Претрага садржаја

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај  јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха  аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице – божије“, рекао је један древни мудрац при таквом схватању послушања увек се може бити делатан и остати спокојан дакле, када на се вашем хришћанском путу појављују велики и тешки задаци, који су на први поглед несавладиви, који притискају малодушношћу и сумњом, та- да предајте себе господу исусу христу са потпуним поверењем, послушањем, са- мопожртвовањем и видећете да се у ње- говим рукама ваши таленти, силе и спо- собности умножавају без границе, као што су се умножили пет малих хлебова, а тешкоће ће бити побеђене  свети василије кинешемски, беседе на јеванђеље по марку, тумачење 6 главе: поука онима који се припремају за мисију извор: святитель епископ василий кинешемский, „беседы на евангелие от марка“ толкование на 6 главу назидание приготовляющимся к миссии са хришћанском надом је нераскидиво повезано и хришћанско послушање 60 6 / 2016 1 шта је била ваша лична мотивација да се укључите у мисионарски рад? – постао сам православни хришћа- нин пре 20 година, након дугог траже- ња истине нашег живота био сам веома благодаран када ми је господ показао своју истинску цркву, православну цр- кву, стога сам одлучио да допринесем превођењем и издавачком делатношћу како би то помогло другима да пронађу или спознају истину 2 шта су, по вашем мишљењу, најважније карактеристике православних мисионара? – најважнија карактеристика мора бити љубав – љубав према богу и бли- жњима, љубав према истини, љубав пре- ма православној цркви затим мора да поседује истрајност и дисциплину, као и спремност на личну жртву 3 на шта треба посебно да обратимо пажњу кад је у питању мисионарски рад за цркву? – не би требало да се осећамо сувише „важним“ када обављамо ову врсту де- латности то није наш лично труд, већ је то служба; то је дело самог бога, а ми нисмо ништа друго осим следбеника та- ко да, ако се суочавамо с неуспехом или недовољно успеха (по нашем мишљењу), не треба да будемо превише разочарани или обесхрабрени јер смо ми само „не- потребне слуге“ (лука 17, 10) главни по- сао увек обавља сам свети дух 4 шта разликује успешну од неуспешну мисије? – ово је тешко питање мислим да ово не можемо да одредимо ми сами у односу на наш рад, већ је могуће кроз сагледава- ње мисионарског рада са дистанце када људи долазе у цркву, када се крсте, ка- да су ангажовани у цркви, када се граде манастири и цркве, када се православне десет питања за православног мисионара јоханес волф православни мисионар у немачкој и преводилац дела владике николаја на немачки језик у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 61 књиге преводе, дистрибуирају и чита- ју, када имамо недељне школе и устано- вљену веронауку, када се понашање љу- ди мења на боље итд - онда можемо да претпоставимо да је мисионарски рад био успешан 5 који мисионарски пројекат православне цркве данас бисте поменули као добар пример? – прво бих поменуо братство св гер- мана аласког у америци, које је за ме- не лично било веома важно затим неке православне веб-сајтове (будући да ин- тернет игра прилично важну улогу данас у православној мисији), нпр у србији „пројекат растко“, у русији „bogoslov ru,“ у грчкој „pemptousia gr“, у немачкој „оrthpedia de“ и многи други, који нуде потребне информације и изворе за оне који траже такође, постоји и много при- мера труда одређених особа 6 како бисте унапредили мисионарски рад у 21 веку? – прво треба да унапредимо себе у нашем односу према богу, истини, цр- кви и нашим ближњима св јустин ће- лијски говори о „унутрашњој мисији цркве“ то је први задатак када је цр- ква учвршћена у истини, може да шири истину сопственим примером посебан циљ за 21 век јесте да одговоримо на изазове овог времена: да дамо одговоре на одговарајући начин, а да притом не изневеримо истину добар пример за ово су дела митрополита нафпактоса јеротеја (влахоса), која су преведена на многе језике и од помоћи су многим љу- дима, зато што он представља истинску православну духовност на приступачан начин савременим људима 7 какве су ваше препоруке за унутрашњу мисију у односу на спољашњу? – постоје различита поља или подруч- ја мисије: а) унутрашња мисија нас са- мих – духовни рат унутар сваког од нас, који почиње прочишћењем и активним учествовањем у тајнама и животу цр- кве, молитвом, постом итд; б) пажљива мисија у нашем непосредном окружењу: партнери, породица, пријатељи, ако по- стоји могућност за ово; в) унутрашња мисија цркве од стране епископа, све- штеника, теолога, ангажованих лаи- ка, како би се побољшао духовни ниво чланова цркве; г) посебни мисионарски пројекти, нпр превођење и издавање књига, држање предавања, презентаци- ја, радионица, семинара итд; д) задатак православне „дијаспоре“ - „успутна“ мисија градњом цркава, манастира, слу- жбама, мешовитим браковима итд; ђ) „класична“ спољашња мисија у страним земљама, где се добро потковани миси- онари труде да шире православну веру на различите начине програм телевизије храм можете пратити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд 62 6 / 2016 8 молимо вас, поделите с нама ваше лично искуство успеха и неуспеха током мисионарског пројекта? – успех је када добијем позитиван лич- ни одговор појединаца на пример, неко је прочитао књигу или неке бројеве мог православног часописа и пише ми да је то њему или њој помогло да нађе праве одговоре, да види ствари јасније и тако даље осећам да је неко дотакнут исти- ном и подстакнут да следи христа на православни начин и да помогне, такође, другима на нађу истину не размишљам много о неуспеху, јер ми је драго и благо- даран сам ако има и мало успеха могао бих да кажем да сам био разочаран у свој рад када сам видео да има врло мало или никаквог интересовања за мисионарску делатност уопште (или посебно за мој сопствени рад) од стране званичне ад- министрације православне цркве или од стране великог броја свештеника 9 кога бисте, из перспективе црквене историје, издвојили као пример мисионара и зашто? – има их много поменуо бих само четири примера, који су такође за ме- не веома значајни: св козма етолски, св инокентије аласаки и московски, св николај велимировић српски и св николај јапански њих тројица су били истински апостоли модерног доба тре- ба читати њихова житија (а што се тиче св николаја српског, и његова дела) ка- ко би се повезали с њиховим духом и од њих учили такође бих поменуо важан посао унутрашње мисије од стране мно- гих стараца из православних манастира, нпр старци из оптине, валаама, са све- те горе, из румуније под комунизмом; утицај њиховог дела траје и до данас, са- да такође и кроз књиге у многим другим земљама 10 кога бисте, из перспективе савременог црквеног живота, издвојили као пример мисионара и зашто? – старац јеферем филотејски из аме- рике – он је основао 19 манастира у сје- дињеним државама, а ти манастири су одличан допринос ширењу православне вере у целој земљи такође бих поменуо св пајсија светогорског иако он ни- је обављао посебну мисионарску делат- ност, својим личним примером, свето- шћу, својим речима и књигама, у великој мери је допринео мисији цркве исто бих поменуо и свештеномученика оца данила сисојева из русије  интервју за православни мисионар је вођен на енглеском језику редакцијски превод: милана вучићевић десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 63 скоро ће 60 година од када сам, слу- жећи војни рок у словенији (место ајдовшчина, које је некада при- падало италији), након 17 месеци про- ведених у јна доживео велику несрећу остало је само 2 или 3 месеца до одласка кући, а мени је пукао чир у желуцу ви- ше у несвести него свести, приликом од- вожења у љубљану у болницу, како ми је после операције причао водник који ме је пратио, имали смо на три места проблема на пружним прелазима када сам стигао у болницу лекарска екипа је била спремна и одмах сам стављен на операциони сто у неком моменту, док сам био у коми, нашао сам се као у некој тами нисам осећао тло под ногама, нити сам кога око себе видео чуо сам, међутим, женске гласове које су некога одвајале, а одакле, то не знам ка- да је дошао ред на мене једна од њих рече: „овај нека живи“ после операције, вратих се у касарну где ме је чекало цивилно оде- ло, и ја се пресвукох и вратих у моје село жарково време је пролазило и ја, где год сам био у прилици, испричао сам ову причу није ми пада- ло на памет да догађај који сам доживео у коми повежем са не- чим натприродним, иако сам ве- рујући човек но догађаји који ће уследити после скоро 50 година су ме натерали да промислим о томе ко је женска особа ко- ја је рекла оне тајанствене речи: „овај не- ка живи“, а ево и зашто: дубока јесен, на аутобуској станици, са супругом, чекамо аутобус гужва је прилична ја се забављам трљајући ђоном ципеле по оном глибу, ка- да се одједном нешто засија ја се сагнем, подигнем мали предмет, кад оно мала ико- на свете петке наравно, однео сам је кући и прикачио поред ноћног сточића после неколико месеци, на празник благовести, супруга и ја пођемо у барич да честитамо славу брату од тетке у ластином аутобусу сретнемо сестру од ујака и како изађосмо из аутобуса, пођосмо ка братовљевој ку- ћи, кад на домак куће на неких 200 метара, онако причајући, испред мене на путу опет слична иконица свете петке исте вели- чине само у другој боји наравно, узео сам и њу, понео је кући и ставио поред оне ко- ју већ имам није прошло много времена, некуда опет пођох и, опет, наиђох на тре- ћу иконицу свете петке, коју такође однех кући и ставих поред оне две да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно што се иконица свете петке тиче, више их не налазим можда више и не треба једи- но што помислих да треба јесте да и други прочитају овај до- живљај који сам препричао, на утврђење вере  писац текста је публициста и аутор монографије „жарково“ у спомен светој петки да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно спасоје т влајић мисионарско писмо 64 6 / 2016 на реци пчињи, скоро уз саму гра- ницу са македонијом, у xi веку византијски цар диоген изградио је цркву у коју је положио свете и чудо- творне мошти светог прохора пчињског, из којих већ вековима непрекидно точи целебно миро на утеху, помоћ и исцељење свима који са вером и љубављу приступају овом светом угоднику божијем међу многим породицама које радо до- лазе на ово духовно врело јесте и побожна породица наумовић из врања, која неко- лико пута месечно посећује овај древни манастир и присуствује литургији глава ове породице имала је и част да сече колач на манастирској слави ова светиња је велика оаза мира, тврђа- ва непрестане молитве и уточиште свима онима који од бога потребују снагу и уте- ху за време литургије присутни осећају велику божију благодат понекад се деша- ва, како нам сведочи стана наумовић, да се осети благи, тајанствени миомирис, ко- ји није од овога света а као плод станине велике побожности, господ јој је подарио духовна чула како би осетила мирис све- тог и целебног мира светога прохора, док саму појаву тог благодатног мириса она не може да објасни стана ће заувек памтити 17 фебруар 2011 године као радник у текстилном комбинату, после доручка наставила је са обављањем својих радних задатака од- једном, осетила је онај исти благодатни мирис који јој се јављао понекад на литур- гијама у манастиру светог прохора то је трајало око 10–15 секунди о томе ништа није говорила колегама, пошто су били непобожни, и не би је разумели десетак минута после, отишавши од свога радног стола пришла је да помогне својим коле- гама узела је левом руком електрични апарат (пиштољ) за уклањање мрља и од- једанпут, почела је струја да је „тресе“, тре- сле су се обе руке, ноге, цело тело не зна тачно колико је то трајало, а спасоносно је било то што се запалио и пукао електрич- ни кабл и апарат јој је испао на под тако у шоку, утрнулог целог тела, не знајући раз- мере последица струјног удара, одвезли су је у болницу код лекара који су након неопходних прегледа констатовали да је, милошћу божијом, само рука опечена и да нема никаквих других повреда (стра- ховало се да је могло да дође до оштећења срца) њен колега, инжењер електронике, ре- као је да је само чудо божије како јој стру- ја није угрозила живот и нанела тешке те- лесне повреде прича нам побожна стана: „одмах сам помислила на светог прохора како ми је спасао живот, пошто сам непо- средно пред страдање осетила онај исти миомирис, који сам понекад осећала на литургији у манастиру светог прохора“ разни су начини на који нам наш спаси- тељ, преко својих угодника, притиче у по- моћ, а све то као одговор на наше истрајне молитве, добра дела, подвижнички бого- угодни живот и благодарност за све што смо добили када имамо благе намере тада долази божанска благодат, и ко зна колико пута нас је посетила, на тајанствен и богу знан начин, а да ми то сами не знамо  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији

Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас  тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било  аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена  тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом  извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога!  мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“  мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета  лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха  ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву  ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“

-БОГОПРИМЦА-