Претрага садржаја

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... постоји још једна књига од историјске вредности то је свето писмо старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти матеји ненадовићу, у ко- јем се налази његов потпис колико нам је познато, први познати за- пис о манастиру потиче из турског пописа из 1560 године манастир је забележен под на- зивом богопоље или богомоље, и то као ма- настир крај села лелић у ваљевској нахији током xviii века ћелије се помињу у многим записима и натписима, како у самом мана- стиру, тако и по другим местима већ у првој половини тог века из записа се види да ма- настир живи активним животом био је једно од најзначајнијих места у том делу србије, а његови духовници су били врло виђени љу- ди навешћемо неке од тих записа постоји писани податак о манастиру из 1720, доста оштећен запис на рукописном празничном минеју, који се налази у цркви села зовик у босни ћелијски архимандрит арсеније је светиње гроб светог јустина ћелијског 58 2/ 2018 од турског зулума бежао у милешеву, па је 1761 на псалтиру оставио забелешку о свом тешком положају, о томе да турчин тражи ве- лики новац од њега хаџи рувим је податке о свом рукоположењу у манастиру ћелије оставио у записима на двема књигама: водич до јерусалима и околине и беседама св јова- на златоустог на посланице св апостола павла током друге половине xviii века манастир ћелије имао је важну улогу у животу читаве ваљевске нахије био је духовни центар овог краја, поготово због чињеница да ваљево није имало своју цркву, иако је било седиште митрополита за време аустријско–турског рата (1788–1791), по знатијем код нас к ао кочина крајина, духовници овог манастира имали су значајну улогу у подизању народа ваљевске нахије на устанак против турака пошто је рат изгубљен, турци као реакцију пљачкају манастир највеће страдање нашег народа овог краја, уједно и цркава и мана- стира, настало је доласком паше бушатлије из скадра с арнаутима почетком 1791 го- дине иза њих су остала страховита рушења, паљења, пљачке и пустош том приликом за- паљен је и манастир ћелије, заједно с још 13 цркава и манастира овог краја о тим догађа- јима оставио је своја два записа архимандрит хаџи рувим током кочине крајине духовни- ци из овог манастира пребегли су у срем и са собом понели црквене ствари и књиге у ваљевској нахији изузетно су били јаке припреме за први српски устанак град ва- љево, уједно и манастир ћелије, у карађор- ђевој србији, ослобођен је 6 марта 1804 године од 1804 до 1813 у ћелијама под игу- маном филимоном налазила се војна бол- ница манастирски конаци и све споредне зграде, дограђене бараке, били су попуњени креветима с болеснима друго спаљивање манастира било је 1810 године турска војска срушила је ку- бе цркве, спалила кров о д шиндре и ик о- ностас наредне године почиње обнова, која траје до 1814 године том приликом подигнути је ново кубе, а на онако малу цр- кву дозидан је велики притвор – припрата, који чини главни део цркве за народ цр- кву су обновили богати грађани ваљева, пореклом јермени ћелије су прво биле мушки манастир по- следњи калуђер био је игуман дионисије године 1837 оне су претворене у парохиј- ску цркву, да би 1928 поново постале мана- стир, само женски за време игумана дио- нисија у овом манастиру 1830 отворена је једна од првих основних школа у ослобође- ној србији за време владавине књаза мило- ша обреновића то је била школа интернат- ског типа ученици су становали и хранили се у њој родитељи би доносили намирнице од којих би школски послужитељ спремао оброке ова школа имала је немерљив зна- чај за просвећивање народа изнедрила је неколико сјајних учитеља и ученика међу њима и светог владику николаја охридског и жичког управо је он, с дво јицом свеште- ника и ђаконом, овде служио свету архије- рејску литургију 5 августа 1929 године светиње хаџи рувимов крст март / април 2018 59 одлуком сабора српске православне цркве од 24 октобра 1928 парохијска цр- ква у ћелијама претворена је у манастир монахињи аполинарији јокић, као новој игуманији, са шест сестара из манастира троноше наређено је да пређе у ћелије де- цембра 1933 управу преузима монахиња ана лацковић актом шабачког епископа 25 септембра 1935 ћелије постају мушки манастир, на челу с јеромонахом серафи- мом мандићем, а монахиње прелазе у жен- ски манастир петковицу у периоду након другог светског рата црква је маргинализована било је то за њу веома тешко време законом о аграр- ној реформи држава је присвојила мана- стирско имање ћелије опстају уз помоћ верујућег народа, који помаже манасти- ру упркос свим негативним околности- ма, у т о време дотад мали и не познати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чуве- ни теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савреме- ној историји наше цркве уопште отац ју- стин је током свог боравка (све до упоко- јења на благовести 1979 године) оставио иза себе многа значајна дела најзначај- није је састављање житија светих у 12 томова у то доба овај манастир постаје најбројнији у србији по монахињама и искушеницама, из њега су попуњавани многи напуштени манастири ава јустин је међу народом сматран за светитеља и пре његове званичне црквене канониза- ције, а и многа исцељења су се десила на његовом гробу мошти аве јустина су 35 година после његовог упокојења извађе- не из гроба и стављене у посебан кивот у манастиру године 1966 у ћелијама започиње ико- нописање техником византијске иконогра- фије у наредним годинама, у манастиру се покреће и значајна издавачка делатност, најпре штампањем акатиста покрову пре- свете богородице монахиње су посвећене и изради религиозних предмета, као што су иконе, иконице, крстићи, привесци њихов рад је много помагао владика шабачко-ва- љевски јован део моштију светог нектарија егинског, донет је у ову светињу као дар недавно упо- којеног архимандрита нектарија (витали- са) из храма на егини, током поклоничког путовања у егину јеромонаха амфилохија радовића са сестринством манастира 1979 године то је дало још већи значај ћелијама пре неколико година у светогорском ма- настиру дохијар радио је један румун чуо је за манастир ћелије и за аву јустина, и то му је било довољно да учини изузетно пле- менито и богоугодно дело сав новац који је током рада у манастиру дохијар зара- дио, дао је како би се израдила икона бо- городице брзопомоћнице и послала ма- настиру ћелије тако је и било у српски манастир, са свете горе, стигла је богоро- дичина икона  светиње икона сабора светих архангела, рад петра молера 60 2/ 2018 постати човек син вања је питао оца: – шта треба да ура дим, да бих по стао човек? – посади јабуку син је посадио јабуку израсла је јабука, порастао је син донео је оцу јабуке: – јесам ли сада човек? – још не сагради кућу и подигни добру децу, – рекао је отац прошло је време син је саградио кућу, довео у њу жену родили су се у њих син и две кћерке, порасли али и овога пута, отац је растужио сина: – прави човек је храбар и добар, – об- јаснио је он – а да ли ја могу да к ажем, сине, да си и ти такав? убрзо је из био рат пошао је иван да брани отаџбину четири године је рато- вао три пута је био рањен, а много пута је за длаку избегао смрт преживео је, побе- дио непријатеља, вратио се кући а око- ло рушевине, удовице и сирочад иван је троје сирочади узео у своју породицу отац је, у т о време, сасвим остарио, оболео свакога дана бивало му је све го- ре и горе дани су му били одбројани ето, тада је и рекао син оцу: – урадио сам све, што си ми ре као по- садио сам засад, и људи се сада часте мо- јим јабукама саградио сам куће себи и комшиници удовици гајим шесторо деце за отаџбину сам крв проливао и нијед- ном нисам показао леђа непријатељу је- сам ли сада постао човек? отац је окренуо као ивану оседелу гла- ву, погледао га замућеним очима и рекао тихо, једва чујно: – питај то сада своју децу, па ће т и они рећи  васиљ хомчанка духовне поуке у причама са белоруског превела: дајана лазаревић март / април 2018 61 кад се сусретну човекова вера и божија милост долази до чудесног исцељења таквих радосних догађаја има доста у бол- ницама где је човек неретко на граници жи- вота и смр ти једно од таквих места, оаза духовног мира, је болничка црква на самом улазу у клинички центар србије, посвећена светим врачима козми и дамјану она је би- ла и остала место утехе и узношења моли- тава за здравље свих који се ту лече, раде и бораве у овај клинички центар (у питању је 25 болница овог здравственог комплекса), упућују се многи болесници из целе србије, па је на тако релативно малом месту, у овој „долини плача“ (пс 84, 6), ог ромна концен- трација људског бола, патње, и страдања, а утеху духовну и подршку сваке врсте не- себично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић отац зоран, духов- ник ове познате капеле, налази времена, и бог му даје снагу да стигне и до пацијената који због своје немоћи не могу да напуштају чак ни болничку собу коме је најпотребнија помоћ „доброг па- стира“? некад је то институт за неонато- логију где се врши дијагностика и лечење деце у првом месецу живота у разговору са протом зораном, сазнали смо да лекари чине све што је у њиховој моћи, а бебе које се рађају су често оштећеног метаболизма и тешког клиничког стања са прогнозом лека- ра да ће живети још само 48 сати некад би, сведочанство на самом улазу у клиничко-болнички центар србије, налази се капела посвећена св врачима козми и дамјану, у којој утеху, духовну и подршку сваке врсте, несебично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић црква у болници – благослов за пацијенте ненад вујић пре после 62 2/ 2018 за поједину новорођенчад, исцељење до- лазило божијом милошћу кроз свету тајну крштења, а трудом овог дивног служитеља божијег често је приоритет институт за онкологи- ју и радиологију, где се смешта на стотине оболелих од најтежих обољења којима су понекад дани одбројани, па је њима утеха и реч божија хитнија и потребнија него други- ма колико је ту невидљива граница између живота и смрти испричао нам је студент сте- фан недић, ветеран у хуманитарном раду, који је приликом једне посете упознао једно болесно дете међутим, када је следеће не- деље хтео да га обрадује чоколадом, њега, нажалост, више није било међу живима огроман је значај постојања ове цркве која у својој ризници чува честице позна- тих светитеља чијим молитвеним заступни- штвом су многи излечени велике светиње: честице моштију светих врача козме и да- мјана, светог панталејмона и светог некта- рија егинског износе се на целивање након читања акатиста наш народ каже да „без невоље нема бо- гомоље“, па многи последњу наду и полажу на бога и тако потврђују његошеве речи из горског вијенца који каже: „ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке“ прота зоран безрезервно свима помаже, охрабру- је оне који чекају хируршку интервенцију, теши болесне и подстиче их да издрже у бор- би против опаких болести, док онима који губе последњу животну битку ојачава веру у вечни и непролазни живот који нас све чека након другог христовог доласка сарадња са управом, лекарима и осо- бљем клиничког центра је на за видном ни- сведочанство пре пре после после март / април 2018 63 воу захваљујући овом пре свега вредном и племенитом човеку прота зоран има дар, и успева да у сва ком човеку пронађе бо- жанску искру, лик божији, и да с трпљиво и пажљиво подсећа да смо свемоћни тек у са- радњи са творцем неба и земље прота нам је испричао причу о једном универзитет- ском професору, одличном хирургу, који се изјашњавао као „скојевац“ (млади комуни- ста), док је оца зорана ословљавао са „попе“ он је увек говорио да нема излечења док он не засече скалпелом међутим, касније, на- кон обављене операције би говорио да је он учинио све што је могао, те да је сада живот пацијента у рукама божијим најважнији задатак свештеника ове капеле је служење литургија, а кад околности изи- скују и причешћивање (некад и исповедање) по болничким собама ту је и свакодневна духовно-пастирска брига о свим болесници- ма остаће забележено да је на дан храмовне славе 14/1 јула у храму светих врача козме и дамјана у клиничком центру одслужена света тајна јелеосвећења служило је 7 све- штеника, учествовало око 600 људи проти зорану је припала и обавеза, дужност, али и част да обнавља, уз помоћ људи добре во- ље, ову помало оронулу болничку цркву ни- је то нимало лак задатак но често је много теже обнављати лик божији у људском бићу и подсетити оне који хоће да чују (ис 6, 9; мт 13, 14) да смо ипак цар ског достојанства (пс 8, 3–6), будући грађани вишњег јерусалима (отк 21, 10–27) и уистину наследници вечног и непролазног царства божијег  аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару

-БОГОПОЉЕ-