-БОГОМ-

Свеска: 324 | Друштвени значај верске наставе
... је­сте са­мо па­пир у бо­ји, али по­сто­је две ства­ри у ве­зи са тим ко­је тре­бе има­ти на уму на пр­вом ме­сту, ма­па се за­сни­ва на оно­ме што су сто­ти­не и хи­ља­де љу­ди от­кри­ли пло­ве­ћи учења нису бог: она представљају само неку врсту мапе али та мапа почива на искуству стотина људи који су заиста били у додиру са богом – искуства у поређењу са којима свако наше усхићење и побожно осећање које ти и ја сами можемо задобити изгледа врло приземно и нејасно хришћанска књижевност превод са енглеског језика: андријана младеновић март/април 2012 25 ствар­ним атлан­ти­ком ти­ме она иза се­бе има на­та­ло­же­но ис­ку­ство ко­је је исто та­ко ре­ал­но као и ис­ку­ство ко­је ти мо­жеш да до­би­јеш сто­је­ћи на оба­ли са­мо док би тво- је ис­ку­ство би­ло са­мо ле­ти­ми­чан по­глед на оке- ан, до­тле ма­па од­го­ва­ра свим до са­да при­ку­пље- ним, ра­зно­вр­сним ис­ку- стви­ма дру­го, уко­ли­ко би же­лео да се не­куд упу- тиш, ма­па ће ти би­ти од пре­суд­не ва­жно­сти све док се за­до­во­ља­ваш са­мо шет­њом по пла­жи, тво­је соп­стве­но раз­гле­да­ње је да­ле­ко за­ни­мљи­ви­је од гле­да­ња у ма­пу али, уко- ли­ко же­лиш да стиг­неш до аме­ри­ке, мно­го ко­ри- сни­ја од шет­ње пла­жом би­ће упра­во ма­па ви­ди­те, те­о­ло­ги­ја је по­пут ма­пе са­мо уче­ње и раз­ми­шља­ње о хри­шћан­ској на­у­ци, уко­ли­ко се ту за­у­ста­виш, је­сте ма­ње ствар- но и ма­ње уз­бу­дљи­во од оно­га што је мој при­ја­тељ до­жи­вео у пу­сти­њи уче­ња ни­су бог: она пред­ста­вља­ју са­мо не­ку вр­сту ма­пе али та ма­па по­чи­ва на ис­ку­ству сто­ти­на љу­ди ко­ји су за­и­ста би­ли у до­ди­ру са бо­гом – ис­ку- ства у по­ре­ђе­њу са ко­ји­ма сва­ко ус­хи­ће­ње и по­бо- жно осе­ћа­ње ко­је ти и ја са­ми мо­же­мо за­до­би­ти из­гле­да вр­ло при­зем­но и не­ја­сно и дру­го, уко­ли­ко би же­лео да идеш иоле да­ље, мо­раш ко­ри­сти­ти ма­пу ви­диш, то што се до­го­ди­ло том чо­ве­ку у пу­сти­њи мо­же би­ти ствар­но, и би­ло је сва­ка­ко под­сти­цај­но, али по­сле то­га ни­шта не сле­ди то ни­ку­да не во­ди ни­шта се с тим не мо­же учи­ни­ти у ства­ри, упра­во за­то је не­до­ре­че­на и ма­гло­ви­та ре­ли­ги­ја – ко­ја се сва са­сто­ји у то­ме да осе­ти­мо бо­га у при­ро­ди, и то­ме слич­но – та­ко при­влач­на к с луис (1898–1963) 26 2/2012 она је сва од ус­хи­ће­ња и ни­ма­ло од де­ла: по­пут по­сма­тра­ња та­ла­са са оба­ле ме­ђу- тим, та­ко про­у­ча­ва­ју­ћи атлан­тик, не­ће­мо сти­ћи до њу­фа­ун­длен­да, и про­стим осе­ћа- њем да је бог при­су­тан у цве­ћу или му­зи­ци не­ће­мо за­до­би­ти жи­вот веч­ни као што не­ће­мо ни­ку­да сти­ћи уко­ли­ко са­мо по­сма- тра­мо ма­пу без оти­ски­ва­ња на пу­чи­ну ни­ти ће­мо би­ти без­бед­ни уко­ли­ко се пре- пу­сти­мо мо­ру без ма­пе дру­гим ре­чи­ма, те­о­ло­ги­ја је прак­тич­на: на­ро­чи­то са­да у ста­ра вре­ме­на, ка­да је би­ло ма­ње обра­зо­ва­ња и раз­го­во­ра, мо­жда нас је све­га не­ко­ли­ко јед­но­став­них пред­ста­ва о бо­гу мо­гло за­до­во­љи­ти али са­да ви­ше ни­је та­ко сви чи­та­ју, сви слу­ша­ју о ства­ри­ма о ко­ји­ма се рас­пра­вља сход­но то­ме, уко­ли­ко не слу­ша­те о те­о­ло­ги­ји, то не­ће зна­чи­ти да ви не­ма­те ни­ка­кве пред­ста­ве о бо­гу за­пра­во то ће зна­чи­ти да има­те мно­го по­гре­шних – ло­ших, збу­њу­ју­ћих, пре­ва­зи­ђе­них схва­та­ња јер, ве­ли­ки број пред­ста­ва о бо­гу ко­је се да­нас из­но­се као но­ви­не су исте оне ко­је су пра­вите­о­ло­зиис­про­ба­липрене­ко­ли­ко ве­ко- ва и од­ба­ци­ливе­ро­ва­ти у по­пу­лар­ну ре­ли­ги- ју мо­дер­ни­стич­ке ен­гле­ске је ре­тро­град­но - по­пут ве­ро­ва­ња да је зе­мља рав­на пло­ча ка­да се то­ме по­све­ти­те, не гла­си ли по­пу- лар­на пред­ста­ва о хри­шћан­ству јед­но­став- но ова­ко: да је исус хри­стос био ве­ли­ки мо­рал­ни учи­тељ и да ће­мо са­мо уко­ли­ко сле­ди­мо ње­го­ве са­ве­те, мо­ћи да ус­по­ста­ви- мо бо­љи дру­штве­ни по­ре­дак и из­бег­не­мо на­ред­ни рат? са­да вас под­се­ћам, ово је са­свим исти­ни­то ме­ђу­тим, го­во­ри нам мно­го ма­ње не­го што то чи­ни це­ло­куп­на исти­на о хри­шћан­ству и све ово не­ма ни­ка- квог прак­тич­ног зна­ча­ја при­лич­но је тач­но да уко­ли­ко би­смо сле- ди­ли хри­сто­ве са­ве­те уско­ро би­смо жи­ве­ли у јед­ном срећ­ни­јем све­ту не мо­ра­те чак ни да иде­те та­ко да­ле­ко као хри­стос кад би­смо чи­ни­ли све што су нам пла­тон, ари- сто­тел или кон­фу­чи­је го­во­ри­ли, уз­на­пре- до­ва­ли би­смо мно­го ви­ше од то­га што смо са­да па шта? ми ни­ка­да ни­смо сле­ди­ли са­ве­те ве­ли­ких учи­те­ља за­што би­смо са­да хте­ли да са тим поч­не­мо? за­што би­смо ра­ди­је сле­ди­ли хри­ста од би­ло ког дру­гог учи­те­ља? за­то што је он нај­бо­љи мо­рал­ни учи­тељ? али то упра­во ума­њу­је ве­ро­ват­но- ћу да ће­мо га сле­ди­ти уко­ли­ко не мо­же­мо при­хва­ти­ти јед­но­став­не лек­ци­је, зар је уоп- ште из­глед­но да ће­мо хте­ти при­хва­ти­ти да­ле­ко ком­плек­сни­је? ако хри­шћан­ство зна­чи са­мо још је­дан до­бар са­вет, он­да хри- шћан­ство ни­је ни од ка­квог зна­ча­ја ни­смо би­ли ли­ше­ни до­брих са­ве­та ни то­ком по­след­њих че­ти­ри хи­ља­де го­ди­на још ко­ји до­бар са­вет не пра­ви не­ку зна­чај­ну раз­ли­ку ме­ђу­тим, чим ба­ци­те по­глед на би­ло ко­ји истин­ски хри­шћан­ски спис, на­ћи ће­те да они го­во­ре о не­чем са­свим дру­гом од по­пу- лар­не ре­ли­ги­је они го­во­ре да је хри­стос син бож­ји (шта год то зна­чи­ло) го­во­ре да они ко­ји ве­ру­ју у ње­га та­ко­ђе по­ста­ју си­но- ви бож­ји (шта год то зна­чи­ло) го­во­ре да нас је ње­го­ва смрт спа­си­ла од на­ших гре­хо- ва (шта год то зна­чи­ло) не­ма свр­хе жа­ли­ти се на то ка­ко су ове ре­че­ни­це те­шке хри­шћан­ство твр­ди да нам го­во­ри о дру­гом све­ту, о не­че­му што је из­над све­та ко­ји мо­же­мо да до­дир­не­мо, чу­је­мо и ви­ди­мо мо­же­те сма­тра­ти да је то твр­ђе­ње по­гре­шно, али ако је исти­ни­то, оно што нам се го­во­ри мо­ра ну­жно би­ти те­шко – ма­кар то­ли­ко ко­ли­ко и са­вре­ме­на фи­зи­ка, и упра­во из истог раз­ло­га сми­сао хри­шћан­ства ко­ји нас нај­ви­ше шо­ки­ра је­сте ис­каз пре­ма ко­ме ве­зу­ју­ћи статуа има облик човека али није жива на исти начин, човек има облик или сличност са богом, али нема живот какав има бог хришћанска књижевност март/април 2012 27 се­бе за хри­ста, мо­же­мо по­ста­ти си­но­ви бож­ји не­ко се мо­же пи­та­ти: „ни­смо ли ми већ си­но­ви бож­ји? ни­је ли бож­је очин­ство за­и­ста јед­на од глав­них хри­шћан­ских иде- ја?“ да­кле, на не­ки на­чин, не­сум­њи­во је да ми већ је­смо си­но­ви бож­ји ми­слим, бог нас је увео у по­сто­ја­ње и во­ли нас и бри­не о на­ма, и у том сми­слу је по­пут оца али ка­да би­бли­ја го­во­ри о на­шем по­ста­ја­њу си­но­ви- ма бож­јим, очи­глед­но да се под тим мо­ра под­ра­зу­ме­ва­ти не­што дру­го и то нас до­во- ди у са­му срж те­о­ло­ги­је ујед­номод сим­во­ла ве­ре се ка­же да јехри- стос син бож­ји „ро­ђен, а не ство­рен“ и до­да- је се „од оца ро­ђе­ног пре свих ве­ко­ва“ да од­мах раз­ја­сни­мо, ово не­ма ни­ка­кве ве­зе са чи­ње­ни­цом да је, ка­да се хри­стос ро­дио на зе­мљи као чо­век, тај чо­век био син дје­ве са­да не го­во­ри­мо о ра­ђа­њу од дје­ве раз­ми- шља­мо о не­че­му што се до­го­ди­ло пре не­го што је са­ма при­ро­да уоп­ште ство­ре­на, пре не­го што је вре­ме от­по­че­ло пре свих ве­ко­ва хри­стос је ро­ђен, а не ство­реншта то зна­чи? ми не ко­ри­сти­мо у сва­ки­да­шњем го­во­ру та­ко пу­но ре­чи за­че­ће (be­get­ting) или за­чет (be­got­ten) у са­вре­ме­ном ен­гле­ском, али сви још увек зна­ју њи­хо­во зна­че­ње за­че­ти (ро­ди­ти) зна­чи по­ста­ти отац, ство­ри­ти зна- чи на­чи­ни­ти не­што а раз­ли­ка је у сле­де- ћем ка­да ра­ђаш, ра­ђаш не­што што је исте вр­сте као и ти чо­век ра­ђа бе­бу чо­ве­ка, да­бар ра­ђа ма­ле да­бро­ве, пти­ца по­ла­же ја­ја из ко­јих се из­ле­жу пти­ћи ме­ђу­тим, ка­да не­што ства­раш, ти пра­виш не­што што је дру­га­чи­је вр­сте од те­бе пти­ца пра­ви гне- здо, да­бар гра­ди бра­ну, чо­век пра­ви ра­дио христос пандократор, фреска у цркви у камену: отворени музеј „гореме“ (goreme open air museum), кападокија (данашња турска) 28 2/2012 – или мо­же да на­пра­ви не­што што је мно­го слич­ни­је ње­му од ра­дио апа­ра­та, ре­ци­мо, ста­туу ако је до­вољ­но до­бар скулп­тор, на­чи­ни­ће та­кву ста­туу ко­ја ће за­и­ста ве­о­ма на­ли­чи­ти чо­ве­ку али, на­рав­но, то ни­је ствар­но чо­век, то са­мо ли­чи на чо­ве­ка скулп­ту­ра не мо­же да ди­ше или ми­сли она ни­је жи­ва то је пр­ва ствар ко­ју тре­ба раз­ја­сни­ти оно што бог ра­ђа је­сте бог, као што и оно што чо­век ра­ђа је­сте чо­век оно што бог ства­ра ни­је бог, као што ни оно што чо­век ства­ра ни­је чо­век за­то љу­ди ни­су си­но­ви бож­ји у сми­слу у ком то је­сте хри­стос ми мо­же­мо би­ти на не­ки на­чин по­пут бо­га, али ни­смо исте вр­сте ми смо ви­ше по­пут ста- туа или сли­ка бож­јих ста­туа има об­лик чо­ве­ка, али ни­је жи­ва на исти на­чин, чо­век има (на на­чин ко­ји ћу упра­во об­ја­сни­ти) об­лик или слич­ност са бо­гом, али не­ма жи­вот ка­кав има бог хај­де да нај­пре раз­мо­три­мо чо­ве­ко­ву слич­ност са бо­гом све што је бог ство­рио има не­ку срод­ност са њим све­мир је по­пут ње­га у сво­јој про­стра­но­сти: не да је ве­ли­чи­на све- ми­ра исто­вет­на бож­јој ве­ли­чи­ни, већ је у не­ку ру­ку њен сим­вол или ње­но ис­ка­зи­ва- ње кроз пој­мо­ве ко­ји се не ти­чу ду­хов­ног твар је по­пут бо­га јер има енер­ги­ју: иако је опет фи­зич­ка енер­ги­ја, сва­ка­ко, дру­га­чи­је вр­сте од бож­је енер­ги­је по­вр­ће је по­пут ње­га јер је жи­во, а он је жи­ви бог али жи­вот, у би­о­ло­шком сми­слу ре­чи, ни­је исто­ве­тан жи­во­ту у бо­гу: то је са­мо не­ка вр­ста сим­во­ла или сен­ке овог дру­гог ка­да по­сма­тра­мо жи­во­ти­ње, на­ла­зи­мо не­ку дру- гу вр­сту слич­но­сти ко­ја при­па­да би­о­ло- шком на­чи­ну жи­во­та не­пре­ста­на ак­тив- ност и пло­до­но­сност ин­се­ка­та, на при­мер, је­сте пр­ва ма­гло­ви­та слич­ност бож­јем не­пре­кид­ном де­ло­ва­њу и кре­а­тив­но­сти ме­ђу си­са­ри­ма на­зи­ре­мо за­чет­ке ин­стинк- та при­влач­но­сти то ни­је иста ствар што и љу­бав бож­ја: али је по­пут ње – као што ни сли­ка на­цр­та­на на пар­че­ту па­пи­ра ни­ка­да не мо­же би­ти по­пут ствар­ног пеј­за­жа ка­да до­ђе­мо до чо­ве­ка, нај­ви­шег на жи­во­тињ- ској ле­стви­ци, до­би­ја­мо нај­пот­пу­ни­ју слич- ност са бо­гом ко­ју по­зна­је­мо (мо­жда по­сто­је ство­ре­ња у дру­гим све­то­ви­ма ко­ја су још слич­ни­ја бо­гу не­го што је чо­век, али ми њих не зна­мо) чо­век не са­мо да жи­ви, већ он и во­ли и ра­су­ђу­је: би­о­ло­шки жи­вот у ње­му до­сти­же свој нај­ви­ши по­зна­ти сту- пањ ме­ђу­тим, оно што чо­век у свом при­род- ном ста­њу не­ма, је­сте ду­хов­ни жи­вот – ви­ша и дру­га­чи­ја вр­ста жи­во­та ко­ја по­сто­ји у бо­гу ми ко­ри­сти­мо исту реч жи­вот и за је­дан и за дру­ги: али ако сте због то­га по­ми- сли­ли да они мо­ра­ју би­ти и исте вр­сте, то би би­ло као да сте по­ми­сли­ли да су ве­ли­чи­на све­ми­ра и ве­ли­чи­на бо­га – ве­ли­чи­не исте вр­сте у ствар­но­сти, раз­ли­ка из­ме­ђу би­о­ло- шког и ду­хов­ног жи­во­та је та­ко зна­чај­на да ћу им ја да­ти два раз­ли­чи­та име­на би­о­ло- шка вр­ста ко­ја до нас до­ла­зи кроз при­ро­ду и ко­ја (као и све дру­го у при­ро­ди) од­у­век има скло­ност ка тро­шно­сти и про­па­дљи­во- сти, та­ко да се мо­же одр­жа­ти је­ди­но не­пре- ста­ним при­до­да­ва­њи­ма из при­ро­де у об­ли- ку ва­зду­ха, во­де, хра­не, итд, то је би­ос ду­хов­ни жи­вот ко­ји је у бо­гу од веч­но­сти и ко­ји је ство­рио сав при­род­ни свет је­сте зои би­ос има, сва­ка­ко, од­ре­ђе­ну сен­ку или сим- во­лич­ку срод­ност са зои: али са­мо у оној ме­ри у ко­јој по­сто­ји слич­ност из­ме­ђу фо­то- гра­фи­је и ме­ста, или ста­туе и чо­ве­ка чо­век ко­ји се пре­о­бра­зи од то­га да има би­ос до то­га да има зои про­ла­зи кроз та­ко ве­ли­ку про­ме­ну као ка­да би ста­туа од то­га да је ис­кле­са­ни ка­мен по­ста­ла истин­ски чо­век и упра­во је у хри­шћан­ству о то­ме реч овај свет је ве­ли­ка про­дав­ни­ца јед­ног скулп­то­ра ми смо ста­туе, а по про­дав­ни- ци кру­же гла­си­не ка­ко ће не­ки од нас јед­ног да­на ожи­ве­ти  клајв стејплс луис изворник: making and begetting одломак из c s lewis, mere christianity, harper collins publishers 2002, стр 153–159 хришћанска књижевност март/април 2012 29 ср­це је за пе­сни­ка сре­ди­ште људ­ских осе­ћа­ња, пле­ме­ни­тих или под­лих за ме­не је то пум­па, из­ван­ред­на, чу­де­сна, не­у­мор­на по­што од ове пум­пе за­ви­си жи­вот чо­ве­ка, био он лош или до­бар, сре­ћан или не­сре­ћан, по­треб­на је ње­на за­ме­на ка­да се по­ква­ри као хи­рург ја ту ви­дим са­мо је­дан циљ – про­ду­жи­ти жи­вот обо­ле­лом што је пре мо­гу­ће ви­ше ове ре­чи при­па­да­ју нај­по­зна­ти­јем кар- ди­о­хи­рур­гу 20 ве­ка мај­клу де­беј­ки­ју (1908–2008), ко­ји је био по­знат и под име­ном „тек­са­шки тор­на­до“ из хју­сто­на ми се са овим ре­чи­ма до­не­кле мо­же­мо сло­жи­ти, али тре­ба да до­да­мо, да ка­да се у све­том пи­сму и код све­тих ота­ца го­во­ри о ср­цу, не ми­сли се са­мо на те­ле­сно ср­це не­го и на ње­го­ву ме­та­фи­зич­ку (ду­хов­ну) ди­мен­зи­ју ср­це је те­ле­сни ор­ган и сре­ди- ште на­ше­га би­ћа, у ко­јем до­ла­зи до за­јед- ни­це и сје­ди­ње­ња са бо­гом чо­век ко­ји је осе­тио ми­лост или бла­го­дат бо­жи­ју, зна да ср­це ни­је са­мо фи­зич­ки ор­ган, већ не­што што мо­же да га пот­пу­но сје­ди­ни са бо­гом немоћно срце дечака о то­ме ко­ли­ки је зна­чај ср­ца као ду­хов­ног ор­га­на, све­до­чи нам је­дан ве­ли­чан­стве­но чу­де­сан до­га­ђај, ко­ји се од­и­грао пре ви­ше од че­тр­де­сет го­ди­на овај до­га­ђај нам се учи­нио за­ни­мљи­вим, јер је реч о ис­це­ље­њу ср­ца ми­ла­на цве­ти­ћа, јед­ног нео­бич­ног бе­о­град­ског де­ча­ка ње­го­ва нео­бич­ност се огле­да­ла у то­ме што је у пе­ри­о­ду ка­да ни­је би­ло уоби­ча­је­но да се иде у цр­кву, он во­лео да иде у њу и да чте­ци­ра због своје рев­но- сти по­стао је нај­о­ми­ље­ни­ји чтец у бе­о­град- ским цр­ква­ма ка­да је био тре­ћи раз­ред основ­не шко­ле (1968 го­ди­не), на­сту­пио је ве­о­ма те­жак мо­ме­нат у ње­го­вом жи­во­ту ње­го­во ср­це по­че­ло је по­ла­ко да се га­си ро­ди­те­љи су га од­ве­ли код на­шег нај­по­зна- ти­јег кар­ди­о­ло­га проф др иси­до­ра па­па он им је ре­као да су се ка­сно ја­ви­ли и да не по­сто­ји на­чин да ма­ли ми­лан пре­жи­ви мо­же се са­мо за­ми­сли­ти ту­га ње­го­вих ро­ди­те­ља и свих оних ко­ји су га по­зна­ва­ли ма­ли ми­лан имао је кон­вул­зи­ју ср­ча­них ми­ши­ћа и ни­је мо­гао ре­гу­лар­но да је­де и спа­ва велико путовање за дечака ка­да су ње­го­ви ро­ди­те­љи чу­ли за хи­рур- шка чу­да у кли­вленд­ској кли­ни­ци за ср­ча- на обо­ље­ња (аме­ри­ка – оха­јо), о ко­ји­ма се пи­са­ло у до­ма­ћој штам­пи, схва­ти­ли су да из историје спц служити свим срцем испраћај са београдског аеродрома ђакон мр ненад идризовић 30 2/2012 им је то по­след­ња на­да по­чет­ком јануaра 1968 го­ди­не пи­са­ли су но­во­по­ста­вље­ном ис­точ­но­а­ме­рич­ком и ка­над­ском епи­ско­пу са­ви ву­ко­ви­ћу ко­ме је ма­ли ми­лан при- слу­жи­вао у све­том ол­та­ру, док је он као ви­кар­ни епи­скоп слу­жио у бе­о­гра­ду, мо­ле- ћи за ма­те­ри­јал­ну по­моћ ве­ро­ва­ли су да ће он не­ка­ко ску­пи­ти до­вољ­но нов­ца од сво- јих па­ро­хи­ја­на, јер је ово би­ла по­след­ња шан­са да њи­хо­в си­н оста­не у жи­во­ту епи- скоп са­ва је са ве­ли­ком ту­гом про­чи­тао њи­хо­во пи­смо, ре­кав­ши да је рас­кол у срп- ској пра­во­слав­ној цр­кви (ко­ји се до­го­дио не­ко­ли­ко го­ди­не ра­ни­је) учи­нио да у цр­кве- ној ка­си не­ма до­вољ­но нов­ца да омо­гу­ћи опе­ра­ци­ју за ма­лог ми­ла­на фи­нан­сиј­ско ста­ње је би­ло та­кво да су вер­не же­не из цр­кве­не оп­шти­не св са­ва у пар­ми мо­ра- ле сва­ки дан да пра­ве ре­зан­ца и да их про- да­ју не би ли на тај на­чин са­ку­пи­ли но­вац и на­ми­ри­ли ду­го­ве пре­ма др­жа­ви због ова- кве те­шке ма­те­ри­јал­не си­ту­а­ци­је, епи­скоп са­ва се обра­тио срп­ској и аме­рич­кој јав­но- сти пре­ко по­зна­тих кли­вленд­ских но­ви­на плејн ди­лер, мо­ле­ћи да се до­бро­вољ­ним при­ло­зи­ма са­ку­пе по­треб­на сред­ства да се ма­ли ми­лан опе­ри­ше од­мах је био осно- ван фонд ми­ла­но­во ср­це, ко­јим је ру­ко­во- ди­ла, као во­лон­тер­ка, аме­ри­кан­ка лин бел из се­вен хил­са (бли­зу кли­влен­да) об­ја- шње­ње за­што се при­хва­ти­ла ове ду­жно­сти лин је да­ла у јед­ној из­ја­ви но­ви­на­ма сан ко­ри­јер од 11 ја­ну­а­ра 1968 го­ди­не: „ја ни­сам ни срп­ки­ња а ни пра­во­слав­на али имам не­што за­јед­нич­ко са овим љу­ди­ма ја имам де­цу и због то­га знам ка­ко се они осе- ћа­ју“ за опе­ра­ци­ју је би­ло по­треб­но да се ску­пи око 4000 до­ла­ра не­по­зна­ти да­ро- дав­ци су пре­ко ли­ста плејн ди­лер по­сла­ли ави­он­ске кар­те за ми­ла­на и ње­го­ву мај­ку те­ле­грам о до­би­је­ним кар­та­ма сти- гао је у ку­ћу по­ро­ди­це цве­тић ују- тру на бо­жић у ку­ћи, ко­ја је би­ла ис­пу­ње­на ту­гом и стра­хом, на­јед­ном су за­си­ја­ли зра­ци на­де и ра­до­сти ми­ла­нов отац све­до­чи да у њи­хо­вом жи­во­ту ни­је би­ло ве­ће ра­до­сти и сла­вља бо­жи­ћа, ис­пу­ње­ног су­за­ма за­хвал­но­сти и бла­го­да­ре­ња го­спо­ду на дру­гом кра­ју све­та, ср­би су про- сла­вља­ли бо­жић у цр­кви св са­ве у пар­ми по­сле слу­жбе из­не­ше­но је ве­ли­ко пра­зно бу­ре об­ло­же­но сре- бр­ном фо­ли­јом, са ве­ли­ким цр­ве- ним ср­цем и по­ру­ком по­мог­ни­мо ми­ла­но­вом ср­цу ма­ла срп­чад, ви­дев­ши по­ру­ку, уба­ци­ва­ла су сво­је нов­чи­ће до­би­је­не за бо­жић у бу­ре и ти­хим гла­сом из­го­ва­ра­ла мо­ли­тве за опо­ро­вак, оздра­вље­ње и ис­це­ље­ње ср­ца ко­је се га­си до­на­ци­је су се ску­пља­ле и пре­ко апе­ла у аме­ри­кан­ском ср­бо­бра­ну од 25 мар­та 1968 го­ди­не пре­ко 450 до­на- то­ра свих на­ци­о­нал­но­сти и ре­ли­ги­ја по­мо­гли су фонд ми­ла­но­во ср­це ма­те­ри- јал­на сред­ства су ску­пље­на и 21 мар­та 1968 го­ди­не ма­ли ми­лан, об­у­чен у на­род- ну но­шњу, от­пу­то­вао је са сво­јом мај­ком у кли­вленд пред по­ла­зак уз бе­о­гра­да, по све­до­че­њу та­да­шњег ви­кар­ног епи­ско­па ла­врен­ти­ја, „слу­же­ни су мо­ле­ба­ни у ско­ро свим бе­о­град­ским цр­ква­ма и зво­ни­ла су зво­на за ми­ла­но­во оздра­вље­ње“ из историје спц мали милан са епископом савом вуковићем март/април 2012 31 велика је милост божија на аеро­дро­му „хоп- кинс“ у кли­влен­ду са­че­ка- ли су их о ми­ло­рад миљ- ко­вић (па­рох у цр­кви св ге­ор­ги­ја у ло­реј­ну) и о си­ме­он гро­зда­но­вић из кли­влен­да сви за­јед­но су оти­шли у ре­зи­ден­ци­ју епи­ско­па са­ве у пар­ми при­јем у кли­вленд­ску бол­ни­цу је био за­ка­зан за 31 март ми­лан и ње­го­ва мај­ка су до та­да би­ли бес- плат­но сме­ште­ни у јед­ном мо­те­лу о си­ме­он гро­зда- но­вић је, због не­сре­ђе­них цр­кве­них про­бле­ма ко­ји су ти­ња­ли услед рас­ко­ла, мо­рао да 24 мар­та у хо­те­лу ше­ра­тон у кли­влен­ду слу- жи све­ту ли­тур­ги­ју, на ко­јој је ми­лан чте­ци­рао учи­тељ­ски са­вет са ђа­ци- ма из основ­не шко­ле у се­вен хил­су про­гла­сио га је за по­ча­сног уче­ни­ка ми­лан је са сво­јом мај­ком 27 мар­та по­се­тио глав­ног уред­ни­ка плејн ди­лер-а џона в ри­са, ко­ме се уз ве­ли­ки за­гр­љај за­хва­лио за пру­же­ну по­моћ до­шао је дан ње­го­вог од­ла­ска у бол­ни­цу по­сле не­ко­ли­ко да­на ис­пи­ти­ва­ња и при­пре­ма за опе­ра­ци­ју (3 апри­ла), др мех­ди ре­за­ви је из­ја­вио да опе­ра­ци­ја не­ће би­ти нео­п­ход­на ми­ла­но­ва мај­ка је од­мах по­сла­ла те­ле­грам му­жу и дру­гом си­ну у ко­ме им је на­пи­са­ла да су „мо­ли­тве усли­ше­не“ но­вац ко­ји је био пред­ви­ђен за опе­ра­ци­ју, ис­ко­ри­шћен је са­мо за пла­ћа­ње бол­нич­ких тро­шко­ва, а оста­так је (ма­ло ма­ње од 4000 до­ла­ра) усме- рен у фонд аме­рич­ког дру­штва за ис­пи­ти- ва­ња ср­ца нај­ве­ћа до­на­ци­ја ко­ју чо­век мо­же да има у жи­во­ту је­сте мо­ли­тва дру­гих за ње­га, као што овај слу­чај сам по се­би то по­ка­зу­је на­рав­но, ни­ка­ко не тре­ба ума­њи- ти зна­чај жр­тве свих оних ко­ји су при­ло­жи- ли нов­ча­ну до­на­ци­ју, јер су они то ура­ди­ли чи­стог ср­ца ова при­ча нај­бо­љу пот­по­ру има у све­том пи­сму ка­да је исус хри­стос ис­це­лио чо­ве­ка сле­пог од ро­ђе- ња, ње­го­ви уче­ни­ци су га пи­та­ли: „ра­ви, ко је згре­шио, он или ње­го­ви ро­ди­те­љи па се слеп ро­дио?“ исус је од­го­во- рио: „ни­је згре­шио ни он ни ње­го­ви ро­ди­те­љи, не­го тре­ба да се ја­ве де­ла бо­жи­ја на ње­му“ (јн 9, 1–3) но, ре­ци­мо шта се ка­сни­је до­го­ди­ло са ма­лим ми­ла­ном по по­врат­ку ку­ћи, ње­го­ви ро­ди­те­љи су са стреп- њом гле­да­ли сва­ки пут ка­да би се раз­бо­лео, стра­ху­ју­ћи да би то мо­гао да бу­де по­че­так кра­ја; али бо­жи­ји пу­те­ви су чуд­но­ва­ти и љу­ди их не мо­гу зна­ти ве­ли­ка ми­лост ко­ју је ми­лан при­мио у сво­је ср­це, учи­ни­ла је да он свој жи­вот по­све­ти све­ште­нич­кој слу- жби са­да је ста­ре­ши­на у цр­кви св апо­сто- ла пе­тра и па­вла у топ­чи­де­ру, где по­след- њих 24 го­ди­не слу­жи у ми­ру и ти­ши­ни, за­хва­љу­ју­ћи го­спо­ду што му је по­да­рио но­ви жи­вот  аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије милан и његова мајка напуштају болницу – слика објављена у америчкој штампи милан чтецира на литургији у хотелу шератон 32 2/2012 тема броја: друштвени значај верске наставе март/април 2012 33 уред­бом о ор­га­ни­зо­ва­њу и оства- ри­ва­њу вер­ске на­ста­ве и на­ста- ве ал­тер­на­тив­ног пред­ме­та у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма од 27 ју­ла 2001 го­ди­не, од­лу­че­но је да се ве- ро­на­у­ка и гра­ђан­ско вас­пи­та­ње уве­ду у пр­ви или дру­ги раз­ред шко­ла у ср­би- ји у школ­ској 2001/2002 го­ди­ни, ова два пред­ме­та има­ла су ста­тус фа­кул- та­тив­них пред­ме­та, док је пред по­че- так 2002/2003 до­не­та од­ред­ба ко­јом је по­ха­ђа­ње јед­ног од ова два пред­ме­та по­ста­ло оба­ве­зно на тај на­чин ср­би­ја се при­дру­жи­ла хр­ват­ској (где се вер­ска на­ста­ва из­во­ди­ла од 1991 г) и бо­сни и хер­це­го­ви­ни (од 1994 го­ди­не) реакције ве­ро­на­у­ка као новоуведени школски пред­мет је од­мах иза­звала бур­не ре­ак­ци- је и оштре по­ле­ми­ке ме­ђу број­ним не­вла- ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и дру­гим јав­ним уста­но­ва­ма, као и фи­зич­ким ли­ци­ма ко­ји су се тру­ди­ли да спре­че по­ја­ву ово­г пред­ме­та у основ­ним и сред­њим шко­ла- ма ор­га­ни­зо­ва­ни су и број­ни на­уч­ни ску­по­ви чи­ји је циљ био да обра­зло­же за­што је вер­ска на­ста­ва нео­п­ход­на или за­што ни­је1 при­хва­та­ње ве­ро­на­у­ке као 1 ви­ше о ово­ме мо­же­те про­на­ћи у књи­зи: з ку­бу­рић, с зу­ко­вић, вер­ска на­ста­ва у шко­ли, но­ви сад 2001, 26-31 јед­ног од оба­ве­зних пред­ме­та ту­ма­чи­ло се као ло­ги­чан ис­ход др­жав­не по­ли­ти­ке пре­ма цр­кви и то пр­вен­стве­но ка срп- ској пра­во­слав­ној цр­кви ко­ја је би­ла нај­у­ти­цај­ни­ји фак­тор, а та­ко­ђе и као по­ку­шај да се по­др­шка срп­ске пра­во- слав­не цр­кве оси­гу­ра и у бу­дућ­но­сти2 др­жав­не вла­сти, пре­ма ми­шље­њу не­ких исто­ри­ча­ра, су схва­ти­ле „упо­треб­ну вред­ност ре­ли­ги­је“, те су же­ле­ле да по­мо- ћу ње ма­ни­пу­ли­шу на­ро­дом, од­но­сно по­мо­ћу под­ра­зу­ме­ва­ју­ћих струк­ту­ра, ве­ро­ва­ња и тра­ди­ци­ја ко­је ре­ли­ги­ја мо­же да обез­бе­ди ме­ђу­тим, у ис­тра­жи- ва­њу спро­ве­де­ном ма­ја 2003 го­ди­не у 12 основ­них и 10 сред­њих шко­ла у ср­би­ји, и ђа­ци и ро­ди­те­љи су се углав­ном по­зи- 2 ј ба­ће­вић, ве­ро­на­у­ка или евро­на­у­ка: кри­ти­ка еле­ме- на­та ре­фор­ме обра­зо­ва­ња 2000-2003, стр 177 о друштвеном значају веронауке чтец дејан ђуричић да бисмо разумели важност веронауке у данашњем времену, морамо првенстве- но размотрити циљеве и задатке који су пред њом постављени, какав је њихов садржај и да ли они могу да допринесу побољшању друштвеног живота тема броја 34 2/2012 тив­но из­ја­сни­ли о са­др­жа­ју и ре­зул­та­ти- ма вер­ског обра­зо­ва­ња3 окол­но­сти ко­је су до­ве­ле до ја­ча­ња ин­те­ре­са за ре­ли­ги­о­зност су не­сум­њи­во би­ле дру­штве­но-по­ли­тич­ка и мо­рал­но ду­хов­на кри­за ко­је су за­хва­ти­ле цео дру- штве­ни си­стем ове окол­но­сти су до­ве­ле до про­це­са ре­ви­та­ли­за­ци­је ре­ли­ги­је кра- јем осам­де­се­тих и по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на уво­ђе­ње ве­ро­на­у­ке, по­сле пе­де- се­то­го­ди­шње па­у­зе, би­ла је са­мо по­сле- ди­ца овог ја­чег ин­те­ре­са пре­ма ре­ли­ги­о- зним пи­та­њи­ма и по­ку­ша­ја да се иза­ђе из мо­рал­не кри­зе и по­ре­ме­ће­ног вред­но- ва­ња си­сте­ма вред­но­сти значај верске наставе да бисмо раз­у­ме­ли ва­жност ве­ро­на­у­ке у да­на­шњем вре­ме­ну, мо­ра­мо пр­вен- стве­но раз­мо­три­ти ци­ље­ве и за­дат­ке ко­ји су пред њом по­ста­вље­ни, ка­кав је њи­хов са­др­жај и да ли они мо­гу да до­при­не­су по­бољ­ша­њу дру­штве­ног жи­во­та као вр­ло бит­ну чи­ње­ни­цу тре­ба 3 ре­ли­ги­ја и то­ле­ран­ци­ја, no 3, но­ви сад 2005, стр 66 ис­та­ћи да циљ пре­да­ва­ња ве­ро­на­у­ке ни­је ти­пич­но ши­ре­ње од­ре­ђе­них ин­фор­ма- ци­ја не­го ука­зи­ва­ње на цр­кве­ни жи­вот, од­но­сно уво­ђе­ње де­це и мла­дих љу­ди у ли­тур­гиј­ски цр­кве­ни жи­вот сто­га, њен циљ не­ма са­мо обра­зов­ни не­го и вас­пит- ни ка­рак­тер де­ца ко­ја од­ра­ста­ју у јед- ном дру­штву ко­је не­ма ја­сно из­ра­же­не, ни ак­цен­то­ва­не мо­рал­не ква­ли­те­те, вр­ло ла­ко мо­гу да се из­гу­бе у том ха­о­су по­ре- ме­ће­них си­сте­ма вред­но­сти пре­ма то­ме, уло­га ве­ро­на­у­ке у да­на­шњем дру­штву је од пре­суд­ног зна­ча­ја пра­во­слав­на ве­ро- на­у­ка кроз при­зму ли­тур­гиј­ског до­га­ђа­ја по­ка­зу­је де­ци пра­ви сми­сао за­јед­нич­ког де­ло­ва­ња, учи их хри­шћан­ској од­го­вор- но­сти и спрем­но­сти на жр­тво­ва­ње ра­ди сво­јих бли­жњих у та­квој ат­мос­фе­ри де­ца усва­ја­ју мо­дел пра­во­слав­ног на­чи­на жи­во­та, де­ла­ња и ми­шље­ња ко­ји им ка­сни­је по­ма­же да се оства­ре као це­ло- куп­не лич­но­сти ства­ра­ње лич­но­сти у цр­кве­ном сми­слу те ре­чи је­сте је­дан од за­да­та­ка пра­во­слав­не ве­ро­на­у­ке да­на- шње дру­штво од­ли­ку­је гу­бље­ње пој­ма лич­но­сти и ње­го­во на­гло ба­на­ли­зо­ва­ње, сво­ђе­ње на је­дан ни­жи, при­ми­тив­ни на­чин по­сто­ја­ња допринос верског образовања ква­ли­тет­но вер­ско обра­зо­ва­ње, по­ред уче­ња о лич­но­сти ко­је је цен­трал­но, тре- ба још да пру­жи и од­го­во­ре на не­ка пи­та­ња ко­ја за­ни­ма­ју мла­де ре­ли­ги­о­зне љу­де, а то су: ко смо ми, ко­ја је свр­ха на­шег по­сто­ја­ња, наш зна­чај у све­ту ко­ји нас окру­жу­је итд ова­ко фор­му­ли­са­но, и са ја­сним и из­ра­жај­ним ци­ље­ви­ма, цр­кве­но обра­зо­ва­ње мо­же да пру­жи до­бре осно­ве за ква­ли­те­тан дру­штве­ни жи­вот уко­ли­ко у дру­штве­ни жи­вот јед- не зе­мље по­ло­жи­мо хри­шћан­ска на­че­ла, мо­же­мо се на­да­ти јед­ном бла­го­че­сти­вом си­сте­му ко­ји је спре­ман да це­ни и по­шту- је сво­ју цр­кву, исто­ри­ју и кул­ту­ру, али и да их сво­јим уче­шћем и до­при­но­сом још квалитетно верско образовање, поред учења о личности које је централно, треба да пружи и одговоре на нека питања која занимају младе религиозне људе, а то су: ко смо ми, која је сврха нашег постојања, наш значај у свету који нас окружује март/април 2012 35 ви­ше опле­ме­ни и обо­га­ти вер­ско обра- зо­ва­ње је та­ко­ђе усме­ре­но ка то­ме да у мла­де љу­де уса­ди на­че­ла здра­вог и ква- ли­тет­ног по­ро­дич­ног жи­во­та основ сва­ког дру­штва је­сте по­ро­ди­ца, а ква­ли- тет­ни­ји по­ро­дич­ни жи­вот ауто­мат­ски зна­чи и ква­ли­тет­ни­ји дру­штве­ни жи­вот та­ко­ђе, мо­ра­мо има­ти на уму и мо­рал­но- пе­да­го­шке и вас­пит­не по­сле­ди­це ко­је пред­мет ве­ро­на­у­ка мо­же да до­не­се вер- ска на­ста­ва по­ма­же у от­кри­ва­њу пра­вих, хри­шћан­ских вред­но­сти, те се и на тај на­чин укљу­чу­је у дру­штве­но до­бро хри- шћан­ске мо­рал­не вред­но­сти под­ра­зу­ме- ва­ју по­моћ и код ка­те­го­ри­је дру­штве­но мар­ги­на­ли­зо­ва­них љу­ди го­во­ре­ћи о пред­ме­ту вер­ске на­ста­ве, тре­ба­ло би не­што ре­ћи и о зна­ча­ју вер­ског на­став­ни­ка, пе­да­го­га на ко­ме ле­жи ве­ли­ка од­го­вор­ност, бу­ду­ћи да је упра­во он та ве­за из­ме­ђу цр­кве и све­та сва­ки на­став­ник ве­ро­на­у­ке ду­жан је да де­ци пре­но­си сво­је ис­ку- ство и на тај на­чин на њих ути­че лич­ним при­ме­ром ра­чу­на­ју­ћи на већ по­сто­је­ће ис­ку­ство вер­ски на­став­ни­ци би тре­ба­ло да пру­жа­ју но­ве фор­ме ре­ли­ги­о­зно-вас­пит­ног обра­зо­ва­ња у ду­ху са­бор­но- сти цр­кве на тај на­чин ве­ро- на­у­ка пред­ста­вља мост из­ме- ђу све­тов­ног и цр­кве­ног жи­во­та изазови основ­не пре­пре­ке у ши­ре- њу ка­ти­хет­ске де­лат­но­сти је­су људ­ска гре­шност и се­ку­ла­ри- за­ци­ја са­вре­ме­ног дру­штва да­на­шњи чо­век свој жи­вот ор­га­ни­зу­је у нај­ве­ћој ме­ри одво­је­но од бо­га и цр­кве ко­ји­ма при­да­је са­мо исто­риј- ску и кул­тур­ну вред­ност, за­бо­ра­вља­ју­ћи на њен уз­ви­ше­ни, ду­хов­ни и ес­ха­то­ло- шки ка­рак­тер кри­за мо­дер­ног дру­штва се огле­да пр­вен­стве­но у кри­зи мо­дер­не лич­но­сти сто­га, сва­ка де­лат­ност на по­љу из­ме­њи­ва­ња од­ре­ђе­не иде­о­ло­ги­је, увре­же­них прин­ци­па схва­та­ња као и кул­ту­ре би мо­ра­ла ићи у прав­цу ме­ња­ња од­ре­ђе­ног чо­ве­ка тј лич­но­сти, ње­го­вих на­ви­ка, убе­ђе­ња, си­сте­ма вред­но­сти итд има­ју­ћи ово у ви­ду мо­же­мо спо­зна­ти ко­ли­ки је зна­чај ши­ре­ња ве­ро­на­у­ке, не са­мо на пла­ну лич­ног спа­се­ња по­је­дин- ца, не­го и на пла­ну спа­се­ња дру­штва у це­ли­ни  тема броја 36 2/2012 пра­во­слав­на цр­ква има ја­сан став ка­да је у пи­та­њу по­сто­ја­ње вер- ске на­ста­ве у јав­ним шко­ла­ма у до­ку­мен­ту „осно­ви со­ци­јал­не кон- цеп­ци­је ру­ске пра­во­слав­не цр­кве“, одо­бре­ном и об­ја­вље­ном на са­бо­ру епи­ско­па мо­сков­ске па­три­јар­ши­је на ју­би­лар­ном за­се­да­њу у мо­скви 2000го- ди­не, ја­сно је ис­так­ну­то: „цр­ква сма­тра да је одр­жа­ва­ње ча­со­ва хри­шћан­ске ве- ро­на­у­ке у све­тов­ним шко­ла­ма по же­љи де­це или њи­хо­вих ро­ди­те­ља, укљу­чу­ју- ћи и ви­ше шко­ле, ко­ри­сно и нео­п­ход- но све­ште­на је­рар­хи­ја мо­ра да са др- жав­ном вла­шћу во­ди ди­ја­лог усме­рен на за­ко­но­дав­но и прак­тич­но оства­ре­ње ме­ђу­на­род­но при­зна­тог пра­ва ве­ру­ју- ћих по­ро­ди­ца на вер­ско обра­зо­ва­ње и вас­пи­та­ње њи­хо­ве де­це“ вештачки јаз ка­да је пре ви­ше од де­сет го­ди­на уве- де­на вер­ска на­ста­ва у школ­ски си­стем ре­пу­бли­ке ср­би­је, отво­ре­на је ши­ро­ка ди­ску­си­ја на те­му ле­ги­тим­но­сти ње­ног по­сто­ја­ња ко­ја ни до да­нас ни­је окон­ча- на да би би­ла по­стиг­ну­та рав­но­те­жа из­ме­ђу вер­ског и се­ку­лар­ног прин­ци­па у школ­ском си­сте­му, уве­ден је и пред­мет гра­ђан­ско вас­пи­та­ње као сво­је­вр­сна „етич­ко-ху­ма­ни­стич­ка“ ал­тер­на­ти­ва вер­ском обра­зо­ва­њу на тај на­чин се ство­рио ве­штач­ки јаз из­ме­ђу вер­ских и гра­ђан­ских вред­но­сти, при­вид да вер­ни- ци не мо­гу има­ти гра­ђан­ску свест и би­ти до­бри гра­ђа­ни за­го­вор­ни­ци се­ку­лар­них вред­но­сти и прин­ци­па по­зи­ва­ју се на на­че­ло одво­је­но­сти цр­кве/вер­ских за­јед- ни­ца и др­жа­ве, сма­тра­ју­ћи да се ово на­че­ло кр­ши одр­жа­ва­њем ча­со­ва ве­ро- на­у­ке у др­жав­ним шко­ла­ма на­во­де се и дру­ги ар­гу­мен­ти про­тив вер­ског обра­зо- ва­ња: не­при­хва­тљи­вост др­жав­ног спон- зо­ри­са­ња од­ре­ђе­ног вер­ског уче­ња, с об­зи­ром на то да су гра­ђа­ни др­жа­ве при- пад­ни­ци раз­ли­чи­тих ве­ро­и­спо­ве­сти, или пак ни­су при­пад­ни­ци ни јед­не, легитимност постојања верске наставе у државним школама владимир марјановић када је пре више од десет година уведена верска настава у школски систем републике србије, отворена је широка дискусија на тему легитимности њеног постојања која ни до данас није окончана март/април 2012 март/април 2012 37 на­вод­на опа­сност тзв кон­фе­си­о­нал­не ве­ро­на­у­ке ко­ја мо­же до­ве­сти до вер­ске по­де­ље­но­сти ме­ђу де­цом, што је на­ро­чи- то осе­тљи­во у на­ци­о­нал­но и вер­ски ме­шо­ви­тим сре­ди­на­ма и сл као при­ме- ри ко­је тре­ба сле­ди­ти у овој обла­сти на­во­де се ви­со­ко раз­ви­је­не зе­мље по­пут сје­ди­ње­них аме­рич­ких др­жа­ва или фран­цу­ске, чи­ји др­жав­ни школ­ски си­стем не укљу­чу­је кон­фе­си­о­нал­ну вер- ску на­ста­ву савремена решења про­бле­ма­ти­ка из­у­ча­ва­ња ве­ро­на­у­ке у окви­ру школ­ског си­сте­ма ре­ше­на је на раз­ли­чи­те на­чи­не у раз­ви­је­ним зе­мља- ма, на­ро­чи­то у зе­мља­ма европ­ске уни­је у ве­ли­кој ме­ри по­ме­ну­та ре­ше­ња су усло­вље­на ме­стом ко­је ре­ли­ги­ја, цр­кве и вер­ске за­јед­ни­це има­ју у од­ре­ђе­ној др­жа- ви или дру­штву сва­ка­ко не тре­ба за­не- ма­ри­ти чи­ње­ни­цу да је хри­шћан­ство, упр­кос про­све­ти­тељ­ству и про­це­си­ма се­ку­ла­ри­за­ци­је, у нај­ве­ћој ме­ри об­ли­ко- ва­ло на­ци­о­нал­не и кул­тур­не иден­ти­те­те европ­ских на­ро­да и др­жа­ва и као та­кво ути­ца­ло на раз­ли­чи­те сфе­ре дру­штве­ног жи­во­та вер­ска на­ста­ва у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма (као оба­ве­зан или фа­кул­та­ти- ван пред­мет) по­сто­ји да­нас у аустри­ји, не­мач­кој, пољ­ској, грч­кој, ита­ли­ји, ир­ској, фин­ској, шпа­ни­ји, пор­ту­га­ли­ји, лук­сем­бур­гу, ве­ли­кој бри­та­ни­ји, нор­ве- шкој, хо­лан­ди­ји и мно­гим дру­гим земљама реч је о зе­мља­ма ко­је су де­мо- крат­ске и у ко­ји­ма по­сто­ји ви­сок сте­пен за­шти­те људ­ских пра­ва и сло­бо­да ле­ги- тема броја 38 2/2012 тим­ност вер­ског по­гле­да, као и вер­ске на­ста­ве ко­ја из та­квог по­гле­да про­из­ла- зи, ни­је у су­ко­бу са мо­дер­ним обра­зо­ва- њем, са­вре­ме­ним школ­ством, људ­ским сло­бо­да­ма и пра­ви­ма у ср­би­ји је вер­ска на­ста­ва би­ла при­сут­на у шко­ла­ма од xix ве­ка (пре то­га еле­мен­тар­на пи­сме­ност се че­сто сти­ца­ла у ма­на­сти­ри­ма) па све до кра­ја че­тр­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је ис­кљу­че­на из обра­зов­ног си­сте­ма под при­ти­ском ко­му­ни­стич­ких вла­сти пра­во на вер­ско обра­зо­ва­ње има­ли су не са­мо пра­во­слав­ни као ве­ћин­ска цр­ква, већ и дру­ге кон­фе­си­је и ре­ли­ги­је и да­нас ви­ди­мо да цр­кве и вер­ске за­јед- ни­це ме­ђу­соб­но са­ра­ђу­ју ка­да је реч о вер­ској на­ста­ви и на тај на­чин до­при­но- се вер­ској то­ле­ран­ци­ји, бо­љим ме­ђу­на- ци­о­нал­ним од­но­си­ма и по­ми­ре­њу верска настава као право па­ра­док­сал­на је би­ла си­ту­а­ци­ја од пре де­сет и ви­ше го­ди­на ка­да је пра­во­слав­на ве­ро­на­у­ка по­сто­ја­ла у др­жав­ним шко­ла- ма у аустри­ји или фин­ској, а да та­ко не­што ни­је би­ло мо­гу­ће у ср­би­ји про- тив­ни­ци вер­ске на­ста­ве вр­ло че­сто се по­зи­ва­ју на европ­ске и де­мо­крат­ске вред­но­сти, пре­ви­ђа­ју­ћи чи­ње­ни­цу да је ле­ги­тим­ност из­у­ча­ва­ња ве­ро­на­у­ке у јав- ним шко­ла­ма та­ко­ђе де­мо­крат­ска вред- ност одр­жа­ва­ње вер­ске на­ста­ве у шко- ла­ма за­ви­си и од ве­ћин­ске ре­ли­ги­је, као и од мо­де­ла уре­ђе­ња од­но­са цр­кве и др­жа­ве, али је не­спор­на ње­на ле­ги­тим- ност уз ува­жа­ва­ње дру­гих цр­ка­ва и ре­ли­ги- ја, пра­во­сла­вље је те­мељ и осно­ва иден- ти­те­та срп­ског на­ро­да осни­ва­чи срп­ске др­жа­ве су ујед­но и све­ти­те­љи пра­во- слав­не цр­кве срп­ски про­све­ти­тељ – све­ти са­ва је и ро­до­на­чел­ник срп­ског школ­ства кроз чи­та­ву сво­ју исто­ри­ју, срп­ски на­род је не­рас­ки­ди­во ве­зан за пра­во­сла­вље чак и они ко­ји ни­су вер- ни­ци не мо­гу по­ре­ћи чи­ње­ни­цу и зна­чај ко­ји пра­во­слав­на цр­ква има за фор­ми- ра­ње иден­ти­те­та срп­ског на­ро­да то све го­во­ри у при­лог чи­ње­ни­ци да вер­ска на­ста­ва дефинитивно тре­ба да има сво­је ме­сто у школ­ском си­сте­му  проблематика изучавања веронауке у оквиру школског система решена је на различите начине у развијеним земљама, нарочито у земљама европске уније катихета момчило јанковић са својим одељењем пред старом ош у прокупљу (1934 г) март/април 2012 39 ве­ро­на­у­ка има за циљ да упо­зна уче- ни­ке са основ­ним по­став­ка­ма хри- шћан­ствасвр­ха овена­ста­ве је да се де­ца упо­зна­ју са са­др­жа­јем пра­во­слав­не ве­ре, као и са жи­во­том у цр­кви зна­ња ко­ја се сти­чу на ве­ро­на­у­ци не пред­ста- вља­ју са­мо по­се­до­ва­ње ин­фор­ма- ци­ја о бо­го­сло­вљу и оби­ча­ји­ма, већ под­ра­зу­ме­ва­ју и прак­тич­ну, жи­вот­ну при­ме­ну тих на­че­ла у пра­во­слав­ном хри­шћан­ству ве­ро- у­че­ње је нео­дво­ји­во од де­лат­ног, ак­тив­ног жи­вље­ња уте­ме­ље­ног на кључ­ним прин­ци­пи­ма бо­го­чо­ве- ка ису­са хри­ста и ње­го­ве цр­кве због то­га се уче­ни­ци упу­ћу­ју на то да се ру­ко­во­де са­зна­њи­ма до­би­је- ним на ча­со­ви­ма и да их ре­а­ли­зу- ју у сва­ко­днев­ном жи­во­ту по­вре­ме­но се мо­гу чу­ти кри­ти­ке због из­во­ђе­ња вер­ске на­ста­ве у др­жав­ним шко­ла­ма овом при- мед­бом же­ли се ста­ви­ти до зна­ња да је се­ку­лар­но дру­штве­но уре­ђе- ње не­у­са­гла­ше­но са при­су­ством ре­ли­ги­је у др­жав­ним уста­но­ва­ма за­го­вор­ни­ци ова­квог ста­ва сма­тра­ју да пре­да­ва­ње ве­ро- на­у­ке пред­ста­вља ин­док­три­на­ци­ју де­це уче­ни­ци­ма се, на­вод­но, си­лом и ме­ха­нич- ки на­ме­ће не­што што тре­ба да бу­де ствар сло­бод­ног из­бо­ра секуларизам није тоталитаризам ова­кви при­го­во­ри ни­су тач­ни из ви­ше раз­ло­га пр­во, тре­ба раш­чи­сти­ти са за­блу­дом да се­ку­ла­ри­зам под­ра­зу­ме­ва пот­пу­но мар­ги­на­ли­зо­ва­ње вер­ских за­јед- ни­ца и су­зби­ја­ње ути­ца­ја ко­је оне има­ју у дру­штву се­ку­ла­ри­зам, пра­вил­но схва- ћен, тре­ба да обез­бе­ђу­је мир­ну ко­ег­зи- стен­ци­ју гра­ђан­ске и ду­хов­не сфе­ре дру- штва уко­ли­ко ре­ли­ги­ја не­ма про­сто­ра ни мо­гућ­но­сти да се јав­но из­ра­зи, на де­лу не­ма­мо се­ку­ла­ри­зам већ јед­ну вр­сту то­та- ли­та­ри­зма све­тов­на и ду­хов­на сфе­ра дру­штва мо­ра­ју би­ти ја­сно раз­дво­је­не, без ме­ша­ња над­ле­жно­сти али то не зна­чи веронаука и култура павле карастојковић треба ли подсећати да је религија кључ за разумевање културе и да је без познавања религијске традиције сопственог (али и других) народа, образовање крње и непотпуно? тема броја манастир манасија (ресава), задужбина св деспота стефана лазаревића, културни центар српске деспотовине почетком 15 века 40 2/2012 њи­хо­во ме­ђу­соб­но иг­но­ри­са­ње при­род- но је, чак по­жељ­но, да др­жав­не и вер­ске уста­но­ве са­ра­ђу­ју, пр­вен­стве­но на пла­ну ху­ма­ни­тар­них и кул­тур­них ак­тив­но­сти ка­да је реч о стра­ху да се де­ци мо­гу на­ме­та­ти ре­ли­гиј­ски све­то­на­зо­ри, тре­ба ре­ћи да је овај страх нај­че­шће нео­прав­дан пре све­га, уче­ни­ци­ма се и кроз дру­ге пред­ме­те сер­ви­ра­ју од­ре­ђе­ни по­гле­ди на свет, али се ту не по­ста­вља пи­та­ње да ли де­те же­ли или не же­ли да то сло­бод­но при- хва­ти дру­го, ве­ро­на­у­ка не­ма за циљ да од де­це фор­ми­ра вер­ни­ке – јер, и ка­да би хте- ли, ве­ро­у­чи­те­љи то не би мо­гли да по­стиг- ну, бу­ду­ћи да је чин ве­ре увек ду­бо­ко ли­чан, ин­ти­ман и, пре све­га, сло­бо­дан то ва­жи за сва­ку лич­ност, без об­зи­ра да ли је реч о де­те­ту или о од­ра­слој осо­би не тре- ба пот­це­њи­ва­ти кри­тич­ку моћ ра­су­ђи­ва- ња де­це шта­ви­ше, она раз­ми­шља­ју че­сто мно­го кри­тич­ки­је не­го ста­ри­ји љу­ди јер не ро­бу­ју ра­зним пред­ра­су­да­ма (на­ро­чи­то иде­о­ло­шким) ко­ји­ма су скло­ни од­ра­сли су­прот­ста­вља­ње на­у­ке и ве­ре је пот­пу- но бе­сми­сле­но јер су по­ља њи­хо­вог про- у­ча­ва­ња раз­ли­чи­та на­у­ка не мо­же да опо­вр­га­ва или по­твр­ђу­је кључ­не ре­ли- гиј­ске по­став­ке јер то пре­ла­зи гра­ни­це ње­не ком­пе­тен­ци­је пре­ма то­ме, ка­да не­ко на­чел­но сма­тра да је на­у­ка у ко­ли­зи- ји с ве­ром, ти­ме по­ка­зу­је да не по­зна­је ве­ру, али ни на­у­ку ве­ли­ки број ре­ли­ги­о- зних на­уч­ни­ка кроз исто­ри­ју је ово ја­сно по­твр­дио верска настава и образовање тре­ба ли под­се­ћа­ти да је ре­ли­ги­ја кључ за раз­у­ме­ва­ње кул­ту­ре и да је без по­зна- ва­ња ре­ли­гиј­ске тра­ди­ци­је соп­стве­ног (али и дру­гих) на­ро­да, обра­зо­ва­ње кр­ње и не­пот­пу­но? тре­ба ли на­гла­ша­ва­ти да је европ­ску ци­ви­ли­за­ци­ју не­мо­гу­ће за­ми- сли­ти без хри­шћан­ства ко­је је њен те­мељ? да не го­во­ри­мо о кључ­ном ути­ца­ју ко­ји је хри­шћан­ска ве­ра има­ла на све сфе­ре умет­но­сти: ар­хи­тек­ту­ру, му­зи­ку, књи- жев­ност, сли­кар­ство, ва­јар­ство, по­зо­ри- ште, ба­лет, филм све­то пи­смо је, као што је по­зна­то, нај­пре­во­ђе­ни­ја – а са­мим тим и нај­чи­та­ни­ја књи­га на све­ту да­кле, ако је за­да­так школ­ства да обра­зу­је мла­де на­ра­шта­је, он­да ве­ро­на­у­ци тре­ба да при- па­да бит­но ме­сто у си­сте­му обра­зо­ва­ња сва­ко ко др­жи до свог обра­зо­ва­ња, тре- ба­ло би да по­зна­је основ­не по­сту­ла­те хри­шћан­ске ве­ре, не­за­ви­сно од то­га ка­кав став има пре­ма би­бли­ји или цр­кви и да ли уоп­ште ве­ру­је или не ве­ру­је у бо­га то ва­жи и за дру­ге ре­ли­ги­је ка­ти­хет­ска на­ста­ва, да­кле, пред­ста­вља пре­но­ше­ње основ­них зна­ња о ве­ри, и да­ва­ње жи­вот­них смер­ни­ца у оној ме­ри у ко­јој су ђа­ци спрем­ни и вољ­ни да их сло- бод­но при­хва­те и њи­ма се ру­ко­во­де де­ца тре­ба да сти­чу зна­ња из хри­шћан­ске ве­ре, а да ли ће те ин­фор­ма­ци­је по­ста­ти ствар лич­ног ис­ку­ства и ин­тим­ног убе­ђе­ња, тј да ли ће по­ста­ти жи­вот­ни ком­пас, то за­ви- си ис­кљу­чи­во од њи­хо­ве сло­бо­де и ни од че­га дру­гог а та сло­бо­да пред­ста­вља цен- трал­ни по­јам пра­во­слав­не те­о­ло­ги­је  аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој секуларизам, правилно схваћен, треба да обезбеђује мирну коегзистенцију грађанске и духовне сфере друштва уколико религија нема простора ни могућности да се јавно изрази, на делу немамо секуларизам већ једну врсту тоталитаризма март/април 2012 41  преосвећени владико, можете ли нешто да нам кажете о улози и значају веронауке с обзиром на друштвени контекст у коме данас живимо? – дру­штве­ни кон­текст ста­вља пра­во- слав­ну ве­ро­на­у­ку пред ве­ли­ке иза­зо­ве и ис­ку­ше­ња, али ако се она од­го­вор­но по­ста- ви пред њи­ма, то ће јој да­ти мо­гућ­ност да сво­јом је­ван­ђел­ском му­дро­шћу на је­дин- ствен на­чин до­при­не­се ду­хов­ном здра­вљу и пра­вил­ном раз­во­ју дру­штва свет је сав уз­бур­кан и усред ве­ли­ких про­ме­на чи­ји пра­вац и сми­сао мно­ги­ма ни­је ја­сан по­не­што у тим про­ме­на­ма во­ди на бо­ље, али ра­сте стреп­ња да свет­ска за­јед­ни­ца а по­себ­но ми ср­би ни­смо у све- му про­ми­шље­ни та не­про­ми­шље­ност огле­да се, пре све­га, у при­хва­та­њу не­до­ра- ђе­них, у са­мој осно­ви не­пот­пу­них, чак и сум­њи­вих си­сте­ма вред­но­сти ко­ји има­ју те­жњу да за­ме­не „све ста­ро“ при том се пре­ви­ђа да се че­сто у том „ста­ром“ кри­је ви­ше но­вог и све­жег не­го у од­мах за­ста­ре- лом и пра­шња­вом но­вом, јер то но­во мо­же да по­на­вља мно­ге људ­ске за­блу­де кроз исто­ри­ју мо­дер­ни­зам ни­је но­ва по­ја­ва, али ре­ла­ти­ви­зо­ва­ње бу­квал­но све­га, на­ста­ло по­сле не­у­спе­ха ве­ли­ких иде­о­ло­шких про­је­ка­та два­де­се­тог ве­ка, до­ве­ло је до опа­сног уз­др­ма­ва­ња сва­ком дру­штву нео­п­ход­них си­сте­ма вред­но­сти до­шло је до ап­со­лут­не вла­да­ви­не еко­но­ми­је, а со­ци­јал­не раз­ли­ке су не­нор­мал­но по­ра- сле све­том све ви­ше вла­да по­хле­па, ко­ја уда­ља­ва чо­ве­ка од чо­ве­ка и чо­ве­ка од при­ро­де опа­сно­сти од но­вих со­ци­јал- них су­ко­ба и еко­ло­шких ка­та­стро­фа све су озбиљ­ни­је и бли­же све­му ово­ме тре­ба до­да­ти и спе­ци­фич­но на­ша ис­ку­ше­ња, ма­да она ни­су са­мо на­ша под­се­ти­мо се са­мо на не­ка од њих – би­о­ло- шко и те­ри­то­ри­јал­но ума­ње­ње срп­ског мисионарска снага цркве вероучитељ, пре свега, својим личним примером оживљава садржај веронауке то даје могућност да се у духу слободе промишљају све теме и покрећу сва питања разговор водила: милана ивковић раз­го­вор са епи­ско­пом хво­стан­ским ата­на­си­јем (ра­ки­том) председником одбора за верску наставу архиепископије београдско-карловачке тема броја 42 2/2012 на­ро­да са сви­ма по­сле­ди­ца­ма ко­је из то­га мо­гу про­из­и­ћи у та­квом кон­тек­сту пра­во­слав­на ве­ро­на- у­ка је све по­треб­ни­ја дру­штву она учи де­цу да, ка­ко ра­сту, и го­ми­ла­ју на­уч­на и тех­нич­ка зна­ња, та­ко­ђе окре­ћу свој по­глед ка бо­гу и да про­ми­шља­ју сми­сао сво­га по­сто­ја­ња, као и од­но­се са дру­гим љу­ди­ма и са при­ро­дом у ко­јој жи­ве ве­ро­на­у­ка их учи да ус­по­ста­ве и са­чу­ва­ју соп­стве­ни и за­јед­нич­ки си­стем вред­но­сти све у све­му, учи их да бу­ду љу­ди – ка­ко је срп­ски на­род на то не­пре­кид­но по­зи­вао свја­тјеј­ши па­три­јарх па­вле, а он­да мо­жда и да за­јед- нич­ки за­у­ста­ве по­губ­не раз­во­је ко­је им је у на­сле­ђе оста­ви­ло мо­дер­но и та­ко­зва­но „пост­мо­дер­но“ до­ба  како схватате улогу и значај веронауке с обзиром да савремени човек и дете ништа – па самим тим ни веру – не примају „здраво за готово“? – та­мо где по­сто­ји пре­ве­ли­ка ко­ли­чи­на ин­фор­ма­ци­ја и где убр­за­но ра­сту но­ве, де­ци се че­сто не оста­вља про­сто­ра да раз- ви­ја­ју и при­ме­њу­ју свој вла­сти­ти суд и осу- ђе­на су да ства­ри при­ма­ју „здра­во за го­то- во“, ка­ко ка­же­те то­ме до­при­но­се и не­га- тив­не дру­штве­не на­ви­ке ко­је ра­сла­бљу­ју чо­ве­ков дух и од­вла­че га од ве­ли­ких на­пре- за­ња ни­је та­ко у ве­ро­на­у­ци ве­ро­у­чи­тељ на­сто­ји пре све­га да уве­де ђа­ка у жи­ву ат­мос­фе­ру цр­кве, а та ат­мос­фе­ра раз­бу­ђу­је ње­гов дух и по­кре­ће га на ства­ра­ла­штво ве­ро­у­чи­тељ, пре све­га, сво­јим лич­ним при­ме­ром ожи­вља­ва са­др­жај ве­ро­на­у­ке то да­је мо­гућ­ност да се у ду­ху сло­бо­де про- ми­шља­ју све те­ме и по­кре­ћу сва пи­та­ња  како видите вероучитељску службу и њен друштвени значај у савременом процесу катихизације? – мо­гло би се ре­ћи да су да­нас ве­ро­у­чи- те­љи је­ди­на ор­га­ни­зо­ва­на ми­си­о­нар­ска сна­га на­ше цр­кве, иако то мо­жда још увек ни­је у до­вољ­ној ме­ри пре­по­зна­то они се у окви­ру вла­да­ју­ћег про­свет­ног си­сте­ма не ба­ве ди­рект­но ка­ти­хи­за­ци­јом де­це, на то тре­ба да под­се­ти­моали са­мим сво­јим све- до­че­њем они мо­гу да по­слу­же де­ци као пу­то­каз ка хри­сту по­себ­но су ва­жне по­се- те ве­ро­у­чи­те­ља и ђа­ка хра­мо­ви­ма и бо­го- слу­же­њи­ма, и груп­на кр­ште­ња де­це ко­ја по­ха­ђа­ју ве­ро­на­у­ку, у окви­ру ли­тур­ги­је по древ­ној прак­си цр­кве са­ми по се­би ти до­га­ђа­ји има­ју ве­ли­ки ми­си­о­нар­ски, цр­кве­ни и дру­штве­ни зна­чај  прошле године обележили смо десет година од повратка веронауке у школ- ски наставни систем како је по вашем мишљењу овај повратак утицао на нашу децу, и савремено друштво? – те­шко се мо­гу већ са­да уочи­ти ре­зул­та- ти вер­ске на­ста­ве на ши­ро­ком дру­штве- ном пла­ну за про­це­ну то­га че­ка­ће­мо док они ко­ји су по­ха­ђа­ли вер­ску на­ста­ву не до­ђу до иоле зре­лих го­ди­на у ко­ји­ма ће мо­ћи да ути­чу на дру­штво у ко­ме жи­ве и ра­де и на свет око се­бе уве­ре­ни смо да ће они лак­ше и бо­ље од дру­гих са­гле­да­ти про- бле­ме ко­ји су пред на­ма и ко­ји по­ста­ју све ве­ћи и да ће уз бо­жи­ју по­моћ на­ћи пут за њи­хо­во пре­ва­зи­ла­же- ње а што се ти­че лич- ног до­бит­ка сва­ког од де­це по­је­ди­нач­но – он је не­мер­љив о то­ме мо­гу да вам по­све­до­че са­ми по­ла­зни­ци вер­ске на­с- т­а­ве  март/април 2012 43 верска настава између савремених и хришћанских вредности ве­ли­ки иза­зов пред сви­ма ко­ји су укљу­че­ни у ре­а­ли­за­ци­ју вер­ске на­ста­ве је­сте ка­ко при­бли­жи­ти мла­ди­ма хри­шћан­ске вред­но­сти ко­је су дру­га­чи­је, а че­сто и су­прот­не, од оних вред­но­сти по ко­ји­ма ве­ћи- на мла­дих жи­ви? у мно­гим ви­до­ви­ма за­и­ста је у пи­та- њу очи­глед­на су­прот­ста­вље- ност: окре­ну­тост ка веч­но- сти и не­про­ла­зном на­спрам оду­ше­вља­ва­њу про­ла­зним бе­зна­чај­но­сти­ма сва­ко­днев- ни­це, хри­шћан­ска са­бор­ност на­спрам са­мо­до­вољ­ном ин- ди­ви­ду­а­ли­зму, не­при­ко­сно- ве­ност мо­рал­них прин­ци­па на­спрам ре­ла­ти­ви­за­ци­је мо- ра­ла, со­ли­дар­ност на­спрам его­и­зма, те­жња ка лич­ном (ду­хов­ном) уса­вр­ша­ва­њу на- спрам ужи­ва­њу у до­ко­ли­ци и за­ба­ви осетљиве теме пре­ва­зи­ла­же­ње на­ве­де­них ан­та­го- ни­за­ма из­и­ску­је де­ли­ка­тан при­ступ пр­во тре­ба пре­до­чи­ти уче­ни­ци­ма да по­сто­ји и „не­што дру­го“, да по­сто­ји вред­но­сни си­стем дру­га­чи­ји од оног ко­ји им се сва­ко­днев­но ну­ди и по ко­јем ве­ћи­на њих жи­ви и ра­ди по­се- виктор вицановић верска настава треба да реафирмише оне моралне и вредносне категорије које данас све више губе на значају или доживљавају озбиљну деформацију тема броја 44 2/2012 бан на­гла­сак ва­ља­ло би ста­ви­ти на ор­ган­ску по­ве­за­ност и ускла­ђе­ност мо­рал­них и вред­но­сних прин­ци­па хри­шћан­ске вред­но­сти ни­су са­мо збир „ле­пих же­ља“, не­ка­ква на­ба­ца­на пра­ви­ла по обра­сцу „ка­ко би би­ло ле­по да та­ко бу­де“, већ су јед­на ин­те- грал­на це­ли­на про­и­за­шла из хри­сто­ве на­у­ке ти прин­ци­пи има­ју нео­до­љи­ву уну­тра­шњу сна­гу ко­ју мла­ди чо­век вр­ло ла­ко мо­же да от­кри­је ре­ци­мо, „не чи­ни дру­го­ме што не же­лиш да дру­ги те­би чи­ни“ је то­ли­ко сна­жан и ло­ги­чан мо­рал­ни прин­цип да га мла­ди ла­ко от­кри­ва­ју и при­хва­та­ју за­тим, као дру­ги ко­рак, по­треб­но је ана­ли­тич­ки и ар­гу­мен­то­ва­но ука­за­ти на су­пер­и­ор­ност хри­шћан­ских вред­но­сти у од­но­су на са­вре­ме­не при то­ме, не би се сме­ло слу­жи­ти увре­дљи­вим ни­по­да­шта- ва­њем са­вре­ме­них вред­но­сти јер би код од­ре­ђе­ног бро­ја мла­дих то мо­гло би­ти схва­ће­но на лич­ном ни­воу, као увре­дљи- ва кри­ти­ка њих са­мих, што би од­мах ство­ри­ло ба­ри­је­ру не­по­ве­ре­ња не­до­пу- сти­во је да их не­ко ди­рект­но по­сти­ди – ако тре­ба да се по­сти­де, не­ка се по­сти­де са­ми су­пер­и­ор­ност хри­шћан­ских вред­но­сти до­ка­зу­је се при­ме­ри­ма и чи­ње­ни­ца­ма, а не те­о­ре­ти­са­њем жи­ти­ја све­тих су нај- бо­ља илу­стра­ци­ја жи­вот и рад све­тог са­ве за на­шу сре­ди­ну пред­ста­вља нај­о­чи- глед­ни­ји и нај­о­бу­хват­ни­ји при­каз оства- ре­ња хри­шћан­ских иде­а­ла од ве­ли­ког зна­ча­ја би би­ло ка­да би се кроз раз­го­вор са уче­ни­ци­ма на­пра­ви­ла упо­ред­на ана­ли- за мо­ти­ва, иде­а­ла и вред­но­сти ко­је су по­кре­та­ле све­тог са­ву у од­но­су на оне ко­ји да­нас по­кре­ћу мла­де љу­де црквени етос и световне вредности да би се хри­шћан­ске вред­но­сти на аде- ква­тан на­чин при­бли­жи­ле мла­ди­ма, ре­а- ли­за­ци­ја вер­ске на­ста­ве мо­ра да об­у­хва- ти бо­го­слов­ска, со­ци­о­ло­шка, пси­хо­ло- шка и фи­ло­зоф­ска зна­ња у пи­та­њу је ин­тер­ди­сци­пли­нар­ни при­ступ ко­ји по­ла­зи од со­ци­о­ло­шке ана­ли­зе са­вре­ме- ног на­чи­на жи­во­та, пси­хо­ло­ги­је гру­пе и лич­но­сти, фи­ло­соф­ског и бо­го­слов­ског по­зна­ва­ња си­сте­ма вред­но­сти не­ка­да је про­блем и за са­ме ве­ро­у­чи­те­ље (углав- ном мла­де љу­де) што су и са­ми за­хва­ће- ни та­ла­сом вред­но­сти по­пут ма­те­ри­ја- ли­зма, хе­до­ни­зма и его­и­зма за­то се по­ста­вља пи­та­ње: да ли су се и ко­ли­ко са­ми из­бо­ри­ли са ова­квим ис­ку­ше­њи­ма или пра­ве ком­про­ми­се из­ме­ђу сво­је хри- шћан­ске са­ве­сти и по­сто­је­ћих нор­ми и сти­ло­ва по­на­ша­ња? ако пра­ве ком­про- ми­се, он­да је те­шко по­ве­ро­ва­ти да се у ра­ду са уче­ни­ци­ма мо­гу успе­шно су­о­чи- ти са овим про­бле­мом ни­је ма­ли број оних, углав­ном не­на- кло­ње­них хри­шћан­ству, кри­ти­зер­ски на­стро­је­них, ко­ји не ви­де или не же­ле да ви­де мо­рал­ну и ду­хов­ну су­пер­и­ор­ност хри­шћан­ских вред­но­сти, твр­де­ћи да са­вре­ме­на гра­ђан­ска пра­ва (јед­на­кост, сло­бо­да, вла­да­ви­на пра­ва итд) у ства­ри ин­кор­по­ри­ра­ју хри­шћан­ске вред­но­сти или их, шта­ви­ше, на­ди­ла­зе по сво­јој кон­крет­но­сти и при­мен­љи­во­сти без без обзира на привидну сличност грађанских и хришћанских вредности, уочава се принципијелна разлика: хришћанске вредности приближавају човека богу, сједињују га са христом, освећују и спашавају од греха и смрти човек се тако преображава март/април 2012 45 об­зи­ра на при­вид­ну слич­ност гра­ђан- ских и хри­шћан­ских вред­но­сти (уоста- лом, по­сто­ја­ла је и из­ве­сна по­ду­дар­ност ко­му­ни­стич­ких и хри­шћан­ских иде­а­ла, али су ате­и­зам и ре­во­лу­ци­о­нар­но на­си- ље, као глав­не од­ред­ни­це ко­му­ни­зма, ту слич­ност обе­сми­шља­ва­ле) уоча­ва се, ипак, прин­ци­пи­јел­на раз­ли­ка: хри­шћан- ске вред­но­сти при­бли­жа­ва­ју чо­ве­ка бо­гу, сје­ди­њу­ју га са хри­стом, осве­ћу­ју и спа­ша­ва­ју од гре­ха и смр­ти чо­век се та­ко пре­о­бра­жа­ва по­ста­је бо­го­лик ову ди­мен­зи­ју не по­се­ду­ју гра­ђан­ске вред­но- сти оне стал­но оста­ју у хо­ри­зон­та­ли, ма ко­ли­ко сјај­но функ­ци­о­ни­са­ле вер­ска на­ста­ва тре­ба да ре­а­фир­ми­ше оне мо­рал­не и вред­но­сне ка­те­го­ри­је ко­је да­нас све ви­ше гу­бе на зна­ча­ју или до­жи- вља­ва­ју озбиљ­ну де­фор­ма­ци­ју љу­бав – то ни­је са­мо при­јат­на емо­ци­ја или те­ле­сна на­сла­да, већ, пре, те­жња ка је­дин­ству: „да сви јед­но бу­ду“, при­ма­ње и да­ва­ње, спрем- ност на жр­тву, жи­вот за дру­гог до­бро­та – то ни­је лу­дост на­ив­них, већ спрем­ност да се учи­ни до­бро дру­го­ме, де­лат­на љу­бав по­ште­ње – ни­је пут у си­ро­ма­штво, већ ис­пу­ња­ва­ње бо­жи­јих за­по­ве­сти, до­каз ка­рак­те­ра и мо­рал­ног до­сто­јан­ства сло- бо­да – ни­је са­ма се­би циљ, мо­гућ­ност са­мо­стал­ног до­но­ше­ња од­лу­ка, већ увек под­ра­зу­ме­ва од­го­вор­ност пре­ма бо­гу, бли­жњем и пре­ма се­би дру­штве­ни зна­чај вер­ске на­ста­ве ви­ди­мо, да­кле, у ожи­вља­ва­њу из­вор­них хри­шћан­ских вред­но­сти оне су „из­вор во­де жи­ве“ и мо­гу про­ме­ни­ти укус уста- ја­ло­сти дру­штве­не ствар­но­сти, све ви­ше об­ли­ко­ва­не по прин­ци­пи­ма па­ле људ­ске при­ро­де  аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја 46 2/2012 уда­на­шње вре­ме ве­о­ма је по­пу­лар- но ићи на до­шко­ло­ва­ва­ње ти­ме број­не ге­не­ра­ци­је по­ку­ша­ва­ју да ухва­те ко­рак са вре­ме­ном и упо­зна­ју се са но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма ко­је тре­ба да до- при­не­су по­бољ­ша­њу рад­не и по­слов­не спо­соб­но­сти иако је наш на­род у при- лич­ној ме­ри вер­ски нео­бра­зо­ван, не­рет- ко и по­гре­шно вер­ски усме­рен, рет­ко ко- ме сме­та тошто осно­ве сво­је ве­ре по­зна­је ми­ни­мал­но (или чак ни­ма­ло) мо­же­мо ли да прет­по­ста­ви­мо ка­ко би из­гле­да­ло вер­ско до­шко­ло­ва­ва­ње на­шег на­ро­да? ка­да је у пи­та­њу го­вор о оп­штем обра- зо­ва­њу, не под­ра­зу­ме­ва ли се под овим и вер­ско обра­зо­ва­ње? про­шло је до­ста вре­ме­на од дру­га­чи­јег иде­о­ло­шког по­сма­тра­ња ствар­но­сти („кроз на­о­ча­ре ко­му­ни­зма“), па ако по­ме­ну­то ко­ри­сти- мо као ар­гу­мент, по­кри­ва­ју­ћи ти­ме сво­је вер­ско нео­бра­зо­ва­ње, он­да нам је овај из­го­вор блед да­нас се не­рет­ко мо­же сре­сти ин­те­лек­ту­а­лац (и то не са­мо ста- ри­јих го­ди­на) ко­ме је не­по­знат сим­вол ве­ре, а но­ми­нал­но ће ре­ћи да је „ве­ли­ки вер­ник“, „ода­ни пра­во­сла­вац“ и то­ме слич­но због че­га про­се­чан ин­те­лек­ту­а- лац не­ма ба­рем основ­но зна­ње о сво­јој ве­ри? мо­жда је ко­рен про­бле­ма у не­до- стат­ку ис­ку­ства цр­кве­ног жи­во­та, пр­вен­стве­но у оно­ме што цр­ква је­сте од­но­сно у оно­ме у че­му се цр­ква про­ја- вљу­је, а то је света литургија по­ред све­те ли­тур­ги­је, без ко­је је не­до- стој­но и по­гре­шно ба­ви­ти се уче­њем пра- во­слав­не цр­кве, ми­си­ја цр­кве мо­же се усме­ри­ти и кроз пред­мет ве­ро­на­у­ка, ко­ји ће би­ти на­до­град­ња вер­ском жи­во­ту и тру­ду та­ко ве­ро­на­у­ка по­ста­је про­ду­же­на ли­тур­ги­ја, али ни­ка­ко не мо­же за­ме­ни­ти лич­но уче­шће на бо­го­слу­же­њу, као што ни „књи­шко из­у­ча­ва­ње“ пра­во­слав­ног уче­ња не мо­же за­ме­ни­ти све­то­та­јин­ски жи­вот друштвени значај верског образовања о дру­штве­ном зна­ча­ју ве­ро­на­у­ке нешто мо­же да нам илу­струје сле­де­ћа при­ча пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ме­шта­ни јед­не при­град- ске бе­о­град­ске оп­шти­не, до­шли су код ува­же­ног и чу­ве­ног бе­о­град­ског све­ште- ни­ка, жа­ле­ћи му се на не­под­но­шљив про- блем, ко­ји их мно­го ти­шти на­и­ме, у значај веронауке за боље упознавање свога и поштовање другога немања андријашевић због чега просечан интелектуалац нема барем основно знање о својој вери? март/април 2012 47 њи­хо­вом окру­же­њу по­ја­ви­ла се из­ве­сна сек­та, ко­ја је до­би­ла до­зво­лу за сво­је де­ло- ва­ње, a по­том и из­гра­ди­ла и свој вер­ски обје­кат, за­хва­љу­ју­ћи мо­дер­ном „ду­ше­бри- жнич­ком“ за­ко­но­дав­ству на­ше др­жа­ве, ко­ји ово­ме по­го­ду­је не­ду­го за­тим, по­је- ди­на де­ца и ро­ђа­ци по­ме­ну­тих за­бри­ну- тих вер­ни­ка, по­че­ли су да по­се­ћу­ју ову „вер­ску уста­но­ву“, уче­ћи се ве­ри пот­пу­но дру­га­чи­јој од оне у ко­јој су вас­пи­та­ни по­што је ово ре­зул­ти­ра­ло број­ним не­при- јат­ним ис­ку­стви­ма, а по­је­ди­на де­ца су по­че­ла и да ис­по­ља­ва­ју вид­не пси­хич­ке про­бле­ме, по­ме­ну­ти вер­ни­ци су за­тра­жи- ли од све­ште­ни­ка да при­бег­ну нај­го­рем ре­ше­њу – да за­јед­нич­ки уни­ште ову „вер- ску уста­но­ву“, по­го­то­во јер су чу­ли (а ка­ко твр­де и лич­но се уве­ри­ли) да је у пи­та­њу опа­сна са­та­ни­стич­ка сек­та због то­га су за­тра­жи­ли од све­ште­ни­ка, да им за овај „по­ду­хват“ од­бра­не сво­је пра­во­слав­не ве­ре, да бла­го­слов за­пре­па­шће­ни све­ште- ник их је при­мио на раз­го­вор, об­ја­снив­ши им да пра­во­слав­на цр­ква има сво­је уче- ње, као и да у ето­су пра­во­слав­ног чо­ве­ка ни­је ру­ши­ла­штво, већ да би би­ло мно­го бо­ље да су сво­ју де­цу на вре­ме на­у­чи­ли и од­га­ји­ли у пра­во­слав­ном ду­ху, прет­ход­но са­ми упо­знав­ши цр­кву и жи­вот цр­кве та­да би мо­гућ­ност да њи­хо­ва де­ца кре­ну пу­тем про­бле­ма­тич­них сек­ти и њи­ма слич­них „вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја“ би­ла све­де­на на ми­ни­мум да­кле, узрок про­бле­ма ни­је по­ја­ва не­че­га што је и ра­ни­је био про­дукт „ла­жних про­ро­ка“, ко­ји ће, по хри­сто­вим ре­чи­ма, до­ла­зи­ти све до по­след­њег да­на, ни­ти је узрок у то­ме што са­вре­ме­но „ду­ше­бри- жнич­ко“ за­ко­но­дав­ство по­го­ду­је овим ла­жним ве­ра­ма узрок је у то­ме што се глад и жеђ пра­во- слав­них вер­ни­ка, нај­че­шће но­ми­нал­них, упу­ти­ла на по­гре­шну адре- су а он­да би њи­хо­ви ро­ди­те­љи и ро­ђа­ци да ово спре­че и оне­мо­гу­ће „ра­ди­кал­ним ме­ра­ма“, не би ли та­ко по­све­до­чи­ли сво­ју ве­ру, иако је ова­кво по­сту­па­ње про­тив­но по­сту­ла­ти­ма ве­ре ко­ју ис­по­ве­да­ју по­ме- ну­ти све­ште­ник дао им је по­у­ку, уче­ћи их да је лич­но ис­ку­ство ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка у бо­го­слу­жбе­ном жи­во­ту цр­кве не­за­ме­њи- во, као и да оно чи­ни да је не­ко вер­ник уко­ли­ко би се пра­вил­но при­сту­па­ло оно- ме што цр­ква про­по­ве­да, он­да би се у дру- штве­ном жи­во­ту за­на­век спре­чи­ле и ру­ши­лач­ке на­ме­ре, и ру­ши­лач­ке те­жње та­ко до­ла­зи­мо до за­кључ­ка да је дру- штве­ни зна­чај ве­ро­на­у­ке свр­сис­хо­дан уко­ли­ко сва­ко спо­зна уче­ње сво­је ве­ре, да не би ка­сни­је имао по­тре­бу да се ре­тро­ак­тив­но до­ка­зу­је као „ве­ли­ки вер- ник“, при то­ме чи­не­ћи и оно што је пот- пу­но стра­но ње­го­вој ве­ри ва­жно је и пи­та­ње дру­штве­ног зна­ча­ја ве­ро­на­укâ свих вер­ских за­јед­ни­ца у на­шој др­жа­ви јер упу­ћу­је на нео­п­хо­дан са­жи­вот, ди­ја- лог и по­што­ва­ње дру­га­чи­јег вер­ни­ка што се пра­во­слав­ног хри­шћан­ства ти­че, у цр­кви кроз по­зна­ње, а на ве­ро­на­у­ци кроз уче­ње и зна­ње, сва­ка­ко до­при­но­си- мо дру­штву у ко­ме жи­ви­мо, сво­јој на­ци­ји и сво­јој отаџ­би­ни  тема броја силазак у ад: винчестерски псалтир, 12 век 48 2/2012 све­ти јо­ван бо­го­слов, бо­го­на­дах­ну­ти и оми­ље­ни хри­стов апо­стол, по­чи- ње сво­је је­ван­ђе­ље ве­ли­чан­стве­ном ре­че­ни­цом: „у по­чет­ку бе­ше ло­гос“ ову реч „ло­гос“, ко­ја има ви­ше де­се­ти­на зна- че­ња, обил­но су ко­ри­сти­ли ста­ри му­дра- ци: хе­ра­клит, пла­тон, ари­сто­тел, сто­и- ци, као и фи­лон алек­сан­дриј­ски све­ти јо­ван том истом ло­го­су, ко­ји кодфи­ло­зо- фа про­жи­ма сав свет и за­хва­љу­ју­ћи ко­ме исти уоп­ште и по­сто­ји, при­до­да­је бо­жан- ске атри­бу­те – сам богје, да­кле, ло­гос с дру­ге стра­не, мо­же­мо при­ме­ти­ти да ве­ћи­на на­уч­них ди­сци­пли­на има су­фикс чи­ји је ко­рен упра­во ова ви­ше­знач­на реч: пси­хо-ло­ги­ја, био-ло­ги­ја, гео-ло­ги­ја, тех- но-ло­ги­ја итд та­ко­ђе, да­нас је, под ути­ца- јем ин­те­лек­ту­ал­них тен­ден­ци­ја 19 ве­ка, сву­да при­сут­но мње­ње да су обла­сти на­у- ке и ве­ре раз­дво­је­не пред­став­ни­ци по­зи- ти­ви­зма и на­уч­ног се­ку­ла­ри­зма твр­де да је хри­шћан­ство ко­ри­сно за чо­ве­чан­ство, али му мно­ги у пот­пу­но­сти од­ри­чу он­то- ло­шку вред­ност по њи­ма, оно је до­бро са- мо за­то што ути­че на љу­де да бу­ду мо­рал- ни­ји пра­во­слав­на те­о­ло­ги­ја се сва­ка­ко не мо­же сло­жи­ти са ова­квим ста­вом нај­ва- жни­ји спи­си на ко­ји­ма по­чи­ва на­ша ве­ра за­сни­ва­ју се на исто­рич­но­сти кроз ко­ју се све вре­ме про­вла­чи чвр­сти мо­но­те­и­зам и не са­мо то: дух све­ти ко­ји је на­дах­нуо пи­сце би­бли­је и ко­ји одр­жа­ва чи­та­ву тво- ре­ви­ну (као што се и ка­же у мо­ли­тви „ко- ји си сву­да и све ис­пу­ња­ваш“) је ујед­но и ин­спи­ра­тор свих ве­ли­ких на­уч­ни­ка про- шло­сти, ко­ји су, све до по­зи­ти­ви­стич­ких тен­ден­ци­ја 19 ве­ка, ли­стом би­ли ду­бо­ко ре­ли­ги­о­зни љу­ди осни­ва­чи ве­ли­ког бро- ја на­уч­них ди­сци­пли­на као што су њутн, па­скал, бојл, мак­свел, фа­ра­деј, па­стер, те­сла, пу­пин и мно­ги дру­ги су твр­ди­ли да им је на­у­ка по­мо­гла да до­ђу до бо­га ство- ри­те­ља и, су­де­ћи по мно­гим њи­хо­вим из- ја­ва­ма, би­ли су све­до­ци хри­сто­ве на­у­ке привидни сукоб вере и науке узев­ши у об­зир на­ве­де­но, по­ста­вља се пи­та­ње зна­ча­ја вер­ске на­ста­ве у про- 48 2/2012 значај веронауке за морално васпитање будућих научника протонамесник горан живковић оснивачи великог броја научних дисциплина као што су њутн, паскал, бојл, максвел, фарадеј, пастер, тесла, пупин и многи други су тврдили да им је наука помогла да дођу до бога створитеља март/април 2012 49 свет­ном си­сте­му и ње­ног од­но­са пре­ма ра­зним на­уч­ним ди­сци­пли­на­ма ко­је је окру­жу­ју уче­ни­ци че­сто по­ста­вља­ју пи­та­ња ко­ја се ти­чу упо­ре­ђи­ва­ња гле- ди­шта ве­ре и на­у­ке, ве­за­но за те­ма­ти­ку ко­ју тре­ти­ра­ју они­ма ко­ји по­ка­зу­ју ин- те­ре­со­ва­ње за на­у­ку ва­жно је на­гла­си­ти да из­ме­ђу хри­шћан­ства и на­у­ке не­ма су- прот­но­сти: на­у­ка тре­ти­ра већ ство­ре­ни свет, уви­ђа и опи­су­је за­ко­ни­то­сти истог, а хри­шћан­ство нам ука­зу­је да је тај исти свет де­ло ство­ри­те­ља, би­блиј­ског бо- га ве­ра у жи­во­га бо­га на­дах­њи­ва­ла је мно­ге ве­ли­ка­не на­у­ке у про­шло­сти да фор­му­ла­ма опи­шу ве­ли­чан­стве­ност уни­вер­зу­ма за­то, ве­ро­у­чи­те­љи на­у­ку тре­ба да по­шту­ју и сма­тра­ју је јед­ним од пу­те­ва ка бо­гу ство­ри­те­љу и да то мње­ње уса­ђу­ју код сво­јих уче­ни­ка да- на­шњи уче­ник, а бу­ду­ћи на­уч­ник, тре- ба да схва­ти да је овим спо­јем на­пра­вио нај­бо­љи мо­гу­ћи те­мељ за свој рад наука и етика ети­ка без он­то­ло­шког уте­ме­ље­ња ухри- сту је „ло­мљи­ва“, а у крај­њој ли­ни­ји по- ста­је и бе­сми­сле­на баш због то­га што је на­у­ка да­нас на­чел­но од­стра­ни­ла од се­бе те­о­ло­шку и ду­хов­ну ком­по­нен­ту има­мо мно­штво де­ви­ја­ци­ја при­ме­ра ра­ди, ин- ду­стри­ја оруж­ја за ма­сов­но уни­ште­ње се че­сто за­сни­ва на нај­но­ви­јим на­уч­ним от- кри­ћи­ма, пси­хо­ло­ги­ја има тен­ден­ци­ју да из­ба­ци по­јам ду­ше из свог кор­пу­са (уз ап­сурд да по­ни­шти и свој на­зив), ма­те- ри­ја­ли­стич­ке те­зе о по­ре­клу жи­вог све- та се ап­со­лу­ти­зу­ју као не­до­дир­љи­ве исти­не, хо­мо­сек­су- ал­ност се про­гла- ша­ва нај­нор­мал- ни­јом сек­су­ал­ном ори­јен­та­ци­јом итд бу­ду­ћи на­уч­ник тре­ба сто­га да схва- ти да је на­у­ка без ду­хов­не осо­ви­не хро­ма, те да је бог не са­мо не­бе­ски отац, већ ујед­но и сво­је­вр­сни ин­же- њер над ин­же­ње­ри- ма, би­о­лог над би­о- ло­зи­ма, фи­зи­чар над фи­зи­ча­ри­ма и, уоп­ште, на­дах­ни­тељ сва­ке на­уч­не ди- сци­пли­не и сти­ца­ња зна­ња на­уч­на ети­ка сто­га из­ви­ре не са­мо из чи­ње­ни­це да ва­ља би­ти до­бар, већ из он­то­ло­шке све­зе све- до­брог бо­га ство­ри­те­ља и на­у­ке са­ме по се­би из ова­кве ви­зу­ре она до­би­ја са­свим дру­га­чи­ји сми­сао од оног ко­ји јој се да­нас углав­ном при­да­је  аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову март/април 2012 49 тема броја никола тесла (1856–1943) 50 2/2012 упро­шлом бро­ју пра­во­слав­ног ми­си- о­на­ра ста­рац ар­се­ни­је (па­па­чок) нас је под­се­тио на са­бор­ни став све­тих ота­ца да не­ма спа­се­ња без жр­тве: „ко бе­жи од жр­тве, бе­жи од бо­га“ али, вољ­не жр­тве, жр­тве из љу­ба­ви ка­же- мо „под­се­тио“, јер смо за­бо­рав­ни ста­рац на­гла­ша­ва да хри­стос ни­је спа­сио свет сво­јим чу­ди­ма, не­го кроз сво­ју жр­тву на кр­сту и на­ше спа­се­ње је ис­кљу­чи­во на на­шим кр­сто­ви­ма ко­је, сво­јом спрем­но- шћу и сло­бод­ном во­љом, при­хва­та­мо и под­но­си­мо са бла­го­дар­но­шћу и љу­ба­вљу пре­ма хри­сто­вом кр­сту са­мо кроз вољ- ну жр­тву, по угле­ду на на­шег спа­си­те­ља, чо­век оства­ру­је истин­ско сми­ре­ње, ко­јим се за­до­би­ја цар­ство �

Свеска: 324 | Друштвени значај верске наставе
... Фотографија на насловној страни корице: Деца и хришћански обичаји фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Васкршње радости на Дивчибарама фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Пећка Патријаршија фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 324, март/април 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Друштвени значај верске наставе 3 Живот у Христу Прво и друго Васкрсење 4 Живот у Христу Христос васкрсе из гроба као Женик из ложнице 6 Догматске теме Несливено и нераздељиво 8 Светачник Свети мученици Фрушкогорски 12 Светачник Св Симеон Мироточиви: добротвор и чудотворац 17 Оци тумаче Свето Писмо Беседа Светог Jована Златоуста по рукоположењу у чин презвитера 20 Хришћанска књижевност Стварање и рађање 24 Из историје СПЦ Служити свим срцем 29 Тема броја О друштвеном значају веронауке 33 Легитимност постојања верске наставе у државним школама 36 Веронаука и култура 39 Разговор са Епископом хвостанским Атанасијем (Ракитом), председником Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Мисионарска снага Цркве 41 Верска настава између савремених и хришћанских вредности 43 Значај веронауке за боље упознавање свога и поштовање другога 46 Значај веронауке за морално васпитање будућих научника 48 Многодетне хришћанске породице Прича о Арамбашићима из Жаркова 50 Песнички станује човек Историчност 55 Светли ликови историје СПЦ Покајање Светог Краља Драгутина 57 Красота Православља Лутерански богослов који се обратио у Православље 61 Поезија 64 Вер­ска на­ста­ва (или по­пу­лар­но: ве- ро­на­у­ка) је по­сле вра­ћа­ња у си­стем обра­зо­ва­ња на­ше зе­мље ис­пу­ни- ла де­це­ниј­ски стаж У по­гле­ду цр­кве­ног жи­во­та већ се осе­ћа­ју не­ке раз­ли­ке ко­је су ти­ме узро­ко­ва­не и при­ме­тан је све ве- ћи број мла­дих љу­ди ко­ји се не за­до­во­ља- ва­ју плит­ким тра­ди­ци­о­на­ли­змом ни­ти хри­шћан­ством све­де­ним на на­ци­о­нал- на обе­леж­ја Они же­ле да жи­ве пу­но­ћом хри­шћан­ског жи­во­та о ко­ме су учи­ли у шко­ли и њи­ма не мо­ра мно­го што­шта да се об­ја­шња­ва Ли­тур­ги­ја (и све што је у ве­зи са њом) им ни­је не­по­зна­ни­ца Уме- ју да ре­чи­ма фор­му­ли­шу сво­ју ве­ру Са- вр­ше­но им је ја­сно за­што за вре­ме по­ста не мо­же по­сто­ја­ти мр­сна сла­ва Пре­ма све­штен­ству има­ју од­го­во­ра­ју­ћи од­нос, по­чев­ши од то­га да све­ште­ни­ка не осло- вља­ва­ју са „по­пе“ до чи­ње­ни­це да од ње- га тра­же мно­го ви­ше од обич­них тре­ба Но ве­ро­на­у­ка не­ма са­мо бла­го­тво­ран ути­цај на цр­кве­ни жи­вот – њен ути­цај се про­сти­ре на це­ло дру­штво У Ср­би­ји се от­при­ли­ке по­ло­ви­на уче­ни- ка сва­ке го­ди­не опре­де­ли за пред­мет вер- ска на­ста­ва Ме­ђу њи­ма је убе­дљи­во нај­ви- ше оних ко­ји слу­ша­ју Пра­во­слав­ну ве­ро- на­у­ку, што има ја­сне дру­штве­не им­пли­ка- ци­је При­ме­ра ра­ди, уче­ни­ци Пра­во­слав­не ве­ро­на­у­ке ће се сва­ка­ко су­сре­сти са те­мом Де­сет Бо­жи­јих за­по­ве­сти ко­је фор­му­ли­шу наш од­нос са Бо­гом, али и са бли­жњи­ма Са по­то­њим у ве­зи, ако де­ца од нај­ра­ни­јег уз­ра­ста зна­ју да је из­ри­чи­та за­по­вест Го­спод­ња да по­шту­ју ро­ди­те­ље и да не чи­не пре­љу­бе, мо­же­мо се на­да­ти бла­го- твор­ном ути­ца­ју на уну­тар­по­ро­дич­не од­но­се у сва­ком по­гле­ду У истом сми­слу је ја­сно да за­по­ве­сти Де­ка­ло­га о за­бра­ни 2 2/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр