Претрага садржаја

Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... очистивши се пришао богу он представља божијег посланика у свету има људи, који сами себе проглашавају вођама, а има и оних, које њихови исто- мишљеници изабирају за предводнике и коначно, постоје они, које сам бог шаље да служе људима само такви при- носе истински и за све сладак плод после дугог пребивања у манастиру, у труду, богомислију, послушању, по- кајању, отшелништву и молитви, препо- добни серафим је пошао ка људима – да их исцељује безброј душа је добило од њега окрепљење, обновљење и исцељење! „стекни у себи мир, и хиљаде људи око тебе ће се спасити“, – говорио је он и поучавао: – „са ближњима се треба оп- ходити нежно, не увредивши их чак ни погледом треба се старати да се дух по- метеног или очајног човека ободри речју љубави свима нама је потребна милост божија осуђуј рђаво дело, али самог његовог починиоца не осуђуј тело је роб душе, а душа је царица, зато се често догађа по милосрђу божијем, да када се тело изнурава болестима, човек долази себи ко подноси болест трпељиво и са захвалношћу, томе она постаје као под- виг, и чак више од подвига“ смрт старца није прекинула светлу реку његовог добра и молитвене помоћи људима ова река се још више раширила и до наших дана она носи благодат по ру- ској земљи и оживљује људска срца  само у мери превладавања својих егоистичних склоности човек је кадар да уђе у истинско јединство са другим човеком архиепископ јован шаховској јул/август 2014 5 у овом броју православног мисионара преносимо други део интервјуа са старцем илијом ноздрином старац одговара на сложена питања која се тичу духовног руковођења zнеки људи, као ствар принципа, траже духовника у манастиру, а да чак ни не обрате пажњу на храм који се налази поред њихове куће – то је опет погрешно, када човек тражи негде „преко мора“, мислећи да ће тамо бити боље старац силуан каже да, ако човек верује духовнику, онда ће му го- спод открити мудрост преко духовника, независно од тога да ли је духовник му- дар, учен или искусан тада је потребно више поверења према господу ономе који пита и тражи ако постоји поверење пре- ма богу, онда ће благодат божија открити управо то што је потребно човеку zуглавном, тежња ка манастиру новообраћеног човека повезана је са тим што се монашки пут сматра више правилнијим и спасоноснијим, док је живот мирјана представљен као нешто половично – живот монаха и мирјана, наравно, да се веома разликују то су два различита пута, али они подједнако воде ка главном циљу човековог живота: спасењу душе и сједињавању са богом ако човек одлази у манастир, он у по- тпуности посвећује свој живот спасењу душе његов живот је сачињен из молитве и послушања, који морају бити саставни део било ког монаха и овде, узгред, уло- га духовног руководитеља и степен пот- чињења њему треба да буде знатно већи али и живот мирјанина је потчињен истом том циљу спасења разлика је само у томе што је код мирјана оно праћено другим обавезама: обезбеђивање поро- превод са руског: милана вучићевић и дуња жеберан 6 4/2014 старечник о илија ноздрин дице, васпитавање деце и другим важним богоугодним бригама поред тога, човек који се не удаљава од света, сусреће се са гомилом светских искушења, али она нису само додатна опасност, већ су и при- лика, јер, одолевајући тим искушењима, човек стиче драгоцено духовно искуство важно је запамтити да господ зна коме каква искушења шаље нема човека који се не може спасити зато, бирајући свој пут, треба запамтити да је подједнако спа- соносан и пут монаха и пут мирјанина, а важно је одабрати смислено, без журбе, на основу својих унутрашњих приорите- та и поступати у складу са својом саве- сти, по божијој истини zшта да ради човек који тек пошао у цркву и тражи духовника? како направити правилан избор? – важно је запамтити да свет лежи у злу, сви смо ми грешни после грехопада ада- ма, и сваки човек, као и сваки духовник, има своје грехе потпуни идеал не постоји свакако, постоје људи широког знања и духовног искуства, којима се можете обратити за духовно руководство ипак, треба бирати пажљиво, имајући на уму старац илија ноздрин господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник (други део интервјуа) потребно је упоређивати речи духовника са речима јеванђеља, са учењем отаца цркве и са њеним саборним одлукама јул/август 2014 7 о илија ноздрин са патријархом московским кирилом, током свете литургије да чак и веома добар духовник, из неког разлога, може вама лично да не одгова- ра чак и веома учен и искусан духов- ник може да не одговара по неким људ- ским критеријумима, и то онда отежава да се изгради однос са духовником зато је битно узети све у обзир, чак и људ- ску подударност осим тога, хтео бих да подсетим шта је говорио теофан затворник о основи чо- вековог духовног живота шта је царство небеско? то је општење са богом, чисто- та душе и благодат божија очишћење од грехова себе и лично обраћање богу главни су разлози због којих човек при- лази цркви а ако је човек научио како да се покаје, измени душу и да се моли, онда ће моћи да живи уз било ког духовника, моћи ће сам да поступа, самостално да одабира у корист добра и да стреми ка њему ако пак није научио, никакав ду- ховник не може да му помогне такође, важно је имати поверење према човеку да може самостално да процени ситуа- цију потребно је упоређивати речи ду- ховника са речима јеванђеља, са учењем отаца цркве и са њеним саборним одлу- кама, које је важно проучавати и разуме- ти ниједан духовник нема ауторитет да се о њих оглуши и, наравно, човек који је приступио цркви мора непрестано да се моли, бу- дући да је општење са богом главни циљ којем сваки хришћанин стреми  алексеј соколов извор: http://wwwfomaru/article/index php?news=4873 у епохи када је владао константин велики (306–337), у персијском гра- ду магедону живео је владар лики- није са својом женом ликинијом обоје су били следбеници персијског учења зороастризма добили су предивну де- војчицу којој су наденули име пенелопа и коју је, како је расла, све више красила како спољашња лепота, тако и дар про- мишљености који је задобијала тако су родитељи, осим материјалних добара којима су је обилато засипали како би је учинили срећном, поверили њено обра- зовање мудром учитељу апелијану он је пенелопином образовању приступио с великом пажњом и с радошћу је пра- тио њено напредовање у учењу много пута је кроз разговоре са њом схватао да му је ова млада кћер својим врлинама и својим карактером помагала да поста- не још мудрији када би време било погодно пенело- па је са својим родитељима и учитељем проводила дане у њиховом дворцу у природи, окруженом баштом и процве- талим дрвећем и цвећем унутар палате, сав намештај је био направљен од злата и многе слуге су биле на услузи својим господарима и потребама виле једна од њих се, међутим, издвајала својом ревно- шћу и послушношћу и тако је врло брзо стекла поштовање господара и његове жене, а да они при том нису знали да је она хришћанка пенелопа је препозна- ла необичне врлине слушкиње и зато је волела њено друштво у слободно време разговарала је с робињом хришћанком и покушавала је свом снагом да открије њену тајну, шта је то што је чини толико другачијом од осталих слушкиња једне ноћи пенелопа је у сну видела белог голуба који у кљуну носи грану шта је царство небеско? то је општење са богом, чистота душе и благодат божија превод са јелинског: михаела јагер 8 4/2014 старечник материк маслине и оставља је на златни сто зам- ка затим се појавио орао који у кљуну носи венац од цвећа, а на крају је долетео гавран који је у свом кљуну донео мрт- ву змију пенолопа се пробудила веома уплашена, али када је поново заспала уснила је анђела господњег који јој рече: – истински бог те позива к себи у овоме ће ти помоћи твоја најдража слуш- киња хришћанка ујутру је затражила од свог учитеља да јој растумачи чудан, али божански сан, а он јој је рекао: – голуб представља твоју чисту душу, орао предсказује победу и сла- ву, али гавран значи да ћеш у животу много страдати! слушкиња је тражила од своје младе господарице да јој опрости што је од ње крила то све, и од тада је почела да јој говори о животу христовом и о његовој проповеди на земљи касније је пенело- па желела да се крсти и зато је једне вече- ри кришом један хришћански свештеник ушао у дворац и крстио светитељку на- денувши јој име ирина одмах је кћерка игемона исповедила своју веру роди- тељима и упркос томе што су покуша- ли да је одврате ирина им је одговарала обазриво, и рекла им је да најпре треба да се покоримо господу, а онда људима тако се и она покорила пуним љубави света великомученица ирина сећање на свету великомученицу ирину црква обележава 18/5 маја св великомученица ирина, новија грчка икона јул/август 2014 9 заповестима божијим, а не егоистичким наредбама људи ускоро се прочуло по граду да је вла- дарева ћерка хришћанка персијски свештеници су дошли код ликинија и убедили га да осуди ирину отац све- титељке је узалудно покушавао да је уразуми није успео да је застраши ни различитим претњама зато се толи- ко разбеснео да је наредио да је вежу и да је баце међу дивље коње, да је изгазе и копитама убију међутим, десило се нешто застрашујуће! један бесни коњ изненада је напао владара, снажно га је ударио и убио кад је ирина видела да јој је отац мр- тав, отрчала је до њега и заборавивши зло које је желео да јој учини само трену- так пре, клекнула је скрушено и почела у сузама да се моли богу десило се чудо и владар ликиније који је лежао опружен на земљи, устао је и стао на ноге када је схватио шта се десило кајући се затра- жио је опроштај од своје кћери и одлу- чио је да се крсти и да постане хришћа- нин заједно са својом женом и учитељем апелијаном касније је дао оставку на своју високу функцију и живео је часно у својом замку у природи, чинећи ми- лостињу, молећи се, постећи, заједно са њима, мноштво света које је видело чудо, прославило је истинског бога и напустило је лажне религије које је до тада поштовало касније је владар града постао седе- кија када је сазнао да је ирина хришћан- ка наредио је да је ухвате и затворе у ду- боку јаму пуну отровних змија након четрнаест дана властелин је с мноштвом света отишао по тело младе светитељ- ке, али с изненађењем ју је нашао живу, а гмизавци су је поштовали и нису је изуједали тада је седекија наложио да је вежу за точак воденице међутим, док су је свезали, вода је стала и точак се више није окретао! седекија, ван себе од беса, наредио је да претестеришу иринине ноге светитељка је издржала језиво мучење и зато ју је господ охрабрио још једним чудом чим су џелати завршили своје гнусно дело, она се у потпуности исцелила и сви присутни су занемели, не могавши да објасне која је то сила зашти- тила хришћанску великомученицу седекијин наследник био је савах, ње- гов син, који је послао војску да се обра- чуна са његовим политичким против- ницима мало изван града, сусрели су војници свету ирину и, пошто су јој за- били ексере у пете, натоварили су јој на леђа тежак џак песка и наредили јој да га однесе све до цара али истога тренутка затресла се земља, распукла се на двоје и многи неверујући војници пропал

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... сањања: „сновиђе- ње је кретање ума при непокретности тела“ због тога он позива да се „ум уздигне изнад свега створеног“ и да се чула покоравају уму само тако има смисла да се душа пред- стави богу када се ово зна по стаје јасније зашто се у нашим старим житијима и службама по- миње како човеков ум треба да се посвети богомислију, односно проучавање свеште- них списа, и да се мисаоно загледа у више сфере, у небеса свети сава надахнуто пре- поручује, у житију свог оца: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хоро- ве, на онај (други) живот“, јер је с тара исти- на да треба да се припремимо за живот на небесима (флп 3, 20) зато савин брат, свети стефан првовенчани, пореди ум са „небо- парним орлом“, односно са одважном пти- цом која се високо подигла у висине сазна- ња духовних ствари потребно је хтење ума да се подигне тако високо, али човек може да залута на том путу и зато му је потребна божија помоћ како је т о свети сава див- но протумачио, у помињаном житију: „овај прозорљиви муж (немања) сву славу и част овога света сматраше као ништа, и красота овога света изгледаше му као и дим, а хри -стова љубав растијаше у њему (немањи) и разгараше срце његово као дом спремљен му (христу) и пречисти сасуд светом духу, пошто се неким усељењем у његов (нема- њин) ум уселио христос и водио га“ нема- њин ум је био испуњен јеванђелским запо- вестима и искреном жељом да их изврши, па је имао сву помоћ која му је требала на животном путу, увек пуном искушења тек уз божију помоћ, могуће је да човек, како је то говорио и писао свети сава, постане сасуд или станиште светог духа  хришћанска култура 56 2/ 2018 манастир ћелије налази се у селу ле- лић, шест километара југозападно од ваљева данас је женски манастир, али није увек тако било кроз његову историју тачно време настанка овог манастира није позна- то према општим историјским подацима и народном предању, потиче из средњег века предање каже да је ктитор овог манастира, краљ драгутин, који је управљао овим кра- јем као сремски краљ од 1282 до 1316 годи- не постоји мишљење да је манастир настао у доба владавине деспота стефана лазаре- вића (1389–1427), када је трјао свестрани, уједно и црквени, процват овог дела наше територије и када је град ваљево било се- диште митрополита овај манастир стекао је огроман углед захваљујући светом ави ју- стину ћелијском манастир ћелије има два храма старији је посвећен светим арханђелима михаилу и гаврилу и има облик лађе, попут базилике има деветострано кубе у част светих девет анђеоских чинова доњи део цркве – при- прата одвојен је од остатка зидом изнад кога се диже лук који држи западну страну кубе- та кроз ову велику припрату улази се у цен- трални део, који је некада можда био улаз у ову, као ћелија малу, цркву у скорије време саграђен је троолтарни храм, јединствен у православној цркви, подигнут по завешта- светиње до тада мали и непознати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чувени теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савременој историји наше цркве уопште манастир ћелије код ваљева бојана николић манастир ћелије с околином икона светог јустина ћелијског март / април 2018 57 њу аве јустина један олтар посвећен је све- том сави српском, други јустину мученику и филозофу, по к оме је ава ј устин добио монашко име, док је трећи олтар посвећен преподобној марији египћанки у црквеној порти, поред гроба аве јустина, налази се и гроб илије бирчанина манастир ћелије богат је значајним ста- ринама, које су већином уједно и реликви- је остали су сачувани остаци иконостаса из 1816 рад иконописца јеремије михаило- вића, унука хаџи рувимовог брата николе, и то двери – благовести са еванђелистима у угловима и престолне иконе – спаситеља христа и пресвете богородице најстарија икона у манастиру јесте икона сабора све- тих архангела, заштитника ове светиње, де- ло карађорђевог војводе петра николајеви- ћа молера потиче из времена пре 1798 или најкасније из те године вредно је поменути и престони крст, за који се с правом претпо- ставља да је д ело хаџи рувима, који је био велики уметник крсторезац крст је изрезан од дрвета и изрезбарен, па стављен у метал- ни оквир с постољем на крсту су изрезбаре- ни господњи празници: распеће, цвети, ваз- несење, силазак духа светог на апостоле сачувана су и два мања ручна крста, по један путир и плаштаница записи на сачуваним манастирским књи- гама значајни су за реконструисање исто- рије овог манастира и овог краја србије најстарија књига је божественаја скрижаљ, власништво црногорског владике данила петровића (1697–1735), са личним записом хаџи рувима из 1788 године међу најста- рије књиге спадају и два мала минеја, за ме- сец март и новембар оба потичу најкасније из првих деценија xviii века овим књигама треба придодати и октоих, са свих осам гла- сова, штампан у москви 1764, затим велики требник, такође штампан у русији, у време царице јелисавете (1741–1762), следовни псалтир (из xviii века), пентикостар (штам- пан у русији у x viii веку), још два пс алтира, цветни триод, један већи служебник, један непотпуни круг месечних минеја већег фор- мата, еванђеље страсне седмице у манасти- ру постоји још једна књига од историјске вредности то је свето писмо старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти матеји ненадовићу, у ко- јем се налази његов потпис колико нам је познато, први познати за- пис о манастиру потиче из турског пописа из 1560 године манастир је забележен под на- зивом богопоље или богомоље, и то као ма- настир крај села лелић у ваљевској нахији током xviii века ћелије се помињу у многим записима и натписима, како у самом мана- стиру, тако и по другим местима већ у првој половини тог века из записа се види да ма- настир живи активним животом био је једно од најзначајнијих места у том делу србије, а његови духовници су били врло виђени љу- ди навешћемо неке од тих записа постоји писани податак о манастиру из 1720, доста оштећен запис на рукописном празничном минеју, који се налази у цркви села зовик у босни ћелијски архимандрит арсеније је светиње гроб светог јустина ћелијског 58 2/ 2018 од турског зулума бежао у милешеву, па је 1761 на псалтиру оставио забелешку о свом тешком положају, о томе да турчин тражи ве- лики новац од њега хаџи рувим је податке о свом рукоположењу у манастиру ћелије оставио у записима на двема књигама: водич до јерусалима и околине и беседама св јова- на златоустог на посланице св апостола павла током друге половине xviii века манастир ћелије имао је важну улогу у животу читаве ваљевске нахије био је духовни центар овог краја, поготово због чињеница да ваљево није имало своју цркву, иако је било седиште митрополита за време аустријско–турског рата (1788–1791), по знатијем код нас к ао кочина крајина, духовници овог манастира имали су значајну улогу у подизању народа ваљевске нахије на устанак против турака пошто је рат изгубљен, турци као реакцију пљачкају манастир највеће страдање нашег народа овог краја, уједно и цркава и мана- стира, настало је доласком паше бушатлије из скадра с арнаутима почетком 1791 го- дине иза њих су остала страховита рушења, паљења, пљачке и пустош том приликом за- паљен је и манастир ћелије, заједно с још 13 цркава и манастира овог краја о тим догађа- јима оставио је своја два записа архимандрит хаџи рувим током кочине крајине духовни- ци из овог манастира пребегли су у срем и са собом понели црквене ствари и књиге у ваљевској нахији изузетно су били јаке припреме за први српски устанак град ва- љево, уједно и манастир ћелије, у карађор- ђевој србији, ослобођен је 6 марта 1804 године од 1804 до 1813 у ћелијама под игу- маном филимоном налазила се војна бол- ница манастирски конаци и све споредне зграде, дограђене бараке, били су попуњени креветима с болеснима друго спаљивање манастира било је 1810 године турска војска срушила је ку- бе цркве, спалила кров о д шиндре и ик о- ностас наредне године почиње обнова, која траје до 1814 године том приликом подигнути је ново кубе, а на онако малу цр- кву дозидан је велики притвор – припрата, који чини главни део цркве за народ цр- кву су обновили богати грађани ваљева, пореклом јермени ћелије су прво биле мушки манастир по- следњи калуђер био је игуман дионисије године 1837 оне су претворене у парохиј- ску цркву, да би 1928 поново постале мана- стир, само женски за време игумана дио- нисија у овом манастиру 1830 отворена је једна од првих основних школа у ослобође- ној србији за време владавине књаза мило- ша обреновића то је била школа интернат- ског типа ученици су становали и хранили се у њој родитељи би доносили намирнице од којих би школски послужитељ спремао оброке ова школа имала је немерљив зна- чај за просвећивање народа изнедрила је неколико сјајних учитеља и ученика међу њима и светог владику николаја охридског и жичког управо је он, с дво јицом свеште- ника и ђаконом, овде служио свету архије- рејску литургију 5 августа 1929 године светиње хаџи рувимов крст март / април 2018 59 одлуком сабора српске православне цркве од 24 октобра 1928 парохијска цр- ква у ћелијама претворена је у манастир монахињи аполинарији јокић, као новој игуманији, са шест сестара из манастира троноше наређено је да пређе у ћелије де- цембра 1933 управу преузима монахиња ана лацковић актом шабачког епископа 25 септембра 1935 ћелије постају мушки манастир, на челу с јеромонахом серафи- мом мандићем, а монахиње прелазе у жен- ски манастир петковицу у периоду након другог светског рата црква је маргинализована било је то за њу веома тешко време законом о аграр- ној реформи држава је присвојила мана- стирско имање ћелије опстају уз помоћ верујућег народа, који помаже манасти- ру упркос свим негативним околности- ма, у т о време дотад мали и не познати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чуве- ни теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савреме- ној историји наше цркве уопште отац ју- стин је током свог боравка (све до упоко- јења на благовести 1979 године) оставио иза себе многа значајна дела најзначај- није је састављање житија светих у 12 томова у то доба овај манастир постаје најбројнији у србији по монахињама и искушеницама, из њега су попуњавани многи напуштени манастири ава јустин је међу народом сматран за светитеља и пре његове званичне црквене канониза- ције, а и многа исцељења су се десила на његовом гробу мошти аве јустина су 35 година после његовог упокојења извађе- не из гроба и стављене у посебан кивот у манастиру године 1966 у ћелијама започиње ико- нописање техником византијске иконогра- фије у наредним годинама, у манастиру се покреће и значајна издавачка делатност, најпре штампањем акатиста покрову пре- свете богородице монахиње су посвећене и изради религиозних предмета, као што су иконе, иконице, крстићи, привесци њихов рад је много помагао владика шабачко-ва- љевски јован део моштију светог нектарија егинског, донет је у ову светињу као дар недавно упо- којеног архимандрита нектарија (витали- са) из храма на егини, током поклоничког путовања у егину јеромонаха амфилохија радовића са сестринством манастира 1979 године то је дало још већи значај ћелијама пре неколико година у светогорском ма- настиру дохијар радио је један румун чуо је за манастир ћелије и за аву јустина, и то му је било довољно да учини изузетно пле- менито и богоугодно дело сав новац који је током рада у манастиру дохијар зара- дио, дао је како би се израдила икона бо- городице брзопомоћнице и послала ма- настиру ћелије тако је и било у српски манастир, са свете горе, стигла је богоро- дичина икона  светиње икона сабора светих архангела, рад петра молера 60 2/ 2018 постати човек син вања је питао оца: – шта треба да ура дим, да бих по стао човек? – посади јабуку син је посадио јабуку израсла је јабука, порастао је син донео је оцу јабуке: – јесам ли сада човек? – још не сагради кућу и подигни добру децу, – рекао је отац прошло је време син је саградио кућу, довео у њу жену родили су се у њих син и две кћерке, порасли али и овога пута, отац је растужио сина: – прави човек је храбар и добар, – об- јаснио је он – а да ли ја могу да к ажем, сине, да си и ти такав? убрзо је из био рат пошао је иван да брани отаџбину четири године је рато- вао три пута је био рањен, а много пута је за длаку избегао смрт преживео је, побе- дио непријатеља, вратио се кући а око- ло рушевине, удовице и сирочад иван је троје сирочади узео у своју породицу отац је, у т о време, сасвим остарио, оболео свакога дана бивало му је све го- ре и горе дани су му били одбројани ето, тада је и рекао син оцу: – урадио сам све, што си ми ре као по- садио сам засад, и људи се сада часте мо- јим јабукама саградио сам куће себи и комшиници удовици гајим шесторо деце за отаџбину сам крв проливао и нијед- ном нисам показао леђа непријатељу је- сам ли сада постао човек? отац је окренуо као ивану оседелу гла- ву, погледао га замућеним очима и рекао тихо, једва чујно: – питај то сада своју децу, па ће т и они рећи  васиљ хомчанка духовне поуке у причама са белоруског превела: дајана лазаревић март / април 2018 61 кад се сусретну човекова вера и божија милост долази до чудесног исцељења таквих радосних догађаја има доста у бол- ницама где је човек неретко на граници жи- вота и смр ти једно од таквих места, оаза духовног мира, је болничка црква на самом улазу у клинички центар србије, посвећена светим врачима козми и дамјану она је би- ла и остала место утехе и узношења моли- тава за здравље свих који се ту лече, раде и бораве у овај клинички центар (у питању је 25 болница овог здравственог комплекса), упућују се многи болесници из целе србије, па је на тако релативно малом месту, у овој „долини плача“ (пс 84, 6), ог ромна концен- трација људског бола, патње, и страдања, а утеху духовну и подршку сваке врсте не- себично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић отац зоран, духов- ник ове познате капеле, налази времена, и бог му даје снагу да стигне и до пацијената који због своје немоћи не могу да напуштају чак ни болничку собу коме је најпотребнија помоћ „доброг па- стира“? некад је то институт за неонато- логију где се врши дијагностика и лечење деце у првом месецу живота у разговору са протом зораном, сазнали смо да лекари чине све што је у њиховој моћи, а бебе које се рађају су често оштећеног метаболизма и тешког клиничког стања са прогнозом лека- ра да ће живети још само 48 сати некад би, сведочанство на самом улазу у клиничко-болнички центар србије, налази се капела посвећена св врачима козми и дамјану, у којој утеху, духовну и подршку сваке врсте, несебично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић црква у болници – благослов за пацијенте ненад вујић пре после 62 2/ 2018 за поједину новорођенчад, исцељење до- лазило божијом милошћу кроз свету тајну крштења, а трудом овог дивног служитеља божијег често је приоритет институт за онкологи- ју и радиологију, где се смешта на стотине оболелих од најтежих обољења којима су понекад дани одбројани, па је њима утеха и реч божија хитнија и потребнија него други- ма колико је ту невидљива граница између живота и смрти испричао нам је студент сте- фан недић, ветеран у хуманитарном раду, који је приликом једне посете упознао једно болесно дете међутим, када је следеће не- деље хтео да га обрадује чоколадом, њега, нажалост, више није било међу живима огроман је значај постојања ове цркве која у својој ризници чува честице позна- тих светитеља чијим молитвеним заступни- штвом су многи излечени велике светиње: честице моштију светих врача козме и да- мјана, светог панталејмона и светог некта- рија егинског износе се на целивање након читања акатиста наш народ каже да „без невоље нема бо- гомоље“, па многи последњу наду и полажу на бога и тако потврђују његошеве речи из горског вијенца који каже: „ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке“ прота зоран безрезервно свима помаже, охрабру- је оне који чекају хируршку интервенцију, теши болесне и подстиче их да издрже у бор- би против опаких болести, док онима који губе последњу животну битку ојачава веру у вечни и непролазни живот који нас све чека након другог христовог доласка сарадња са управом, лекарима и осо- бљем клиничког центра је на за видном ни- сведочанство пре пре после после март / април 2018 63 воу захваљујући овом пре свега вредном и племенитом човеку прота зоран има дар, и успева да у сва ком човеку пронађе бо- жанску искру, лик божији, и да с трпљиво и пажљиво подсећа да смо свемоћни тек у са- радњи са творцем неба и земље прота нам је испричао причу о једном универзитет- ском професору, одличном хирургу, који се изјашњавао као „скојевац“ (млади комуни- ста), док је оца зорана ословљавао са „попе“ он је увек говорио да нема излечења док он не засече скалпелом међутим, касније, на- кон обављене операције би говорио да је он учинио све што је могао, те да је сада живот пацијента у рукама божијим најважнији задатак свештеника ове капеле је служење литургија, а кад околности изи- скују и причешћивање (некад и исповедање) по болничким собама ту је и свакодневна духовно-пастирска брига о свим болесници- ма остаће забележено да је на дан храмовне славе 14/1 јула у храму светих врача козме и дамјана у клиничком центру одслужена света тајна јелеосвећења служило је 7 све- штеника, учествовало око 600 људи проти зорану је припала и обавеза, дужност, али и част да обнавља, уз помоћ људи добре во- ље, ову помало оронулу болничку цркву ни- је то нимало лак задатак но често је много теже обнављати лик божији у људском бићу и подсетити оне који хоће да чују (ис 6, 9; мт 13, 14) да смо ипак цар ског достојанства (пс 8, 3–6), будући грађани вишњег јерусалима (отк 21, 10–27) и уистину наследници вечног и непролазног царства божијег  аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару

-БОГОМИСЛИЈУ-