-БОГОМАТЕРИ-

Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... подрумару немији, који опаса зидине јерусалимске за 52 дана, а својим зидарима заповеди да буду опасани мачевима и бране свети град тако је и немања био опасан мачем, градећи своју државу пуних 37 година без знања своје браће он је побожно и журно подигао две велелепне задужби- не једну, на ушћу реке косанице, посве- ћену пречистој богоматери, од које су, немаром немањиних потомака, данас видљиви само бледи остаци другу, пре- стони епископски храм посвећен све- том николају мирликијском подигао је у близини, на једном брду крај топлице док је цркву зидао, како говори његов син, биограф стефан, он је ишао бос др- жећи се речи господњих: „ко се понижа- ва узвисиће се“ (лк 18, 14) незадовољни успесима најмлађег брата и савладара, немањина браћа га св симеон мироточиви, фреска из богородичине цркве у манастиру студеница, 12 век јул/август 2013 27 окују и на превару затворе у пусту ка- мену пећину, баш као некада браћа ста- розаветног праведника јосифа тада је немању чудесно ослободио свети ђор- ђе, јер му се овај молитвено обратио још тада се немања заветовао христо- вом победоносцу да ће му: „белу цркву подићи“ то ће се догодити после нема- њине победе над браћом, удруженом са трупама ромејског војсковође теодора падијата, 1166 године у бици код града пантина на космету тада се најстари- ји тихомир удавио у реци ситници, а страцимир и мирослав су се заклели немањи на верност ђурђеви ступови у древном расу завршени су 1171 годи- не, али не као стајна тачка, већ су били прожети бригом за спасењем и жељом да се народ његов сачува не само број- чано већ и правоверно пошто историју треба мислити, не- мања ће тражити савезнике и ван ви- зантијског царства, са угарима и мле- цима, али ће 1172 претрпети пораз, и пред цара манојла првог отићи голо- глав и босоног са конопцем око врата и ланцем у рукама о томе историча- ри евстатије и манас говоре: „храбри цар манојло успео је да покори велики, српски народ и њиховог прослављеног вођу немању који је врло висок и леп човек, варварин широких рамена и ле- пог изгледа; он је успео да украси царев тријумф, али је дочекан од житеља ца- риграда са поругама“ три године после, око 1175 стефан немања и његова жена ана, српска принцеза из босне, у позним година- ма, добиће трећег, од бога измољеног сина растислава због кога се заветова- ше да ће после његовог рођења живети као брат и сестра њега од миља про- зваше растко идеја уједињења и проширења срп- ских земаља неће напуштати немању он ће са угарским краљем белом тре- ћим освојити задар и северну далма- цију, поново напасти ромејско царство и заузети браничево и београд и већ 1183 године српска држава се прости- рала до приморја, у којој је град котор заузимао важно место у времену када није ратовао (као и већина његових све- тих потомака), градио је цркве, али и слао велике прилоге најсветијим мести- ма: у палестини, цркви светих апосто- ла петра и павла у риму, цркви светог димитрија у солуну обновио је цркву сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су неизбрисиви траг у историји српског народа тема броја 28 4/2013 светих архангела у скопљу и сазидао манастир казновиће, кончул, где ће се 1690 године склонити са свештенством и народом од турске заседе патријарх српски арсеније iii чарнојевић ипак, немањино срце, и поред знања које ути- че на општи доживљај светости, желело је да се одужи милостивој заштитници мајчице божије коју је све време осе- ћао једном приликом док је ловио, на пустом месту ловишта зверова у ибру, код реке студенице у моменту одлучи да баш ту оснује манастир желећи да избегне казну безумног богаташа из је- ванђеља, он ће искористити земаљско благо за стицање небеског, непролазног блага, знајући и за речи светог василија великог да је заборав бога био главни разлог грехопада првог човека град- ња студеничког манастира посвећеног богородици добротворки започета је 1183 године и трајала је десетак година немања ће неуморно надгледати зи- дање манастира и како пише стефан првовенчани, тада свој ум уздизаше до висине небеског јерусалима, постајући и сам његов грађанин и баш у то вре- ме када радови у студеници беху при- вођени крају, пратећи животе својих синова, немања је замишљао најмлађег растислава на своме месту, давши му с почетка управу над хумом, данашњом херцеговином али то није била и воља божија, јер је растко жудео да постане монах светогорски, што се промислом божијим и збило но монашки чин није чекао само сина, већ и оца – после многих писама, свети сава посла јед- студеница и хиландар ће остати највећа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом саборна црква манастира хиландар, посвећена ваведењу пресвете богородице јул/август 2013 29 но оштро писмо оцу, да ако не дође код њега на свету гору до њиховог сусрета неће доћи не само на земљи него ни и у вечности, а својој мајци такође предло- жи монашки завет очева туга за сином, али и брига за угађањем богу учинили су да немања 1196 године у сабору у дежеви напусти престо у корист сред- њег сина стефана, а већ на благовести исте године, узме на себе, као и његова ана анђелски лик монашење обави у петровој цркви, у расу, епископ кали- ник симеон оде у његову студеницу, а анастасија у богородични манастир у топлици после десетогодишњег ра- станка, 2 новембра 1197 године монах симеон свечано стиже у ватопед симеон је тада имао 84 године, а сава 27 био је то велики дан за свету гору, јер до тада ниједан православни владар није дошао у њу као обичан монах од- мах потом отац и син подигоше у вато- педу још конака, као и манастир прос- фору ускоро добијају дозволу од цара, за обнову запустелог хиландара, али у име ватопеда, после чега сава имаше чудесан сусрет са тајанственим мона- хом који га саветова да хиландар подиг- ну као самостални српски манастир са овом идејом симеон ће послати саву, по други пут, код свог пријатеља алек- сија анђела у цариграду сава ће кона- чити у евергетидском богородичином манастиру, али ће отићи и у цркву пре- мудрости божије и влахернску цркву по царевој повељи хиландар постаде српски манастир, који ће изграђивати не само свети симеон и сава, већ и свети кнез лазар, као и данашњи срп- ски неимари иако у туђој земљи, симеон је тада спокојно, у српској кући, очекивао своју кончину то ће се догодити 13 фебруара 1199 године пред смрт, саву благосло- ви следећим речима: „о мој благослове, нека си благословен“ речима псалма: „све што дише нека хвали господа“, пре- дао је свој дух богу лежећи скромно на рогозини и каменом под главом из ње- говог прослављеног тела убрзо потече миро и изниче винова лоза која до данас рађа и помаже бездетним родитељима сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су, и данас остављају, неизбрисиви траг у истори- ји српског народа симеон је данас у царици свих српских цркава, својој за- дужбини студеници заједно са светом анастасијом и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се  аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима  аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи на тему овог броја православног мисионара разговарамо са о алек- сандром средојевићем, маги- стром историјских наука и парохом при храму светог саве на врачару zоче александре, међу мноштвом јубилеја које ове године прославља- мо, утисак је да смо као друштво запоставили 900 година од рођења светог симеона мироточивог, утемељивача српске државности какав је значај светог симеона за нас данас (у погледу православне духовности и поимања државно- сти)? – тачно је, што и други запажају да смо „запоставили“ деветстогодишњи јубилеј од рођења стефана немање (1113 г) у монаштву названог симеон (†1200) али, и други важан јубилеј је „запостављен“, а који није од значаја само за србе, већ и све свесловенске народе – крштење сло- вена, почетак словенске писмености, до- лазак свете браће кирила и методија у 2013 се, заиста, обележавају многи важни хришћански јубилеји – примера ради, један од најважнијих је 1700 годи- на откако је цар константин дао слободу хришћанству стефан немања (свети симеон ми- роточиви, 1113–1200, велики жупан у рашкој од 1169–1196 године) је очувао независност српске државе интегри- шући српско национално биће рашке и зете године 1196 повлачи се са пре- стола кога уступа свом средњем сину, византијском зету стефану немањићу одлази на свету гору где са сином са- вом започиње наш најлепши средњеве- ковни манастир хиландар, у коме је и преминуо 1200 године у међувремену разговор са мр александром средојевићем парохом при храму светог саве на врачару разговор водио марко јовановић јул/август 2013 35 успева да изгради манастире студеницу, ђурђеве ступове, цркву светог николе код куршумлије његова лоза је у исто- ријском смислу веома важна и повезана са кључним догађајима српске средње- вековне историје стефан првовенчани (монах симон, велики жупан од 1196–1217, а потом краљ србије од 1217–1227) саградио је са братом савом манастир жичу, седиште српске архиепископије, коју је основао свети сава 1219 године и ту крунисао свога брата стефана за „првовенчаног краља србије“ краљ радослав (1227–1334), унук сте- фана немање, наставио је дело свога оца и родитеља, али после битке на клокот- ници 1230 године уступиће престо сво- ме брату владиславу краљ владислав немањић (1234–1243), зет бугарског краља јована асена, саградио је мана- стир милешеву, у коју је пренео тело свога стрица – светога саве (1172–1236), одакле их је синан паша узео и спалио на врачару 1594 године краљ урош први (1243–1276), зет ан- жујски и супруг мудре јелене за чије време се откривају бројни родокопи у србији, са сином драгутином добио је мачву и београд ипак, драгутин га је збацио са престола 1276 године, те се урош повукао у своју задужби- ну, манастир сопоћане, где је остао до краја живота у време краља драгутина (монах те- октист 1276–1282), подижу се бројне за- дужбине: манастири ћелије, боговађа, грабовац, радовашница, рача, папраћа, петковица (под цером), троноша и дру- ге светиње за време 40-огодишње владавине краља милутина (1282–1321), јача српска држава, коју је проширио заједно са бра- том драгутином милутин је подигао 40 цркава и манастира – више но сви влада- ри западне хемисфере у том временском тема броја 36 4/2013 интервалу међу њима су цркве у земљи, као и манастири: грачаница, бањска, на- горичино, президани хиландар и други краљ стефан дечански (1321–1331) је саградио највећу српску средњеве- ковну светињу – високе дечане године 1330 однео је победу над бугарима, где се истакао његов син душан, као и цела србија, која је постала најдоминантнија сила на балкану цар душан (краљ 1331–1346, цар 1346–1355), син стефана дечанског, још више је проширио своју државу на рачун византије и постао најмоћнији владар југоисточне европе цар душан се трудио да заштити хришћанску ев- ропу од османлија, који су већ дуже времена угрожавали хришћане у азији душан је уздигао српску цркву на ранг патријаршије на цвети 1346 године, док је на васкрс био крунисан за цара срба, грка и бугара и приморских страна, ру- ком патријарха јоаникија i (архиепи- скоп 1338–1346, патријарх 1346–1354) и цар и патријарх су подизали цркве у светој земљи, као и њихови претходни- ци задужбина цара душана је манастир светих архангела код призрена, у коме је он и сахрањен године 1968 цареви посмртни остаци су пренети у београд и похрањени у цркви светог марка архангели су порушени за време си- нан паше, по чијем наређењу је камен од порушеног манастира искоришћен за зидање џамије у призрену цар урош v немањић (1355–1371) наследио је свога оца – душана силног, када је већ почела дезинтеграција српске средњевековне државе од великашких породица мрњавчевића, балшића, ал- томановића и других, који су слабили царство изнутра споља је „нестајала“ под турском најездом на европу 1371 године са војсковођом ервеносом, турци су однела значајну победу на ма- рици, где су погинули краљ вукашин и деспот угљеша тада почиње турска до- минација на балкану, а битком на косо- ву 1389 године, када је погинуо свети кнез лазар хребељановић (1371–1389) „за крст часни и слободу златну“ са својим јунацима и војводама, турска се на овим просторима учвршћује, где ће србија као вазална плаћати данак освајачу 40000, а доцније и 50000 злат- ника годишње, пре него што утоне у пе- каже древни песник: „манастири, гусле и гудало, то је српски народ очувало“ о александар средојевић јул/август 2013 37 товековно ропство, кад ће живи завиде- ти мртвима zкоје су, по вашем мишљењу, темељне вредности духовног и културног наслеђа свете династије немањића? – каже древни песник: „манастири, гусле и гудало, то је српски народ очува- ло“ засејане широм балкана на просто- рима источног римског царства – ви- зантије – мисијом свете браће кирила и методија, а потом и њихових наставља- ча, преко оца и сина, стефана немање и растка – светога саве, светих задужби- на – од студенице, хиландара, ђурђевих ступова, жиче, пећке патријаршије, милешеве, крке, крупе, троноше, грача- нице, савине, мораче и других светиња, садрже непролазне, савечне, духовно живе божанске вредности, које су наш народ чувале и сачувале у синџирима робовања, као и у безбожном комуни- стичком времену они су бастиони, осо- бито на косову и метохији, угрожени данас од нехришћана, а нажалост и наше западне браће, такозваних хришћана zу својим беседама често се осврће- те на непролазну вредност свето- савског завештања, нарочито у погледу културе која је у све већем опадању како данашњи пастири могу најприкладније да делују на пољу њене обнове и оживљавања? – света браћа кирило и методије кроз крштење и писменост увели су словенске народе у цркву христову глагољицу својих учитеља прерадио је климент, који ју је назвао по своме учитељу (ћирилица), којом су писани: крмчија светог саве, душанов законик (писан 1349, а допуњен 1354 године) свети владика николај каже: „напу- стити данас ћирилицу, значи одрећи се половине православља (све што је напи- сано на том писму, неће се моћи дослов- но разумети), то значи увредити свету браћу и светога саву господо српска, ако сте учени, будите и паметни!“ и, што и нама значи, негујмо православље у његовом изворном облику, јер је то пра- ва вера, као што јој само име каже zкога бисте из светородне лозе немањића истакли као пример младим људима (будући да су окру- жени проблематичним и неморал- ним узорима)? – најдивнији пример јесу млади принц растко немањић – свети сава, а стефан дечански као узор праведно- сти и мучеништва не треба заборави- ти ни оне који су посредно везани за немањиће, попут стефана лазаревића (1393–1427), сина кнеза лазара као и за време светородних немањића, у време светородних лазаревића србија је до- живела узлет у културном, војничком, религијском и економском смислу, чак толико да је из својих рудника извозила петину светског сребра zчини се да је неслога мучна особи- на српског народа у свим периоди- ма његовог историјског постојања (како у средњем веку тако и данас) постоји ли оријентир за прева- зилажење ове тегобне особине у духовном наслеђу немањића? – неслоге је било, доиста, и пре до- ласка османлија на балкан, за њихово доба, па и данас, али истинска вера пра- вославна је била и остала жива магнет- на духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, по- том иза њих лазаревићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи и карађорђевићи увек се сећајмо ду- ховних речи стефана немање које ви- димо на његовим фрескама: „приђите, чада, послушајте мене, страху господњу научићу вас и рећи ћу вам у чему је про- паст, а у чему је спас!“  тема броја 38 4/2013 похвале светородној лози немањиној „да би правилно и достојно оценио живот и рад светог симеона мирото - чивог, животописац доментијан осве - тљује његову личност и дело еванђел - ском светлошћу и заиста, тек у тој свепродорној светлости, која од врха до дна и у свима најпонорнијим дуби - нама осветљава људско биће, може се сагледати сва величина и значај бого - носног оца нашег симеона мирото - чивог наводећи речи светог апостола јакова, „да ће онај који обрати гре - шника с кривога пута његова спасти душу своју од смрти и покрити мно - штво грехова“ (јак 5, 20), доментијан вели: па када је толика награда од пре - благог бога ономе који обрати једнога човека, онда колико спасење стече и колико бремена греховних скиде овај свети отац наш симеон, обративши од грешнога пута не једнога човека, не ни десетину, не ни стотину, него тисуће тисућа, десетине тисуће тисућа, тако рећи сву земљу отачаства свога? а њему је сведок сама истина, што нам показује и уверава нас спас христос говорећи: који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својим који је на небесима (мт 10, 32) да, колику ће славу и част имати пре - подобни отац наш, који је не само ве - ровао у христа, него и признао, испо - ведио „да је исус христос син божји“ (1 јн 4, 15) и цело своје отачаство он научи, и сведрагоцену веру христову установи, да се јасно и велегласно сла - ви и обожава трисвета и животворна тројица: отац и син и свети дух јер он искорени јеретичку и многобожач - ку заблуду по целом отачаству свом, те сви хришћани служе јединоме живоме богу, мали и велики, робови и слобод - ни, млади и стари, богати и убоги, и нико се не нађе да се противи његовој побожној наредби и тако се благодаћу божјом и молитвама преподобног оца нашег сви сабраше у свету саборну апо- столску цркву тога ради сва земља ота- частва његова навиче славити христа са оцем и светим духом и ишчезе од нас саблажњиви мрак идолске заблуде мно- гобоштва, и молитвама преподобног оца нашег јавише се по целом отачаству његовом зраци доброверја; разруши- ше се идолишта и подигоше се цркве христове; разбише се идоли а јавише се иконе светих; беси побегоше а свечесни крст христов освети сву земљу, и стара- њем преподобнога јавише се епископи и свештеници, попови и ђакони, при- носећи христу богу бескрвну жртву; и украси се сав клир свештених, и цр- кве се христове оденуше у велелепоту; апостолска труба велегласно затруби, и молитвама преподобнога еванђел- ски гром поучи све отачаство, и тамјан приношен богу на сваком месту освети ваздух; подигоше се манастири по це- лом отачаству преподобнога; мужеви и жене, мали и велики, убоги и богати, цео народ отачаства свечевог испуни свете цркве христове, појући господу нову песму, славећи и говорећи: један је свет, један је господ исус христос у славу бога оца, амин христос победи, христос надвлада, христос се зацари, христос се прослави! велики си, госпо- де, и чудна су дела твоја! боже наш, сла- ва теби!“  преподобни јустин поповић (нови), „житије преподобног оца нашег симеона мироточивог“ (житија светих, 13 фебруар) живот и подвизи светога великомученика међу царевима стефана српскога који је у дечанима написао григорије монах и презвитер, бивши игуман исте обитељи благослови, оче! беше и овај великога и најславнијега народа српскога не само да је војнич- ким силама превазилазио друге народе, и да је наткриљивао околне славом и богатством, лепотом места и велича- ством, но се красио и хвалио најблаго- частивијим и најмудријим царевима, са којима је чак био у љубави у спису сетих се по имену оснивача царства јер као неки узрочни корен по рођењу и по царству био је симеон тривелики, симеон, који је у царева- њу угодио цару свију, симеон, који се спустио са висине царства и заволео велико монаштво, симеон, добри вој- ник великога војводе, који се не обвеза јул/август 2013 39тема броја преп јустин поповић (1894–1979) 40 4/2013 валима живота, но постаде угодан вој- води, симеон, ваистину друг ономе бо- гопримцу, а мислим и већи – јер уколико је благодат већа од сенке закона, утолико су и служитељи благодати већи од тај- ника сенке корен добра, дакле, као што рекох, симеон, остави царству довољно на- следника, од којих је сваки у своје време власт примио нису узмућивали цркву јеретичким валима и јелинским лакрдијама и басна- ма као синови и нећаци константина ве- ликога, но су благочастиво и богомудре- но и богољубазно управљали војском и осталим урученим стадом  григорије цамблак, део из житија стефана дечанског велики стефан немања „велики стефан немања, чију вла- дарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монасима светогорским узоритим примером кро- тости, смерности, доброте и молитвено- сти и смрт његова била је смрт једног истинског божјег човека и духовника пао је у постељу 7 фебруара он призва саву, положи руке своје на њ и благосло- ви га говорећи: „чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време на- шег растанка; ево господ ме отпушта с миром но ти се не жалости, чедо, због растанка то је општа чаша свију и сва- кога; овде се ми растајемо, али састаће- мо се тамо где више нема растанка“ 12 фебруара св симеон нареди сави да га обуче у самртничку мантију, да му про- стре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га тада призове све монахе и с њима се опрости на освитку 13 фебруара, када су монаси појали ју- тарње правило у цркви, и гласови њихо- ви допираху до ћелије самртникове, св симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју богу“  св владика николај велимировић, охридски пролог (13 фебруар – расуђивање) григорије цамблак (око 1360–1419), средњовековни приказ св владика николај велимировић (1881–1956) јул/август 2013 41 династија немањића као утемељитељ „доба немањића с разлогом се озна- чава као златни период српске исто- рије и може се равноправно уцртати у мапу европске и светске цивилизације толико је човек немањићког доба уз- вишен, његова цивилизација згуснута и на високом нивоу, да се каткад са се- том упитамо јесмо ли онај исти народ који је градио ђурђеве ступове, сту- деницу, хиландар, жичу, сопоћане, милешеву, грачаницу, дечане, богоро- дицу љевишку, тавну, и многе светиње од тврдоша у херцеговини до пећке патријаршије у метохији, од крке до мораче, од ломнице у доњем бирачу до леснова, од сент андреје и базјаша до хиландара, од трста до јерусалима светородна династија немањића није нам оставила велелепне дворове и градове, као сведочанство своје моћи и богатства, већ манастире и цркве, пое- зију и сликарство – данас иконе наше духовности и самосвести а изнад све- га вредније, оставила нам је, као завет, живо предање светога саве које је он уткао у српски народни дух и иден- титет зато свој идентитет, ма колико то било тешко, треба са поносом да носимо“  слободан ракитић, „слово о светоме сави“ златни период српске историје „као што са династијом немањића започиње државна историја средњо- вековне србије, тако да је у народу постојала свест да пре немање држа- ве није ни било, тако и историја сред- њовековне просвећености почиње ис- кључиво светим савом, као да је пре њега и није било“  слободан ракитић (1940–2013) милош црњански тема броја милош црњански (1893–1977) 42 4/2013 по благослову двојице свештеника, долазимо у сурчинско ново насе- ље, са новим и лепим кућама међу њима је и кућа наших домаћина, лепа, али још незавршена дочекују нас савићи, за које њихов парохијски свештеник, про- тојереј-ставрофор слободан радојчић из цркве св петке каже да су за пример, а игуман макарије из манастира фенек каже да долазе у манастир недељом на литургију и ту проводе цео дан са децом у живописној природи сремске равнице у свој нови дом уводе нас радо (45) и анка (44) савић дочекује нас насмеја- на шесторка: недељка (15), мирко (13), јелица (11), анастасија (9), никола (7) и василије (3) радо је кршан босанац, продуховљеног лица, родом из градачца, јединац син у оца мирка и мајке нетке бави се при- ватним послом, уградњом грађевинске столарије по струци грађевински тех- ничар, започео је студије на грађевин- ском факултету, одслужио војску, а онда кренуо за послом у швајцарску, потом у аустрију вредан и предузимљив, по по- вратку, 1992, у време највеће инфлације, отвара у београду своју приватну фирму која је убрзо пропала у немачку одлази на св луку 1993, где остаје седам годи- на тамо му се посрећило: утврдио се у православној вери, оженио се и послов- но напредовао вративши се у београд са благословом тадашњег епископа средњо- европског константина, уписао се 2000 на православни богословски факултет, на коме је показао велику ревност, али је од 2006 до данас у статусу апсолвента јер је тада, као отац петоро деце, приоритет морао усмерити на бригу о породици четворо деце рођено је док су живели као подстанари, у франкфурту и београ- ду, а двоје се родило у њиховој кући, коју су зидали 2003–2004 радни стаж, око 17 година, прикупио је на десетак радних места у различитим државама анка је српкиња из црне горе, кћи не- ђељка и данице дробњак из пљеваља благог погледа и вредних руку, потпуно личи на све многодетне мајке о којима смо до сада писали две године је радила разне послове, али не у својој струци ма- тематичког техничара у пространој трпезарији, славска икона св николе окружена је многим икона- ма, и под њом гори кандило све одише чистоћом кућа је на спрат, комфорна у многодетне хришћанске породице савићи из сурчина радмила грујић св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам девојку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ нисмо се забављали – на дан св василија острошког ја сам је запросио и исте године у септембру оженио јул/август 2013 43 њој живе и радова мајка и сестра љуби- ца са породицом драги домаћине, имате лепу кућу, добру жену, здраву децу шта више пожелети? има ли у томе и божије помоћи? – без божије помоћи се ништа добро не може учинити где има вере, ту је и промисао божија за 15 година брака, уз божију помоћ и нашу сарадњу, све смо стекли зато је за нас важан дан кад смо се срели, а за мене посебно незабораван тренутак кад сам анку први пут видео у нашој православној цркви св луке у франкфурту 1995, у којој смо се 18 сеп- тембра 1997 и венчали ето, и св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам де- војку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ а убрзо се испоставило да имамо заједничке при- јатеље, који су нас и упознали нисмо се забављали – на дан св василија остро- шког сам је запросио и исте године у септембру оженио како сте стигли до праве вере? мно- го је званих, али је мало изабраних (= одазваних) (мт 20, 16; 22, 14; лк 14, 24) 44 4/2013 – нажалост, тако је крштен сам одмах по рођењу мајка ми је побожна, а посеб- но њена мајка, која ме је учила молитви и основама вере особит пример вере и побожности био је и деда по оцу сећам се, као дете, како је причешћивање било велики догађај народ са села долазио је у градачац да се причести, нарочито у току божићњег и васкршњег поста наша кућа је била 100 метара од цркве мој отац, иако члан скј, имао је позитиван став према вери ипак га је потпуно окрену- ло цркви учешће у задњем рату у бих у мојим момачким данима, најјачи утицај имао је мој пријатељ, а садашњи венчани кум и кум на крштењу све наше деце, сто- јан бањац из бања луке били смо прија- тељи у франкфурту за њега је недеља значила свети литургијски дан отишао сам у скит св спиридона, где сам се на бадњи дан 1996 први пут темељно ис- поведио ту ми је отац василије рекао да напишем све грехе од када се сећам на- писао сам осам страна а-4 формата ми- слио сам да ћу пропасти у земљу, а он ме је са стрпљењем и пажњом слушао осе- ћао сам као да вулкан излази из мене, а на крају ми се чинило као да лебдим то је било чудо! целе те године нисам могао ни на кога да се наљутим у химелстиру сам био на служби св тајне јелеосвећења, на дан манастирске славе, велике госпојине четворица владика су присуствовали, а служио је владика врањски пахомије са седам свештеника тада сам осетио на себи силу благодати духа светога, којом јул/август 2013 45 сам исцељен од болести која ме прати од детињства – спуштен желудац лекари ми нису препоручивали операцију, јер нису гарантовали успех то чудо благодатног исцељења за мене је било божије открове- ње једино што ме је тада растужило била је вест да се мој отац упокојио од тада до данас, ево 20 година, немам више ника- квих болова, а били су често неиздрживи анка наставља: крштена сам тек са 25 година у манастиру св василија остро- шког мајка је прва почела да пости и причешћује се, а отац то у почетку није прихватао, али како је неко време провео на раду у манастиру дечани, почео је и он да пости и причешћује се основе вере стицала сам одлазећи у манастир св тро- јице у пљевљима да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? – ми себе свакако сматрамо хришћан- ском породицом која греши, каје се, пости, исповеда се, причешћује се, али најважније од свега је да нас господ наш исус христос уброји у своје верне слу- ге и прихвати у царство небеско ме- ђутим, то ћемо знати тек када станемо пред њега до тада се молимо и надамо у милост његову има ли егзистенцијалног страха? радо: слава богу, нема више пута смо се уверили да нас господ никада не оста- вља „на цедилу“ само се треба трудити и уздати у господа, а бог ће сигурно награ- дити сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбо- ље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо да ли наилазите на подршку државних институција и локалних власти? како по- кривате трошкове свакодневног живота? – примамо дечији додатак за четворо деце уџбенике добијају као и сва друга деца, немају никаквих повластица док смо градили кућу, 2003 и 2004 помагали су нам пријатељи, и повремено пријате- љи из храма св луке из франкфурта; два пута смо добили помоћ од грчке право- славне цркве, 2008–2009, а повремено нам је помагао и игуман макарије из ма- настира фенек комуналне дажбине пла- ћамо, за наше услове, редовно да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? имате ли сугестије за часопис право- славни мисионар? – нису писале, нити нам је то битно први пут се представљамо православ- ној јавности и због тога нам је особито више пута смо се уверили да нас господ никада не оставља „на цедилу“ сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбоље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо 46 4/2013 драго мада православни мисионар не читамо редовно, сматрамо да у њему и наше сведочење може значити допринос и подстрек за друге хришћанске породи- це желимо вам да, сведочећи само једи- ну праву и истиниту православну науку христову, допринесете јачању вере пра- вославне и на тај начин да учествујете у домостроју спасења и ширења мира и слоге међу верним слугама божијим они који су верни да се још више учвр- сте у вери, а они који нису да се обрате на пут спасења хвала на лепим жељама каква је ваша подела послова и дневних обавеза? – мамин радни дан је тешко описати, препун је кућних и школских обавеза – каже анка татин је највише везан за послове обезбеђивања материјалне егзи- стенције за целу породицу сви су укљу- чени, такође и бака и тетка, као и старија деца, колико могу види се да су деца здрава и однегова- на које школе уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? да ли читају или то замењу- ју компјутером? – слава богу, деца су здрава недељка је матурант одликаш жели да се упише у десету београдску гимназију – двоје- зичну, где се поједини предмети предају на српском и енглеском језику одлично уче и мирко, јелица и анастасија у ош „милан ракић“, а никола иде у пред- школско од додатних активности: не- дељка и мирко иду на курс енглеског језика, недељка још у школу рачунара и у центар за таленте у музичку школу, инструмент хармоника, иду мирко, је- лица и анастасија, и сви играју фолклор недељка и јелица читају доста, остали мало мање телевизију не гледају пуно недељка мало више времена проводи радећи на компјутеру, а остали имају ограничен приступ иду ли деца на веронауку? какав и ко- лики значај, по вашем мишљењу, има ве- ронаука у школама за духовно усмерење деце? да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? многодетне хришћанске породице јул/август 2013 47 – иду на веронауку мислим да верона- ука позитивно утиче на духовно усмерење деце интересује нас шта деца уче на ве- ронауци оно што су до сада учили углав- ном знамо, али сматрамо да и родитељи могу доста да науче из дечије веронауке како користите постлитургијско време? – јутарње молитвено правило не може- мо да држимо заједно, али вечерње нам је заједничко ту укључујемо и децу поро- дица је мала црква какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква о томе још нема званични став, а хришћане занима да ли и они треба то да користе ваш став о ко- ришћењу epidurala при порођају и све че- шће прибегавање царском резу и кад за то нема преке потребе? избегавање дојења? – разумемо жељу родитеља без деце да имају децу, али пре вантелесне оплодње препоручио бих им да покушају са лозом св симеона, да посете манастир копо- рин, и уопште, да се прво обрате за по- моћ богу и православној цркви – каже радо противим се садашњем приступу вантелесној оплодњи, где се врши оплод- ња већег броја јајних ћелија и унапред се рачуна са умирањем неких ембриона то личи на убиство са предумишљајем мислим да би компромисно вантеле- сна оплодња могла да се прихвати, ако би се на тај начин оплодила само једна, евентуално две јајне ћелије, колико је и нормално да једна жена рађа, па се онда молити богу, да бог сачува оплођене ће- лије и благослови да се од њих роде деца али, и ово само уз благослов духовника - без благослова сам апсолутно против а анка додаје: сви имају право да ода- беру оно што сматрају да је исправно лично не бих користила epidural а ни царски рез, осим у случају преке потре- бе сама реч „избегавање“ дојења већ довољно говори како могу да се сложим са свесним ускраћивањем најбоље и нај- природније хране за новорођенче? какав је то однос према сопственом детету? то је себичност и неодговорност, осим када су у питању здравствени разлози или виша сила 48 4/2013 у васкршњој посланици 2013, патри- јарх иринеј каже: „верујући у васкрсење христово и у опште васкрсење, ми ве- рујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте“ како саблазни „новог доба“ утичу на хришћанско васпи- тање деце и које су најопасније? анка: васпитати у духу православне вере данас није лако, јер су деца неупоре- диво више изложена разним саблазнима и искушењима које носи „ново доба“ нај- опаснији су неморал, бестидност, непо- штовање, својевољност, који су изражени код данашње омладине, и многи други молимо се господу и пресветој богоро- дици да нам помогну у васпитању деце како доживљавате судар са пуберте- том? какав треба да буде однос родитеља према адолесценту? – већ је почело суочавање са пуберте- том и судар је неизбежан дете има своју вољу, али и само се судара са наметљи- вом вољом средине морамо са децом разговарати, понешто забрањивати, а понешто допуштати, али све у своје вре- ме – каже тата скренуо је пажњу на не- дељкине налакиране нокте и рекао јој да скине лак, јер то не приличи њеним годинама она је негодовала јер то раде све њене другарице, чак и оне млађе тата је покушао да је убеди: послушност и сарадња су неопходни ради ширења слободе као што људи, као деца божија, треба да буду послушни богу, тако и деца треба да буду послушна родитељима, да би од њих добила ширу слободу по- слушност је ствар вере и поверења кад је недељка изашла, он је додао: мене је привукла анкина скромност и смерност, а сада смо суочени са директном агре- сијом духова сујете овога века који хоће да нам разврате децу што је најгоре, кад то сви прихвате, сматрају то нормалним и понашају се као да је баш таква воља божија то постаје мода а анка дода- је: добро је што је недељка отворена, прихвата дијалог имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – замислите човека који је одрастао као слуга-носач, стално теглећи тежак терет, а за тај свој напоран рад добијао је само бедни смештај и неопходну храну ако му уместо тога дате да понесе врећу злата он ће, не знајући његову вредност, чим замакне гледати да се ослободи тог незгодног терета они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући ро- дитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакша- ње, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце  они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући родитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакшање, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце многодетне хришћанске породице јул/август 2013 49 зовем се јован трисанџаја [johan trisa- njaya] пореклом сам јаванац из индо- незије рођен сам 1982 године у селу приги, у средишњем делу јаве одрастао сам у будистичкој породици; отац ми је био државни службеник а мајка домаћица већина становника мога села су мусли- мани, али међу мештанима има и доста бу- диста као будиста сам био веома активан, те сам био изабран за председника буди- стичког омладинског удружења [buddhist youth association] суштина будистичког учења је „љубав без граница“, и у будизму је наглашен закон делања („карма“) пре- ма којем ће сва наша дела у овом животу дозрети у нашој следећој реинкарнацији љубав није ограничена само на људе, већ се воле и биљке и животиње – јер су оне можда у претходном животу биле људска бића када ум- рете са добром кармом, у следећем животу ћете се родити као неко узвишеније биће када умрете са лошом кармом, у следећем жи- воту ћете припадати или лошијем друштвеном статусу, или ћете пак бити животиња, или демонско биће када је требало да кренем у средњу шко- лу, мој рођак, отац алексеј, дошао је у моје село и позвао ме да пођем са њим у соло, како бих тамо упи- сао средњу школу он је био будиста пре него што је постао православни свеште- ник пристао сам сматрао сам да је у реду да три године проведем у хришћанском окружењу, јер бих на тај начин могао да проширим своје хоризонте присуствовао сам богослужењима и окупљањима, али сам увек седео у задњим редовима пошто сам осећао кривицу због тога што се као будиста молим са хришћанима на крају сам, јер сам био збуњен, напустио дом о алексеја и вратио се кући на две седмице никоме се и не јавивши током те две седмице потпуно сам се дезоријентисао и био сам веома збуњен постао сам смућен и неорганизован, по- чео сам да чиним оно што никада пре нисам чинио – на изненађење свога оца и на његову срамоту, будући да њега у нашем завичају сматрају за стуб друштва једнога дана сам осетио као да ми неко шапуће, да ми каже да се вра- тим код о алексеја у соло, те сам се вратио после неколико дана прове- дених у солоу почео сам поново да учим о православљу пожелео сам да се крстим и о алексеј се сложио са тим био сам изне- нађен што нисам добио укор или казну у школи, као што сам очекивао, јер сам одсу- ствовао две седмице након што сам се крстио и на кр- штењу добио име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам!  јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – �

Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит�