-БОГОМАТИ-

Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... угљеше (ii) деспотовића у тим тешким тренуцима, она је видела хришћан- ско спокојство на лицима својих ближњих и по- желела да ту храброст и она има у предсмртном часу када је послала један диптих хиландару на дар, она је урезала на корицама молитву туга за младенцем угљешом у којој каже: „удостоји, го- споде христе, и ти, о пречиста богомати, и мене јадну свагда о разлучењу душе моје да се бри- нем, које (разлучење) угледах на онима који су ме родили и на рођеном од мене младенцу, за којим жалост непрестано гори у срцу моме, по обичају матерњем побеђена“ тако је јефимији- на прва песма посвећена хришћанском оплаки- вању ближњих ни касније монахиња јефимија није заборавила оца из државе лазаревића, она је послала једну катапетазму хиландару на дар (1398/1399) и на њој извезла стихове у ко- јима подсећа да је кћерка кесара војихне који је сахрањен у славном манастиру хиландар због заслуга за цркву и државу, кесар војихна је, са унуком, сахрањен у хиландару (око 1370) припремајући се за маричку битку, деспот јо- ван угљеша (i) је обишао манастир и гробове својих ближњих – војихне, „господина свето- почившег кесара“ и угљеше (ii), сина „по плоти“ деспот је пожелео да „сатвори помен вечни се- би и гробовима тим“, па је зато приложио хилан- дару нове поседе (април 1371) на основу до- садашњих испитивања, сматра се да је војихна сахрањен у наосу, а угљеша (ii) деспотовић, син деспота јована угљеше (i) мрњавчевића, у хи- ландарској припрати изнад војихниног гроба, на фресци су приказани: богородица пелагони- тиса, свети сава и симеон мироточиви, којима се кесар, очигледно, усрдно молио да му буду заступници на дан страшнога суда недуго по- сле ове посете свете горе, цариградски патри- јарх свети филотеј кокинос (мај 1371) је за свог егзарха именовао митрополита драме, града у којем је кесар војихна за живота имао двор ми- трополит је требало да предузме неке мере, које су проистицале из раније постигнутог договора са деспотом угљешом око помирења српске и византијске цркве тако су цар душан, митропо- лит харитон, деспот угљеша и цариградски па- тријарх филотеј кокинос ценили и вредновали војихнино залагање за духовне ствари  да мало боље упознамо српска села, живот и обичаје српског сељака у 19 веку на селу се градило без плана, како се коме свиди посебно је то случај код села разуђеног типа и села која су удаљена од вароши мало је села која су у обренови- ћевској србији имала школе многи сеља- ни су видели варош једино када су позива- ни на регрутацију, служећи војни рок било је сељанки које никада у животу нису виде- ле варош из тих удаљених села, без школа ни деца нису имала где да нешто виде и на- уче о високошколцима готово да није било ни помена село умка, двадесетак километара од бе- ограда имало је један бунар удаљено од реке саве око један километар морало је са реке да користи воду тако је било и у многим другим селима жарково се нала- зило около осам извора, од којих три врло јака: репиште, провалија и најјачи бела во- да, остали су били: пејчина, мала и велика чесма, змајевац, а жешљиковац је извирао само уочи неке несреће, текао је неко вре- ме и после пресушивао по ободу маки- шког поља било је неколико извора тзв ме- куша, добре пијаће воде то је била права срећа и непроцењиво богатство сељани у близини вароши, који су имали прилику да продајом роба на варошким пијацама, по- себно млека, виде нове намештаје, „виран- ге“ на прозорима, и остале варошке ново- из историје српске православне цркве српска традиција и обичаји стара школа у жаркову (извор: poreklors) јул / август 2017 53 тарије они мало имућнији покушали су да имитирају како градњу кућа тако и унутра- шње опремање после другог српског устанка, и сми- ривања политичке ситуације, у србију су се почеле враћати фамилије ко- је су са карађорђем прешле у срем углавном су се задржавале у селима око београда многе породице из македоније, србије, косова, по- себно са територије старог влаха, насељавале су околину ваљева, лазаревца, степојевца, неке су се задржале у селима око београда село жарково је било посебно развијено оно је тада имало 148 породица, и 55 стално настање- них слугу укупна вредност жар- ковачке имовине износила је 15236 цесарских дуката пре- ма богатству су куће опре- мане, а богатство се видело и по облачењу домаћина и чељади, посебно када се ишло на игранке и друге свечаности у све проме- не које су се одомаћиле и нове прихватале, сеља- ци су се брзо уклапали; огњишта су замењена са шпоретима, синије са столовима, около столова клупе и столице, лампе на гас осве- тљавају просторије, фењери се користе у шталама и када се по мраку негде крене под је у кухињама од цигле, по соба- ма од дасака, кревети су за по двоје спава се на сламарицама, које се пуне сламом, прекривеним ћили- мима, а покривало се поњавама једино је исхрана и хигијена и даље остајала једноставна и једнолична све су потреп- штине ручне израде мајсто- ри: зидари, столари, абаџи- је, бербери, колари, ковачи, кломфери су на цени издва- јају се од земљорадника, али свако има по мало окућни- це, воћњак виноград, да се запосле жена и деца, да то обрађују за прехрану тре- бало је много руку и радне снаге да се од крчевине где је била шума земљи- ште претвори у њиву приликом женидбе у ку- ћу се доводи још један радник, који ће обаве- зно донети неко парче земље и тако повећати, што би се данас рекло, земљишни фонд породице породице поштују хришћанске по- стове: четири велика поста и јед- нодневне, среду и петак богати према богатству су куће опремане, а богатство се видело и по облачењу домаћина и чељади, посебно када се ишло на игранке и друге свечаности изглед српских села у 19 веку спасоје т влајић српска традиција и обичаји девојка из села миријева фотографија са почетка 20 века) (извор: mirijevocors) 54 4 / 2017 се диче добрим коњима и воловима, крава- ма са доста свиња и оваца, док се сиротиња задовољава са по којом козом јер су оне „сиротињске мајке“ скромне су да се гаје, а дају прилично млека није било ратила од метала орало се дрвеним ралицама, мно- ги су риљањем превртали земљу жело се срповима, вршило млаћењем или коњима није било много врста житарица захваљујући српским школарцима који ће се, по завршеном школовању враћати доносиће много новина како у варошима тако и у селима – тако ће се ратила крајем 19 и почетком 20 века увозити из европе у србију новитете из срема и војводине доносиле су српске породице које су се враћале у србију, доносећи са собом сав иметак изузев земље крајем 19 века поче- ће оснивање сеоских земљорадничких за- друга, које ће помагати у набавци ратила и продаји роба пошто су косачице за траву, које су вукли коњи, као и жетелице за жито, вршалице које су биле скупе, куповале су се удруживањем домаћина жито и кукуруз су се млели у воденицама, поточарама или на токовима река а када је кренула елек- трификација села у првој половини 20 ве- ка, мељава се почиње вршити у млиновима покретаним струјом  манастир светог архиђакона стефана – бањска (1312–1316) налази се под обронцима планине рогозне, недалеко од града звечана, покрај истоимене речице бањске представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја – зачусмо речи водича пута пре него што се наш аутобус зауставио на малом сео- ском тргу излазимо и путем се крећемо уз- брдо до манастира осећа се питомост села дворишта су украшена разноврсним цве- ћем по неки власник махне или нам пожели добродошлицу историја бележи да приликом сукоба кра- ља милутина и краља драгутина око престо- ла, милутин позива са свете горе оца дани- ла, бившег хиландарског игумана и карејског испосника пре одласка у рат, поверава му краљевску ризницу и узводи га на упражње- ни престо бањске епископије по окончању рата завађена браћа се мире посредством мајке краљице јелене и архиепископа саве iii том приликом се договарају да у бањској сазидају манастир посвећен светом стефану првомученику, заштитнику династије немањића, а да старање о томе повере епи- скопу данилу ii краљ милутин је желео је да његова гробна црква буде зидана по узору на владарски маузолеј стефана немање у студеници међутим, грађевина је постала сложенија радови су трајали од 1312–1318 године манастир престаје бити епископија и постаје ставропигијална царска лавра, по ре- ду четврта, одмах иза студенице, милешеве и сопоћана иза последње кривине, пред нашим очима почиње да израња манастирска црква ра- знобојни тесани камен у жућкастој, руменој и сивој боји, којим је обложена фасада, подсе- ћа на средњовековни замак како се пењемо, израња полако и цео манастирски комплекс изграђен је у рашком стилу, по узору на сту- деницу, али са значајним карактеристикама српска традиција и обичаји путопис лела марковић кућа стаменке живковић у малом градишту (извор: spomenicikultureorgrs) јул / август 2017 55 архитектуре 13 века у србији краљевска по- веља сведочи да га је краљ милутин богатим даровима учинио једним од највећих феу- далних поседа цркве у средњовековној ср- бији при оснивању му је приложено огром- но властелинство од 75 села и 8 катуна, са рибњацима, воденицама и пчелињацима о светом краљу милутину сведочи његов жи- вотописац данило, да беше свагда у великим и богоугодним подвизима, које многи други не знађаху, а данило их тајно знађаше, јер бе- ше веома близак светом краљу „треба зна- ти и видети, вели данило, његове трудове и знојења, његово трошење тела свога, ноћна бдења и топле сузе, његове неизрециве ми- лостиње све до саме смрти његове; његову нарав незлобиву, тиху и послушну“ стајемо пред манастирску порту остаци некадашњег манастира попуњавају простор унутар капије историја у дворишту као да је уредно сложена нама су били видни остаци негдашње цркве који још зраче лепотом веч- ности прекрстисмо се, целивасмо врата цр- кве и закорачисмо у светињу пред нама се отворише остаци подне розете, камене плас- тике, лава чувара у овој дивној манастир- ској цркви, као да се три епохе преплићу део зидова је од камена, део од цигле, део покри- вен малтером дуге дрвене греде над нашим главама ширина, дубина и висина цркве, остављају необичан утисак као да смо сред нетко бјеше страхинићу бане, бјеше бане у маленој бањској „симбол ношења крста, голготе и васкрсења“ манастир бањска на косову и метохији путопис 56 4 / 2017 временског раскршћа не осећамо да смо из- губљени у том простору већ као да нас цео простор испуњава осећа се дивна енергија молитви која испуњава цркву, коју су зидови вековима упијали српски патријарх данило трећи, очеви- дац унутрашњег и спољашњег сјаја бањске цркве, оставио је натпис да се „нигде такав спој лепоте и светлости не може наћи“ слу- шајући и читајући о лепоти овог манастира сазнајемо да је црква споља била урађена од тробојног глачаног мермера, а прозори у романском стилу украшени рељефима уну- трашњост манастирске цркве била је чудо од лепоте, са позлаћеним фрескама и златним украсима и сасудима, те је остало записано у средњем веку: „призренске цркве патос, де- чанска црква, пећка припрата, бањско злато и ресавско писаније, нигде се не могу наћи“ црква у бањској је била обложена плавим, белим и ружичастим мермером који је слаган тако да образује шаховско поље, а на све то долазила је раскошна камена пластика као украс портала и прозора сазнајемо и да се некада, на улазу из припрате у наос, нала- зио величанствен портал, изнад централног дела се издизала висока, добро осветљена купола а са бочних страна простране пев- нице олтарска преграда од клесаног мер- мера у мозаику, олтар цркве тролистан и путопис јул / август 2017 57 про стран једнобродној, једнокуполној цр - кви, градитељи бањске су додали велике бочне капеле које се наслањају на певнички простор и комплексну спољну припрату са две високе куле звонаре на бочним странама од главног улаза, ве ома високе чувено „бањско злато“, опевано је у народној пе - сми танким златним листићима је облагана позадина фресака по узору на манастире студеницу, милешеву и сопоћане, у толикој мери да је црква блистала као сунце данас једини траг „бањског злата“ представљају два златна прстена пронађена у гробу краљице теодоре, прве супруге краља стефана де - чанског и мајке цара душана пред ста вља ремек-дело српског златарства преминула је 1322 године а сахрањена у гробној цркви стефановог оца краља милутина у манасти - ру бањској њен гроб је случа јно откривен 1915 године том приликом су пронађена два прстена један од њих је данас у поседу колекционара љубомира недељковића, а дру ги има угравираног двоглавог орла (што је најстарија потврда тог симбола као грба немањића, јер се пре то га поја вљивао с амо на фрескама као украс на владарским оде - ждама) и натпис: „ко га носи, помози му бог“ и чува се у народном музеју у београду и поред добронамерног карак тера натписа, путопис 58 4 / 2017 у народу се за теодорин прстен верује да је уклет после смрти краља милутина, у јесен 1321 године у неродимљу, за круну су се борили принц владислав, најстарији син краља драгутина и стефан дечански остао је запис да су сукоби узели такве размере да умало није нападнут спровод самог краља, који се кретао ка његовом велелепном маузолеју у манастиру бањска касније је овде сахрање- на и краљица теодора, мајка цара душана након три године, због знамења и светлости од гроба светог краља, извађено је његово потпуно нетрулежно тело и постављено ис- пред олтара пред христовом иконом слу- жбу и житије му је саставио архиепископ данило после 70 година, од косовског боја, пренесен је у трепчу, да би се његове мошти, око 1460 године нашле у софији, у цркви свете недеље, где се данас чувају као највећа светиња бугарске православне цркве бањска је прилично страдала током турске окупације србије крајем 15 века у 16 веку је по султановом наређењу разорена а материјал са цркве су разнели како би од њега градили куће и објекте једно кратко време током 19 века је служила као џамија прва конзервација је урађена 1939 годи- не храм је 2005 рестауриран, манастирска заједница обновљена, а обнова цркве и ма- настирског комплекса још увек траје први игуман бањске, био је данило ii да- нас је игуман такође данило али из при- зрена, одн из „призренске галаксије“ како често има обичај да о призрену говори вла- дика атанасије јевтић био је искушеник у манастиру свети арханђели код призрена, који су 2004 албански екстремисти спалили до темеља тада је премештен у манастир бањску где се замонашује као први монах после 520 година права је енциклопеди- ја знања и сећања на призренске светиње предратног периода данас се стара о храму светог краља и комплексној обнови ове све- тиње која је незнатног материјалног поседа али огромног духовног и културног значаја у манастиру се чува део моштију све- тог архиђакона стефана сребрна кандила пред олтаром, филигранске су израде то- ком погрома светиња у призрену 1999 го- дине, овде су склоњене ретке и драгоцене иконе из призрена, укључујући чудотворну богородицу казанску из саборне цркве до недавно је готово била прекривена знаци- ма захвалности због услишених молитви иконостас и неколико икона су из 19 века из уништене цркве у вучитрну најзначајни- ји део бањског скулптуралног украса, фигу- ра богородице са малим христом, налази се данас у манастиру соколица, због чега се че- сто и назива „богородица соколичка“ према усменом предању, тамо су је, пре више од пет векова, као светињу, пренели монаси бежећи од турака скулптуру је 1920 године открио у соколичкој цркви песник растко петровић, посветивши јој затим песму света сељанка на косову на манастирској слави преноса моштију светог архиђакона стефана, 15 августа 2013, манастир бањска је обележио 700 година постојања архијерејском литургијом коју је служио митрополит црногорско-примор- путопис јул / август 2017 59 ски амфилохије, у присуству свештенства и монаштва рашко-призренске епархије и многобројних гостију том приликом је ми- трополит амфилохије, у ковчежићу на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба турака, пострадали у момишићи- ма код подгорице епископ рашко-призрен- ски г теодосије, подсетио је да овај знача- јан јубилеј опомиње да се радујемо али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња“ у лошем стању игуман манастира бањска, данило, рекао је том приликом да је тај манастир на косову и метохији „симбол ношења крста, голготе и васкрсења“ манастир опстаје у тешким условима као духовни центар срба овог краја народ је овде дочекао благодатни огањ са христовог гроба у јерусалиму, 2015 године уочи ви- довдана ове године преко хиљаду деце из свих средина где живе срби на косову и метохији окружило је цркву у два кола, како традиционално започиње и завршава се ова манифестација стара 17 година у овој све- тињи се народ молитвено окупља, баш као некад и „бановић страхиња из малене бањ- ске“ венчава и крштава, а све су веће посете верника и путника добронамерника светом манастиру који опстаје, живи и сведочи веру наших светих цара манастир бањска је тако постао подсетник историје, симбол опстанка и један од најважнијих духовних центара ср- ба на косову и метохији  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду аутор фотографија: ђорђе бојовић путопис српски патријарх данило трећи, очевидац унутрашњег и спољашњег сјаја бањске цркве, оставио је натпис да се „нигде такав спој лепоте и светлости не може наћи“ 60 4 / 2017 духовне поуке у причама грбава девојчица други разред је решавао задатак три- десет пет ученика повијало се над све- скама изненада, на врата разреда је неко покуцао „отвори врата и види ко куца“, рекао је учитељ јури, окретном црнооком дечаку који је седео у првој клупи јура је отво- рио врата у учионицу је ушао директор школе са малом девојчицом – новом уче- ницом тридесет пет пари очију је изуча- вало девојчицу била је грбава учитељ се, зауставивши дисање, окре- нуо разреду погледао је на разигране дечаке и у његовим очима деца су чита- ла молбу: нека девојчица не види у вашим очима ни чуђења, ни подсмеха у дечјим очима сијала је само радозна- лост гледали су у очи нове девојчице и ласкаво се смешкали учитељ је са олакшањем уздахнуо „ова девојчица се зове оља“, рекао је директор, „дошла нам је издалека ко ће да јој уступи место у првој клупи и пређе у последњу? видите како је мала“ свих шест дечака и девојчица, који су седели у првим клупама, подигли су руке и почели да предлажу: „ја ћу прећи“ оља је села у прву клупу разред је задржао испитивање василиј сухомлинскиј из часописа „духовный вестник“, 2016 бр 4 (226), белорусија шумска кућица деда и десетогодишњи унук су ишли кроз велику шуму једва приметна стаза се извијала међу високим дрвећем наступило је вече путници су се умори- ли деда се већ спремао на починак негде под отвореним небом, када је изненада дечак видео у висини кућицу, која је стаја- ла поред шумске стазе „деда, ево дрвене кућице!“, радосно је узвикнуо унук, „можемо ли у њој да преноћимо?“ „да, ово је кућица за путнике“, објаснио је деда ушли су у шумску кућицу у њој је било чисто, на дрвеном зиду је висила гранчи- ца јеле по народном обичају то је означа- вало гостопримство: уђите, молим, пошто- вани гости деда и унук су пришли к столу и видели на њему свежу векну хлеба и малу теглу са медом на прозору је стајало ведро са водом деда и унук су се умили и сели да вечерају „ко је све ово поставио на сто?“, питао је унук „добар човек“, одговорио је деда „како је то тако?“, чудио се унук, „оста- вио нам је добар човек храну, а ми и не знамо ко је он за шта се он бринуо?“ „за то, да теби буде боље“, одговорио је деда василиј сухомлинскиј текстове са руског превела: јелена стојчић јул / август 2017 61 радуј свет својом лепотом у паучину је упао лептир паук је хтео да га уплете у мрежу, али потом га је погледао: „како је леп!“, прошапутао је паук – и ослободио лептира „лети и радуј свет својом лепотом“, ре- као је на растанку вјачеслав брејер старац и јабуке старац је посадио јабуке рекли су му: „шта ће ти ове воћке? дуго је чекати са њих плода, ти ни једне једине јабуке не- ћеш дочекати да поједеш“ старац је ре- као: „ја нећу јести други ће једном јести и рећи – хвала“ лав толстој добри овчар влада је стајао крај прозора и гледао на ули- цу, где се грејао на сунцу велики овчарски пас к овчару је докаскао малени мопс и почео се бацати на њега и лајати: хватајући га зубима за огромне шапе, за браду и, чини се, веома је досадио великом и суморном псу „пази сад, показаће он теби“, рекао је влада, „научиће те памети“ али мопс није престајао да се игра, а овчар је гледао на њега благонаклоно „видиш“, рекао је влади отац, „овчар је бољи од тебе када почну са тобом да се играју твоја млађа браћа и сестре, то се обавезно заврши тиме, што се ти посвађаш са њима овчар зна да је срамота када велики и јак увреди мале и слабе“ к ушински духовне по уке у причама 62 4 / 2017 васја васја је имао четири новчића ушао је у продавницу, купио пшенични хлепчић и вратили су му новчић као кусур пошао је кући на улици је стајао просјак „дајте не- што, христа ради“, рекао је просјак васји је било жао да му да пшенични хлепчић дао му је новчић потом му је било жао просјака вратио се и дао му хлепчић лав толстој из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија ко је чиме богат купио човек себи нову кућу – велику, ле- пу – и башту са воћкама поред куће а по- ред њега је у старој кућици живео завидан сусед, који се стално трудио да му поква- ри расположење: или смеће пред врата баци, или још какву гадост учини једном се пробудио човек у добром расположењу, изашао на трем, а тамо – кофа са блатом човек је узео кофу, про- суо блато, кофу очистио до блистања, на- брао у њу највеће, зреле и укусне јабуке и пошао к суседу сусед, чувши куцање у врата злурадо је помислио: „коначно сам му доскочио!“ отворио је врата надајући се скандалу, а човек му је пружио кофу са јабукама и рекао: „ко је чиме богат, то и другима даје!“ превод са руског: дајана лазаревић срећа ујка коља је одавно маштао да купи аутомобил коначно је сакупио новац, купио је нови блистави „москвич“ сео је и пошао путем, смешећи се сунцу, дрвећу и томе, што сада има свој нови аутомобил уједно на путу пред самим ујкиним ауто- мобилом истрчало је штене, мало и глупо ујка коља је оштро скренуо с пута и ударио у стуб а штене је стајало на путу и са интересо- вањем посматрало како је из разбијеног но- вог аутомобила излазио ујка коља и шепају- ћи дошао ка њему не, он није повредио штене узео га је у руке и нежно примакао свом лицу– каква срећа, што те нисам прегазио! – рекао је уј- ка коља а штене га је лизнуло својим топлим језиком вјачеслав брејер из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија духовне по уке у причама јул / август 2017 63 мисионарски излог приредила зорица ковачев, београд 2013–2015, 477 стр, 431 стр, 470 стр духовни разговори 1–3 трибине цркве светог трифуна милош з јелић предавања, духовни разговори и промо- ције православних књига, саставни су део мисије цркве у нашим парохијама на- жалост, оно што предавачи кажу на оваквим сабрањима, ретко се објављује у форми књи- ге православним хришћанима у београду и шире добро је позната ми- сионарска, и у оквиру ње вишегодишња предавачка делатност при цркви све- тог великомученика три- фуна у београду део пре- давања објављен је у три књиге и тако постао досту- пан онима који нису били у могућности да их уживо слушају, као и генерација- ма православних хришћана које ће тек доћи аутори су наши угледни предавачи, епископи, мона- си, свештеници и учени пра- вославни хришћани теме предавања такође су разли- чите, али без изузетка важне за живот, јер као што један од предава- ча каже: „у народу, у сваком човеку постоји духовно чуло, којим ми осећамо другог, мно- го боље него било којим физичким чулом то је духовно чуло, којим смо сви везани јед- но за друго, а особито хришћанске душе, које тако дивно утичу једни на друге и тиме пома- жу да буду боље нису његове беседе биле учене, он је само имао основно образовање, ниже основне школе, али живот је најбољи учитељ, када се живи по закону божијем“ (архим сава студенички о оцу василију до- мановићу, књига 3, стр 55) други предавач каже: „велика је мисија православља у свету, хвала богу, и у америци има до- ста православних ми стари православни народи треба више да се молимо за осталу браћу нашу, да им помогне- мо макар молитвама, ако не можемо другачије“ (епископ атанасије јевтић, о саборно- сти православних хришћана, књига 3, стр 145) предавачи су излагања при- лагодили слушаоцима, па се текстови лако читају на крају сваког текста дате су поуке и ко- ментари кроз одговоре на питања, односно одговори на питања слушалаца у овим књигама на- лазимо и занимљиве теме из историје цркве на пример, повест о страдањима срба у ливну и околини у два- десетом веку, о којима ми данас углавном не знамо ништа (нови српски мученици, књига 2, стр 217–246) затим, ту су подаци из истори- је свете горе, живота светог симеона, стра- дања за веру превлачких мученика насло- ви предавања и имена предавача, довољна су препорука православним хришћанима, који ће у књигама наћи „уџбеник“ хришћан- ске етике  64 4 / 2017 у селу доњој ливадици код велике пла- не живео је до пре месец-два свеште- ник божидар поповић, који је имао висо- ки крвни притисак и пред ову нову 1980 годину добио онај први, минимални, из- лив крви у мозак видећи да се отац божи- дар одједном изменио у лицу, попадија га у страху упита: „божо, шта ти је?!“ он од- говори: „ништа, само – дошао ми је брат“ (а брат му је, као 12-годишњи дечак, по- гинуо још за време окупације) док су оца божидара превозили колима у болницу, рекао је: „дошла ми је и мати“ (а и мајка му је погинула још за време окупације) затим је изгубио моћ говора и, не долазе- ћи свести, после неколико дана у болни- ци издахнуо кажу да је то прилично чест случај да се самртницима привиђају давно умрли бли- ски рођаци овај се, ето, случај збио код нас управо прошлог месеца вечерас смо присуствовали и постригу у малу схиму монахиње мајка-параскеве у обреду смо чули и оне господње речи: ако и мајка заборави своје дете, ја те забора- вити нећу! мати параскева је као сасвим мала једном то већ искусила на себи за време рата, пред неком изненадном опа- сношћу, њени су безглаво побегли у збег, а њу, онако малецну, оставили кад је опа- сност прошла и њени се вратили, нашли су је онако саму, гладну, беспомоћну и пре- плашену – још живу најближи су је оста- вили, а бог је, ето, сачувао, те смо вечерас – после двадесетак година од њеног до- ласка у манастир – присуствовали њеном свечаном давању завета господу христу, који нека јој свесрдно помогне да положе- не завете и одржи! нека бог и света петка, на чији се дан ма- ти параскева родила, и на чији је празник дошла први пут у манастир месић, чувају и буду на помоћи како њој тако и њеном ма- настиру, и мајци игуманији и свим њеним у христу сестрама а нека, са пресветом богородицом и све- тим арханђелима, буду на помоћи и нама који смо се у овој црквици, приликом ове скромне свечаности, вечерас сабрали здрави и радосни били и ми и сви наши мили и драги; у добру, у слози и у љубави пребавили одсада па довека – амин из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар 132 (2/1980)

Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П