-БОГОРОДИЦОМ-

Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви  септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа  несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“  тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, рекао ми је: „радуј се, мајко, то је твојих осам кључева за рај“ можемо ли ре ћи да с у лепе речи дело- творне као молитва? могу ли из ср ца које воли излазити ружне речи? сања: у браку смо 25 година то је најљеп- ши период мог живота супруг је моја вели- ка подршка, онај који је ту први за мене, ко- ји зна како дишем и у сва ком тренутку нађе праву ријеч која помаже имамо нормалан брак, пун љубави и разумијевања растужим се када видим да се људи лако растају и како лако одустају, како нису свјесни да треба да се бориш за пријатеља, за супруга, супругу о зоран: не познајем бољу особу од сање обоје имамо тај осјећај да је најважније ода- звати се божијем повјерењу, заповјести и промислу да се у материци свете тајне бра- ка рађају људи а чињеница да човјек уче- ствује и сарађује у том божијем плану велика је част сања је одликована на васкрс 2011 орденом „светог саве“ у бијељини, а на ви- довдан 2015 „кондиром мајке југовића“ од српске краљевске академије научника и умјетника колико су ваша деца укључена у богослу- жења? то је битно за духовно васпитање о зоран: још од прве парохије у лужа- нима дјеца су укључена дјечаци служе у стихарима, дјевојчице су са мамом за пјев- ницом сања: дјецу покушавамо васпитати тако да буду добри људи, да није битно чиме ће се бавити него да буду часни и поштени, да никог не уври једе учимо их да смо им тата и ја на јбољи другари и да сва ки про- блем смију слободно рећи да га заједно ри- јешимо најбитније од свега: да имају једно друго, браћу и сестре који су у сваком тре- нутку спремни за било какву помоћ то знам из личног искуства, јер су моје три сестре и два брата увијек присутни када ми је тешко и када се радујем то је много вриједније од материјалног то је најважније што родитељ треба да ос тави дјеци у аманет родитељ је најсрећнији кад види да се његова дјеца во- ле, када су повезани и пожртвовани једно за друго док одрастају, наша дјеца знају да та- та и мама заједно доносе одлуке, макар то била и ситница лакше је удвоје док не упи- тају тату, нема пролаза трудимо се да пред њима не буде неких трзавица ако се дого- ди, рјешавамо у четири ока вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 45 да ли сте се појављивали у медијима? сања: да, у неколико домаћих и страних часописа, на радију и телевизији василијево рођење је емитовано у популарној емисији на ртс-у „време је за бебе“ како вам се допада православни мисионар? о зоран: православни мисионар не мо- же да с е неком не д опада своју вријед- ност носи и д оноси човјеку, као што ча- ша воде доноси радост жедноме златно доба за часопис било је у вријеме блаже- нопочившег епископа хризостома воји- новића не само златну ријеч и текст него топлину, радост, насушну храну, доносио је сваком дому он то и данас чини на свој начин шта деца уче? колико им значи веронаука у школи? о зоран: наша је предност што су школ- ска врата данас отворена и за д уховне ври- једности много значи то што дјеца имају могућност да се крсте у ђачким клупама то је значајно и за ро дитеље, јер и нас и на ше дијете бог шаље у ми сију, као што је у оно вријеме послао апостоле сања: ирина и христина су завршиле гимназију „филип ви- шњић“ са одличним успјехом и сре дњу му- зичку школу „стеван стојановић мокрањац“ сада су студенти треће године на музичкој академији у београду владимир је четврти разред гимназије одличан је ученик нико- лај је на другој години богословије „свети сава“ у београду дамјан је осми, максим ше- сти, василије други разред основне школе дјечаци тренирају фудбал и дјечаци и дје- војчице пјевају у хору „србадија“ на многим музичким и културним такмичењима осво- јили су пуно награда малобројни су фести- вали и такмичења са којих не донесу златну медаљу владимиру је посебно драга прва награда на међународном музичком фести- валу у аранђеловцу христина је за изван- редну интерпретацију освојила гран при на фестивалу у брчком, као и николај на смотри „дјеца пјевају семберији“ свештеник је икона господа исуса христа и, као такав, моли се богу оцу за сав грешни народ, верни и неверни, јер „у безакоњима се зачех и у г ресима роди ме мати моја“ (пс 50) треба да буде помиритељ људи са богом вишедетне хришћанске породице 46 5 / 2019 а посебно је важно да им дâ лични пример и у цркви и у својој породици о зоран: када човјек не прича са човје- ком, онда су они на неки начин посвађани није добро да заћуте добро је да причају то увијек наглашавам мада, може и не- слога у породици да приведе неке члано- ве у цр кву, дођу и ос тану исто важи и за породицу гледамо да што чешће са богом причамо, да му се повјеримо, пожалимо на нешто тешко, да за тражимо да нам д о- да снаге, наде, вјере тренуци заједничке молитве су посебни свака од њих је спон- тана, динамична, у којој свако зна свој дио који чита нас десеторо, док свако прочита по једну молитву то све прође у једном да- ху, као дланом о длан најзанимљивији је крај молитве када најкраћу молитву дикти- ра павле, најмлађи члан, изговарајући ре- ченицу по реченицу, а остали као војска за њим понављају: „у руке твоје господе исусе христе” и кад на крају изговори „амин“, сви га поздраве осмијехом и аплаузом он- да се сви изгрлимо и пожелимо једни дру- гима успјешан дан и пријатан одмор наше молитве редовне, заједничке, помажу нам, не само да би смо причали са богом, него да и оно што причамо између себе постане снага која нас трајно повезује и чини да се у нама развије сваки небески потенцијал постоје ли летовања за вас и вашу децу? о зоран: за 23 године смо на одмор оти- шли пет пута ако је аврам дуго времена био без потомства, па се нашао у искушењу да из- губи сина јединца, дошао је вјером до злат- ног рјешења рекавши своме сину: „бог ће се постарати, сине!“ и ми се за досадашње го- дине живота у нашој породици можемо само похвалити божијим старањем и како је уви- јек све било на вријеме кад наиђу искуше- ња и притисци брига овога свијета, а обично нам питања долазе преко дјеце, бољег одго- вора немамо, него да им на свој начин каже- мо исто што је и аврам рекао своме дјетету: „не брини, сине, бог ће се постарати!“ сваки порођај је велики догађај је ли било страха од порођаја? о зоран: када се порођај приближи, шта нам друго остаје него да се прекрстимо и помолимо пред богом да све прође на нај- бољи могући начин с том мишљу прођем кроз кућу, загрлим и пољубим свако дијете супруга и ја, с а торбом ствари одемо из ку- ће, заједно будемо све вријеме док се поро- ђај не заврши, а кући се вратимо са једном корпицом носећи у њој највеће благо ово- га свијета, које само бог може дати једном човјеку сања: сваки порођај је био скоро исти, без икаквих компликација после сва- ког порођаја, жена је искуснија и свјеснија вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 47 онога што слиједи али, сваки пут постоји стрепња и неизвјесност како ће све проћи не знам да ли с е то може назвати страх, јер тада су моје мисли окренуте супругу и дјеци најтежи моменат је излазак из куће било ми је битно да не п лачу за мном, по себно нај- млађи, онда бих с е и ја рас плакала а к ада стигнем у болницу, уз божију помоћ, мисли усмјерим на то да морам бити храбра, како би све бр зо прошло, једва чекајући да ми принесу бебу у наручје тај осјећај не бих да- ла ни за шта на свијету какав је ваш став о вантелесној оплодњи? о зоран: само се може припомоћи њему и њој ако је д ошло до „техничке сметње“ у оквирима свете тајне брака, а не ванбрачне заједнице, нити је дозвољено учешће треће особе највећи проблем је што млади неће у брак и ли неће дјецу у бра ку, или се брзо разводе да ли је п ушење грех за к оји се треба кајати? о зоран: да, и к ао гријех је спе цифична болест штета је далеко већа, физичка и пси- хичка, јер у цигаретама није чист дуван него отровне материје које утичу на већу ови- сност помислимо, шта се збива у плућима пушача?! он не може бити трезвен, не може да осјети сладост и љепоту коју нам господ дарива многе особе су страдале од те душе- губне навике уместо да возите аутобус, бог вас је поста- вио за крманоша великог брода који плови у царство небеско шта бисте поручили они- ма који се плаше брака и вишедетства? о зоран: у домовима гдје су најбољи услови, највеће је духовно мртвило, нема ра- дости, не рађају се дјеца треба да се забри- немо над својим животима јер смо с е ужур- бали да по стигнемо много тога, а опе т смо некако изнутра као људи патуљасти и стра- шљиви човјекова воља тражи лагодност, комотност, избјегава оно што је непријатно, гледа да заобиђе искушења и стално да у ру- кама држи чашу меда она нас наговара да у свом животу одбацимо крст и голготу воља божија враћа нас у правцу пуне снаге да др- жимо и не п уштамо свој животни крст она нас снажи, да не б јежимо од проблема него да их превазилазимо и да, као вође својих породица, реално будемо испред дјеце ко- ју водимо; да им примјером откријемо тајну како се долази до неодољиве снаге увијек је вријеме да озбиљно извршимо покајнич- ки заокрет у сопственом срцу недостаје нам најбитније, прва заповијест коју је дао бог човјеку: „рађајте се и множите се; напуните земљу и владајте њоме!“ нерађање и себич- но множење ствари и пролазног блага, то је промашај који се ничим не може поправити реформа сопственог срца, између осталог, може се постићи пружањем могућности да прокуца још једно срце и да се роди још јед- но људско биће рађање дјеце је незаобила- зан услов да дођемо до препорода, личног, породичног, друштвеног породица је стуб сваког друштва свако рођење доноси нову снагу потребно је само једно: уздати се у бо- га и неће нас узнемиравати страхови ако се човјек узда у бога, бог стално посвједочава своје присуство и бригу о човјеку долазак сваког новог члана доноси и нови план ко- ји нас усмјерава далеко боље од свих других наших планова то је снажно провјетравање и обнова сваког члана породице понаособ покрене се нова радост и осје ћај на при -мјер, ирина и христина, кад треба да иду у београд због студија, плачу јер не могу да се одвоје од малог павла кад се врате, увијек му нешто купе од свог скром ног џепарца међу дјецом се формирају лијепе особине: несебичност, пожртвованост, брига о дру- гом дјеца утичу да и брак по стане чудесно вриједан, да постане небеска учионица и ра- дионица, управо – света тајна таква радост изван брака не постоји светом тајном брака је свако на то позван и може да се одазове тада се вода претвара у вино сања и ја смо се искључиво бавили нашим браком и сто- струко нам с е вратило као да смо с е јуче узели кроз брак нас је бог обогатио, јер нам је вјера на првом мјесту у томе је најдубља тајна како бог спасава људе  вишедетне хришћанске породице 48 5 / 2019 парохијани породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала светиње на целој земаљској кугли породица карић (други део) од лондона до русије кроз разговор са драгомиром ј карићем кристина давидовић добротвори спц од србије до лондона поред бисте драгољуба-драже михаилови- ћа и краљице мајке елизабете, која је цркву у лондону поклонила србима, стоји и плоча на којој пише да су јанићије и даница карић уве- ли подно грејање жена словенка, чији муж је био четнички војвода словенац, поклонила је земљу хафа карић је даровала први чек од 100000 долара за изградњу манастира касније су се прило- зи попели и до 600000, али то је био почетак „када је дошао патријарх павле у торонто, 21 октобра 1992 године, на мој рођендан, било је ужасно време, ледена киша, али срби су та- кви, кад треба нешто да раде, не смета ни ки- ша, ни олуја питао сам патријарха павла ко- лико пара да дам, јер с у ми пријатељи рекли 50, 100 долара патријарх рече: „ништа ко хо- ће да има цркву, нека је прави сам ви чувајте оне косовске светиње“ нисам прихватио од- говор, па је ре као: „добро, ако мораш, дај не- ких 5–10 долара“ узимам чек да на пишем на 100 долара, а хафа ми каже: „ма каквих 100 до- лара, немој да ме брукаш! пиши 100000 дола- ра“ погледао сам је и рекао: „ако то каже моја муслиманка, жена моја хафа, онда пишем чек на 100000 долара“ дао сам га епископу канад- ском георгију тамо је већ био одређен кум ко- ји је дао 5000 долара носио је српску заставу преко тела код нас није било таквих обичаја и нисам ни знао ш та се десило мислио сам да смо постали кумови манастира постали смо кумови темеља кад је владика читао, стоји то у летопису манастира, скиде кум ту ленту и накачише нам на силу данијела је била мала и вукла јој се по земљи по оној киши тако је почела изградња првог српског православног манастира у милтону, у канади србе ништа не може спречити и касније је хафа дарива- поштовање свештеника је поштовање цркве „био сам јуче на једној сахрани, упоко- јила се колегиница и одржао сам кратак говор пре тога сам тражио благослов све- штеника и само што му нисам ишчашио руку како бих је пољубио он из поштова- ња није дао и због врућине, вероватно ја сам то тражио из поштовања према ман- тији, према цркви и светињи и сваком свештенику кажем: „дозволите ми да вам пољубим руку да народ види, да схватимо шта је т о“ то је по штовање према нашој вери ту нико не треба да се устручава и председник има т у праксу и искре но ме одушевљава поштовање се стиче у поро- дици не може се научити ни у забавишту нити у било којој школи тако је то“ септембар / октобар 2019 49 парохи ј ани ла обично је наша баба говорила да што де- сна рука учини лева не треба да зна, али ја ово морам да причам да буде подстрек за друге и данас важи друго правило: оно што се десило, уколико није записано, није се ни десило не треба се хвалити, али не треба бити ни лажно скроман, једноставно, треба да остане записа- но и да се зна“ васпитање за цео свет највећу улогу у васпитању наше деце има- ле су супруге карић: хафа, маријана, слави- ца, миланка, оливера мушкарци су били као официри, за посао, свуда оне су рађале, али и имале огромну улогу у њиховом васпитању замислите, од деце која су свуда по свету, ни једно се не дрогира и нема пијанаца, а има -јући у виду њихов материјални статус, сви за њих кажу да су изузетно скромна деца„кон- стантан рад на с еби и одговорност су им ус- кратиле пубертетске бубице“, каже драгомир и одмах преноси још једну анегдоту: „југослав ми је у москви једном рекао: „не можеш да ми наређујеш, ја сам велики“ имао је 13 година ја сам стао и рекао: „ма не, ми смо равноправ- ни, ми смо другови“ одмах је симону и горану рекао: „јесте ли чули шта је рекао тата! равно- правни смо! не можете ни ви више да ми наре- ђујете“ улога богољуба и драгана у васпитању јесте и да ангажују и психологе и професоре да разговарају са децом, кад год за то постоји могућност, ако не, дописују се једни с другима по групама„новинар може да пише шта хоће, али ми морамо да пазимо како се понашамо и владамо ни једно питање не сме да ос тане без одговора“ – закључио је драгомир светиња књиге и образовање, библиотека у москви отац јањићије је био потпуно посвећен ве- ри био је 4 године у партизанима као патрио- та у пећи није било друге организације, осим балиста и италијана, који су били окупатори, и комунистичке партије односно партизана, против окупатора био је и ра њен није до- звољавао да у породици превлада било која идеологија која би се косила с православном вером када се родио богољуб, отишао је с места председника црвеног крста и управ- ника шумског газдинства вративши партијску књижицу уз речи: „три сина сам крстио тајно, четвртог не могу, то је велики грех“ радио је и даље све за др жаву, али је аутоматски био рашчињен тј скинут са свих функција, али ни- је завршио у затвору био је поштен човек и на добром гласу одједном прелази на посао чу- са патријархом српским иринејем и другим јерарсима и црквеним посленицима 50 5 / 2019 вара у фабрици сапуна у пећи са том платом је требало да купи школске књиге и лектиру продавале су се лектире на кредит, црвене јо- аким вујић, џепна издања, те се јанићије заду- жио, не за телевизор, који су последњи имали у улици, али су књиге морале да буду купље- не комшије су позајмљивале књиге да би мо- гли да пишу писмени задатак читало се и лети преко распуста, на базену или бистрици „горски вијенац сам стицајем околности на- учио напамет мој старији брат сретен је чак зарађивао паре тако што се кладио да знам цео горски вијенац, а неки у то нису веровали, јер су сматрали да би црногорци га пре знали напамет, него ми, заборављајући да је његош био највећи србин“ „јанићије је силно давао на образовање говорио је: „ако ја нисам имао услове, рат је био, ви морате сви да завршите факултете, па макар после чистили улице то је ваше право радите шта год хоћете“ сви смо ми завршили факултете знали смо да кад одемо да студи- рамо, ако не дајемо испите, морамо да се вра- тимо у пећ и не што да радимо дао је бог да се брзо поженимо ја са 19 и по г одина било је свега, од окопавања кукуруза, кошења, пле- вења најтеже је било с репом, у пећи је била фабрика шећера али, ако хоћемо да идемо на море, мора да се плати, па смо радили ишли смо у групама постојала је пијаца радне сна- ге, љома на албанском, то подразумева про- дају својих физичких услуга кад сам правио кућу, цело друштво је долазило на мобу зајед- но смо радили и то се није плаћало богољу- ба није било кад стиже он с 10 радника он је рекао: „они ће да ра де за мене, а ви ра дите“ каже: „ради воле кад немаш кола“, итд он је успео да заради паре на другом месту, где је лакше и да плати ове зоран и ја смо иш ли да косимо као градска децаод ујутру рано до 10, па смо спавали и ручали, а од 4 правили нави- љак, пластове сена тата никад није жалио за школу, за њу се и задуживао знало се увече да нас тата пропитује знали смо главне градо- ве свих држава, какво је државно уређење, ко су председници и математику тако је то било образовање је било на првом месту“ и сада се посебно води рачуна о томе да писана реч има своју тежину и трајност, те породица ка- рић ствара и богату библиотеку у москви у власништву породице формирали су и први приватни универзитет у југоисточној европи – браћа карић све снахе су завршиле факулте- те, а г драгомир је оспорио и дезинформације да су ту студирала и њихова деца – ниједан ка- рић није студирао на њиховом факултету парохи ј ани са православним патријарсима – московским кирилом и српским иринејем са патријархом московским алексијем ii (1929–2008 септембар / октобар 2019 51 причај српски да те цео свет разуме „у цркви смо молитве читали и певали у хору с нашим оцем на црквенословенском језику не знам да ли смо ми т о тад разумели или не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом су носили манастирске реликвије, од којих је једна називана „крст цара душана“ колико је познато, примили су их царица марија александровна и митро- полит исидор, који је прешао са кијевског на санктпетербуршки архијерејски трон ца- рица је веома пажљиво саслушала њихове молбе обећала је своје покровитељство и помоћ високим дечанима али хаџи кирило андрејевић дечанац је на уму имао још је дну жељу, коју се усудио да изнесе на аудијенцији код царице он је потицао из села бело поље код пећи, а ту се налазила једна стара црква, које су разбој- ничке банде оштетиле монах је заинтересо- вао царицу за невоље становништва тог кра- улагање у друге радећи на с еби, раде на сви ма дру- гима и кроз карић фондацију знају су одлично да не мо гу сви љ уди да б уду подједнако способни сви треба да жи- ве, а не могу да зарађују једнако пуно су стипендија поделили како би се деца образовала подигли су цркве, поклонили полијеле- је у саборној цркви у београду, помагали манастире и догађаје при спц породица карић у свој развоју није за- боравила ни на један сегмент како свог личног развоја, тако и развоја друштва, те су поред бриге за духовно образовање помогли и здравство, социјално угроже- не, развој културе, спорта, па и наталитет, како својим примером, тако и улагањем у друге из историје спц парохи ј ани септембар / октобар 2019 53 њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајевна или баварски краљ лудвиг ii царица марија, ктиторка цркве ваведења у белом пољу др ђорђе вуковић ја и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи по- ред дарова за високе дечане, царица марија александровна је одредила и суму потребну за изградњу нове цркве у бе лом пољу, као њене задужбине остало је забележено да су цари- ца и митрополит исидор по- клонили два триода мана- стиру монаси су, такође, добили апостол и је- ванђеље, обе књи ге штампане у кијеву на дар су прими- ли и сребрну чашу са ножицом, као и украшени путир урађен у сребру и онда позлаћен са- чуван је и при лог једног неименова- ног богаташа који је дао скупоцену икону са раскошним оковом за покој душе свог си на павла почетак лета затекао је монахе у русији, па је х а- џи кирило дао да с е окују апостол и јеванђеље (12 јуна 1861) са бо- гатим прилозима монаси су сада могли да се врате у матични манастир потрајало је док се нису стекле све прили- ке потребне за велику обнову белопољске цркве дечански архимандрит серафим, у име свог и пећког манастира, поднео је за- једничку тужбу султану абдулу азизу због штете које су претрпеле ове две светиње и околни српски живаљ (1864) нарочито је истакао пљачку цркве у белом пољу који је извршио жит рама са дружином из ис ти- нића из те светиње је однето 40 ока воска, црквене књиге, 18 комада кандила од срме и око 350 гроша убрзо је стигло одо- брење за радове на цркви пре- ма сачуваним натписима, улазна врата су била гото- ва 2 јуна 1866, за време пароха попа николе, а за ш та је по себно био заслужан боја- џија славко арсе- нијевић радови су настављени све до 26 октобра 1868 године када је ура- ђен велики ктитор- ски натпис изнад улазних врата цркве посвећене ваведењу пресвете богородице црква је саграђена, то је наглашено, пожртвовањем руског императорског ве- личанства марије алек- сандровне и трудом кирила андрејевића, дечанског архимандрита, родом од села бе- ло поље (код пећи) и настојањем иконома, јеромонаха николаја петровића све је то урађено у време султана азиза и митро- полита мелентија, а као заслужне ктитор- ски натпис још помиње: тутора протојереја стефана петровића, јову ђукића, милована из историје спц цар александар ii и марија александровна, цртеж из око 1840–1850 (извор: википедија) 54 5 / 2019 михајловића, новицу негојева, павла раки- ћа и ђорђа илића тако је завршена једна од најлепших сеоских цркава на тлу метохије необична црква ваведења остала је као за- дужбина благочестиве царице марије, да- леко од државе у којој је владала вредни монаси и земљорадници водили су рачуна да у потпуности испуне царичину жељу и да се црква изгради без иједног недостатка записи су, како се види, врло прецизно за- бележили поједине етапе градње ове цркве, вероватно ради правдања трошкова у новосаграђену цркву су пренете сачу- ване ствари из старе цркве, међу којима се налазио и један графички листић отиснут са бакрорезне плоче који приказује из- глед манастира студенице из 1730 године, иначе дар извесног георгија јосифовића на нов иконостас пре- нета је и икона христа сведржитеља из 1806године црква је ускоро живо- писана од стране искусних сликара, а посебно се истичу фреске св ди- митрија, св ђорђа, св стефана дечанског и св саве посебно је занимљив натпис испод ли- ка светог саве, који бележи пет приложника фреске, чла- нова неког еснафа у белом пољу, међу којима се по- миње новица негојев у време када су дечански монаси боравили код цари- це, руско друштво је било у реформама током њиховог боравка, цар је, након дугог двоумље- ња, донео указ о укидању кметства (1861) док је одлучивао о овом т ешком питању, имао је разумевање и подршку своје супругенекако у време док је припремана градња белопољске цркве, преминуо је престолонаследник царе- вић алексеј (1865) царица је синовљеву смрт тешко поднела, па је по чела да се све више и више повлачи из јавног живота без обзира на све потешкоће, није губила веру, нити је гасила наду у бога после довршетка цркве ваведења, ктиторка, царица марија поживела је још два- наест година имала је проблема са здрављем, јер је боловала од туберкулозе, у оно време веома тешке болести често је путо- вала у пределе са погодном климом, на крим и у и талију и даље је с лала помоћ балканским хришћанима, а надживела је хаџи кирила (1875) за- бележено је и царичино присуство на великом саветовању цара и ње- гових министара по питању ратних прилика на балкану (1878) благо- честива марија упокојила се 3 јуна 1880 године и сахрање- на је у цркви петропавлов- ског сабора у петрограду непуних годину дана касније, њен супруг је страдао у атентату са- храњен је поред супруге, а опојао га је митрополит исидор са осталим члановима све- тог синода и присутног све- штенства  монах је заинтересовао царицу за невоље становништва и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи из историје спц марија александровна, уље на платну из 1857, рад хавијера винтерхалтера (чува се у ермитажу (извор: википедија) септембар / октобар 2019 55 ако босна, као митски простор чији су приповедачи заувек обележили српску књижевност, није имала националног песни- ка, као што га је црна гора пронашла у њего- шу, то је с тога што је имала алексу шантићa исто тако, као што су друштвено-историј- ске прилике утицале на обликовање посеб- ног идентитета који се дао описати у делима иве андрића и меше селимовића, тако је лирски апстракт садржан у севдиса- њу и вековној борби српског народа за слободу свој врху- нац доживео у песништву алексе шантића одавно су критича- ри шантићевом делу одали признање за то и такво понирање у простор из к ог је изникао нико у пое- зији са босанског тла није успео да поми- ри три толико битна аспекта и да их на посе- бан лирски начин угради у своје певање – уметнич- ку севдалинку, чији је ло- кални колорит и лирски хумор шантић први донео у српску љубавну поезију, меланхоличну лирску причу, у којој су дотадашњи такозвани прозни елементи добили поетску вредност и на крају саму ли- рику, којој родољубива и социјална садржи- на, у шантићевом случају, није одузела драж интимне исповести на овим основама лежи и главна подела шантићевог песништва међутим, у опусу рођеног мостарца преламају се сви сржни елементи судбоносно везани за поднебље у ком је рођен поред љубавних, родољу- бивих, медитативних и социјалних песама битни су и неки мотиви који се кроз његову поезију провлаче, каткад да би допринели ефекту основних замисли песника, а поне- кад бојећи атмосферу песме такав мотив у поезији алексе шантића јесте и молитва прва запитаност над његовом песмом „вече на шкољу“, вероватно најмелодичнијом и најуспелијом шанти- ћевом песмом, јесте строфа „клече мрша- ве; главе; пред ликом бога свог; иш ту ал’ тамо; само; ћути рас- пети бог“ касније је критика ово препозна- ла као најаутентичнији израз социјалне лирике у шантићевом песништву међутим, у сржи његовог ства- ралаштва стоји песма „претпразнич- но вече“, испевана у славу бадњег дана, ко- ја је као ретко која успела да остане у свим антологијама српског песништва миодраг павловић на једном месту записује: „заиста, она је и но сталгична и описна, чувствена и трагична, конкретна и визионарска међу- у сржи шантићевог стваралаштва стоји песма „претпразнично вече“, испевана у славу бадњег дана „претпразнично вече“ алексе шантића дејан војводић хришћанска књижевност алекса шантић, фотографија из око 1920 г (извор: википедија) 56 5 / 2019 живот у христу тим, поред свих чари којима плени, слути се да се у њој, у њеној дубини, нешто догађа пе- сма евоцира праву старинску, патријархалну атмосферу то је изванредна песма штимун- га, песма конзервативног укуса и регресив- них емоција но, у њој је патријархалност смештена у перспективу прошлости, она је, заправо, одсутна и при крају песме се види да се ради о самоћи, о самртној усамљено- сти, из које се духовним узлетом извршава пречишћење и препород“ осим што у себи крије велику патњу онога који је пише песма има композицију ритуа- ла, коју својом драмском подлогом и скоро нарацијом пратимо од почетка где шантић каже: „сјутра је пра зник“, што су прве речи у првом стиху даље пише: „и сад је по зно предбожићње доба“ кандило, икона, пећ пуцкета, све то стоји као ентеријер читамо – песник је сам у соби у глувој самоћи сећа се времена кад је био д ете, у тој истој кући, где су била и друга деца, мати, отац после ових сећања слути се да су сви они којих се песник сећа помрли, те књиге почињу да се одазива- ју песниковoј самоћи оне лебде по соби као вилинска бића и кажу песнику да су оне ње- гова породица и на крају, песник је препоро- ђен овим гласовима којима су се књиге њему обратиле, срећан је и дубоко узбуђен постоји посебна основа у традицији које је шантић свестан, а то је чињеница „да је вече пред неки празник, ноћ када се нешто догађа у космичком календару, час предодређен за повлачење у себе, тренутак када ентеријер у коме се налазимо почиње да лебди, када нас повод којем је неки празник посвећен нагони на шира размишљања као да је све т о приви- леговани оквир лирске песме“ све ово нам у освр ту на пе сму „претпра- знично вече“ алексе шантића потврђује и миодраг павловић: „својом поезијом шантић скоро антрополошки симболизује карактери- стичан и противречан спој нашег балканског света који је до данас актуелан: спој револу- ционарног елана и патријархалног менталног оквира, спој који нам је, такође, и данас близак јер га готово свакодневно видимо како и даље живи, и без драматичне противречности“  за закључак хтео бих да на ведем два при- мера, који показују однос господа нашег исуса христа према својој мајци ови при- мери као да уравнотежују један другог и објашњавају, како ми треба да се односимо према својим сродницима док он још говораше народу, гле, мати ње- гова и браћа његова стајаху напољу траже- ћи да говоре с њиме и неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом а он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? и пруживши руку своју на ученике сво- је, рече: ево мати моја и браћа моја; јер ко из- врши вољу оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (мт 12, 46–50) чини се да се господ у овом мо менту одре- као од своје мајке, али то није тако: она му је можда у том тренутку несвесно сметала да саврши дело свог служења – проповед и он јој се није повиновао, рекавши да су његови сродници (брат, сестра и чак мајка), они који испуњавају вољу божију: јер ко из- врши вољу оца мојега брат и сестра зато што се заједно с њим они усиновљавају богу оцу и постају по благодати синовима и кћерима божијим а мајком у том смислу, што се у ду- ши човека који испуњава вољу божију, поја- вљује господ исус христос, то јест као да се рађа унутар њега самог обратите пажњу на следеће речи: ко из- врши вољу оца мојега, тај је брат мој и се- стра и мати у том тренутку се мајка божија, која је ћутећи ишла за браћом спаситеља, ко- ји тада још нису схватали ко је он, подвргла прекору господ је у овоме пројавио саврше- ну беспристрасност но, касније је пресвета богородица увек испуњавала вољу божију и била храм небески на земљи; многи људи су се и од самог њеног созерцања (посматра- ња) окретали вери или се укрепљивали у њој спаситељева браћа, као на пример ја- ков брат господњи или друга његова браћа по јосифу обручнику, тобожњем његовом оцу, касније су постали први и најревноснији служитељи господа и на тај начин, испуња- вајући вољу божију, они су постајали њего- ва браћа не толико по крви, колико по духу хришћанска књижевност септембар / октобар 2019 57 извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) (наставак из претходног броја) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић не може се рећи да је, на при мер, апостол петар требало да се одрекне од апостола андреја зато што је ова ј био ње гов рођени брат, а јаков из истог разлога од јована – сви су они били једнога духа но, у исто време су апостоли јаков и јован оставили свога оца заведеја у лађи са најамницима, када је он плео мреже, и пошли за господом, нимало не мислећи о т оме, да ће за оца би ти тешко и чак понижавајуће то што су га деца оставила са најамницима и други пример, који се споља чини су- протан претходном а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере њего- ве марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубља- ше гдје стоји поред ње, ре че матери својој: жено, ето ти сина! потом рече ученику: ево ти мајке! и од оно га часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) господ је показао бригу према својој мајци, зато што јој је било потребно да се неко брине о њој и чува је, а можда и уте- шава својим присуством он је поверио ово своме љубљеном ученику, апостолу јовану богослову, који је савршавао ово служење све до славног успења божије мајке, чак и не излазећи на проповед противречност ова два наведена приме- ра је с амо привидна не т реба мислити да се господ тада одрекао своје мајке, а да је сада пројавио љубав божију – он је наложио бригу о њој зато што је она била највећа пра- ведница и угодница божија (зато је и постала мајка божија), а не зато што она представља његову мајку као човека и служење апо- стола јована богослова није било толико те- лесно, колико духовно боравећи увек поред пресвете богородице, он је заправо служио највећој на земљи праведници, и истовре- мено се сам учио о д ње – о д њених речи или само од созерцања њеног светог живо- та сходно томе, ово поверавање је било од стране господа брига не само за мајку, него и за свог вољеног ученика – апостола јова- на богослова угађајући богу, ми стално морамо решава- ти сложена питања не може се једно реше- ње прихватити једном заувек господ је дао човеку разум, да бисмо смо, по речима апо- стола павла све испитивали и добра се држа- ли (види 1 сол 5, 21) ми морамо расуђивати о томе, како ћемо правилно угодити богу у овој или оној ситуацији постоји овакво апо- столско правило (оно се може применити на све православне хришћане, иако се оно тиче само епископа): епископ има право да на од- ређени начин располаже црквеном имови- ном у својој епархији а црквена имовина – у древности је то било нарочито јасно одре- ђено – користила је за помоћ сиромашним, и њу су називали имовином сиромашних а епископ је у одређеним случајевима имао право да исту користи ради издржавање се- бе и својих клирика он је могао потрошити ову имовину и на своје сроднике, али не због сродничких веза, већ само у случају да је њи- ма потребна помоћ исто као и другим сиро- машним људима при томе, признавале су се само потребе у најнеопходнијим стварима, али не и оне које су се односиле на побољ­ 58 5 / 2019 живот у христу шавање животних услова ако не би било ја- ке потребе, а епископ је помагао својим ро- ђацима, уколико би било таквих могућности, онда се то сматрало грешним такав епископ је грешио против апостолског правила овај пример може постати за нас „квасац“ пра- вилног односа према нашим сродницима ако је њима потребна помоћ, исто као и дру- гим сиромашним људима, и има могућности да им се помогне (о овоме је још по требно расудити), тада се ово може учинити, свака- ко по благослову, а не по сопственој вољи а, ако ми пре свега хоћемо да побољшамо по- ложај рођака, онда ће то већ бити грех ми не би требало да упоређујемо себе са неким другим, него да мислимо о томе, како да са- чувамо чистом сопствену савест навешћу негативан пример у неком мана- стиру родитељи помажу своју децу матери- јално, пошто се у обитељи не брину добро о њима и они, чији родитељи или рођаци имају такву могућност, живе боље од оних, чији сродници немају такву могућност, па морају, као што се каже, стегнути каиш а код нас је обратно: многи мисле, да ако се мама, тата, бака, деда, прабаба, унуци, бра- тучеди разболе, онда је манастир дужан да све лечи, а сестре – да помажу ово је тако- ђе неправилно свакако, може се помагати стварно потребитим људима, без обзира да ли су они наши рођаци или нису, на при- мер човек је тешко болестан, и нема никог ко би бринуо о њему а помагати само сво- јим блиским – т о је ег оизам наше сестре по манастирима често нам бивају равноду- шне – а ми не раз мишљамо о томе, шта се с њима догађа је ли се неко разболео? чиме му се може помоћи? међутим, управо наша браћа и сестре у христу треба да нам б уду много ближи од наших крвних сродника ми би требало да осећамо љубав према њима и да осећамо међусобно јединство у манасти- ру се ово треба посебно јако пројављивати, пошто су у обитељи саздани сви у слови за ово рецимо, мирјани долазе у цркву само у недељне и празничне дане, сусрећу се са- мо на неколико сати и потом се разилазе њима, који су обремењени сујетом, теже је да увиде везу свих православних хришћа- на у једном организму, телу христовом а за монахујуће је ово много лакше, пошто су у манастиру све време сви заједно но, ако ми монахујући ово не схватамо и претпоста- вљамо наше телесне, земне везе духовним, онда то говори о мањку наше облагодаће- ности: рођење од родитеља доживљавамо јаче и сматра се од нас важнијим од рођења од бога, од бање крштења апостол јован богослов каже: а онима који га примише даде власт да буду чеда божија, онима који вјерују у име ње гово, који се не ро- дише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од бога (јн 1, 12–13) јован бо- гослов истиче колико је више наше рођење од богаон као да каже: „па, зашто се ви тако при- везани за земно рођење, зато је оно т ако ва- жно за вас? зар је рођење од бога ниже од кр- ви, од телесне похоте и жеље мужа?“ оно нас унеколико унижава, док нас рођење од бога узвишава, очишћава и даје нам могућност да будемо чеда божија ми смо теоретски сагла- сни са овим закључцима, док у стварности све изгледа другачије: наше мисли, осећања, по- ступци говоре о томе да се ми према рођењу од бога односимо као према нечему другосте- пеном (споредном) свакако, ми схватамо да љубав према богу треба да буде изнад свега, али у стварности ње нема код нас зато је по- требно да научимо да волимо истински бога и нашу браћу и сестре у христу а код нас врло живо и јако делује привезаност за наше срод- нике, ометајући нас да стекнемо велику, свео- бухватну љубав према богу и сваком човеку ми смо с лични оном за конику, који све зна, али жели да оправда себе када је он пришао спаситељу и запитао: учитељу, шта ми тре- ба чинити да наслиједим живот вјечни? хри- стос је одговорио: шта је написано у закону? како читаш? (лк 10, 26) тада је законик рекао, да је прва и највећа заповест – заповест о љу- бави према богу, а др уга – подобна првој: о љубави према ближњем спаситељ је рекао: право си одговорио, то чини и живјећеш (лк 10, 27–28) а законик, како би ми данас рекли, извлачећи се, запитао је: а ко је б лижњи мој? (лк 10, 29) и ми тако исто говоримо свако од септембар / октобар 2019 59 живот у христу нас зна да т реба волети бога и ближњег, али ако кажеш некоме о томе, он одмах пита: „а ко је мој ближњи? тата – да, он је б лижњи; мама – такође, брат, сестра – и они“ исто је имао у виду и законик ко је његов ближњи? срод- нике и онако воли, можда је потребно да воли своје саплеменике – јевреје? јевреји су врло повезан народ, они се свагда старају да једни друге помажу а код нас нема љубави чак ни према једноверним православним хришћани- ма, на њеном месту је потпуна равнодушност ми се оправдавамо као онај законик који све зна, али постава лукаво питање: зар може би- ти мој ближњи овај самарјанин који непра- вилно верује и неправилно живи? ја не могу да га волим“ ако ми хоћемо да с текнемо истински хри- шћанску љубав према богу, а не земну љубав према човеку, те ако хоћемо да заменимо љу- бав према неколицини људи за љубав према свим људима (или у крајњој мери браћи и се- страма у христу), тада је потребно да с е од- рекнемо мањег у корист већег нико не може љубити бога, ако не љуби ближњег и не може човек, имајући љубав према богу, немати љу- бави према ближњем осећање управљено горе, на не беса (љубав према богу) и упра -вљено на човека (љубав према ближњем) – то је једно те исто осећање љубав управљена ка небесима, – то је љубав према првообразу, а љубав управљена на земљу – љубав је пре- ма образу, изображењу ми волимо бога, а у човеку, ако смо ис тински хришћани – образ божији, пренебрегавајући све његове недо- статке, који изобличују овај образ а онај ко тежи да стекне истинску љубав према богу, али мисли да очува непотпуну, делимичну љу- бав према својим сродницима, не може сједи- нити ове две међусобно искључујуће жеље господ је јасно рекао: „ко љуби родитеље сво- је више него ли мене, тај не може бити мој ученик“ ово треба памтити но, важни су не толико поступци, колико унутрашње стање ми би требало да унутра, у своме срцу има- мо правилан однос према свему догађа се да човек не може ништа учинити, већ само роп- ће, гневи се, и већ ово не правилно његово унутрашње стање, иако га човек споља ника- ко не изражава, служи као препрека за испу- њење основне заповести о љубави може се рећи, да уопште постоји само једна заповест о љубави онај који воли, волеће бога и бли- жњег у зависности од тога, у каквом ће бити положају: општећи са богом, он ће га љубити, општећи са ближњим – љубиће ближњег  извор: „о правильном отношении к родственникам“, беседа в свято-игнатьевском скиту ново-тихвинского женского монастыря, 18 февраля 2001 г вебстрана новотихвинског женског манастира (јекатеринбург) http://sestryru/church/content/library/blagaja_ chast/39_chapter/ 60 5 / 2019 сећање беседа на четрдесетогодишњем помену јеванђелског неимара брата драгослава на гробу неимара цркве живе протојереј-ставрофор милосав радојевић налазимо се данас, овог другог дана успе- ња пресвете богородице, молитвено са- брани у храму св саве у крњеву, и овде око гроба његовог надалеко познатог неимара брата драгослава живановића, пресељеног „из смрти у жи вот“ пре 40 г одина – упра во на овај дан налазимо се око гроба човека, свецело утемељеног и узиданог у овај видљиви храм славе божије узиданог и својим знојем и својом молитвом, и својом душом и сво јим телом налазимо се у храму ко- ји је, не с амо видљиви си- ноним цркве бога живога, већ и вечни сведок и путо- каз томе, како се изграђу- је црква христова у нама самима а брат драги је упра во такву, живу цркву, изграђи- вао, и у с еби и у сви ма око себе заједно са растом сво- дова овога храма, и он сам је узрастао: „у човека саврше- на, у меру раста висине христове“, по речима св апостола павла јер, пре свега и изнад све- га, брат драги је био – не имар душа људских, јеванђелски неимар – како је владика атанаси- је насловио књигу о њему сведок и проповед- ник христа спаситеља – распетог и васкрслог, победника греха и смрти; и то проповедник попут самих апостола светих, по свој земљи и свим крајевима српским и несрпским није познато (бар не ме ни лично), да је икад у нашем народу, у историји српске цркве, било већег путујућег мисионара од брата драгослава, који је тако делатно све- дочио христа у сваком тренутку свога жи- вота, свуда и на сваком месту нити пак, ко је више од њега саборизо- вао „једну, свету, саборну и апостолску цркву“ у срп- ском народу свуда је с тизао и сви с у му долазили, и заједно са њим саборовали и љубве- обилно заједничарили у литургијским и молитве- ним сабрањима око хри- ста и са христом, у љубави бога оца и заједници св духа јер драги је био, к а- ко је неко запазио, прави уметник у приређивању радости зато је за њим и ос тало толико благодатног ми- риса у нашем народу, па и широм православља јер је истински и све цело, ду- шом и т елом својим, управо и у зидао себе пре свега у цркву бога живога, у тело христа васкрслога у оно, што никада не може бити уништено, као што је неуништиво дело и тело св саве – макар спаљено, а на кога се брат драги у свему угледао, и за ис то дело и сам „сагорео“ стога, заиста не знам не ког већег пра- вославног „народњака“, лаика богомољца, драгослав живановић – брат драги (1944–1979) септембар / октобар 2019 61 сећање нерукоположеног свештеника, односно чо- века из крштеног народа божијег (лаоса, које свето писмо и света литургија назива- ју „светима“, „родом изабраним и царским свештенством“), да је т ако свецело био у служби цркве и свога народа да је са толи- ком вером и љубављу делотворном, изгра- ђивао у себи и у сви ма око себе живу цр- кву божију, одушевљени храм духа светога, обитавалиште божије и престо христа спаситеља о свему томе је спољна видљива слика, управо овај велелепни храм покрај ауто- пута на брежуљку између шумадије и по- моравља, у кога је драги у потпуности себе узидаореч је о храму који ће бити вечно све- дочанство дела брата драгослава и светог и светлог лика његовог али и печат, и вечни показатељ управо тога, каква је заправо уло- га лаичког (народног) апостолата у цркви, а што је управо био богомољачки покрет у србији покрет, коме је брат драги свим ср- цем припадао, и исти називао покајничким покретом, духовним устанком против греха у самом себи, покретом покајања и преобра- жаја духовног, покретом васкрса и саваскр- сења са христом, покретом – у к оме је хри- стос центар живота и смисао свега био је то заиста, покрет подмлађивања и оживљавања нашег „парализованог осећа- ња православности“ – како се о њему изра- зио ава јустин ћелијски захваљујући коме је – по божијем промислу, спц преживела време комунизма и атеизације овог народа јер, у том тешком комунистичком време- ну, управо је из овог покрета регрутовано свештенство за наше парохије, и монаштво за наше манастире каква је то била божија промисао! и нема сумње, овај храм – који већ обеле- жава педесет година своје изградње – остаће у историји као вечни спомен-храм самог бо- гомољачког покрета у српском народу, печат делатне вере и љубави богомољачке, који су своје христољубље претварали у братољу- бље јер из свих српских крајева богомољци брат драги из крњева – апостол свога народа брат драги – драгослав живановић (1944–1979) из крњева, машински техничар у фабрици „гоша“ у смедеревској паланци који је напустио посао, распродао своје имање и определио се за мисију, служење и рад са младим људима кућу која му је преостала претворио је у капе- лу, окупљао око себе младе и посветио се изградњи цркве светог саве у крњеву вредни брат драги је за ову цркву радио и физичке послове, био и техничар и благајник и добављач поред свега тога, према сећањима савременика брат драги је био човек молитве – за коју је увек на- лазио времена, и подвига – живећи као древне аскете у раду са младима и мисионарењу драги се показао као добар организатор: сабирао је но- вообраћенике, око цркве светог саве окупљао молитвенике на саборе и скупове, планирао и приређивао светосавске прославе и концерте у крњеву и другде драги је објављивао јеван- ђеље и показао да у православној цркви постоји лаички апостолат, да служење и мисиона- рење лаика није немогуће, и за живота је био препознат као апостол свога народа врлински земаљски живот брата драгослава завршио се у саобраћајном удесу 29 августа 1979 године брат драги је тада имао 35 година драгослав живановић је сахрањен уз темељ цркве светог саве у крњеву – уз цркву којој је дао целога себе на његовој сахрани служило је преко 70 свештенослужитеља, а окупило се неколико хиљада људи годину дана по његовом упокојењу тадашњи доцент богословског факултета спц јеромонах атанасије јевтић приредио је књигу јеванђелски неимар брат дра- ги из крњева, чији су издавачи били крњевска црквена општина и православна народна хри- шћанска заједница из крњева, рукосад брата драгог успомена на брата драгослава остала је жива, и православна хришћанска заједница из крњева покренула је касније часопис јеван- ђелски неимар: часопис за духовно образовање и културу, који је излазио 1989–1998 године срећко петровић, oперативни уредник православног мисионара 62 5 / 2019 су учествовали у изградњи овог храма тог „лаичког апостолата“ у српској цркви стога, никако се не сме заборавити да је у наредној, 2020-ој години, управо стого- дишњица првог свесрпског богомољачког сабора, одржаног управо овде у крњеву на дан св илије – горе код старе цркве, која – хвала богу и даље постоји јер, управо је на том сабору свети владика николај српски, као изасланик патријарха димитрија, „по пр- ви пут дошао у д одир са многобројном бо- гомољачком војском“, кажу записи и управо је тај сабор био полазна тачка организације овог великог препороди- лачког покрета, духовног устанка за чи јег су чело- вођу и духовника сами бо- гомољци изабрали светог владику николаја брат драгослав ће при -давати велики значај овом првом оснивачком бо- гомољачком сабору, као двадесет година касније и другом таквом сабору – такође овде у крњеву; а нарочито овом доласку владике николаја у њего- во родно село и његовом учешћу на тим саборима и управо је то оно, што ће драги и у зети за основ ну смерницу свог животног пута, свог богомољачког и мисионарског подвига – односно делања, и то највише међу децом и ом ладином, а на -равно и старијима за владику николаја, драги ће доживот- но бити везан, и управо ће њему, тада још увек званично неканонизованом, односно свим српским светитељима (у које сада можемо и самог драгослава убројати), по- светити мањи десни олтар у овој цркви наравно, као и све др уго, и т о је дра ги учинио по сагласности и садејству достојног вечног помена проте крњевског богољуба момировића (хапшеног због изградње ове цркве), а касније и сахрањеног поред гроба драговог; а пре све га чинио је то по б лаго- слову, исто тако достојног вечног помена светог и богомудрог епископа браничевског хризостома, тихог гласа ове епархије, који је душом и срцем стајао иза богомољачког по- крета у својој епархији, а брата драгослава неизмерно волео укратко, господ наш ис ус христос, свети сава, владика николај и богомољство, за брата драгог су били једно исто богочове- чанско јединство у саборној пуноћи цркве божије и управо је драги био најверодо- стојнији пример тог светосавског, односно јеванђељског и николајев- ског богомољства јеван- ђељски покајник и подви- жник, посник, задужбинар, мисионар, неимар, и све друго упознао сам се са њим још као студент, сусревши га на светој гори далеке 1971 године, и већ т ада (а касније још више), схватио о каквом великом човеку је реч стидео сам се сво- је недостојности познан- ства са њим и ми слим да ће се житељи села крњева вековима поносити како светим савом и светим владиком николајем, тако и својим братом драгосла- вом, истинским човеком божијим, светосавским подвижником и јеван- ђелским неимаром видљиве и невидљиве цр- кве христове али, не с амо поносити, већ и уг ледати се на њега заједно са свима нама, како бисмо и сви ми били истински хришћани у својој де- латној вери и љубави, у покајању и препоро- ду духовноме, у живом сведочењу христа, у саборовању са њим и свима око себе у чаши тела и крви христове, у пуноћи самог једин- ства са христом и свима светима вечан ти спомен брате драгославе, ра- дуј се у ц арству божијем, и мо ли бога за нас!  сећање септембар / октобар 2019 63 свети мардарије либертивилски (1889– 1935), уписан је у дип тих светих 2015 године, а његове нетљене мошти обретене су 2017 године житије светитеља, по ре- чима авве јустина, јесте примењено јеван- ђеље у животу појединца у својој књизи, свети мардарије описује део живота који је провео у русији (у прва три поглавља говори о школовању у црној го- ри и београду, животу и монашењу у манастиру студеница) иако треба избегавати фразе „да је реч о правој књизи“ ово дело има многоструку вредност уз то, језик којим је писано је изу- зетно леп, што читаоцу олакшава читање и ла- ко га води кроз садржај књиге који обилује лич- ностима, али и догађаји- ма у којима је сâм свети мардарије учествовао уз бројне догађаје које описује, он даје своје (светоотачко) расуђи- вање говори о бројним историјским лично- стима (о неким од њих данас не знамо мно- го), и расветљава њихов значај за судбину русије и словенских народа у студеници се учи монашком животу од старца андреја и опис који нам оставља вероватно је једини опис овог студеничког подвижника из 19 и с почетка 20 века друг из школске клу- пе му је свештеномученик максим сандо- вич, убијен по наредби аустријских власти, због „оданости словенству и православној цркви“ (стр 66) помиње и бор бу митро- полита варнаве (потоњег патријарха) за србију, док је боравио у русији 1916 године у кијев, колевку ру- ског православља, „град у коме је русија крштена“, до- лази са групом ходочасника из закарпатске русије ту их дочекује митрополит кијев- ски флавијан (стр 73–76) у кишињеву, где завршава семинарију, развија добро- творну делатност неколико поглавља посвећено је ма- настиру оптина пустиња у пролеће 1914 године одла- зи као студент петербуршке духовне академије, на по- клоничко путовање у свету земљу каже светитељ на велику суботу: „на омањем олтару, постављеном поврх зи- да на голготи, тачно изнад пукотине у коју је био углављен уздигнути крст господњи, започео сам свету литургију са великим надахнућем“ (стр 153) тада сазнаје да је мисионарски излог приредила ружица марић, са енглеског превели: р марић и и недић, епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, манастир светог саве, либертивил, 2017, 423 стране мардарије (ускоковић), епископ америчко-канадски недокучива русија мемоари милош з јелић 64 5 / 2019 аустроугарска објавила рат србији „током херувимске песме, споменуо сам имена ру- ског цара и двојице краљева мог народа – српског петра и црногорског николе“ (стр 154) свети мардарије долази у србију, где среће николу пашића, који му каже да се врати у русију, „и тамо штити права српског народа у својим подстицајним и просло- венским говорима“ (стр 160) о збивањима у русији на почетку великог рата, говори у поглављу заштитници словенства (стр 163–167) oпомињуће је поглавље о руском свештенству посебан је опис цара-мученика николаја другог романова: „од тренутка уласка у цр- кву, до краја свете литургије, која је трајала више од сат времена, цар је с тајао потпуно непомично, осим ш то се често крстио ка- сније сам сазнао да је то његов уобичајени став у цркви“ (стр 201) о љубави светог ца- ра николаја према србији, као и о његовој породици, поново говори у поглављу цар николај ii и србија (стр 354–366) ту су и по- главља прикривене вредности сељаштва, са словенским ратним заробљеницима, не- мачка шпијунажа, црногорци у русији као жртва сплеткарења, био је премештен у се- ло ардон, на кавказу, где је био професор у семинарији одатле је, као делегат, био уче- сник сверуског црквеног конгреса у москви своје мемоаре завршава поглављима сло- венска идеја, пријатељи и непријатељи сло- венства и препород  „од тренутка уласка у цркву, до краја свете литургије, која је трајала више од сат времена, цар је стајао потпуно непомично, осим што се често крстио миси онарски излог фото-путопис света русија у слици фото: јеромонах игњатије шестаков

Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож�