мирише печена риба, лигње у центру је рибарска пијаца избор плодова мора и ван сезоне веома је богат ресторани путопис мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га свети нектарије није позвао у посети манастиру св нектарија чудотворца када те светитељ позове! биљана живковић јул / август 2018 55 су малени, обично окречени у модро плаво и једноставни из срца острва путујемо према агија мари- ни, посвећеној огњеној марији, чија нас цр- квица поздравља на самој обали удаљена је стотинак метара од мора мештани тврде да је црква из ранохришћанског периода овде гр- ци гаје винову лозу, памук, пистаће, маслину има пуно коза, производе козји сир пролази- мо поред остатака дорског храма са поруше- ним стубовима, храма посвећеног аполону, уз њега је археолошки музеј на брду колона са траговима прошлости из 6 века пре христа егина је у 6 и 7 веку била поморска сила, а историја каже да је била и престоница грчке од 1827–1829 године свети нектарије је живео крајем 19 и почет- ком 20 века његов нимало лак живот и миси- ја у православној грчкој веома су слични на- шем светом василију острошком чудотворцу обојица су због своје преданости монашком животу, молитвености и пожртвованости за народ, били прогоњени од својих претпоста- вљених, огрезлих у завист и интриге можда ће се неко разочарано упитати, како је то мо- гуће: завист, пакост у свету духовности, иза манастирских и владичанских врата?! но, то само показује да су и они који носе мантију и камилавку људи са манама, све док својим жи- вотом не покажу светост свети нектарије је имао тегобан живот и тешко детињство, али чудом божијим, стекао је завидно теолошко образовање, оставши до краја живота дирљиво скро- ман био је предан истинској вери скон- чао је 1920 године за живота су га сматра- ли светим човеком чудотворне су молитве над његовим моштима а нама, обичним смртницима његова љубав је несхватљива, јер ми имамо друге, овоземаљске арши- не до сада је записано на хиљаде имена људи из целог света, којима је грчки чудо- творац помогао, снагом молитве данас се сва имена чувају у црквеним архивама и књигама свети некатрије је светитељ нашег време- на за кога је само у једној књизи забележено преко 2000 чуда о чудима су сведочили мно- ги његови савременици и следбеници, мо- нахиње, монаси, међу којима и архимандрит амвросије фонтрије он је написао житије светитељево у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а ко- јих је, како сам каже, било толико, да „нема па- пира на који би се могла сва записати“ на обали агие марине удишемо мирис мо- ра таласи упорно запљускују посматрамо мреже и начичкане чамце, који са од ране зо- ре са својим господарима рибаре промили понеки такси, повремено аутобуси саобра- путопис „исправи свој живот!“ ово је случај о коме су писали и руски медији млад човек, валериј из санктпетер- бурга никада није ишао у цркву његов отац је оболео од канцера панкреаса умирао је у сну се младићу јавио свети некатрије и рекао му да треба да исправи свој живот и да ће му тек тада отац оздравити изјутра, када се млади човек пробудио, прокомен- тарисао је: „како је смешно име, нектарије!“ младић је тог лета стигао као туриста на егину и видео да се светитељу сви покла- њају, па се и он поклонио и крстио се вра- тио се у русију када је његов отац отишао на контролу, био је потпуно здрав! а лекари у невериципотом је цела породица стигла на егину и сви су се крстилипоклонили смо им кесицу са искрама светитељских моштију нови храм св нектарија 56 4/ 2018 ћају за мештане од центра острва и града, до обале и села начичканим кућама, у близини чувеног манастира св нектарија приморско село са плаво-белим ниским кућама, које су развејане око друма има домаћинстава и по брдима оно што је карактеристично за грч- ки народ јесте да имају много светиња: мана- стира, цркава, црквица нема села које је без макар једне цркве тако је и на егини успи- њемо се друмом у агиа марини се простире брдовито море од маслињака и винограда кажу сељани да је прошла година дала ква- литетно вино било је много сунчаних дана код светог нектарија у близини старог манастира, где је живео свети нектарије протеран од „братије“, ста- сава један од најлепших и најживописнијих цркава у овом делу света, посвећен грчком чудотворцу када овде закорачите, схватите да сте под чудесном куполом острва, које је некада имало стотине цркава и скитова и да- нас се у ближој околини храма светог некта- рија, у стеновитим, црвенкастобакарним бр- дима могу видети монашке избе или њихови остаци у близини су и живи манастири све- тог мине, свете анастасије римљанке, свете екатерине светињу смо угледали већ иза друге вели- ке окуке, на самом узвишењу доминира рас- кошна, нова црква, која је, кажу грци, највећи црквени градитељски подухват у овом веку и највећа црква у овом делу европе, посвећена светом нектарију пут нас води до главне ка- пије, која је отворена пролазе тихо монахи- ње и по који свештеник данас је недеља, па и сами грци из околних села и места долазе на молитву много је, за вансезону, и страна- ца највише њих је дошло по помоћ неко се моли за себе, неко за ближњег милост светог нектарија исцељује људе од најтежих болести у самој порти су, једна поред друге, две ста- ре богомоље, у којој је служио некада и све- ти нектарије бела здања са монашким кона- цима и трпезаријом и она за госте около по голим брдима има 300 испосница у порти је повећа зграда, тек изграђена, прима нас, по- ходнике све је у камену и од камена или у бе- лом мермеру порта, прелеп монашки конак, црква, чесма, светитељев конак, првобитно почивалиште од ветра, сунца, кише, углачан је камен у порти људски кораци, птице и тиштина ула- зимо у цркву, посвећену пресветој тројици скромна је и малена градио ју је сам свети- тељ у њој је служио до судњег дана у цркви монахиње, верници, свештеници свод од сребрних кандила исијава увек једна дежур- на монахиња даје упутства како се молити, како победити искушење, користити воду, свето уље данас је то строга мати марина, јуче – времешна сестра аполонија игуманију феодосију је веома тешко видети, она бди над својих двадесет монахиња, надгледа да у ма- настиру влада рајски мир и савршен поредак ту су мошти све је свечано и некако топло, мило кажу да је свети нектарије имао такав дух, чист, пун љубави, која је нама несхватљи- ва, па се збунимо када нас у оваквим прилика- ма обузме слично осећањепишемо имена ла- тиницом, грци не знају ћирилицу служе отац андреј и константин све одише миром и скромношћу има и ру- муна и бугара, наравно грка, руса, али ипак, кажу овде, највише долазе србиони су, изгле- да, најболеснији стога не чуди што монахиња филотеја добро говори српски а ми, немамо осећај да смо у страној земљи монахиња фи- лотеја је, иначе, рускиња дошла је у светињу пре седам година и овде је остала путопис кревет светитељев и његово јастуче јул / август 2018 57 у току је литургија, и одмах потом молитва светом нектарију поред олтара, са леве стра- не, налазе се светитељеве мошти, а изнад њих и светитељева глава заштићена је стаклом и камилавка и његов епитрахиљ свештеници читају имена за велике празнике, грци у ма- настир доносе посебан колач за здравље, нај- већи део после освећења подели се верници- ма, а остатак се носи кући – чељадима колач је сладак, мирише на цимет и ванилу грци се према том колачу односе са много поштова- ња, као срби према славском колачу на само неколико метара од обе цркве, из- над седмог степеника, налази се чудотворна вода иза чесме је малена капела, у којој је ки- вот од белог мермера – светитељев првобитни кивот а на само 150 корака од чесме је и конак, дом светитељев хрлимо унутра, да осетимо његов дух, сагледамо начин живота он је био веома образован човек, у салону је његова би- блиотека ту је и камен на којем се молио у ње- говој соби све је у белом ту су иконе пресвете богородице и исуса бели кревет и покривач, и оно чувено светитељево, исцељујуће јастуче сунце залазиоко 20 сати се закључава глав- на капија, и више нема ни уласка ни изаска имали смо привилегију да ноћимо на само 50- ак метара од светитељевог почивалишта чуда над чудима овде је сваки дан посвећен светом некта- рију и данас је права светковина на егини много је верника из бројних земаља опет је пуно срба, неко је дошао из србије, републике српске, или они који живе у аустралији, аме- рици, немачкој има бугара, румуна, руса много је грка цео православни свет после богослужења, док је сунце обасјава- ло модро плаво небо, испред манастира седе бројни срби свештеник светислав петровић из ниша је са супругом јеленом и троје деце стигао је, каже, са породицом да се захвали светом нектарију за сву љубав, за велику по- моћ и исцељење, и за породицу и за исцеље- ње које дарује нашем народу у нишу, у цркви посвећеној св луки, долазе људи са пробле- мима, са тешком болестима сви који су ишли код св нектарија, вратили су се препорођени „могао бих сам да причам о чудима на егини, која су нишлије доживели видите, једна на- ша лекарка, која потиче из угледне породице, била је озбиљно болесна доктори јој нису да- вали више од шест месеци живота није била ни крштена није ишла у цркву дошла је јед- ног дана да ме пита о светом нектарију, јер се спремала за пут на егину чула је од неких љу- ди за његова исцељења то је, говорила је, ње- на последња нада тада сам је уочи самог пола- ска крстио у нашој цркви отишла је сутрадан код светитеља после месец дана, она се вра- тила била је у бољем стању нисам ништа смео да кажем али, чудо се десило! оздравила је постала је истинска верница и цела њена по- родица ето, дошао сам светом нектарију да захвалим на његовој љубави, чудотворству ми смо, богу хвала, сви добро у нашој поро- дици, благодаримо што нас чува наш народ масовно обољева од најтежих болести, ми све- штеници се са тим суочавамо, али сведоци смо путопис од тракије до каира и егине свети нектарије егински родио се у си- ливрији тракијској 1846, у сиромашном дому замонашио се у манастиру хиос 1876, а 1889, у својој 43 години јеромо- нах нектарије кефалас рукоположен је у чин епископа у древној митрополији пентапољској у патријаршијском храму светог николаја у каиру хиротонисали су га патријарх александријски софро- није, бивши крфски првојерах антоније и синајски порфирије цео живот је про- вео молитвено, подвижнички служио је у александрији, на евији изучавао архи- ве светогорске библиотеке, управљао је резријевом школом у атини где год да је службовао, привлачио је масу народа после преживљених интрига и клевета од своје сабраће повукао се на егину у мана- стир свете тројице, који је основао 1904 године храм је био подигнут на рушеви- нама старог храма пресветог живоносног извора, чију манастирску славу и данас славе монахиње свети нектарије се обе- лежава 22 новембра 58 4/ 2018 и чудесних исцељења“, каже прота светислав до породице петровић седи велиборка вук- мировић из мелбурна оболела од канцера „ово ми је једина нада и чим су ми јавили моји рођаци из босне за светог нектарија, стигла сам овде сам већ три седмице, сваког дана сам на литургији, пијем воду са живоно- сног извора и користим уље светог нектарија верујте, већ после 10-ог дана сам осетила да ми је боље вратио ми се апетит, болове скоро да немам и све се некако у организму смири- ло нестале су све тегобе мислим да сам ис- цељена то ћу вам потврдити када се вратим у аустралију“, вели велиборка један брачни пар из ниша на егину већ 8 година долази сваког лета и овде бораве по месец дана ољи се десило чудо исцељења меланом је био у последњем стадијуму ни- ко од лекара ми није давао наде„већ сам се у мислима опраштала са децом, мужем, фа- милијом пролазила сам ужасне дане а онда су нам пријатељи рекли за светог нектарија нисмо чекали, одмах смо кренули једва сам издржала пут, била сам под јаком дозом леко- ва никада нећу заборавити сусрет са свети- њом, први наш боравак у маленој цркви наде и исцељења после седам дана, осетила сам побољшање није више било мучнине, боло- ва, грчева, страха, несанице враћао се живот у моје тело од тада мој супруг и ја сваког ле- та долазимо код светог нектарија, али и наша деца и унучад знате, медицина је понекад немоћна човек се, онда, увери колико је бог свемоћан“, сведочи оља и бранка врховец тривуновић је из прња- вора код бања луке, каже да је доживела чудо исцељења тражили смо благослов од игумани- је да разговарамо о чудима светог нектарија сазнајемо да она не даје такве дозволе ипак, после два сата, долази једна монахиња и ка- же да нас у гостињској трпезарији чека сестра филотеја млада монахиња филотеја ведро нас по- здрави: „пре седам година стигла сам из јека- теринбурга када сам први пут дошла, нисам желела да се вратим кући то је било јаче од мене мој духовник у русији ми је благосло- вио монашке дане у великој светињи“, казује филотеја, која је, иначе, полиглота често је у манастиру преводилац савладала је, захва- љујући, честим посетама срба и наш језик на- изменично причамо и руски и српски „вас интересују чуда над чудима било их је много водимо евиденцију о сваком исцељењу али, прво да кажем, када је свети нектарије осно- вао манастир, сестринство је било прави узор монашког живота у целој грчкој иначе, наш све- титељ је и покровитељ женског монаштва у грч- кој његово присуство се свакодневно осећа, не- видљиво управља нашим животимаон се јавља људима и на хиљаде километара раздаљине! ми, сестре осећамо његове молитве и при послуша- њу ви знате да светитељ лечи и душу и тело путопис црква св тројице у којој је служио св нектарије – у њој се налазе и светитељеве мошти свештеник светислав петровић из ниша јул / август 2018 59 мисионарски излог када сам недавно дежурала у цркви, стигао је један брачни пар из москве ирина лекар- ка и андреј, млади универзитетски професор причали су ми да никада нису крочили у цркву и да нису били верници а поготово, нису ништа знали о грчким светитељима једне ноћи андреј је сањао, острво, цркву, прозор изнад кревета једне собе у којој су би- ли бели јастук и иконе сањао је ћелију светог нектарија и, у њој, отворен прозор један ста- рац у одежди рекао је андреју у сну:„ ти си мене заборавио“ „ко си ти?“ – питао је андреј „ја сам свети нектарије“ – одговорио му је млад човек је сутрадан почео да се интере- сује, ко је св нектарије после два дана стигли су на егину, где су се крстили и венчали њихова прича је остала записана и потписана са њихо- вим пуним именима, уз коментар„ми смо по- кајана чеда наше цркве“ потом, случај од пре пет година, једног умет- ника из србије, који је боловао од леукемије причао ми је, када је стигао код светог некта- рија : „када сам осетио да ми се срце прилепило богу, оздравио сам!“ он је данас монах у србији и здрав човек! једна девојчица из бања луке, пре четири го- дине стигла је код нас у инвалидским колицима лекари су рекли њеним родитељима да никада неће проходати прве кораке је направила по- ред ћивота св нектарија од тада сваке године, потпуно здрава, на ногама, долази да захвали нашем светитељу наташа из санктпетербурга је имала реци- див меланома писала нам је и рекла да не може да дође прочитала је о светитељу и по- што ништа није знала о цркви, богу, отишла је у оближњу цркву, крстила се, исповедила и при- честила читала је акатист светом нектарију после два месеца, меланом је у потпуности нестао девојка је оздравила она сада често походи руске светиње њени родитељи живе у америци и сваке године долазе на егину да се захвале светитељу како објаснити да се чу- дотворац јави онима који нису у вери и никада нису чули за нашу светињу то је непојмљива љубав божијим чудом се дешава и још не- што, нема случајног путника за егину“ књига о проти милутину тесли милован матић, српски прота милу- тин тесла (1819–1879) отац николе тесле, друго допуњено и исправљено издање, центар за црквене студије, ниш, 2017, 349 за ово двоје, церкву и народ, гди год будем, готов ћу бити живот свој положити милутин тесла милош з јелић ова књига садржи ис- црпну историју породице тесла, детаљан опис животног пута проте милутина тесле, (о оцу ни- коле тесле зна- мо да је био срп- ски православни свештеник у ли- ци), велики број његових писама и списа, као и неколико текстова о проти милутину књига почиње врло занимљивим и, у историографском смислу, исцрпним погла- вљима: порекло породице и презимена те- сла, радуч (село у коме је рођен милутин), никола и ана тесла (деда и баба н тесле) деда николе тесле, никола (1789 – после 1835), био је у војној служби од 53 до 145 стране, нижу се поглавља која чине жи- вотопис милутина тесле сазнајемо да је рођен у селу радуч, 1819, завршио бого- словију у плашком (поглавље школовање, 55–59), ступио у брак са георгином, рођ мандић (1822–1892) о значајној породи- ци мандић сазнајемо из поглавља женидба (60–70) затим пратимо његово парохијско путопис 60 4/ 2018 служење у погављима у штикади, у сењу, у смиљану, у госпићу ово су имена места у којима је службовао милутин тесла ру- коположен је 1846 године, а у штикади је провео мање од годину дана затим је пре- мештен у сењ, јер су сењски срби од влади- ке тражили способног свештеника, који ће моћи да равноправно разговара са профе- сорима, римокатоличким клером и уопште, угледним грађанима у село смиљан прела- зи 1852 где остаје до 1863 и где ће му се 1856 родити син никола (поред њега, имао је још једног сина и три кћерке) остатак живота проводи у госпићу, где се упокојио 1879 године посебан вид служења богу и српском на- роду једног броја српских свештеника кроз векове и данас, био је рад на пољу књи- жевности прота милутин био је сарадник листа „србски дневник“, који је излазио у новом саду, а о његовој библиотеци и де- таљније о књижевном раду, читамо у погла- вљима врсни књигољубац и проповедник, дописник србског дневника и национални радник и песник од 145 до 285 стране су писма и списи проте милутина и неколи- ко текстова о њему публиковање писама и списа проте милутина, представља спо- меник српског језика, којим су српски ин- телектуалци говорили и писали пре стосе- дамдесет година, а чија се лексика знатно разликује од данашње у писму сењским србима, каже: „да се водрузи у церкви амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму потребан је ради входова, ради ана- логиа; с њега се проповеда слово божие, чита свјашчено писаније, а и вљепоту изи- скуе га заамвоња молитва“ (стр 157) побожност и пожртвованост у пастир- ском служењу проте милутина тесле треба да буду узор сваком српском све- штенику књига представља драгоцен прилог историји српске цркве и срба у лици, али и проучавању лика николе те- сле, који је рођен као православни ср- бин и одрастао у окружењу православне духовности прво издање ове књиге обја- вио је манастир студеница јул / август 2018 61 поезија поред реке туманице славни граде голубачки надалеко свима познати! због трајана, али не због тог, већ те знају због тумана твог поред реке туманице кад је од тамјана миомир од светитеља, утеха послана богом зосим овде нађе испосницу ледну, од синаја имао је још ту жељу једну пештера га небом подиже, жели небо да му је ближе нетварну му светлост шаље бог, оком својим види христа свог поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана зосим слуша духовника григорија свога, таворска их светлост спаја и присуство бога сваки жбун је место молитве, тишина за анахорете милош стрелом ка зосиму свом, призва светог царству небеском поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана залуд војвода обилић ломи стрелу јаку: „ту ме мани, лека даћу ја за болест сваку“ „голубачки острог биће ту , човек бићу ја за витезду, што све спушта у свету бању ткано даћу на пресвлачењу поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана са мном биће јаков нови сугуба нам снага, туман божији ризница је од небеског блага дунав река јесте велика, ал’ је већа од поклоника што сви хрле српском сиону? туман држе да не потону поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана руке мученог јакова и светог зосима, дочекују, грле верне што их господ прима! мошти мученог јакова и светог зосима, светионик на истоку што србија има! аутор: хаџи драган б поповић година 60 62 4/ 2018 интернет мисија српске православне цр- кве је стара колико и сам интернет на- име, присуство православне заједнице да- тира из „каменог“ доба када су се интернет технологије заснивале на аналогним мрежа- ма, а спц је једна од првих институција која је заузела део дигиталног простора чинећи тиме корак који је у складу са хришћанским погледом на нове технологије петнаест го- дина касније, спцсрб постаје и један од пр- вих регистрованих ћириличних интернет домена до данас је православна хришћанска за- једница је оставила дигитални траг који се мери милионима страница, дигитализована су готово сва издања српске православне цркве, а свето писмо је доступно на свим језицима и представљено је уз помоћ најса- временијих алгоритама према извештајима теолошких института, само глобални фонд за изучавање библистике обезбеђује преко 400 милиона одредница на свим језицима света посматрајући наше православно ин- тернет „сазвежђе“, аналитика говори да пру- жамо око 12 милиона референци на српском говорном подручју! дефинитивно, са таквим бројевима долазе изазови и неистражена поља, а често је на- предак толико брз да не можемо сагледати да ли ће дигитално дело поред добра остави- ти и последице данас интернет не користи само млађа популација: интернет је постао опште добро, а његова отвореност и доступ- ност га чине подобним за мисију цркве ове године, у славу бога, обележавамо два јубилеја: 60 година постојања часописа православни мисионар и 10 година центра за проучавање и употребу савремених тех- нологија спц (цепис) оба значајна јубилеја можемо обележити како већ и доликује слу- жби –дигитално и мисионарски православни мисионар шездесет година постојања православ- ног мисионара обележавамо његовом по- ставком на интернет колико је то мисионар заслужио, не говоре само његове зреле го- дине током којих се још више приближио читалачкој публици, него и више хиљада ин- тернет референци које указују на објављене текстове из мисионара које сами читаоци деле у жељи да их учине доступнијима није изненађујуће да претрагом интернета доби- јамо неколико десетина хиљада референ- ци са назнаком „преузето из православног мисионара“ ове значајне бројке нису само статистика православни мисионар је својим приступом постао препознатљив младој читалачкој пу- блици којој је намењен, али је радо читан у круговима најразличитијих нивоа образова- ња и интересовања објављивањем архиве мисионара на адреси misionarspcrs, ове (по оцени чита- лачке публике), вредне и значајне текстове препуштамо глобалном аудиторијуму, да у њима пронађе свој делић „доброг интерне- та“ грубом проценом, остављамо дигитални хришћански траг на, од преко 4000 страни- ца, а сваким новим бројем додајемо нове на- слове које можете пратити путем сајта осим глобалне доступности архиве, циљ је да вас уз помоћ сајта информишемо о но- вим садржајима и бројевима мисионара, те вас позивамо и очекујемо на мејлинг листи овог мисионарског гласила српске право- црква и савремене технологије дигитални мостови александар арсенин јул / август 2018 63 славне цркве за младе биће нам изузетно задовољство да и на овај начин мисионар до- спе у вашу свакодневицу и да буде редовно место и извор добрих текстова цепис цепис са друге стране делује и теоријски и практично током десет година рада пружио је многе анализе и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном периоду усмерава на практич- ну употребу информационих технологија у мисији цркве велику заслугу за оснивање цепис-а и његов рад до 2016 године носи управо уредник овог часописа, презвитер оливер суботић, уз чију је препоруку ђакон александар савић (који такође има инфор- матичко и теолошко образовање) постао са- дашњи управник и веома успешно га води цепис је радио на стварању софтвера који помажу уређењу интернет простора спц са циљем да се умање могућности злоупотребе идентитета и да се деградира интернет ми- сија спц сарадња овог синодалног центра са осталим институцијама спц отворила је нове интернет портале и дигиталне мосто- ве, те поред сајта православног мисионара представљамо и архиву часописа право- славље, али и медијске сервисе попут инфо мреже спц, пројекта глафира пбф и друге ова два јубилеја не би постојала без мреже сарадника и без сабрања око хри- стове љубави која је све време у центру нашег рада аутор је стални стручни сарадник цепис-а интернет адресе нашег часописа, са којих у електронском облику можете преузимати бројеве старије од 6 месеци су: мисионарспцсрб misionarspcrs црква и савремене технологије 64 4/ 2018 поезија немањићи свети (мелодија: свети граде на бистрици) српске земље сачекаше свог вођу којег посла сами бог завида небу благодари име даје малом немањи покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала господ шаље лозу нову, спушта је у време немањина света рука понеће то бреме стефан гради манастира два сви су против, браћа његова мајци божијој, светом николи за род гради да им се моли покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала победоносни га ђорђе слободом окива да подиже задужбине, то је вера жива ничу нови ђорђа ступови, ал’ су жеља нови синови растислава жели срцем свим да га има живи само с тим покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала звезда сјајна у мишчићи засја до стамбола роди нам се растко дете духовног престола монах сава оца дозива симеоном њега назива: „оче мили света гора зна хилендар је део српског сна“ покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала „у никеји патријарху епископство тражим државу србију желим црквом да оснажим“ две су круне српске биле тад, држава и црква какав склад немањића два су века то кад се срби сјаје к’о злато покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала због њих срби црквом сјаје, уз бога су стали задужбине и држава није подвиг мали светородна лоза света плодове још даје с њима све српско постоји и у христу траје светородна лоза немањића, фреска из дечана, 14 век (извор: википедија) хаџи драган поповић
... мудраца: смирна, тамјан и златни листићи, затим делићи живоносног крста, мошти мно- гих светитеља, свети сасуди, одежде, хрисо- вуље, медаљони, крстови значајан је велики дрвени крст и диптих који се сматра једним од бисера свете горе по лепоти заставица манастир има и чудотворне иконе: богороди- цу мироточиву, светог георгија и богородицу мољеније у библиотеци се налази 494 руко- писне књиге (неколико њих на пергаменту) и око 12 500 старих штампаних књига манастир светог павла је киновијски-оп- штежитељни манастир од 1840, и заузима четрнаесто место у хијерархији светогор- ских манастира укупан број монаха, оних у манастиру, припадајућим скитовима и кели- јама, прелази стотину у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани зато се на манастирском печату налази назив манастира на српском и грчком језику око лика светог ђорђа светиње свете горе у периоду од 14 до 18 века у манастиру су преовладавали српски монаси и игумани 50 4/ 2018 састављајући зборник за потребе мана- стира, бивши игуман хоповски ћирило прво је написао повест о светом теодору тирону (1721) то је био краћи спис о живо- ту светитеља чије је мошти чувало хоповско братство онда је ћирило пожелео да забе- лежи нешто о догађајима чији је сведок био пре тридесетак година збивања везана за велику сеобу срба под патријархом арсенијем чарнојевићем јеромонах ћирило хоповски је за- то додао два текста уз повест о све- том теодору први текст сведочи о преношењу моштију светог теодо- ра тирона, у којем је, нема сумње, и сам ћирило учествовао како је ћесарева војска надирала на београд, који су држа- ли турци, у збег су пошли и „срем и сви манастири“, како каже ћирило мошти су пре- нете код града заслона, који се назива још и шабац, а за- тим у манастир радовашницу, где су почивале годину дана када је ослобођен београд од турака, онда се на своје повратише „сва земља (срем- ска) и манастири“, па су и мошти пренете код сремске митровице у међувремену су османлије прикупиле снаге и опет заузеле београд та- да је дошло до велике сеобе српског народа патријарх арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек је сув, никада не труне гледам је, и изгледа, као да је жива: дише, смеши се ето-ето нешто ће рећи знам да се то никада неће десити, али, сигурно, до дубоке старости остајемо деца у души и верујемо у чудесну причу ова корпа ми је веома драга, зато, што ју је за мене направио јарослав пархута одличан писац, необична осо- ба, са којим сам се дружио много годи- на колико удара је примило његово срце: инфаркти, мождани удари он се очајнички борио за живот и више пута је победио смрт, ускрсавајући из поно- ра и уздижући се поново на ноге про- путовао је и обишао, можда, сваки ку- так белорусије, написао чудесну књигу изузетних кратких прича „земља очева наших“ о родној земљи његов оптими- зам, чинило се, био је неисцрпан изле- чивши се од наредне болести, узео би у руке свој штап и пошао даље, да би боље упознао свет и људе, написао но- ва дела и корпа, која стоји у мом стану, такође је његово дело сваког дана је неколико пута изнова и изнова прегле- дам, представљајући пред собом ау- тора и те далеке стазице, на којима су заувек остали трагови јарослава сил- вестровича пархуте написао: виктор супрунчук (рођ 1949), савремени белоруски писац јул / август 2018 53 у вашем и нашем цењеном православном мисионару, у броју март/април 2018 го- дине, на 57 страни читам текст под називом „манастир ћелије код ваљева“ текст је наве- ден на основу летописа манастира ћелије, лепо и опширно написан од стране бојане николић ауторка, нажалост, није осетила да је боравак у манастиру др јустина попови- ћа, професора богословског факултета у бе- ограду (који је 1946 године прогнан-проте- ран са своје катедре) требало да буде главна тема текста после прогона са катедре, др јустин по- повић се повлачи у један мушки манастир, али исти после неколико дана напушта и две године се задржава у београду маја месеца 1948 године мати сара, из манасти- ра љубостиња, сусреће оца јустина у храму светог саве у београду и позива га да дође у манастир ћелије, који је примила 1946 го- дине отац јустин то радо прихвата, са јед- ном молбом и жељом: да може свакога дана служити свету литургију мати сара, која је са рускињама била у једном манастиру, свим срцем прихвата молбу оца јустина, јер је во- лела богослужење њен позив је показао велику храброст коју је имала мати сара је своје велико поштовање према оцу јустину пренела на све нас (пошто је била у манасти- ру љубостиња, поред оца јустина, познава- ла је и владику николаја) ретко се у књигама спомиње овај важан податак о оцу јустину: да женски манастир ћелије прихвата оца јустина, чува га и омогу- ћава му боравак свих 30 година маја месеца 1952 године удба позива на информативни разговор оца јустина храбра и проницљи- ва мати сара, заједно са 20 монахиња, пра- ти оца јустина пешке 5 км до ваљева после три часа саслушања, оца јустина пуштају, а мати сари, због толиких калуђерица које је повела са собом, прете речима: „вратићемо вам мило за драго!“ на то мудра мати сара одговара : „где глава пође, ту и тело иде“ и заиста, августа месеца те исте 1952 године, мати сара је била у затвору месец дана о овом догађају није опширно писано, а ви ако сматрате душекорисним, можете овај текст објавити молитвено поздравља свегрешна игуманија гликерија манастир ћелије ваљево, 1 јун 2018 године писма читалаца отац јустин у манастиру ћелије поводом текста под називом „манастир ћелије код ваљева“ (православни мисионар бр 360), објављујемо допуну која нам је стигла од мати гликерије, игуманије манастира ћелије: отац јустин поповић у манастиру ћелије (фото: celijeorgrs) 54 4/ 2018 пловидба од луке пиреј према егини при- лика је да осетимо вековни дух средозе- мља и мирис егејског мора јата галебова без бојазни се приближавају људима на полуби, узимајићи у лету из њихових руку храну док трајект равномерно сече таласе, приближава- мо се чудесном острву егина се налази у саронском заливу на 60- ак километара од атине, која се добро види са овог плавог острва утисак је да је некако изоловано није никакво чудо што је свети нектарије, крајем 19 века, одабрао баш ово острвце, тада једно од најсиромашнијих и најпасивнијих, за осаму, молитвени и подви- жнички живот по пристанку на острво и град егину, до- чекала нас је црквица посвећена светом николи, заштитнику морепловаца, путни- ка малену богомољу сви туристи посећу- ју, потом, иду у обилазак љупког градића овде се преплићу времена и светови, ме- дитерански, опуштен, без наметљиве из- вештачености коју диктирају савремени цивилизацијски токови туристи заобилазе локале који подсећају на хиљаде расутих по западу, тражећи места која су у духу грчке и њихове старе културе егина некада и сада острво је туристичка атракција, али је за- штићено од прекобројних посетилаца ипак, има туриста у свако годишње доба мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га све- ти нектарије није позвао има у томе истине, јер нема госта или туристе, који неће већ са првим јутарњим сунцем похрлити у манастир, где се чувају мошти св нектарија чудотворца узаним, каменим улицама егине пролазе мотоциклисти: мушкарци, жене, младићи нигде се грци не журе и нису баш вољни да пропуштају туристе ипак, не би се такво по- нашање могло назвати негостољубивошћу, већ више жељом да им нико и ништа не поре- мети њихов ритам и мир у самом граду има пуно грчких ресторана, чује се негде у даљи- ни сиртаки мирише печена риба, лигње у центру је рибарска пијаца избор плодова мора и ван сезоне веома је богат ресторани путопис мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га свети нектарије није позвао у посети манастиру св нектарија чудотворца када те светитељ позове! биљана живковић јул / август 2018 55 су малени, обично окречени у модро плаво и једноставни из срца острва путујемо према агија мари- ни, посвећеној огњеној марији, чија нас цр- квица поздравља на самој обали удаљена је стотинак метара од мора мештани тврде да је црква из ранохришћанског периода овде гр- ци гаје винову лозу, памук, пистаће, маслину има пуно коза, производе козји сир пролази- мо поред остатака дорског храма са поруше- ним стубовима, храма посвећеног аполону, уз њега је археолошки музеј на брду колона са траговима прошлости из 6 века пре христа егина је у 6 и 7 веку била поморска сила, а историја каже да је била и престоница грчке од 1827–1829 године свети нектарије је живео крајем 19 и почет- ком 20 века његов нимало лак живот и миси- ја у православној грчкој веома су слични на- шем светом василију острошком чудотворцу обојица су због своје преданости монашком животу, молитвености и пожртвованости за народ, били прогоњени од својих претпоста- вљених, огрезлих у завист и интриге можда ће се неко разочарано упитати, како је то мо- гуће: завист, пакост у свету духовности, иза манастирских и владичанских врата?! но, то само показује да су и они који носе мантију и камилавку људи са манама, све док својим жи- вотом не покажу светост свети нектарије је имао тегобан живот и тешко детињство, али чудом божијим, стекао је завидно теолошко образовање, оставши до краја живота дирљиво скро- ман био је предан истинској вери скон- чао је 1920 године за живота су га сматра- ли светим човеком чудотворне су молитве над његовим моштима а нама, обичним смртницима његова љубав је несхватљива, јер ми имамо друге, овоземаљске арши- не до сада је записано на хиљаде имена људи из целог света, којима је грчки чудо- творац помогао, снагом молитве данас се сва имена чувају у црквеним архивама и књигама свети некатрије је светитељ нашег време- на за кога је само у једној књизи забележено преко 2000 чуда о чудима су сведочили мно- ги његови савременици и следбеници, мо- нахиње, монаси, међу којима и архимандрит амвросије фонтрије он је написао житије светитељево у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а ко- јих је, како сам каже, било толико, да „нема па- пира на који би се могла сва записати“ на обали агие марине удишемо мирис мо- ра таласи упорно запљускују посматрамо мреже и начичкане чамце, који са од ране зо- ре са својим господарима рибаре промили понеки такси, повремено аутобуси саобра- путопис „исправи свој живот!“ ово је случај о коме су писали и руски медији млад човек, валериј из санктпетер- бурга никада није ишао у цркву његов отац је оболео од канцера панкреаса умирао је у сну се младићу јавио свети некатрије и рекао му да треба да исправи свој живот и да ће му тек тада отац оздравити изјутра, када се млади човек пробудио, прокомен- тарисао је: „како је смешно име, нектарије!“ младић је тог лета стигао као туриста на егину и видео да се светитељу сви покла- њају, па се и он поклонио и крстио се вра- тио се у русију када је његов отац отишао на контролу, био је потпуно здрав! а лекари у невериципотом је цела породица стигла на егину и сви су се крстилипоклонили смо им кесицу са искрама светитељских моштију нови храм св нектарија 56 4/ 2018 ћају за мештане од центра острва и града, до обале и села начичканим кућама, у близини чувеног манастира св нектарија приморско село са плаво-белим ниским кућама, које су развејане око друма има домаћинстава и по брдима оно што је карактеристично за грч- ки народ јесте да имају много светиња: мана- стира, цркава, црквица нема села које је без макар једне цркве тако је и на егини успи- њемо се друмом у агиа марини се простире брдовито море од маслињака и винограда кажу сељани да је прошла година дала ква- литетно вино било је много сунчаних дана код светог нектарија у близини старог манастира, где је живео свети нектарије протеран од „братије“, ста- сава један од најлепших и најживописнијих цркава у овом делу света, посвећен грчком чудотворцу када овде закорачите, схватите да сте под чудесном куполом острва, које је некада имало стотине цркава и скитова и да- нас се у ближој околини храма светог некта- рија, у стеновитим, црвенкастобакарним бр- дима могу видети монашке избе или њихови остаци у близини су и живи манастири све- тог мине, свете анастасије римљанке, свете екатерине светињу смо угледали већ иза друге вели- ке окуке, на самом узвишењу доминира рас- кошна, нова црква, која је, кажу грци, највећи црквени градитељски подухват у овом веку и највећа црква у овом делу европе, посвећена светом нектарију пут нас води до главне ка- пије, која је отворена пролазе тихо монахи- ње и по који свештеник данас је недеља, па и сами грци из околних села и места долазе на молитву много је, за вансезону, и страна- ца највише њих је дошло по помоћ неко се моли за себе, неко за ближњег милост светог нектарија исцељује људе од најтежих болести у самој порти су, једна поред друге, две ста- ре богомоље, у којој је служио некада и све- ти нектарије бела здања са монашким кона- цима и трпезаријом и она за госте около по голим брдима има 300 испосница у порти је повећа зграда, тек изграђена, прима нас, по- ходнике све је у камену и од камена или у бе- лом мермеру порта, прелеп монашки конак, црква, чесма, светитељев конак, првобитно почивалиште од ветра, сунца, кише, углачан је камен у порти људски кораци, птице и тиштина ула- зимо у цркву, посвећену пресветој тројици скромна је и малена градио ју је сам свети- тељ у њој је служио до судњег дана у цркви монахиње, верници, свештеници свод од сребрних кандила исијава увек једна дежур- на монахиња даје упутства како се молити, како победити искушење, користити воду, свето уље данас је то строга мати марина, јуче – времешна сестра аполонија игуманију феодосију је веома тешко видети, она бди над својих двадесет монахиња, надгледа да у ма- настиру влада рајски мир и савршен поредак ту су мошти све је свечано и некако топло, мило кажу да је свети нектарије имао такав дух, чист, пун љубави, која је нама несхватљи- ва, па се збунимо када нас у оваквим прилика- ма обузме слично осећањепишемо имена ла- тиницом, грци не знају ћирилицу служе отац андреј и константин све одише миром и скромношћу има и ру- муна и бугара, наравно грка, руса, али ипак, кажу овде, највише долазе србиони су, изгле- да, најболеснији стога не чуди што монахиња филотеја добро говори српски а ми, немамо осећај да смо у страној земљи монахиња фи- лотеја је, иначе, рускиња дошла је у светињу пре седам година и овде је остала путопис кревет светитељев и његово јастуче јул / август 2018 57 у току је литургија, и одмах потом молитва светом нектарију поред олтара, са леве стра- не, налазе се светитељеве мошти, а изнад њих и светитељева глава заштићена је стаклом и камилавка и његов епитрахиљ свештеници читају имена за велике празнике, грци у ма- настир доносе посебан колач за здравље, нај- већи део после освећења подели се верници- ма, а остатак се носи кући – чељадима колач је сладак, мирише на цимет и ванилу грци се према том колачу односе са много поштова- ња, као срби према славском колачу на само неколико метара од обе цркве, из- над седмог степеника, налази се чудотворна вода иза чесме је малена капела, у којој је ки- вот од белог мермера – светитељев првобитни кивот а на само 150 корака од чесме је и конак, дом светитељев хрлимо унутра, да осетимо његов дух, сагледамо начин живота он је био веома образован човек, у салону је његова би- блиотека ту је и камен на којем се молио у ње- говој соби све је у белом ту су иконе пресвете богородице и исуса бели кревет и покривач, и оно чувено светитељево, исцељујуће јастуче сунце залазиоко 20 сати се закључава глав- на капија, и више нема ни уласка ни изаска имали смо привилегију да ноћимо на само 50- ак метара од светитељевог почивалишта чуда над чудима овде је сваки дан посвећен светом некта- рију и данас је права светковина на егини много је верника из бројних земаља опет је пуно срба, неко је дошао из србије, републике српске, или они који живе у аустралији, аме- рици, немачкој има бугара, румуна, руса много је грка цео православни свет после богослужења, док је сунце обасјава- ло модро плаво небо, испред манастира седе бројни срби свештеник светислав петровић из ниша је са супругом јеленом и троје деце стигао је, каже, са породицом да се захвали светом нектарију за сву љубав, за велику по- моћ и исцељење, и за породицу и за исцеље- ње које дарује нашем народу у нишу, у цркви посвећеној св луки, долазе људи са пробле- мима, са тешком болестима сви који су ишли код св нектарија, вратили су се препорођени „могао бих сам да причам о чудима на егини, која су нишлије доживели видите, једна на- ша лекарка, која потиче из угледне породице, била је озбиљно болесна доктори јој нису да- вали више од шест месеци живота није била ни крштена није ишла у цркву дошла је јед- ног дана да ме пита о светом нектарију, јер се спремала за пут на егину чула је од неких љу- ди за његова исцељења то је, говорила је, ње- на последња нада тада сам је уочи самог пола- ска крстио у нашој цркви отишла је сутрадан код светитеља после месец дана, она се вра- тила била је у бољем стању нисам ништа смео да кажем али, чудо се десило! оздравила је постала је истинска верница и цела њена по- родица ето, дошао сам светом нектарију да захвалим на његовој љубави, чудотворству ми смо, богу хвала, сви добро у нашој поро- дици, благодаримо што нас чува наш народ масовно обољева од најтежих болести, ми све- штеници се са тим суочавамо, али сведоци смо путопис од тракије до каира и егине свети нектарије егински родио се у си- ливрији тракијској 1846, у сиромашном дому замонашио се у манастиру хиос 1876, а 1889, у својој 43 години јеромо- нах нектарије кефалас рукоположен је у чин епископа у древној митрополији пентапољској у патријаршијском храму светог николаја у каиру хиротонисали су га патријарх александријски софро- није, бивши крфски првојерах антоније и синајски порфирије цео живот је про- вео молитвено, подвижнички служио је у александрији, на евији изучавао архи- ве светогорске библиотеке, управљао је резријевом школом у атини где год да је службовао, привлачио је масу народа после преживљених интрига и клевета од своје сабраће повукао се на егину у мана- стир свете тројице, који је основао 1904 године храм је био подигнут на рушеви- нама старог храма пресветог живоносног извора, чију манастирску славу и данас славе монахиње свети нектарије се обе- лежава 22 новембра 58 4/ 2018 и чудесних исцељења“, каже прота светислав до породице петровић седи велиборка вук- мировић из мелбурна оболела од канцера „ово ми је једина нада и чим су ми јавили моји рођаци из босне за светог нектарија, стигла сам овде сам већ три седмице, сваког дана сам на литургији, пијем воду са живоно- сног извора и користим уље светог нектарија верујте, већ после 10-ог дана сам осетила да ми је боље вратио ми се апетит, болове скоро да немам и све се некако у организму смири- ло нестале су све тегобе мислим да сам ис- цељена то ћу вам потврдити када се вратим у аустралију“, вели велиборка један брачни пар из ниша на егину већ 8 година долази сваког лета и овде бораве по месец дана ољи се десило чудо исцељења меланом је био у последњем стадијуму ни- ко од лекара ми није давао наде„већ сам се у мислима опраштала са децом, мужем, фа- милијом пролазила сам ужасне дане а онда су нам пријатељи рекли за светог нектарија нисмо чекали, одмах смо кренули једва сам издржала пут, била сам под јаком дозом леко- ва никада нећу заборавити сусрет са свети- њом, први наш боравак у маленој цркви наде и исцељења после седам дана, осетила сам побољшање није више било мучнине, боло- ва, грчева, страха, несанице враћао се живот у моје тело од тада мој супруг и ја сваког ле- та долазимо код светог нектарија, али и наша деца и унучад знате, медицина је понекад немоћна човек се, онда, увери колико је бог свемоћан“, сведочи оља и бранка врховец тривуновић је из прња- вора код бања луке, каже да је доживела чудо исцељења тражили смо благослов од игумани- је да разговарамо о чудима светог нектарија сазнајемо да она не даје такве дозволе ипак, после два сата, долази једна монахиња и ка- же да нас у гостињској трпезарији чека сестра филотеја млада монахиња филотеја ведро нас по- здрави: „пре седам година стигла сам из јека- теринбурга када сам први пут дошла, нисам желела да се вратим кући то је било јаче од мене мој духовник у русији ми је благосло- вио монашке дане у великој светињи“, казује филотеја, која је, иначе, полиглота често је у манастиру преводилац савладала је, захва- љујући, честим посетама срба и наш језик на- изменично причамо и руски и српски „вас интересују чуда над чудима било их је много водимо евиденцију о сваком исцељењу али, прво да кажем, када је свети нектарије осно- вао манастир, сестринство је било прави узор монашког живота у целој грчкој иначе, наш све- титељ је и покровитељ женског монаштва у грч- кој његово присуство се свакодневно осећа, не- видљиво управља нашим животимаон се јавља људима и на хиљаде километара раздаљине! ми, сестре осећамо његове молитве и при послуша- њу ви знате да светитељ лечи и душу и тело путопис црква св тројице у којој је служио св нектарије – у њој се налазе и светитељеве мошти свештеник светислав петровић из ниша јул / август 2018 59 мисионарски излог када сам недавно дежурала у цркви, стигао је један брачни пар из москве ирина лекар- ка и андреј, млади универзитетски професор причали су ми да никада нису крочили у цркву и да нису били верници а поготово, нису ништа знали о грчким светитељима једне ноћи андреј је сањао, острво, цркву, прозор изнад кревета једне собе у којој су би- ли бели јастук и иконе сањао је ћелију светог нектарија и, у њој, отворен прозор један ста- рац у одежди рекао је андреју у сну:„ ти си мене заборавио“ „ко си ти?“ – питао је андреј „ја сам свети нектарије“ – одговорио му је млад човек је сутрадан почео да се интере- сује, ко је св нектарије после два дана стигли су на егину, где су се крстили и венчали њихова прича је остала записана и потписана са њихо- вим пуним именима, уз коментар„ми смо по- кајана чеда наше цркве“ потом, случај од пре пет година, једног умет- ника из србије, који је боловао од леукемије причао ми је, када је стигао код светог некта- рија : „када сам осетио да ми се срце прилепило богу, оздравио сам!“ он је данас монах у србији и здрав човек! једна девојчица из бања луке, пре четири го- дине стигла је код нас у инвалидским колицима лекари су рекли њеним родитељима да никада неће проходати прве кораке је направила по- ред ћивота св нектарија од тада сваке године, потпуно здрава, на ногама, долази да захвали нашем светитељу наташа из санктпетербурга је имала реци- див меланома писала нам је и рекла да не може да дође прочитала је о светитељу и по- што ништа није знала о цркви, богу, отишла је у оближњу цркву, крстила се, исповедила и при- честила читала је акатист светом нектарију после два месеца, меланом је у потпуности нестао девојка је оздравила она сада често походи руске светиње њени родитељи живе у америци и сваке године долазе на егину да се захвале светитељу како објаснити да се чу- дотворац јави онима који нису у вери и никада нису чули за нашу светињу то је непојмљива љубав божијим чудом се дешава и још не- што, нема случајног путника за егину“ књига о проти милутину тесли милован матић, српски прота милу- тин тесла (1819–1879) отац николе тесле, друго допуњено и исправљено издање, центар за црквене студије, ниш, 2017, 349 за ово двоје, церкву и народ, гди год будем, готов ћу бити живот свој положити милутин тесла милош з јелић ова књига садржи ис- црпну историју породице тесла, детаљан опис животног пута проте милутина тесле, (о оцу ни- коле тесле зна- мо да је био срп- ски православни свештеник у ли- ци), велики број његових писама и списа, као и неколико текстова о проти милутину књига почиње врло занимљивим и, у историографском смислу, исцрпним погла- вљима: порекло породице и презимена те- сла, радуч (село у коме је рођен милутин), никола и ана тесла (деда и баба н тесле) деда николе тесле, никола (1789 – после 1835), био је у војној служби од 53 до 145 стране, нижу се поглавља која чине жи- вотопис милутина тесле сазнајемо да је рођен у селу радуч, 1819, завршио бого- словију у плашком (поглавље школовање, 55–59), ступио у брак са георгином, рођ мандић (1822–1892) о значајној породи- ци мандић сазнајемо из поглавља женидба (60–70) затим пратимо његово парохијско путопис 60 4/ 2018 служење у погављима у штикади, у сењу, у смиљану, у госпићу ово су имена места у којима је службовао милутин тесла ру- коположен је 1846 године, а у штикади је провео мање од годину дана затим је пре- мештен у сењ, јер су сењски срби од влади- ке тражили способног свештеника, који ће моћи да равноправно разговара са профе- сорима, римокатоличким клером и уопште, угледним грађанима у село смиљан прела- зи 1852 где остаје до 1863 и где ће му се 1856 родити син никола (поред њега, имао је још једног сина и три кћерке) остатак живота проводи у госпићу, где се упокојио 1879 године посебан вид служења богу и српском на- роду једног броја српских свештеника кроз векове и данас, био је рад на пољу књи- жевности прота милутин био је сарадник листа „србски дневник“, који је излазио у новом саду, а о његовој библиотеци и де- таљније о књижевном раду, читамо у погла- вљима врсни књигољубац и проповедник, дописник србског дневника и национални радник и песник од 145 до 285 стране су писма и списи проте милутина и неколи- ко текстова о њему публиковање писама и списа проте милутина, представља спо- меник српског језика, којим су српски ин- телектуалци говорили и писали пре стосе- дамдесет година, а чија се лексика знатно разликује од данашње у писму сењским србима, каже: „да се водрузи у церкви амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму потребан је ради входова, ради ана- логиа; с њега се проповеда слово божие, чита свјашчено писаније, а и вљепоту изи- скуе га заамвоња молитва“ (стр 157) побожност и пожртвованост у пастир- ском служењу проте милутина тесле треба да буду узор сваком српском све- штенику књига представља драгоцен прилог историји српске цркве и срба у лици, али и проучавању лика николе те- сле, који је рођен као православни ср- бин и одрастао у окружењу православне духовности прво издање ове књиге обја- вио је манастир студеница јул / август 2018 61 поезија поред реке туманице славни граде голубачки надалеко свима познати! због трајана, али не због тог, већ те знају због тумана твог поред реке туманице кад је од тамјана миомир од светитеља, утеха послана богом зосим овде нађе испосницу ледну, од синаја имао је још ту жељу једну пештера га небом подиже, жели небо да му је ближе нетварну му светлост шаље бог, оком својим види христа свог поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана зосим слуша духовника григорија свога, таворска их светлост спаја и присуство бога сваки жбун је место молитве, тишина за анахорете милош стрелом ка зосиму свом, призва светог царству небеском поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана залуд војвода обилић ломи стрелу јаку: „ту ме мани, лека даћу ја за болест сваку“ „голубачки острог биће ту , човек бићу ја за витезду, што све спушта у свету бању ткано даћу на пресвлачењу поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана са мном биће јаков нови сугуба нам снага, туман божији ризница је од небеског блага дунав река јесте велика, ал’ је већа од поклоника што сви хрле српском сиону? туман држе да не потону поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана руке мученог јакова и светог зосима, дочекују, грле верне што их господ прима! мошти мученог јакова и светог зосима, светионик на истоку што србија има! аутор: хаџи драган б поповић година 60 62 4/ 2018 интернет мисија српске православне цр- кве је стара колико и сам интернет на- име, присуство православне заједнице да- тира из „каменог“ доба када су се интернет технологије заснивале на аналогним мрежа- ма, а спц је једна од првих институција која је заузела део дигиталног простора чинећи тиме корак који је у складу са хришћанским погледом на нове технологије петнаест го- дина касније, спцсрб постаје и један од пр- вих регистрованих ћириличних интернет домена до данас је православна хришћанска за- једница је оставила дигитални траг који се мери милионима страница, дигитализована су готово сва издања српске православне цркве, а свето писмо је доступно на свим језицима и представљено је уз помоћ најса- временијих алгоритама према извештајима теолошких института, само глобални фонд за изучавање библистике обезбеђује преко 400 милиона одредница на свим језицима света посматрајући наше православно ин- тернет „сазвежђе“, аналитика говори да пру- жамо око 12 милиона референци на српском говорном подручју! дефинитивно, са таквим бројевима долазе изазови и неистражена поља, а често је на- предак толико брз да не можемо сагледати да ли ће дигитално дело поред добра остави- ти и последице данас интернет не користи само млађа популација: интернет је постао опште добро, а његова отвореност и доступ- ност га чине подобним за мисију цркве ове године, у славу бога, обележавамо два јубилеја: 60 година постојања часописа православни мисионар и 10 година центра за проучавање и употребу савремених тех- нологија спц (цепис) оба значајна јубилеја можемо обележити како већ и доликује слу- жби –дигитално и мисионарски православни мисионар шездесет година постојања православ- ног мисионара обележавамо његовом по- ставком на интернет колико је то мисионар заслужио, не говоре само његове зреле го- дине током којих се још више приближио читалачкој публици, него и више хиљада ин- тернет референци које указују на објављене текстове из мисионара које сами читаоци деле у жељи да их учине доступнијима није изненађујуће да претрагом интернета доби- јамо неколико десетина хиљада референ- ци са назнаком „преузето из православног мисионара“ ове значајне бројке нису само статистика православни мисионар је својим приступом постао препознатљив младој читалачкој пу- блици којој је намењен, али је радо читан у круговима најразличитијих нивоа образова- ња и интересовања објављивањем архиве мисионара на адреси misionarspcrs, ове (по оцени чита- лачке публике), вредне и значајне текстове препуштамо глобалном аудиторијуму, да у њима пронађе свој делић „доброг интерне- та“ грубом проценом, остављамо дигитални хришћански траг на, од преко 4000 страни- ца, а сваким новим бројем додајемо нове на- слове које можете пратити путем сајта осим глобалне доступности архиве, циљ је да вас уз помоћ сајта информишемо о но- вим садржајима и бројевима мисионара, те вас позивамо и очекујемо на мејлинг листи овог мисионарског гласила српске право- црква и савремене технологије дигитални мостови александар арсенин јул / август 2018 63 славне цркве за младе биће нам изузетно задовољство да и на овај начин мисионар до- спе у вашу свакодневицу и да буде редовно место и извор добрих текстова цепис цепис са друге стране делује и теоријски и практично током десет година рада пружио је многе анализе и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном периоду усмерава на практич- ну употребу информационих технологија у мисији цркве велику заслугу за оснивање цепис-а и његов рад до 2016 године носи управо уредник овог часописа, презвитер оливер суботић, уз чију је препоруку ђакон александар савић (који такође има инфор- матичко и теолошко образовање) постао са- дашњи управник и веома успешно га води цепис је радио на стварању софтвера који помажу уређењу интернет простора спц са циљем да се умање могућности злоупотребе идентитета и да се деградира интернет ми- сија спц сарадња овог синодалног центра са осталим институцијама спц отворила је нове интернет портале и дигиталне мосто- ве, те поред сајта православног мисионара представљамо и архиву часописа право- славље, али и медијске сервисе попут инфо мреже спц, пројекта глафира пбф и друге ова два јубилеја не би постојала без мреже сарадника и без сабрања око хри- стове љубави која је све време у центру нашег рада аутор је стални стручни сарадник цепис-а интернет адресе нашег часописа, са којих у електронском облику можете преузимати бројеве старије од 6 месеци су: мисионарспцсрб misionarspcrs црква и савремене технологије 64 4/ 2018 поезија немањићи свети (мелодија: свети граде на бистрици) српске земље сачекаше свог вођу којег посла сами бог завида небу благодари име даје малом немањи покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала господ шаље лозу нову, спушта је у време немањина света рука понеће то бреме стефан гради манастира два сви су против, браћа његова мајци божијој, светом николи за род гради да им се моли покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала победоносни га ђорђе слободом окива да подиже задужбине, то је вера жива ничу нови ђорђа ступови, ал’ су жеља нови синови растислава жели срцем свим да га има живи само с тим покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала звезда сјајна у мишчићи засја до стамбола роди нам се растко дете духовног престола монах сава оца дозива симеоном њега назива: „оче мили света гора зна хилендар је део српског сна“ покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала „у никеји патријарху епископство тражим државу србију желим црквом да оснажим“ две су круне српске биле тад, држава и црква какав склад немањића два су века то кад се срби сјаје к’о злато покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала због њих срби црквом сјаје, уз бога су стали задужбине и држава није подвиг мали светородна лоза света плодове још даје с њима све српско постоји и у христу траје светородна лоза немањића, фреска из дечана, 14 век (извор: википедија) хаџи драган поповић
Свеска: 362 | Светиња живота
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
20
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...и нису пронашли оно богопрослављено тело видели су, међутим,БОГОРОДИЦУ 📌 како се
успиње на небо и предаје апостолу томи свој
часни и свети појас као доказ њеног успења,
нешто слично ономе чину када је
...и нису пронашли оно богопрослављено тело видели су, међутим,
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... међутим, које није она сама извршила, него њен син и бог сведок овог васкрсења-успења богородичиног је апостол тома, који није био присутан на њеном погребењу, него дошавши са закашњењем по обичају, након три дана, и након његове молбе, апостоли су отворили гробницу и нису пронашли оно богопрослављено тело видели су, међутим, богородицу како се успиње на небо и предаје апостолу томи свој часни и свети појас као доказ њеног успења, нешто слично ономе чину када је исти апостол дотакао господа материк смрт „живоначалне мати“ господње превазилази значење смрти, тако да се она уопште не назива смрћу, него „уснућем“ и „божанственим успењем“ и пресељењем или досељењем господу а, чак и ако би се назвало смрћу, то је смрт живоносна, јер преноси у небески и бесмртни живот успење пресвете богородице – прелазак у живот превод с јелинског: михаела јагер 6 5/ 2018 тело богородице – као и тело њеног сина – није претрпело труљење у гробници, дакле није се изменило, нису се распали материјални елементи од којих је састављено осим тога, након васкрсења христовог, тела многих светаца нису иструлила и неки њихови делови постали су непропадљиве мошти; колико је онда тек логично да не иструли ни „богоносни храм“ мајке божије свети андреј критски каже да нетрулежност девичанства богородице током рођења христа има као природан след и нетрулежност њенога тела током часа смрти „рођење је побегло трулежи и гробница не прими трулеж“ након успења, пресвета богородица постала је мајка нове твари, цркве христове пошто је она имала централно место у икономији спасења (јер од ње се оваплотио господ који је глава цркве) сада у небеској цркви има сву пуноћу благодати и славе и смелости постала је доброчинитељка читаве природе и твари, и зато јој се читава творевина клања као господарици и владарки и царици и богоматери кроз богородицу и ради ње историја читавог света ушла је у нову путању, неупоредиво величанственију и узвишенију од оне која је постојала пре ње није могло, нити може неко створење постати савршеније од ње, нити је она сама могла бити савршенија него што јесте и према речима светих отаца, три ствари није могао учинити савршенијим свемогући бог оваплоћење бога логоса, богородицу дјеву и блаженство које ће уживати спасени свесвета је након васкрсења христовог била потпора апостолима и новооснованој цркви христовој она је поучавала нове хришћане, водила их је, тешила их је у њиховој муци у њеном богатом животу читамо да ју је архангел гаврило три дана пре њеног уснућа посетио, као и у јеванђељу, и објавио јој њен славни прелазак из смрти у живот затим је свети дух на тајанствени начин сакупио све апостоле у гетсиманији, у кући богородице, да сведоче њеном светом погребењу и да приме благослов пошто су хвалили препрослављену мајку божију замолили су је да им остави неку последњу поуку у наслеђе тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче и у наставку им је објаснила да је тако и са духовним стварима ко држи са највећом ревношћу и исправношћу заповести божије, тај ће стећи највећу зараду, биће највише прослављен у царству небеском и подстакла их је да истрају у „доброј борби“ заиста, колико се радује пречиста када види да се боримо за своје спасење! колико се и сама борила на земљи на ненаметљив начин – док као безгрешна није дужна била то да чини – а то је чинила како би нам оставила пример савршене аскезе у гетсиманији, тамо где је живела, након њеног успења, нашли су на плочама где је чинила метаније удубљења, рупице од много употребе и трења угледајмо се и ми на њену предану послушност, њену понизност пуну љубави, њену тајанствену унутрашњу духовну преданост, њену ватрену молитву, непрестану будност ума и срца коју је вежбала, њену божанствену љубав, душевну бол коју је као оштрицу мача осетила под крстом свога сина хришћанска етика тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче архимандрит јефрем, игуман манастира ватопед септембар / октобар 2018 7 ваше преосвештенство, помаже бог и благословите! бог вам помогао и благословио вас и читаоце нашег, за духовни и пастирски рад значајног часописа! преосвећени владико, од најмлађег узраста осетили сте благословени призив божији и кренули путем служења господу и цркви његовој благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана уписујете богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка, у којој сте касније били професор и главни васпитач да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом каква су ваша сећања на живот и делање у богословији, као и у чему је сагледан значај богословијâ у нашој светој цркви? промислом божијим уписао сам богословију благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана, и то управо богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка благословом епископа и мог духовног оца, тадашњег епископа далматинског фотија замонашен сам на дан светих козме и дамјана у светоархангелској обитељи манастира крка епископ фотије указао ми је поверење, а могу рећи и част да будем део колектива богословије коју сам и сâм завршио заједно са професорима и мојом браћом богословима узео сам учешће у духовној и материјалној обнови те светиње у богословији, благословом нашег ректора епископа фотија био сам на разним послушањима значај богословије „света три јерарха“ је историјски значајна је како за православне далматинце, тако исто и за српску цркву у целини нама у републици хрватској она улива наду у опстанак и повратак народа на своја вековна огњишта, а са другог аспекта то је најстарија српска школа којој смо недавно прославили јубилеј од 400 година постојања јубилеј под називом „400 година светлости“ говори нам о важности и значају који је ова богословија имала у бићу православног народа у далмацији, а и шире значај богословијâ, по мом скромном мишљењу, је литургијски, али и практични литургијски значај сагледава се у образовању младих богослова у литургијској реалности живота наше цркве у литургији се сусрећемо са живим и делатним богом и то је суштина тог литургијско – богослужбеног значаја литургијско – богослужбено искуство треба да буде темељ на коме се млади богослови уче управо из тог литургијског произилази и практични део у коме сазревареч архијереја разговор са његовим преосвештенством, епископом осечкопољским и барањским господином херувимом треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са христом разговор водио: бранислав илић 8 5/ 2018 ју млади богослови, а то је послушност, јер оно изграђује смирење и покорност вољи божијој у томе јесте важност и мисијски карактер богословија за нашу свету цркву ученици у богословијама ће бити будући пастири стада христовог, који требају драговољно да носе благ јарам (јн 10, 9), да буду сведоци васкрсења, да би кроз многе невоље и недаће пастирске службе ушли у царство небеско (дап 1, 22) драги владико, oслањајући се на речи светог јована лествичника „светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“, да ли бисте нам приближили на који начин монаси, подвизавајући се у манастиру, доприносе мисији цркве бивајући светила нама у свету? богочовечанска реалност монашкога подвига стала је управо у речи светог јована лествичника православни манастири су места духовне радости, васкрсења, али и покајања и послушања монах мора да личност богочовека христа учини суштином своје личности, а то се постиже светим тајнама цркве кроз подвиг, веру и љубав, наду и кротост, пост и молитву, кроз братољубље и богољубље управо у томе је крст монаштва, у распињању себе и одрицању од своје сопствене воље о томе нас учи и свети јефрем сирин: ко испуњава своју вољу тај је син ђавола, јер је непослушност велики грех монаштва према томе, монаштво је цркви као со земљи суштина мисијског карактера монаштва је у томе да се монаси саображавају савршеној философији по христу, а не овоме веку и његовој философији по човеку (кол 2, 8) богооткривено нам о томе говори и свети апостол павле у посланици римљанима: не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља божија (рим 12, 2) у том контексту се и сагледава мисијски карактер монаштва у свету благодаћу божијом „која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује“ 10 јуна ове године устоличени сте у трон древне епархије осечкопољске и барањске шта бисте истакли када је у питању историјат ове значајне епархије којом богомудро управљате? епархијски трон на који сам ступио 10 јуна ове године датира из 15 века, а црквени живот се развија после обнове пећке реч архијереја манастир крка (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 9 патријаршије 1557 године за време патријарха макарија соколовића у време прве и друге сеобе срба, патријарх арсеније iv шакабента и сâм је столовао у осијеку те се поред њега спомињу стеван метохијац и гаврило максимовић као епископи осечкопољске епархије рескриптом карла vi 1733 године ова епархија је укинута и све црквене јединице су припојене сремској епархији осјечки срби су ово веома тешко доживели и стално су захтевали обнову, али њихов је захтев званично одбијен на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године епархија је поново васпостављена одлуком светог архијерејског сабора 1991 године и постављен је блаженопочивши епископ лукијан за првог епископа обновљене епархије осечкопољске и барањске то су најбитнији историјски моменти из живота ове епархије у најкраћим цртама будући да сте најмлађи епископ у српској православној цркви, ви сте у приступној беседи на дан хиротоније и устоличења позвали сабране око трпезе господње, да не презиру вашу младост, већ да вам свагда буду на молитвеној и свакој другој помоћи у овом кратком периоду сведоци смо једног сагласја између вас, повереног вам свештенства и верног народа божијег да ли то можемо разумети као одговор поверног вам свештенства и верног народа божијег на ваш наведени позив из приступне беседе? заиста је благодат божија која исцељује људске слабости, и крст који нам је дат не носимо сами, него је господ увек уз нас и помаже нам да одржимо веру по речима светог апостола павла: добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах (2 тим 4, 7–8) светопавловско предање нас учи закону љубави кроз речи: носите бремена један другога, и тако испуните закон христов (гал 6, 2), али са друге стране учи нас и томе да је дубина подвига христовога у братској љубави на то нас упућује сâм господ исус христос који је служио људима и дао свој живот за спасење творевине, указујући својим ученицима реч архијереја његово преосвештенство епископ осечкопољски и барањски господин херувим рођен је 30 јула 1987 године у вуковару од оца душана и мајке милице рођ јовковић на крштењу је добио име витомир након завршетка основне школе у вуковару, по благослову блаженопочившег епископа осечкопољског и барањског лукијана, уписао је богословију „света три јерарха“ у манастиру крка, као друга послератна генерација ове обновљене школске установе српске православне цркве по завршетку богословије, 2006 године, уписао је православни богословски факултет у београду, на којем је дипломирао 2011 године паралелно са богословским студијама уписао је филолошки факултет, одсек за српски језик и књижевност у току студија, одлучио је да свој живот посвети монашком подвигу и манастирском начину живота љубав према манастиру крка била је одлучујућа за одабир места његовог пострига на празник светих бесребреника козме и дамјана 2009 године, епископ далматински фотије постризава га у чин мале схиме, и даје му име херувим, по старцу херувиму, првом игуману манастира крка на дан манастирске славе, 21 новембра 2009 године, рукоположен је у чин јерођакона, а на празник светог кнеза лазара 2010 године у чин јеромонаха у школској 2010/11 години постављен је за професора у богословији „света три јерарха“, у којој је још обављао дужности управника интерната, главног васпитача, библиотекара и духовника богословије по благослову епископа фотија, 2013 године, свој монашки подвиг наставио је у новоформираном манастиру свете великомученице недеље у оћестову благословом његовог преосвештенства епископа новосадског и бачког и администратора епархије осечкопољске и барањске господина др иринеја, 2017 године, као настојатељ манастира оће10 5/ 2018 и апостолима како треба да служе свима и свима да буду све (1 кор 9, 22) верујем да је благодат светога духа која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује главни покретач пастирског дијалога повереног ми свештенства и народа божијег ваше преосвештенство, шта бисте посебно нагласили када је у питању мисионарска делатност и које су то мисионарске потребе са којима сте суочени ви као архипастир, као и вама поверено свештенство цркве божије у епархији осечкопољској и барањској? из свете литургије треба да произилази целокупна оствареност унутрашње и спољашње мисије верујем да је овоме народу потребан литургијски преображај, јер се само кроз литургијско искуство може достићи пуноћа црквеног живота народ треба да се саображава са живом вером, да се непрестано сусреће са христом у светој чаши и да обитава у тој заједници жива заједница цркве није нека идеологија у низу многих идеологија, већ живо литургијско искуство у чијем догађају постајемо нова твар неопходно је створити јединство народа, а то нас опет враћа на литургију кроз коју то можемо остварити вером у васкрслог христа ми сведочимо пуноћу јединства и љубави као свеобухватне реалности љубав која произилази из литургијског искуства треба да буде нашем народу путоказ, а сви ми да будемо сапутници богу, богоносци, христоносци, светоносци, у свему требамо бити украшени заповестима христовим, по речима светог игнатија богоносца у ових пар момената бих сажео мисионарске потребе поверене нам епархије и народа божијег kоји су планови вашег епископског служења и управљања црквом божијом у повереној вам епархији у предстојећем периоду? сваки план треба да се саображава са јеванђељем господа нашега исуса реч архијереја стово, примљен је у свезу клира епархије осечкопољске и барањске са 1 октобром 2017 године постављен је за настојатеља манастира успења пресвете богородице у даљској планини за епископа осеч к о п о љ ског и барањског изабран је на редовном пролећном заседању светог архиј ер ејс ко г сабора српске пра в о с лав н е цркве, 9 маја 2018 године у саборном храму светог великомученика димитрија у даљу, 9 јуна 2018 године, његова светост патријарх српски иринеј, уз саслужење више архијерејâ, извршио је свечани чин наречења новоизабраног епископа осечкопољског и барањског, архимандрита херувима, а сутрадан свјатјејши патријарх иринеј, уз саслужења мноштва отачаствених архијерејâ, обавио је хиротонију и увео у трон епископа осечкопољских и барањских владику херувима епископ осечко-пољски и барањски г херувим (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 11 христа, који нам је оставио јасан циљ ка којем треба да идемо, а циљ је задобијање царства небеског једино кроз литургијску заједницу можемо у потпуности да схватимо циљ, и да се са тим циљем саобразимо главни акценат мисије треба да буде човек као најсавршеније биће које се непрестано треба усавршавати у врлини, нади и љубави темељ пастирског рада је стварање мале цркве – породице, јер та мала црква треба бити дом молитве, дом љубави и језгро васпитавања деце која ће стасавати у православне хришћане оствареност тог плана сагледава се у вршењу заповести божијих и јеванђелским начином односа према пастви једини циљ сваког хришћанина треба да је стицање светости, јер само на тај начин можемо достићи меру раста висине христове литургија је центар хришћанског живота и икона царства божијег, у којој су испуњене речи јеванђеља: иштите царства небескога, и ово ће вам се све додати (мт 6, 33) у тој есхатолошкој стварности је и динамизам односа епископа и народа божијег којим треба да се оствари наша пастирска мисија у садашњости и будућности нема епископа изван црквене заједнице, а црквене заједнице нема изван литургије опстанак нашег народа је управо у икономији цркве, јер следећи примере из наше богате историје и напојени таквим искуством надамо се у благодат и милост божију која треба да се излије на ове просторе, просторе мученичког страдања н
... међутим, које није она сама извршила, него њен син и бог сведок овог васкрсења-успења богородичиног је апостол тома, који није био присутан на њеном погребењу, него дошавши са закашњењем по обичају, након три дана, и након његове молбе, апостоли су отворили гробницу и нису пронашли оно богопрослављено тело видели су, међутим, богородицу како се успиње на небо и предаје апостолу томи свој часни и свети појас као доказ њеног успења, нешто слично ономе чину када је исти апостол дотакао господа материк смрт „живоначалне мати“ господње превазилази значење смрти, тако да се она уопште не назива смрћу, него „уснућем“ и „божанственим успењем“ и пресељењем или досељењем господу а, чак и ако би се назвало смрћу, то је смрт живоносна, јер преноси у небески и бесмртни живот успење пресвете богородице – прелазак у живот превод с јелинског: михаела јагер 6 5/ 2018 тело богородице – као и тело њеног сина – није претрпело труљење у гробници, дакле није се изменило, нису се распали материјални елементи од којих је састављено осим тога, након васкрсења христовог, тела многих светаца нису иструлила и неки њихови делови постали су непропадљиве мошти; колико је онда тек логично да не иструли ни „богоносни храм“ мајке божије свети андреј критски каже да нетрулежност девичанства богородице током рођења христа има као природан след и нетрулежност њенога тела током часа смрти „рођење је побегло трулежи и гробница не прими трулеж“ након успења, пресвета богородица постала је мајка нове твари, цркве христове пошто је она имала централно место у икономији спасења (јер од ње се оваплотио господ који је глава цркве) сада у небеској цркви има сву пуноћу благодати и славе и смелости постала је доброчинитељка читаве природе и твари, и зато јој се читава творевина клања као господарици и владарки и царици и богоматери кроз богородицу и ради ње историја читавог света ушла је у нову путању, неупоредиво величанственију и узвишенију од оне која је постојала пре ње није могло, нити може неко створење постати савршеније од ње, нити је она сама могла бити савршенија него што јесте и према речима светих отаца, три ствари није могао учинити савршенијим свемогући бог оваплоћење бога логоса, богородицу дјеву и блаженство које ће уживати спасени свесвета је након васкрсења христовог била потпора апостолима и новооснованој цркви христовој она је поучавала нове хришћане, водила их је, тешила их је у њиховој муци у њеном богатом животу читамо да ју је архангел гаврило три дана пре њеног уснућа посетио, као и у јеванђељу, и објавио јој њен славни прелазак из смрти у живот затим је свети дух на тајанствени начин сакупио све апостоле у гетсиманији, у кући богородице, да сведоче њеном светом погребењу и да приме благослов пошто су хвалили препрослављену мајку божију замолили су је да им остави неку последњу поуку у наслеђе тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче и у наставку им је објаснила да је тако и са духовним стварима ко држи са највећом ревношћу и исправношћу заповести божије, тај ће стећи највећу зараду, биће највише прослављен у царству небеском и подстакла их је да истрају у „доброј борби“ заиста, колико се радује пречиста када види да се боримо за своје спасење! колико се и сама борила на земљи на ненаметљив начин – док као безгрешна није дужна била то да чини – а то је чинила како би нам оставила пример савршене аскезе у гетсиманији, тамо где је живела, након њеног успења, нашли су на плочама где је чинила метаније удубљења, рупице од много употребе и трења угледајмо се и ми на њену предану послушност, њену понизност пуну љубави, њену тајанствену унутрашњу духовну преданост, њену ватрену молитву, непрестану будност ума и срца коју је вежбала, њену божанствену љубав, душевну бол коју је као оштрицу мача осетила под крстом свога сина хришћанска етика тада им је богородица исприповедала причу у којој свет сличи једној великој тржници и да онај ко добро тргује, дакле онај ко чини најбољу продају тај највише и стиче архимандрит јефрем, игуман манастира ватопед септембар / октобар 2018 7 ваше преосвештенство, помаже бог и благословите! бог вам помогао и благословио вас и читаоце нашег, за духовни и пастирски рад значајног часописа! преосвећени владико, од најмлађег узраста осетили сте благословени призив божији и кренули путем служења господу и цркви његовој благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана уписујете богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка, у којој сте касније били професор и главни васпитач да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом каква су ваша сећања на живот и делање у богословији, као и у чему је сагледан значај богословијâ у нашој светој цркви? промислом божијим уписао сам богословију благословом блажене успомене епископа осечкопољског и барањског лукијана, и то управо богословију „света три јерарха“ у свештеној обитељи манастира крка благословом епископа и мог духовног оца, тадашњег епископа далматинског фотија замонашен сам на дан светих козме и дамјана у светоархангелској обитељи манастира крка епископ фотије указао ми је поверење, а могу рећи и част да будем део колектива богословије коју сам и сâм завршио заједно са професорима и мојом браћом богословима узео сам учешће у духовној и материјалној обнови те светиње у богословији, благословом нашег ректора епископа фотија био сам на разним послушањима значај богословије „света три јерарха“ је историјски значајна је како за православне далматинце, тако исто и за српску цркву у целини нама у републици хрватској она улива наду у опстанак и повратак народа на своја вековна огњишта, а са другог аспекта то је најстарија српска школа којој смо недавно прославили јубилеј од 400 година постојања јубилеј под називом „400 година светлости“ говори нам о важности и значају који је ова богословија имала у бићу православног народа у далмацији, а и шире значај богословијâ, по мом скромном мишљењу, је литургијски, али и практични литургијски значај сагледава се у образовању младих богослова у литургијској реалности живота наше цркве у литургији се сусрећемо са живим и делатним богом и то је суштина тог литургијско – богослужбеног значаја литургијско – богослужбено искуство треба да буде темељ на коме се млади богослови уче управо из тог литургијског произилази и практични део у коме сазревареч архијереја разговор са његовим преосвештенством, епископом осечкопољским и барањским господином херувимом треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са христом разговор водио: бранислав илић 8 5/ 2018 ју млади богослови, а то је послушност, јер оно изграђује смирење и покорност вољи божијој у томе јесте важност и мисијски карактер богословија за нашу свету цркву ученици у богословијама ће бити будући пастири стада христовог, који требају драговољно да носе благ јарам (јн 10, 9), да буду сведоци васкрсења, да би кроз многе невоље и недаће пастирске службе ушли у царство небеско (дап 1, 22) драги владико, oслањајући се на речи светог јована лествичника „светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“, да ли бисте нам приближили на који начин монаси, подвизавајући се у манастиру, доприносе мисији цркве бивајући светила нама у свету? богочовечанска реалност монашкога подвига стала је управо у речи светог јована лествичника православни манастири су места духовне радости, васкрсења, али и покајања и послушања монах мора да личност богочовека христа учини суштином своје личности, а то се постиже светим тајнама цркве кроз подвиг, веру и љубав, наду и кротост, пост и молитву, кроз братољубље и богољубље управо у томе је крст монаштва, у распињању себе и одрицању од своје сопствене воље о томе нас учи и свети јефрем сирин: ко испуњава своју вољу тај је син ђавола, јер је непослушност велики грех монаштва према томе, монаштво је цркви као со земљи суштина мисијског карактера монаштва је у томе да се монаси саображавају савршеној философији по христу, а не овоме веку и његовој философији по човеку (кол 2, 8) богооткривено нам о томе говори и свети апостол павле у посланици римљанима: не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља божија (рим 12, 2) у том контексту се и сагледава мисијски карактер монаштва у свету благодаћу божијом „која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује“ 10 јуна ове године устоличени сте у трон древне епархије осечкопољске и барањске шта бисте истакли када је у питању историјат ове значајне епархије којом богомудро управљате? епархијски трон на који сам ступио 10 јуна ове године датира из 15 века, а црквени живот се развија после обнове пећке реч архијереја манастир крка (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 9 патријаршије 1557 године за време патријарха макарија соколовића у време прве и друге сеобе срба, патријарх арсеније iv шакабента и сâм је столовао у осијеку те се поред њега спомињу стеван метохијац и гаврило максимовић као епископи осечкопољске епархије рескриптом карла vi 1733 године ова епархија је укинута и све црквене јединице су припојене сремској епархији осјечки срби су ово веома тешко доживели и стално су захтевали обнову, али њихов је захтев званично одбијен на мајској скупштини у сремским карловцима 1848 године епархија је поново васпостављена одлуком светог архијерејског сабора 1991 године и постављен је блаженопочивши епископ лукијан за првог епископа обновљене епархије осечкопољске и барањске то су најбитнији историјски моменти из живота ове епархије у најкраћим цртама будући да сте најмлађи епископ у српској православној цркви, ви сте у приступној беседи на дан хиротоније и устоличења позвали сабране око трпезе господње, да не презиру вашу младост, већ да вам свагда буду на молитвеној и свакој другој помоћи у овом кратком периоду сведоци смо једног сагласја између вас, повереног вам свештенства и верног народа божијег да ли то можемо разумети као одговор поверног вам свештенства и верног народа божијег на ваш наведени позив из приступне беседе? заиста је благодат божија која исцељује људске слабости, и крст који нам је дат не носимо сами, него је господ увек уз нас и помаже нам да одржимо веру по речима светог апостола павла: добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах (2 тим 4, 7–8) светопавловско предање нас учи закону љубави кроз речи: носите бремена један другога, и тако испуните закон христов (гал 6, 2), али са друге стране учи нас и томе да је дубина подвига христовога у братској љубави на то нас упућује сâм господ исус христос који је служио људима и дао свој живот за спасење творевине, указујући својим ученицима реч архијереја његово преосвештенство епископ осечкопољски и барањски господин херувим рођен је 30 јула 1987 године у вуковару од оца душана и мајке милице рођ јовковић на крштењу је добио име витомир након завршетка основне школе у вуковару, по благослову блаженопочившег епископа осечкопољског и барањског лукијана, уписао је богословију „света три јерарха“ у манастиру крка, као друга послератна генерација ове обновљене школске установе српске православне цркве по завршетку богословије, 2006 године, уписао је православни богословски факултет у београду, на којем је дипломирао 2011 године паралелно са богословским студијама уписао је филолошки факултет, одсек за српски језик и књижевност у току студија, одлучио је да свој живот посвети монашком подвигу и манастирском начину живота љубав према манастиру крка била је одлучујућа за одабир места његовог пострига на празник светих бесребреника козме и дамјана 2009 године, епископ далматински фотије постризава га у чин мале схиме, и даје му име херувим, по старцу херувиму, првом игуману манастира крка на дан манастирске славе, 21 новембра 2009 године, рукоположен је у чин јерођакона, а на празник светог кнеза лазара 2010 године у чин јеромонаха у школској 2010/11 години постављен је за професора у богословији „света три јерарха“, у којој је још обављао дужности управника интерната, главног васпитача, библиотекара и духовника богословије по благослову епископа фотија, 2013 године, свој монашки подвиг наставио је у новоформираном манастиру свете великомученице недеље у оћестову благословом његовог преосвештенства епископа новосадског и бачког и администратора епархије осечкопољске и барањске господина др иринеја, 2017 године, као настојатељ манастира оће10 5/ 2018 и апостолима како треба да служе свима и свима да буду све (1 кор 9, 22) верујем да је благодат светога духа која свагда немоћи исцељује, а недостатке допуњује главни покретач пастирског дијалога повереног ми свештенства и народа божијег ваше преосвештенство, шта бисте посебно нагласили када је у питању мисионарска делатност и које су то мисионарске потребе са којима сте суочени ви као архипастир, као и вама поверено свештенство цркве божије у епархији осечкопољској и барањској? из свете литургије треба да произилази целокупна оствареност унутрашње и спољашње мисије верујем да је овоме народу потребан литургијски преображај, јер се само кроз литургијско искуство може достићи пуноћа црквеног живота народ треба да се саображава са живом вером, да се непрестано сусреће са христом у светој чаши и да обитава у тој заједници жива заједница цркве није нека идеологија у низу многих идеологија, већ живо литургијско искуство у чијем догађају постајемо нова твар неопходно је створити јединство народа, а то нас опет враћа на литургију кроз коју то можемо остварити вером у васкрслог христа ми сведочимо пуноћу јединства и љубави као свеобухватне реалности љубав која произилази из литургијског искуства треба да буде нашем народу путоказ, а сви ми да будемо сапутници богу, богоносци, христоносци, светоносци, у свему требамо бити украшени заповестима христовим, по речима светог игнатија богоносца у ових пар момената бих сажео мисионарске потребе поверене нам епархије и народа божијег kоји су планови вашег епископског служења и управљања црквом божијом у повереној вам епархији у предстојећем периоду? сваки план треба да се саображава са јеванђељем господа нашега исуса реч архијереја стово, примљен је у свезу клира епархије осечкопољске и барањске са 1 октобром 2017 године постављен је за настојатеља манастира успења пресвете богородице у даљској планини за епископа осеч к о п о љ ског и барањског изабран је на редовном пролећном заседању светог архиј ер ејс ко г сабора српске пра в о с лав н е цркве, 9 маја 2018 године у саборном храму светог великомученика димитрија у даљу, 9 јуна 2018 године, његова светост патријарх српски иринеј, уз саслужење више архијерејâ, извршио је свечани чин наречења новоизабраног епископа осечкопољског и барањског, архимандрита херувима, а сутрадан свјатјејши патријарх иринеј, уз саслужења мноштва отачаствених архијерејâ, обавио је хиротонију и увео у трон епископа осечкопољских и барањских владику херувима епископ осечко-пољски и барањски г херувим (фото: ђакон драган с танасијевић) септембар / октобар 2018 11 христа, који нам је оставио јасан циљ ка којем треба да идемо, а циљ је задобијање царства небеског једино кроз литургијску заједницу можемо у потпуности да схватимо циљ, и да се са тим циљем саобразимо главни акценат мисије треба да буде човек као најсавршеније биће које се непрестано треба усавршавати у врлини, нади и љубави темељ пастирског рада је стварање мале цркве – породице, јер та мала црква треба бити дом молитве, дом љубави и језгро васпитавања деце која ће стасавати у православне хришћане оствареност тог плана сагледава се у вршењу заповести божијих и јеванђелским начином односа према пастви једини циљ сваког хришћанина треба да је стицање светости, јер само на тај начин можемо достићи меру раста висине христове литургија је центар хришћанског живота и икона царства божијег, у којој су испуњене речи јеванђеља: иштите царства небескога, и ово ће вам се све додати (мт 6, 33) у тој есхатолошкој стварности је и динамизам односа епископа и народа божијег којим треба да се оствари наша пастирска мисија у садашњости и будућности нема епископа изван црквене заједнице, а црквене заједнице нема изван литургије опстанак нашег народа је управо у икономији цркве, јер следећи примере из наше богате историје и напојени таквим искуством надамо се у благодат и милост божију која треба да се излије на ове просторе, просторе мученичког страдања н
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
1. 30097 / ...клања као господарици и владарки и царици и богоматери кроз БОГОРОДИЦУ и ради ње историја читавог света ушла је у нову путању, неупоредиво величанственију и узвишенију од оне која је ...
2. 32866 / ...могао учинити савршенијим свемогући бог оваплоћење бога логоса, БОГОРОДИЦУ дјеву и блаженство које ће уживати спасени свесвета је након васкрсења христовог била потпора апостолима и...
1. 30097 / ...клања као господарици и владарки и царици и богоматери кроз БОГОРОДИЦУ и ради ње историја читавог света ушла је у нову путању, неупоредиво величанственију и узвишенију од оне која је ...
2. 32866 / ...могао учинити савршенијим свемогући бог оваплоћење бога логоса, БОГОРОДИЦУ дјеву и блаженство које ће уживати спасени свесвета је након васкрсења христовог била потпора апостолима и...
21
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
...и молитво- словљу у више наврата помињемо пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 са свима светима, желећи да ис-
такнемо да смо ми који живимо овде и сада
у јединству са читавом плејадом светих угод-
...и молитво- словљу у више наврата помињемо пресвету
МЕТА инфо: Р:25127 К:187783 Д:104
| Свеска 368 |
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... пажљиво пратимо наше богослу- жење, приметићемо да је молитвено помиња- ње један од његових суштинских елемената разлог је у томе што литургијско помињање јесте пројава органске повезаности нас који смо различити удови једног богочовечанског тела цркве у сваком богослужењу и молитво- словљу у више наврата помињемо пресвету богородицу са свима светима, желећи да ис- такнемо да смо ми који живимо овде и сада у јединству са читавом плејадом светих угод- ника божијих који су живели пре нас; сви смо чланови једне исте цркве христове ми их по- мињемо на свакој литургији вршећи принос у њихову част и спомен с друге стране, будући да они већ живе стварност будућег века, ми их молимо да буду наши заступници пред пре- столом господњим исто тако, ми на литургији молитвено по- мињемо и наше ближње, упокојене и живе, на челу са нашим надлежним епископом ово помињање јесте израз нашег међусобног ста- рања и бриге једних о другима, али пре свега, то помињање јесте сведочанство о нашој при- падности цркви они који нису крштени, као ни они који се због отпадништва, јереси или неког великог преступа нађу изван заједни- це цркве, не могу бити поменути на литургиј- ском сабрању молитвено помињање је саставни део не само богослужења, већ и нашег личног (келејног) молитвеног правила? тако је као што и молитва може бити, било лична, било заједничка, тако се и молитвено помињање наших ближњих може вршити на оба начина разлика је у томе што се у својим личним молитвама ми можемо молити и за оне који нису чланови цркве, док то, као што смо рекли, на богослужбеним сабрањима није могуће лично пак, позвани смо да се молимо за читав свет, како за оне који нас воле тако и за наше непријатеље тако и у житијима све- тих имамо многа сведочанства о томе како су светитељи својим молитвама противнике обраћали у пријатеље, а прогонитеље цркве чинили хришћанима на празник света три јерарха ове године, рукоположени сте у свештени презвитерски чин како бисте за ово кратко време описали пастирску службу и узвишеност свештенослужења? сви ми који смо крштени и учествујемо у литургијском животу цркве у ствари смо служитељи свете литургије, сваки према своме призвању сви заједно, по речима апостолским, јесмо род изабрани, царско свештенство међутим, одређени хришћа- ни бивају удостојени уздизања на виши сте- пен служења цркви, а знамо да ту посебно место заузима служба презвитера бити на челу једног литургијског сабрања и прино- сити бескрвну жртву у име свих сабраних, је- сте свакако велика част и неописива радост, али исто тако и јако велика одговорност, јер коме је више дато, више ће се од њега и тра- жити пред нама који смо се прихватили овог пастирског бремена налази се озбиљан и тежак задатак, а то је да у овом времену ду- ховне помућености и изопачених вредности заинтересујемо људе за нашу веру, односно да их приближимо христу да им помогнемо, као што смо већ рекли, да спознају љубав ко- јом је бог заволео нас, а да потом на њу одго- воре својом љубављу одлуком његовог преосвештенства епископа сремског василија, постављени сте за настојатеља и пароха храма светих апостола петра и павла будући да је овај храм, који је познатији као „доња црква“, стар три века, замолио бих вас да кажете неколико речи о њему храм који ми је поверен на старање, као и многе друге светиње и здања у сремским кар- ловцима, одише старином и сведочи о бога- том хришћанском предању по коме је наша варош позната он је изграђен 1718 и од тада је место молитвеног сабирања бројних гене- рација житеља карловачког „доњег краја“ не- могуће је ући у ову цркву и молити се у њој, реч пастира јул / август 2019 9 а не сетити се свих тих претходних нараштаја који су у њој господу упућивали своје моли- тве, приносе, вапаје свакако, божијом благо- даћу која надилази време и простор у светој литургији ми смо заједно са свима њима наша светиња је позната и по томе што је давне 1784 у овом храму у епископски чин, руком карловачког митрополита мојсија путника, хиротонисан цетињски митрополит петар први петровић његош, односно све- ти петар цетињски чудотворац овог светог угодника божијег ми сматрамо другим за- штитником нашег храма и локалне заједнице која се у њему сабира; сваког четвртка појемо му молебни канон, а његов годишњи спомен празнујемо са посебном љубављу због ове историјске везе, када је наш храм, након ве- лике обнове, освештан 2014 овај свештени чин је заједно са нашим епископом извршио високопреосвећени архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфило- хије (радовић) оче, замолио бих вас да на крају нашег разговора упутите једну пастирску поруку читаоцима православног мисионара упућујући скромну, али срдачну поруку, пре свега, желим да поздравим све ваше читао- це, подсећајући их на чињеницу њима добро знану, да смо сви ми мали мисионари и делат- ници на њиви господњој, сваки према своме дару и могућности колико ћемо у томе бити успешни, зависиће од нашег свеукупног жи- вљења, односно од тога колико будемо омо- гућили светлости христовој да просветли нас и другима засветли кроз нас драги оче станко, у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, благодарим вам на овом надахнутом разговору и желим вам свако добро од господа нашег! хвала и вама на поверењу и великој части која ми је указана тиме што сам могао поне- што да кажем за овај чувени часопис наше свете цркве нека благослов божији буде са вама и свим делатницима на пољу црквене мисије максиме о томаса хопка за хришћански живот (први део) 1 увек буди са христом 2 моли се колико можеш, а не колико желиш 3 имај одрживо молитвено које ћеш молити без пропуштања 4 очитај молитву господњу неколико пута дневно 5 имај кратку молитву и стално је понављај када ти се ум не бави другим стварима 6 прави по неколико метанија сваки пут када се молиш 7 једи здраву храну, умерено 8 држи црквена правила поста 9 сваки дан проведи нешто времена у тишини 10 чини дела милосрђа у тајности 11 редовно иди на литургијске службе 12 редовно се исповедај и причешћуј 13 не улази у расправу са опседајућим мислима и осећањима сасеци их у корену чим се појаве 14 редовно откривај све своје помисли и осећања некој особи од поверења 15 редовно читај свето писмо 16 помало али редовно читај квалитетну књижевност 17 одржавај заједништво са светитељима 18 буди обична особа 19 буди љубазан са свима 20 одржавај чистоћу и ред у свом дому 21 бави се здравим, испуњавајућим хобијем 22 редовно вежбај 23 живи из дана у дан, из сата у сат 24 буди потпуно искрен, изнад свега, сам са собом 25 буди веран у малом 26 доврши све шта треба, па то предај забораву 27 прво уради оно што је најтеже и најболније 28 суочи се са стварношћу 29 благодари на свему 30 буди радостан превод са енглеског језика: бојан теодосијевић јул / август 2019 9 10 4 / 2019 реч пастира када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као православни хришћани настојимо да свету понудимо излаз богословски преображај међуљудских односа протонамесник александар р јевтић снага доброг примера је огромна нажа- лост, и лошег такође због тога је одго- ворност чин одговора на позив, али и позив на одговор тако нам бива разумљиво зашто је велики достојевски у најсветлијим трену- цима стваралаштва благовестио да смо сви криви за све и да треба свима опростити овде се треба чувати погрешног разумева- ња ових речи оне нису у духу савременог релативизма где се приписивањем кривице свима настоји поништити сама тематика гре- ха раскољников постаје херој тек оног тре- нутка када прихвата казну за злочин за раз- лику од „јунакȃ“ нашег доба који убијају децу на пешачком прелазу и беже са лица места и боре се за минималну казну, он зна шта зна- чи покајање о тој великој и дивној дубини људског живота данас тако много говоримо, а тако мало је сведочимо и другима препору- чујемо она је критичка свест како појединца тако и друштва без ње све обљутави, постаје фарса и, нажалост, заборав како других, тако и себе након другог светског рата, светом креће проповед о вредности појединца и достиг- нућа људске индивидуалности страхоте учињене током рата, узроковале су да се жртвовање живота појединца зарад разних мрачних идеолошких циљева више не сма- тра оправданим временом ова племенита идеја је на западу прерасла у култ, где свака индивидуа постаје идол самој себи распад социјалистичких државних уређења, која су безуспешно имитирала вредности хришћан- ског заједништва, код нас је донео плиму утицаја западних струјања без системске и законске основе, убрзо је настала бара у којој влада не само закон јачега, него закон безобразнијег и неваспитанијег такав манир је именован оном магичном речју „способ- ност“, коју тако често чујемо и изједначава- мо са успехом кажу да је блаженопочивши јул / август 2019 11 реч пастира патријарх српски павле деведесетих година говорио да се не плаши оних који не улазе у цркву, већ оних који су ушли у њу и одмах стали у прве редове без преображаја, са ду- хом овога света и искључиво овоземаљских вредности, затрован је ваздух нашег сведо- чења свету као болесник који одбија дијаг- нозу и лечење, ми желимо да останемо исти, а да нам се призна име хришћана и да нам се на улицама клањају у време отуђења као глобалног процеса, када депресија и разна психичка обољења бележе успоне пењући се на сами врх листе болести по подацима светске здравствене организације, свету је потребна утеха узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне анализе, бихејвиоралне те- орије о утицају околине су дале велики до- принос у разумевању важности друштвеног живота као сплета међусобних утицаја људи који су формативни за карактере поједина- ца такође, многи философи егзистенција- лизма подсетили су људе на важност теме другога рвући се са горућим проблемима постојања, они су уочили да само кроз зајед- ницу човек долази до смисла шта бисмо ми, као православни хришћани, могли свету да понудимо? првенствено учење о богу као светој тројици светоотачко богословље није слу- чајно кроз векове неуморно истрајавало на кристалисању светотројичног догмата нијансе и прецизни изрази овде нису били ситничавост, већ љубав према истини која се тиче спасења отац је извор и узрок уну- тартројичног живота вечно рађајући сина и вечноисходећи духа светога, он пројављује истину о заједници као постојању заснова- ном на љубави бог је љубав свет и човек су створени да би учествовали у љубави то је изворна динамика на коју смо позвани и коју имамо да понудимо свету; оно што је православни мислилац и хришћански фи- лософ христо јанарас назвао „релационом онтологијом“ када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као право- славни хришћани настојимо да свету пону- димо излаз критика, огорчених појединаца и група има на претек свету је неопходан оријентир и утеха породица и друштво од учења о богу као светој тројици и човеку као учеснику исте љубави могу црпети снагу за учвршћивање и преображај односа међу- тим, лицемерје неће проћи - јер су га људи већ демаскирали и осећају га на први корак мало је оних који на такав начин могу бити мисионарско подручје тачније, они су често подложни дијагнозама неких других специ- јалности, али за њих немају времена неоп- ходан је свеж ваздух да би се могло дисати призив светог духа који чини светотајинско биће цркве нас позива да се преиспитамо да ли желимо да се гушимо у атмосфери глуме и баналности или желимо да се лечимо ка- ко бисмо лечили друге благодаћу божијом уколико реч отац повежемо са богом оцем, реч мајка са црквом, реч човек са људском природом коју је христос узео на себе онда ћемо схватити да је мржња раздор, а љубав јединство без тога сви почеци су лутања без циља свет нас неће по одећи или изјашња- вати препознати као христове ученике, већ по међусобној љубави лав толстој је револуционарни бунт и занос свог времена покушао да опише и протумачи у делу декабристи није га довршио, веро- ватно наслућујући сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања владимир соловјов је као велики естета такве означио као оне без празничне одежде могли бисмо се присетити времена од пре неколико деце- нија у коме су и наши сународници обескоре- њени и обесвећени живели далеко од цркве, али против цркве данас је систем промењен, али на обесвећивању се можда ради више не- го икад надамо се и молимо да ће црква има- ти снаге и полета да љубав којом нас љуби бог посведочи овоме свету који у заблудама и злу лежи 12 4 / 2019 историја хришћанства цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је учење господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероисповести победа хришћанства – свети цар константин велики и милански едикт раде с булајић у току своје владавине безбожни цар дио- клецијан (284–305) је закључио да један владар тешко може да управља огромним царством које се протезало од британије на северозападу до сирије на југоистоку тако је временом створена тетрархија,1 са чети- ри цара на власти – два августа и два кесара августи су сматрани браћом и били су рав- ноправни на кесаре су гледали као на своје синове да би овај систем био стабилан и да не би долазило до узурпације, августи су се ородили са кесарима и учинили их својим зетовима ниједан од царева није изабрао рим за своје боравиште диоклецијан је не- посредно управљао истоком и живео је у никомидији (мала азија), а његов савладар максимијан западом, столујући у медиола- нуму (милану) кесар галерије је боравио у сирмијуму, надгледајући границе царства у подунављу, кесар констанције хлор столо- вао је у триру, близу границе на реци рајни, контролишући галију и британију цар дио- клецијан је систем тетрархије замислио као службу држави која би трајала двадесет го- дина, након чега би цареви абдицирали, а 1 на грчком четворовлашће, подела власти на чети- ри дела и између четири особе на њихова места би били изабрани други цареви тако су диоклецијан и максимијан добровољно напустили трон 305 године, а положај августа су заузели дотадашњи кеса- ри галерије и констанције хлор они су себи изабрали кесаре и изгледало је да ће овако успостављен систем смене на престолу по- стати трајан 2 добро замишљен диоклецијанов систем тетрархије имао је једну озбиљну ману: из наслеђа престола искључивао је законите синове царева тако се читава замисао на- шла у кризи када је после смрти констанци- ја хлора 306 године, мимо утврђеног реда, војска његовог сина, константина прогласи- ла за цара недуго затим у риму су претори- јанци,3 незадовољни јер су елиминисани као политички фактор у избору царева, за цара прогласили и максенција, максимијановог сина то је довело до избијања новог грађан- ског рата, који је урушио систем тетрархије из сукоба је као победник изашао констан- 2 мирослава мирковић, историја римске државе од ромула, 753 године пре христа, до смрти кон- стантина, 337 године нове ере, београд 2014, стр 550–555 3 преторијанци – посебни одреди припадника царе- ве гарде јул / август 2019 13 историја хришћанства тин, који је због својих заслуга за хришћан- ство и римску државу назван константин i велики 4 цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је уче- ње господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероиспо- вести сматрао је да нова вера, хришћан- ска, може да буде цару поуздан савезник у управљању царством тако је код једног дела хришћана преовладавало мишљење о могућности помирења хришћанске цркве и римске државе цар константин је проме- нио политику ранијих римских царева према хришћанству на осно- ву историјских извора хришћанских писаца, можемо да закључимо да је цар константин доживео преображај у време грађанског ра- та црквени историча- ри бележе да се цару, који у то доба није био хришћанин, пред од- лучујућу битку против максенција код сакса рубре,5 познатије као битка код милвијског моста (у риму) 28 октобра 312 године, јави- ло божије знамење на небу главни и најоп- ширнији извор који говори о том догађају је јевсевије памфил, епископ кесаријски, у свом делу живот константинов 6 по јев- севијевом казивању цар и његова војска су дан уочи битке пред римом на небу, поред сунца, угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (на грчком „εν τούτω νίκα“, а 4 снежана ферјанчић, константин (306–337), бео- град 2013, стр 28 5 никола керавица, непобедиви константин, бео- град 2011, стр 75 6 јевсевије памфил, живот константинов, прире- дио слободан продић, шибеник 2013 на латинском „in hoc signo vinces“) затим је те ноћи у сну цара константина посетио сам господ христос и рекао му да направи војни барјак са виђеним знаком и да га пронесе у предстојећој бици на сам дан битке кон- стантин је наредио да се искује војни барјак са венцем на врху у коме су се налазила спо- јена грчка слова х и р у виду христограма са друге стране, црквени писац лактанције, који је своје дело о смрти прогонитеља, 7 написао пре јевсевијевог, уопште не по- миње појаву крста на небу, већ тврди да је константину у сну, у ноћи која је претходила бици код милвијског моста, наложено да на штитове својих војни- ка стави христограм (христов монограм) 8 уз помоћ знамења ча- сног крста, константи- нова војска је потукла противника након победе над максенцијем, кон- стантин и његов са- владар лициније изда- ли су у медиолануму (милану) 313 годи- не чувени милански едикт о толеранцији то је, као израз цареве воље, била одлука да се хришћанима дозволи јавно исповедање вере, чиме је хришћанство у правном смислу изједначено са другим религијама у царству овим прогласом хришћанској цркви враће- на су одузета имања и исправљене и неке друге неправде које су јој у прошлости учи- њене с тога православна црква слави све- тог равноапостолног цара константина као првог хришћанског цара и време његове владавине као доба када су хришћани одне- ли коначну победу над многобошцима 7 лактанције, о смрти прогонитеља, београд 2011 8 александра смирнов – бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 83 14 4 / 2019 материк дар да лечи очи дат је светитељки од бога, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас света мученица параскева превод са јелинског: михаела пановић света мученица параскева – света петка, рођена је у риму 117 године после хри- ста њени родитељи, пореклом грци, отац агатон и мајка политеа, бејавши хришћани, када се роди света крстише је и дадоше јој име параскева одгојили су је у духу хри- шћанске вере и одшколовали, јер су били имућни и за то имали материјалне могућ- ности када је била у својим двадесетим го- динама умреше јој родитељи тада разде- ли она своје имање сиромашнима, цркви и једној установи, у којој су живеле девојке хришћанке које свој живот посветише хри- сту тамо је боравила и параскева неколико година, помажући у ширењу хришћанске ве- ре, као што су чиниле и њене сустанарке у неком тренутку их је напустила и почела да проповеда хришћанство у разним градови- ма и пределима италије током овог перио- да многе је уверила да приме хришћанство то је било оно што је сметало неким идоло- поклоницима, који су пренели њено дела- ње антонију, паганину, тадашњем владару рима по наредби антонијевој, ухватили су параскеву и довели је пред њега желевши да је натера да се одрекне своје вере хри- шћанске, подвргао ју је мучењу ужареним шлемом, из којег је благодаћу исуса христа светитељка изашла спашена уследила су различита мучења, које је светитељка под- нела славећи господа последње мучење ком је била подвргнута био је један котао са кључалим катраном и уљем у њега су стави- ли свету параскеву која међутим, уз помоћ божију, није била повређена видевши ово антоније је наговори да баци на њега ка- тран да би се сам уверио да ли пржи катран јул / август 2019 15 максиме о томаса хопка за хришћански живот (други део) 1 буди простосрдачан, скривен, тих и мали 2 никада не скрећи пажњу на себе 3 слушај када ти људи говоре 4 бди и стражи 5 не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно 6 када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај 10 никада се не пореди са другима 11 не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога 12 не осуђуј никога за било шта 13 не труди се да убедиш било кога у било шта 14 не брани се нити правдај 15 нека те брани и ограничава само бог 16 прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички 17 саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи 18 никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами 19 имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост 20 буди милостив себи и другима 21 не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха 22 окрећи се иљкучиво ка богу и светлости, не ка греху и тами 23 трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе божије веће од твоје огреховљености 24 када посрнеш, одмах устани и почни и
... пажљиво пратимо наше богослу- жење, приметићемо да је молитвено помиња- ње један од његових суштинских елемената разлог је у томе што литургијско помињање јесте пројава органске повезаности нас који смо различити удови једног богочовечанског тела цркве у сваком богослужењу и молитво- словљу у више наврата помињемо пресвету богородицу са свима светима, желећи да ис- такнемо да смо ми који живимо овде и сада у јединству са читавом плејадом светих угод- ника божијих који су живели пре нас; сви смо чланови једне исте цркве христове ми их по- мињемо на свакој литургији вршећи принос у њихову част и спомен с друге стране, будући да они већ живе стварност будућег века, ми их молимо да буду наши заступници пред пре- столом господњим исто тако, ми на литургији молитвено по- мињемо и наше ближње, упокојене и живе, на челу са нашим надлежним епископом ово помињање јесте израз нашег међусобног ста- рања и бриге једних о другима, али пре свега, то помињање јесте сведочанство о нашој при- падности цркви они који нису крштени, као ни они који се због отпадништва, јереси или неког великог преступа нађу изван заједни- це цркве, не могу бити поменути на литургиј- ском сабрању молитвено помињање је саставни део не само богослужења, већ и нашег личног (келејног) молитвеног правила? тако је као што и молитва може бити, било лична, било заједничка, тако се и молитвено помињање наших ближњих може вршити на оба начина разлика је у томе што се у својим личним молитвама ми можемо молити и за оне који нису чланови цркве, док то, као што смо рекли, на богослужбеним сабрањима није могуће лично пак, позвани смо да се молимо за читав свет, како за оне који нас воле тако и за наше непријатеље тако и у житијима све- тих имамо многа сведочанства о томе како су светитељи својим молитвама противнике обраћали у пријатеље, а прогонитеље цркве чинили хришћанима на празник света три јерарха ове године, рукоположени сте у свештени презвитерски чин како бисте за ово кратко време описали пастирску службу и узвишеност свештенослужења? сви ми који смо крштени и учествујемо у литургијском животу цркве у ствари смо служитељи свете литургије, сваки према своме призвању сви заједно, по речима апостолским, јесмо род изабрани, царско свештенство међутим, одређени хришћа- ни бивају удостојени уздизања на виши сте- пен служења цркви, а знамо да ту посебно место заузима служба презвитера бити на челу једног литургијског сабрања и прино- сити бескрвну жртву у име свих сабраних, је- сте свакако велика част и неописива радост, али исто тако и јако велика одговорност, јер коме је више дато, више ће се од њега и тра- жити пред нама који смо се прихватили овог пастирског бремена налази се озбиљан и тежак задатак, а то је да у овом времену ду- ховне помућености и изопачених вредности заинтересујемо људе за нашу веру, односно да их приближимо христу да им помогнемо, као што смо већ рекли, да спознају љубав ко- јом је бог заволео нас, а да потом на њу одго- воре својом љубављу одлуком његовог преосвештенства епископа сремског василија, постављени сте за настојатеља и пароха храма светих апостола петра и павла будући да је овај храм, који је познатији као „доња црква“, стар три века, замолио бих вас да кажете неколико речи о њему храм који ми је поверен на старање, као и многе друге светиње и здања у сремским кар- ловцима, одише старином и сведочи о бога- том хришћанском предању по коме је наша варош позната он је изграђен 1718 и од тада је место молитвеног сабирања бројних гене- рација житеља карловачког „доњег краја“ не- могуће је ући у ову цркву и молити се у њој, реч пастира јул / август 2019 9 а не сетити се свих тих претходних нараштаја који су у њој господу упућивали своје моли- тве, приносе, вапаје свакако, божијом благо- даћу која надилази време и простор у светој литургији ми смо заједно са свима њима наша светиња је позната и по томе што је давне 1784 у овом храму у епископски чин, руком карловачког митрополита мојсија путника, хиротонисан цетињски митрополит петар први петровић његош, односно све- ти петар цетињски чудотворац овог светог угодника божијег ми сматрамо другим за- штитником нашег храма и локалне заједнице која се у њему сабира; сваког четвртка појемо му молебни канон, а његов годишњи спомен празнујемо са посебном љубављу због ове историјске везе, када је наш храм, након ве- лике обнове, освештан 2014 овај свештени чин је заједно са нашим епископом извршио високопреосвећени архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски амфило- хије (радовић) оче, замолио бих вас да на крају нашег разговора упутите једну пастирску поруку читаоцима православног мисионара упућујући скромну, али срдачну поруку, пре свега, желим да поздравим све ваше читао- це, подсећајући их на чињеницу њима добро знану, да смо сви ми мали мисионари и делат- ници на њиви господњој, сваки према своме дару и могућности колико ћемо у томе бити успешни, зависиће од нашег свеукупног жи- вљења, односно од тога колико будемо омо- гућили светлости христовој да просветли нас и другима засветли кроз нас драги оче станко, у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, благодарим вам на овом надахнутом разговору и желим вам свако добро од господа нашег! хвала и вама на поверењу и великој части која ми је указана тиме што сам могао поне- што да кажем за овај чувени часопис наше свете цркве нека благослов божији буде са вама и свим делатницима на пољу црквене мисије максиме о томаса хопка за хришћански живот (први део) 1 увек буди са христом 2 моли се колико можеш, а не колико желиш 3 имај одрживо молитвено које ћеш молити без пропуштања 4 очитај молитву господњу неколико пута дневно 5 имај кратку молитву и стално је понављај када ти се ум не бави другим стварима 6 прави по неколико метанија сваки пут када се молиш 7 једи здраву храну, умерено 8 држи црквена правила поста 9 сваки дан проведи нешто времена у тишини 10 чини дела милосрђа у тајности 11 редовно иди на литургијске службе 12 редовно се исповедај и причешћуј 13 не улази у расправу са опседајућим мислима и осећањима сасеци их у корену чим се појаве 14 редовно откривај све своје помисли и осећања некој особи од поверења 15 редовно читај свето писмо 16 помало али редовно читај квалитетну књижевност 17 одржавај заједништво са светитељима 18 буди обична особа 19 буди љубазан са свима 20 одржавај чистоћу и ред у свом дому 21 бави се здравим, испуњавајућим хобијем 22 редовно вежбај 23 живи из дана у дан, из сата у сат 24 буди потпуно искрен, изнад свега, сам са собом 25 буди веран у малом 26 доврши све шта треба, па то предај забораву 27 прво уради оно што је најтеже и најболније 28 суочи се са стварношћу 29 благодари на свему 30 буди радостан превод са енглеског језика: бојан теодосијевић јул / август 2019 9 10 4 / 2019 реч пастира када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као православни хришћани настојимо да свету понудимо излаз богословски преображај међуљудских односа протонамесник александар р јевтић снага доброг примера је огромна нажа- лост, и лошег такође због тога је одго- ворност чин одговора на позив, али и позив на одговор тако нам бива разумљиво зашто је велики достојевски у најсветлијим трену- цима стваралаштва благовестио да смо сви криви за све и да треба свима опростити овде се треба чувати погрешног разумева- ња ових речи оне нису у духу савременог релативизма где се приписивањем кривице свима настоји поништити сама тематика гре- ха раскољников постаје херој тек оног тре- нутка када прихвата казну за злочин за раз- лику од „јунакȃ“ нашег доба који убијају децу на пешачком прелазу и беже са лица места и боре се за минималну казну, он зна шта зна- чи покајање о тој великој и дивној дубини људског живота данас тако много говоримо, а тако мало је сведочимо и другима препору- чујемо она је критичка свест како појединца тако и друштва без ње све обљутави, постаје фарса и, нажалост, заборав како других, тако и себе након другог светског рата, светом креће проповед о вредности појединца и достиг- нућа људске индивидуалности страхоте учињене током рата, узроковале су да се жртвовање живота појединца зарад разних мрачних идеолошких циљева више не сма- тра оправданим временом ова племенита идеја је на западу прерасла у култ, где свака индивидуа постаје идол самој себи распад социјалистичких државних уређења, која су безуспешно имитирала вредности хришћан- ског заједништва, код нас је донео плиму утицаја западних струјања без системске и законске основе, убрзо је настала бара у којој влада не само закон јачега, него закон безобразнијег и неваспитанијег такав манир је именован оном магичном речју „способ- ност“, коју тако често чујемо и изједначава- мо са успехом кажу да је блаженопочивши јул / август 2019 11 реч пастира патријарх српски павле деведесетих година говорио да се не плаши оних који не улазе у цркву, већ оних који су ушли у њу и одмах стали у прве редове без преображаја, са ду- хом овога света и искључиво овоземаљских вредности, затрован је ваздух нашег сведо- чења свету као болесник који одбија дијаг- нозу и лечење, ми желимо да останемо исти, а да нам се призна име хришћана и да нам се на улицама клањају у време отуђења као глобалног процеса, када депресија и разна психичка обољења бележе успоне пењући се на сами врх листе болести по подацима светске здравствене организације, свету је потребна утеха узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне анализе, бихејвиоралне те- орије о утицају околине су дале велики до- принос у разумевању важности друштвеног живота као сплета међусобних утицаја људи који су формативни за карактере поједина- ца такође, многи философи егзистенција- лизма подсетили су људе на важност теме другога рвући се са горућим проблемима постојања, они су уочили да само кроз зајед- ницу човек долази до смисла шта бисмо ми, као православни хришћани, могли свету да понудимо? првенствено учење о богу као светој тројици светоотачко богословље није слу- чајно кроз векове неуморно истрајавало на кристалисању светотројичног догмата нијансе и прецизни изрази овде нису били ситничавост, већ љубав према истини која се тиче спасења отац је извор и узрок уну- тартројичног живота вечно рађајући сина и вечноисходећи духа светога, он пројављује истину о заједници као постојању заснова- ном на љубави бог је љубав свет и човек су створени да би учествовали у љубави то је изворна динамика на коју смо позвани и коју имамо да понудимо свету; оно што је православни мислилац и хришћански фи- лософ христо јанарас назвао „релационом онтологијом“ када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као право- славни хришћани настојимо да свету пону- димо излаз критика, огорчених појединаца и група има на претек свету је неопходан оријентир и утеха породица и друштво од учења о богу као светој тројици и човеку као учеснику исте љубави могу црпети снагу за учвршћивање и преображај односа међу- тим, лицемерје неће проћи - јер су га људи већ демаскирали и осећају га на први корак мало је оних који на такав начин могу бити мисионарско подручје тачније, они су често подложни дијагнозама неких других специ- јалности, али за њих немају времена неоп- ходан је свеж ваздух да би се могло дисати призив светог духа који чини светотајинско биће цркве нас позива да се преиспитамо да ли желимо да се гушимо у атмосфери глуме и баналности или желимо да се лечимо ка- ко бисмо лечили друге благодаћу божијом уколико реч отац повежемо са богом оцем, реч мајка са црквом, реч човек са људском природом коју је христос узео на себе онда ћемо схватити да је мржња раздор, а љубав јединство без тога сви почеци су лутања без циља свет нас неће по одећи или изјашња- вати препознати као христове ученике, већ по међусобној љубави лав толстој је револуционарни бунт и занос свог времена покушао да опише и протумачи у делу декабристи није га довршио, веро- ватно наслућујући сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања владимир соловјов је као велики естета такве означио као оне без празничне одежде могли бисмо се присетити времена од пре неколико деце- нија у коме су и наши сународници обескоре- њени и обесвећени живели далеко од цркве, али против цркве данас је систем промењен, али на обесвећивању се можда ради више не- го икад надамо се и молимо да ће црква има- ти снаге и полета да љубав којом нас љуби бог посведочи овоме свету који у заблудама и злу лежи 12 4 / 2019 историја хришћанства цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је учење господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероисповести победа хришћанства – свети цар константин велики и милански едикт раде с булајић у току своје владавине безбожни цар дио- клецијан (284–305) је закључио да један владар тешко може да управља огромним царством које се протезало од британије на северозападу до сирије на југоистоку тако је временом створена тетрархија,1 са чети- ри цара на власти – два августа и два кесара августи су сматрани браћом и били су рав- ноправни на кесаре су гледали као на своје синове да би овај систем био стабилан и да не би долазило до узурпације, августи су се ородили са кесарима и учинили их својим зетовима ниједан од царева није изабрао рим за своје боравиште диоклецијан је не- посредно управљао истоком и живео је у никомидији (мала азија), а његов савладар максимијан западом, столујући у медиола- нуму (милану) кесар галерије је боравио у сирмијуму, надгледајући границе царства у подунављу, кесар констанције хлор столо- вао је у триру, близу границе на реци рајни, контролишући галију и британију цар дио- клецијан је систем тетрархије замислио као службу држави која би трајала двадесет го- дина, након чега би цареви абдицирали, а 1 на грчком четворовлашће, подела власти на чети- ри дела и између четири особе на њихова места би били изабрани други цареви тако су диоклецијан и максимијан добровољно напустили трон 305 године, а положај августа су заузели дотадашњи кеса- ри галерије и констанције хлор они су себи изабрали кесаре и изгледало је да ће овако успостављен систем смене на престолу по- стати трајан 2 добро замишљен диоклецијанов систем тетрархије имао је једну озбиљну ману: из наслеђа престола искључивао је законите синове царева тако се читава замисао на- шла у кризи када је после смрти констанци- ја хлора 306 године, мимо утврђеног реда, војска његовог сина, константина прогласи- ла за цара недуго затим у риму су претори- јанци,3 незадовољни јер су елиминисани као политички фактор у избору царева, за цара прогласили и максенција, максимијановог сина то је довело до избијања новог грађан- ског рата, који је урушио систем тетрархије из сукоба је као победник изашао констан- 2 мирослава мирковић, историја римске државе од ромула, 753 године пре христа, до смрти кон- стантина, 337 године нове ере, београд 2014, стр 550–555 3 преторијанци – посебни одреди припадника царе- ве гарде јул / август 2019 13 историја хришћанства тин, који је због својих заслуга за хришћан- ство и римску државу назван константин i велики 4 цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је уче- ње господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероиспо- вести сматрао је да нова вера, хришћан- ска, може да буде цару поуздан савезник у управљању царством тако је код једног дела хришћана преовладавало мишљење о могућности помирења хришћанске цркве и римске државе цар константин је проме- нио политику ранијих римских царева према хришћанству на осно- ву историјских извора хришћанских писаца, можемо да закључимо да је цар константин доживео преображај у време грађанског ра- та црквени историча- ри бележе да се цару, који у то доба није био хришћанин, пред од- лучујућу битку против максенција код сакса рубре,5 познатије као битка код милвијског моста (у риму) 28 октобра 312 године, јави- ло божије знамење на небу главни и најоп- ширнији извор који говори о том догађају је јевсевије памфил, епископ кесаријски, у свом делу живот константинов 6 по јев- севијевом казивању цар и његова војска су дан уочи битке пред римом на небу, поред сунца, угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (на грчком „εν τούτω νίκα“, а 4 снежана ферјанчић, константин (306–337), бео- град 2013, стр 28 5 никола керавица, непобедиви константин, бео- град 2011, стр 75 6 јевсевије памфил, живот константинов, прире- дио слободан продић, шибеник 2013 на латинском „in hoc signo vinces“) затим је те ноћи у сну цара константина посетио сам господ христос и рекао му да направи војни барјак са виђеним знаком и да га пронесе у предстојећој бици на сам дан битке кон- стантин је наредио да се искује војни барјак са венцем на врху у коме су се налазила спо- јена грчка слова х и р у виду христограма са друге стране, црквени писац лактанције, који је своје дело о смрти прогонитеља, 7 написао пре јевсевијевог, уопште не по- миње појаву крста на небу, већ тврди да је константину у сну, у ноћи која је претходила бици код милвијског моста, наложено да на штитове својих војни- ка стави христограм (христов монограм) 8 уз помоћ знамења ча- сног крста, константи- нова војска је потукла противника након победе над максенцијем, кон- стантин и његов са- владар лициније изда- ли су у медиолануму (милану) 313 годи- не чувени милански едикт о толеранцији то је, као израз цареве воље, била одлука да се хришћанима дозволи јавно исповедање вере, чиме је хришћанство у правном смислу изједначено са другим религијама у царству овим прогласом хришћанској цркви враће- на су одузета имања и исправљене и неке друге неправде које су јој у прошлости учи- њене с тога православна црква слави све- тог равноапостолног цара константина као првог хришћанског цара и време његове владавине као доба када су хришћани одне- ли коначну победу над многобошцима 7 лактанције, о смрти прогонитеља, београд 2011 8 александра смирнов – бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 83 14 4 / 2019 материк дар да лечи очи дат је светитељки од бога, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас света мученица параскева превод са јелинског: михаела пановић света мученица параскева – света петка, рођена је у риму 117 године после хри- ста њени родитељи, пореклом грци, отац агатон и мајка политеа, бејавши хришћани, када се роди света крстише је и дадоше јој име параскева одгојили су је у духу хри- шћанске вере и одшколовали, јер су били имућни и за то имали материјалне могућ- ности када је била у својим двадесетим го- динама умреше јој родитељи тада разде- ли она своје имање сиромашнима, цркви и једној установи, у којој су живеле девојке хришћанке које свој живот посветише хри- сту тамо је боравила и параскева неколико година, помажући у ширењу хришћанске ве- ре, као што су чиниле и њене сустанарке у неком тренутку их је напустила и почела да проповеда хришћанство у разним градови- ма и пределима италије током овог перио- да многе је уверила да приме хришћанство то је било оно што је сметало неким идоло- поклоницима, који су пренели њено дела- ње антонију, паганину, тадашњем владару рима по наредби антонијевој, ухватили су параскеву и довели је пред њега желевши да је натера да се одрекне своје вере хри- шћанске, подвргао ју је мучењу ужареним шлемом, из којег је благодаћу исуса христа светитељка изашла спашена уследила су различита мучења, које је светитељка под- нела славећи господа последње мучење ком је била подвргнута био је један котао са кључалим катраном и уљем у њега су стави- ли свету параскеву која међутим, уз помоћ божију, није била повређена видевши ово антоније је наговори да баци на њега ка- тран да би се сам уверио да ли пржи катран јул / август 2019 15 максиме о томаса хопка за хришћански живот (други део) 1 буди простосрдачан, скривен, тих и мали 2 никада не скрећи пажњу на себе 3 слушај када ти људи говоре 4 бди и стражи 5 не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно 6 када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај 10 никада се не пореди са другима 11 не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога 12 не осуђуј никога за било шта 13 не труди се да убедиш било кога у било шта 14 не брани се нити правдај 15 нека те брани и ограничава само бог 16 прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички 17 саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи 18 никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами 19 имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост 20 буди милостив себи и другима 21 не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха 22 окрећи се иљкучиво ка богу и светлости, не ка греху и тами 23 трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе божије веће од твоје огреховљености 24 када посрнеш, одмах устани и почни и
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 38997 / ...се употребљава израз са речју „мајка“, у првом реду оскверњује БОГОРОДИЦУ и сопствену мајку, која је дала живот човеку а грех богохулства се никада не прашта без покајања и неизбежно ...
1. 38997 / ...се употребљава израз са речју „мајка“, у првом реду оскверњује БОГОРОДИЦУ и сопствену мајку, која је дала живот човеку а грех богохулства се никада не прашта без покајања и неизбежно ...
22
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... 2 материк зашто другог дана божића прослављамо пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 4
приче читалаца мисионара
топла божићна прича 6
реч пастира
свештеник валериј д
... 2 материк зашто другог дана божића прослављамо пресвету
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... на трећој страни корице: будимо људи фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: саборна црква светог арханђела михаила у београду фото: shutterstockcom свеска 370, новембар / децембар 2019 реч уредника три степеника миротворства 2 материк зашто другог дана божића прослављамо пресвету богородицу 4 приче читалаца мисионара топла божићна прича 6 реч пастира свештеник валериј духањин за чиме ћемо жалити? 7 историја хришћанства други васељенски сабор 10 црквени живот свето писмо и литургија 13 беседа недеља 15 по духовима (по воздвижењу) 16 бисери светоотачке књижевности појмови „лепота“ и „лепо“ у делу св климента александријског 18 у дијалогу са атеизмом новоатеизам 20 тема броја мир у свету 25 о миротворцима
... на трећој страни корице: будимо људи фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на полеђини корице: саборна црква светог арханђела михаила у београду фото: shutterstockcom свеска 370, новембар / децембар 2019 реч уредника три степеника миротворства 2 материк зашто другог дана божића прослављамо пресвету богородицу 4 приче читалаца мисионара топла божићна прича 6 реч пастира свештеник валериј духањин за чиме ћемо жалити? 7 историја хришћанства други васељенски сабор 10 црквени живот свето писмо и литургија 13 беседа недеља 15 по духовима (по воздвижењу) 16 бисери светоотачке књижевности појмови „лепота“ и „лепо“ у делу св климента александријског 18 у дијалогу са атеизмом новоатеизам 20 тема броја мир у свету 25 о миротворцима
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
1. 1779 / ...у себи живот? зашто другог дана божића прослављамо пресвету БОГОРОДИЦУ превод са јелинског: михаела панковић другог дана након рођења господа нашег исуса христа наша црква указуј...
1. 1779 / ...у себи живот? зашто другог дана божића прослављамо пресвету БОГОРОДИЦУ превод са јелинског: михаела панковић другог дана након рођења господа нашег исуса христа наша црква указуј...
23
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
...мајку светог јована пре- тече, а ана је родила пресветуБОГОРОДИЦУ
📌
нашу стога су саломија мироносица, јелиса-
вета, мајка претече, и богородица кћери трију
сестара и стога сестре по првом коле
...мајку светог јована пре- тече, а ана је родила пресвету
МЕТА инфо: Р:26419 К:195758 Д:108
| Свеска 371 |
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... свете ане са христом она би му показала љубав, помагала би му, као што би и мали христос осетио исту љубав и нежност ка својој баки отац свете ане, свештеник матан, имао је три кћери, марију, совију и ану марија је ро- дила саломију, будућу мироносицу, совија је родила јелисавету, мајку светог јована пре- тече, а ана је родила пресвету богородицу нашу стога су саломија мироносица, јелиса- вета, мајка претече, и богородица кћери трију сестара и стога сестре по првом колену јасно како је света ана била мајка богородице то значи да је по телу била христова бака из искуства познајемо велику љубав бака према својим унуцима, али и љубав унука према својим бакама тако можемо разумети и повезаност свете ане са христом на нашу велику жалост, поред ове дво- јице божијих угодника, неки ће на овај празник славити ноћ вештица шта смо то доживели: да као један православни све- тосавски народ, какав смо некада били, дозволимо да нам ови страни такозвани „празници“ долази у наше домове, у нашу културу, у наше школе и да нас све трују са тиме, а првенствено нашу децу ми никада у историји нисмо славили демоне, вешти- це, зомбије, вампире петсто година смо били под турцима, па смо тада славили име божије и сачували наш идентитет са- да у овим временима када живимо у не- кој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! свако од нас хришћана је позван да буде мисионар и да прича онима који су крену- ли странпутицама, а поготово ми свеште- ници ми славимо бога и светитеље божије који су му угодили и које је он прославио, да се кроз њих и њихове свете мошти по- казује благодат и сила, која многе призива вери ко има уши да чује нека чује (мт 13, 9) не дозволимо да нам мрачне и ружне ствари каљају нашу свету веру под изгово- ром како је то сада модерно и како треба да идемо у току са временом господ наш исус христос је исти јуче, данас и сутра то је вечни бог и наша вера је вера у живога бога који све види и чује наша вера је не- пролазна све што је овоземаљско и људ- ска творевина је, пролазно је, а поготово ови мрачни „празници“ који нам долазе од овоземаљских центара моћи будимо вер- ни богу! беседа у некој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! јануар / фебруар 2020 15 ана значи милост, захвалност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушношћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је с великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву света ана превод са јелинског: михаела панковић материк видимо овде једну свету породицу и једну све- ту породичну атмосферу света ана била је побожна жена, како нам преносе свети оци цркве, а нарочито свети јован дамаскин име ана значи милост, захвал- ност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушно- шћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је са великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву када је богородица напунила три године, одвела ју је у храм, лишивши је свог присуства, јер је знала да је она дар божији читав свој живот света ана је провела у посту, молитви и милосрђу све ово што смо претходно навели указу- је нам на једну чињеницу, а то је да када се радујемо једном плоду, треба да знамо да је овај плод резултат многих покушаја и вели- ког труда оно што се дешава на материјал- ном нивоу, дешава се и на духовном нивоу ми поштујемо једног свеца, али истовремено треба да поштујемо и оне који су му помогли да постане свет и створили читаво окружење које је допринело овом резултату у случају о ком сад говоримо, дакле о светој ани, ви- димо једну читаву духовну породицу, али и читаву духовну атмосферу, која је допринела стварању светих личности и појављивању на- ше пресвете дјеве заиста велики празник православље про- славља данас колики само значај треба да придамо ат- мосфери која се ствара у једној породици! често смо спремни да осудимо децу, омла- дину, не знајући међутим да смо много пута ми криви што им нисмо створили потребне услове да се правилно развијају напослетку, како сматрамо богородицу својом духовном мајком, тако треба да сма- трамо и свету ану својом духовном баком и да је молимо да нам пружи нежност и љу- бав, као што то чине баке то је оно што нам је потребно митрополит навпакта и светог власија јеротеј света ана са ћерком маријом – пресветом богородицом, икона из србије, 13–14 век; данас се чува у третјаковској галерији у москви (извор: http://wwwobrazorg/) 16 1 / 2020 историја хришћанства оци трећег васељенског сабора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице трећи васељенски сабор раде булајић почетком петог века, када су се алексан- дрија и цариград спорили о превласти и у цркви и у држави, епископ цариградски несторије1 је објавио да одбија да поштује марију, мајку господа исуса христа и да је назива традиционалним називом теотокос (богородица), него само „христородица“ он је сматрао да и божанској и човечан- ској природи христовој треба да припада и по једна личност 2 први је на ово реаговао 1 несторије је рођен око 386 године у германикији у сирији (данас марас у турској) у младости је неколи- ко година провео у једном манастиру близу антиохи- је, да би се затим, након примања свештеничког чина, истакао као добар проповедник историчари цркве сократ и маркел, несторијеви савременици, истичу његову красноречивост, при чему први о њему гово- ри као о талентованом али слабо образованом чове- ку несторије је водио строг монашки живот, али је био горд и самољубив човек, који није желео ни пред ким да се поклони та гордост и жеља за славом су га спре- чавале да корисно употреби свој узвишени начин жи- вота и китњаст беседнички стил као човек чувен по свом говорничком дару, несторије је 428 године од стране цара теодосија ii изабран на трон цариград- ских архиепископа приликом ступања на катедру, у беседи окупљеном народу, несторије је показао крај- њу нетрпељивост обраћајући се цару речима: „дај ми, царе, васељену очишћену од јереси, а ја ћу теби дати царство небеско заступај ме против јеретика, а ја ћу тебе против персијанаца“ (седам стубова премудро- сти – историја васељенских сабора, приредио мла- ден станковић, београд 2008, стр 32–33) 2 здравко м пено, катихизис основе православне вере, манастир острог 2005, стр 42 кирило александријски са своја три позна- та „писма“ упућена несторију кирило више говори о јединству христове богочовечан- ске личности („једна природа бога лого- са оваплоћена“) у „првом писму“ кирило скреће пажњу на несторијево тврђење да је христос „више инструмент и оруђе бо- жанства и богоносни човек“, као и на то да је против назива за дјеву марију да је она богородица „друго писмо“ је значајније јер наглашава истинитост сједињења, „из обеју природа један је христос“ „он је пострадао за нас, јер беше нестрадалан у страдалном телу“ треће кирилово „писмо“ или послани- ца упућена је несторију и завршава се са 12 анатема или глава „исповедајући да је логос био ипостасно сједињен са телом, ми се кла- њамо једном сину и господу исусу христу“ 3 несторије је осуђен и на западу у августу 430 године папа келестин је одржао сабор у риму који је несторију оставио рок од 10 дана да се покаје несторије се није покајао, већ је чврсто бранио своја погрешна увере- ња тако да је било неопходно да се сазове сабор који би решио овај спор у цркви трећи васељенски сабор одржан је у ефе- су у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408– 450), са циљем да разјасни спор између не- сторија, архиепископа цариградског и кири- 3 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2000, стр 95–96 јануар / фебруар 2020 17 историја хришћанства ла, архиепископа александријског (412–444), нећака патријарха теофила (385–412) који је радио на збацивању и прогону светог јова- на златоустог оци трећег васељенског са- бора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице несторије је још гово- рио да пресвета дјева марија није родила бога, него човека исуса и зато није прихва- тао назив богородица, него ју је називао чо- векородицом или христородицом нестори- јева заблуда у вези са богородицом потекла је од његовог страха да се дјеви марији не припишу божанске особине исповедајући да је дјева марија богородица и да је родила бога у телу, црква јој, међутим не даје особи- не богиње она није родила предвечног бога по божанској природи, него бога логоса по човечанској природи а како мати може бити само „нечија“ мати, а не мати нечега, тј при- роде, због тога је марија дјева уистину мати божија, односно богородица 4 сишавши на земљу логос је узео обличје човека, али није престао да буде бесмртни бог који је од веч- ности у заједници са оцем и духом светим услед великих несугласица на трећем васе- љенском сабору, а у циљу сређивања наста- 4 џон мајендорф, византијско богословље, крагује- вац 2008, стр 203 трећи васељенски сабор одржан је у ефесу у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408–450), са циљем да разјасни спор између несторија, архиепископа цариградског и кирила, архиепископа александријског (412–444) трећи васељенски сабор, средњовековна фреска (извор: https://drevo-inforu/) 18 1 / 2020 лих проблема, император теодосије ii је донео одлуку да победи тројицу бунџија несторије је још од раније био у изгнанству кирило александријски и мемнон ефески су такође били ухапшени након извесног времена те- одосије ii је све ослободио, намерно или пак ненамерно заборавивши само на несторија током наредне две године кирило алексан- дријски и јован антиохијски су се дописивали и на крају усагласили кирило је написао јова- ну помирљиво писмо које је садржавало ком- промисну формулацију спорних богослов- ских проблема у том писму није било ни речи о томе колико пута се родио христос, али је зато дјева марија названа богородицом та- кође у односу на христа употребљена је реч ипостас: речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке, то јест одлуке трећег васељенског сабора у ефе- су 5 западна црква признаје првих седам после осуде несторијанства, ученици не- сторијеви одвајају се званично од цркве и стварају своју заједницу, у персији, са седи- штем у селевкији несторијанци су изврши- ли у персији у наредним вековима веома значајан мисионарски подухват ширење ислама и монголске империје, а нарочито покољ који је направио тамерлан, докрајчи- ли су овај мисионарски несторијански по- лет у новије време несторијанску заједницу у великој мери су уништили курди и турци током првог светског рата 5 јован мајендорф, патрологија i, београд 2010, стр 67–68 у својој књизи заблуда о богу, ричард докинс цитира речи алберта ајнштајна, којима овај дефинише религиозност: „осећати да се иза свега што можемо да искусимо налази не- што што наш ум не може да појми, чија лепота и узвишеност сежу до нас само посредно, као слабашни одраз – то је религиозност у том смислу ја јесам религиозан“ оно што је посебно занимљиво, ричард докинс се надовезује на ове ајнштајнове ре- чи и каже: „у том смислу и ја сам религиозан, уз ограду да речи не може да појми не значе нужно заувек ће бити непојмљиво али, себе радије не називам религиозним да не бих некога збунио“ каква вест! ричард докинс, један од „четворице јахача атеизма“ је рели- гиозан! само, то вам не сме рећи да вас не би збунио да не помислите шта? да не по- мислите да он верује у бога аврама, исака и јакова, у бога матеје, марка, луке и јована јер, теизам, по речима самог докинса, јесте вера у натприродног бога и једино је та вера заблуда и само на њу се односи наслов ње- гове књиге – заблуда о богу докинс то веома јасно каже: „имајте на уму да се реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне богове“ ако је ово дефиниција теизма, онда и де- финиција атеизма добија ново значење – атеизам је неверовање у натприродног бога, односно у бога који је са оне стране створе- ног света, који је нестворен нема другог бога који је нестворен, који нема своју теогенезу, који јесте изван и мимо сваке космогене- зе и који је са оне стране створене природе (натприродан то и значи), осим једног и је- диног – то је светац израиљев (ис 41, 14; хе- бр quadoš=одвојен), онај који за себе каже: ја сам бог а не човек, светац усред тебе (ос 11, 9) дакле, докинсова дефиниција атеизма је – неверовање у библијског бога само то и ништа више тај појам атеизма не искључује веровање у природно божанство, те се, из поштовања према традиционалним атеисти- ма који искључују веру у било какав појам божанског, докинсов атеизам мора назвати – новоатеизмом нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачуди- у дијалогу са атеизмом историја хришћанства речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке јануар / фебруар 2020 19 нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачудити – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер новоатеизам ричарда докинса није ништа друго до нашминкани пантеизам да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? др александар милојков ти – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер но- воатеизам ричарда докинса није ништа дру- го до нашминкани пантеизам то ћу у даљем тексту и показати наиме, ричард докинс није наиван, нити неинтелигентан, нити неинформисан човек њему је прилично јасно да се класични (тра- диционални) појам атеизма тешко може бра- нити као став уз квалификацију теизма као некакве неосноване, примитивне и на разу- му непоткрепљене идеје докинсу је јасно да један општи, назовимо га философски појам бога творца (првог узрока, начела, апсолута) није ирационална идеја и да против себе има читаву интелектуалну елиту историје европ- ске цивилизације, којој и сам припада отуда он не напада тај, да га тако назовемо, општи, философски теизам, који је неспоран у читавој историји европске мисли и снажно заступљен код многих знаменитих научника, какав је и напред поменути алберт ајнштајн докинс и не покушава да негира основаност ајнштајно- вог теизма, напротив он се са њим саглашава оно што покушава јесте да направи разлику између ајнштајновог и библијског, хришћан- ског теизма јер, подсетимо се докинсовог појма новоатеизма – он негира само један конкретни теизам – библијски теизам свим силама се у својој књизи потрудио да покаже да ајнштајнова религиозност не припада том, библијском теизму – ајнштајн не верује у нат- природно божанство наиме, докинс се тру- ди да „ајштајновску релизиозност“ (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на црквеним, хришћанским начели- ма а црква их је поштовала али, ако се сетимо и беседа св јована златоустог који је био својеврсни борац за социјалну правду, утемељену на његовом инсистирању на животу по писму, многи од нас данас би се осетили прозвани у његовим речима са друге стране, он није био толико оштар према имућнима и привилегованима његовог доба зато да би их подстакао на још већу врлину, већ управо због њихове окоре- лости и хладноће срца према онима који су на маргини друштва из било ког разлога ма- кар и сами били криви за то то нас води до два карактеристична места из новог завета: христовој параболи о стра- шном суду и о богаташу и убогом лазару обе су нам познате и обе се тумаче и као хри- стове приче које се односе на сиромашне и одбачене у првој, код матеја, имамо да сви они који су се нашли међу „најмањима“ хри- стовим јесу „благословени оца мојега“ јер се у тим најмањима заправо крио христос ти најмањи су управо они одбачени и они са маргине чак и они који су са оне стране за- кона јер, ако пажљиво погледамо, за оне ко- ји су у тамници не знамо зашто су тамо, да ли су заиста криви или су жртве нечије сплетке и грамзивости (уп мт 18, 23) друга прича нам не говори толико о загробном стању ду- ше, као што се учестало тумачи, него нам нај- пре говори о једном неосетљивом богаташу који је живео у потпуном благостању које га је толико отупело да ни пред својим врати- ма човека који му је био познат, а који је био сиромах и болестан, није држао за људско биће апостол лука намерно користи изразе „бјеше богат и облачаше се у скерлет и у сви- трагедија нашег времена јесте да организација у оквиру аем која се бави соци- јалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најгоре могуће начине афир- мише индивидуализам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ да ли је сиротиња „и богу тешка“? тема броја владимир пекић 24 1 / 2020 тема броја лу, и сјајно се весељаше сваки дан“ за бога- таша и „који лежаше пред вратима његовим гнојав а још и пси долажаху и лизаху гној његов“, да би нагласио контраст између њих двојице као и неосетљивост богаташа упра- во опис њиховог стања има то за мотив „фи- нале“ приче нам је познато: христос ставља мојсија и пророке као предуслов прихва- тање васкрсења из мртвих заправо, лукин циљ јесте да каже да закон управо афирми- ше бригу према сиротињи то је било нешто што се подразумевало у античком јудаизму то је био најпре лични израз побожности и поштовања закона, али је био и религиозна обавеза у тој мери да је постојао десетак ко- ји су јевреји плаћали, а који се одвајао за сиромашне иако то можемо да сагледавамо из угла некакве врсте социјалне помоћи и опште друштвене ангажованости, идеја која почи- ва већ у одредбама старог завета о сирома- шнима и удовицама (уп пнз 26, 12с; лев 27, 30; пнз 14, 28с), јесте теолошка и наслања се на идеју израиља као народа који је господ ослободио из египта, из „дома ропскога“ и због тога су дужни да управо обесправље- ном чине добро и милост код апостола луке видимо богаташа, ко- ји је по мерилима овога света, често и нама данас прихватљивим, то богатство посма- трао као дар за праведност и поштовање закона међутим, управо је убоги лазар ме- рило његовог испуњавања закона према томе, иако поменута два одломка из јеван- ђеља по матеју и луки говоре о две разли- чите ситуације и имају различите мотиве, оне се ипак додирују у чињеници да се за- повести господње испуњавају у поштова- њу оних које често сматрамо небитнима, „најмањом браћом“, убогима попут лазара јасно је да христос овде инсистира на ми- лосрђу као основној врлини која би тре- бало да краси хришћане суд божији као и препознавање онога који је васкрсао из мртвих и следовање за њим се не дешава у култним радњама у сличну заблуду је пао и старозаветни израиљ (ис 1, 11–17) а сам господ каже: „милост хоћу, а не жртвопри- ношење“ (в мт 9, 13) но, не само у јеванђељима, већ и у дру- гим новозаветним текстовима (дап 4, 32–5, 11; рим 15, 26с; 1 кор 16, 1; 1 кор 1, 26с) као и у ранохришћанским текстовима старање за немоћне и потребите је била једна од основних делатности цркве чак су и паган- ски противници хришћанства то наводи- ли као светли пример против којег немају никакав аргумент познате су нам чувене василијаде, насеља за сиромашне светог василија великог; „запаљиве“ беседе све- тог јована златоустог против богатих и њи- ховог занемаривања сиромаха и богаља или чињеница да је мермер предвиђен за цркву у константинопољу продао и новац прича о богаташу и лазару, руска икона непознатог аутора из 17 века (извор: http://iconspstguru/) јануар / фебруар 2020 25 разделио сиромасима, што је изазвало гнев престоничких великаша листа би била по- дугачка када бисмо набрајали све примере основна идеја лежи у томе да није само бо- гослужбени оквир, и није само молитва на- чин да се у нашим животима пројави тајна и слика царства божијег свети никола каваси- ла, познат по речима да се црква пројављу- је у светим тајнама, мислећи на причешће, исто тако говори да се тајна цркве открива у делима милосрђа и старању за немоћне и болесне ништа мање то није икона царства уколико се размисли јасно је да, човек ко- ме се олакшава болест, прекида гладовање, нађе кров над главом, чак и исцељује моли- твом, осећа поново своје људско достојан- ство и слободу коју му је бог даровао ту се открива та тајна царства – у једнакости и де- љењу живота тако да свима, колико је то мо- гуће, буду доступни дарови божији иако су то материјалне ствари и стварности, оне се- жу у вечност јер, ако делимо живот из исте чаше, како је могуће да се делимо по оним стварима које су од овога века и света није ли то заправо секуларност која прети цркви? данас, када је присутан један став који хри- шћанство гледа као веру финих и васпитаних људи, ситуираних, са манирима грађанске класе, била би саблазан када би неко такав могао да види христове „пратиоце“ (богаље, преваранте, ђавоимане, сиромашне, удо- вице, проститутке, разбојнике), или како апостол павле осуђује као недостојне при- часнике оне који праве поделе на агапама и вечерама господњим ускраћујући храну сиромашнима, не третирајући их равноправ- но или да оде у кухиње вдс-а и да види ка- кав профил људи тамо долази колико би се данас „великих верника“ (чак и оних који су црквени у литургијском смислу), згрозили при помисли да су ти људи њихова браћа и сестре, и то подједнако као углађена и фино васпитана хришћанска господа, свештенство, епископи? не само њихова браћа и сестре, већ они кроз које се сам христос пројављује, чак и пре него кроз свештенослужитеље, ако верујемо господњим речима трагедија нашег времена јесте да органи- зација у оквиру аем која се бави социјалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најго- ре могуће начине афирмише индивидуали- зам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ често су чак и слике људске несреће и беде обојене не- ким идеолошким предзнаком све са циљем да је то ипак далеко од нас на жалост (или, можда, на срећу), ипак није и баш зато што није, дарована нам је могућност да у делима милосрђа пројављујемо радост царства бо- жијег даривање љубави и среће некоме ко је их из било ког разлога лишен и доведен у понижавајући положај је велико дело пред господом то је смисао љубави о којој гово- ри господ и та љубав је конкретна треба је показивати код своје локалне, парохијске заједнице, где смо заједничари исте чаше тако ће наш одговор на питање „где је цар- ство божије?“ и „да ли је христос уистину бог и спаситељ?“ бити исти као и господњи одговор светом јовану крститељу: „слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље“ (мт 11, 5; уп лк 4, 18; лк 7, 20, 22) тема броја старање за немоћне и потребите била је једна од основних делатности цркве чак су и пагански противници хришћанства то наводили као светли пример против којег немају никакав аргумент 26 1 / 2020 тада ће рећи цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је припре- мљено од постања свијета јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјети- сте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34–37) да ли можете на почетку нашег разговора да кажете нешто о изазовима који стоје пред црквом на плану социјалне подр- шке појединцима и породицама, а који су у нашем народу дошли као последица ратних дешавања на просторима бивше југославије 90-их година, светске економ- ске кризе која траје од 2008, овим нај- новијим ратним збивањима на блиском истоку и мигрантском кризом происте- клом из тих ратних збивања? да ли црква има снаге и могућности да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које
... свете ане са христом она би му показала љубав, помагала би му, као што би и мали христос осетио исту љубав и нежност ка својој баки отац свете ане, свештеник матан, имао је три кћери, марију, совију и ану марија је ро- дила саломију, будућу мироносицу, совија је родила јелисавету, мајку светог јована пре- тече, а ана је родила пресвету богородицу нашу стога су саломија мироносица, јелиса- вета, мајка претече, и богородица кћери трију сестара и стога сестре по првом колену јасно како је света ана била мајка богородице то значи да је по телу била христова бака из искуства познајемо велику љубав бака према својим унуцима, али и љубав унука према својим бакама тако можемо разумети и повезаност свете ане са христом на нашу велику жалост, поред ове дво- јице божијих угодника, неки ће на овај празник славити ноћ вештица шта смо то доживели: да као један православни све- тосавски народ, какав смо некада били, дозволимо да нам ови страни такозвани „празници“ долази у наше домове, у нашу културу, у наше школе и да нас све трују са тиме, а првенствено нашу децу ми никада у историји нисмо славили демоне, вешти- це, зомбије, вампире петсто година смо били под турцима, па смо тада славили име божије и сачували наш идентитет са- да у овим временима када живимо у не- кој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! свако од нас хришћана је позван да буде мисионар и да прича онима који су крену- ли странпутицама, а поготово ми свеште- ници ми славимо бога и светитеље божије који су му угодили и које је он прославио, да се кроз њих и њихове свете мошти по- казује благодат и сила, која многе призива вери ко има уши да чује нека чује (мт 13, 9) не дозволимо да нам мрачне и ружне ствари каљају нашу свету веру под изгово- ром како је то сада модерно и како треба да идемо у току са временом господ наш исус христос је исти јуче, данас и сутра то је вечни бог и наша вера је вера у живога бога који све види и чује наша вера је не- пролазна све што је овоземаљско и људ- ска творевина је, пролазно је, а поготово ови мрачни „празници“ који нам долазе од овоземаљских центара моћи будимо вер- ни богу! беседа у некој слободи, доста се срба одриче имена божијег и окреће се мрачним силама не дозволимо то љубљена браћо и сестре! јануар / фебруар 2020 15 ана значи милост, захвалност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушношћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је с великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву света ана превод са јелинског: михаела панковић материк видимо овде једну свету породицу и једну све- ту породичну атмосферу света ана била је побожна жена, како нам преносе свети оци цркве, а нарочито свети јован дамаскин име ана значи милост, захвал- ност, и заиста је милост боравила у њој зачела је богородицу молитвом, постом и послушно- шћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је са великом љубављу, дајући јој не само своје млеко, већ и свој живот, своју молитву када је богородица напунила три године, одвела ју је у храм, лишивши је свог присуства, јер је знала да је она дар божији читав свој живот света ана је провела у посту, молитви и милосрђу све ово што смо претходно навели указу- је нам на једну чињеницу, а то је да када се радујемо једном плоду, треба да знамо да је овај плод резултат многих покушаја и вели- ког труда оно што се дешава на материјал- ном нивоу, дешава се и на духовном нивоу ми поштујемо једног свеца, али истовремено треба да поштујемо и оне који су му помогли да постане свет и створили читаво окружење које је допринело овом резултату у случају о ком сад говоримо, дакле о светој ани, ви- димо једну читаву духовну породицу, али и читаву духовну атмосферу, која је допринела стварању светих личности и појављивању на- ше пресвете дјеве заиста велики празник православље про- славља данас колики само значај треба да придамо ат- мосфери која се ствара у једној породици! често смо спремни да осудимо децу, омла- дину, не знајући међутим да смо много пута ми криви што им нисмо створили потребне услове да се правилно развијају напослетку, како сматрамо богородицу својом духовном мајком, тако треба да сма- трамо и свету ану својом духовном баком и да је молимо да нам пружи нежност и љу- бав, као што то чине баке то је оно што нам је потребно митрополит навпакта и светог власија јеротеј света ана са ћерком маријом – пресветом богородицом, икона из србије, 13–14 век; данас се чува у третјаковској галерији у москви (извор: http://wwwobrazorg/) 16 1 / 2020 историја хришћанства оци трећег васељенског сабора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице трећи васељенски сабор раде булајић почетком петог века, када су се алексан- дрија и цариград спорили о превласти и у цркви и у држави, епископ цариградски несторије1 је објавио да одбија да поштује марију, мајку господа исуса христа и да је назива традиционалним називом теотокос (богородица), него само „христородица“ он је сматрао да и божанској и човечан- ској природи христовој треба да припада и по једна личност 2 први је на ово реаговао 1 несторије је рођен око 386 године у германикији у сирији (данас марас у турској) у младости је неколи- ко година провео у једном манастиру близу антиохи- је, да би се затим, након примања свештеничког чина, истакао као добар проповедник историчари цркве сократ и маркел, несторијеви савременици, истичу његову красноречивост, при чему први о њему гово- ри као о талентованом али слабо образованом чове- ку несторије је водио строг монашки живот, али је био горд и самољубив човек, који није желео ни пред ким да се поклони та гордост и жеља за славом су га спре- чавале да корисно употреби свој узвишени начин жи- вота и китњаст беседнички стил као човек чувен по свом говорничком дару, несторије је 428 године од стране цара теодосија ii изабран на трон цариград- ских архиепископа приликом ступања на катедру, у беседи окупљеном народу, несторије је показао крај- њу нетрпељивост обраћајући се цару речима: „дај ми, царе, васељену очишћену од јереси, а ја ћу теби дати царство небеско заступај ме против јеретика, а ја ћу тебе против персијанаца“ (седам стубова премудро- сти – историја васељенских сабора, приредио мла- ден станковић, београд 2008, стр 32–33) 2 здравко м пено, катихизис основе православне вере, манастир острог 2005, стр 42 кирило александријски са своја три позна- та „писма“ упућена несторију кирило више говори о јединству христове богочовечан- ске личности („једна природа бога лого- са оваплоћена“) у „првом писму“ кирило скреће пажњу на несторијево тврђење да је христос „више инструмент и оруђе бо- жанства и богоносни човек“, као и на то да је против назива за дјеву марију да је она богородица „друго писмо“ је значајније јер наглашава истинитост сједињења, „из обеју природа један је христос“ „он је пострадао за нас, јер беше нестрадалан у страдалном телу“ треће кирилово „писмо“ или послани- ца упућена је несторију и завршава се са 12 анатема или глава „исповедајући да је логос био ипостасно сједињен са телом, ми се кла- њамо једном сину и господу исусу христу“ 3 несторије је осуђен и на западу у августу 430 године папа келестин је одржао сабор у риму који је несторију оставио рок од 10 дана да се покаје несторије се није покајао, већ је чврсто бранио своја погрешна увере- ња тако да је било неопходно да се сазове сабор који би решио овај спор у цркви трећи васељенски сабор одржан је у ефе- су у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408– 450), са циљем да разјасни спор између не- сторија, архиепископа цариградског и кири- 3 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2000, стр 95–96 јануар / фебруар 2020 17 историја хришћанства ла, архиепископа александријског (412–444), нећака патријарха теофила (385–412) који је радио на збацивању и прогону светог јова- на златоустог оци трећег васељенског са- бора су одбацили несторијево учење којим се уносила деоба у личност господа исуса христа на овом сабору је потврђено да је господ исус христос једна личност са две природе: божанском, од вечности, од оца, и човечанском, коју је примио у времену од пресвете богородице несторије је још гово- рио да пресвета дјева марија није родила бога, него човека исуса и зато није прихва- тао назив богородица, него ју је називао чо- векородицом или христородицом нестори- јева заблуда у вези са богородицом потекла је од његовог страха да се дјеви марији не припишу божанске особине исповедајући да је дјева марија богородица и да је родила бога у телу, црква јој, међутим не даје особи- не богиње она није родила предвечног бога по божанској природи, него бога логоса по човечанској природи а како мати може бити само „нечија“ мати, а не мати нечега, тј при- роде, због тога је марија дјева уистину мати божија, односно богородица 4 сишавши на земљу логос је узео обличје човека, али није престао да буде бесмртни бог који је од веч- ности у заједници са оцем и духом светим услед великих несугласица на трећем васе- љенском сабору, а у циљу сређивања наста- 4 џон мајендорф, византијско богословље, крагује- вац 2008, стр 203 трећи васељенски сабор одржан је у ефесу у малој азији од 22 јуна до 30 јула 431 године сабор је сазвао цар теодосије ii (408–450), са циљем да разјасни спор између несторија, архиепископа цариградског и кирила, архиепископа александријског (412–444) трећи васељенски сабор, средњовековна фреска (извор: https://drevo-inforu/) 18 1 / 2020 лих проблема, император теодосије ii је донео одлуку да победи тројицу бунџија несторије је још од раније био у изгнанству кирило александријски и мемнон ефески су такође били ухапшени након извесног времена те- одосије ii је све ослободио, намерно или пак ненамерно заборавивши само на несторија током наредне две године кирило алексан- дријски и јован антиохијски су се дописивали и на крају усагласили кирило је написао јова- ну помирљиво писмо које је садржавало ком- промисну формулацију спорних богослов- ских проблема у том писму није било ни речи о томе колико пута се родио христос, али је зато дјева марија названа богородицом та- кође у односу на христа употребљена је реч ипостас: речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке, то јест одлуке трећег васељенског сабора у ефе- су 5 западна црква признаје првих седам после осуде несторијанства, ученици не- сторијеви одвајају се званично од цркве и стварају своју заједницу, у персији, са седи- штем у селевкији несторијанци су изврши- ли у персији у наредним вековима веома значајан мисионарски подухват ширење ислама и монголске империје, а нарочито покољ који је направио тамерлан, докрајчи- ли су овај мисионарски несторијански по- лет у новије време несторијанску заједницу у великој мери су уништили курди и турци током првог светског рата 5 јован мајендорф, патрологија i, београд 2010, стр 67–68 у својој књизи заблуда о богу, ричард докинс цитира речи алберта ајнштајна, којима овај дефинише религиозност: „осећати да се иза свега што можемо да искусимо налази не- што што наш ум не може да појми, чија лепота и узвишеност сежу до нас само посредно, као слабашни одраз – то је религиозност у том смислу ја јесам религиозан“ оно што је посебно занимљиво, ричард докинс се надовезује на ове ајнштајнове ре- чи и каже: „у том смислу и ја сам религиозан, уз ограду да речи не може да појми не значе нужно заувек ће бити непојмљиво али, себе радије не називам религиозним да не бих некога збунио“ каква вест! ричард докинс, један од „четворице јахача атеизма“ је рели- гиозан! само, то вам не сме рећи да вас не би збунио да не помислите шта? да не по- мислите да он верује у бога аврама, исака и јакова, у бога матеје, марка, луке и јована јер, теизам, по речима самог докинса, јесте вера у натприродног бога и једино је та вера заблуда и само на њу се односи наслов ње- гове књиге – заблуда о богу докинс то веома јасно каже: „имајте на уму да се реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне богове“ ако је ово дефиниција теизма, онда и де- финиција атеизма добија ново значење – атеизам је неверовање у натприродног бога, односно у бога који је са оне стране створе- ног света, који је нестворен нема другог бога који је нестворен, који нема своју теогенезу, који јесте изван и мимо сваке космогене- зе и који је са оне стране створене природе (натприродан то и значи), осим једног и је- диног – то је светац израиљев (ис 41, 14; хе- бр quadoš=одвојен), онај који за себе каже: ја сам бог а не човек, светац усред тебе (ос 11, 9) дакле, докинсова дефиниција атеизма је – неверовање у библијског бога само то и ништа више тај појам атеизма не искључује веровање у природно божанство, те се, из поштовања према традиционалним атеисти- ма који искључују веру у било какав појам божанског, докинсов атеизам мора назвати – новоатеизмом нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачуди- у дијалогу са атеизмом историја хришћанства речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке јануар / фебруар 2020 19 нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачудити – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер новоатеизам ричарда докинса није ништа друго до нашминкани пантеизам да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? др александар милојков ти – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер но- воатеизам ричарда докинса није ништа дру- го до нашминкани пантеизам то ћу у даљем тексту и показати наиме, ричард докинс није наиван, нити неинтелигентан, нити неинформисан човек њему је прилично јасно да се класични (тра- диционални) појам атеизма тешко може бра- нити као став уз квалификацију теизма као некакве неосноване, примитивне и на разу- му непоткрепљене идеје докинсу је јасно да један општи, назовимо га философски појам бога творца (првог узрока, начела, апсолута) није ирационална идеја и да против себе има читаву интелектуалну елиту историје европ- ске цивилизације, којој и сам припада отуда он не напада тај, да га тако назовемо, општи, философски теизам, који је неспоран у читавој историји европске мисли и снажно заступљен код многих знаменитих научника, какав је и напред поменути алберт ајнштајн докинс и не покушава да негира основаност ајнштајно- вог теизма, напротив он се са њим саглашава оно што покушава јесте да направи разлику између ајнштајновог и библијског, хришћан- ског теизма јер, подсетимо се докинсовог појма новоатеизма – он негира само један конкретни теизам – библијски теизам свим силама се у својој књизи потрудио да покаже да ајнштајнова религиозност не припада том, библијском теизму – ајнштајн не верује у нат- природно божанство наиме, докинс се тру- ди да „ајштајновску релизиозност“ (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на црквеним, хришћанским начели- ма а црква их је поштовала али, ако се сетимо и беседа св јована златоустог који је био својеврсни борац за социјалну правду, утемељену на његовом инсистирању на животу по писму, многи од нас данас би се осетили прозвани у његовим речима са друге стране, он није био толико оштар према имућнима и привилегованима његовог доба зато да би их подстакао на још већу врлину, већ управо због њихове окоре- лости и хладноће срца према онима који су на маргини друштва из било ког разлога ма- кар и сами били криви за то то нас води до два карактеристична места из новог завета: христовој параболи о стра- шном суду и о богаташу и убогом лазару обе су нам познате и обе се тумаче и као хри- стове приче које се односе на сиромашне и одбачене у првој, код матеја, имамо да сви они који су се нашли међу „најмањима“ хри- стовим јесу „благословени оца мојега“ јер се у тим најмањима заправо крио христос ти најмањи су управо они одбачени и они са маргине чак и они који су са оне стране за- кона јер, ако пажљиво погледамо, за оне ко- ји су у тамници не знамо зашто су тамо, да ли су заиста криви или су жртве нечије сплетке и грамзивости (уп мт 18, 23) друга прича нам не говори толико о загробном стању ду- ше, као што се учестало тумачи, него нам нај- пре говори о једном неосетљивом богаташу који је живео у потпуном благостању које га је толико отупело да ни пред својим врати- ма човека који му је био познат, а који је био сиромах и болестан, није држао за људско биће апостол лука намерно користи изразе „бјеше богат и облачаше се у скерлет и у сви- трагедија нашег времена јесте да организација у оквиру аем која се бави соци- јалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најгоре могуће начине афир- мише индивидуализам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ да ли је сиротиња „и богу тешка“? тема броја владимир пекић 24 1 / 2020 тема броја лу, и сјајно се весељаше сваки дан“ за бога- таша и „који лежаше пред вратима његовим гнојав а још и пси долажаху и лизаху гној његов“, да би нагласио контраст између њих двојице као и неосетљивост богаташа упра- во опис њиховог стања има то за мотив „фи- нале“ приче нам је познато: христос ставља мојсија и пророке као предуслов прихва- тање васкрсења из мртвих заправо, лукин циљ јесте да каже да закон управо афирми- ше бригу према сиротињи то је било нешто што се подразумевало у античком јудаизму то је био најпре лични израз побожности и поштовања закона, али је био и религиозна обавеза у тој мери да је постојао десетак ко- ји су јевреји плаћали, а који се одвајао за сиромашне иако то можемо да сагледавамо из угла некакве врсте социјалне помоћи и опште друштвене ангажованости, идеја која почи- ва већ у одредбама старог завета о сирома- шнима и удовицама (уп пнз 26, 12с; лев 27, 30; пнз 14, 28с), јесте теолошка и наслања се на идеју израиља као народа који је господ ослободио из египта, из „дома ропскога“ и због тога су дужни да управо обесправље- ном чине добро и милост код апостола луке видимо богаташа, ко- ји је по мерилима овога света, често и нама данас прихватљивим, то богатство посма- трао као дар за праведност и поштовање закона међутим, управо је убоги лазар ме- рило његовог испуњавања закона према томе, иако поменута два одломка из јеван- ђеља по матеју и луки говоре о две разли- чите ситуације и имају различите мотиве, оне се ипак додирују у чињеници да се за- повести господње испуњавају у поштова- њу оних које често сматрамо небитнима, „најмањом браћом“, убогима попут лазара јасно је да христос овде инсистира на ми- лосрђу као основној врлини која би тре- бало да краси хришћане суд божији као и препознавање онога који је васкрсао из мртвих и следовање за њим се не дешава у култним радњама у сличну заблуду је пао и старозаветни израиљ (ис 1, 11–17) а сам господ каже: „милост хоћу, а не жртвопри- ношење“ (в мт 9, 13) но, не само у јеванђељима, већ и у дру- гим новозаветним текстовима (дап 4, 32–5, 11; рим 15, 26с; 1 кор 16, 1; 1 кор 1, 26с) као и у ранохришћанским текстовима старање за немоћне и потребите је била једна од основних делатности цркве чак су и паган- ски противници хришћанства то наводи- ли као светли пример против којег немају никакав аргумент познате су нам чувене василијаде, насеља за сиромашне светог василија великог; „запаљиве“ беседе све- тог јована златоустог против богатих и њи- ховог занемаривања сиромаха и богаља или чињеница да је мермер предвиђен за цркву у константинопољу продао и новац прича о богаташу и лазару, руска икона непознатог аутора из 17 века (извор: http://iconspstguru/) јануар / фебруар 2020 25 разделио сиромасима, што је изазвало гнев престоничких великаша листа би била по- дугачка када бисмо набрајали све примере основна идеја лежи у томе да није само бо- гослужбени оквир, и није само молитва на- чин да се у нашим животима пројави тајна и слика царства божијег свети никола каваси- ла, познат по речима да се црква пројављу- је у светим тајнама, мислећи на причешће, исто тако говори да се тајна цркве открива у делима милосрђа и старању за немоћне и болесне ништа мање то није икона царства уколико се размисли јасно је да, човек ко- ме се олакшава болест, прекида гладовање, нађе кров над главом, чак и исцељује моли- твом, осећа поново своје људско достојан- ство и слободу коју му је бог даровао ту се открива та тајна царства – у једнакости и де- љењу живота тако да свима, колико је то мо- гуће, буду доступни дарови божији иако су то материјалне ствари и стварности, оне се- жу у вечност јер, ако делимо живот из исте чаше, како је могуће да се делимо по оним стварима које су од овога века и света није ли то заправо секуларност која прети цркви? данас, када је присутан један став који хри- шћанство гледа као веру финих и васпитаних људи, ситуираних, са манирима грађанске класе, била би саблазан када би неко такав могао да види христове „пратиоце“ (богаље, преваранте, ђавоимане, сиромашне, удо- вице, проститутке, разбојнике), или како апостол павле осуђује као недостојне при- часнике оне који праве поделе на агапама и вечерама господњим ускраћујући храну сиромашнима, не третирајући их равноправ- но или да оде у кухиње вдс-а и да види ка- кав профил људи тамо долази колико би се данас „великих верника“ (чак и оних који су црквени у литургијском смислу), згрозили при помисли да су ти људи њихова браћа и сестре, и то подједнако као углађена и фино васпитана хришћанска господа, свештенство, епископи? не само њихова браћа и сестре, већ они кроз које се сам христос пројављује, чак и пре него кроз свештенослужитеље, ако верујемо господњим речима трагедија нашег времена јесте да органи- зација у оквиру аем која се бави социјалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најго- ре могуће начине афирмише индивидуали- зам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ често су чак и слике људске несреће и беде обојене не- ким идеолошким предзнаком све са циљем да је то ипак далеко од нас на жалост (или, можда, на срећу), ипак није и баш зато што није, дарована нам је могућност да у делима милосрђа пројављујемо радост царства бо- жијег даривање љубави и среће некоме ко је их из било ког разлога лишен и доведен у понижавајући положај је велико дело пред господом то је смисао љубави о којој гово- ри господ и та љубав је конкретна треба је показивати код своје локалне, парохијске заједнице, где смо заједничари исте чаше тако ће наш одговор на питање „где је цар- ство божије?“ и „да ли је христос уистину бог и спаситељ?“ бити исти као и господњи одговор светом јовану крститељу: „слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље“ (мт 11, 5; уп лк 4, 18; лк 7, 20, 22) тема броја старање за немоћне и потребите била је једна од основних делатности цркве чак су и пагански противници хришћанства то наводили као светли пример против којег немају никакав аргумент 26 1 / 2020 тада ће рећи цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је припре- мљено од постања свијета јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјети- сте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34–37) да ли можете на почетку нашег разговора да кажете нешто о изазовима који стоје пред црквом на плану социјалне подр- шке појединцима и породицама, а који су у нашем народу дошли као последица ратних дешавања на просторима бивше југославије 90-их година, светске економ- ске кризе која траје од 2008, овим нај- новијим ратним збивањима на блиском истоку и мигрантском кризом происте- клом из тих ратних збивања? да ли црква има снаге и могућности да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 71455 / ...милост, захвалност, и заиста је милост боравила у њој зачела је БОГОРОДИЦУ молитвом, постом и послушношћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је с великом љубављу, дајући јој не ...
2. 75271 / ...захвал- ност, и заиста је милост боравила у њој зачела је БОГОРОДИЦУ молитвом, постом и послушно- шћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је са великом љубављу, дајући јој не с...
3. 76157 / ...да се правилно развијају напослетку, како сматрамо БОГОРОДИЦУ својом духовном мајком, тако треба да сма- трамо и свету ану својом духовном баком и да је молимо да нам пружи нежност и ...
1. 71455 / ...милост, захвалност, и заиста је милост боравила у њој зачела је БОГОРОДИЦУ молитвом, постом и послушношћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је с великом љубављу, дајући јој не ...
2. 75271 / ...захвал- ност, и заиста је милост боравила у њој зачела је БОГОРОДИЦУ молитвом, постом и послушно- шћу богу носила ју је у својој утроби, дојила ју је са великом љубављу, дајући јој не с...
3. 76157 / ...да се правилно развијају напослетку, како сматрамо БОГОРОДИЦУ својом духовном мајком, тако треба да сма- трамо и свету ану својом духовном баком и да је молимо да нам пружи нежност и ...
24
Свеска: 374 | Мисија и исихија
...која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим иконуБОГОРОДИЦУ 📌 млекопитатељницу и мошти
многих светитеља
скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr)
света гора
52 4 / 2020
дух симболичке вредности
...која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону
МЕТА инфо: Р:23747 К:179660 Д:99
| Свеска 374 |
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пут песма је певана уз гусле 1989 године на 600-у годишњицу косовске битке испред цркве у сирогојну после свете литургије на видовдан, када је одслужен помен погинулих и помрлих рат- ника, песму је певао уз гусле матија митра ћалдовић, обренов унук и мићов синовац весели се црква сирогојнска гусле моје, гусле јаворове, нисте, гусле, за сваког створене у бјесу се гусле не познају, неко неће, неко не умије, ал̓ благо том ко вас разумије ђе су гусле ту има и бога ђе су гусле ту има и снага у патњама кад је вјеровао, народу су из срца израсле народ вас је у невољи дао, а ви њега у невољи спасле, ал су пали који су пјевали, те нас мало с гуслама остало нови човек новог бога ствара, ново доба-нови обичаји, прође време струна и гуслара, још вас само сиротиња гаји гусле моје, гусле јаворове, које но сте челик растапале, а мајчине сузе камениле, које сте ми од оца остале, а он вас је од свога добио, ако сам вам икад омилио, да вас своме заветујем сину, још ми данас једном зајецајте, поезија препис необјављене песме познатог сликара 62 4 / 2020 по езија овим збором живим разговором, као што сте вазда у прошлости са народом знале бесједити поткрјепите ми грло и умјење, да запјевам како боље могу, уцвијељеним да окријепим срце, а гладнима да нахраним душу, све у славу бога великога, и у спомен ових соколова, чија данас славимо имена, јер ако сам осто у животу, с њима сам се пео на голготу па коме ћу пјесму запјевати? звонте звона преко брда плави, весели се сирогојнска цркво, јер од кад си зрно у камену, да понесеш кубе на рамену, и крст свети у ове врлети ниси лепшег дана дочекала нит си могла лепшег дочекати од овога што се данас слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек сва гора кршног златибора затрепери листом и мирисом, нек се дигне мало и велико све што носи срце у њедрима и јуначке крви у бедрима, нек остави рало и мотику, и бијела свилоруна стада, нек умије руке жуљевите, и обуче свечано одјело, нек се сплете кита од свијета, од свијета горског цвијета, крви вреле око цркве бјеле по камену и зеленој трави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек одјекне пјесма са олтара, света пјесма светије тропара, нек се пале свијеће и кандила, нек се пали тамјан и измирна, нек се чине велика бдјенија, јер се данас спомен освјештава, свети спомен светих мученика, што су ове наше горе дале, горе наше и камење наше, да их спомен кроз столећа слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави весели се сирогојнска цркво: данас су ти груди окићене, златом чистим мермером блистим, да ти у камену, камен витези под оружјем и под калпацима око лика христа-мученика и бесмртног пера мркоњића, и милоша јуначкога узора, то су деца твојијех кршева на свом си их одњихала крилу, а она те спасла робовања нек ти ките груди поносите, и нека те кроз столећа бране, тебе бране, а потомство хране препис са оригинала извршио: иван милисава ћалдовић, потомак солунаца, војни службеник у команди рвипво у земуну јул / август 2020 63 хри поезишћан ј / пе ска ети сме чикаталаца мисионара уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век, и сада се свуда молитва за њега чује, да му господ душу прими и помилује, и настани у непролазном царству небеском вечан помен дивном епископу ваљевском који је био препун кротости и благости, искрености, побожности, смирености, духовности ширио је свуда обиље духовне радости, сад му дивна душа према небеској сладости са радошћу хрли, тамо ће одмах да загрли светитеље из ваљева, николаја и јустина господ му је био пут, живот и истина, христовој цркви је служио верно и смерно, живео, мислио и радио, говорио одмерено остале су његове поучне беседе и успомене које не могу никада да избледе милош и урош димић 64 4 / 2020 пролазе године једна за другом, већ је век двадест први и тече живот све брже и брже све је више несреће, зла и крви и не види се излаз из вртлога тог где је ту бог? ратови све прљавији, и чешћи, болести, заразе и епидемије, глад, сиротиња и неизвесност шта данас узети за наравоученије? шта се догађа са „љуби ближњега свог“? и где је ту бог? развој, технологије и загађења, стакелена башта отерала праву а онда урагани, потреси, цунами, поплаве, пожари, збрисаће ће и траву човек и природа једно против другога јер нема ту бога мистер долар, евро, франак и фунта све се може купити за монету акције, берзе, фондови, кредити ледени дугови оковали планету како сад изаћи из свега тога, кад нема ту бога слободе, права и демократију нуде ти на све стране на крају не знаш шта би са њима, данас је ипак горе нег лане не можеш се ослонити на било кога нестало вере у бога човек препуштен сам себи, све мање верује иком уплашен, изгубљен лута по свету оптерећен својим делом и ликом а онда се уплаши и лика свога, заборавио на бога боро гороња, сарајево
... у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пут песма је певана уз гусле 1989 године на 600-у годишњицу косовске битке испред цркве у сирогојну после свете литургије на видовдан, када је одслужен помен погинулих и помрлих рат- ника, песму је певао уз гусле матија митра ћалдовић, обренов унук и мићов синовац весели се црква сирогојнска гусле моје, гусле јаворове, нисте, гусле, за сваког створене у бјесу се гусле не познају, неко неће, неко не умије, ал̓ благо том ко вас разумије ђе су гусле ту има и бога ђе су гусле ту има и снага у патњама кад је вјеровао, народу су из срца израсле народ вас је у невољи дао, а ви њега у невољи спасле, ал су пали који су пјевали, те нас мало с гуслама остало нови човек новог бога ствара, ново доба-нови обичаји, прође време струна и гуслара, још вас само сиротиња гаји гусле моје, гусле јаворове, које но сте челик растапале, а мајчине сузе камениле, које сте ми од оца остале, а он вас је од свога добио, ако сам вам икад омилио, да вас своме заветујем сину, још ми данас једном зајецајте, поезија препис необјављене песме познатог сликара 62 4 / 2020 по езија овим збором живим разговором, као што сте вазда у прошлости са народом знале бесједити поткрјепите ми грло и умјење, да запјевам како боље могу, уцвијељеним да окријепим срце, а гладнима да нахраним душу, све у славу бога великога, и у спомен ових соколова, чија данас славимо имена, јер ако сам осто у животу, с њима сам се пео на голготу па коме ћу пјесму запјевати? звонте звона преко брда плави, весели се сирогојнска цркво, јер од кад си зрно у камену, да понесеш кубе на рамену, и крст свети у ове врлети ниси лепшег дана дочекала нит си могла лепшег дочекати од овога што се данас слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек сва гора кршног златибора затрепери листом и мирисом, нек се дигне мало и велико све што носи срце у њедрима и јуначке крви у бедрима, нек остави рало и мотику, и бијела свилоруна стада, нек умије руке жуљевите, и обуче свечано одјело, нек се сплете кита од свијета, од свијета горског цвијета, крви вреле око цркве бјеле по камену и зеленој трави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек одјекне пјесма са олтара, света пјесма светије тропара, нек се пале свијеће и кандила, нек се пали тамјан и измирна, нек се чине велика бдјенија, јер се данас спомен освјештава, свети спомен светих мученика, што су ове наше горе дале, горе наше и камење наше, да их спомен кроз столећа слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави весели се сирогојнска цркво: данас су ти груди окићене, златом чистим мермером блистим, да ти у камену, камен витези под оружјем и под калпацима око лика христа-мученика и бесмртног пера мркоњића, и милоша јуначкога узора, то су деца твојијех кршева на свом си их одњихала крилу, а она те спасла робовања нек ти ките груди поносите, и нека те кроз столећа бране, тебе бране, а потомство хране препис са оригинала извршио: иван милисава ћалдовић, потомак солунаца, војни службеник у команди рвипво у земуну јул / август 2020 63 хри поезишћан ј / пе ска ети сме чикаталаца мисионара уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век, и сада се свуда молитва за њега чује, да му господ душу прими и помилује, и настани у непролазном царству небеском вечан помен дивном епископу ваљевском који је био препун кротости и благости, искрености, побожности, смирености, духовности ширио је свуда обиље духовне радости, сад му дивна душа према небеској сладости са радошћу хрли, тамо ће одмах да загрли светитеље из ваљева, николаја и јустина господ му је био пут, живот и истина, христовој цркви је служио верно и смерно, живео, мислио и радио, говорио одмерено остале су његове поучне беседе и успомене које не могу никада да избледе милош и урош димић 64 4 / 2020 пролазе године једна за другом, већ је век двадест први и тече живот све брже и брже све је више несреће, зла и крви и не види се излаз из вртлога тог где је ту бог? ратови све прљавији, и чешћи, болести, заразе и епидемије, глад, сиротиња и неизвесност шта данас узети за наравоученије? шта се догађа са „љуби ближњега свог“? и где је ту бог? развој, технологије и загађења, стакелена башта отерала праву а онда урагани, потреси, цунами, поплаве, пожари, збрисаће ће и траву човек и природа једно против другога јер нема ту бога мистер долар, евро, франак и фунта све се може купити за монету акције, берзе, фондови, кредити ледени дугови оковали планету како сад изаћи из свега тога, кад нема ту бога слободе, права и демократију нуде ти на све стране на крају не знаш шта би са њима, данас је ипак горе нег лане не можеш се ослонити на било кога нестало вере у бога човек препуштен сам себи, све мање верује иком уплашен, изгубљен лута по свету оптерећен својим делом и ликом а онда се уплаши и лика свога, заборавио на бога боро гороња, сарајево
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
Одреднице:
25
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресветуБОГОРОДИЦУ 📌 и све свете, иконописац
се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он
и себе мења, а уједно и
...се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
... то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com