-БОГОПОЗНАЊА-

Свеска: 374 | Мисија и исихија
... у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на инте- лектуалну елиту исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се прово- ди у тиховању (исихији) уз непрестану ису- сову молитву: господе исусе христе, сине божији, помилуј ме ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања то значи да постоји могућ- ност да видимо и познамо бога, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула исихазам је пут до таквог познања онако како су христови ученици тема броја разговор са петком луковић, катихетом прве београдске гимназије ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! разговор водио: бранислав илић 30 4 / 2020 тема броја видјели бога на гори тавору, како је павле на путу за емаус, како су виђене све старо- завјетне и новозавјетне теофаније (богоја- вљења), и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију бо- жију, кроз исихију говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног бо- га, о божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету бранећи исихију, палама брани могућност непосредног општења са богом и истинско обожење често се каже да живимо у анти-исиха- стичном времену – да потреба за аскезом постоји видимо из тренутне ситуације у којој се налази чо- вјек и сва природа свједоци смо једне екс- плоатације како човјека, тако и остале тво- ревине нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд не- го да се лијечимо и поправљамо потреба за аскезом долази онда када се човјеково тијело презасити одређеним стварима, а душа остане неухрањена човјек постаје уморан и немоћан, осјећа се лоше, док се кроз аскезу добија супротан ефекат, ефекат лакоће, слободе и мира, како душевног, та- ко и тјелесног често слушамо крилатицу: „у здравом тијелу и здрав дух“ како уопште покренути своје тијело ако је душа умор- на и болесна? одакле онда воља и сила да се то тијело покрене и оздрави? шта че- му претходи? зар неком (по)кретању (нпр тренирању у теретани) не претходи мисао и одлука о тој радњи? ако бисмо овај мото обогатили неком исихастичком кованицом то би, чини ми се, био онда један заиста продуктиван савјет за светог григорија, философија ипак остаје инфериорна у од- носу на теологију кад је у питању богопо- знање хоће рећи да се бог не може срести само путем философије, она може веома послужити на том путу, али до обожења нас ипак води благодат ту благодат можемо за- добити управо исихастичким начином жи- вота, како би задобили духовне очи, што не искључује и остале хришћанске праксе, али сада смо посветили пажњу једној од њих, коју не би било лоше испробати исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера монаха исихаста који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на интелектуалну елиту петка луковић са ћерком и оцем протом драганом станишићем јул / август 2020 31 према сведочанству преподобног пор- фирија кавсокаливита, безмолвије је постојани темељ мисије цркве у овом духу реците нам нешто о односу мисије и исихије (тиховања)? – монаси који су свој живот посветили молитви, свакако представљају постојан те- мељ мисије цркве и често се у њих надамо, да ћемо управо њиховим молитвама бити удостојени божије милости још као дије- те, често сам одлазила са својим сестрама у женски манастир гдје је наша тетка би- ла игуманија тада сам схватила да се мно- го тога може примјенити и код нас у кући, или да се већ примјењује, будући да нам је отац свештеник мислим да, угледајући се на манастирски поредак битно утичемо на квалитет живота није ријеч само о мо- литви живот монаха је и те како дјелатан, активан и динамичан, радостан, весео све се то и нама нуди да практикујемо у својим свакодневицама будући да сте вероучитељ лепа је прилика да са нама поделите ваш опит вероучи- тељске службе која је истовремено вид ка- тихезе, али и вид молитве и служења богу? – вјероучитељски позив јесте позив на службу богу, на објаву јеванђеља – увијек актуелне новости о томе да је смрт побије- ђена, да је христос дошао то за нас звучи тако једноставно и јасно, али у учионицама, које по једном њемачко-америчком теоло- гу представљају својеврсне теолошке ла- бораторије, дешава се једна ерупција пита- ња и одговора то су често најзанимљивија питања дјеце и младих код којих још увијек постоји оно философско чуђење, које буди и рађа савремено богословље опит ове службе је потврда животворности и акту- елности јеванђеља такође, поред школе имам и службу код куће, са својом малом дјецом која ме увијек враћају на она прва и основна питања док је год дјеце нећемо престати да се бавимо оним питањима од суштинског значаја одрасла сте и васпитани у свештеничкој породици, шта за вас значи домаћа црква, и који су то сегменти вашег духовног и телесног одрастања који ће увек бити уре- зани у вашем срцу? – домаћа црква за мене значи наставак за- једничарења са христом, а посвећеност дје- це богу и цркви, а не себи, то је нешто што карактерише моје родитеље они су нас (сво- је петоро дјеце) од најранијих дана учили да најприје волимо бога, па тек онда њих и све остале то је сигуран кључ мира и слободе, а поготово љубави ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега а, ако волимо ту конкретну личност, бога и бли- жњега, неће нам бити тешко да превазиђемо своје слабости, и сила те пожртвоване љуба- ви ће као магнет привући свако друго добро за крај нашег надахнутог и поучног разго- вора, која би била ваша порука читаоци- ма православног мисионара? – васкрсли христос је међу нама! нека нам ништа не буде прече од њега  тема броја свети григорије палама, икона 32 4 / 2020 мисионарење као савршени вид служе- ња у цркви, заузима посебно и благо- словено место, јер за свој темељ има спаси- тељеву заповест коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима цркве преподобни и бого- носни отац наш порфирије kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионаре- ње упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих према дубокоj подвижничко- теолошкој мисли овог угодника божијег, сва- ки истински мисионар јесте са–литург, онај који ширењем речи божије саслужује ли- тургу ова богонадахнута мисао знаменитог старца порфирија указује да је мисија нео- двојива од молитвеног искуства цркве бројна су светоотачка сведочанства о ти- ховању и исихастима у петом веку се спо- миње у палестинском манастиру светога саве пустињак јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“ посебно сведочан- ство налазимо у знаменитој лествици, нада- све познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера препо- добног јована лествичника овај духоносни подвижник читаво поглавље (27 слово) по- свећује „свештеном тиховању тела и душе“ и „разлици и разликовању мировања“ са друге стране, тумачећи псалме свети григо- рије ниски подсећа да је мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању често се мисли да је молитвено тиховање пасив- ност и усамљеност, међутим, важно је иста- ћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ва- истину, гласније од говора, јер је оно тиши- на која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег ко задобије такво молитве- но тиховање, каже свети јован лествичник, познао је дубину тајни у истом духу свети григорије богослов каже да „бога треба ви- ше помињати него дисати“ дакле, без моли- твеног тиховања не можемо се очистити ни познати нашу слабост и демонско лукавство; нећемо бити у стању ни да схватимо божију силу и промисао из божанских речи које чи- тамо или појемо из наведених светоотачких сведочанства долазимо до чињенице да најсавршенији начин молитве јесте молитвено тиховање, молитвено ћутање, јер речи уступају место молитвеној тишини срца због тога препо- добни порфирије саветује: „молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-вамо на благ начин треба да постави- мо христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: господе исусе христе, помилуј ме не мисли ни на шта осим на речи: господе тема броја често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, ва- жно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије бранислав илић јул / август 2020 33 исусе христе, помилуј ме, ништа друго, ни- шта; спокојно, отворених очију, како не би- сте пали у опасност од фантазија и заблуда са пажњом и преданошћу обраћајте се хри- сту“, саветује велики проповедник љубави божије и учитељ молитве у каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање? свештено богослужење као живи живот, и као дисање цркве, али и као њено сабор- но памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да ми- сија цркве и њен катихетски значај није са- гледан само на духовно васпитавање чове- ковог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједни- це да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју цркве, на по- четку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско), сабрање као темељ и као круна свега молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљу- је вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници узмимо као пример реч „култура“ ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ“ — за свештено богослужење и молитвени живот цркве као богочовечанске заједнице на крају, ако је молитва темељ и непре- стани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, онда је и молитвено- шћу прожета мисијa једина истинска цр- квена мисија која рађа дивне и благосло- вене плодове  тема броја молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници радост молитвеног сабрања епископ мохачки исихије у манастиру буково, о никољдану 2019 лета господњег) 34 4 / 2020 сећајући се минулих дана, цар стефан ду- шан забележио је у прилепској повељи за карејску испосницу: „и испуни се од све душе жеља срца мојега – да видим ону свету гору, према реченом: подижем очи моје ка горама одакле ће доћи помоћ моја (пс 121, 1) и опет: на гору, душо, уздигнимо се, пођи тамо одакле ће ти помоћ доћи (други васкрсни антифон 5 гласа) када је дошло царство ми, поклони се и прими благослов од стараца који у ње- му [хиландару] живе затим узиђе царство ми до унутрашњих манастира те свете горе“ цар је посетио старца арсенија, бившег хи- ландарског игумана (1336–1345), који је бо- равио на двору у сврчину у време рођења престолонаследника уроша (1337) сада је цар душан одлучио да узме арсенија за свог духовника, али је искусни духовник наслући- вао скори крај свог живота: „благочестиви и христољубиви царе, време мога одласка је дошло! и ево, идем на пут отаца мојих и ви- ше ме у телу нећеш видети и ево теби сина мога духовног, исаије, па га имај уместо мене за свако исправљење и утешење у твојим ду- ховним подвизима“ (житије старца исаије) тако је старац арсеније благословио учени- ка, а цар је примио исаију за духовника ви- соке посете удостојио се и св григорије па- лама, солунски архиепископ, од маја 1347 године због немира који су захватили солун, свети палама се повукао на свету гору, где је учествовао у раду духовног суда (јесен 1347) по казивању патријарха филотеја коки- носа, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу цар је знао шта значи бити лишен части свог високог досто- јанства, јер је са оцем, светим краљем сте- фаном iii дечанским, провео седам година у изгнанству у цариграду душан је пону- дио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издр- жавао на великодушну понуду, светитељ је смерно одговорио: „да ли би сунђер, који може да упије у себе само чашу воде, бачен на сред овог пред нама налазећег се јегеј- ског мора, био у стању да смести у себе све воде морских дубина? — наравно да не би упио би у себе колико чашу воде, а таласа и воденог мноштва не би се ни дотакао та- ко и ја“ (превод јустина ћелијског) пут ко- ји је изабрао учитељ исихазма био је уски пут одрицања, подвижништва и созерцања светитељ je одувек био посвећен строгом подвигу: „одавно сам се навикао да о мало- ме живим и да се задовољим са најнужни- јим то је за мене најприроднија ствар“ и архијерејско звање које је примио било је, по божијем промислу, ради пастве града со- луна архијереј свакако није хтео да увреди цара, изабраног на сабору у скопљу, којем су присуствовали и светогорци током овог разговора светитељ као да је позивао миро- помазаног цара на мистично созерцање не- беских тајни, на умозрење („царе и сам би тема броја по казивању патријарха филотеја кокиноса, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу душан је понудио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издржавао о сусрету цара душана и светог григорија паламе др ђорђе т вуковић јул / август 2020 35 видео“) човек божији григорије се трудио да цара, кроз разговор, постепено уведе у дубине созерцања: „зато, царе, кад би ме по- ставио на сва злата која постоје на земљи и под земљом, или да ме бациш у златну реку митског пактила, и сам би ти видео, да се од свих тих пролазних блага и потреба, не би на мене ништа прилепило“ палама је овом приликом подсетио душана на златоносне струје малоазијске реке пактил (пактол), које помиње херодот у својим историјама као што је река са извором испод планине тмол, богате рудницима злата учинила слав- ним град сард на њеним обалама, тако би и прихватање душанове понуде уздигло па- ламу у очима савременика али, лепше од свих блага познатих човеку, блистала је не- створена таворска светлост којој је служио божији човек григорије због свог испове- дања вере, светитељ је био затворен четири године у тамници, одакле је изашао у зиму 1347 године сада одбачен од стране побу- њеника у солуну, палама је чекао да се ис- пуни време како би преузео катедру на коју је хиротонисан зато је светитељев одговор био: „зато остави“ цар стефан душан је прихватио паламину одлуку, показујући ти- ме да разуме и цени идеале којима се свети- тељ руководио у току боравка на светој гори (јануар 1348), цар душан је помогао духовнику исаији да обнови манастир св пантелејмона (стари русик) обишавши светогорске манастире, испоснице и келије, цар је свој боравак у перивоју пресвете богородице завршио по- вратком хиландару и његовим даривањем (април 1348), а за успомену је понео превод поучне историјске хронике монаха георгија хамартола (грешни) док су утисци са свете горе још одзвањали у његовој души, душан је записао у повељи за карејску испосницу, из- датој у прилепу: „били смо веома задивљени животом тих мужева светих, ваистину, небе- ских људи и земаљских анђела и примисмо благослов и души корисне речи, изречене кроз поуку, да се доста користимо њоме“ (1348) под утицајем светогорских духовних сусрета и разговора, цар је одлучио да поно- ви дедине речи из светостефанске хрисову- ље (1314–1316), у својој ктиторској повељи за св архангеле, само сада са другачијим призвуком: „и рекох да он (манастир св ар- ханђела) никако не буде архиепископија, ни митрополија, само игуменија за општежили- ште монаха“ (лето 1348) и после повратка, царев двор је остао отворен за светогорце у току лета 1348 године, до цара и царице долазио је арсенијев ученик исаија ради да- ље обнове манастира св пантелејмона те године, цар је примио и хиландарске монахе у прилепу и на чахри, у околини скопља у повељи издатој у прилепу, цар душан и ца- рица јелена су испунили арсенијеву жељу да хвостанско село косориће поклоне ка- рејској испосници, док је другом повељом потврђен избор теодула, уместо упокојеног арсенија, за старешину наведене испосни- це по в кораћу, свети палама је пренео по- руку стефана душана на цариградски двор, највероватније између 1348–1350 године пошто је заједничка војска јована v палео- лога и јована vi кантакузина успоставила ред у солуну (јесен 1350), палама је преузео своју архијерејску катедру ради одбране исиха- стичког учења, светитељ је учествовао у раду сабора у цариграду (1351) у међувремену, савез двојице византијских царева се распао, а јован v палеолог се утврдио у солуну и за- бранио повратак светитеља на катедру да би савладао кантакузина, цар јован палеолог је пристао на савез са „стефаном, споменутим архонтом трибала“ (филотејев израз) као знак срдачних односа, палеолог је потврдио дарове српског цара хиландару (јун 1351) у пролеће 1354 године, григорије пала- ма је бродом кренуо за цариград, а успут се задржао на острву тенедос брод су пре- срели турци и одвели светитеља у ропство после нешто више од годину дана, светите- ља су из заробљеништва, према патријарху филотеју, искупили трибали и далмати (жи- тељи српског царства) чини се као да је светом палами помогло да се у лето 1355 године поново нађе на слободи, још увек у србији живо сећање на његов сусрет са ца- рем душаном  тема броја 36 4 / 2020 уочи божића, у цркви вазнесења господ- њег у жаркову, после литургије, насту- пили су „фенечки бисери“ за њих смо чули и раније, али ово је била права прилика да их ближе упознамо одушевили су нас и гласом и музичком изведбом, али и сâмим поводом њиховог доласка замолили смо их да нам нешто више кажу о томе зашто се зовете „фенечки бисери“? да ли вас је манастир фенек изнедрио? – музички састав „фенечки бисери“ по- стоји већ три године отац макарије, игу- ман манастира фенек, окупљао нас је још од детињства и он нам је дао име редовно учествујемо на богослужењима, недељом и празницима смо на литургији, врло често и српска традиција и обичаји музички састав „фенечки бисери“ постоји већ три године отац макарије, игуман манастира фенек, дао је име саставу „фенечки бисери“ радмила грујић јул / август 2020 37 српска традиција и обичаји за певницом наши момци прислужују у ол - тару ако говоримо о почетку групе, везан је за агапе које приређује братство манасти - ра фенек, а свако од нас има специфичан, лични пут ка господу и ка цркви, свој пут оцрковљења колико чланова чини ваш састав и како се зову ваши чланови које школе уче? да ли су сви музички образовани? – има нас доста, али се због обавеза оку - пљамо, пробамо и наступамо у променљи - вом саставу већина је музички образована вођа нашег састава је никола анастасијевић, свира хармонику, ученик је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну василије анастасије - вић, свира кахон и ученик је 2 разреда средње музичке 38 4 / 2020 школе „даворин јенко“ зорица анастасије- вић, пева и свира харфу, студент је 3 годи- не учитељског факултета у београду, стефан анастасијевић, свира гитару, студент је 2 го- дине православног богословског факултета у београду, смиљана анастасијевић, свира виолину и пева, дипломирани је теолог не- вена ристић, свира виолину и пева, ученица је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну, јана михајловић, пе- ва и свира кларинет, ученица је 2 разреда десете гимназије, дуња михајловић, пева, ученица је 1 разреда средње медицинске школе у земуну, јелена славковић, је док- торанд филолошког факултета у београ- ду, иван рајковић, свира гитару, завршио је средњу музичку школу „коста манојловић“ у земуну и намерава да се упише на факултет музичке уметности може се рећи да смо са- ображени управо трпези љубави са које смо и потекли ко жели, може да се прикључи, у складу са својим талентима, могућностима и обавезама какве песме чине ваш репертоар? – посвећени смо неговању традиционал- них, духовних и етно мелодија певамо и ру- ске песме, а трудимо се да наш репертоар ширимо и богатимо, па смо постали позна- ти и по извођењу великог хита групе смак „даире“ да ли неко од вас компонује? – компонују никола и василије анастасије- вић, популарну и духовну музику спојили сте свој таленат са хуманитарним радом дарујете другима дивне песме, на- дахнуте вашим топлим душама, а пружате и конкретну помоћ тамо где је неопходна то је веома похвално да ли сте ваш састав одмах осмислили као хуманитарни? – природа хуманитарног рада је таква да је не можемо одвојити од оних основних вредности које смо прихватили заједно са православним, црквеним начином живота хуманитарни рад за основ има љубав пре- ма другом, према ближњем, према ономе у коме препознајемо божији лик тако му и приступамо трудимо се да ослушкујемо глас српског народа на косову и метохији, да са- слушамо њихове потребе, да се распитамо за најугроженије и тамо усмеримо помоћ тако је хуманитарни рад од самог почетка најважнији сегмент наше делатности очува- њем традиције кроз најлепше етно мелоди- је, бисерним славопојем помажемо опстанак српског народа на косову и метохији ово је српска традиција и обичаји јул / август 2020 39 трећа година како се бавимо хуманитарним радом године 2017 посали смо 750 паке- тића за угрожену децу у енклавама на ким прошле године смо направили преко 500 пакетића за децу косовског поморавља и опремили музичким инструментима ново- отворено одељење музичке школе „стеван христић“ у сатнишору (косовска витина) та- кође смо обезбедили слушни апарат надици стајковић, ученици средње економске шко- ле у косовској витини и ове године се ху- манитарна акција наставља са низом наших концерата ове године смо послали преко 500 пакетића нашим малишанима, обезбеди- ли девет лап-топова за основну школу у зу- бин потоку и нови електрични клавир за му- зичку школу „стеван христић“ у станишору где држите хуманитарне концерте? – најчешће наступамо после литургије у београдским храмовима међутим, насту- пали смо и на различитим догађајима по по- зиву, а посебну радост донела нам је серија наступа на косову и метохији чија је круна прослављање храмовне славе светих ар- ханђела у призрену и наступ у призренској богословији у фебруару смо учествовали на сретењској академији у богородичиној цр- кви у земуну, коју је поводом славе „центра за живот“ организовао председник центра, кардиолог бојан цакић овај центар окупља чланове који своје знање и рад удружују у циљу заштите брака, породице и светиње живота њихов циљ је да окупе 10 000 поро- дица, које би својим примером утицале на заустављање тренда драматичног смањења наталитета и на преокрет ка традиционал- ним вредностима, пре свега, ка повећању наталитета да ли вам неко помаже у организацији ху- манитарне помоћи? – организација је захтеван посао пома- жу нам и родитељи и наши свештеници, а посебно братство манастира фенек ове године смо осмислили слоган наше акције: „на дар смо добили, на дар и дајмо!“ и то се догодило у манастиру фенек када смо почели да организујемо овогодишњу акци- ју и договарамо концерте, пожелели смо да имамо и идејни оквир у виду слогана у том слогану, инспирисаном јеванђељем, крије се велики део суштине нашег хуманитарног деловања већ се спремамо за наредне ве- лике празнике, и надамо се да ћемо успети да обрадујемо много више угрожених поро- дица, школа и других установа на косову и метохији  српска традиција и обичаји 40 4 / 2020 у цркви светог ђорђа на бановом брду по- стоји значајна разлика на службама ко- је се служе сада и пре пар година црква је много светлија, а хорско и свештеничко по- јање и беседе се јасно чују и лако прате с благословом свештеника, за ово је заслужан предраг зубовић, дипломирани инжењер електротехнике у пензији године 2015 предраг је добио златни индекс електротехничког факултета за 50 година од уписа на факултет (1965 г) дипломирао је 1970 на одсеку за електронику и телекомуникације након тога пет деценија живота до- нело је много искуства, па и оног црквеног предраг је дугогодишњи активни учесник у литургијској за- једници своје парохијске цркве и члан црквеног одбора рођен је у београду као де- те, у цркву у жаркову је ишао са бабом и мамом, где је, сећа се, био свештеник прота ми- лорад павловић, који му је остао у најпријатнијем сећању као необичан „другачији од осталог света, својом појавом и држањем“ то су били први сусрети са свештенством и вером „као дете мислио сам да се у цркву и монаштво иде из неке невоље“, вели он у току основне шко- ле примећивао је необичне ствари које су се у његовом окружењу дешавале и питао се о постојању бога тада је схватио да се слобод- ном вољом у веру може ући или из љубави и уверења да бог постоји и да је стварно при- сутан, или из невоље на етф-у је разумео да у природи све функционише по неком уни- верзалном закону ево примера из науке ко- је нам је пренео: „комплексни бројеви – састоје се од ре- алног и имагинарног броја односно два не- компатибилна броја комплексни број који се налази у комплементарној равни није ни реалан ни имагинаран, а није ни њихов збир већ нешто треће значи две ком- плементарне величине или два пој- ма који су међусобно некомпати- билни чине трећу која није ни прва, ни друга, ни њихов збир већ нешто треће“ „овај универзални принцип ком- плементарности кога су на- учници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога у елек- тротехници, временски про- менљиве величине (струја, напон итд) могу другачије да се представе нпр у неком елек- тричном колу, преко комплексног броја на пример, снага је производ тренутних вред- ности напона и струје и зависи од импе- дансе потрошача као производ можемо да добијемо активну и реактивну снагу прва активна се троши на потрошачу, али друга парохијани диван пример живота у цркви прожетог науком је и човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осветљењу у цркви и озвучењу трагом вере кроз електротехнику кристина давидовић јул / август 2020 41 парохијани реактивна снага не, већ иде између потро- шача и генератора „тамо–овамо“ каква је то снага? укупна снага није ни активна ни реак- тивна ни збир те две снаге, већ нешто треће друго, кад протекне струја кроз проводник јавља се још једна величина која до тад ни- је била присутна – магнетно поље, компле- ментарно са електричним пољем значи приликом проласка струје кроз проводник, од електричног и магнетног поља, јавља се електромагнетно поље ту појаву имамо код сваке антене и електромагнетно поље није само збир електричног и магнетног поља, већ нешто треће то тројство се јавља кроз математику комплексних бројева, у мрежама наизменичне струје (монофазне и трофазне) и физици“ „ако зрно пшенице разлажемо на сит- не делове, после неког времена доћи ћемо до нечега што нема својства пшенице, нпр атома али мноштво тих атома и још нече- га направи то једно зрно пшенице није то само обичан скуп материјалних честица још нешто је довело до тога да то буде зр- но пшенице увек се јавља то нешто друго, некомпатибилно, али комплементарно што прави треће и човек није само скуп мате- ријалних честица атома и електрона, јер не би имао живот у атому постоје електрони који се крећу око језгра и око себе, као што и земља ротира постоји једна аналогија ми- крочестице коју не видимо и космоса који делује по истим принципима шта је тај елек- трон? он је с једне стране честица, а с друге стране електромагнетни талас као и фотон светлости, честица и талас чине светлост а материјална честица, и талас чине нешто треће, троједино, које је тешко објаснити због комплементарности две некомпатибил- не величине“ после запажања ових феномена, предраг се заинтересовао за питање свете тројице принцип комплементарности кога су научници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога 42 4 / 2020 „мислим да сам то читао у књигама владике николаја онда сам закључио по аналогији да за човека можемо да кажемо да није ни тело није, ни дух; није ни тело и дух; ни збир њихових својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неверовати да творац ни- је све ово што сам навео створио ја сам се тако уверио у троједину божанску суштину сада долазим на сваку литургију моја су- пруга сунчица је што се богослужења тиче, била и остала ревноснија ту су и вечерња и јутарња служба ја сам у почетку тражио и изговоре: „нека супруга иде с другарица- ма, што да се ја мешам са њима“ временом више нисам имао никакву дилему да ли да идем или не поготово од одласка у пензи- ју љубав према редовним богослужењима сунчица је пренела и на моју мајку и сестру волео сам да радим, волим и сад, па сам се посветио овоме, не из невоље, богу хвала, већ из љубави“ једно време је ишао редовно са сунчи- цом у манастир ваведење на сењаку, а че- сто и у манастир ћелије код ваљева, код игуманије мати гликерије пре петнаестак година, однос свештеника према богослу- жењима и парохијанима, определили су га да буде део своје парохијске заједнице у храму св ђорђа и парохијани су пре- познали његову ревност и предложили предрага за члана црквеног одбора во- ли да има обавезе и да је активан, како у породици са супругом и два сина, тако и у црквеном одбору хоби су му решавање задатака из математике, шаховски пробле- ми, баш као и његовој мајци, која има 96 година и редовно чита књиге, решава за- датке у слагалици, иде у цркву, причешћу- је се у овом часопису много пута је акценто- вана спона науке и богословља још један диван пример живота у цркви прожетог науком је и овај човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осве- тљењу у цркви и озвучењу, да и мајке које су испред цркве са децом чују литургију, да беседа никоме не промакне, а речи по- јања допру до сваког  основано далеке 1928 године при пр- вом храму у ваљеву, богомољачко брат- ство данас броји осамдесетак чланова који, предвођени духовником, протом милинком јовићем, остварују различите подвиге хри- шћанске љубави, носећи бреме живота са ближњима „и владика николај и отац јустин им се радују крај престола божијег“, рече не- давно, приликом годишње скупштине, бла- женопочивши епископ ваљевски милутин, са чијим благословом стварају по узору на богомољце које је владика николај по целој србији предводио „као хришћани треба да се опходимо пре- ма ближњима верујући да је код неког од њих кључ од врата кроз која ми треба да уђемо у царство божије“ ове речи архијерејског на- месника првог, ваљевског протонамесника дарка ђурђевића, братство православне на- родне хришћанске заједнице „воздвиженије часног крста“ често цитира, ходећи из дана у дан у сусрет браћи и сестрама широм ра- ширених руку да дарују и наслоне на раме да зна ближњи да ће бити ту ради подршке, утехе и свега другог што нам је предато све- тим јеванђељем далеке 1928 при храму покрова пресве- те богородице отпочела је њихова мисија на светом месту које је „родило“ град ваље- во на левој обали колубаре месту, са ког је парохијани литургијска заједница јул / август 2020 43 јесени 1937, у време конкордатске кризе, свети владика николај својим завичајци- ма произнео, још један у низу, беседничких драгуља духовни див са повленских падина чија је реч урезивала дубоке бразде по сва- ком срцу до ког је допрла, коме на развоју богомољачких покрета између два светска рата и данас благодаримо у редове је саби- рао махом обичне људе из народа, одрасле уз светлост кандила крај огњишта, али и уче- њаке какав је и сам био све који су речју и делом били кадри да христа посведоче та- ко је и данас на траговима лелићког златоу- ста и његове братије, при најстаријој ваљев- ској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и се- стара окупљених у пнхз „воздвиженије ча- сног крста“ у средишту епархије ваљевске, као пламен искром из срца предака упаљен, у савременом добу љубав и дар даривања ових благочестивих хришћана улепшава не- маштином и немоћи обремењену свакодне- вицу ближњима пример су свим братствима у епархији, али и на свим просторима срп- ске цркве, како се у славу божију и на добро људи ствара, са радошћу о њима увек збори онај са чијим благословом све и чине, епи- скоп ваљевски милутин из године у годину ваљевски богомољци проширују спектар својих харитативних делатности, а плодове оних по којима су препознатљиви, се умно- жавају тако, о савиндану 2020 објављују нови број богомолитеља, листа који се де- ли бесплатно при храму покрова пресвете литургијска заједница на траговима лелићког златоуста и његове братије, при најстаријој ваљевској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и сестара окупљених у пнхз „воздвиженије часног крста“ православна народна хришћанска заједница „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богородице у ваљеву љубав се љубављу враћа и умножава јадранка јанковић 44 4 / 2020 богородице за прошлогодишње васкршње празнике поделили су 4600 комада јаја, бо- жићним печеницама обрадовали 90, а паке- тима хране чак 120 породица преко шест и по хиљада комада гардеробе и обуће поде- љено је ученицима градских и сеоских шко- ла, као и штићеницима казнено – поправног завода у ваљеву удружењу деце, омладине и одраслих са посебним потребама „загр- љај“ направљена је дворишна позорница, организована поклоничка путовања за децу и родитеље, и уручени дарови о разним при- ликама брига за ученике призренске бого- словије, чији су дивни гласови ваљевцима добро познати, исказана је и ове године па- кетима средстава за личну и кућну хигијену који су отпремљени пут царског града стари српски обичај заједничарења у раду – мобу, духовник заједнице „воздвиженије часног крста“ протојереј–ставрофор милинко јо- вић отргао је од заборава са својом брати- јом, сечом дрва у оближњим селима, како би за потребите обезбедио огрев све наброја- но тек је део пуне шкриње милосрдних дела у само једној години по којима је хришћан- ска заједница у граду на обалама колубаре добро позната „дарујемо у име христово и људи то углавном добро разумеју ту смо да са њи- ма носимо крст бола, сиромаштва, невоље као браћа и сестре, а не само да испоручи- мо пакет и одемо наш призив је да са сви- ма у хришћанској љубави заједничаримо примера ради, члановима планинарског клуба „повлен“ није потребна никаква ма- теријална помоћ, само желе да у оквиру својих активности имају и духовна и кул- турна саборавања тако смо, заједничким снагама организовали квиз из православне веронауке, предавање о празницима и ли- литургијска заједница јул / август 2020 45 ковну колонију, а сви ти програми су оку- пили велики број деце различитог узраста на сарадњу са планинарима смо веома по- носни и верујем да ће она убудуће бити још богатија“, прича прота милинко јовић, коме је град ваљево доделио награду у области социјалне заштите и хуманитарног рада за 2018 годину посебно признање духовнику братства, ко- је до суза разнежује све око њега, јесте када га малишани чије је домове обилазио ослове са „течо“ не постоје речи којима тај осећај може да се опише, јер деца све говоре срцем „дирљиво је, такође, и када они којима смо помогли дајући нешто, понуде да са нама уче- ствују у некој од акција које потребују физич- ки рад увек се неко јави да помогне у крече- њу, сечи дрва, ношењу то је највећа радост, јер управо у томе је изражен смисао свега што чинимо, а то је да се љубав љубављу вра- ћа и умножава“, закључује прота милинко јовић, духовник пнхз „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богоро- дице у ваљеву свештено братство храма, на челу са старешином протојерејем–ставрофо- ром зораном јаковљевићем и архијерејским намесником првим ваљевским, протонаме- сником дарком ђурђевићем пружа свесрдну подршку свему што ради хришћанска зајед- ница и то је један од извора њене снаге док ова прича настаје, чланови пнхз, у са- радњи са штићеницима казнено – поправног завода ваљево, равнају терен у дворишту удружења „загрљај“ како би се деца са про- блемима у ходању лакше кретала у знак при- јатељства засадиће по једно стабло крушке, јабуке и трешње да се божији дарови с љубављу изнова рађају  литургијска заједница 46 4 / 2020 име свете катарине дато на рођењу би- ло је доротеја рођена је 294 године у александрији ћерка богатих аристократ- ских родитеља завршила је тзв језичку шко- лу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину неки сиријски монах ју је упознао са хришћанством и убрзо се крстила на кр- штењу је добила име катарина почетком 4 века, за време владавине цара максимина, катарина је јавно објавила да је хришћан- ка и оптужила цара да се поклања идоли- ма педесет мудраца, окупљених из читавог царства, покушали су да је убеде да порекне своје речи, али узалуд штавише, катарина их је уверила у већу потребу вере у христа, цитирајући древне грчке философе у сво- јим намерама чак је успела да преобрати у хришћанство и чланове царске породице и римску аристократију због оваквих дела, катарина је погубљена, а њено тело је неста- ло по предању, анђели су нашли њено тело и изнели га на врх планине синај, који сада носи њено име три века касније, монаси манастира, ко- јег је саградио цар јустинијан, поштујући предање и завет, попели су се на врх си- наја, пронашли су мошти свете катари- не, положили у златну кутију и однели у манастир света земља манастир свете катарине је један од најстаријих хришћанских манастира који непрекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година манастир свете горе, синај јелена јонић манастир свете катарине, синај (извор: vidaniaru) јул / август 2020 47 света земља манастир свете катарине је један од нај- старијих хришћанских манастира који не- прекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година, задржавши свој посе- бан карактер, од како га је саградио визан- тијски цар јустинијан (527–565) поред њега, оснивач ислама, мухамед, арапски калифи, турски султани, па чак и наполеон, су били у неку руку чувари и покровитељи манасти- ра, тако да је то спречило његову пљачку кроз векове током своје дуге историје, ма- настир никада није био опљачкан, освојен, уништен кроз векове је носио своју слику светог библијског места, догађаја из старог завета првобитно се овај манастир звао ма- настир преображења или манастир несаго- риве купине тек од 16 века манастир носи име свете катарине од 3 века, монаси пустињаци почели су да се насељавају око планине хорив, у близини несагориве купине у оази фаран (вади фи- ран) за време празника монаси пустињаци су се окупљали око несагориве купине, ради заједничке службе за време владавине цара константина, 330 године, по налогу царице јелене, из- грађена је мала црква посвећена пресветој богородици у непосредној близини несаго- риве купине, а свега 20 метара даље и од- брамбена камена кула у којој би се склонили монаси у случају налета номада манастир добија на значају почетком 6 века, када цар јустинијан i наређује изград- њу одбрамбених зидова од локалног грани- та, који су дебљине 2–3 метра и висине 10–20 метара да би заштитио и одржао манастир у његовој близини, цар је населио 200 по- родица из понта анатолије и александрије ово племе је прешло у ислам у 7 веку, али и поред тога они су и даље чувари манастира и баве се његовим одржавањем током 625 године, за време арапског осва- јања синаја, монаси манастира послали су делегацију у медину да би затражили зашти- ту од мухамеда и добили су је мухамед је лично написао писмо у којем гарантује за- штиту манастира и прецртао је своју шаку на писмо ово писмо се данас чува у манастир- ској ризници занимљиво је да је и мухамед ослободио манастир пореза предање го- вори да је он на једном од својих путовања посетио манастир и да је тада био очаран купином и посвећеношћу монаха, тако да се, 641 године, када је цео синај био освојен од стране арапа, манастирски живот и даље нормално одвијао током крсташких ратова 1099–1270 годи- не, дошло је до препорода у манастирском животу синајски крсташки ред витезова је преузео одговорност да заштити све ходоча- снике који путују из европе у овај манастир након освајања египта од стране осман- ског царства 1517 године, под вођством султана селима i, манастир је био поштеђен турске власти су поштовале права монаха и чак су доделиле посебан статус игуману рука свете катарине (извор: pilgrimsinua) (извор: pilgrimsinua) 48 4 / 2020 игуман манастира је јерусалимски патри- јарх, од 640 године монаси проводе већину свог времена у молитви и раду молитве су заједничке, а верске службе дуго трају сва- кодневно после трпезе, ходочасници имају прилику да целивају мошти свете катарине и других светитеља у знак сећања на цели- вање моштију, монаси ходочасницима дају сребрни прстен са уцртаним срцем и речи- ма αγια αικατερινα (света катарина) монашка трпеза је једноставна једном дневно, након вечерње службе, целокупно братство обедује за време оброка, један од монаха наглас чита књигу корисну за мона- шки живот главни манастирски храм, католикон пре- ображења исуса христоса, каквим га среће- мо данас је из доба цара јустинијана у олтару, у мермерном поду, по- храњена су два сребр- на ковчега са моштима свете катарине (глава и десна рука), док се други део моштију (прст) налази на икони великомученице катарине у левој певници, која је увек отворена за ходочаснике иза олтара, налази се параклис несагориве купине, са- грађена на месту на коме се бог открио мој- сију сви који уђу у овај параклис морају да скину обућу, сећајући се на заповести које им је дао мојсије: „скините ципеле с ногу, јер ме- сто где стојите је свето“ параклис има трон, неуобичајено смештен не над моштима све- тих, већ над кореном купине у ту сврху, цео грм купине је пресађен неколико метара од параклиса, где наставља да расте у паракли- су нема иконостаса који скрива олтар од вер- ника, а ходочасници могу испод трона да ви- де место на којем је купина расла то је рупа у мермерној плочи прекривена сребрним шти- том са угравираним сликама горућег грма, преображења, распећа, јеванђелиста, свете катарине и самог синајског манастира сваке суботе се у овом параклису служи литургија манастир има више параклиса: светог духа, успења пресвете богородице, светог јована богослова, светог ђорђа, светог сте- фана, светих апостола, пророка мојсија и друге сви параклиси се налазе унутар мана- стирских зидина северно од католикона, је смештен мојсијев бунар код којег се, према библији, мојсије сусрео са седам кћери ми- дијанског свештеника рагуила бунар и данас снабдева водом цео манастир северозапад- но од манастирских зидина налази се велика башта која је са манастиром повезана под- земним пролазом у овој башти расту јабу- ке, крушке, шипак, марелице, шљиве и друго воће једна тераса је намењена само за ма- слине, од којих братија справља маслиново уље испод терасе је повртњак са увек све- жим поврћем почетком 20 века ова башта је сматрана најбољом баштом у египту иза баште, а уз саме манастирске зидине, сме- штено је манастирско гробље са костурницом на гробљу је параклис светог трифуна и седам гробова након што протекну три године од са- хране, кости се ваде из гро- ба и стављају у костурницу која је у доњем делу параклиса успења пресвете богородице једини комплетан скелет у костурници је од пусти- њака стефана који је живео у 6 веку и који се помиње у лествици јована лествичника мо- шти пустињака стефана су у монашкој ризи и похрањене су у стакленом кивоту како манастир није никада уништаван и паљен, у свом поседу има сачувану огромну библиотеку и ризницу, која по многим исто- ричарима има највећу колекцију икона и рукописних књига, одмах после ватиканске библиотеке манастир има 3304 рукописне књиге и око 1700 свитака две трећине књи- га су написане на грчком, остало на арап- ском, сиријском, словенском, грузијском, јерменском, коптском и другим језицима поред рукописних књига, библиотека по- седује и око 5000 старих штампаних књига поред књига верског садржаја, ту су и исто- ријски документи, златопечатне повеље ви- зантијских царева, патријараха и турских султана  света земља јул / август 2020 49 скит пророка илије налази се на северо- источном обронку планине атос, на жи- вописном брежуљку у непосредној близини манастира пантократор са три стране окру- жен је високим планинским падинама, пре- кривене вечним зеленилом шума и грмља, а са источне стране се пружа величанствен поглед на море илински скит је основао свети пајсије ве- личковски 1757 године пајсије је рођен у украјини (град полтава) 1722 године у поро- дици архијерејског свештеника и на крште- њу је добио име петар од малих ногу је вео- ма волео да чита књиге, посебно дела светих отаца, а од тринаесте године је осећао же- љу за монаштвом на крају студија у верској школи у медведовско-николајевском мана- стиру је примио постриг у расофора по име- ну платон убрзо након овог чина, одлази у кијевско-печерску лавру и пустињски скит треистина у влашку одакле се након кратког времена упутио на свету гору своје уточи- ште је нашао у келији кипарис, која припада манастиру пантократор у тој келији се нада- ље подвизава и већ 1750 године узима по- стриг и име пајсије света гора илински скит је основао свети пајсије величковски 1757 године уз благослов манастира и васељенског патријарха серафима, о пајсије оснива нову монашку заједницу светог пророка илије скит пророка илије (свето-илински скит) др немања јонић 50 4 / 2020 исте године о пајсије са искушеницима прелази у већу келију св равноапостолног цара константина, где постаје дикеј мале монашке заједнице али, братство ове кели- је се брзо увећавало, тако да је о пајсије за- молио игумана и сабор стараца манастира пантократора да му дозволе оснивање но- вог скита посвећеног св пророку илији уз благослов манастира и васељенског патри- јарха серафима, пајсије оснива нову мона- шку заједницу светог пророка илије у вели- чини скита финансијска средства добија из русије и украјине заједно са браћом гради главни, саборни храм, трпезарију, монашке келије и друге зграде запис каже да је током напорног физичког рада на грађевинама у кратким временским предасима правио ка- шике, а ноћу уз молитву преводио литургиј- ске књиге са грчког на црквенословенски поред превођења, написао је и неколико духовних и поучних дела цео свој живот је провео у раду и живео веома скромно, а красиле су га смиреност, кроткост и љубав према свима због ових врлина, многи су га изабрали за духовника међу којима је био и патријарх серафим који је тада живео на светој гори многи монаси и искушеници са разних страна су похрлили пајсију велич- ковском и настанили се у новоизграђеном скиту пророка илије када се окупило 60 мо- наха и искушеника, живот у скиту је постао тежак, и пајсије доноси одлуку да напусти свету гору године 1763 са 64 монаха се се- ли у драгомиров, а потом у њамецки мана- стир у молдавији седам година касније је уздигнут у чин архимандрита упокојио се 1794 год и сахрањен је у католикону ња- мецког манастира скит пророка илије је наставио свој живот братство се увећавало, економија укрупња- вала, братија се ширила по околним келија- ма међутим, грчки устанак 1821 године до- носи прве неприлике за скит турци већину монаха одводе у ропство остаје само 8 мо- наха у скиту који траже финансијску помоћ и помоћ у људству од црноморских козака, ко- ји им излазе у сусрет и већ 1830 године скит се у потпуности опоравио под управом јеро- монаха аникита, који је лично финансирао рестаурацију целог скита и саградио храм посвећен светом митрофану из вороње- жа године 1871 на чело скита долази јеро- иконостас скита светог илије (извор: go-athoscom) света гора јул / август 2020 51 монах пајсије други, који започиње велике промене и побољшање живота манастира католикон је довршен, све монашке кели- је обновљене, као и трпезарија литургије су постале редовне, побољшана је духовна клима и братско сагласје скит добија на великој популарности код руса 1845 године када га је посетио вели- ки кнез константин николајевич, који је по повратку у русију много говорио о свом ду- ховном искуству у овом скиту тако је под ди- кејом максимом 1902 год у скиту боравило чак 400 монаха почетком 1900 године изграђена је бол- ница и завршен је саборни храм посвећен апостолу андреју и светом александру са- борни храм је дужине 54 метра, ширине 48 метара, а висина главне куполе иде до 36 метара, што га уврштава у највеће на светој гори цео католикон је изграђен од природ- ног камена, само су сводови изграђени од бетона католикон има 7 позлаћених купола, а на врху сваке је бакарни крст целокупна грађевина је ојачана челичним стубовима и луковима како би одолела и најјачим земљо- тресима велики иконостас је израђен у мо- скви, састоји се из 4 дела и спада у највеће на светој гори, импресивног је изгледа и у себи садржи огромну количину злата освешта- ње саборног храма било је јуна 1914 године пред сам почетак првог светског рата у ка- толикону се налази и тзв игуманова столица коју је скит поклонио последњем руском ца- ру николају ii први светски рат и октобарска револуци- ја у русији су најтужније странице историје свето-илинског скита прилив ходочасника је пресушио, новчани токови и донације та- кође метоси овог скита, који су били у та- ганрогу, одеси и новониколајевки, конфи- сковани су од државе русије и економски су уништени тако је 1961 године у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља  скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу  из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма  требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе  настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пут песма је певана уз гусле 1989 године на 600-у годишњицу косовске битке испред цркве у сирогојну после свете литургије на видовдан, када је одслужен помен погинулих и помрлих рат- ника, песму је певао уз гусле матија митра ћалдовић, обренов унук и мићов синовац весели се црква сирогојнска гусле моје, гусле јаворове, нисте, гусле, за сваког створене у бјесу се гусле не познају, неко неће, неко не умије, ал̓ благо том ко вас разумије ђе су гусле ту има и бога ђе су гусле ту има и снага у патњама кад је вјеровао, народу су из срца израсле народ вас је у невољи дао, а ви њега у невољи спасле, ал су пали који су пјевали, те нас мало с гуслама остало нови човек новог бога ствара, ново доба-нови обичаји, прође време струна и гуслара, још вас само сиротиња гаји гусле моје, гусле јаворове, које но сте челик растапале, а мајчине сузе камениле, које сте ми од оца остале, а он вас је од свога добио, ако сам вам икад омилио, да вас своме заветујем сину, још ми данас једном зајецајте, поезија препис необјављене песме познатог сликара 62 4 / 2020 по езија овим збором живим разговором, као што сте вазда у прошлости са народом знале бесједити поткрјепите ми грло и умјење, да запјевам како боље могу, уцвијељеним да окријепим срце, а гладнима да нахраним душу, све у славу бога великога, и у спомен ових соколова, чија данас славимо имена, јер ако сам осто у животу, с њима сам се пео на голготу па коме ћу пјесму запјевати? звонте звона преко брда плави, весели се сирогојнска цркво, јер од кад си зрно у камену, да понесеш кубе на рамену, и крст свети у ове врлети ниси лепшег дана дочекала нит си могла лепшег дочекати од овога што се данас слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек сва гора кршног златибора затрепери листом и мирисом, нек се дигне мало и велико све што носи срце у њедрима и јуначке крви у бедрима, нек остави рало и мотику, и бијела свилоруна стада, нек умије руке жуљевите, и обуче свечано одјело, нек се сплете кита од свијета, од свијета горског цвијета, крви вреле око цркве бјеле по камену и зеленој трави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек одјекне пјесма са олтара, света пјесма светије тропара, нек се пале свијеће и кандила, нек се пали тамјан и измирна, нек се чине велика бдјенија, јер се данас спомен освјештава, свети спомен светих мученика, што су ове наше горе дале, горе наше и камење наше, да их спомен кроз столећа слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави весели се сирогојнска цркво: данас су ти груди окићене, златом чистим мермером блистим, да ти у камену, камен витези под оружјем и под калпацима око лика христа-мученика и бесмртног пера мркоњића, и милоша јуначкога узора, то су деца твојијех кршева на свом си их одњихала крилу, а она те спасла робовања нек ти ките груди поносите, и нека те кроз столећа бране, тебе бране, а потомство хране препис са оригинала извршио: иван милисава ћалдовић, потомак солунаца, војни службеник у команди рвипво у земуну јул / август 2020 63 хри поезишћан ј / пе ска ети сме чикаталаца мисионара уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век, и сада се свуда молитва за њега чује, да му господ душу прими и помилује, и настани у непролазном царству небеском вечан помен дивном епископу ваљевском који је био препун кротости и благости, искрености, побожности, смирености, духовности ширио је свуда обиље духовне радости, сад му дивна душа према небеској сладости са радошћу хрли, тамо ће одмах да загрли светитеље из ваљева, николаја и јустина господ му је био пут, живот и истина, христовој цркви је служио верно и смерно, живео, мислио и радио, говорио одмерено остале су његове поучне беседе и успомене које не могу никада да избледе милош и урош димић 64 4 / 2020 пролазе године једна за другом, већ је век двадест први и тече живот све брже и брже све је више несреће, зла и крви и не види се излаз из вртлога тог где је ту бог? ратови све прљавији, и чешћи, болести, заразе и епидемије, глад, сиротиња и неизвесност шта данас узети за наравоученије? шта се догађа са „љуби ближњега свог“? и где је ту бог? развој, технологије и загађења, стакелена башта отерала праву а онда урагани, потреси, цунами, поплаве, пожари, збрисаће ће и траву човек и природа једно против другога јер нема ту бога мистер долар, евро, франак и фунта све се може купити за монету акције, берзе, фондови, кредити ледени дугови оковали планету како сад изаћи из свега тога, кад нема ту бога слободе, права и демократију нуде ти на све стране на крају не знаш шта би са њима, данас је ипак горе нег лане не можеш се ослонити на било кога нестало вере у бога човек препуштен сам себи, све мање верује иком уплашен, изгубљен лута по свету оптерећен својим делом и ликом а онда се уплаши и лика свога, заборавио на бога боро гороња, сарајево

Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б�