Претрага садржаја

Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... (гори) синај, бог упозорава мојсија да народ остане у околу, тј у логору у подножју планине и да не пређе границе које су му постављене, јер ће их господ погубити (2 мој 19, 10–13; 24, 1–2) иако господ каже да ће му израиљ, народ који је избавио из ропства у египту, бити народ изабрани и свет, царско свештенство, нису сви позвани да ступе на гору боговиђења и да говоре са богом мојсије је посредник то посредништво мојсије расподељује на старешине племена израиљевих, али што је још важније, и на свог брата арона и његове синове које по заповести божијој посвећује за свештеникејасно је да је у старом завету, поред израиљаца који су род изабрани и царско свештенство, левијево племе добило посебну дужност да обавља богослужења при скинији, а потом при храму који је сазидао цар соломон дакле, свештеници су били ти који су испред народа приносили жртве и богослужили да би то чинили постојало је микрокосмос владимир пекић тема броја служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај све оне јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом новембар / децембар 2018 19 тема броја посебно посвећење и било је резервисано за арона и његове потомке (в 2 мој 28–29) за остале израиљце приступање било којем од делова скиније који је само за посвећене и оне које је бог одабрао да служе пред њим, значило је смрт било да је бог био тај који је убијао или је било заповеђено да се такви погубе самим тим свештенство се означило као посебан сталеж мимо осталих колико је у томе лежала привилегија, толико је била и дужност да култне, богослужбене потребе израиљаца они испуњавају а богослужење је у старом завету означавало видљиву и личну приврженост сваког израиљца завету који је са богом склопљен на синају због те службе, како нам вели стари завет, левијево племе и аронови синови и њихови потомци нису добили земљу у наслеђе, већ су сви били дужни да их издржавају у хришћанству, све ово је типолошки тумачено свештеник је био тајанствена слика христа као посредник између бога и човека жртве које се приносе најава су и праслика христове крсне жртве и страдања када је дошао христос, ово се укида једини и истински свештеник читавог људског рода је нико други до оваплоћени син божији, који своје свештенослужење извршава кроз страдање на крсту (в јевр 6, 6–10; 7,17–8,6) од самих почетака хришћанске вере, како нам и нови завет говори, у црквама које апостоли установљују кроз своју мисију издвајају се службе епископа, презвитера и ђакона разлика између презвитера и епископа није толико јасна у почетку међутим, са ширењем цркве, епископ се издваја као онај који је први и који надгледа читаву заједницу цркве отуда назив епископ – који надгледа, надзиратељ презвитери и ђакони на евхаристији окружују епископа због свега тога, хришћанство преузима структуру старозаветног поретка на свештенике и народ тако епископ бива икона христа (у старом завету мојсија), презвитери (свештеници) су иконе апостола који су, опет, по узору на 70 старешина племена израиљевих отуда и симболика броја 12, односно 70, за број апостола ђакони су упоређивани са левитима сва света архијерејска литургија у храму светог великомученика димитрија на новом београду (фото: ђакон драган с танасијевић) 20 6 / 2018 ова подела настаје у оквиру евхаристијског сабрања то подразумева и посебно посвећење у ове службе (в дап 6, 1–6; 1 тим 3, 1–13) као што видимо из примера у делима апостолским, посвећење се вршило полагањем руку на изабране у почетку, и крштење је потврђивано полагањем руку на новокрштеног (дап 19, 1–6) временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења на ову службу су хришћани посвећивани и то на основу сведочења заједнице о њиховој вери, као и насумичног избора, тј коцке (клир на грчком) да би се показало да је ипак бог тај који одређује кога призива на ту службу како се хришћанство ослободило окова и прогона који су били присутни за време прва три века, сусрећући се са хеленизмом, разним теургијским мистеријама пагана, појављује се потреба за једним садржајнијим објашњењем служби у цркви које су се већ јасно издиференцирале хришћански текстови који су то учинили су небеска и црквена јерархија псеудо-дионисија аеропагита, писца из 6 века који је као псеудоним узео име једног од првих преобраћеника у хришћанство у атини и који се потом сматрао учеником апостола павла и атинским епископом на овог писца, који је вероватно из сирије, велики утицај имао је неоплатоничарски писац јамвлих који је описивао паганске јерургије (свештенодејства) језик псеудо-дионисија је у потпуности неоплатоничарски, али је његов светоназор, његов корен и полазиште хришћанска вера и бог као творац укратко, текстови овог аутора имају за циљ да искажу поредак који је бог установио и који се, по систему чинова, преноси од анђела па све до људи описујући небеску јерархију, он њу користи потом као слику и образац црквене која од ње преузима божанска дејства и просветљења тако црквене службе (које су у основи литургијске и ван ње не би могле ни да постоје за овог писца), епископа, свештеника, монаха и лаика треба да изражавају присутност божанских дејстава унутар сваког чина који се преноси на нижи на тај начин се поредак који треба да осликава јединство творевине и бога очувава и спасава свет, а сваки од чинова кроз дијалошки однос са богом оприсутњује и чини активном божанску енергију текстови псеудо-дионисија су оставили дубок траг на теолошко и литургијско предање како истока тако и запада ово дело је служило да се објасни литургијски поредак цркве који треба да одражава слику (икону) царства божијег на земљи нарочито га је на истоку тумачио и објашњавао преподобни максим исповедник дакле, од новозаветних времена је присутна свест да црква собом уноси у свет реалност коначног јединства бога и света у њеној основи лежи идеја човека као свештеника творевине који све што је бог створио приводи јединству са њим израз тог космичког јединства је литургија служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај – штавише, саме за себе су потпуно тема броја временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења новембар / децембар 2018 21 тема броја бесмислене њихов смисао се испуњава тек у њиховом јединству у литургији све оне, и свештеничке и лаичка служба, јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово међутим, ова представа царства није само симболичка присутност бога и његове стварности међу нама човек није само пасивни прималац или инструмент у божијим рукама наиме, у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом из тог разлога, човек је и посредник између бога и творевине првостворени човек, адам, одбио је ово назначење услед обмане коју му је понудио ђаво, а он је прихватио као реалност адам није изгубио лик божији који је уткан у њега, али је могућност сличности (подобија) са богом изокренута и помрачена стога и долази син божији, који постаје човек не би ли управо човека (читај сваког појединачно) вратио у позицију коју му је наменио – боголиког бића које посредује између бога и света; који свештенослужи тајну божијег домостроја спасења из овог разлога, литургијске службе нису дарови божији који изграђују свет као слику царства божијег, а да смо ми као људи само проводници тога (попут каквих „функционера“) сваки од ових дарова јесте уствари и пуноћа христовог служења, христа као надзиратеља (епископа), или пастира (презвитера) или слуге (ђакона) притом, упућени једни на друге у узајамном прожимању и предавању уз то, човек као онај коме је дарована свештеничка служба неопходно мора да буде достојан носилац тог дара свако од нас, било да је лаик, било да је свештеник, треба да узврати на овај дар у питању је самопредавање себе богу у љубави којим ми кроз врлински живот и преображај у подвигу отварамо себе за дар божији којег постајемо носиоци и онда га у евхаристијском самоприношењу предајемо другима шта нам ово говори? најпре да положај који имамо у цркви, почевши од оног ко се крстио и миропомазао па до епископа не треба да узимамо здраво за готово склони смо, услед слабости природе, да дар поистоветимо са моћи и сматрамо да оно што смо добили нам припада без труда, те да власт коју собом носи беспоговорно јесте наша почнимо од лаика који истичу себе као велике вернике, који славе славу, пале свеће, о великим празницима иду у цркву до свештеника и епископа који себе на основу службе издвајају од обичног народа трагика лежи у томе што нас мисао наводи да наш црквени положај покрива све слабости које имамо а није тако када тако чинимо, онда чинимо исту ону грешку коју је начинио адам узевши плод знања добра и зла но, превасходније су позитивне последице овога дарови које нам бог дарује у цркви, а као један од најважнијих дар свештенослужења (епископ, презвитер, ђакон), нису само нешто што нам бог даје да би црква представљала, осликавала тело христово они су најпре лични бог нам их дарује да, вршећи свештеничко служење утемељујемо своју личну различитост и посебност као и љубавно (агапијско) прихватање различитости других свака од свештеничких служби – епископска, презвитерска и ђаконска – има смисао и сврху онда када помаже да се други благодатни дарови остваре на крају, уколико желимо да своје хришћанство практикујемо на прави начин, да бисмо њиме сведочили и другима, треба да почнемо од тога да је сваки хришћанин свештеник онај који освећује свој космос, свој свет дакле, остварује се у крсном служењу свету и ближњима са којима живи они међу хришћанима који су свештенослужитељи изграђујући цркву као литургијску заједницу – заједницу узајамне љубави и сусрета са богом – отварају могућност да сви ми овде и сада, у сили духа светога, доживљавамо јединство и радост живота целокупне творевине као коначног смисла постојања у неисказивом прожимању са богом који је бескрајна и непојмљива љубав  аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 22 6 / 2018 када би се направила анкета о томе ко је свештеник сигурно бисмо добили мноштво различитих одговора неки би били похвални, а неки покудни ипак, до правог одговора, да смо сви ми православни хришћани „царско свештенство“ (1 пт 2, 9), ретко бисмо дошли овде би се требало зауставити и потражити појашњење индивидуалистичка свест се на поменутом случају пројављује у пуној трагичности коју носи по црквени живот без свести о својој припадности и без учествовања (удеоничарења, причасности) у животу цркве, у тајни христа, крштени људи остају без белих крштењских хаљина које се непрестано чисте и перу кроз облачење у христа он је давалац, али и образац (архетип) свих благодатних служби цркве његово служење спасењу рода људског, успостављање заједнице човека са богом, основ је постојања цркве као богочовечанског тела свети апостол павле је у посланици коринћанима (1 кор 12), на убедљив и сликовит начин исповедио да су све службе у цркви различити дарови божији, а једни без других не могу сви су од једног духа дародавца као што цело тело човеково пати када га боли неки поједини део, тако је и са црквом која је једно велико мистичко тело христово пројављено у светим тајнама, по речима светог николе кавасиле када из овако постављене теологије служби у цркви отворимо прозор у преовлађујуће и савремено доживљавање теме свештенства, видећемо да су се многи одрекли или сраметема броја рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства свештеник – биће заједнице протонамесник александар р јевтић новембар / децембар 2018 23 тема броја жљиво повукли из службе која је основ њихове вере свештеник, човек у црној или мантији неке друге боје, остао је усамљени представник свештенства христовогод предстојатеља литургијске заједнице која носи на себи печат свештенства христовог пројављеног у различитим службама, он је постао поштовања или покуде вредан појединац о коме се често говори као о једином репрезенту црквеостали се често држе на дистанци, изузев малог броја оних који су схватили своје место у црквеном животу, па тиме и место човека у мантији а како би требало да буде? мера свих ствари је света литургија у њој препознајемо различите моделе учешћа, али један изграђујући идентитет коме припадају сви учесници без обзира на службу тј дар божији који су примили старозаветна слика пастира и стада је од стране светих пророка често коришћена како би подсетила на важност заједнице они нису критиковали само пастире, нити само овце, већ су говорили о угрожености свих када не постоји јединство у новозаветној историји, оствареном месијанском ишчекивању, ми имамо једног пастира и сви смо овце стада његовог то је тајна јединства, саборности свих православних хришћана предстојање локалним црквеним заједницама је настављање дела христовог кроз историју у којој се пројављује есхатолошка стварност доласка христовог међу нас рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства за здрав живот у црквеном смислу, неопходна је истинска хришћанска љубав она чини да свештеник као предстојатељ литургијске заједнице препознаје верни народ као своју паству и љубљену децу у христу са друге стране, верни народ препознаје у свештенику свог духовног оца који их воли и кога воле као онога ко их води ка спасењу средином двадесетог века на једној парохији на планини тари био је свештеник који је ревновао у својој служби страдао је од комуниста на веома суров и лукав начин млади свештеник који је касније дошао на ту парохију од верног народа је већ првог дана добио савет: ако будеш као прота ратко сви ћемо те волети у сведочанство љубави овог свештеника према народу и народа према њему имао се прилику потом и уверити када је у новије време дошао нови свештеник на парохију, сазнао је за проту ратка на његовом гробу често је виђао да стоји здрава и лепа јабука коју су људи доносили  аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву „ја те, дакле, заклињем пред богом и господом нашим исусом христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и царством својим: проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши, са сваком стрпљивошћу и поуком јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама а ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дело јеванђелиста, служење своје испуни“ (2 тим 4, 1–5) 24 6 / 2018 тема броја свети апостол павле у својој првој посланици тимотеју говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1тим з, 1) настављајући, апостол павле набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер по речима светог јована златоустог: сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот у том духу, исти светитељ саветује епископе речима: уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити велики отац цркве, свети свештеномученик игнатије богоносац, говорећи о служби епископа саветује: следите сви епископа као што је исус следио оца небеског, а презвитере следите као апостоле свети игнатије наставља и каже: настојте да служите једну евхаристију, јер једно је тело господа нашег исуса христа и једна је чаша јединства крви његове; један је жртвеник, као што је и један епископ заједно са презвитерима и ђаконима исти светитељ у својој посланици магнежанима, верном народу божијем предлаже да познају догмате црквене и да у свему успевају телом и духом, вером и љубављу, у сину и оцу и духу, у почетку и свршетку, са њиховим епископом јер, кад се верни повинују епископу, то је исто као да се повинују исусу христу без епископа ништа не радити, већ се њему и свештенству повинујте по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем у руци епископа се сажима свака духовна власт сви треба да следују вољи епископа као што је тема броја по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем епископ – икона христова бранислав илић (извор: епархија захумско-херцеговачка) новембар / децембар 2018 25 тема броја све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром а ко тајно од епископа нешто у цркви ради тај служи ђаволу јер, ни христос будући са оцем сједињен, не учини ништа без оца, тако не треба да чини ни народ божији ништа без епископа, вели у посланици магнежанима свети игантије тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа, као што тамо где је христос, тамо је и саборна црква епископ није власник благодатне ризнице благодати божије коју би могао да дели онима којима жели, јер, по речима светог дионисија ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу божију; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га бог покреће на сва јерархијска освећења благодат је ваистину живи дар духа светога који живи у цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми светим духом свака душа живи с једне стране свети дух превазилази све земаљске поретке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз духа, сасуд у коме се чувају његови благодатни и освећујући дарови наведено чудесно станиште духа светога јесте црква божија која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене истине епископ се обраћа васцелој цркви сабраној на евхаристијском сабрању, да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати духа светога на онога кога је сâм дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне цркве представља један од критеријума препознавања воље божије, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од бога за служење из наведених исцрпних и значајних сведочанстава јасно исијава чињеница да је центар епископске службе управо иконизовање господа нашег исуса христа, јединог истинског и савршеног свештенослужитеља, који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје (молитва херувимске песме) христос је истовремено и хранитељ и храна, он је тај који пружа хлеб живота, а он је и то што се пружа; он је живот за живе, мир за оне који траже предаха, огртач за оне који се желе оденути заиста, он је тај са којим можемо корачати, јер он је и пут, а поврх тога, он је свршетак и крај пута, поучава нас свети никола кавасила а по речима светог атанасија великог: без епископа као предстојатеља литургије, не можемо говорити нити о цркви нити о спасењу у христу јер, као што се христос огледа у оцу, тако исто и епископ, који је икона христова, може да каже да чини дело христово, бивајући у потпуности огледало или икона христова  (извор: епархија захумско-херцеговачка) 26 6 / 2018 тема броја размишљајући о светој тајни свештенства неминовно долазимо до најспасоноснијих животних појмова: одговорности и жртве одговорност према богу који је свештенослужитеља себи у службу призвао, и жртве за поверену му паству и своју породицу, за коју ће поред осталог морати и на страшном христовом суду дати одговор за сваку душу појединачно носећи најсветији лик бога у себи, свештеник светом тајном крштења уводи новокрштеног у цркву која је тело христово затим га причешћује христом, исповеда га, венчава сече славски колач и на крају, за њега опелом молитвено даје „препоруку“ господу, сведочећи о вери и животу свога чада из парохије чији живот он најбоље познаје будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба он постаје домаћин који се у цркви молитвено обраћа богу и дочекује верни народ свештеник се на литургији моли и узноси молитве за своје грехе и незнања народна свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, поред осталог, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи већ на небу и служи је човек литургија се и назива божанственом, јер јој је корен на небу, а крошња код нас у времену, коју ми видимо заједно са свештеником који је служи, и богом који је присутан, али се не види преко руке свештеника сви ми приносимо дарове природе које свештеник у име свих тема броја будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба одговорност и жртва свештенослужитеља хаџи драган б поповић (извор: icon-artinfo) новембар / децембар 2018 27 тема броја крштених људи предаје на уздарје богу оцу дух свети те исте дарове претвара у тело и крв христову (под видом хлеба и вина), који је на литургији тројако присутан; као онај који се приноси и као онај који приноси, у лику свештенослужашчег христос је на литургији присутан и као судија он служи божанствену литургију, као син и спаситељ, а свештеник саслужује и то је за њега највећа одговорност свештеникова одежда треба да буде чиста и блистава, но још блиставији треба да буде његов исповедни живот у христу служити службу над свим службама, свету литургију, не могу ни архангели ни ангели који на небу гледају у сјај лица божијег, а свештеник може, и служи је преко његових руку и на његов призив долази дух свети у молитви (епиклези) када се хлеб и вино тајанствено претварају и постају тело и крв христова свештеник је свештенослужитељ божији, али је и човек са људским слабостима свештеници греше, а верни народ треба да се одговорно опходи према њиховим слабостима због тога свети владика николај опомиње: права је дужност народа да се моли за своје свештенике и када види грех свештеника да о њему ћути, а не да га јавно разглашава са друге стране мноштво је примера добре свештеничке праксе један догађај из живота доброг руског свештеника с краја 19 века надилази време и говори управо о одговорности и жртви која краси ову службу убивши свога богатог комшију човек је дошао код парохијског свештеника да одмах окрвављених руку исповеди свој грех одлазећи са исповести свој крвави нож убацује тајно у свештеникову мантију што ће касније инспекторима бити доказ и повод за подизање оптужнице против свештеника за почињено убиство на саслушању приликом испитивања свештеника, он није дао одговор како се крвави нож нашао у његовој мантији, јер би тиме прекршио дати завет на рукоположењу: света тајна исповести заветује свештеника да се исповест никада не објављује, већ остаје тајна између бога, исповеданога и исповедника свештеник је том приликом осуђен на 40 година робије христа ради, који је себе принео на жртву због сваког човека, и праведника и неправедника све је у односу на бога и човека прекривено велом тајне која се некада тешко разуме или се не разуме стога није наше да осуђујемо, већ да непрестано расуђујемо, поготово о свештеницима, чија је служба исповедничка и мученичка  свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи, већ на небу и служи је човек са о андрејем, игуманом манастира сланци 28 6 / 2018 тема броја у манастиру свети роман (епархија нишка) наш часопис се редовно прати од стране манастирског братства као уредник православног мисионара, у току последњих неколико година сам више пута добио братски позив од игумана, о дамаскина (грабежа), и његовог оца, проте влајка (који служи при манастиру) да дођем у посету ове године, на празник свете првомученице текле коначно се указала прилика од београда до манастира свети роман долази се аутопутем за ниш скреће се код ражња, а потом се добрим асфалтним путем наставља неких 15-ак километара први пут сам ову светињу посетио пре 20 година, као полазник мисионарске школе при храму светог александра невског у београду тада је равно 11 аутобуса пуних верног народа (!) водио блаженопочивши прота љубодраг петровић, који је родом управо из крушевачког краја, из села каоник била су то посебна времена и огроман мисионарски полет, кога данас, нажалост, све мање има потребно је отприлике два сата да би се из београда стигло до манастира свети роман због непредвиђених околности на путу, нисам стигао на време на свету литургију, тако да нисам саслуживао са манастирском братијом и таман када сам се упитао зашто сам морао да закасним баш у тој првој „званичној“ посети, одговор је стигао кроз беседу проте влајка била је то окрепљујућа проповед: светоотачки утемељена, јасна, конкретна, језгровита (без претераних украса који скрећу пажњу), поучна, лековита да сам којим случајем дошао на време и служио службу заједно са осталим свештенослужитељима, домаћини би сигурно инсистирали да беседим, те би тако верни народ био лишен изванредне беседе о влајка права свештеничка проповед треба да инспирише и да покреће човека, који из ње треба да запамти кључне поруке некада је довољна само једна реченица да донесе промену у нечијем животу у дивној беседи о влајка некако су се издвојиле две кључне мисли: о томе да је потребно не само да праштамо непријатељима, већ и да сами не будетема броја док је србима таквих монаха, монахиња и свештеника, какве сам имао прилике да видим у овим светињама, дотле ће и милост божија бити са нашим народом од доброг корена, добар и плод презвитер оливер суботић уредник часописа са игуманом дамаскином и протом влајком новембар / децембар 2018 29 тема броја мо непријатељи никоме, и о томе да се не плашимо ако смо у мањини, јер су највредније ствари у свету увек малобројне литургијска заједница при манастиру светог романа је бројна и чине је верници из разних крајева, углавном из околних градова и села неретко је манастирски храм препун људи, тако да испред улазних врата буде двадесетак верника који не могу ући, но добро озвучење чини да се у служби може молитвено учестовати и напољу благодат божија се осетила током службе не само у храму, већ и у сваком кутку манастирске порте, натопљене светитељским молитвама вековима раније после свете литургије уследила је трпеза љубави у оближњем конаку готово сав народ, претходно присутан на литургији, се сабрао у трпезарији, заједно са монаштвом у манастиру свети роман се осећа дух заједништва између свештенослужитеља (јеромонаха и свештеника) и народа божијег утисак је додатно појачала посета нишког свештенства које је са својом паством било на светој литургији, а потом и на трпези љубави деца са благословом игумана отпеваше неку побожну песму, а потом дође време за још једну беседу овај пут, са благословом игумана дамаскина, добио сам част да прозборим коју реч, осврћући се на сјајну беседу о влајка настојатељ светиње, о дамаскин, богословски је веома образован човек премда релативно млад по годинама, у свом наступу одаје мудрост и, што је најважније, показује да је стекао монашко срце, које се задобија искључиво молитвом, покајањем и подвигом, а не само књишком мудрошћу са друге стране, његов отац по телу (рекао бих: и по духу), прота влајко, је пример српског свештеника прави прота из древних народних прича: побожан и молитвен, а притом радостан и ведар свештеник старинског кова, који је потекао из народа и стално је уз народ, и у добру и у злу не заборавимо да су свештеници у српском народу углед стекли управо у бурна времена ослободилачких устанака, када је било потребно предводити паству у сваком погледу прота влајко је свештеник управо тог кова, какав данас, нажалост, све ређе срећемо и још нешто: до сада нисам срео човека чије је презиме (грабеж) у толикој супротности са карактерним особинама које има гостопримство и стара српска побожност су на сваком кораку у манастиру свети роман после трпезе, повукли смо се са игуманом на разговор, у један вењак иза конака те̑ма је много: мисија наше помесне цркве, стање у верном народу, свештенству и монаштву, проблематика образовања нових богословских нараштаја (игуман дамаскин је једно време био професор), изазови који су за нама и они који се тек назиру на хоризонту отац дамаскин смирено износи своје ставове и расуђивања његови су одговори прожети филокалијским духом који наглашава целовитост, што ће рећи богослужење, личну молитву и подвиг у једнакој мери то нас је веома обрадовало и окрепило, с обзиром да смо данас сведоци све чешћег духовног редукционизма односно пренаглашавања једног аспекта живота у христу уз упоредно запостављање, или чак негирање, других наступило је време за повратак у жарково на изласку из манастирске порте, о влајко манастир свети роман (извор: orthphotonet) 30 6 / 2018 ме цели̑ва и кратко ми поручи: сине, оно најбоље што имаш, дај богу! каква сила у једној јединој једноставној реченици! ето примера свештеничке речи која има силу да покреће! ове речи нису натопљене домишљатошћу, већ личним духовним искуством трепет обузме човека када се искрено преиспита њима: да ли заиста даје оно најбоље што има богу, попут какве жртве свеспаљенице или, пак, приносећи којекакве овршке вара и себе и друге отац влајко је, приметимо, оно најбоље што има заиста дао богу: сина у монаштво, а ћерку за попадију и обоје је учинио од срца * у повратку посетих и манастир покрова пресвете богородице у ђунису, где су се увелико спремали за манастирску славу игуманија марија (васиљевић), која је потекла из жарковачке литургијске заједнице у београду, срдачно ме угости, и поред свих својих обавеза око организације славе иначе, родитељи игуманије, драган и љиљана, су једни од најревноснијих верника у жарковачкој литургијској заједници, тако да и за мати марију вреди оно што и за о дамаскина: од доброг корена, добар и плод сам манастир покрова пресвете богородице је устројен беспрекорно и веома лепо уређен, са предивном портом и конацима, тако да представља једно од најлепших манастирских окружења у србији убрзо у манастирску гостопримницу дође и прота љубиша недељковић, који служи при манастиру, те са њим започесмо занимљив разговор но пошто сам домаћине прекинуо у спремању славе, нисам се дуго задржао у овој светињи, оставивши дужи боравак за неко погодније време * кратка посета двема светињама нишке епархије је донела извесни телесни умор због дужине пута, али је истовремено даровала духовно окрепљење и осећај да док је србима таквих монаха, монахиња и свештеника, какве сам имао прилике да видим у овим светињама, дотле ће и милост божија бити са нашим народом  тема броја манастир покрова пресвете богородице – ђунис (извор: wikipedia) у дивној беседи о влајка некако су се издвојиле две кључне мисли: о томе да је потребно не само да праштамо непријатељима, већ и да сами не будемо непријатељи никоме, и о томе да се не плашимо ако смо у мањини, јер су највредније ствари у свету увек малобројне новембар / децембар 2018 31 у храму рождества пресвете богородице, у београдском насељу батајница, упознали смо младу удовицу јелену са три сина и ћерком: василије (11), јована (9), илија (7) и стефан (3) у разговору са оцем миланом алимпићем сазнали смо да је она високообразована, да су децу одмалена доводили на литургију и редовно причешћивали, да су се код њега исповедали, да о таквима треба писати јелена течно говори руски и енглески, а чита и пише на италијанском, грчком и словенским језицима у окружењу (бугарски, македонски, словеначки) помислили смо – лингвиста! не, она је математичарка и информатичарка и то, права жена на правом месту! бог о томе води рачуна свакога поставља на такво место на којем може умножавати од њега дароване таланте чврста вера је њен извор снаге и духовне радости, крепи јој тело и душу, даје јој крила а уздање у бога олакшава бреме мноштва њених обавеза које су се одједном сручиле на нејака плећа удовице и самохране мајке јелене чији је супруг, хаџи ристо пурић, преминуо 2016 године сећање на мужа је још свеже и болно како вам је без вољеног супруга и стуба породице? како сте малолетној деци објаснили где им је отац? може ли се даље? уз бога се све може! моли се и ради! иако је болно, деца схвате ристо је био службеник на војном аеродрому у батајници, радио је у хеликоптерској и ватрогасној јединици ја предајем информатику на математичком факултету и у математичкој гимназији бог нам даје здравље да се боримо телом, умом и духом, и да не клонемо живот мора да иде даље колико вам значи префикс „хаџи“ који истичете испред презимена? много нам значи на поклоничком путовању у свету земљу 2006 смо се упознавишедетне хришћанске породице ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није породица хаџи-пурић радмила грујић 32 6/ 2018 ли нас двоје сви смо вишеструке хаџије, и наша деца, осим стефана више пута смо дочекали благодатни огањ иако је тешко ући у храм гроба господњег без специјалне позивнице, нама су се дешавали необично лепи догађаји посебно памтим дочек благодатног огња 2010, са илијом у стомаку, док сам се уз молитву пробијала као трудницу пропустили су ме до цркве светог јакова, али нисам могла даље пет сати сам чекала на сунцу, и тада ми је пришао војни свештеник из сарајева, отац александар, и увео ме у храм тамо ме је грчки свештеник отац дионисис увео пред олтар тако да сам на малој удаљености од јерусалимског патријарха три сата присуствовала молитвама за призив огња ристо је са василијем и јованом ишао преко барикада од 4 сата ујутро и некако је успео да дође до голготе, али је заборавио ранац са играчкама касније смо га нашли исеченог на комаде, а војници су нам рекли да им је био сумњив кад су деца видела силазак благодатног огња, била су задивљена како он не пече а 2013 сам са двогодишњим илијом у нарамку, стојећи пет сати (од 4 сата ујутро), била грубо истерана из дворишта али молитва, један папир и моје информатичко знање, помогли су нам да уђемо у храм руке су ме болеле јер сам дете до 14 сати носила на рукама моја мајка нада је била хаџиница још 1996године тада се у израел теже путовало визе су набављане у белгијској амбасади, јер није било израелског конзулата код нас информатиком се углавном баве мушкарци не можемо ни замислити како ви, као мајка четворо деце, све то постижете? колико сати седите свакодневно за компјутером, а колико је препоручљиво? с обзиром да је веома мало жена у свету такмичарског програмирања, а нарочито нема мајки са четворо деце, онда је и разумљиво што уживам веома пристојан међународни углед у августу 2018 сам победивишедетне хришћанске породице вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина новембар / децембар 2018 33 ла на изборима за међународни комитет европске јуниорске олимпијаде из информатике и остварила трогодишњи мандат није било једноставно пролазити кроз рунде тог избора, али сам пријатно изненађена колико пријатеља имам међу колегама из других земаља тиме сам постала прва жена која је победила на изборима за комитет под покровитељством ioi (међународне олимпијаде из информатике) у бившој сфрј само је један професор из србије успео да се избори за једногодишњи мандат у међународном комитету приликом недавног гостовања у москви (септембар 2018), као члан жирија на такмичењима олимпијада и метропола, дала сам доста изјава за руске медије и журнал olimpiadaru који се бави науком тема је била рачунарство и улога жена у рачунарству, а повод је био позив руских колега математичара са мгу (московски државни универзитет), да будем члан жирија за информатику на такмичењима олимпијада и метропола, која је окупила 33 престонице света (од лиме до мадрида, од пекинга до берлина) на такмичењу из математике, информатике, физике и хемије за компјутером сам онолико колико је нужно као удовица, да ли наилазите на материјалну подршку од државних институција или неку другу? остала сам потпуно сама са децом и помоћ добијамо од моје маме наде не примамо помоћ од државе једина црквена организација која нам је понудила потврду саборности или хришћанске утехе јесте верско добротворно старатељство које децу дарује школским прибором, намирницама и једнократном материјалном исплатом за то – велико хвала такође се захваљујем свим свештеницима који су одслужили опело на сахрани мог супруга без новчане надокнаде све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? рођена сам у београду, а моји родитељи, нада и жељко, пореклом су из срема ја сам јединица, због проблема мајке након порођаја покојни супруг има четири брата и сестру он је из пријепоља, а његови родитељи, милијана и живко, родом су из пљеваља био је један од оснивача тзв пурићијаде, сабора братства пурића, које се редовно окупља, и коаутор књиге о том братству њихова крсна слава је свети архангел михаило захвална сам богу што ми је дао дивне родитеље обоје интелектуалци и обоје пуни љубави према господу моја мајка, фармацеут, и покојни отац, машински инжењер, старали су се о мом школском; али и верском образовању омогућили су ми лепо детињство мајка ме је водила на причешће од десете године, и пост ми је био много лакши јер смо сви у кући постили са мајком сам ишла и у храмове ван наше парохије, најчешће у саборну цркву у београду, али и на акатист у земунску богородичину цркву недељом поподне, а често и у фрушкогорске манастире они воле срем, у ком су поникли, и увек су истицали да их је школовао ратарски зној њихових предака често сам распусте проводила у сасама и буковцу где смо помагали бака радинки и деда бори на њиви, и деда јоци и баба кати у воћару памтим и кад се пекла ракија код деда јоце, у августу и септембру драго ми је било што су моји синови наставили ту традицију и сада се у мојој кући послужује само домаћа ракија из нашег воћњака потичем из породице бораца у оба светска рата, али и из традиционалне православне породице прва хаџиница из наше куће, која је отишла у свету земљу још 1996, била је моја мама сећам се да смо мајка и ја тада доста волеле да читамо житија светих у охридском прологуи омилије владике николаја још тада сам се духовно припремила и за неколико година сам од почетка до краја прочитала свето писмо мојој срећи није било краја са будућим мужем сте се упознали у светој земљи? видите ли у томе божији промисао? да, упознали смо се у самарији сећам се како ме је дирнула прича из старог завета о сусрету јакова и рахиље на кладенцу веовишедетне хришћанске породице 34 6/ 2018 ма сам срећна што сам успела да посетим јаковљев бунар у самарији путовање до тог места је повезано са многим безбедносним ризицима, те га поклоници често заобилазе кад сретнете особу која се не плаши да оде до самарије, јер верује да јој се ништа лоше не може догодити, онда тај сусрет мора бити по божијем промислу као да сам уживо гледала одломак који сам прочитала у књизи касијана светог владике николаја: „кад се душа заљуби у душу, не кроз бога, то је или дивљење или сажаљење кад се пак душа кроз бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела, то је љубав то је права љубав, кћери моја а у љубави је живот“ величанствен цитат светог владике, али и одговор на моје дивљење иначе, у самарији се можемо поклонити и моштима светог филумена кипарског, који је 1979 масакриран за време вечерње службе код јаковљевог бунара, где је тај одани чувар светиње и живео канонизован је 2008 и прославља се 29 новембра за наш брак од велике важности био је и одлазак у манастир црна река на парастос оцу илији сапутник нам је био архимандрит авакум росић, искусни духовник и настојатељ више манастира: рача, жича, моштаница, гомионица, липље, рајиновац, сланци, који нам је постао духовни отац нажалост, сада блаженопочивши у манастиру сланци смо се и венчали и тамо су нам сва деца крштена 40 дан након рођења људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави и озбиљности браком се супружници повезују и духовно, а не само телесно свети теофан затворник нас поучава, да љубав која дан и ноћ размишља о љубљеном господу на сваки начин тежи да чини само оно што му је угодно, а избегава све оно што би га могло увредити мишљу, речима и делима да ли је рађање подвиг? брак и родитељство су духовна арена у којој се живот остварује непоколебљивим поштовањем две највеће заповести: љуби господа бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом љуби ближњега свога као самога себе шта доприноси љубави и породичној срећи? колико томе доприносе лепе речи и похвале? сакрићу се иза мудрих речи светог силуана атонског: „када господ заволи неку душу, он јој даје да не мисли само на себе, него да се брине за људе и да се са сузама моли за њих брата треба саветовати са кротошћу и љубављу унутарњи мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави“ како се освећује православни дом и живот уопште? оружје оваквог живота су: молитва у цркви и дому, пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често св�

-БОГОВИЂЕЊА-